agriculture

Black Sea

Tirana

Vienna

Brussels

Sofia

Skopje

Prague

Copenhagen

Berlin

Helsinki

Tallinn

Paris

Athens

Budapest

Bratislava

Reykjavik

Dublin

Rome

MonacoAndorra

Vaduz

Luxembourg

Amsterdam

Oslo

Warsaw

Lisbon

Bucharest

Madrid

Stockholm

Bern

LondonMinsk

Kiev

Moscow

Chisinau

Riga

Vilnius

Belgrade

Podgorica

Sarajevo

Zagreb

W

E

N

S

Ljubljana

San Marino

1

A Word From Minister

Agriculture in Serbia constitutes an extremely high economic power; it is the basis of economy and the major force of development in the rural regions, and it observes the environment protection principles. The only sector with a positive foreign trade balance in Serbia is agriculture, which certainly makes it the backbone of our country’s foreign trade development.

This strong potential of agriculture also poses a major challenge since almost one half of the population of Serbia is employed in this sector, directly or indirectly. It is also closely connected with important economic and political issues, such as impact on climate change, food safety, and the use of genetically modified organisms. We in the Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management believe that by joining forces and working in a systematic way we can respond to these challenges.

Through carefully designed and efficiently implemented government measures our goal is to build a sustainable and efficient agricultural sector that could compete on the global market, thus contributing to the growth of the national income. In addition, our goal is to provide food that meets the demands of consumers in respect of quality and safety, to ensure support to the living standard of people who are agriculture-dependent and to prepare agriculture of Serbia for integration in the EU and the rules of WTO.

Nevertheless, we must not fall short of support to the sustainable development of villages, tourist and cultural infrastructure. Rural zones which are by definition economically weak and dependent on the government support require special attention, especially now at the time of global economic crisis.

Only through devoted work on the improvement of legislation, increasing the government administration capacity and development of the agroeconomic sector, with significant support of the institutions of the European Union that we aspire to integrate into, will we surmount the transition process more easily, with less errors and with significant saving of all resources.

In spite of the economic crisis, the sector of agriculture showed to be the most flexible one with the greatest potential for quick recovery, consequently aiding other industries as well. Therefore, we can justly claim that every investment into the rural zones and agriculture gives multiple returns and rewards.

Minister: Saša Dragin PhD

2

IntroductionSerbia is a country of potential. Located in the heart of South-East Europe, it is a living witness of the rich history of people who have been aspiring for a better future for centuries. No one remains indifferent before its abundant natural resources and cultural treasure.

With its intact natural resources, Serbia is a gem of the central Balkans. The globally known phenomenon, the creation of which is enveloped in many legends even nowadays, is the famous Djavolja Varos (Devil’s town) in the south of Serbia that soil erosion has been building for centuries. This attractive town of spindle shaped columns was one of the major candidates for the new world miracle. The lovers of historical and cultural landmarks would be amazed by the magnificent architecture of the Kalemegdan, Petrovaradin or Golubac fortress. Famous for cherishing their tradition and Orthodox Christianity, the Serbs build monasteries, memorials and palaces to honor their rulers. The history and development of the Serbian village remained preserved in the Vojvodina farm houses and ethno settlements of Drvengrad, Sirogojno, Ljubis and Latkovac.

Serbia, often mentioned as a hub connecting many important traffic lines, has a huge hydrographic potential in the Danube and its tributaries, the freeway connecting the central with the south part of Europe, as well as a developed railway network. It is located at the joint of one of the most important transportation corridors between the Western Europe and the Middle East, the so called Pan-European Corridor. Serbia is also the country of origin of many world famous and recognized artists, scientists and athletes who crowned their talent by prestigious awards and credits.

The Mausoleum of the Serbian Royal Family Karadjordjevic, Oplenac

3

Agricultural productionAgriculture in Serbia is not considered a simple branch of industry, both because of the specific characteristics of production, the tradition accompanying it and the great expectations. In all local or regional strategies it is recognized as one of the basic strategic lines of development, and the major part of both rural and urban population regards it as the greatest development chance of Serbia. Agriculture is a branch of economy that can produce more affluence than it is doing at the moment, consequently contributing to the development of the country.

Seed materialSerbian seed companies are significant seed exporters, since in the recent years new and quality varieties and hybrids were created which are world recognized. Annually, 130 to 140 thousand tons of seed wheat is produced, 20 to 25 thousand tons of seed maize and around 15 thousand tons of barley. Wheat satisfies the basic needs in the local market, while the surplus is exported to the countries signees of the CEFTA agreement.

CerealsThis production (wheat, barley, rye, oats, maize, millet, and sorghum) comprises around 60% of the total sowed area. Maize is the most common culture with over 1.2 million sowed hectares, Agricultural production

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

2003/04 2004/05 2005/06 2006/07 2007/08 2008/09

Maize Wheat

Export of wheat and maize (in 1000 of tons) Source: Customs Administration, 2003– 2009

The greatest part of the agricultural land in Serbia is used for production of cereals.

4

Oil plantsProduction of oil cultures globally is on the rise year after year, which is the result of an increasing use of vegetable oils in everyday diet, as well as the use of renewable bio-fuels. Serbia is highly rated in the production of oil plants on the European level. In the production of soya Serbia is at the very top in Europe (in 2008 it was the major producer of soya). Also, it should be noted that the yield of soya and sunflower is higher in our country than in the EU countries. Following the trends of the EU, where production of colza is the most developed and the highest, the area under this culture is significantly increasing even in Serbia, so that in 2009 it is expected that around 40,000 ha of this culture will be sowed. Production of oil plants satisfies local needs, and the most significant export products are sunflower and soya oil. By value of export, sunflower oil falls into the top 10 products. Major areas of oil plants are in the territory of Vojvodina, where most processing capacities are located as well – 6 plants. In Central Serbia there are 4 plants for oil plant processing, out of which two are specifically intended for soya processing (Becej and Obrenovac), while two factories in addition to producing edible oil also produce biodiesel (Sid and Krusevac).

Sugar beetThe territory of Vojvodina has the best land and climate conditions in this part of Europe for the cultivation of sugar beet, which attracted foreign companies to invest into production improvements, as well as into the processing capacities.

The area under sugar beet has varied in the previous period, but it generally marks an upward trend, together with the sugar beet production.

Sugar is an important export item, and by value of generated export it is among the top five leading products

0

100

200

300

400

500

2005 2006 2007 2008 2009

Sun�ower (1000t) Sun�ower (t/ha)Soy (1000t) Soy (t/ha)

3

2,5

2

1,5

1

0,5

0

012345678

Area (in 10 000ha) Production (in 100 000 of tons)03/04 04/05 05/06 09/07 07/08 08/09 09

3,532,521,510,50

(in 1

0 00

0 of

ha)

(in 1

00 0

00 o

f ton

s)

The sowed area and sugar beet production trends Source: Business institute for industrial plants, 2003-2009

Production and yield of basic oil cultures in Serbia Source: Business institute for industrial plants, 2005-2009

5

Medical plantsCollection and drying of wild-grown medical plants has centuries of tradition and is a part of the culture. Increased demand for medical plants in our country resulted in an expansion of organized production. The advantages of cultivating medical plants over collection, in addition to quality and quantity indicators, also comprise protection of endangered plants from over-exploitation, as well as cultivating those plants that do not constitute a part of the local flora.

Thanks to the favorable climate, land and unpolluted environment Serbia is very suitable for the cultivation of medical plants. Production of medical plants brings higher, faster and easier profit than production of other plant cultures, which is still an insufficiently used potential of Serbia. The marshy area of Coka is home to the biggest fields sowed with menthe and chamomile in Serbia.

The increase in the raw material base by developing plantations creates the need for constructing various plants and factories for processing, drying, distillation of etheric oils and other types of finalization. The most common plants are: cultivated menthe, chamomile, parsley, fennel, dill, mallow and melissa. The largest areas under medical and aromatic plants are in Banat.

Serbia is a big exporter of medical plant raw materials, as well as importer of products that require higher phases of processing. Extraction in Serbia is insufficiently promoted and investments in this area are necessary. The funds generated from export of extracts and etheric oils exceed by far the funds generated from export of dry plants. It is estimated that production of etheric oils, considering the biological potential, can be ten times higher, but distilleries close to the resources must be installed that are economically viable.

0

500

1000

1500

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Area (ha)Areas under medical and aromatic plants (in ha)

Source: State Statistics Agency, 2001-2009

6

Vegetable productionVegetables in Serbia are grown on 284,000 ha, which is 9% of the total sowed area. Production of vegetables in plastic houses and glasshouses is still poorly spread, although the value of production per unit of area is big.

Potato dominates in the structure of vegetable production with around 40%. The potato industry has a wide range of products: crisps, pure and frozen fries, the export of which has marked an upward trend in the past years. Potato is mostly grown in the territory of Central Serbia – around Cacak, Ivanjica and Guca (around 78%).

Potato dominates in the structure of vegetable production with around 40%

The most famous place in Serbia for the production of fresh cabbage is Futog, and the Futog Sour Cabbage is a significant export item. Except in this location, great cabbage producers are also in Central Serbia. It is mostly used fresh and bio-fermented. The yield of this vegetable is over 13 tons per hectare. The needs of the local market for cabbage are on the rise season after season, which makes it one of the most in-demand vegetable products in Serbia.

0

500

1000

1500

2000

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008Total vegetable production (in 1000 of tons)Area under vegetables (in 1000 of ha)

300290280270260250240230

41%

2%7%2%

14%

8%

7%

1%3%

3%12% Potato

BeansOnionPeasCabbage and SavoyTomatoPeppersGarlicCarrotCucumberWatermelons and Mellons

The share of certain types of vegetables in the planting structureSource of data: State Statistics Agency, 2008

Total production and area under vegetables Source of data: State Statistics Agency, 2001 – 2008

Dried peppers can be found around Leskovac, where traditional methods of drying are still in use – only the sun and the air, which gives it a recognizable taste and charm

7

Pepper is one of the most important vegetable cultures. Two recognizable pepper production and commercial centers in Serbia are the surrounding areas of Leskovac and the northern part of Vojvodina. The highest demand in the local market is for fresh pepper, while in its processed form it is used as frozen, pasteurized or processed into ajvar. Dried peppers can be found around Leskovac, where traditional methods of drying are still in use – only the sun and the air, which gives it a recognizable taste and charm of the southern regions of Serbia.

The utmost north of Banat and part of Backa are among the most favorable terrains for production of spicy red peppers in Europe. The most famous spicy pepper is produced in the Horgos-Knezevac area and it has a specific aroma and taste which provides for a special gastronomical quality.

Production growth trends with most vegetable cultures indicate that this production is profitable enough. In the 2000-2008 period Serbia generated a positive foreign exchange balance. The share of vegetables export in total agriculture export is around 9%.

PlantletsSerbia has long tradition in producing seeds and plants. The production structure is dominated by production of vine cions, plum, apple and other fruit plantlets. The existence of isolated zones where there was no plantlet production is a significant potential for establishing new queen plants and growing fields. In the production of seeds and plants in addition to the local varieties there are also some of the latest European and world varieties. The local varieties have found their place to a great extent both in Serbian plantations and around Europe and the world. Potential of the autochthonous varieties for production plantations, as well as the facilities for further crop improvement can be a challenge to the new plantlet experts and genetic experts. Seeds and plants are mostly exported to the countries of the former Soviet Union.

26,4646,21

44,3436,82

12,83

22,95

Export Import

CEFTAEUOthers

Trade in vegetables, fresh and processed by destinations (in mln of USD). Source: Customs Administration, 2008

The most famous place in Serbia for the production of fresh cabbage is Futog

8

Fruit productionVery favorable climate and orthographic conditions of Serbia provide for a very successful and diverse fruit production. Fruit production marks the greatest increase in the past decade. Fruit plantations currently comprise 310,000 hectares, which is 4.68% of the total agricultural area. In Central Serbia fruit plantations account for around 6.65% of agricultural land, while this share in Vojvodina is as little as 1%.

The most common types of tree fruits are the plum, the plantations of which comprise 52% of the total area under tree fruits, while out of the total area under berries raspberries take up 64%. It should be noted that Serbia is ranked third globally by raspberry production.

The share of fruit production in the total value of agricultural production is 15.73%. The largest part of fruit produced in Serbia is processed and exported as such. Stone fruit is mostly processed, apple shaped and small fruit a lot less, while core fruit is mostly used unprocessed. The major fruit regions in Central Serbia are: the Zlatibor region, the Macva region and the Kolubara region.

The share of fruit and fruit products in the total value of food export is around 15.6%. The export activities are mostly directed to the countries of the European Union, CEFTA and the Russian Federation. The raspberry is the most profitable fruit type in Serbia – it is exported the most and it generates the greatest value of export.

0

100

200

300

400

500

600

2005 2006 2007 2008Apples

PearsQuince

s

PlumsCherrie

s

Sour Cherrie

s

Apricot

Peaches

Walnuts

Strawberrie

s

Raspberrie

s

Jabuke – apples; kruške – pears; dunje – quinces; šljive – plums; trešnje – cherries; višnje – sour cherries; kajsije – apricots; breskve – peaches; orasi – walnuts; jagode – strawberries; maline - raspberries

0

50

100

150

200

250

300

2004 2005 2006 2007 2008Import BalanceExport

Foreign exchange of fruit (in mln of USD) Source: State Statistics Agency, 2004-2008

Production of most important types of fruit (in 1000 of tons)Source: State Statistics Agency, 2005-2008

9

Grapes and wineAs a country with huge potential for vine growing and wine production Serbia has long tradition of producing grape and wine. Production of grape and wine is taking place within nine viticulture regions, sixteen sub-regions and sixty-five wine growing areas, which are characterized by extremely favorable, yet different climate and soil conditions. This affluence of diversity gives a special taste to the wines, starting from the sand-soil wines in the Subotica-Horgos sands, through the wines with “two suns” in the Danube basin (the Sun from the sky and reflection of the Danube), red wines from the unique “beer houses” in the Negotinska krajina, traditional wines from the Oplenac, the queen and the king among the Serbian wines: the regional Tamjanika and Prokupac, the Mediterranean type wines in the south of Serbia, to the unique aromatized wine from the Fruska gora – Bermet.

Thanks to the promotional measures a number of wine producers with geographical origin is increasing, the production technology and etnotourism are improved, as well as quality of wine, which are becoming all the more competitive in the local and global market.

In the past few years modern vineyards are developed in Serbia with international varieties for the production of high quality grape and wine, such as: Chardonnay, Sauvignon blanc, Riesling, Cabernet sauvignon, Merlot, Gamay, etc.

In addition to these varieties, the tradition of wine production from autochthonous varieties is maintained, such as: Prokupac, Smederevka, Tamjanika, Vranac, Plovdina, Skadarka, Ruzica, etc. Thanks to the long term crop improvement program new varieties have been created which contribute to the specific characteristics of the Serbian vine growing and wine production, such as: Lasta, Karmen, Beogradska besemena, Petra, Sila, Neoplanta, Negotinka, etc. and recently there have been intensive activities in the clone selection of the autochthonous varieties.

By introducing new technologies, complying with the European and the world standards, as well as increasing the number of small family wineries with authentic wines, Serbia is slowly recovering the old fame of a developed country in terms of viniculture.

BrandyThe process of producing distilled alcoholic drinks has been known in Serbia from antiquity. Thanks to the quality of local plums and high yields, the slivovitz has become a recognizable Serbian brand. Apart from the plum brandy, other types of brandy, including that from apricot, quince, pear, apple, raspberry, as well as honey, herbs, etc. are produced in Serbia.

To honor the brandy, as a national product, Belgrade, hosts brandy festivals every September, starting from 2007, thus gathering the exhibitors from around the country and tens of thousands of the product’s lovers.

0

50

100

150

200

250

300

2004 2005 2006 2007 2008Import BalanceExport Thanks to the quality of

local plums and high yields, the slivovitz has become a recognizable Serbian brand

10

Warehousing systemThe Law on Public Warehouses for Agricultural Products came into force in Serbia in 2009 and it enables to owners of agricultural products, specifically oil plants and cereals, to receive a warehousing receipt, the so called Record of Goods, based on the agricultural product placed in the warehouse which they may use as a pledge for short term loans with commercial banks. Agricultural producers may trade with Records of Goods quite simply, so that in this way they are not forced to sell their product immediately after harvesting when the price is the lowest as a rule. They can satisfy their short term needs by taking loans based on the Records of Goods and sell the goods in the course of the year when the price is more favorable.

The facilitated loan approvals and trade with records of goods is primarily the result of confidence that the banking sector and traders have in this commodity note, as records of goods may only be issued by licensed public warehouses. Financial performance of public warehouses, as well as equipment and facilities are controlled before issuing the license. Additionally, there is the inspection part in charge only of controlling the public warehouses, and a Compensations Fund was also formed where all public warehouses must pay a certain amount of funds which are earmarked for potential indemnification of the owner of a commodity note.

Public warehousing systems have long tradition in the countries with the developed market economy. Such systems, apart from loans and facilitated trade in agricultural products, have an effect on safer keeping of both private and government reserves of cereals. As a rule, commodity notes result in an increased stock exchange trade in cereals and oil plants which creates the possibility of implementing stock exchange trade in goods derivatives (futures and options) the use of which enables the agricultural producers to trade their products several months ahead, and also to ensure the price of their product several months ahead.

The facilitated loan approvals and trade with records of goods is primarily the result of confidence that the banking sector and traders have in this commodity note, as records of goods may only be issued by licensed public warehouses

11

Livestock The livestock pool in Serbia, after a drop in the number of heads in the last decade of the twentieth century, is slowly recovering. The share of cattle farming in Serbia in the total livestock production is around 42.6% and it represents the most important branch of livestock breeding. The most part of cattle production takes place in private farms, and to a lesser extent in big farms. Serbia satisfies the domestic needs for veal meat and it is the major exporter among the CEFTA countries. In addition to the mentioned countries, the Serbian meat processors export to a lesser extent to the African countries and countries of the Middle East. For export to the EU there is a set quota of 8,700 tons of baby beef per annum, which is mostly exported to Italy and Greece.

The share of swine production in the total cattle production is 38.1%, and in the total meat production it is around 60%. Swine production mostly takes place in private farms (around 81%), while the share of legal entities in the production is around 19%.

Beef

57,3%

5%

16,4% 21,3%

Pork

Lamb

Poultry

-4

-

-

-

2

0

2

4

2003 2004 2005 2006 2007 2008

Import Export Balance

1

1

3

3

The share of quantity production of meat by the most important types of meat. Source: State Statistics Agency, 2008

Foreign trade balance of pork meat (in 1000 of tons)Source: State Statistics Agency, 2003-2008

Serbia has been allowed again to export certain veal and pork meat

products to the markets of the countries of the European Union

12

Dairy industryMilk production in Serbia is one of the most important agricultural activities, which unites both milk production and production of breeding and fattening material in cattle and sheep breeding. In the past couple of years, thanks to the support of the Ministry of Agriculture aimed at the measures of selection and procuring new heads of livestock, there has been an improvement in the genetic composition of animals and increase of average milking efficiency. Over 90% of the total produced milk is cow milk, while the remainder is sheep and goat milk. Around 50% of the produced milk is bought by dairy industry, while around 50% is used by households or for preparing traditional products, such as cheese and kajmak (cream cheese). Export was mostly realized to the markets of the countries signees of the CEFTA agreement.

BeekeepingBeekeeping has long tradition in this part of the world and it dates back to the period of the Nemanjic dynasty. Today in Serbia beekeeping is an activity that people undertake to supplement their household budget or for hobby. It is estimated that annual honey production is between 5,000 and 7,000 tons, and the most common types are – locust-tree honey (up to 2,500 tons), basswood honey (around 1,500 tons) and sunflower honey (around 1,500 tons). Smaller quantities of meadow and forest honey can also be found on the market. Out of the total honey production, 85% is produced in Central Serbia and 15% in Vojvodina. Serbian honey enjoys high reputation in the local market due to its outstanding quality. The climate and affluence of plants provide favorable conditions for beekeeping in Serbia. The areas which are especially favorable for this type of production are located around Prokuplje, Vranje, Bujanovac and Prohor Pcinjski.

In Serbia there are currently around 20,000 bee-keepers in 200 organizations, with around 290,000 bee hives. Average yield of honey per bee hive is around 17 kilograms, which is at the level of more significant European producers. In order to position themselves better in the more demanding foreign markets, local producers need to meet certain conditions relating to the quality standards and trademark protection of honey with geographical origin.

The most common types of honey are locust-tree honey (up to 2,500 tons), basswood honey

(around 1,500 tons) and sunflower honey (around 1,500 tons). Serbian honey enjoys high reputation

in the local market due to its outstanding quality

Over 90% of the total produced milk is cow milk, while the remainder is sheep and goat milk

13

Forests of SerbiaSerbia is considered a medium wooded country. Out of the total area of its territory 30.7% is wooded (2.7 million ha). The state owns 51% of forests (1.4 million ha) while 49% (1.3 million ha) is privately owned. The forests are managed by public enterprises for forest management Srbijasume and Vojvodinasume, as well as by 5 national parks (Fruska Gora, Kopaonik, Tara, Djerdap, and Sar Planina).

The forest estate of Serbia is dominated by deciduous trees which cover 88% of the wooded area, and considering the type of trees the most common ones are oaks and beeches. The evergreens are spread in the southwest of the country and the dominating trees are common spruce and pine trees.

An average size of plots in private forests is around 30 acres, which makes sustainable management of these forests impossible. Assisted by the Forest Management and the UN Food and Agriculture Organization (FAO), the owners of small wood plots started to organize themselves into associations and today there are more than 20 such local associations, as well as Serbian National Association of Private Owners.

In the territory of Serbia there are 321 established hunting grounds comprising a total area of 8,828,528.29 ha. Most hunting grounds are managed by the Hunting Association of Serbia through hunters’ associations that exist in the territory of the municipality where the hunting ground is established – 227 hunting grounds. PE Srbijasume manages 53, and PE Vojvodinasume 13 hunting grounds. In the zones of the 5 National parks there is one hunting ground in each, and 23 hunting grounds are divided among and managed by other organizations (Army of Serbia, Faculty of Forestry, PE Borjak-Vrnjacka banja, Ribarstvo, etc.). The most common types of big game are: roe deer, boar and stag; and the small game includes: rabbit, pheasant and field partridge. The numbers and quality of game are satisfactory which represents good potential for the development of game hunting tourism.

The sector of forestry has an important role in the country’s development and together with other complementary sectors (wood industry, agriculture, environmental protection, tourism, energy, etc.) it contributes significantly to the gross domestic product of the country through cross-sector aspects.

Wood industry in Serbia has long tradition and it consists of a large number of factories manufacturing timber, veneer, furniture and furniture parts, wood palettes, wood accessories and parquet. According to the 2008 data wood processing in Serbia was the main activity of 1,457 companies and 2,564 sole-traders. The wood processing sector has seen minimum investment from abroad, as foreign capital was invested into only 25 companies. In 2008 the value of wood industry export was around USD 162 million, while the value of import was USD 276 million, while the sector of forestry generated USD 13 million through export and USD 43 million through import activities.

The use of wood biomass in Serbia has long tradition when burning wood is concerned. However, considering the latest global trends of using wood biomass in the form of briquette, wood chops or pellets, it can be said that Serbia is at the very beginning. For the purpose of promoting and increasing the share of wood fuels as renewable sources, the Forest Management of the Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management of the Republic of Serbia, with help of the UN Food and Agriculture Organization and the UNDP initiated 2 pilot projects from this area which should contribute to the improvement of wood-based fuel usage in Serbia, above all wood chops and pellets.

Also, the Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management initiated an activity of systematic monitoring of climate change impact on forests and taking measures of adaptation and mitigation.

14

Waters of SerbiaWater is a natural resource that is at the same time a raw material and a habitat, a consumer item and tool for work, energy resource and much more. Water is not only a condition for a quality functioning and development of a society, but also a condition of survival of natural environment and the whole humankind. After understanding and acknowledging the importance of water it has been proclaimed the key strategic resource of the 21st century.

In our country there is a tradition in the area of water more than 200 years long. Namely, some areas were transformed into fertile areas where one can live and work only thanks to the hydro-technical works (protection from the hazardous effects of outer and inner waters).

Water flows in Serbia belong to the following river basins: the Black Sea, the Adriatic and Aegean Sea. The area of the Black Sea river basin covers the most part of the territory of Serbia (92.8%).

The Danube has 12 sub-basins in Serbia covering an area of over 4,000 km2: the Sava, the Drina, the Lim, the Tisa, the Tamis, the Begej, the Velika Morava, the Zapadna Morava, the Ibar, the Juzna Morava, the Nisava, and the Timok.

The principle activity of the water sector is an integrated water management that provides for a planned utilization of water resources (supplying water to households and the industry, irrigation, hydro-energy plants, etc.), adequate protection of their quality and protection from the hazardous effects of waters (flood defense, erosion and torrent protection, drenching).

Supplying water to households is the priority. According to the United Nations data, Serbia is ranked 47th in the world by the reserves of healthy and drinkable waters. Modern systems comprise around 70% of population.

Supplying the industry with water is generally managed by own systems for the intake and transportation of water, built by users and owners themselves.

The built irrigation systems comprise an area of around 149,000 ha, out of which 30,000 ha are currently in use (out of that 90% in the territory of AP Vojvodina). The total number of built systems is 288, and the greatest share is that of the small systems covering an area of 100-500 ha. Most systems were built in Vojvodina (covering an area of around 100,000 ha).

Out of a number of hydro plants 14 are part of the electro-energy system (6 impoundments, 1 pumped storage plant and 7 run-of-rivers). The total annual production of these plants is somewhat more than 11 billion kWh, where 50% is generated by HEPS Djerdap.

The network of internal navigable routes, totaling 1700 km in length, is made up of the Danube (588 km long), the Sava and the Tisa, as well as a network of navigable canals and channeled water flows that make part of the HS DTD (over 660 km has been made navigable, with 16 canal locks). The most significant capacities are in the Danube port in Belgrade, Novi Sad and Pancevo.

Water Spring Krupajsko Vrelo

15

Trade PolicySouth East Europe is a region that marks a constant economic growth. Serbia, as a center of this region, is attractive for investments of companies from other countries for many reasons – the local market is one of the largest in the region, with around 7.5 million inhabitants, and the Serbian economy has experienced a gradual growth in the past five years, thus ensuring the broadening of the market. The key and major trade partner of Serbia is the European Union. As of 2001 Serbia enjoys the preferential status regarding the export of agricultural products to the EU countries based on the Autonomous Trade Measures approved by the European Union. That means that no customs duties are charged on import of agricultural products from Serbia, i.e. there is a preferential approach regarding the agricultural products for unlimited quantities, save sugar, veal and wine, which are under the regime of set quantity-based customs quota.

Serbia’s acceptance of the CEFTA agreement is an important turning point in the market economy improvement and stabilization of economic circumstances, as well as creation of proper investment environment. Also Serbia is the only country in the region enjoying the privilege of free trade agreement signed with the Russian Federation, Byelorussia and, as of 2005 the USA approved a general system of privileges enabling free access of the Serbian agricultural products to the American market. An important element of the development strategy of transition countries is membership in the World Trade Organization, which would provide for Serbia’s involvement in the modern economic relations, as well as its fulfilling of one of the important conditions for the EU membership. Serbia filed a request for membership in this organization in 2005, and its admission is expected in the near future.

Serbia, as a center of fast growing East European region, is attractive for investments of companies Serbia is the only country in the region enjoying the privilege of free trade agreement signed with the Russian Federation, Byelorussia and, as of 2005 the USA approved a general system of privileges enabling free access of the Serbian

0

0,4

0,8

1,2

1,6

1,8

2004 2005 2006 2007 2008Export Import Balance

Agricultural foreign exchange of the Republic of Serbia (in bln of USD), Source: Customs Administration 2004-2008

16

Out of the total international trade of Serbia agriculture has a significant share (around 20% in export and 6% to 8% in import). Economic growth of Serbia and the economy improvement potential is reflected in the affluence of fertile land and arable areas. As much as 4,253,000 hectares of arable land puts Serbia into an enviable position of a country with huge potential to become attractive for the development of agricultural business provided that proper climate conditions, modern agro-technical measures and growing of various plant cultures are implemented. Around 90% of total arable land is privately owned, while the rural population of Serbia accounts for a total of 17% of all population. Agriculture, also, is the only sector that has generated surplus in international trade as of 2004. The largest ever was recorded in 2007, totaling close to USD 600 million.

The main markets for the Serbian products in foreign exchange are the European Union and markets of the countries with which the Republic of Serbia signed free trade agreements. In the previous period, the EU was final destination for 41% of the country’s total export of agricultural products and food. The countries signees of the CEFTA agreement absorbed 52% of our export, while only 7% is exported to other countries, i.e. countries with which Serbia does not have preferential status.

Regarding foreign trade tendencies in 2009, agriculture generated a positive foreign exchange balance of around USD 404.5 million in the first eight months of 2009. The major positive balance was generated in the sales of: fruits and vegetables, cereals, drinks, sugar, oil and fat.

Country Quantity in kg Value in USD

Bosnia and Herzegovina 490,878,714 383,858,409Republic of Montenegro 351,668,312 338,497,561Republic of Macedonia 194,368,929 145,709,987Germany 86,601,640 123,592,310Austria 49,032,187 88,819,312Italy 141,351,179 83,972,493Hungary 109,049,784 81,410,576Russian Federation 80,445,831 75,058,875France 21,456,037 59,426,577Greece 78,021,788 56,317,126

Country Quantity in kg Value in USD

Germany 34,785,469 111,128,974Republic of Macedonia 105,772,339 101,331,289Brazil 52,707,846 90,239,801Croatia 65,794,131 85,075,474Italy 39,822,272 84,555,931Holland 31,196,921 68,099,830Bosnia and Herzegovina 58,758,649 55,501,502Ecuador 51,517,327 43,458,946Hungary 38,365,875 42,820,614Poland 11,163,842 38,860,727

The most significant partners, regarding the value of importSource: Customs Administration, 2008

The most significant partners, regarding the value of exportSource: Customs Administration, 2008

17

Products Quantity in kg Value in USD

White sugar 178,493,545 145,213,706

Roland raspberry, frozen, no sugar added

25,577,682 106,183,606

Maize, yellow 529,427,370 94,840,256Beer 93,516,432 59,242,173Gris raspberry 15,360,066 53,567,507Wheat flour 102,017,086 49,594,908Soya oil, raw 34,855,988 45,335,795

Non-alcoholic drinks, without milk

74,440,294 42,286,648

Water with added sugar 67,580,129 40,030,656Sunflower oil, edible 17,332,943 33,578,997Sunflower oil, raw 25,796,083 30,616,259

Products Quantity in kg Value in USD

Coffee, with caffeine, not fried 38,438,731 97,733,787Bananas, fresh 68,909,018 56,891,674

Alimentation products, unmentioned, other

7,823,364 32,888,686

Oranges, sweet, fresh 38,117,592 27,247,849Cigarettes 1,624,050 27,085,127Solid remainders from soya 52,409,089 26,283,254

Sugarfree chewing gums and bonbons

4,744,675 23,118,998

Palm oil 16,003,305 21,990,927

Tomato 23,897,966 19,599,628

Alimentation products, unknown

1,472,895 19,443,185

The most important agricultural products by exportSource: Customs Administration, 2008

The most important agricultural products by importSource: Customs Administration, 2008

Serbian agriculture sector exports its products to almost 100 countries in the world and imports from over

130 countries

18

The Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management of the Republic of Serbia runs a System of Agricultural Market Information of Serbia (www.stips.minpolj.gov.rs). The above system collects prices on a weekly basis for the following products: fruits, vegetables, livestock and cereal from 18 green and livestock markets and 5 wholesale points. The STIPS generates a report for agricultural intermediates twice a year. Also, the STIPS can assist in finding weekly newsletters dealing with the analysis of market trends for fruits, vegetables and livestock.

The marketing information systems are similarly run in all countries with the developed market oriented agricultural sectors. The data and analyses are most commonly used by agricultural producers, when deciding what market to take their products to. By simple comparison of prices in 18 towns in Serbia it is easy to select the market with the highest price. To agricultural small scale producers who sell their products directly to traders ex plantation the information from the STIPS can provide insight into the prices in the markets and improve their negotiation position.

In countries with the developed agricultural practice, price analysis from the previous periods is the first step in planning the next cycle of agricultural production. The STIPS provides information on price movements for a specific agricultural product in previous years, which enables the agricultural producer to determine the best moment for placing their agricultural products, and consequently, the time of harvesting/planting, agricultural equipment, type of seed, etc.

The plans of the Ministry regarding the improvement of the STIPS are based on introducing reports for new types of agricultural products on the one hand, and publishing reports on prices and standards of agricultural products from the countries which are the most attractive potential export

markets to the domestic agricultural producers (the neighboring countries, the EU, Russia, etc.), on the other. The STIPS is integrated in the AGRIMIS system, which enables it to access data from the countries of the Central and South-East Europe.

Protection of geographical originA trend in the food market is the consumers’ demand for authenticity, tradition, and health-friendly food. In the competitive battle the authentic products with special quality are winning more and more. Such food products with special characteristics regarding the method of production and processing, as well as region of origin, must be protected by a denomination of origin or geographical denomination. Popularity of products with protected geographical origin on the European and world market is on the rise, and consumers are ready to pay even a lot more for such products.

Today, there are 25 Serbian products with the protection of geographical origin. Among the products which are related to a specific region of origin in our country there are: the prosciutto from Uzice, the Uzice bacon, the aromatized wine Bermet from Fruska gora, hot pork sausage from Srem, the Srem domestic sausage and salami, the Rtanj tea, krivovirski and svrljiski kachkaval, the Homolje cheese, the Valjevo tobacco cracklings, hot pork sausage from Backi Petrovac, the Leskovac grill meat, the Futog cabbage and other.

Marketing information system (STIPS)

19

Under the EU 509/2006 and 510/2006 directives there is a procedure allowing producers from outside the EU to protect geographical origin of their products, which means that after successfully passing the requirements stated in the above directives the products could carry the same labels as the products of the EU states, which would put the producers in an extremely favorable position with respect to placing their products in the EU markets. Under the new bill Law on Geographical Denominations the MoAFWM will be obligated to assist the producers who protected the geographical origin of their products under the national legislation in applying for the protection of their products on the level of the EU after performing control of their products.

Organic productionOrganic production in Serbia is becoming increasingly popular and economically important. There is a growing production and demand for certified organic products. Since the trend of buying organic products is on the rise it impacts the increase of areas under organic production. The areas from which wild plants and animals are collected from their natural habitats by methods of organic production amount to around 1,000,000 ha, while organic plant production is smaller and in 2008 it amounted to 595 ha.

Organic production is regulated by the “Law on Organic Production and Organic Products”, while the control and certification is entrusted with the control bodies which are authorized by the Ministry of Agriculture. Certified organic products are labeled “ORGANIC PRODUCT” and the national symbol, while producers from the period of conversion can label their products as

“PRODUCTS IN CONVERSION”. The major part of organic products produced in Serbia is exported to foreign markets. The Ministry of Agriculture provides incentives for organic plant production.

Standards of qualityThe demands of the users and the market at the beginning of the 21st century imposed such conditions to all stakeholders in the food chain that only orientation to quality and responsible treatment of health safety of food can provide survival and success in the market. For locally produced food to be successful in the national, regional and international market, an adequate quality certificate is required. Guided by the importance that food has for the health of consumers, the European Union introduced high standards for primary agricultural production and food safety covering a wide range of measures and taking into considerations the whole chain of production to the level of consumer, according to the principle “from the field to the table”. The aim of these standards is to enable organizations of all types and sizes to apply efficient quality management systems and deliver products that meet adequate requirements set in the regulations. In the market globalization conditions, modern integrated approaches for the provision of quality in agricultural production are based on the quality management system (QMS) and Hazard Analysis and Critical Control Points (HACCP) system.

20

Agricultural tourismRural areas cover almost 85% of the total territory of Serbia with 55% of total population of the country. Natural resources (agricultural land, forests, and waters), significant human resources, as well as preserved cultural and historical heritage are some of the key potentials of rural areas that are important for the development of rural tourism.

Rural tourism is an activity with significant potential for diversification of rural economy and a way of generating additional income for the rural population. Accordingly, from 2006 the Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management has allocated significant funds for the development of this type of economy.

Unpolluted natural environment with diverse ecosystems, clean waters, healthy food and the preserved original lifestyle cherishing traditional values, make the Serbian villages authentic and attractive for visitors. There are numerous possibilities for supplementing the tourism offer by different

sports and recreation activities: hunting, fishing, horseback riding, mounting climbing, as well as accompanying activities, such as trekking, visiting nearby caves, waterfalls and springs, picking forest fruits, medical plants, etc. Production and demand for certified organic products, as well as specific local products is constantly growing which contributes to the strengthening of offer in rural tourism. A special attraction for many tourists is the possibility of participating in regular village activities and agricultural works.

In the vicinity of almost every village there are cultural and historical places which are witnesses to the past times. The traditional village architecture, as well as products of old crafts and traditional manufacture, are of great cultural value. Exhibitions and standing art exhibits of local artists, ceremonies, folklore and national art manifestations are just some of the many activities promoting rural tradition, culture, folklore, traditional music, national customs and other features of the rural lifestyle.

In Serbia there are currently around 500 rural households that offer rural tourism. Many useful pieces of information on available capacities can be found on the website: www.selo.co.rs.

The area of Western Serbia has been recognizable by hospitality of village hosts dealing with the tourism services for decades. The municipality of Cajetina with 85 ranked households and 430 beds is one of the leaders in the area of tourism, but other municipalities also have much to offer. The villages of Central Serbia cherish the tradition of their region which has many mountains, brooks, rivers and other natural treasures. The municipality of Knic is just one of the municipalities in this part of Serbia which can offer a pleasant stay in authentic village households with 14 ranked households and around 50 beds.

21

The Vojvodina farm houses placed on the river banks, in open fields or near lakes offer a pleasant environment for all to enjoy food and drink, as well as other activities such as hunting, fishing, river cruises, canal cruises, etc. Some of the farm houses have been around for more than 100 years, homes to many objects and tools that people used in the house and in the field in the past. pleasant stay in authentic village households with 14 ranked households and around 50 beds.

The villages of Eastern Serbia that exude unspoilt nature with scattered orchards, gardens and pastures are recognizable by their culinary diversity and traditional hospitality of this ethnically diverse area, thus becoming ever more attractive for both domestic and foreign tourists. The rural households in the area of the lower Danube basin, as well as the households in the Stara Planina area already have significant bed capacity and other facilities.

A network for rural development supportWithin the project “A Network for Rural Development Support” the Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management formed 15 regional and 140 sub-regional centers in 2009 for rural development which are equally distributed in the territory of Serbia. The mission of this network is manifold and it is primarily aimed at identifying the existing and developing new rural development potentials.

Through the network the citizens who live in rural areas will be better informed and familiar with the changes of law and regulations in the area of agriculture and rural development implemented by the Ministry. It is planned to accelerate and balance the rural development of Serbia through active involvement, building and improvement of local community capacities, as well as providing two-way communication between the central and local powers. The primary goal is to improve the possibilities that would enable local village communities and individuals, small households, craftsmen and processors to receive timely information on the options for receiving support for their development initiatives. This also refers to the creation of broadened rural economy that opens more possibilities for village development, improvement of life conditions in villages, active involvement in planning and implementation of the national rural development policy, and the action of support and elimination of poverty in these areas.

22

Devil`s Town/ Teufelsstadt/ Ђавоља варошThis attractive town of spindle shaped columns took

place among top candidates for one of the new world Wonders of nature

23

Ansprache des Ministers

Die Landwirtschaft ist in Serbien ein bedeutender Wirtschaftszweig. Sie ist die Grundlage für die wirtschaftliche Entwicklung der ländlichen Gebiete und sie beachtet die Prinzipien des Umweltschutz. Sie ist der einzige Wirtschaftssektor mit einer positiven Außenhandelsbilanz und damit auch das Rückgrat für die außenwirtschaftliche Entwicklung unseres Landes.

Dieses landwirtschaftliche Potenzial stellt aber auch eine große Herausforderung dar, denn die Landwirtschaft sichert direkt oder indirekt die Beschäftigung für fast die Hälfte der Bevölkerung Serbiens. Darüber hinaus ist sie eng mit aktuellen wirtschaftlichen und politischen Fragen verbunden, wie z.B. dem Klimawandel, der Lebensmittelsicherheit und der Verwendung

Forst- und Wasserwirtschaft sind davon überzeugt, dass wir uns durch einen systematischen und umfassenden Ansatz diesen Herausforderungen stellen können.

staatliche Maßnahmen einen produktiven und nachhaltigen Landwirtschaftssektor aufzubauen, der auf dem Weltmarkt wettbewerbsfähig ist und somit zum Wachstum des Bruttoinlandsproduktes beiträgt, die Produktion von solchen Nahrungsmittel sicherstellt, die den Bedürfnissen der Verbraucher hinsichtlich Gesundheit und Qualität entsprechen sowie die Lebensstandards der Bürger erhöht, die von der Landwirtschaft abhängig sind. Wir wollen die Landwirtschaft Serbiens auch auf die EU-Integration vorbereiten und an die Regeln der WTO anpassen.

Wir dürfen bei der Förderung einer nachhaltigen ländlichen Entwicklung nicht den Aufbau der touristischen und kulturellen Infrastruktur vernachlässigen. Die ländlichen Gebiete, welche in der Regel wirtschaftlich schwach und von der staatlichen Unterstützung abhängig sind, benötigen unsere besondere Aufmerksamkeit, vor allem jetzt in der Weltwirtschaftskrise.

Nur durch intensive Arbeit an der Weiterentwicklung der Gesetzgebung, durch verbesserte Kapazitäten in der staatlichen Verwaltung und mit der Unterstützung durch EU-Institutionen werden wir den Transitionsprozess und die Integration leichter, und mit größerer Einsparung bei den Ressourcen meistern können.

In der Wirtschaftskrise zeigte sich gerade die Agrarwirtschaft am fexibelsten und mit dem größten Potenzial für eine schnelle Erholung, wodurch sich dieser Bereich auch unterstützend auf andere Wirtschaftszweige auswirken konnte. Deswegen können wir mit Recht behaupten, dass sich jede Investition in den Dörfer und in der Landwirschaft mehrfach auszahlt und belohnt wird.

Minister: Saša Dragin PhD

Deutsch

24

Einführung Serbien ist ein Land vieler Möglichkeiten. Es liegt in der Mitte Südosteuropas und zeugt von einer wechselvollen Geschichte von Menschen, die über Jahrhunderte eine bessere Zukunft anstrebten. Es verfügt über bedeutende Boden- und Kulturschätze, und mit seinen vielen unangetasteten Naturlandschaften stellt Serbien eine Perle des zentralen Balkans dar.

Ein weltweit bekanntes Phänomen, über dessen Entstehung sich heute noch Legenden ranken, ist die berühmte Djavolja varos (Teufelsstadt), die in Südserbien über Jahrhunderte hinweg durch Bodenerosion gebildet wurde. Diese interessante Stadt mit ihren spindelartigen Säulen war einer der Spitzenkandidaten für die Liste der sog. «Neuen Weltwunder». Anhänger von historischen und kulturellen Sehenswürdigkeiten sind von der herrausragenden Architektur des Kalemegdan, den Festungen von Petrovaradin oder Golubac beeindruckt. In ihrer Pflege der Tradition und

des orthodoxen Glaubens errichteten die Serben zu Ehren ihrer Herrscher sehenswerte Klöster, Stiftungen und Herbergen. Die Geschichte und die Entwicklung des serbischen Dorfes blieb in den Salasi der Vojvodina und den Ethno-Siedlungen Drvenograd, Sirogojno, Ljubis und Latkovac bis heute erhalten.

Als Zentrum wichtiger Verkehrswege, verfügt Serbien über die Wasserwege der Donau und ihrer Zuflüsse, die Autobahn, dieZentral- und Südeuropa verbindet, sowie über ein gut entwickeltes Schienennetz. Serbien ist der geographische Knotenpunkt, an dem einige der wichtigsten Transportwege zwischen Westeuropa und dem Mittlerem Osten am sog. paneuropäischen Korridor aufeinandertreffen,. Aus Serbien stammen viele weltberühmte Künstler, Wissenschaftler und Sportler, deren Talente mit renommierten Preisen und Anerkennungen ausgezeichnet wurden.

Gamzigrad-Romuliana, Palace of GaleriusUNESCO World Heritage Site

25

Die landwirtschaftliche ProduktionDie Landwirtschaft wird in Serbien als ein besonderer Wirtschaftszweig angesehen, sowohl aufgrund der Produktionsweisen, der Traditionen, die damit verbunden sind, als auch wegen der zu erwartenden Entwicklungswirkungen. In allen Gemeinde- und Regionalstrategien wurde ihre Förderung als eine der strategischen Hauptziele für die Entwicklung verankert. Der Großteil der Bevölkerung, sowohl der ländlichen als auch der städtischen, sehen in der Landwirtschaft die größte Entwicklungsperspektive für Serbien. Die Landwirtschaft hat das Potential, zukünftig weitaus mehr Wertschöpfung zu produzieren als heute und kann somit entscheidend zur Entwicklung des Landes beitragen.

Saatgut Serbische Saatgutzüchter sind bedeutende Exporteure, da hier in den letzten Jahren weltweit anerkannte Sorten und Hybride gezüchtet wurden. Jährlich werden zwischen 130.000 und 140.000 Tonnen Saatweizen, zwischen 20.000 bis 25.000 Tonnen Saatmais und rund 15.000 Tonnen Gerste produziert. Der Saatweizen deckt den Grundbedarf auf dem inländischen Markt ab. Die Überschüsse werden in die Unterzeichnerländer des CEFTA-Abkommens ausgeführt.

GetreideDer Großteil der landwirtschaftlichen Flächen wird in Serbien für die Getreideproduktion verwendet. Der Anbau von Weizen, Gerste, Roggen, Hafer, Mais, Hirse und Sorghum erfolgt auf rund 60% der Ackerfläche. Mais ist die am meisten vertretene Kultur mit über 1,2 Mio. ha, danach folgt Weizen mit etwa einer halben Million Hektar. Beide Getreidearten sind vor allem in der Region der Vojvodina vertreten, die durch ein vorwiegend flaches Relief gekennzeichnet ist und über etwa 84% der ackerfähigen Flächen Serbiens verfügt. Die Fruchtbarkeit der guten Boden wird durch Bewässerungssysteme weiter gesteigert. Die Produktion von Ackerbaukulturen deckt den Bedarf der einheimischen Verarbeitungindustrie ab; verfügbare Überschüsse werden exportiert.

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

Mais Weizen

2003/04 2004/05 2005/06 2006/07 2007/08 2008/09

Der Großteil der landwirtschaftlichen Flächen wird in Serbien für die Getreideproduktion verwendet

Ausfuhr von Weizen und MaisQuelle: Zollverwaltung, 2003 – 2009

26

ÖlpflanzenDie Produktion von Ölkulturen steigt als Folge der immer größeren Verwendung von Pflanzenölen in der täglichen Ernährung und der Nutzung von Bio-Treibstoffen weltweit. Serbien nimmt in Europa einen wichtigen Platz in der Produktion von Ölpflanzen ein. Bei der Sojaproduktion liegt Serbien europaweit sogar an der Spitze. Die Erträge von Soja und Sonnenblumen sind höher als in den EU-Ländern. Den EU-Trends folgend, wo der Rapsanbau am stärksten ausgeweitet wird, steigen auch in Serbien die Anbauflächen für diese Kultur. Sie sollen, prognostiziert für die Jahre 2009 und 2010, eine Fläche von rund 40.000 ha erreichen.

Die Ölproduktion deckt den Inlandsbedarf; der Überschuss wird exportiert. Die wichtigsten Exportprodukte sind Sonnenblumen- und Sojaöl. Die größten Anbauflächen für Ölpflanzen liegen in der Vojvodina. Dort befinden sich auch die wichtigsten Ölmühlen, nämlich sechs Unternehmen. In Zentralserbien stehen weitere 3 Ölmühlen. Von diesen 9 Ölmühlen sind zwei ausschließlich auf die Sojaverarbeitung spezialisiert (Becej und Obrenovac), und zwei weitere Werke produzieren neben essbarem Öl auch Biodiesel (Sid und Krusevac).

ZuckerrübeDas Gebiet der Vojvodina verfügt in diesem Teil Europas über die besten Boden- und Klimabedingungen für Zuckerrüben. Dadurch entstanden Anreize für ausländische Unternehmen, in den Zuckerrübenanbau und in die Verarbeitung zu investieren. Die mit Zuckerrüben bebauten Flächen varierten in den letzten Jahren, wobei generell aber ein Wachstumstrend zu verzeichnen ist sowohl bei der Fläche als auch bei den Erträgen.

Zucker ist ein wichtiges Exportprodukt und zählt wertmäßig zu den fünf Top-Produkten

0

100

200

300

400

500

2005 2006 2007 2008 2009

Sonnenblume (1000t) Sonnenblume (t/ha)Soja (100t) Soja (t/ha)

3

2,5

2

1,5

1

0,5

0

012345678

Fläche (10 000 of ha) Produktion (100 000 Tonnen)

03/04 04/05 05/06 09/07 07/08 08/09 09

3,532,521,510,50

Produktion und Erträge der wesentlichen Ölkulturen in SerbienQuelle: Landwirtschaftsinspektion, 2005-2009

Anbauflächen und Erträge von ZuckerrübenQuelle: Landwirtschaftsinspektion, 2003-2009

27

HeilpflanzenDas Sammeln und Trocknen von wildwachsenden Pflanzen ist in Serbien eine jahrhundertlange Tradition und gehört zur ländlichen Kultur. Die Vorteile des Anbaus von Heilpflanzen gegenüber der Wildsammlung liegen neben den höheren Erträgen und der besseren Qualität auch im Schutz der bedrohten Pflanzen vor übermäßiger Ausbeutung, sowie in der Möglichkeit des Anbaus von Arten, die in der einheimischen Flora nicht existieren.

Serbien ist dank seines günstigen Klimas, der guten Böden und der unverschmutzten Umwelt gut geeignet für einen intensiven Anbau von Heilpflanzen. Die Produktion von Heilpflanzen sichert größeren, schnelleren und leichteren Gewinn als die Produktion anderer Pflanzenarten -ein weiteres bisher unzureichend ausgeschöpftes Potenzial Serbiens. Im salzhaltigen Gebiet von Coka liegen die größten Flächen mit Pfefferminze- und Kamillenanbau. Die größten Gebiete des Heil- und Aromapflanzenanbaus liegen im Banat.

Der Anbau von Heil-und Gwürzpflanzen mit seiner hohen Rohstoffproduktion erforderte die Einrichtung verschiedener Verarbeitungs-, Trocknungs- und Destillationsanlagen für ätherische Öle und andere Endprodukte. Die am meisten verarbeiteten Pflanzenarten sind: Pfefferminze, Kamille, Petersilie, Fenchel, Dill und Melisse.

Serbien ist ein großer Exporteur von unverarbeiteten Heilpflanzen, importiert aber zugleich Folgeprodukte höherer Verarbeitungsstufen. Die Extraktion ist in Serbien noch unzureichend etabliert. Investitionen sind in diesem Bereich erforderlich. Die Erlöse, die mit der Ausfuhr von Extrakten und von ätherischen Ölen erwirtschaftet werden können, übertreffen bei weitem die Exporterlöse von trockenen Pflanzen. Es wird geschätzt, dass die Produktion von ätherischen Ölen–gemessen am bestehenden Potential-verzehnfacht werden könnte. Dazu ist es erforderlich, Destillerieren in der Nähe der wirtschaftlich vorteilhaftesten Anbaugebiete einzurichten.

0

500

1000

1500

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Fläche (ha)

Quelle: Statistikamt der Republik, 2001 – 2009

28

Gemüseanbau Gemüse wird in Serbien auf einer Gesamtfläche von rund 284.000 ha angebaut. Dies entspricht rund 9% der gesamten Ackerfläche. Die Gemüseproduktion im Unterglasanbau eher gering, obwohl hier die größten Deckungsbeiträge erzielt werden.

Im Gemüseanbau domnieren Kartoffeln mit etwa 40%. Die Kartoffelindustrie verfügt über eine breite Produktpalette: Chips, Kartoffelbrei und tiefgefrorene Kartoffeln, deren Ausfuhr in den letzten Jahren zunimmt. Kartoffeln werden vorwiegend (rund 78%) im Gebiet Zentralserbiens angebaut, in der Umgebung von Cacak, Ivanjica und Guca.

Zentrum des Kohlanbaus in Serbien ist Futog. Das Sauerkraut von Futog ist ein bekanntes Ausfuhrprodukt. Aber auch in Zentralserbien finden sich große Kohlproduzenten. Kohl wird frisch und fermentiert vermarktet. Die Erträge dieser Gemüseart belaufen sich auf über 13 Tonnen pro Hektar. Die Bedürfnisse des inländischen Marktes werden jede Saison größer, so dass Kohl zu den am meisten nachgefragten Gemüseprodukten gehört.

Paprika ist ebenfalls eine wichtige Gemüsekultur. Zwei bekannte Produktions- und Handelszentren für Paprika in Serbien sind die Umgebung von Leskovac und der nördliche Teil der Vojvodina. Auf dem inländischen Markt ist die Nachfrage nach frischer Paprika am größten. Paprika wird auch eingefroren, pasteurisiert oder in Ajvar verarbeitet angeboten. Getrockene Paprika wird in der Umgebung von Leskovac angeboten werden, wo er nach wie vor traditionell – durch Sonne und Luft - getrocknet wird, was ihm den bekannten Geschmack verleiht - und den südlichen Gegenden Serbiens ihren traditionellen Charme.

Der äußerste Norden des Banat und ein Teil von Back gehören zu den besten Gebieten Europas für den Anbau der roten Gewürzpaprika. Die

bekannteste Gewürzpaprika wird in Horgos-Knezevac angebaut. Er hat ein besonderes Aroma und einen besonderen Geschmack, der eine sehr hohe gastronomische Qualität bewirkt.

Die Zuwächse beim Anbau bei den meisten Gemüsearten weisen darauf hin, dass diese Produktion ausreichend gewinnbringend ist. Im Zeitraum zwischen 2000 und 2008 erwirtschaftete Serbien eine positive Außenhandelsbilanz. Dabei liegt der Anteil der Gemüseausfuhr an der Gesamtausfuhr der Agrarprodukte bei etwa 9%.

Getrocknete Paprika sind in der Nähe von Leskovac, wo sie noch traditionell getrocknet von Sonne und

Luft, die es gibt den vertrauten Geschmack der traditionellen südlichen Charme angeboten.

Zentrum des Kohlanbaus in Serbien ist Futog

29

0

500

1000

1500

2000

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008Gesamtproduktion Gemüse (1000 Tonnen)Flächen mit Gemüseanbau (1000 ha)

300290280270260250240230

41%

2%7%2%

14%

8%

7%

1%3%

3%12% Karto�eln

BohnenZwiebelnErbsenKrautWirsingkohlTomatenPaprikaKnoblauchMöhreGurkenWassermelonenHonigmelonen

Produktion und Anbau von GemüseQuelle: Statistikamt der Republik, 2000-2008

Ernteanteile der einzelnen Gemüsearten Quelle: Statistikamt der Republik, 2008

Serbien hat eine lange Tradition in der Produktion von Unterlagen für Dauerkulturen. Am stärksten sind Pfanzmaterial für Weinstöcke sowie für Obstarten wie Pflaumen- und Apfelsorten vertreten. Das Vorhandensein von isolierten Zonen mit fruchtbarem Boden, wo es bisher keine Baumschulproduktion gab, bietet eine gute Möglichkeit zur Anzucht neuer Unterlagen. In der Produktion von Pflanzmaterial für Dauerkulturen sind neben den einheimischen Arten auch manche neuere europäische und überseeische Arten vertreten. Inländische Arten fanden ihre Verbreitung sowohl in Serbien als auch in ganz Europa und weltweit. Das Potenzial an autochtonen Sorten für den Anbau von Dauerkulturen und die Möglichkeiten für weitere Veredelungen sind für Züchter und Genetiker interessant. Dieses Pflanzmaterial wird vorwiegend in die Länder der ehemaligen Sowjetunion ausgeführt.

26,4646,21

44,3436,82

12,83

22,95

Ausfuhr Einfuhr

CEFTAEUSonstige

Gemüsehandel, frisch und verarbeitet nach Bestimmungsorten (in Mio. USD). Quelle: Statistikamt der Republik, 2008

30

Obstproduktion Die sehr günstigen klimatischen und geografischen Bedingungen Serbiens ermöglichen eine intensive und erfolgreiche Obstproduktion. Die Obstproduktion nahm im letzten Jahrzehnt am stärksten zu. Obstanbau findet derzeit auf rund 310.000 ha statt, was 4,86% der gesamten Landwirtschaftsfläche ausmacht. In Zentralserbien machen die Obstgärten rund 6,65% der Ackerfläche aus, in Vojvodina liegt dieser Anteil nur bei 1% liegt.

Unter den Obstarten ist die Pflaume die wichtigste. Sie wird auf rund 52% der Obstbaufläche kultiviert. Bei den Beerensträuchern ist die Himbeere mit etwa 64% des Beerenanbaus die wichtigste Kultur. Serbien steht mit seinem Himbeeranbau weltweit an dritter Stelle.Der Anteil der Obstproduktion am Gesamtwert der landwirtschaftlichen Produktion beträgt rund 15%. Der Großteil der produzierten Früchte wird in Serbien selbst verarbeitet. Es werden vor allem die Nüsse verarbeitet, wesentlich weniger dagegen Apfel- und Beerensorten. Kernfrüchte werden am häufigsten in unverarbeitetem Zustand genutzt. Die größten Obstregionen in Zentralserbien sind der Kreis Zlatiborski, der Kreis Macva und der Kreis Kolubarski.

Der Anteil der Ausfuhr von Obst und Obstprodukten am Gesamtwert der Agrarprodukte beläuft sich auf rund 16%. Der größte Teil des Obstexports geht in die EU-Länder, die CEFTA-Länder und in die Russische Föderation. Mit Himbeeren können die höchsten Deckungsbeiträge erwirtschaftet werden – sie erreicht den höchsten Exportwert.

0

100

200

300

400

500

600

2005 2006 2007 2008Äpfel

Birnen

Quitten

P�aumen

Kirsch

en

Saurki

rschen

Marille

n

P�rsich

e

Walnüsse

Erdbeeren

Himbeeren

0

50

100

150

200

250

300

2004 2005 2006 2007 2008BilanzAusfuhr Einfuhr

Aussenwirtschaftlicher Austausch von Obst (in Millionen USD)Quelle: Statistikamt der Republik, 2004-2008

Produktion der wichtigsten Obstarten in Serbien (in Tausende Tonnen)Quelle: Statistikamt der Republik, 2005-2008

Mit Himbeeren können die höchsten Deckungsbeiträge erwirtschaftet werden – sie erreicht den höchsten Exportwert

31

WeinbauSerbien hat eine lange Tradition in der Produktion von Trauben und Wein und damit ein großes Potenzial im Weinbau und der Weinproduktion. Es gibt neun Weinbauregionen mit 16 Subregionen.. Diese Regionen zeichnen sich durch äußerst günstige, aber auch durchaus unterschiedliche klimatische und geologische Bedingungen aus. Diese Vielfältigkeit verleiht den serbischen Weinen ihre besondere Note: beginnend mit dem Sandwein in der Sandgrube von Subotica und Horgos, über die Weine mit „zwei Sonnen“ im Donaugebiet (die Sonne am Himmel und ihr Spiegel in der Donau), über die Rotweine aus den einzigartigen Winzereien in der Region von Negotin, und die traditionsreichen Weine von Oplenac bis hin zu der Königin und dem König unter den serbischen Weinen Zupska Tamjanika und Prokupac. Hinzu kommen Weine mediterranen Typs in Südserbien und der einmalige aromatisierte Wein von Fruska Gora „Bermet“.

Dank der Anbauförderung konnte die Anzahl der Produzenten von Herkunftsweinen bestimmter geografischer Herkünfte erhöht werden. Die Produktionstechnik und die Weinqualität wurden ebenfalls verbessert, so dass die serbischen Weine sowohl im Inland als auch auf dem Weltmarkt immer wettbewerbsfähiger werden.

In Serbien wurden in den letzten Jahren verstärkt internationale anerkannte Rebsorten für die Produktion von Qualitätsweinen etabliert, wie z.B.: Chardonnay, Sauvignon blanc, Riesling, Cabernet sauvignon, Merlot, Gamay u.a. Neben diesen Rebesorten wird auch die Tradition der Weinproduktion von autochthonen Sorten aufrechterhalten, wie z.B.:Prokupac, Smederevka, Tamjanika, Vranac, Plovdina, Skadarka, Ruzica u.a. das langjährige Veredelungsprogramm hat auch neue Rebsorten entwickelt, wie z.B.: Lasta, Karmen, Beogradska besemena, Petra, Sila, Neoplanta, Negotinka u.a. neuerdings wird auch intensiv an der Klonselektion von autochthonen Rebsorten gearbeitet.

Durch die Einführung neuer Technologien, die Erfüllung europäischer und anderer internationaler Standards, sowie die Erhöhung der Anzahl von kleinen familiären Weinkellereien mit authentischen Weinen kehrt langsam der alte Glanz des traditionellen Weinlandes zurück.

SpirituosenDer Produktionsprozess für destilierte Alkoholgetränke ist in Serbien altbekannt. Slivovica ist der bekannteste serbische Brand, der seine Qualität den serbischen Pflaumen verdankt. Neben dem Pflaumenschnaps wird in Serbien auch Marillen-, Quitten-, Birnen-, Apfel- und Himbeerschnaps, aber auch Honig- und Herbschnäpse getrunken. Zur Feier des Schnapses als Nationalprodukt werden in Belgrad seit 2007 Schnapsfeste veranstaltet, auf denen sich in jedem September Aussteller aus dem ganzen Land und mehrere zehntausend Liebhaber (Schnapsnasen) dieses Produktes versammeln.

32

In Serbien trat 2009 das Gesetz über die öffentlichen Lagerhäuser für landwirtschaftliche Produkte in Kraft. Den Besitzern landwirtschaftlicher Produkte wird eine Einlagerungsbescheinigung ausgestellt, der sog. Warenvermerk. Dieser kann zur Absicherung von kurzfristigen Krediten in gewerblichen Banken verwendet werden. Mit den Warenvermerken können die Bauern handeln, so dass sie nicht gezwungen sind, ihr Produkt unmittelbar nach der Ernte zu verkaufen, wenn sein Preis in der Regel am niedrigsten ist. Sie können ihren kurzfristigen Liquiditätsbedarf durch Kredite abdecken und die Ware später im Laufe des Jahres vermarkten, wenn der Preis gestiegen ist.

Die erleichterte Kreditgewährung und der Handel auf der Basis von Warenvermerken leben vor allem vom Vertrauen, das die Banken und die Händler in diese Art Warenwertpapiere setzen, weil diese Warenvermerke nur von den zugelassenen öffentlichen Lagerhäusern ausgestellt werden dürfen. Das Finanzgeschäft der öffentlichen Lagerhäuser, sowie die Ausstattung und die Kapazitäten werden vor der Lizenzvergabe kontrolliert. Die Kontrollaufgaben werden von der Landwirtschaftsinspektion wahrgenommen. Gesetzlich ist vorgesehen, dass ein Kompensationsfonds eingerichtet werden kann, in den alle öffentlichen Lagerhäuser entsprechende Mittel zu überweisen haben, die erforderlichenfalls zur Entschädigung von Besitzern nicht mehr einlösbarerWarenvermerke genutzt werden können.

Dieses System der öffentlichen Lagerhaltung hat in Ländern mit entwickelter Marktwirtschaft eine langjährige Tradition. Neben der Kreditierung und dem erleichterten Handel von Landwirtschaftsprodukten gewährleistet das System auch eine sichere Aufbewahrung von privaten und staatlichen Getreidereserven. Die Warenvermerke ermöglichen den Börsenhandel mit Getreide und Ölpflanzen, mit der Option auch den Börsenhandel mit Warenderivaten einzuführen (Futures und Optionen).

ViehzuchtNach dem Rückgang der Viehzahlen im letzten Jahrzehnt des 20. Jahrhunderts erholt sich der Viehbestand allmählich. Die Rinderzucht ist an der gesamten serbischen Viehwirtschaft mit rund 43% beteiligt und stellt damit den wichtigsten Produktionszweig dar. Rinder werden zum größten Teil auf privaten Landwirtschaftsbetrieben gehalten, in geringerem Umfang auch auf Großbetrieben. Serbien deckt den inländischen Bedarf an Rindfleisch und ist darüber hinaus der größte Fleischexporteur unter den CEFTA-Ländern. Ausser in diese Länder führen die serbischen Verarbeiter Rindfleisch auch in kleinerem Umfang nach Afrika und in den Nahen Osten aus. Für den Export in die EU ist eine Quote von 8.700 t Baby-Beef im Jahr vorgesehen, die vorwiegend nach Italien und Griechenland geliefert wird.

-4

-

-

-

2

0

2

4

2003 2004 2005 2006 2007 2008

Einfuhr Ausfuhr Bilanz

1

1

3

3

Außenwirtschaftliche Bilanz für Schweinefleisch (in Tausende Tonnen)Quelle: Statistikamt der Republik, 2003-2008

Öffentliche Lagerhaltung

33

Die Schweineproduktion ist an der gesamten Viehzucht mit 38% und an der Fleischproduktion mit rund 60% beteiligt. Schweineproduktion wird vor allem auf in Privatbesitz befindlichen Höfen betrieben (rund 81%). betrieben. Grössere Betrebe sind an der Produktion mit etwa 19% beteiligt.

Serbien wurde erneut ermöglicht, bestimmte verarbeitete Produkte aus Rind- und Schweinefleisch auf den EU-Markt auszuführen. Dies trägt zur Aufstockung der Viehbestände, zur Steigerung des agrarischen Exportüberschusses und zur Verringerung der Preisschwankungen für diese Produkte bei.

MilchproduktionAuch die Milchproduktion ist in Serbien ein wichtiger landwirtschaftlicher Produktionszweig. Sie umfasst sowohl die Milchproduktion selbst als auch die Produktion von Zucht-und Masttieren. In den letzten Jahren konnten es dank der Unterstützung des Landwirtschaftsministeriums, die auf die Selektion und Auswahl neuer Rinder ausgerichtet war, die genetischen Anlagen der Tiere verbessert und die Milchleistungen erhöht werden. Über 90% der Gesamtproduktion der Milch macht die Kuhmilch aus, der Rest ist Schafs- und Ziegenmilch. Rund 50% der Milchproduktion wird von der weiterverarbeitenden Milchindustrie aufgekauft, und 50% wird auf den Bauernhöfen für die Zubereitung traditioneller Produkte wie Käse und Kajmak verwertet. Die Ausfuhr von Milch erfolgtvorwiegend in die CEFTA-Länder.

Über 90% der

Gesamtproduktion der Milch macht die Kuhmilch aus, der Rest ist Schafs- und Ziegenmilch

57,3%

5%

16,4% 21,3%

Rind�eisch

Schweine�eisch

Schafs�eisch

Ge�ügel

Anteil der Fleischarten an der Fleischproduktion Quelle: Statistikamt der Republik, 2008

Serbien wurde erneut ermöglicht, bestimmte verarbeitete Produkte aus Rind- und Schweinefleisch auf den EU-Markt auszuführen. Dies trägt zur Aufstockung der Viehbestände, zur Steigerung des agrarischen Exportüberschusses

Über 90% der Gesamtproduktion derMilch macht die Kuhmilch aus, der

Rest ist Schafsund Ziegenmilch

34

ImkereiIn Serbien hat die Imkerei eine lange Tradition. Sie wird aber heutzutage nur noch als zusätzliche Einnahmequelle oder als Hobby betrieben. Es wird geschätzt, dass die jährliche Honigproduktion insgesamt zwischen 5.000 und 7.000 t liegt. Die am meisten vertretenen Qualitäten sind Gleditschienhonig (bis zu 2.500 t), Lindenhonig (etwa 1.500 t) und Sonnenblumenhonig (rund 1.500 t). Auf den Märkten sind auch in kleineren Mengen Wiesen- und Waldhonig zu finden. Von der Gesamtproduktion des Honigs werden in Zentralserbien etwa 85% und in der Vojvodina 15% produziert. Der serbische Honig wird auf dem inländischen Markt wegen der hervorragenden Qualität hochgeschätzt. Das günstige mediterane Klima und der Reichtum in der Flora bieten günstige Bedingungen für die Imkerei, besonders in der Umgebung von Prokuplje, Vranje, Bujanvac und Prohor Pcinjski.

In Serbien gibt es zur Zeit rund 20.000 Imker in 200 Organsationen mit etwa 290.000 Bienenstöcken. Der durchschnittliche Honigertrag pro Beute beträgt 17 kg, was dem EU-Mittelwert entspricht. Um bessere Chancen auf den anspruchsvollen ausländischen Märkten zu haben, müssen serbische Produzenten entsprechende Anforderungen zu Qualitätsstandards, geografischer Herkunft und zum Markenschutzes des Honigs erfüllen.

Die am meisten vertretenen Qualitäten sind Gleditschienhonig (bis zu 2.500t), Lindenhonig (etwa 1.500 t) und Sonnenblumenhonig (rund 1.500 t). Der serbische Honig wird auf dem inländischen Markt wegen der hervorragenden Qualität hochgeschätzt

Die Wälder Serbiens Serbien gilt als ein nur mittelmäßig bewaldetes Land. Von der Gesamtfläche sind 30,7% bewaldet (2,7 Mio.ha). In staatlichem Eigentum befinden sich 51% (1,4 Mio.ha), und 49% (1,3 Mio.ha) in Privateigentum. Die Wälder „Srbijasume“ und „Vojvodinasume“, und fünf Nationalparks (Fruska gora, Kopaonik Tara, Djerdap, Sar planina) werden von den staatlichen Unternehmen für die Waldverwaltung betreut.

Im Waldbestand von Serbien dominiert das Laubholz auf 88% der bewäldeten Flächen. Eiche und Buche sind am stärksten vertreten. Nadelholzwälder finden sich im Südosten des Landes, wo Fichte und Tanne am meisten verbreitet sind.

Die durchschnittliche Größe bei den privaten Wäldern beläuft sich auf 30 Ar, was eine nachhaltige Verwaltung dieser Wälder nahezu unmöglich macht. Mit Hilfe der Forstverwaltung und der UN-Organisation für Ernährung und Landwirtschaft (FAO) begannen die Besitzer kleiner Waldgrundstücke, sich zusammenzuschließen, so dass heute mehr als 20 dieser lokalen Verbände und eine Nationale Vereinigung der Privatbesitzer Serbiens existieren.

Iin Serbiens wurden 321 Jagdgebiete festgelegt, welche eine Gesamtfläche von 8.828.528,29 ha umfassen. Die meisten Jagdgebiete werden vom Jägerverband Serbiens über Jägervereinigungen verwaltet, die auf dem Gebiet der Gemeinde liegen, in der das Jagdrevier festgelegt wurde– insgesamt 227 Reviere an der Zahl. Die öffentlichen Unternehmen „Srbijasume“ und „Vojvodinasume“ verwalten jeweils 53 bzw. 13 Jagdgebiete. Im Gebiet der fünf Nationalparks befindet sich jeweils ein Jagdrevier. Die übrigen 23 Jagdgebiete werden von anderen Organisationen verwaltet (Streitkräfte, Fakultät für Forstwirtschaft, öffentliches Unternehmen Borjak–Vrnjacka banja, Fischereivereine u.a.).

Beim Großwild sind das Reh, der Hirsch und das Wildschwein am stärksten vertreten. Beim Kleinwild sind es Hase, Fasan und Feldhuhn. Die Anzahl und die Qualität des Wildes sind ausreichend für den Jagdtourismus.

35

Die Forstwirtschaft spielt gemeinsam mit den nachgelagerten Sektoren wie der Holzindustrie, der Landwirtschaft, dem Tourismus und dem Energiebereich eine wichtige Rolle in der Entwicklung des Landes . Sie leistet durch den sektorübergreifenden Einfluss .einen wichtigen Beitrag zum Bruttoinlandseinkommen des Landes

Die Holzindustrie hat in Serbien eine lange Tradition. Sie besteht aus einer großen Zahl von Fabriken, die Schnittholz, Furniere, Möbelteile, Holzpalletten, Holzgalanterien und Parkett herstellen. Laut Statistik waren 2008 1457 Unternehmen im Wirtschaftszweig Holzverarbeitung tätig. In der Holzvindustrie gibt es nur sehr geringe Investitionen aus dem Ausland, nur in 25 Unternehmen wurde ausländisches Kapital investiert. Im Jahre 2008 lagen die Exportwerte der Holzindustrie bei 162 Mio. USD und die Importwerte bei 276 Mio. Im Forstwesen wurden Exporte in Höhe von 13 Mio USD und Importe in Höhe von 43 Mio USD getätigt.

Die Verwertung von Holz als Brennstoff hat in Serbien ebenfalls eine lange Tradition, aber nur als Kaminholz. Bei den modernen Trends der Verwertung von Holzbiomasse in Form von Brickets und Pellets steht Serbien noch ganz am Anfang. Zur Förderung und Steigerung der Verwertung von Holz als erneuerbare Energiequelle startete die Forstverwaltung des Ministeriums für Land-, Forst- und Wasserwirtschaft der Republik Serbien mit Unterstützung der UN-Organisation für Nahrungsmittel und Landwirtschaft (FAO) und der Entwicklungsorganisation der UN (UNDP) zwei Pilotprojekte zur Förderung holzbasierter Treibstoffe in Form von Holzstücken und Pellets.

Darüber hinaus wurde vom Ministerium für Land-, Forst- und Wasserwirtschaft eine Studie zur Entwicklung einer systematischen Beobachtung der Einflüsse des Klimawandels auf die serbischen Wälder und die Einleitung von Anpassungs- und Mitigationsmaßnahmen angeregt. Black Peak on Mount Boranja

36

Gewässer SerbiensDas Wasser ist eine natürliche Ressource, die gleichzeitig Rohstoff, Lebensraum, Nahrungs- und Arbeitsmittel, Energie und noch vieles mehr ist. Wasser ist nicht nur eine Bedingung für das Funktionieren und die Entwicklung einer Gesellschaft, sondern auch die Voraussetzung für den Erhalt der Umwelt und der gesamten menschlichen Gemeinschaft. Weil man diese Bedeutung des Wassers erkannt hat, wurde es zur grundlegenden strategischen Ressource des 21. Jahrhunderts erklärt.

Unser Land hat eine lange 200jährige Tradition im Wassermanagement. Manche Gebiete wurden nur mit Hilfe hydrotechnischer Arbeiten in fruchbares Land umgewandelt, wo dann die Menschen leben und wirtschaften konnten. Beispiele sind die Schutzarbeiten am Schwarzen Meer, der Adria und der Ägäis. Der weitaus größte Teil Serbiens (93%) liegt im Wassereinzugsgebiet des Schwarzen Meeres.

Die Donau verfügt in Serbien über zwölf Einzugsgebiete mit einer Gesamtfläche von über 4,000 km2: Save, Drina, Lim, Tisa, Tamis, Begej, Velika Morava, Zapadna Morava, Ibar, Juzna Morava, Nisava und Timok.

Die Hauptaufgabe des Wassersektors ist das integrativen Wassermanagement. Hierdurchwird eine planmäßige Ausnutzung von Wasserressourcen sichergestellt, also die Wasserversorgung für die Bevölkerung und die Industrie, die Bewässerung und die Hydroenergetik. Ferner werden Gewässergüte und der Schutz vor den zerstörerischen Auswirkungen der Gewässer (Überflutungs-, Erosions- und Stromschnellenbekämpfung, Wasserableitung) berücksichtigt.

Die Wasserversorgung der Bevölkerung stellt die wichtigste Aufgabe dar. Laut Angaben der Vereinten Nationen nimmt Serbien weltweit den 47. Platz bei den Reserven an trinkbarem und gesundem Wasser ein. Moderne Wasserversorgung erreicht 70% der Bürger. Die Versorgung der Industrie

wird vorwiegend durch eigene Systeme für die Wasserversorgung und den Transport ermöglicht, die von den Nutzern und Besitzern in Eigeninitiative organisiert werden.

Künstliche Bewässerungssysteme bestehen auf einer Fläche von rund 149.000 ha, wobei derzeit nur etwa 30.000 ha genutzt werden (davon 90% im Gebiet der AP Vojvodina). Die Gesamtanzahl der ausgebauten Systeme beträgt 288, wobei kleinere Systeme für eine Fläche von 100-500 ha am häufigsten sind. Die meisten Systeme wurden in der Vojvodina errichtet (auf etwa 100.000 ha).

Von einer größeren Anzahl der hydroelektrischen Systemen sind 14 an das Stromnetz angeschlossen (6 zur Akkumulierung, 1 reversibiles und 7 Dammsysteme). Die gesamte jährliche Produktion dieser Wasserwerke beträgt etwas mehr als 11 Milliarden kWh, wobei rund 50% von HEPS

„Djerdap“ produziert werden.

Die Wasserwege für die Binnenschiffahrt, mit einer Gesamtlänge von 1700 km, bestehen aus der Donau (Länge 588 km), Save und Tisa, sowie einem Netzwerk von Schiffskanälen und Zusammenflüssen, das in HS DTD einbezogen wurde. Für die Schiffahrt sind 660 km Kanäle mit са 16 Schleusen gebaut worden. Die Häfen an der Donau, und zwar in Belgrad, Novi Sad und Pancevo verfügen über die größten Kapazitäten.

37

HandelspolitikSüdosteuropa ist eine Region mit konstanem Wirtschaftswachstum. Serbien ist mit seiner zentralen Lage in dieser Region für Investitionen von Unternehmen aus anderen Ländern besonders attraktiv: Der lokale Markt ist mit rund 7,5 Mio.Einwohner einer der größten in der Region und die serbische Wirtschaft verzeichnete in den letzten fünf Jahren ein stetigesWachstum, was eine Ausweitung des Marktes sicherstellt.

Der wichtigste Handelspartner für Serbien ist die Europäische Union. Serbien genießt schon seit 2001 eine Präferenzbehandlung bei der Ausfuhr von landwirtschaftlichen Produkten in die EU aufgrund von autonomen Handelsmassnahmen, welche von der EU gewährt worden sind. Das heißt, dass die Einfuhr von Landwirtschaftsprodukten aus Serbien in der EU nicht mit Zollgebühren belastet wird. Es bestehen Präferenzabkommen für Einfuhr von landwirtschaftlichen Produkten in uneingeschränkten Mengen mit Ausnahme von Zucker, Rindfleisch und Weine, die festgelegten Zollquoten unterliegen.

Der Beitritt Serbiens zum CEFTA-Abkommen war ein wichtiger Schritt zur Einführung der Marktwirtschaft, zur Stabilisierung der Wirtschaftslage und für die Schaffung eines entsprechenden Investitionsklimas. Serbien genießt darüber hinaus auch als einziges Land in der Region das Privileg des Freihandelsabkommen mit der Russischen Föderation und Belarus. Seit 2005 haben die Vereinigten Staaten ein allgemeines Meistbegünstigungsrecht gewährt, das den serbischen Landwirtschaftsprodukten einen freien Zugang zum amerikanischen Markt ermöglicht.

Ein wesentliches Element in den Enwicklungsstrategien der Transitionsländer ist auch die Mitgliedschaft in der Welthandelsorganisation, was Serbien sowohl den Anschluss an moderne Wirtschaftsbeziehungen als auch die Erfüllung einer der wesentlichen Bedingungen für die Mitgliedschaft in der EU sicherstellen würde. Von Serbien wurde der Antrag zur Aufnahme in die Mitgliedschaft dieser Organisation in 2005 gestellt. Der Beitritt wird in naher Zukunft erwartet.

Serbien genießt darüber hinaus auch als einziges Land in der Region das Privileg des Freihandelsabkommen mit der Russischen Föderation und Belarus. Seit 2005 haben die Vereinigten Staaten ein allgemeines Meistbegünstigungsrecht gewährt, das den serbischen Landwirtschaftsprodukten einen freien Zugang zum amerikanischen Markt ermöglicht

0

0,4

0,8

1,2

1,6

1,8

2004 2005 2006 2007 2008

EinfuhrAusfuhr Bilanz

Außenwirtschaftlicher Austausch der Republik Serbien im Agrarbereich (in Millionen USD), Quelle: Zollverwaltung, 2004-2008,

38

Beim serbischen internationalen Handel ist der Anteil der Landwirtschaft beachtlich: rund 20% bei der Ausfuhr und zwischen 6% und 8% bei der Einfuhr. Die wirtschaftliche Entwicklung Serbiens und die vielen Möglichkeiten der Wirtschaftsförderung beruhen auf dem Reichtum an fruchtbaren Böden und den potentiellen Kulturflächen. 4.253.000 ha ackerfähigen Bodens bringen Serbien in die Lage eines beneidenswerten Landes mit großem Potenzial, das unter den günstigen klimatischen Bedingungen mit modernen landtechnischen Maßnahmen und dem Anbau vielfältiger Kulturen genutzt werden kann.

Etwa 90% der gesamten Ackerfläche befindet sich in Privateigentum. Der Anteil der Landbevölkerung an der Gesamtbevölkerung macht etwa 17% aus. Die Landwirtschaft ist der einzige Wirtschaftszweig, der im internationalen Handel seit 2004 einen Überschuß verzeichnet. Der höchste jemals erreichte Exportüberschuß wurde 2007 mit einer Höhe von 600 Mio. U$ Dollar erreicht.

Die Hauptmärkte für den serbische Außenhandel sind die EU und die Länder, mit denen Serbien Freihandelsabkommen unterzeichnet hat. Im vorangegangenen Zeitraum war die EU der Hauptimporteur mit 41% des gesamten serbischen Agrarexports. Die CEFTA-Länder nahmen 52% der Exporte auf.7% werden in sonstige Länder abgesetzt, in denen Serbien keine Vorzugsbehandlung genießt.

In den ersten acht Monaten 2009 erwirtschaftete die Landwirtschaft eine postitive Aussenwirtschafsbilanz von rund 404,5 Mio. U$S. Die größte positive Bilanz wurde im Export von Obst und Gemüse, Getreide, Getränke, Zucker, Öl und Fetten erreicht.

Land Menge in kg Wert in USD

Bosnien und Herzegowina 490,878,714 383,858,409Republik Montenegro 351,668,312 338,497,561Republik Mazedonien 194,368,929 145,709,987Deutschland 86,601,640 123,592,310Österreich 49,032,187 88,819,312Italien 141,351,179 83,972,493Ungarn 109,049,784 81,410,576Russische Föderation 80,445,831 75,058,875Frankreich 21,456,037 59,426,577Greece 78,021,788 56,317,126

Land Menge in kg Wert in USD

Deutschland 34,785,469 111,128,974Republik Mazedonien 105,772,339 101,331,289Brasilien 52,707,846 90,239,801Kroatien 65,794,131 85,075,474Italien 39,822,272 84,555,931Holland 31,196,921 68,099,830Bosnien und Herzegowina 58,758,649 55,501,502Ekuador 51,517,327 43,458,946Ungarn 38,365,875 42,820,614Polen 11,163,842 38,860,727

Die wichtigsten Handelspartner nach EinfuhrwertenQuelle: Zollverwaltung , 2008

Die wichtigsten Handelspartner nach AusfuhrwertenQuelle: Zollverwaltung , 2008

39

Produkte Menge in kg Wert in USD

Koffeinhaltiger Kaffee, ungeröstet

38,438,731 97,733,787

Bananen, frisch 68,909,018 56,891,674Sonstige Nahrungsmittelprodukte

7,823,364 32,888,686

Orangen, süß, frisch 38,117,592 27,247,849Zigaretten 1,624,050 27,085,127Sojakuchen 52,409,089 26,283,254

Kaugummi und Bonbons, zuckerfrei

4,744,675 23,118,998

Palmöl 16,003,305 21,990,927

Tomaten 23,897,966 19,599,628Nahrungsmittelprodukte, sonstige

1,472,895 19,443,185

Die wichtigsten landwirtschaftlichen Importprodukte 2008Quelle: Zollverwaltung , 2008

Produkte Menge in kg Wert in USD

Zucker; weiß 178,493,545 145,213,706

Himbeere, rollend, einge-froren, ohne Zuckerzusatz

25,577,682 106,183,606

Mais, gelb 529,427,370 94,840,256Bier 93,516,432 59,242,173Himbeere, Gries 15,360,066 53,567,507Weizenmehl 102,017,086 49,594,908Sojaöl, roh 34,855,988 45,335,795

Alkoholfreie Getränke ohne Milch

74,440,294 42,286,648

Limonade 67,580,129 40,030,656Sonnenblumenöl, essbar 17,332,943 33,578,997Sonnenblumenöl, nicht raffiniert

25,796,083 30,616,259

Die wichtigsten landwirtschaftlichen Exportprodukte 2008Quelle: Zollverwaltung , 2008

Die Landwirtschaft Serbiens führt ihre Produkte in fast 100 Länder weltweit aus und importiert aus

über 130 Ländern

40

Das Ministerium für Land-, Forst und Wasserwirtschaft der Republik Serbien hat ein Marktinformationssystem für die Landwirtschaft eingeführt (www.stips.minpolj.gov.rs). Es erfasst wöchentlich die Preise für folgende Produkte: Obst, Gemüse, Lebendvieh und Getreide, und zwar von 18 Grün- und Viehmärkten und 5 Großhandelsmärkten. STIPS verfasst zwei Mal im Jahr einen landwirtschaftlichen Marktbericht . Darüber hinaus können mit Hilfe von STIPS auch wöchentliche Bulletins angefordert werden, die Marktbewegungen für Obst, Gemüse und lebendes Vieh ermitteln.

In allen Ländern mit einer marktorientierten Agrarwirtschaft werden ähnliche Marktinformationssysteme betrieben. Die in STIPS enthaltenen Daten und Auswertungen mit einer Übersicht der aktuellen Marktsituation in 18 Städten Serbiens werden vor allem für die Entscheidungen benötigt, auf welchen Märkten die Produkte angeboten werden sollten. Den Bauern, die ihre geringeren Produktmengen unmittelbar an die Zwischenhändler vom Hof weg verkaufen, kann STIPS eine Übersicht der Preise auf den Großhandelsmärkten geben und dadurch ihre Verhandlungsposition verbessern.

In den Ländern mit einer entwickelten Landwirtschaft stellt der in den vorangegangenen Ernten erzielte Preis den ersten Schritt für die Planung der nächsten Produktionsperiode dar. STIPS ermöglicht Recherchen zu den Preisbewegungen für landwirtschaftliche Produkte in den vorangegangenen Jahren, wodurch den Landwirten die Möglichkeit gegeben wird, den günstigsten Zeitpunkt für den Verkauf seiner Produkte zu bestimmen und auf dieser Grundlage auch über die Produktion zu entscheiden

Das Ministeriums fördert STIPS mit Berichten über neue Produkte für die Agrarwirtschaft und mit Veröffentlichungen von Preisen und Qualitätsstandards für landwirtschaftliche Produkte in denjenigen Ländern, die als potentielle Märkte für die inländischen Produzenten am interessantesten sind (Länder in der Region, EU, Russland u.a.).

STIPS ist am AGRIMIS-System beteiligt. Dadurch wird ein Zugriff auf Daten aus den Ländern Mittel- und Südosteuropas ermöglicht.

Schutz geografischerHerkunftsbezeichnungenAuf den Lebensmittelmärkten verstärkt sich der Wunsch der Konsumenten nach Authentizität, Tradition und einer gesunden Ernährung. Im Wettbewerb gewinnen besonders hochwertige Produkte immer mehr an Bedeutung. Produkte der Nahrungsmittelindustrie, die sich auf bestimmte Produktions- und Verarbeitungsweisen und auf das Herkunftsgebiet beziehen, müssen mit einem Herkunftszeichen geschützt werden. Die Bedeutung von Agrarerzeugnissen mit geschützter geografischen Herkunft wird auf dem Weltmarkt immer größer, und die Verbraucher sind bereit, für diese Produkte auch mehr zu bezahlen.

In Serbien sind aktuell 25 Produkte hinsichtlich der geografischen Herkunft geschützt. Hierzu gehören der Prosciutto von Uzice, der Speck von Uzice, der aromatisierte Wein Bermet, der Kulen von Srem, die hausgemachte Salami von Srem, der Tee von Rtanj, der Käse von Krivovir und Svrljig, der Käse von Homolj, die Grammeln von Valjevo, der Kulen aus Backi Petrovac, das Grillfleisch aus Leskovac, das Kraut aus Futog und andere.

Nach den EU-Verordnungen 509/2006 und 510/2006 gibt es auch für Produzenten außerhalb der EU die Möglichkeit, die geografische Herkunft ihrer Produkte zu schützen. Produkte, die die in den Verordnungen verankerten Vorgaben erfüllen, können die gleichen Bezeichnungen wie die Produkte aus den EU-Ländern tragen. Das versetzt ihre Produzenten in die Lage, diese Produkte auf den EU-Märkten abzusetzen.

Das Marktinformationssystem (STIPS)

41

Ein neuer Gesetzesentwurf zu diesen geografischen Bezeichnungen wird das Ministerium für Land, Forst- und Wasserwirtschaft verpflichten, die Produzenten, deren Produkte mit geografischem Herkunftsmerkmal nach der nationalen Gesetzgebung geschützt sind, zu unterstützen, sich nach der durchgeführten Kontrolle ihrer Produkte um den Schutz auf EU-Ebene zu bewerben.

Ökologischer LandbauÖko-Landbau wird in Serbien immer populärer und auch wirtschaftlich interessanter. Produktion und Nachfrage nach zertifizierten Bioprodukten wachsen ständig. Dieser Trend bewirkt auch eine starke Ausweitung ökologisch bewirtschafteter Flächen. Die Gesamtgröße der Flächen, auf denen Wildpflanzen nach international anerkannten Öko-Richtliniengesammelt werden, beträgt rund 1.000.000 ha. Bei den landwirtschaftlichen Anbauflächen wurden 2008 hingegen lediglich 595 ha ökologisch bewirtschaftet. Die ökologische Produktion wird durch das „Gesetz über die organische Produktion und die organischen Produkte“ gesetzlich geregelt. Die Kontrolle und Zertifizierung der ökologischen Produktion wird von Zertifizierungsstellen durchgeführt, die vom Ministerium zugelassen sind.

Zertifizierte organische Produkte dürfen mit Öko-Hinweisen und der nationalen Codenummer der Zertifizierungsstelle gekennzeichnet werden. Produzenten, die sich noch in der Umstellung vom konventionellen auf den ökologischen Anbau befinden, dürfen ihre pflanzlichen Erzeugnisse mit dem Hinweis „PRODUKT AUS DER UMSTELLUNG“ kennzeichnen. Der Großteil der Bioprodukte, die in Serbien erzeugt werden, werden exportiert. Das Landwirtschaftsministerium stellt Fördermittel für den Öko-Anbau bereit.

QualitätsstandardsDer heutige Lebens mittelmarkt fordert eine strikte Qualitätsorientierung und einen verantwortungsbewussten Umgang mit der Lebensmittelsicherheit, um erfolgreich bestehen zu können. Um den Absatz der lokal erzeugten Nahrungsmittel auf den nationalen, regionalen und internationalen Märkten erfolgreich zu gestalten, ist heute eine entsprechende Qualitätsbestätigung erforderlich.

Wegen der großen Bedeutung, die Nahrungsmittel für die Gesundheit der Verbraucher haben, wurden von der EU hohe Qualitätsstandards sowohl für die landwirtschaftliche Primärerzeugung als auch für die Nahrungsmittelindustrie festgelegt. Sie decken ein breites Spektrum an Maßnahmen ab und erfassen die gesamte Produktionskette bis zur Verbraucherebene. Zielsetzung bei diesen Standards ist, es kleinen und großen Marktteilnehmern zu ermöglichen, effiziente und effektive Qualitätssicherungssysteme anzuwenden und Produkte zu liefern, die die Anforderungen der Vorschriften erfüllen. Unter den Bedingungen der Globalisierung des Marktes basiert der moderne Integrationsansatz für die Qualitätsicherung in der landwirtschaftlichen Produktion auf System der Analyse von Gefahren und typischen Kontrollpunkten (HACCP).

42

AgrotourismusFast 85% des Gesamtgebietes von Serbien sind ländliche geprägte Regionen. Die natürlichen Ressourcen sowie die erhaltenen kulturellen und historischen Relikte sind die wichtigsten Potenziale für die Entwicklung des ländlichen Tourismus.

Der ländliche Tourismus ist eine gute Möglichkeit zur Diversifizierung der ländlichen Wirtschaft und dient als zusätzliche Einnahmequelle für die ländliche Bevölkerung. Deshalb werden vom Ministerium für Land-, Forst- und Wasserwirtschaft seit 2006 beträchtliche Zuschüsse für den Agrartourismus bereitgestellt.

Ein sauberes natürliches Umfeld mit unterschiedlichen Ökosystemen, reines Wasser, gesundes Essen und ein ursprünglicher Lebensstil, in dem traditionelle Werte gepflegt werden, machen die Dörfer Serbiens authentisch und attraktiv für die Gäste. Es gibt zahlreiche Möglichkeiten für unterschiedliche Sport- und Freizeitaktivitäten wie Jagd, Angeln, Reiten, Bergsteigen, Wanderungen, Ausflüge zu naheliegenden Höhlen,

Wasserfällen und Quellen, Sammeln von Waldprodukten und Heilpflanzen und ähnliches.

Die Nachfrage nach zertifizierten organischen Produkten im Ab-Hof-Verkauf sowie nach traditionellen lokalen Produkten steigt ständig. Eine besondere Attraktion für Touristen ist auch die Mitarbeit auf dem Bauernhof und auf dem Acker.

In unmittelbarer Umgebung fast eines jeden Dorfes liegen kulturhistorische Zeugnisse aus früheren Zeiten. Die traditionelle ländliche Architektur hat einen großen Wert, wie auch die Erzeugnisse alter Handwerke und Handarbeiten. Ausstellungen örtlicher Künstler, Aufführungen, Folklorefeste und das volkstümlichen Schaffen sind nur einige der zahlreichen Aktivitäten, mit denen Werbung für ländliche Traditionen, Kultur und für das Leben auf dem Lande gemacht wird.

In Serbien gibt es zur Zeit etwa 500 Bauernhöfe, die Agrartoursimus anbieten. Viele nützliche Informationen sind auf der Webseite www.selo.co.rs verfügbar.

Das Gebiet Westserbiens ist schon einige Jahrzehnte lang für die Gastfreundschaft der Landwirte bekannt. Die Gemeinde Cajetina mit 85 eingetragenen Bauernhöfen und 430 Betten gehört zu den führenden Orten für den Agrartoursimus. Aber auch andere Gemeinden haben viel anzubieten.

Die Dörfer in Zentralserbien pflegen die Tradition dieses Gebietes, das reich an Bergen, Bächern, Quellen, Flüssen und anderen Naturreichtümern ist. Die Gemeinde Knic ist nur eine davon, wo Urlaub auf dem Bauernhof auf 14 Höfen mit etwa 50 Betten angeboten wird.

The Open-Air Museum "Old Village" Sirogojno

43

Die Dörfer der Vojvodina (Salasi), die an Flussufern oder in der Nähe von Seen liegen, bieten ein Ambiente für Gaumengenüsse, aber auch die Möglichkeit zur Jagd und zum Angeln sowie für Bootsfahrten auf Flüssen und Kanälen. Manche der Salasi sind mehr als 100 Jahre alt. Dann sind oft sind viele Gegenstände und Werkzeuge erhalten, die von den Menschen früher im Haus und auf dem Acker benutzt wurden.

Die Dörfer in Ostserbien sind noch ursprünglich und sind von Obstgärten und Weiden geprägt. Sie sind bekannt für ihre kulinarischen Besonderheiten und die traditionelle Gastfreundschaft. Es ist eine ethnisch bunt gemischte Region, die für inländische und ausländische Touristen immer attraktiver wird. Die Bauernhöfe im Gebiet der Oberdonau, sowie die Höfe im Gebiet des Stara planina verfügen über beträchtliche Unterkunftskapazitäten mit aufenthaltsbegleitenden Angeboten.

Das Unterstützungnetwerk für die ländliche Entwicklung Im Rahmen des Projektes „Unterstützungsnetzwerk für die Förderung der ländlichen Entwicklung“ wurden vom Ministerium für Land-, Forst- und Wasserwirtschaft der Republik Serbien im Jahre 2009 insgesamt 15 regionale und 140 Gebietszentren für ländliche Entwicklung gegründet, die gleichmäßig über das ganze Gebiet Serbiens verteilt sind. Die Mission dieses Netzwerkes ist vielfältig und bezieht sich vorrangig auf die Ermittlung vorliegender und die Entwicklung neuer Potenziale für die ländliche Entwicklung.

Durch das Netzwerk werden die Bürger in den ländlichen Gebieten besser informiert und mit den gesetzlichen Änderungen und Verordnungen im Bereich der Landwirtschaft und der ländliche Entwicklung, die vom Ministerium durchgeführt werden, vertraut gemacht. Es ist geplant, dass im Netzwerk die ländliche Entwicklung Serbiens vereinheitlicht und beschleunigt wird, und zwar durch aktiven Einsatz, Ausbau und Förderung von Kapazitäten der lokalen Verwaltung und durch Sicherstellung einer zweispurigen Kommunikation zwischen der zentralen und der regionalen Verwaltung. Es soll vor allem die Kommunikation verbessert werden, damit die lokalen ländlichen Gemeinschaften und Einzelpersonen, Kleinunternehmer, Handwerker und Verarbeiter rasch Informationen über ihre möglichen Entwicklungsperspektiven bekommen.

Diese Perspektiven beziehen sich auch auf die Schaffung einer erweiterten ländlichen Wirtschaft mit mehr Möglichkeiten für die ländliche Entwicklung, die Optimierung der Lebensverhältnisse auf dem Dorf und die aktive Beteiligung der Bürger an der Planung und Durchführung der nationalen Politik der ländlichen Entwickung, an ihren Unterstützungsaktionen und den Maßnahmen zur Armutsbekämpfung in diesen Gebieten.

44

White Springs / Weiße Federn / Beli Izvori

45

Реч министра

Пољопривреда у Србији има изузетно велику привредну снагу, чини основу економије и носилац је развоја руралних области, уз поштовање принципа заштите животне средине. Једини сектор са позитивним спољнотрговинским салдом у Србији је пољопривреда, што свакако представља окосницу спољно трговинског развоја наше земље.

Овај снажан потенцијал који пољопривреда носи представља такође и велики изазов, јер на директан или индиректан начин упошљава скоро половину становништва Србије. Такође, уско је повезана са важним економским и политичким питањима, као што су утицај на климатске промене, безбедност хране, употреба генетски модификованих организама. Ми у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде верујемо да заједничким и систематским радом можемо одговорити на ове изазове.

Циљ нам је да брижљиво дизајнираним и ефикасно изведеним државним мерама изградимо одржив и ефикасан пољопривредни сектор који може да се такмичи на светском тржишту, доприносећи тако порасту националног дохотка, да обезбедимо храну која задовољава потребе потрошача у погледу квалитета и безбедности, да осигурамо подршку животном стандарду за људе који зависе од пољопривреде и да припремимо пољопривреду Србије за интеграцију у ЕУ и правилима СТО.

Такође, не смемо занемарити подршку одрживом развоју села, изградњу туристичке, али и културне инфраструктуре. Сеоске средине које су по правилу економски слабе и зависне од помоћи државе, захтевају посебну пажњу, поготову сада у условима глобалне економске кризе.

Само преданим радом на унапређењу законодавства, подизању капацитета државне администрације и развоју агроекономског сектора, уз значајну подршку институција Европске уније чијој интеграцији тежимо, процес транзиције пребродићемо лакше, са мање грешака и уз значајну уштеду свих ресурса.

Упркос економској кризи, агробизнис сектор се ипак показао као највиталнији и са највећим потенцијалом за брз опоравак, чиме је пружио руку подршке и осталим привредним гранама. Зато с правом можемо тврдити да се свако улагање у село и пољопривреду вишеструко враћа и награђује.

Српски

46

УводСрбија је земља потенцијала. Смештена у срцу југоисточне Европе, сведочи о богатој историјској прошлости људи који су кроз векове тежили бољој будућности. Обилује природним и културним благом и никога не оставља равнодушним.

Са нетакнутим природним ресурсима, Србија представља бисер централног Балкана. Светски познат феномен, о чијем се настанку и данас испредају легенде, јесте чувена Ђавоља варош, коју је на југу Србије ерозија тла столећима градила. Овај атрактивни град вретенастих стубова био је један од најозбиљнијих кандидата за ново светско чудо. Љубитеље историјских и културних знаменитости задивила би величанствена архитектура Калемегдана, Петроварадинске или Голубачке тврђаве. Познати по неговању традиције и православља, Срби су у част својим владарима градили манастире, задужбине и конаке. Историја и развој српског села остала је очувана на војвођанским салашима и етно насељима Дрвенград, Сирогојно, Љубиш и Латковац.

Често помињана као центар кроз који пролазе важне саобраћајнице, Србија има велики хидрографски потенцијал кроз Дунав са притокама, аутопут који повезује централни и јужни део Европе, као и развијену мрежу железничких праваца. Смештена је на локацији где се спајају једни од најважнијих транспортних коридора између Западне Европе и Средњег Истока, такозвани Пан-европски коридор. Из Србија воде порекло многи светски познати и признати уметници, научници и спортисти који су свој таленат овенчали престижним наградама и признањима.

Medieval Christian Orthodox Monastery Mileseva

47

Пољопривредна производњаПољопривреда у Србији се не сматра обичном економском граном, како због специфичности ове производње, традиције, која се уз њу везује тако и великих очекивања. У свим општинским или регионалним стратегијама препозната је као један од основних стратешких праваца развоја, а већина становништва, како руралног тако и урбаног, у њој виде највећу развојну шансу Србије. Пољопривреда јесте економска грана која може да произведе више богатства него што то чини сада и на тај начин допринесе развоју земље.

Семенски материјалСрпске семенске куће су и значајни извозници семена, с обзиром да су у њима последњих година настале нове светски признате сорте и хибриди. Годишње се произведе од 130 до 140.000т семенске пшенице, 20.000 до 25.000т семенског кукуруза и око 15.000 т јечма. Пшеница подмирује основне потребе на домаћем тржишту, док се вишак извози у земље потписнице CEFTA споразума.

Ратарске културеНајвећа површина пољопривредног земљишта у Србији користи се за производњу житарица. Ова производња (пшеница, јечам, раж, овас, кукуруз, просо и сирак) заузима око 60% укупно засејаних површина. Кукуруз је најзаступљенија култура са преко 1.2 милиона засејаних хектара, док је пшеница одмах иза њега, са око пола милиона хектара. Житарице су најзаступљеније на територији Војводине, која се одликује претежно равничарским рељефом и располаже са око 84 одсто обрадивих површина Србије. Плодност земљишта побољшана је изградњом канала за наводњавање. Производња ратарских култура задовољава потребе домаће прерађивачке индустрије, а расположиви вишкови се извозе.

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

Кукуруз Пшеница

2003/04 2004/05 2005/06 2006/07 2007/08 2008/09

Највећа површина пољопривредног земљишта у Србији користи се за производњу житарица

Извоз пшенице и кукурузаИзвор: Управа царине, 2003-2008

48

Уљарице Производња уљаних култура у свету повећава се из године у годину, што је последица све веће употре биљних уља у свакодневној исхрани, али и коришћења биообновљивих горива. Србија заузима високо место у производњи уљарица на европском нивоу. По производњи соје Србија је у самом врху у Европи (у 2008. години највећа производња соје). Такође, значајно је напоменути, да су приноси соје и сунцокрета виши код нас у односу на земље ЕУ. Пратећи трендове ЕУ, где је најразвијенија и највећа производња уљане репице, и у Србији се значајно повећавају површине под овом културом, тако да се очекује да у 2009/10 години достигну површину од око 40.000 ха. Производњом уљарица задовољавају се домаће потребе, а најзначајнији извозни производи су сунцокретово и сојино уље. Сунцокретово уље по вредности извоза спада у првих 10 производа. Највеће површине под уљарицама налазе се на територији Војводине, где су махом смештени и прерадни капацитети – 6 погона. У Централној Србији налазе се 3 погона за прераду уљарица. Од укупног броја уљара две су искључиво намењене преради соје (Бечеј и Обреновац), док се две фабрике поред јестивог уља баве и производњом биодизела (Шид и Крушевац).

Шећерна репа Територија Војводине располаже најбољим земљишним и климатским условима у овом делу Европе за гајење шећерне репе, што је и привукло стране компаније да инвестирују у унапређење ове производње, као и у прерађивачке капацитете. Површине под шећерном репом у протеклом периоду варирају, али генерално бележе тренд раста, као и производња шећерне репе.

Шећер је значајан извозни артикал, и према вредности оствареног извоза налази се у првих десет водећих производа

0

100

200

300

400

500

2005 2006 2007 2008 2009

Сунцокрет (1000t) Сунцокрет (t/ha)Соја (100t) Соја (t/ha)

3

2,5

2

1,5

1

0,5

0

012345678

Површина (у 10 000 ha) Производња (у100 000 тона)03/04 04/05 05/06 09/07 07/08 08/09 09

3,532,521,510,50

(у 1

0 00

0 хе

ктар

а)

(у 1

00 0

00 т

она)

Кретање засејаних површина и производње шећерне репе Извор: Пољопривредна инспекција, 2003-2009

Производња и приноси основних уљаних култура у Србији Извор: Пољопривредна инспекција, 2005-2009

49

Лековито биље Сакупљање и сушење самониклог лековитог биља представља вишевековну традицију и део је културе. Предности гајења лековитог биља над сакупљањем, поред квалитативних и квантитативних показатеља, су и заштита ресурса угроженог биља од прекомерне ерксплоатације, као и могућност гајења врста којих нема и домаћој флори.

Србија је захваљујући повољној клими, земљишту и незагадјеној средини веома погодна за интензивно гајење лековитог биља. Производња лековитог биља доноси већи, бржи и лакши профит од производње других биљних култура, што је још увек недовољно искориштен потенцијал Србије. На слатинастим подручјима Чоке, налазе се највећа поља у Србији засејана ментом и камилицом.

Повећањем сировинске базе развојем плантажног гајења намеће се потреба и за подизањем различитих погона и постројења за обраду, сушење, дестилацију етарских уља и осталих видова финализације. Најраспрострањеније биљне врсте су: питома нана, камилица, першун, коморач, мирођија, бели слез и мелиса. Највеће површине под лековитим и ароматичним биљем налазе се у Банату.

Србија је велики извозник сировина лековитог биља, али и увозник производа виших фаза прераде. Екстракција је у Србији недовољно афирмисана и потребна су улагања у ову област. Средства остварена од извоза екстраката и етарских уља далеко надмашују средства од извоза сувог биља. Процена је да се производња етарских уља, обзиром на биолошки потенцијал, може удесетостручити, али је потребно инсталирати дестилерије у близини ресурса који су економски исплативи.

0

500

1000

1500

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Површина (ha)Површине под лековитим и ароматичним биљем.

Извор података: РЗС, 2001-2009

50

Повртарство Поврће се у Србији узгаја на око 284.000 ха, што представља 9% од укупно засејаних површине. Производња поврћа у пластеницима и стакленицима још увек је недовољно заступљена и ако је вредност производње по јединици површине велика.

У структури производње поврћа доминира кромпир са око 40%. Индустрија кромпира има широк асортиман производа: чипс, пире и замрзнут помфрит, чији извоз последњих година бележи тренд раста. Кромпир се највише узгаја на територији Централне Србије–околина Чачка, Ивањице и Гуче, око 78%.

У структури производње поврћа доминира кромпир са око 40%

Најпознатије место у Србији по производњи свежег купуса је Футог, а футошки кисели купус значајан је извозни артикал. Осим на овој локацији, велики произвођачи купуса лоцирани су и у Централној Србији. Купус се користи у свежем стању и биоферментисан. Приноси овог поврћа износе преко 13 тона по хектару. Потребе домаћег тржишта за купусом се из сезоне у сезону повећавају, што га сврстава у један од најтраженијих повртарских производа у Србији.

Паприка такође представља значајну повртарску културу. Два препознатљива производна и трговинска центра за производњу паприке у Србији су околина Лесковца и северни део Војводине. На домаћем тржишту највећа тражња је за свежом паприком, док се прерађена користи као смрзнута, пастеризована или прерађена у ајвар. Сушена паприка може се пронаћи у околини Лесковца, где се и даље суши на традиционалан начин, уз помоћ сунца и ваздуха, што јој даје препознатљив укус и шарм јужних крајева Србије.

0

500

1000

1500

2000

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008Укупна производња поврћа (у хиљадама тона)Површине под поврћем (у хиљадама хектара)

300290280270260250240230

41%

2%7%2%

14%

8%

7%

1%3%

3%12% Кромпир

ПасуљЦрни лукГрашакКупус и кељПарадајзПаприкаБели лукШаргарепаКраставацЛубенице и диње

Заступљеност појединих врста поврћа у сетвеној структури. Извор података: РЗС, 2008

Укупна производња и површине под поврћем Извор података: РЗС, 2001-2008

51

Крајњи север Баната и део Бачке спадају међу најпогодније терене за производњу зачинске црвене паприке у Европи. Најпознатија зачинска паприка се производи у хоргошко–кнежевачком подручју и има специфичну арому и укус што пружа нарочит гастрономски квалитет.

Трендови раста производње код већине повртарских култура, указују на то да је ова производња довољно профитабилна. У периду од 2000. до 2008. године, Србија остварује позитиван биланс спољно-трговинске размене. Удео извоза поврћа у укупном извозу пољопривреде је око 9%.

Сушена паприка може се пронаћи у околини Лесковца, где се и даље суши на традиционалан начин, уз помоћ сунца и ваздуха, што јој даје препознатљив укус и шарм јужних крајева Србије

Садни материјал Србија има дугу традицију у производњи садног материјала. У структури производње најзаступљенија је производња лозних калемова, садница шљиве, јабуке и других воћних врста. Постојање изолованих зона плодне земље где није било расадничке производње, значајна је могућност за заниснивање нових матичних засада и растила. У производњи садног материјала заступљену су поред домаћих сорти и неке најновије европске и светске сорте. Домаће сорте су умногоме нашле своје место како у засадима у Србији тако и широм Европе и света. Потенцијал аутохтоних сорти за производне засаде као и капацитети за даље оплемењивање могу бити изазов новим расадничарима и генетичарима. Садни материјал највише се извози у земље бившег Совјетског савеза.

26,4646,21

44,3436,82

12,83

22,95

Извоз Увоз

ЦЕФТАЕУОстале

Трговина поврћем, свежим и прерађеним, по дестинацијама у милионима долара. Извор: Управа царине, 2004-2008

52

Воћарска производња

Веома повољни климатско–едафски и орографски услови Србије омогућавају успешну и разноврсну воћарску производњу. Производња воћа бележи највећи пораст у последњој деценији. Под воћњацима се тренутно налази 310.000 хектара, што представља 4,68% од укупне пољопривредне површине. У Централној Србији воћњаци чине око 6,65% пољопривредног земљишта, док је тај удео у Војводини свега 1%.

Од дрвенастих воћних врста највише се гаји шљива, чији засади заузимају око 52% од укупне површине под воћњацима, док се од укупне површине под јагодастим воћем засади малине налазе на око 64%. Треба истаћи да је Србија на трећем месту по производњи малине у свету.

У укупној вредности пољопривредне производње производња воћа учествује са 15,73%. Највећи део произведеног воћа у Србији се преради. Највише се прерађује коштичаво воће, знатно мање јабучасто и јагодасто, док се језграсто воће најчешће користи у непрерађеном стању. Највећи воћарски рејони у Централној Србији су: Златиборски реон, Мачвански реон и Колубарски реон.

Удео извоза воћа и прерађевина од воћа у укупној вредности извоза пољопривредно – прехрамбених производа износи око 15,6%. Највише се извози у државе Европске уније, ЦЕФТА –е и Руску Федерацију. Малина је најпрофитабилнија воћна врста у Србији - највише се извози и остварује највишу вредност извоза.

0

100

200

300

400

500

600

2005 2006 2007 2008

Јабук

еКруш

ке

Дуње

Шљиве

Трешње

Вишње

Кајсије

Брескве

Ораси

Јагоде

Малине

0

50

100

150

200

250

300

2004 2005 2006 2007 2008Увоз БилансИзвоз

Извор РЗС, 2004-2008(у мил УСД).

Извор: РЗС, 2005-2008(у хиљадама тона).

53

Виноградарство и винарство Србија се као земља са великим потенцијалом за виноградарство и винарство одликује дугом традицијом производње грожђа и вина. Производња грожђа и вина се обавља у оквиру девет виноградасрских рејона, шеснаест подрејона и шездесет пет виногорја, који се карактеришу изузетно повољним, а међусобно различитим климатским и земљишним условима. Ово богатство различитости даје посебну ноту винима, почевши од вина са песка у Суботичко-хоргошкој пешчари, преко вина са „два сунца“ у Подунављу (сунца са неба и одсјаја Дунава), црвених вина из јединствених „пивница“ у Неготинској крајини, традиционалних вина са Опленца, краљице и краља међу српским винима: жупске Тамјанике и Прокупца, вина медитеранског типа на југу Србије, до јединственог ароматизованог вина са Фрушке горе „Бермет“.

Захваљујући афирмативним мерама, повећава се број произвођача вина са географским пореклом, унапређује се технологија производње, енотуризам, као и квалитет вина, која постају све конкурентнија на домаћем и светском тржишту.

У Србији се последњих година подижу модерни виногради са интернационалним сортама за производњу висококвалитетног грожђа и вина, као што су: Chardonnay, Sauvignon blanc, Riesling, Cabernet sauvignon, Merlot, Gamay и др. Поред ових сорти, одржава се и традиција производње вина од аутохтоних сорти, као што су: Прокупац, Смедеревка, Тамјаника, Вранац, Пловдина, Скадарка, Ружица и др. Захваљујући дугогодишњем програму оплемењивања, створене су нове сорте, као што су: Ласта, Кармен, Београдска бесемена, Петра, Сила, Неопланта, Неготинка и др, а у последње време се интензивно ради и на клонској селекцији аутохтоних сорти.

Увођењем нових технологија, испуњавањем европских и светских стандарда, као и повећањем броја малих породичних винарија са аутентичним винима, Србија полако враћа стари сјај виноградарско-винарске развијене земље.

Алкохолна пића Процес производње дестилованих алкохолних пића познат је у Србији од давнина. Шљивовица је препознатљив српски бренд захваљујући квалитету домаћих шљива и високим приносима. Осим ракије од шљива, у Србији се производи и ракија од кајсије, дуње, крушке, јабуке, малине, али и меда, трава и др. У част ракији, као националном производу, у главном граду Србије, Београду, се од 2007. године одржавају фестивали ракија који сваког септембра окупе излагаче из целе земље и на десетине хиљада љубитеља овог производа.

0

50

100

150

200

250

300

2004 2005 2006 2007 2008Увоз БилансИзвоз

54

Јавна складиштаУ Србији је Закон о јавним складиштима за пољопривредне производе ступио на снагу 2009. године чиме је омогућено власницима пољопривредних производа, пре свега уљарица и житарица, да на основу свог ускладиштеног производа добију потврду о складиштењу, тзв Робни запис, који могу користити као залогу за добијање краторочних кредита у комерцијалним банкама. Робним записима пољопривредни произвођачи могу врло једноставно и да тргују, тако да на овај начин нису приморани да продају свој производ непосредно после жетве, када му је цена по правилу и најнижа, већ своје краткорочне потребе задовољавају кредитом, а робу продају током године када је цена повољнија.

Олакшано добијање кредита и трговина по основу робног записа проистиче пре свега из поверења које банкарски сектор и трговци имају у ову робну хартију од вредности, собзиром да робне записе могу издавати само лиценцирана јавна складишта. Финансијско пословање јавних складишта, као и опрема и капацитети, контролишу се пре издавања лиценце. Послове контроле обавља пољопривредна инспекција. Законом је омогућено формирање Компензационог фонда у који сва јавна складишта морају уплаћивати одговарајућа средства која су намењена за евентуално обештећење власника робног записа.

Системи јавних складишта имају дугогодишњу праксу у земљама са развијеном тржишном економијом. Овакви системи поред кредитирања и олакшане трговине пољопривредним производима имају и ефекат на сигурније чување како приватних, тако и државних, резерви житарица. По правилу, робни записи доводе до повећања берзанске трговине житарицама и уљарицама, што ствара могућност увођења берзанске трговине робним дериватима (фјучерси и опције) чијим коришћењем пољоривредни произвођачи могу трговати својим производом више месеци унапред.

Олакшано добијање кредита и трговина по основу робног записа проистиче пре свега из поверења које банкарски сектор и трговци имају и да робне записе могу издавати само лиценцирана јавна складишта

55

Сточарство Сточни фонд у Србији се, после пада броја грла у последњој деценији двадесетог века, постепено опоравља. Српско говедарство у укупној производњи стоке учествује са око 42,6% и представља најзначајнију грану сточарства. Говедарска производња се највећим делом обавља на приватним газдинствима, а у мањем обиму на великим фармама. Србија подмирује домаће потребе за јунећим месом и представља највећег извозника међу CEFTA земљама. Осим поменутих земаља, српски прерађивачи у мањем обиму извозе у афричке земље и земље Блиског истока. За извоз у ЕУ утврђена је квота од 8.700 тона baby beef-a годишње, који се претежно извози у Италију и Грчку.

Свињарство у укупној сточарској производњи учествује са 38, 1%, а у укупној производњи меса са око 60%. Свињарска производња се обавља углавном на приватним газдинствима (око 81%), док правна лица у производњи учествују са око 19%.

Говеђе месо

57,3%

5%

16,4% 21,3%

Свињско месо

Овчије месо

Живинско месо

-4

-

-

-

2

0

2

4

2003 2004 2005 2006 2007 2008

Увоз Извоз Биланс

1

1

3

3

Удео количинске производње меса по најважнијим врстама меса. Извор: РЗС , 2008

Спољнотрговински биланс свињског меса (у хиљадама тона)Извор: РЗС, 2003-2008

Србији је поново омогућено да извози одређене прерађевине од јунећег и свињског меса на тржиште земаља Европске уније

56

Млекарство Производња млека у Србији је једна од најважнијих пољопривредних делатности, која обједињује, како производњу млека, тако и производнприплодног и товног материјала у говдарству и овчарству. У протеклих пар година, захваљујући подршци од стране Министарства пољопривреде усмереној на мере селекције и набавке нових грла, дошло је до побољшања генетског састава животиња и повећања просечне млечности. Преко 90% од укупно произведеног млека је кравље млеко, док је остатак овчије и козије млеко. Око 50% произведеног млека се откупи од стране млекарске индустрије, док се око 50% се утроши у домаћинствима или за справљање традиционалних производа, као што су сир и кајмак. Извоз млека се реализује претежно на тржишта земаља потписница CEFTA споразума.

ПчеларствоНа овим просторима пчеларство има дугу традицију. Пчеларством се у Србији људи данас баве ради допуне кућног буџета или из хобија. Процењује се да годишња производња меда износи од 5.000 до 7.000т, а најзаступљеније врсте су – багремов мед (до 2.500 тона), липов мед (око 1.500 тона) и сунцокретов мед (око 1.500 тона). На тржишту се такође може пронаћи у мањим количинама, ливадски и шумски мед.

Од укупне производње меда у Централној Србији се произведе око 85%, а у Војводини 15%. Српски мед је високо цењен на домаћем тржишту због изузетног квалитета. Клима и богатство флоре, пружају повољне услове за гајење пчела у Србији. За овакав вид производње атрактивни су крајеви у околини Прокупља, Врања, Бујановца и Прохора Пчињског. У Србији тренутно има око 20.000 пчелара, 200 организација, са око 290.000 кошница. Просечан принос меда по кошници износи око 17 килограма, што је на нивоу значајнијих европских произвођача. Да би се обезбедила боља позиција на захтевним страним тржиштима, домаћи произвођачи треба да испуне одређене услове који се односе на стандарде квалитета и заштиту робне марке меда са географским пореклом.

Шуме Србије Србија се сматра средње шумовитом земљом. Од укупне површине њене територије, 30,7% налази се под шумом (2,7 милиона ха). У државном власништву се налази 51% (1,4 милиона ха), док је 49% (1,3 милиона ха) у приватном власништву. Шумама газдују Јавна предузећа за газдовање шумама „Србијашуме“ и „Војводинашуме“, као и 5 националних паркова (Фрушка Гора, Копаоник, Тара, Ђердап, Шар Планина). Шумским фондом Србије доминирају лишћари који су заступљени на 88% шумске површине, а од врста дрвећа, најзаступљенији су храстови и буква. Шуме четинара су распрострањене на југозападу земље и преовлађују смрча и борови.

Преко 90% од укупно произведеног млека је кравље млеко, док је остатак овчије и козије млеко

Српски мед је високо цењен на тржишту због изузетног квалитета

57

Medjuvrsje Lake, West Morava River

Просечна величина парцела у приватним шумама износи око 30 ари, што онемогућује одрживо газдовање овим шумама. Уз помоћ Управе за шуме и Организације UN за храну и пољопривреду (FAO), власници малих шумских поседа почели су да се удружују, те данас има више од 20 оваквих локалних удружења, као и Национална Асоцијација Приватних Власника Србије.

На територији Србије установљено је 321 ловиште која обухватају укупну површину од 8.828.528,29 ха. Највећим бројем ловишта газдује Ловачки савез Србије преко ловачких удружења која се налазе на територији општине на којој је установљено ловиште - 227 ловишта, ЈП „Србијашуме“ газдује са 53, а ЈП „Војводинашуме“ са 13 ловишта. На површинама 5 Националних паркова налази се по једно ловиште а на остале субјекте отпада 23 ловишта газдују друге организације (Војска Србије, Шумарски Факултет, ЈП Борјак-Врњачка Бања, Рибарство, и др). Најзаступљеније врсте крупне дивљачи су: срна, дивља свиња и јеленска дивљач, а од ситне то су: зец, фазан и пољска јаребица. Бројност и квалитет дивљачи су задовољавајући што представља добар потенцијал за развој ловног туризма.

Сектор шумарства има важну улогу у развоју земље и заједно са осталим комплементарним секторима (дрвна индустрија, пољопривреда, заштита животне средине, туризам, енергетика и др) даје значајан допринос у бруто националном дохотку земље кроз међусекторске аспекте.

Дрвна индустрија у Србији има дугу традицију, а састоји се од великог броја фабрика које производе резану грађу, фурнир, намештај и делове намештаја, дрвне палете, дрвну галантерију и паркет. Према подацима из 2008. године, у Србији се прерадом дрвета бавило 1.457 предузећа и 2.564 предузетника. Сектор прераде дрвета је до сада имао минимална улагања из иностранства, јер је у само 25 компанија уложен страни капитал. У 2008. години је вредност извоза дрвне индустрије била око 162 милиона долара, а увоза 276 милиона долара, док је шумарство остварило извоз у вредности од 13, а увоз од 43 милиона долара.

Коришћење дрвне биомасе у Србији има дугу традицију када се говори о огревном дрвету. Посматрајући савремене светске трендове коришћења дрвне биомасе у облику брикета, дрвне сечке или пелета, може се констатовати да је Србија на самом почетку. У сврху промоције и повећања учешћа дрвних енергената као обновљивих извора, Управа за шуме Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије је уз помоћ Организације UN за храну и пољопривреду (FAO) и Организације УН за развој (UNDP) покренула 2 пилот пројекта из ове области који треба да допринесу унапређењу коришћења горива на бази дрвета у Србији, а пре свих дрвне сечке и пелета.

Такодје, Министарство пољопривреде шумарства и водопривреде покренуло је активност за потребе успостављања систематског праћења утицаја климатских промена на шуме и предузимању мера адаптације и митигације.

58

Воде СрбијеВода је природни ресурс који истовремено представља и сировину и станиште, намерницу и средство за рад, енергент и још много тога. Вода је не само услов квалитетног функционисања и развоја једног друштва, већ и услов опстанка природног окружења и читаве људске заједнице. Схватајући и уважавајући значај воде, она је проглашена основним стратешким ресурсом XXI века.

У нашој земљи постоји традиција у области вода, дуга преко двеста година. Наиме, неки простори су само захваљујући хидротехничким радовима (на заштити од штетног дејства спољних и унутрашњих вода) претворени у плодна подручја где се може живети и привређивати.

Водотоци у Србији припадају следећим сливовима: Црноморском, Јадранском и Егејском. Површина Црноморског слива покрива највећи део територије Србије (92.8%).

Дунав има 12 подсливова у Србији са површином већом од 4,000 km2: Сава, Дрина, Лим, Тиса, Тамиш, Бегеј, Велика Морава, Западна Морава, Ибар, Јужна Морава, Нишава и Тимок.

Основна делатност сектора вода јесте интегрално управљање водама, којим се остварује планско коришћење водних ресурса (снабдевање водом становништва и индустрије, наводњавање, хидроенегетика, и сл.), адекватна заштита њиховог квалитета и заштита од штетног деловања вода (одбрана од поплава, заштита од ерозије и бујица, одводњавање).

Снабдевањем водом становништва представља приоритетну активност. Према подацима Уједињених нација, Србија се налази на 47. месту у свету по резервама здравих и питких вода. Савременим системима

обухваћено је око 70 % становништва, Снабдевање индустрије водом обавља се претежно сопственим системима за захватање и транспорт воде, који су изграђени од стране самих корисника и власника.

Изграђени системи за наводњавање обухватају површину од око 149.000 ха, при чему се тренутно користи око 30.000 ха (од тога 90% на територији АП Војводине). Укупан број изграђених система је 288, при чему су најзаступљенији мали системи површине 100–500 ха. Највише система изграђено је у Војводини (на око 100.000 ха површине).

Од већег броја хидроенергетских постројења у електроенергетски систем укључено је 14 (6 акумулационих, 1 реверзибилна и 7 прибранских). Укупна годишња производња ових електрана је нешто преко 11 милијарди kWh, при чему око 50% остварује HEPS ‘’Ђердап’’.

Мрежу унутрашњих пловних путева, укупне дужине око 1700 km, čine Dunav (dužine 588 km), Сава и Тиса, као и мрежа пловидбених канала и каналисаних водотока укључених у HS DTD (за пловидбу оспособљено преко 660 km, са 16 бродских преводница). Најзначајније капацитете имају пристаништа на Дунаву, у Београду, Новом Саду и Панчеву.

59

Трговина производима Југоисточна Европа је регион који бележи константни привредни раст. Србија као центар ове регије атрактивна је за инвестиције компанија других земаља из више разлога – локално тржиште једно је од највећих у региону, са око 7,5 милиона становника, а српска економија последњих пет година бележи постепени раст, што јој обезбеђује ширење тржишта. Кључни и највећи трговински партнер Србије је Европска унија. Србија још од 2001. године ужива преференцијални статус при извозу пољопривредних производа у земље ЕУ, а на основу Аутономних Трговинских Мера одобрених од стране Европске Уније. То значи да на увоз пољопривредних производа пореклом из Србије Европска Унија не оптерећује царинским дажбинама, односно преференцијални приступ пољопривредним производима за неограничене количине, осим за шећер, јунетину и вина, који су под режимом утврђених количинских царинских квота.

Приступање Србије споразуму CEFTA важна је прекретница у унапређењу тржишне економије и стабилизације економских прилика, али и у стварању одговарајућег инвестиционог амбијента. Србија, такође, ужива привилегију једине земље у региону која је потписала споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом, Белорусијом, а од 2005. године и САД су одобриле општи систем повластица којима се српским пољопривредним производима одобрава слободан приступ америчком тржишту. Битан елемент развојне стратегије земаља у транзицији је и чланство у Светској трговинској организацији, што би Србији омогућило укључивање у модерне економске односе, али и испуњавање једног од битних услова за чланство у Европској унији. Захтев за чланство у овој организацији Србија је поднела 2005. године, а њено приступање очекује се у блиској будућности.

0

0,4

0,8

1,2

1,6

1,8

2004 2005 2006 2007 2008Извоз Увоз Салдо

Спољнотрговинска размене пољопривреде РС (у мил УСД),Извор: Управа царине, 2004-2008

Србија је веома атрактивна за стране инвестиције и ужива привилегију једине земље региона која је

потписала Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом и Белорусијом. Од 2005. године и САД су

одобриле општи систем повластица којима се српским поњопривредним производима одобрава слободан

приступ америчком тржишту.

60

Од укупне међународне српске трговине важан део заузима пољопривредна (око 20% у извозу и 6% до 8% у увозу). Привредни развој у Србије и могућност унапређења економије огледа се кроз богатство плодног земљишта и обрадивих површина. Чак 4.253.000 хектара обрадивог земљишта, доводи Србију у завидну позицију државе која има огроман потенцијал да уз одговарајуће климатске услове, савремене агротехничке мере и узгајање разноврсних биљних култура постане подстицајна за развој агробизниса. Око 90% укупне површине обрадивог земљишта је у приватном власништву, док од укупног броја становника Србије сеоско становништво чини 17% популације.Пољопривреда, такође, преставља једини сектор који у међународној трговини бележи суфицит од 2004. године . Највећи икад забележен остварен је 2007. године, од близу 600 милиона долара.

У спољнотрговиснкој размени главна тржишта за производе из Србије представљају ЕУ и земље са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. У претходном периоду, ЕУ је била финална дестинација за 41% укупног извоза земље у области пољопривредно-прехрамбених производа. Земље потписнице Споразума CEFTA апсорбовале су 52% нашег извоза, а свега 7% извоза се пласира у остале земље према којима Србија нема преференцијални приступ.

Када је реч о спољнотрговинским тенденцијама у 2009. години, пољопривреда остварује позитиван спољнотрговински салдо од око 404,5 милиона УСД за првих осам месеци 2009. године. Највећи позитиван салдо остварен је у промету: поврће и воће, житарице, пића, шећер, уља и масти.

Земља Количина у кг Вредност у УСД

Босна и Херцеговина 490,878,714 383,858,409Република Црна Гора 351,668,312 338,497,561Република Македонија 194,368,929 145,709,987Немачка 86,601,640 123,592,310Аустрија 49,032,187 88,819,312Италија 141,351,179 83,972,493Мађарска 109,049,784 81,410,576Руска федерација 80,445,831 75,058,875Француска 21,456,037 59,426,577Грчка 78,021,788 56,317,126

Земља Количина у кг Вредност у УСД

Немачка 34,785,469 111,128,974Република Македонија 105,772,339 101,331,289Бразил 52,707,846 90,239,801Хрватска 65,794,131 85,075,474Италија 39,822,272 84,555,931Холандија 31,196,921 68,099,830Босна и Херцеговина 58,758,649 55,501,502Еквадор 51,517,327 43,458,946Мађарска 38,365,875 42,820,614Пољска 11,163,842 38,860,727

Најзачајнији партнери по вредности увоза у 2008. годиниИзвор: Управа царине, 2008

Најзачајнији партнери по вредноси извоза у 2008. годиниИзвор: Управа царине, 2008

61

Производи Количина у кг Вредност УСД

Шећер бели 178,493,545 145,213,706

Малина Роленд, смрзнута, без додатка шећера

25,577,682 106,183,606

Кукуруз,жути 529,427,370 94,840,256Пиво 93,516,432 59,242,173Малина Гриз 15,360,066 53,567,507Брашно пшенице 102,017,086 49,594,908Уље од соје,сирово 34,855,988 45,335,795

Пића безалкохолна,без млека

74,440,294 42,286,648

Вода са додатком шећера 67,580,129 40,030,656Уље од сунцокрета,јестиво 17,332,943 33,578,997

Уље од сунцокрета,сирово 25,796,083 30,616,259

Производи Количина у кг Вредност УСД

Кафа,са кофеином, непржена

38,438,731 97,733,787

Банане,свеже 68,909,018 56,891,674Производи за исхрану непоменути, остали

7,823,364 32,888,686

Поморанџе слатке,свеже 38,117,592 27,247,849Цигарете 1,624,050 27,085,127Остаци чврсти, од соје 52,409,089 26,283,254

Гуме жвакаће и бомбоне, без шећера

4,744,675 23,118,998

Уље палмино 16,003,305 21,990,927

Парадајз 23,897,966 19,599,628

Произв. за исхрану, нн 1,472,895 19,443,185

Најзначајнији пољопривредни производи по извозу у 2008. годиниИзвор: Управа царине, 2008

Најзначајнији пољопривредни производи по увозу у 2008. годиниИзвор: Управа царине, 2008

Пољопривреда Србије извози своје производе у готово 100

земаља света, а увози из преко 130 земаља

62

Министартсво пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије води систем тржишних информација пољопривреде Србије СТИПС (www.stips.minpolj.gov.rs). У оквиру наведеног система прикупљају се цене на недељној бази за следеће производе: воће, поврће, живу стоку и житарице, са 18 зелених и стошних пијаца и 5 велепродајних места. За пољопривредни репроматеријал

СТИПС ради два пута годишње извештај. Такође се уз помоћ СТИПС-а могу наћи недељни билтени који се баве анализом тржишних кретања за воће, поврће и живу стоку.

Маркетинг информациони системи се на сличан начин воде у свим земљама са развијеним тржишно орјентисаним пољопривредним секторима. Подаци и анализе се најчешће користе при доношењу одлуке пољопривредних произвођача на коју тржницу да изнесу свој производ увидом у цене у 18 градова у Србији. Пољопривредним произвођачима који производе у мањем обиму и свој производ продају непосредно трговцима на свом имању, информација са СТИПС-а може дати увид у цене на тржницама и побољшати њихову преговарачку позицију.

У земљама са развијеном пољопривредном праксом анализа цена у претходним периодима представља први корак при планирању наредног циклуса пољопривредне производње. СТИПС омогућује увид у кретање цена пољопривредног производа у претходним годинама, што пољопривредном произвођачу пружа могућност да одреди најповољнији моменат за доспевање пољопривредног производа и на основу тога одреди време сетве-садње, агротехнику, врсту семена и сл.

Планови Министарства за унапређење СТИПС-а се заснивају на увођењу извештаја за нове врсте пољопривредних производа и са

друге стране на објављивању извештаја о ценама и стандардима пољопривредних производа из земаља које су домаћим пољоприовредним произвођачима најинтересантнија потенцијална тржишта за извоз пољопирвредних производа (земље у окружењу, ЕУ, Русија и сл.). СТИПС је укључен у АГРИМИС систем путем ког обезбеђује приступ подацима из земаља средње и југоисточне Европе.

Заштита географског порекла Тренд на тржишту прехрамбених производа је жеља потрошача за аутентичношћу, традицијом и здравствено безбедном храном. У тој борби за конкурентност све више су на цени производи који се одликују посебним квалитетом. Такви прехрамбени производи са посебним карактеристикама које се односе на начина производње и прераде, као и поднебље из којег долазе, морају бити заштићени ознаком порекла или географском ознаком. Популарност производа са заштићеним географским пореклом на европском и светском тржишту све је већа, а потрошачи су спремни да за такве производе плаћају и много више.

Данас заштиту географског порекла у Србији ужива 25 производа. Међу производима који се по пореклу везују за одређени регион у нашој земљи су ужичка пршута, ужичка сланина, фрушкогорско ароматизовано вино Бермет, сремски кулен, сремска домаћа кобасица и салама, ртањски чај, кривовирски и сврљишки качкаваљ, хомољски сир, ваљевски дуван-чварци, кулен из Бачког Петровца, лесковачко месо са роштиља, футошки купус и други.

Према директивама ЕУ 509 и 510/06 постоји процедура којом је дозвољено да произвођачи изван ЕУ имају могућност да заштите географско порекло својих производа, што значи да би производи, уколико успешно прођу захтеве прописане горе наведеном

Маркетинг информациони систем (СТИПС)

63

директивама, имали могућност да носе исте ознаке као и производи из ЕУ држава, што би дало једну изузетну позицију произвођачима да пласирају своје производе на тржишта ЕУ. Према новом предлогу Закона о географским ознакама МПШВ ће бити у обавези да произвођачима који су заштитили производе са географским пореклом по националном законодавству, помогне да након извршене контроле производа аплицирају за заштиту својих производа на нивоу ЕУ.

Органска поизводња

Органска производња у Србији постаје све популарнија и економски значајнија. Производња и потражња за сертификованим органским производима је у сталном порасту.С обзиром да тренд куповине органских производа показује експанзију то се одражава и на повећање површина под органском производњом.

Површине са којих се сакупљају дивље биљне и животињске врсте из природних станишта методама органске производње износе око 1.000.000 ха док су обрадиве површине мање и у 2008.години су износиле 595 ха.

Органска производња регулисана је Законом о органској производњи и органским производима, а контрола и сертификација у органскј производњи поверена је организацијама за издавање сертификата и ресертификата које су овлашћене од стране Министарства пољопривреде.

Сертификовани органски производи обележавају се ознаком “ОРГАНСКИ ПРОИЗВОД” и националним знаком, док произвођачи из периода конверзије своје производе могу обележити ознаком “ПРОИЗВОД ИЗ ПЕРИОДА КОНВЕРЗИЈЕ”. Највећи део органских производа произведених у Србији извози се на страно тржиште. Министарство пољопривреде обезбеђује подстицајна средства за овај вид пољопривредне производње.

Стандарди квалитета Захтеви корисника и тржиште су са почетком 21. века наметнули такве услове свим учесницима у ланцу исхране да се искључиво орјентацијом на квалитет и уз одговоран однос према здравственој безбедности хране може опстати и бити успешан на тржишту. Да би пласман локално произведене хране успео на националном, регионалном и међународном тржишту, неопходна је адекватна потврда квалитета. Водећи се значајем који храна има за здравље потрошача, Европска унија утврдила је високе стандарде за примарну пољопривредну производњу и безбедност хране који покрива широк спектар мера и узима у обзир све ланце производње до нивоа потрошача, по принципу „од њиве до трпезе“.

Циљ ових стандарда је омогућавање организацијама свих врста и величина, да примењују ефикасне системе управљања квалитетом, те да испоручују производе који испуњавају захтеве одговарајућих прописа. У условима глобализације тржишта савремени интегрисани приступ за обезбеђење квалитета у пољопривредној производњи базирају се на систему управљања квалитетеом (QМС), систему анализе опасности и критичним контролним тачкама (HACCP).

64

Агротуризам

Рурална подручја покривају скоро 85% укупне територије Србије и у њима живи 55% од укупног становништва земље. Природни ресурси (пољопривредно земљиште, шуме, воде), значајни људски ресурси, као и очувана културна и историјска баштина су неки од важнијих потенцијала руралних области који су битни и за развој руралног туризма.

Рурални туризам представља делатност са значајним потенцијалом за диверсификацију руралне економије и начин за остваривање додатних прихода руралног становништва. Сходно томе Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде од 2006. године издваја значајна средства за подстицање овог вида привреде.

Незагађена природна средина са разноврсним екосистемима, чиста вода, здрава храна и очуван изворни стил живота који негује

традиционалне вредности, чине села Србије аутентичним и привлачним за госте. Бројне су могућности за обогаћење туристичке понуде путем разних спортова и рекреативних активности: лов, риболов, јахање, планинарење; као и пратећих активности: шетње, излети до оближњих пећина, водопада и врела, брање шумских плодова, лековитог биља итд. Производња и потражња за сертификованим органским производима као и специфичним локалним производима у сталном је порасту што доприноси јачању понуде у сеоском туризму.Посебну атракцију за многе туристе представља могућност учествовања у обављању редовних сеоских послова и пољопривредних радова.

У непосредном окружењу скоро сваког села налазе се културно-историјски локалитети који су сведоци прошлих времена. Велику културну вредност имају објекти традицоналне сеоске архитектуре, као и производи старих заната и ручне радиности. Изложбе и сталне поставке локалних уметника, приредбе, смотре фолклора и народног стваралаштва су неке од бројних активности које промовишу руралну традицију, културу, фолколор, изворну музику, народне обичаје и остала обележја сеоског начина живота.

У Србији тренутно постоји око 500 сеоских домаћинстава која се баве руралним туризмом. Пуно корисних информација о расположивим капацитетима може се добити и на сајту : www.selo.co.rs

Подручје Западне Србије је већ неколико деценија препознатљиво по гостопримству сеоских домаћина који се баве услугама у туризму. Општина Чајетина са 85 категорисаних домаћинстава и 430 лежаја је један од лидера у области туризма, с тим да и остале општине имају пуно тога да понуде.

65

Села Централне Србије негују традицију свог поднебља које обилује планинама, потоцима, изворима, рекама и другим природним богатствима. Општина Кнић, само је једна од Општина овог дела Србије, која може понудити пријатан одмор у аутентичним сеоским домаћинствима са својих 14 категорисаних домаћинстава и око 50 лежајева.

Војвођански салаши смештени на облама река, на пољима или у близини језера, пружају амбијент за уживање у храни и пићу, али нуде и могућност да за бављење ловом и риболовом, пловидбу рекама, каналима, итд. Неки од салаша постоје и више од 100 година и у њима је сачувано мноштво предмета и оруђа којима су се људи некада служили у кући и на њиви.

Села источне Србије која одишу нетакнутом природом прошараном воћњацима, баштама и пашњацима, препознатљива су по кулинарским специфичностима и традиционалној гостопримљивости овог етнички разноврсног подручја, те постају све више атрактивна за домаће и стране туристе. Сеоска домаћинства у подручју доњег Подунавља, као и домаћинства на подручју Старе Планине већ располажу са значајним смештајним капацитетима и пратећим садржајем.

Мрежа за подршку руралном развојуУ оквиру пројекта ‘’Мрежа за подршку руралном развоју’’ , Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије формирало је у 2009. год. 15 регионалних и 140 подручних центара за рурални развој равномерно распоређених на територији Србије.Мисија ове мреже је вишеструка и односи се првенствено на идентификацију постојећих и развоју нових потенцијала за рурални развој.

Посредством мреже грађани који живе у руралним срединама биће боље информисани и упознати са изменама закона и уредбама у области пољопривреде и руралног развоја које спроводи Министарство. Планирано је да мрежа убрза и уједначи рурални развој Србије, кроз активно ангажовање, изградњу и унапређење капацитета локалне заједнице и кроз обезбеђивање двосмерне комуникације између централне и локалне власти.

Пре свега треба да буде побољшана могућност локалних сеоских заједница и појединаца, малих домаћинстава, занатлија и прерађиваца, да дођу до правовремене информације о могућностима за добијање подршке њиховим развојним иницијативама. Ово се односи и на стварање проширене руралне економије која отвара више могуцности за развој села, побољшање услова живота на селу, активно учешце у планирању и спровођењу националне политике руралног развоја , акције пордшке и искорењивања сиромаштва у тим срединама.

66

SIEPA serves as the primary mechanism of the Serbian Government to manage foreign direct investment promotion and assist domestic companies in their export abroad. Its efforts are focused on the outreach to foreign investors and international buyers, along with addressing the current business climate concerns.

SIEPA expert team examined key local trends in the food industry, with an emphasis on providing quality primary research data, obtained directly from major players in the industry. It establishes the market size and structure, provides analysis of current market trends, and profiles the industry’s major players. The comprehensive data set includes market values, volumes, segmentations and forecasts. SIEPA provides potential international investors with a single, integrated point-of-contact for investment inquiries. Working in partnership with businesses and government, it has ready-to-offer information crucial for any company that wishes to establish, expand or operate a business in Serbia. Moreover, SIEPA also assists by connecting investors with the right industry and government contacts as well as in providing information on investment regulations and government aid programs.

Regardless of the food aspect you are interested in, your place is in Serbia! SIEPA is attempting to combine foreign investments and regional demand in order to improve standards of quality, bring about new ideas and products. We continue to study food news and trends in order to have the freshest first-hand information for the potential investors.

• Use the government’s financial assistance in starting up your business venture.

• Learn how governmental regulations assist you in operating your business.

• Learn the availability and costs of Serbian raw materials. • Find your partners in our Suppliers Database at www.siepa.gov.rs.

Use SIEPA’s expert team to understand the key trends and issues in the food industry and assess the competitive landscape of Serbia.

Vlajkoviceva St. nr. 3, 5th Floor, 11000 Belgrade, SerbiaPhone: +381 11 33 98 550 Fax: +381 11 33 98 814E-mail: office@siepa.gov.rs www.siepa.gov.rs

Serbia Investment and Export Promotion Agency (SIEPA)

67

The WBF is a Programme implemented by the German Technical Cooperation (GTZ) on behalf of the German Ministry for Economic Cooperation and Development (BMZ). It aims to promote the Serbian economic development and to facilitate the future membership of Serbia in the European Union (EU) by supporting the implementation of the Serbian “National Strategy for Development of Small and Medium Sized Enterprises and Entrepreneurship” as well as the “National Strategy for EU Accession”.

The Programme is realized by GTZ in collaboration with Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management and the Ministry of Economy and Regional Development and Serbian Business Membership Organisations. Through the WBF’s support medium sized companies of selected sectors and regions are being enabled to make better use of their production, employment and growth potentials and to explore new markets in the Southeast European region as well as in the EU.

Specifically, the WBF works in the organic agricultural sector with private sector market players, governments, universities, organic agribusiness value chains, civil society as well as farmer groups in order to:

• support the development of sound policy environments that enable open markets, private sector investment, and gender-equitable access to factors of production, products, and income

• promote effective institutions and services such as rural exten-sion, to enable both women and men producers to acquire, pro-tect, and use the assets they need to take advantage of emerging market and trade opportunities

• strengthen producer and other rural organizations to help them participate effectively in markets, reduce transaction costs, acquire productivity-enhancing technologies, and make use of information on domestic, regional, and international markets

• supports the development of product standards and quality control to meet EU market demands for food safety, purity and quality, and to reach higher-value markets

• assists in appropriate marketing measures in order to promote agricultural producers to national, regional and global markets

• assists in the development of the public sector’s roles as provider of market-facilitating goods and services, regulator and referee and monitoring systems

Office Belgrade Office Novi Sad Decanska 8 Zmaj Jovina 411000 Beograd 21000 Novi SadTel: +381 11 323 90 51 Tel: +381 21 472 19 20 +381 11 323 53 06 +381 21 472 19 22 +381 11 323 53 91 +381 21 472 19 23Fax:+381 11 324 35 35 Fax: +381 21 472 19 21

E-Mail: wbf-serbien@gtz.deWeb: www.gtzwbf.org Tobias Stolz - Head of ProgramEmilija Pavlovic - Project ManagerMarija Kalentic - Project Manager

WBF - Programme for Economic and Employment Promotion in Serbia

68

Republic of SerbiaMinistry of Agriculture, Forestry and Water Management Nemanjina 22-26, 11000 BeogradTel: +381 11 26 07 960 +381 11 26 07 961 Fax: +381 11 36 16 272 office@minpolj.gov.sr www.minpolj. gov.rs

Serbian Chamber of CommerceResavska 13-15, 11000 BeogradTel: +381 11 3300900Fax: +381 11 3230949 +381 11 3239009 pks@pks.rs www.pks.rs

Agriculture, Food and Tobacco Industry and Water Management AssociationResavska 13-15, 11000 BeogradTel: +381 11 32 41 328Fax: +381 11 32 39 009 +381 11 32 30 949 poljoprivreda@pks.rs

Serbia Investment and Export Promotion Agency (SIEPA)Vlajkoviceva 3/ V, 11000 BelgradeTel: +381 11 33 98 550 +381 11 33 98 510 Fax: +381 11 33 98 814 office@siepa.gov.rs www.siepa.gov.rs Public Water Management Company ‘’Srbijavode’’Bulevar umetnosti 2a11070 New BelgradeTel: +381 11 3119400 +381 11 3119402Fax: +381 11 3119403 office@srbijavode.rs, www.srbijavode.co.rs

Novi Sad University, Faculty of AgricultureTrg D. Obradovića 821000 Novi Sad, SrbijaTel: +381 21 48 53 500 +381 21 45 03 55Fax: +381 21 45 97 61 dean@polj.uns.ac.rs http://polj.uns.ac.rs

Belgrade University, Faculty of AgricultureNemanjina 6, 11080 ZemunTel: +381 11 26 15 315 +381 11 26 12 664Fax: +381 11 21 93 659 office@agrifaculty.bg.ac.rs, www.agrifaculty.bg.ac.rs

Belgrade University Faculty of Civil EngineeringBulevar kralja Aleksandra 7311000 BelgradeTel: +381 11 33 70 102Fax: +381 11 33 70 223 dean@grf.bg.ac.rs www.grf.bg.ac.rs

Institute of Field and Vegetable CropsMaksima Gorkog 30 21000 Novi SadTel: +381 21 48 98 100 Fax: +381 21 62 12 12 institut@ifvcns.ns.ac.rs

www.nsseme.com

Maize Research Institute “Zemun Polje” D.P. Slobodana Bajića 111185 BeogradTel:

+381 11 37 56 704 +381 11 37 56 705 +381 11 37 56 291Fax: +381 11 37 54 994 +381 11 37 56 707 mri@mrizp.rs www.mrizp.rs

Agricultural Research Institute “Serbia”Zeleni Venac 2, 11000 BelgradeTel: +381 11 62 46 26 +381 11 18 05 09 Fax: +381 11 62 83 98 aiserbia@eunet.rs

Fruit and Grape Research Centre ČačakKralja Petra I 9, 32000 ČačakTel: +381 32 22 14 13 +381 32 22 13 75 Fax: +381 32 22 13 91 centarca@eunet.rs, vocinsca@yu1.net www.centar-cacak.kg.ac.rs

Important Contacts

69

Institute for Animal Husbandry, Belgrade-ZemunAutoput 16, PO BOX 2311080 ZemunTel: +381 11 26 91 611 +381 11 26 70 541 +381 11 26 70 121Fax: +381 11 26 70 164 iahbeg@eunet.yu mil5@eunet.yuh t t p : //a f r o d i t a . r c u b . b g . a c .yu/~stocar/

National Agronomics Information Institute 11000 Beograd, 29.novembra 68 bTel: +381 11 75 03 86Fax: +381 11 75 19 35

Scientific Veterinary Institute “Novi Sad”21000 Novi Sad, Rumenački put 20Tel: +381 21 51 80 08Fax: +381 21 51 85 44 niv@niv.ns.ac.rs www.niv.ns.ac.rs

Institute of Veterinary Medicine NišNaselje Milke Protić b.b. 18106 Niš, PO BOX 93Tel: +381 18 26 33 01Fax: +381 18 26 44 67 vsini@nadlanu.com www.vsi-ni.rs

Institute for Food Hygiene, Meat Hygiene and Meat Technology11000 Beograd, Kaćanskog 13Tel: +381 11 65 06 55Fax: +381 11 65 18 25meatins@beotel.rs

Land Institute11000 Beograd, Teodora Drajzera 7Tel: +381 11 66 71 99 +381 11 66 71 23 +381 11 66 28 21 Fax: +381 11 26 67 175 www.soilinst.rs mail@soilinst.rs

Institute for Plant Protection and Environment Activity11000 Beograd, Teodora Drajzera 9Tel: +381 11 66 00 49Fax: +381 11 66 98 60

Institute of Agricultural Economics 11000 Beograd, Cara Urosa 54Tel: +381 11 62 24 76Fax: +381 11 62 29 57iep.bgd@sezampro.rs

Institute for the development of water resources “Jaroslav Černi”Jaroslava Černog street 8011226 BelgradeTel: +381 11 390 64 50 +381 11 390 73 99Fax: +381 11 390 64 81 HeadOffice@jcerni.co.rs http://www.jcerni.co.rs

70

71

72

Page 2: Tourism Organisation of Topola "OPLENAC"Page 9: Martin CandirPage 17: Martin CandirPage 19: Miodrag BogdanovićPage 20: Martin CandirPage 22: TO "Planinka" a.d. KuršumlijaPage 24: Raša MilojevićPage 36: Martin CandirPage 41: Martin CandirPage 42: The Open-Air Museum "Old Village" SirogojnoPage 44: Dragan BosnićPage 56: Aleksandra i Nenad JanićijevićPage 61: Martin CandirPage 65: Martin CandirPage 71:

Index of photos

Artwork Copyright - ABC Vision Studio. Unless otherwise noted, individual works/artworks are property of their respective authors/owners.

All works/artworks excerpted by permission of their authors via ABC Vision Studio. All rights reserved.

SERBIA, AGRICULTURE 2010

Publisher:

Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management of Republic Serbia

Editor-In-ChiefM. Sc. Jasmina Miljković

Marija Kalentić,Deutsche Gesellschaft für

Technische Zusammenarbeit (GTZ) GmbH

Graphics, design and print:

ABC Vision Studiowww.abcstudio.rs/vision

agriculture

Republic of SerbiaMinistry of agricultureForestry and water managment

Printed on Eco Recycled PaperGedruckt auf umweltfreundlichem/recyceltem PapierШтампано на еко рециклираном папиру