SANDŢAK U POLITIĈKOM I DRUŠTVENO-EKONOMSKOMbiblioteka-np.org.rs/wp-content/uploads/2020/04/Hivzo... · 2020. 4. 8. · Sandţak u politikom i društveno -ekonomskom ţivotu Jugoslavije

Sandţak u politiĉkom i društveno-ekonomskom ţivotu Jugoslavije (1918-1941)

1

Doc. dr Hivzo Gološ

SANDŢAK U POLITIĈKOM I

DRUŠTVENO-EKONOMSKOM

ŢIVOTU JUGOSLAVIJE

(1918-1941)

NOVI PAZAR

2009.


2


SANDŢAK U POLITIĈKOM I DRUŠTVENO-EKONOMSKOM

ŢIVOTU JUGOSLAVIJE (1918-1941)

Izdavaĉ:

????

Za izdavaĉa:

????

Lektura:

Doc. dr Ahmed Bihorac

Korektura:

Doc. dr Ahmed Bihorac

Dizajn knjige:

????

Grafiĉka obrada korica:

????

Automatska obrada:

????

Štampa:

????

Tiraţ:

100


3

„Historia est testis temporum, lux veritatis, vita memoriae,

magistra vitae, nuntia vetustatis“ – Istorija je svedok vremena, svetlost

istine, ţivot uspomene, uĉiteljica ţivota, vesnica prošlosti.

MARKO TULIJE CICERON

(3. januar 106. – 7. decembar 43. godine p. n. e.).

http://sr.wikipedia.org/wiki/3._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/106._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.

http://sr.wikipedia.org/wiki/7._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/43._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5.


4


5

Ovaj rad bio je odbranjen kao doktorska disertacija pod naslovom

SANDŢAK U POLITIĈKOM I DRUŠTVENO-EKONMSKOM ŢIVOTU

JUGOSLAVIJE 1918-1941. GODINE na Univerzitetu u Novom Pazaru –

Centru za postdiplomske i doktorske studije u Novom Pazaru 25. septembra

2009. godine pred komisijom koju su ĉinili: prof. dr Mevlud Dudić,

predsednik, rektor i redovni profesor Univerziteta; prof. dr Aleksandar

Kasaš, mentor, redovni profesor Univerziteta; i prof. dr David Dašić, ĉlan,

redovni profesor Univerziteta, kojima sam neizmerno zahvalan za

instrukcije, uputstva i nesebiĉnu pomoć u nauĉnom stvaralaštvu.

I pored toga što je korišćen sav materijal, domaći i strani, koji je

stajao na raspolaganju, u ovom radu o Sandţaku nije reĉeno sve. Tome je

razlog što je mnoga dokumentacija uĉesnika dogaĊaja i imalaca nedostupna.

TakoĊe treba napomenuti da su još uvek bili ţivi mnogi uĉesnici dogaĊaja,

koji objavljuju svoje memoare ili ćute iz bezbednosnih razloga. Ovaj rad je

samo poĉetna osnova za mnoge radove po oblastima.

Posebno treba istaći da je ovo izmenjen, dopunjen, i, prema

instrukcijama ĉlanova komisije za odbranu doktorske disertacije, doraĊen

rad. Ovom radu nedostaju poglavlja: KLJUĈNE REĈI, neophodne za

Univerzitet; i ISTORIOGRAFIJA, koja će biti predmet posebne knjige

istoriografija o Sandţaku.


6


7

UVOD

Dosadašnja nauĉna istraţivanja pokazala su da je poloţaj Sandţaka u

Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji bio veoma teţak. Politiĉka zbivanja

su imala svoje tokove, uspone i padove. Na lokalnom nivou su fragmentarno

istraţivani samo tokovi dogaĊaja. Ţivot politiĉkih stranaka u Sandţaku

oĉuvan je jedino u hronikama oĉuvanim u rukopisima. Izvori o politiĉarima i

strankama većinom su uništeni, a oni retki koji su oĉuvani prekriveni su

prašinom. Pojedini dogaĊaji su na lokalnim opštinskim nivoima bliţe

istraţivani i publikovani.

Ako se uzme u obzir da raznovrsni oblici nauĉnog rada rasvetljavaju

nauĉnu istinu, neophodno je zasukati rukave i ući u arhivske fondove i

zbirke; savladati jezike suseda Sandţaka i njegovih zavojevaĉa; otvoriti srca

aktera dogaĊaja i vredno sve zabeleţiti, perom, magnetofonom,

fotoaparatom, kamerom i umetniĉkom slikom. Deblokirati rešenja u

arhivima, rukopisnim odeljenjima u bibliotekama i muzejima, kojima se

stavlja embargo na dostupnost dokumenata istraţivaĉima. Anulirati prava

direktora institucija koje ĉuvaju nauĉne istine da ograniĉavaju nauĉne

istraţivaĉe.

Uloga ovog nauĉnog istraţivanja je da otkrije svetle i tamne stranice

prošlosti Sandţaka. Istorija Sandţaka je izazov istraţivaĉa u svim nauĉnim

oblastima i disciplinama. Veliki je problem fragmentarna oĉuvanost (do

10%) istorijskih izvora na terenu, arhivima, bibliotekama i muzejima.

Dodatni problem je taj što se ogroman broj istorijskih izvora ĉuva van

granica Sandţaka, Srbije, Balkana i Evrope. Nauĉna istraţivanja o

celokupnoj istoriji Sandţaka u poslednjih nekoliko godina u mnogome su do-

prinela njegovoj afirmaciji.

Poseban problem u nauĉnom istraţivanju predstavljaju nedostupne

privatne zbirke fotografija i rariteti istorijskih izvora pohranjenih kod

fiziĉkih lica. Jedan broj davaoca sećanja, uĉesnika dogaĊaja koristi svoje

pravo da zabrani nauĉna istraţivanja do kraja svog ţivota. To postaje dodatni

problem nauĉnim istaţivaĉima.

Na osnovu saznanja o problematici kojom se bavim utvrdio sam da u

postojećoj nauĉnoj i struĉnoj literaturi postoje ĉinjeniĉni materijal i istorijski

izvori, koji su potrebni za uspešno nauĉno istraţivanje o Sandţaku izmeĊu

dva svetska rata. Nauĉno-istraţivaĉkim radom stekao se uvid u istorijske


8

izvore, koji su u vezi sa ovom temom. Istorijski izvori i ĉinjeniĉni podaci

omogućili su da se preciznije ocene rezultati projektovanog i realizovanog

nauĉnog istraţivanja.

Analize istorijskih izvora pokazale su da u istorijskoj literaturi nisu u

nauĉnom pogledu u dovoljnoj meri iskorišćene sve mogućnosti prouĉavanja

kompletne istorije Sandţaka. Za definisanje velikog broja problema

korišćena je neobjavljena i objavljena arhivska graĊa, sagledani su ĉlanci u

štampi, nauĉni radovi u ĉasopisima, sećanja uĉesnika dogaĊaja, monografije

i studije. Informacije koje su prikupljene situirane su u uţi problem nauĉnog

istraţivanja.

S obzirom da smo već ukazali na vaţnost istraţivanja istorije

Sandţaka izmeĊu dva svetska rata, potrebno je bilo ukazati na uţe, odnosno

taĉno odreĊene parcijalne probleme na koje je usmereno naše nauĉno istraţi-

vanje. Opredelili smo se za metodologiju fokusiranja svih velikih problema u

istoriji Sandţaka. To je uslovilo posebnu metodologiju rešavanja dolaska do

prave nauĉne istorijske istine.

Problemi istraţivanja se mogu specificirati i fokusirtati u pravcu

odgovora na pitanje: kakav je poloţaj Sandţaka u politiĉkom ţivotu

predratne Jugoslavije, kakvo je zanatstvo, kakvo je školstvo, kakva je

poljoprivreda, koja su prirodna bogatstva, kakav je saobraćaj, kakvo je

stoĉarstvo, koja su postojala udruţenja, da li je postojala štampa, kakva je

organizacija sudova, kakve su postojale podele u Sandţaku i kakav je poloţaj

ţene?

Oĉigledno je da je problem nauĉnog istraţivanja po prirodi

kompleksan i aktuelan. Problem nauĉne istine o zbivanjima u Sandţaku sve

više je zastupljen na univerzitetima i zasluţuje posebnu paţnju, što je

potvrda ovog i drugih nauĉnih radova. Pokazalo se da problem nauĉne istine

o istoriji Sandţaka kod nauĉnih istraţivaĉa, studenata i nastavnika na univer-

zitetima nije imao adekvatan nauĉno-teorijski tretman. Mali je broj studija

koje ozbiljno tretiraju nauĉnu problematiku kao nauĉnu istinu prošlosti

Sandţaka, a bibliografija u odgovarajućem obimu i nivou o tom problemu

nije posvetila odgovarajuću paţnju. Iako je u poslednje vreme uĉinjen izve-

stan pomak u nauĉnom osvetljavanju niza problema, to nije dovoljno.

Dosadašnja nauĉna istraţivanja bila su uglavnom usmerena na utvrĊi-

vanje pojedinaĉnih nauĉnih istina u oblasti, školstva, zadrugarstva,

emigracija, pronalaţenju prirodnih bogatstava, sudstva, elektriĉne energije,

istorije pojedinih sela, rodoslova i sliĉno.

Pisanje monografije „Sandţak u politiĉkom i društveno-

ekonomskom ţivotu Jugoslavije (1918-1941)“ odgovorilo je na veliki niz


9

pitanja uokvirenih u posebne tematsko-hronološke celine. Stoga, identifiko-

vani su kljuĉni problemi i utvrĊena nauĉna, neoboriva, argumentovana istina.

Sandţak je izazov velikog broja istraţivaĉa. Tema je razvijana od obiĉnog

lokalnog do internacionalnog znaĉaja i interesovanja.

Cilj našeg istraţivanja je identifikovanje istorijskih dogaĊaja u

Sandţaku, pronalaţenje uzroka problema, tokova dogaĊaja i posledica koje

su sledile. Identifikovanje problema teklo je onako kako su proistekli nakon

analize zadate tematske celine. Pri obradi problema ili dogaĊaja nije se išlo u

detaljisanje, jer naslov monografije to nije predvideo. Priroda problema,

znaĉaj Sandţaka i svega onoga što je ĉinilo ţivot ĉoveka u Sandţaku raĊeno

je kao postavljeni cilj istraţivanja. Opredelili smo se da ovo nauĉno istraţi-

vanje ima tematsko-hronološki karakter. Ono treba da pruţi odgovore o

velikom broju pitanja koja su sveobuhvatna za istoriju Sandţaka. Obradom

pojedinih tematskih celina dati su odgovori na pitanje šta se dešavalo u

Sandţaku i kako su se reflektovali drţavni problemi u ovoj sredini.

Monografija je raĊena tako što su vršena nauĉna istraţivanja u

arhivima, bibliotekama i beleţenjem sećanja uĉesnika dogaĊaja i oĉevidaca.

Kako je bilo potrebno utvrditi kako ćemo se odnositi prema pojavama koje

prouĉavamo, to smo se opredelili za uporednu metodu, strpljivo i analitiĉki

istraţivali pojave, što je i suština nauĉnoistraţivaĉkog rada.

Znaĉaj ovog rada ogleda se u nastojanju da se ukaţe na veliki broj

nerešenih i zaboravljenih problema, dogaĊaja i prirodnih bogatstava

Sandţaka. Savremena nauka zahteva odgovore na mnoga pitanja koja su bila

neistraţena i identifikovana kao hipoteza, bez analize istorijskih izvora. Cilj

monografije je da se daju odgovori na postavljena pitanja, da se otkriju

uzroci, tokovi i posledice mnogih nerasvetljenih dogaĊaja. Dati su odgovori

na vreme osnivanja škola, njihovom eventualnom nazivu i prvim uĉiteljima.

Politiĉke administrativno-teritorijalne promene su detaljno prikazane.

Postojanje stranaka, njihov rad i predstavnici su prikazani na osnovu

oĉuvanih izvora ili sećanja znamenitih liĉnosti u Sandţaku.

Nauĉna istina o Sandţaku i njegovoj istoriji okarakterisana su kao

istina, a neistina kao neistina. Iz postavljenog cilja istraţivanja proizašli su

zadaci: rasvetljen je istorijski nastanak Sandţaka; nauĉno je istraţen i

utvrĊeno je kakav je poloţaj Sandţaka u politiĉkom ţivotu Jugoslavije i koje

su njegove specifiĉnosti; utvrdili smo kakav je društveno-ekonomski ţivot u

Sandţaku kao delu društveno-ekonomskog ţivota Jugoslavije; nauĉno

istraţili kakva je administrativno-teritorijalna podela Sandţaka, kako je

podeljen Sandţak i kako je to uticalo na javno mnenje; utvrdili smo kakvo je

postojalo školstvo u Sandţaku, koje su to škole i kada su osnovane ili

otvorene; nauĉno smo istraţili koja su to prirodna bogatstva Sandţaka;


10

opisan je privredni razvoj Sandţaka: poljoprivreda, stoĉarsvo, zanatstvo i

zadrugarstvo; nauĉno smo istraţili multietniĉki sastav stanovništva: sastav i

migracije; identifikovali smo institucije u kulturi: biblioteke, arhive, muzeje,

kulturno-umetniĉka društva, sokolska društva, Udruţenje „Gajret―; nauĉno

smo istraţi koji su sportovi bili zastupljeni i uradili kratku istoriju postojećih

klubova; istraţeni i prikazani podaci o bolnicama, banjama i apotekama u

Sandţaku i naĉin njihovog korišćenja; istraţili smo elektrifikaciju Sandţaka;

detaljnije i argumentovanije nauĉno smo istraţi poloţaj ţene u Sandţaku.

Na osnovu analize svih vrsta izvora, nauĉno je dokazano opravdanost

postavljene opšte teze: „Sandţak u političkom i društveno-ekonomskom

ţivotu Jugoslavije (1918-1941)“.

Polazeći od zadataka i cilja istraţivanja moguće je postaviti sledeće

posebne hipoteze: kada je Sandţak postao i šta je istorija Sandţaka

zabeleţila; kakav je bio politiĉki ţivot u Sandţaku, koje su politiĉke stranke,

kakvi su bili izbori, kakav su korak preduzimali intelektualci u borbi protiv

fašizma, kakav je odraz šestojanuarske diktature, da li je postojao ilegalni rad

partija i kako se on odvijao; kakav je društveno-ekonomski ţivot u

Jugoslaviji i kako se reflektovao u Sandţaku; kakva je administrativno-

teritorijalna politiĉka podela; kakvo je školstvo i koliko je zastupljeno;

prirodna bogatstva Sandţaka su dobra, ali nisu iskorišćena; privredni razvoj

Sandţaka je specifiĉan i nedovoljno istraţen; stanovništvo Sandţaka

zasluţuje detaljniju nauĉnu analizu sa postavkom na nauĉnoj istini;

institucije u kulturi zasluţuju obelodanjivanje sopstvene istorije i rezultata

njihovog delovanja; kulturno-umetniĉka društva, društva i udruţenja su

mnogobrojna i nauĉno su istraţena i predstavljena u ovoj monografiji;

istorija bolnica, banja i apoteka je specifiĉna u Sandţaku i detaljno je

predoĉena; elektrifikacija Sandţaka je do ovog rada bila nauĉno neistraţena i

zasluţila je detaljnije nauĉno istraţivanje; poloţaj ţene u Sandţaku je veliki

izazov nauţnih istraţivaĉa i na bazi istorijskih izvora predoĉena je nauĉna

istina o njima.

Naša istraţivanja ove teme bazirana su na relativno bogatim

arhivskim izvorima i literaturi. Uglavnom smo se oslonili na arhivsku graĊu

Arhiva Jugoslavije, Arhiva Srbije, Arhiva Makedonije, Arhiva Kosova,

Istorijskog arhiva „Ras―, Istorijskog arhiva Uţice, Istorijskog arhiva u

Kosovskoj Mitrovici, Rukopisno odeljenje Narodne biblioteke Srbije i

sećanja uĉesnika dogaĊaja. Dakle, nauĉna istraţivanja su realizovana

neposredno u arhivima i bibliotekama gde postoje istorijski izvori za temu

koju obraĊujemo. Veliki broj arhiva, rukopisnih odeljenja biblioteka i

odeljenja muzeja ne poseduju obimnije istorijske izvore izmeĊu dva svetska

rata. Za nauĉna istraţivanja korišćeni su istorijski izvori: neobjavljena

arhiska graĊa, objavljena arhiska graĊa, sećanja uĉesnika dogaĊaja,


11

monografije, ĉlanci u ĉasopisima, ĉlanci u novinama, reĉnici, enciklopedije,

dnevni listovi i veb-stranice.

Arhiv Jugoslavije poseduje bogatu arhivsku graĊu vezanu za istoriju

Sandţaka. Korišćeni su fondovi i zbirke: Ministarstvo prosvete,

Ministarstrvo šuma i rudnika, Ministarstvo trgovine i industrije, Fond Milana

Stojadinovića, Centralni presbiro, Ministarstvo prosvete Kraljevine

Jugoslavije Odeljenje za osnovnu nastavu i Odeljenje za srednju nastavu,

Ustavotvorna skupština Kraljevine SHS 1920. godine, Drţavna hipotekarna

banka, Ministarstvo unutrašnjih dela, Privremeno narodno predsedništvo

Kraljevine SHS, Poslanstvo Kraljevine Jugoslavije u Turskoj – Carigrad –

Ankara, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo agrarne reforme i drugo.

U Arhivu Srbije korišćeni su arhivski fondovi: Ministarstvo

unutrašnjih dela Kraljevine Srbije, Ministarstvo narodne prosvete – osnovna

nastava, Drţavni sekretarijat inostranih poslova – Poslanstvo u Prištini,

Ministarstvo prosvete Narodne Republike Srbije i Vojni generalni

guvernman za Srbiju Odeljenje VIII – politiĉko.

U Arhivu Crne Gore na Cetinju korišćeni su fodnovi: Kraljevska

banska uprava Zetske banovine, Bjelopoljska brigada, Donovasojevićka

brigada, Plavogusinjska brigada, Pljevaljska brigada, Roţajska brigada,

Odred Srbijanske vojske, Intedantura Andrijevice Ivangrada i Budve,

Intendantura Gusinja, Intendantura Sandţaĉke vojske – Pljevlja, Kontrolna

komisija Bijelog Polja, Kontrolna komisija Ivangrada, Vojna bolnica

Komoranske stanice – Bijelo Polje, Ivangrad i Kolašin, Školsko nadzorništvo

NovoosloboĊenih krajeva – Ivangrad, Ministarstvo prosvete i crkvenih

poslova – Cetinje.

U Arhivu Makedonije korišćeni su fondovi: Vrhovno poglavarstvo za

agrarnu reformu – Skoplje, Vrhovni šerijatski sud – Skoplje, Okruţno

muftijstvo Novi Pazar, Vakufska uprava Novi Pazar, Vakufska uprava Plav,

Vakufska uprava Prib oj, Vakufska uprava Sjenica, Okoliski vakufsko-

mearifsko povereništvo Novi Pazar, Okoliski vakufsko-mearifsko

povereništvo Pljevlja, Okoliski vakufsko-mearifsko povereništvo Prijepolje,

Okoliski vakufsko-mearifsko povereništvo Sjenica i Imamat medţlisa Novi

Pazar.

U Arhivu Kosova korišćen je Liĉni arhivski fond Elezović Gliša –

Vuĉitrn.

U Istorijskom arhivu Kosovska Mitrovica korišćen je fond: Opština

Mitrovica.

Vredne podatke nalazili smo u Istorijskom arhivu „Ras― u Novom

Pazaru u kojem smo koristili sledeće fondove i zbirke: Okruţni narodni


12

odbor Novi Pazar, Narodni odbor Sreza deţevskog, Narodni odbor Sreza

sjeniĉkog, Narodni odbor Sreza štaviĉkog, Zbirka fotografija, Zbirka plakata

i proglasa, Hronike (neobjavljena dela), Zbirka Miodraga Radovića –

Hronika Novog Pazara u NOB-u, knj. 1, (nd), Poglavarstvo opštine Ribariće

(1914-1918), Opština novopazarska, Opštinski sud u Tutinu, Vukman

Ćulafić: Stari grad Ras, prva srpska prijestonica, (nd), (napisano u Dojeviću

1966. godine), Opštinski sud u Sjenici („ OV―), Osnovna škola Trnava,

Naroni odbor opštine DelimeĊe, Osnovna škola Godovo, Skupština opštine

Tutin, Osnovna škola „Aleksa Šantić― u Crkvinama, Osnovna škola Zapadni

Mojstir, Osnovna škola „Meša Selimović―, Gimnazija u Novom Pazaru,

Ţenska struĉna škola u Novom Pazaru, Skupština opštine Novi Pazar, Sreski

savez zemljoradniĉkih zadruga u Novom Pazaru, Zemljoradniĉka zadruga u

Deţevi, Zbirka hronika: Savo Ĉukanvić, Hronika Sjenice (nd) i drugi.

U Istorijskom arhivu Uţice za pisanje ove teme korišćeni su fondovi i

zbirke: Hidrotehniĉki odeljak za Uţiĉku i Rašku oblast, Udruţenje zanatlija

Sreza mileševskog, Pevaĉko društvo „Zlatiborska vila―, Pevaĉko društvo

„Gajret― i Porodiĉni fond Milana i Alekse Borisavljevića.

Lokalni istorijski arhivi, rukopisna odeljenja (zaviĉajna odeljenja) i

muzeji poseduju skromnu arhivsku graĊu vezanu za ovu temu. Razlozi tome

nisu samo u njenoj uništenosti, već i u centralizaciji arhivske graĊe u Arhivu

Srbije, Arhivu Crne Gore i Arhivu Jugoslavije.

Prikupljanje istorisjkih izvora i ostalih podataka je obavljano

neprekidno i kontinuirano od 2002. do 2007. godine. Prikupljen je ogroman

materijal. UraĊene tematske celine su obraĊivane prema osnovnoj tematskoj

zamisli, nerasplinjujući se u detaljisanje. Rad je raĊen pod rukovodstvom i

instrukcijama mentora prof. dr Ranka Konĉara i prof. dr Aleksandra Kasaša.

Znaĉajna uputstva prof. dr Mevluda Dudića, prof. dr Davida Dašića i doc. dr

Vladana Virijevića pomogla su da ova doktorska disertacija dobije u

kvalitetu. Nesebiĉna pomoć doc. dr Slobodana Bjelice je u davanju korisnih

predloga u toku zajedniĉkih konsultacija sa mentorima na Filozofskom

fakultetu u Novom Sadu sa prof. dr Rankom Konĉarem i prof. dr

Aleksandrom Kasašem. Znaĉajnu pomoć pruţili su mi Samra Osmanlić,

profesor engleskog jezika i knjiţevnosti, Danijela Bojanić, profesor

francuskog jezika i knjiţevnosti, Jasmina Nokić, profesor ruskog jezika i

knjiţevnosti, hafiz Mustafa Gološ, profesor arapskog jezika i knjiţevnosti i

master Avdija Salković. Svima se od sveg srca zahvaljujem.

Posebno treba istaći da je o pojedinim oblastima ţivota (školstvu,

medicini, sportu i stanovništvu) odbranjeno više doktorskih disertacija,

magistarskih radova i diplomskih radova. Mali broj radova i teza je

objavljen. Disertacije, magistarski radovi i diplomski radovi su branjeni na


13

univerzitetima u Socijalistiĉkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji,

Saveznoj Republici Jugoslaviji, Republici Srbiji, Republici Crnoj Gori i

Federaciji Bosni i Hercegovini, Autonomnoj Pokrajini Vojvodine i

Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija. Objavljen je i veliki broj

monografija srednjih i osnovnih škola.

Struĉni i nauĉni radovi o Sandţaku izmeĊu dva svetska rata malo su

zastupljeni u struĉnoj literaturi, štampi i sredstvima informisanja. Tokom

nauĉnih istraţivanja utvrĊeno je da je malo objavljenih publiakcija (mono-

grafija, studija) i nauĉnih ĉlanaka i ĉlanaka u dnevnim, nedeljnim i

meseĉnim listovima i revijama. Pri istraţivanju korišćeni su radovi autora

koji su se bavili lokalnim problemima pojedinih opština, srezova, okruga i

oblasti.

Doktorske disertacije, magistarski radovi, veliki broj diplomskih

radova, monografije škola, monografije pojedinih sela u Sandţaku,

monografije o rodoslovima pojedinih plemena u Sandţaku, monografije

pojedinih velikih fabrika i preduzeća, nauĉni radovi i saopštenja na

simpozijumima raĊeni su na osnovu arhovske graĊe i objavljenih materijala.

Mnogobrojnu arhivsku graĊu autori nisu bili u mogućnosti da koriste jer

nije bila sreĊena i obraĊena u arhivima, rukopisnim odeljenjima biblioteka i

muzeja i privatnim zbirkama. IzmeĊu objavljenih i odbranjenih radova i

ovog rada postoje razlike. Istorija Sandţaka u ovom radu detaljnije i

argumentovanije je obraĊena. Pisana je na osnovu sveobuhvatnije arhivske

graĊe, literature, sećanja uĉesnika dogaĊaja, štampe i interneta. Objavljena

arhivska graĊa, literatura i štampa potiĉu iz naših arhiva, biblioteka i muzeja

iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Turske.

Neobjavljena arhivska graĊa je iskljuĉivo iz naših arhiva, biblioteka i

muzeja. Sećanja uĉesnika dogaĊaja su prikupljena u mnogim mestima u

Sandţaku. Kada su u pitanju naši istorijski arhivi, muzeiji i rukopisna

odeljenja u bibliotekama, treba napomenuti da će se veliki nedostatak

osećati kod svih radova iz mnogih oblasti zbog uništenja mnogih kljuĉnih

istorijskih izvora i nedostupnosti privatnih zbirki koje se ĉuvaju kod fiziĉkih

lica.

O migracionim kretanjima pripadnika Islama, posebno Bošnjaka, na

prostoru Sandţaka i Balkna, kao i mnogim dogaĊajima lokalnog karaktera

pisali su Safet Bandţović: Iseljavanje Muslimana iz Sandţaka, Biblioteka

„Kljuĉanin―, Sarajevo 1991; Ratna tragedija Muslimana 1941-1945, ITP

„Damad―, Novi Pazar 1992; Iseljavanje muslimanskog stanovništva iz Srbije

i Crne Gore tokom XIX stoljeća, El-Kalem, Sarajevo 1998; Marginalije o

stanovništvu Novog Pazara i okoline prema statistiĉkim podacima izmeĊu

dva rata (1918-1941), „Novopazarski zbornik―, br. 11, Novi Pazar 1987;

Djelovanju „Gajreta― u Sandţaku izmeĊu dva svjetska rata, „Novopazarski


14

zbornik―, br. 14, Novi Pazar 1990; O ţivotu Muslimana u Sandţaku izmeĊu

dva svjetska rata, „Zbornik Sjenice―, br. 6-7, Sjenica 1991; Pljevaljski

muftija Šemsekadić u otporu austrougarskoj okupaciji Bosne i Hercegovine i

zaposjedanju Novopazarskog Sandţaka, Novopazarski zbornik, br. 15, Novi

Pazar 1991; Tokovi iseljavanja Muslimana iz Bosne i Hercegovine i

Sandţaka u Tursku, „Novopazarski zbornik―, br. 17, Novi Pazar 1993;

Emigracija Muslimana iz Bosne i Hercegovine i Sandţaka u Tursku (1878-

1941), Simpozijum „Seoski dani Sretena Vukosavljevića―, XV, Prijepolje

1993; Iseljavanje Bošnjaka-Muslimana iz BiH i Sandţaka u Tursku, Takvim,

1414/15, Mešihat Islamske zajednice Sandţaka, Novi Pazar 1994; Seobe

Bošnjaka-Muslimana u Tursku, „Mak―, br. 4, Novi Pazar 1994; Iseljavanje

Muslimana iz Bosne i Hercegovine i Sandţaka u Tursku (1878-1941),

„Almanah―, br. 1-2, Podgorica 1994; Iseljavanje Muslimana iz Srbije i Crne

Gore tokom XX vijeka u Tursku, u Zbornik: Identitet Bošnjaka-Muslimana,

Plav 1995; Isto, „Almanah―, br. 5-6, Podgorica 1999; Bošnjaĉko iseljeništvo

u Turskoj, „Takvim―, 1416/17, Mešihat Islamske zajednice Sandţaka, Novi

Pazar 1996; Muhadţirska bespuća 1878. godine, „Mak―, br. 12, Novi Pazar

1996, 32-39; Iseljenici iz Sandţaka u Turskoj, „Novopazarski zbornik―, br.

20, Novi Pazar 1996; Iseljeništvo iz Sandţaka u Turskoj, Simpozijum

„Seoski dani Sretena Vukosavljevića―, XVII, Prijepolje 1997; Muhadţirska

bespuća na Balkanu krajem XIX stoljeća, „Takvim―, Mešihat Islamske

zajednice Sandţaka, Novi Pazar 1997; Iseljavanje muslimanskog

stanovništva iz Crne Gore 1878. godine, „Mak―, br. 24, Novi Pazar 1998;

Migracioni pokreti na Balkanu (1877-1879), Simpozijum „Seoski dani

Sretena Vukosavljevića―, XVIII, Prijepolje 1998; Iseljeniĉki pokreti na

Balkanu krajem XIX i poĉetkom XX stoljeća, „Almanah―, br. 3-4, Podgorica

1998; Iseljavanje muslimanskog stanovništva iz Srbije i Crne Gore tokom

XIX stoljeća, „Takvim―, (1419/20. h.g.), Mešihat Islamske zajednice

Sandţaka, Sarajevo-Novi Pazar 1998; Muhadţiri u Sandţaku nakon 1878.

godine, „Mak―, br. 25, Novi Pazar 1999; Muhadţiri iz Crne Gore i BiH u

Sandţaku nakon 1878. godine, „Glasnik Rijaset IZ BiH―, Sarajevo 1999, br.

3-4, br. 5-6; Iseljavanje muslimanskog stanovništva iz Crne Gore u XIX

vijeku, „Almanah―, br. 7-8, Podgorica 1999; Iseljavanje muslimanskog

stanovništva iz novopripojenih krajeva Srbije i Crne Gore u Tursku nakon

Prvog balkanskog rata, „Almanah―, br. 11-12, Podgorica 2000; Muhadţiri iz

Hercegovine u Sandţaku nakon 1878. godine, „Hercegovina―, br. 13-14,

Mostar 2001; Iseljavanje muslimanskog stanovništva iz Kneţevine Srbije u

Bosanski vilajet (1862-1867), „Znakovi vremena―, br. 12, Sarajevo 2001;

Koncepcije Srpskog kulturnog kluba o preureĊenju Jugoslavije (1937-1941),

„Prilozi―, br. 30, Sarajevo 2001; Iseljavanje muslimanskog stanovništva iz

Jugoslavije u Tursku izmeĊu dva svjetska rata, „Almanah―, br. 17-18,

Podgorica 2001; Iseljavanje muslimanskog stanovništva iz Srbije tokom XIX


15

stoljeća, „Tutinski zbornik―, br. 2, Tutin 2001; Muslimani u Makedoniji i

Prvi balkanski rat, „Znakovi vremena―, br. 13-14, Sarajevo 2001-2002;

Bošnjaĉki muhadţiri u Turskoj, „Zbornik Sjenice―, br. 12-13, Sjenica 2001-

2002; Migraciona kretanja kolašinskih muslimana tokom XIX i poĉetkom

XX stoljeća, „Roţajski zbornik―, br. 11, Roţaje 2002; Migraciona kretanja

muslimanskog stanovništva na Balkanu krajem XIX stoljeća, „Znakovi

vremena―, br. 15, Sarajevo 2002; Bosanskohercegovaĉki muhadţiri u

Sandţaku, na Kosovu i u Makedoniji (1878-1912), „Tutinski zbornik―, br. 3,

Tutin 2002; Bošnjaĉki muhadţiri u Makedoniji krajem XIX i tokom XX

stoljeća, „Almanah―, br. 21-22, Podgorica 2003; Ratovi i demografska

deosmanizacija Balkana (1912-1942), „Prilozi―, br. 32, Sarajevo 2003;

Poloţaj muhadţira iz Bosne i Hercegovine u Makedoniji krajem XIX i

poĉetkom XX stoljeća, „Stav―, God. III, br. 6-7, Tuzla 2004.; mr Sait

Kaĉapor: Školstvo u Novom Pazaru i okolini od 1918. do 1941. godine; Ejup

Mušović: Tutin i okolina, Beograd 1985; Murat Mahmutović i Fehim

Dţogović: Mahmutovići bjelopoljskog kraja /Traganja i kazivanja/, Novi

Pazar 2007; Mustafa Imamović: Historija Bošnjaka, Novi Pazar 2007;

Milomir Popović Rade: Letopis OŠ „Jovan Popović― Leskova (1903-1974),

Kraljevo 2005; Komnen Vujadinović: FK „Berane― (1920-1995),

Andrijevica 1997; Radivoje J. Labudović: Rodoslov Labudovića iz Šekulara,

Opština Berane, Republika Crna Gora, Berane 1998; Doktorske disertacije

odbranili su Ejup Mušović: Etniţki procesi i etniĉka struktura stanovništva

Novog Pazara, Beograd 1979; dr Sefedin Šehović: Mreţa osnovnog

obrazovanja u jugozapadnoj Srbiji, Beograd 2005.

I pored toga što je korišćen sav dostupan materijal, domaći i strani,

koji je stajao na raspolaganju, u monografiji „SANDŢAK U

POLITIĈKOM I DRUŠTVENO – EKONOMSKOM ŢIVOTU

JUGOSLAVIJE (1918-1941)“, nije reĉeno sve. Tome je razlog što arhivi u

pojedinim drţavama i gradovima u vreme pisanja ovog rada nisu u

potpunosti otvorili svoje fondove i zbirke1, a da ne govorimo o privatnim

zbirkama2 koje kriju voĊe politiţkih stranaka. TakoĊe treba napomenuti da

još uvek ima ţivih aktivnih uĉesnika dogaĊaja, ustanova, škola, zanata i

preduzeća, koji objavljuju svoje memoare, nauĉne radove i kraća sećanja u

1 U arhivima sudska dokumentacija nije u potpunosti dostupna nauĉnim

istraţivaĉima, ili je ograniĉeno dostupna. Potrebne su posebne dozvole dotiĉnih lica, ako su

ţiva, ili odobrenja naslednika. To oteţava nauĉna istraţivanja.

2 Privatna zbirka Rizvana Rešovića iz Tutina nedostupna je za istraţivanja. Privatne

zbirke Miodraga Radovića, dr Ejupa Mušovića, Save Ĉukanovića i drugih su nedostupne

istraţivaĉima. Privatne zbirke politiĉkih rukovodilaca, verskih starešina, predsednika opština

i srezova, starih istraţivaĉa koji su prikupljali staru hartiju i dokumentaciju u vreme ratova

ili nesavesnog ĉuvanja školskih, sudskih i opštinskih arhiva su nedostupne.


16

novinama, radiju, televiziji i internetu.

Posebno treba obratiti paţnju na obimnije radove i monografije koji

se objavljuju van granica naše domovine, koji su vešto iskonstruisani, bez

navoĊenja istorijskih izvora i mogućnosti da se provere njihove hipoteze.

Dodatna teškoća u istraţivanju ovakvih radova je ta što nisu katalogizirani i

ne mogu se lako pronaći, jer se ljubomorno ĉuvaju u uţim krugovima

ĉitalaca. Dele se na poklon i sluţe samo kao primer kako ne treba objavljivati

rad, bez obzira kakve informacije pruţa3.

3 Desetine knjiga razne sadrţine objavljene su u gradovima Sandţaka, u Nemaĉkoj

i Americi, za koje nisu izvršene katalogizacije, recenzije i lekture. Takve knjige su poznate i

dostupne uţim krugovima, bez obzira što imaju veliki tiraţ. Takve knjige su retko

dostavljane bibliotekama. Deljene su kao poklon i prodavane biranim kupcima.


17

Glava prva

1. ISTORIJSKI SMISAO SANDŢAKA

U istorijskom smislu, Sandţak (liva) je turska administrativna

jedinica, koja se razvila iz vojne organizacije. Na ĉelu Sandţaka nalazio se

sandţakbeg, koji je postavljan sultanovim beratom, a na uţivanje su dobijali

hasove od preko 10.000 akĉi prihoda. Prema domaćim izvorima, na ĉelu

sandţaka (Smederevskog i Bosanskog) nalazili su se krajiški sandţakbegovi,

najistaknutiji komandanti, obiĉno iz aristokratskih porodica4.

Sama reĉ Sandţak ima više znaĉenja: zastava, brodska zastava, vojno

leno (has), tursko upravno okruţje, te ime neke biljke5. Na ĉelu sandţaka

nalazio se sandţakbeg. PodreĊeni beglerbegu bili su vladari manjih lena

zeameta, timara i kiridţije. Ponekad sandţakbeg je bio samo sluţbenik sa

stalnom godišnjom platom. U XIX veku Osmanlijsko Carstvo imalo je 290

sandţaka, koji su pripadali u 25 ejaleta6. U ratu sandţakbeg je bio

zapovednik svoje trupe. Nakon ukidanja janiĉarskog reda 1826. godine,

sandţakbeg postaje mutasarrif, upravnik kotara (okruga) okruţja. Zakonom o

vilajetima od 8. novembra 1864. godine, Osmanlijsko Carstvo podeljeno je

na sandţake ili live.

4 Enciklopedijski leksikon – Mozaik znanja – Istorija, Interpres, Beograd 1970. str.

602.

5 Isto, str. 532.

6 Isto, str. 533.


18

Karta br. 1 – Evropske zemlje Osmanskog carstva krajem XIX veka: Kara da – Crna Gora,

Junanistan – Grĉka, Romanija – Rumunija i Srbistan – Srbija. (Na karti su,

osim navedenih, delimiĉno prikazane Austrija – Austrija, Bosna Hersek –

Bosna i Hercegovina, Bulgrarija – Bugarska, MaĊaristan – MaĊarska i

Rusija) (IARNP Zbirka dokumenata na orijentalnim jezicima)


19

Karta br. 2 – Novopazarski sandţak posle Berlinskog kongresa 1878. godine, (Iz Školskog

istorijskog atlasa, Beograd 1972.)

U Osmanlijskom Carstvu sva imenovanja, od paše pa do sluţbenika

dţamije, vršena su beratom7. Otuda veliki broj vrsta berata: vezirlik berati,

timar berati, malikane berati, o(dţ)caklik berati i drugi.

Na Balkanu Sandţak je ostao kao geografska celina – oblast. To je

oblast koja se prostire izmeĊu Srbije, Kosova, Crne Gore i Bosne i

Hercegovine, površine 8.687 kilometara kvadratnih8.

7 Nerkez Smailagić: Leksikon islama, Sarajevo 1990. str. 94.

8 Uporedi, Ramiz Crnišanin: Sandţak izmeĊu Srbije i Crne Gore – Dokumenti i

ĉlanci, Novi Pazar 2005; O Sandţaku kao oblasti, vidi, Almira Hot: Sandţak multietniĉka


20

Karta br. 3 – Novopazarski sandţak (Stara Raška), (Iz knjige: E. Cvetić: Novopazarski

sandţak, Drugo izdanje, Jagodina 1912.)

Sandţak se u periodu (1929-1941) nalazio u sastavu Zetske

banovine9. Obuhvatao je Andrijeviĉki srez površine od 1.127 km

2, Beranski

srez 987 km2, Bijelopoljski srez 1.215 km

2, Mileševski srez 632 km

2,

Novovaroški srez 448 km2, Pljevaljski srez 1.293 km

2, Pribojski srez 640

km2, Sjeniĉki srez 763 km

2, Deţevski srez 1.244 km

2 i Štaviĉki srez 821

km2, što je iznosilo 9.169 kilometara kvadratnih

10. Ali, administrativno-

regija – evropska iskustva – Zbirka meĊunarodnih dokumenata, Novi Pazar 2002;

http://www.bihor-petnica.com/Sandzak-Geograf=karakter.html; 9 ACGC KBUZB f. 1-132 – Podaci o sandţaĉkim srezovima dati su zajedno sa

svim srezovima koje je obuhvatala Zetska banovina. Posebno treba izdvojiti problematiku

drumskog i ţelezniĉkog saobraćaja, izgradnju mostova na rekama i većim potocima,

uspostavljanju vlasti u nerazvijenim opštinama na severu Crne Gore i problemima koji su

pratili te krajeve u periodu (1929-1941).

10 Vladimir Marinković: Reĉnik – imenik mesta Kraljevine Jugoslavije, Beograd

1930. str. 24.

http://www.bihor-petnica.com/Sandzak-Geograf=karakter.html


21

teritorijalne granice srezova nisu obuhvatale celokupnu površinu Sandţaka

koji obuhvata u geografskom smislu. Otuda se javlja razlika u površinama,

jer politiĉko-administrativno-teritorijalne granice srezova u Sandţaku su

ĉesto menjane.


22


23

Glava druga

2. SANDŢAK (1790-1918)

U Osmanlijskoj Carevini su bubanj i zastava (bajrak) predstavljali

vaţne simbole vlasti, nezavisnosti ili zastupanja sultana. „U Osmanskoj je

drţavi sandžak osnovna vojna i upravna jedinica. U poĉetku je vojni karakter

sandţaka bio u prvom planu zbog stalnih osvajanja koja je zemlja

preduzimala, ali je kasnije i upravna dimenzija postavljena u istu ravan sa

ovom. Po organizaciji teritorijalne uprave moţe se razumeti da je sandţak

tvorio osnovnu jedinicu u osmanskoj upravnoj podeli. Ovo stanovište Metin

Kunt i obrazlaţe ga ĉinjenicom da se u tahir-defterima za osnovu uzimao

sandţak, da se u kanun-namama takoĊe za osnovu uzimao sandţak, da su

spahije uglavnom imali obavezu ţiveti u sandţaku u kojem se nalazi njihov

timar, da su pripadnici raje, kad naĉine kakav prestup, sudski procesuirani i

kaţnjavani u sandţaku u kojem su ţiveli. Najveću upravnu jedinicu kod

Osmanlija tvorio je ejalet koji je bio podeljen na sandţake. Sandţak u kojem

je ţiveo beglerbeg nazivao se pašin sandţak (paa sancaği). Podela ejaleta

na sandţake nije bila stalna, sandţaci su vremenom mogli menjati svoje

granice i ove je promene dosta teško pratiti―11

.

Istorija Sandţaka je bogata, ali neistraţena. Za vreme vladavine

sultana Murada III (1574-1596) osnovan je Ejalet Bosna12

a novopazarski

kraj sa širom okolinom nalazio se u sastavu ovog ejaleta. U Osmanskoj

carevini od XVI do XIX veka uvedene su krupne promene u upranoj

organizaciji i podeli sandţaka. Krajem XVI veka imala je 30 do 32 ejaleta sa

500 sandţaka, dok je u XIX veku bilo 25 ejaleta podeljeno na 290

sandţaka13

.

11

Historija Osmanske drţave i civilizacije, (Priredio: Ekmeleddin Ihsanoglu),

Sarajevo 2004. str. 282.

12 Isto, str. 272.

13 Isto, str. 283.


24

Novopazarski sandţak je formiran 1790. godie14

, za vreme vladavine

sultana Selima III (1789-1808), koji je imao zapadno obrazovanje i nastojao

da uz pomoć kruga prosvećenih dvorskih ljudi sprovede radikalne reforme u

vojsci, upravi i finasijama, u smislu prosvećenog evropskog apsolutizma.

Vladavina ovog sultana obeleţena je odmetništvom paša udaljenih

provincija, koji su godinama vodili otvoren rat s drţavom: Mahmud Bušatlija

u Skadru, Osman Pazvanoglu u Vidinu, Ali-paša u Janjini, Ismail-paša u

Siriji, Vehabije meĊu arapskim plemenima15

. Borbe protiv janiĉara u

Beogradskom pašaluku prerasle su u ustanak, u Prvi srpski ustanka (1804-

1813). Novopazarski sandţak (1790-1817) obuhvatao je kaze: Mitrovicu,

Novi Pazar, Trgovište, Sjenicu i Novu Varoš.

Zbog ozbiljnije pojave hajduka na Goliji kod Novog Pazara,

sultanova vojska je izvela kaznenu ekspediciju radi ugušivanja pobune i

proterivanja hajduka iz ovih krajeva. Sultan Mahmud II (1808-1839) je 1817.

godine ukinuo Novopazarski sandţak16

i pripojio ga Bosandkom sandţaku.

Ukidanje Novopazarskog sandţaka sprovedeno je u delo nakon sprovedenih

sultanovih reformi u vojsci, finasijama i pošti17

.

„Teritoriju Novopazarskog Sandţaka su ĉinili: Pljevlja, Bijelo Polje,

Berane, Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Sjenica, Novi Pazar, Tutin i

Mitrovica, a povremeno: Roţaje, Plav, Gusinje, Kolašin, Višegrad, Rudo i

Ĉajniĉe. Dakle, Novopazarski sandţak je u teritorijalnom smislu obuhvatao

teritorije, koje u XX veku ulaze u satav Srbije, Crne Gore, Bosne i

Hercegovine, Kosova i Metohije―18. U sastav Skadarskog sandţaka nalazila

se Andrijevica.

U prvoj polovini devetnaestog veka u novopazarskom kraju

odigravali su se krupni dogaĊaji. Pobuna muslimanskih i srpskih seljaka u

novopazarsko-sjeniĉkom kraju izbila je 1837. godine. VoĊena je protiv

zuluma Ejup-paše Ferhatagića. Engleska se umešala i u Novom Pazaru je iste

godie imenovala svoga vicekonzula Nikolu Vasojevića. Ubrzo je ubijen

Ejup-paša Ferhatagić – naĊen je mrtav u svom saraju, sa noţem zarivenim u

stomak.

14

http://www.novipazar.org.yu/hronologija.htm

15 Enciklopedijski leksikon – Mozaik znanja, Istorija, Interpres, Beograd 1970. str.

611.

16 Milić F. Petrović: Dokumenti o Raškoj oblasti 1900-1912. Beograd 1995. str. 7.

17 Enciklopedijski leksikon – Mozaik znanja, Istorija, Isto, str. 390.

18 http://www.islamska zajednica.org./index.php

http://www.islamska/


25

U prvoj polovini devetnaestog veka u Sandţaku su radili mnogi

kulturni stvaraoci. U Novoma Pazaru ţiveo je Muhamed efendija Pazarac,

jedan od najznaĉajnijih kulturnih stvaralaca iz Novog Pazara. On se preko

dvadeset godine školovao i usavršavao u Istambulu. Bio je mualim u Novom

Pazaru, Tuzli i Sarajevu. Umro je 1844. godine. Ostavio je bogato knjiţevno

i istorijsko stvaralaštvo, koje se ĉuva u Drţavnom arhivu u Istambulu.

U Vilajetu Bosna je 1831. godine Husein Gradašĉević je izabran za

voĊu pokreta za bosansku autonomiju. Tokom pobune Gradašćević je oterao

vezira i ostale protiv-autonomijske osobe. Postao je de facto vladar

Bosanskog pašaluka. U bici u blizini Štimlja na Kosovu, 18. jula iste godine,

Gradašĉević savladao je vojsku pod zapovedništom velikog vezira. Nakon

ovog boja odluĉio je da ne nastavi pohod i vratio se u Bosnu, gde su ga

njegovi vojnici proglasili novim vezirom 12. septembra 1831 godine.

MeĊutim, pokret za autonomiju Bosne je 1832. godine izgubio prednost u

ratu. Nakon bitke izvan Sarajeva, 17. i 18. maja 1832. godine Bosanska

vojska pod komandom Huseina Gradašĉevića je poraţena nakon što je

pojaĉanje iz Hercegovine stiglo i pridruţilo se Osmanlijskoj vojsci19

.

Teritorija Sanţaka tada se nalazila u okviru Vilajeta Bosna a stanovništvo je

bilo ukljuĉeno prihvatanju vojske na putu do Kosova. Bosanska vojska za

autonomiju boravila je na podruĉju današnjeg Tutina.

U Osmanlijskoj carevini je, 1846. godine, izvršena reforma škola i

rešeno pitanje obrazovanja nastavnika koji će raditi u novim školama.

„Uĉiteljska škola (Daru΄l-Muallimin) otvorena je u Istanbulu 16. marta 1848.

godine predstavlja prvu obrazovnu instituciju u Osmanskoj drţavi u kojoj se

obrazovao nastavniĉki kadar izvan medrese i po novom sistemu―20

. Škola je

imala svoju himnu (koraĉnicu). PohaĊali su je i uĉenici iz Sandţaka, koji su

oĉuvali himnu i primenjivali je u školama.

19 O buni Huseina Gradašĉevića vidi više, Ahmed S. Aliĉić: Pokret za autonomiju

Bosne od 1831. do 1832. godine. Orijentalni institute, Sarajevo 1996; Mustafa Imamović:

Historija Bošnjaka. Borba za autonomiju Bosne - Husein-kapetan Gradašĉević, BZK

Preporod, Sarajevo 1997; Husnija Kamberović: Husein-kapetan Gradašĉević (1802-1834):

Biografija: uz dvjestu godišnjicu roĊenja, BZK Preporod, Gradaĉac 2002. 20

Historija Osmanske drţave i civilizacije, (Priredio: Ekmeleddin Ihsanoglu), Isto,

str. 881.

http://bs.wikipedia.org/wiki/1831

http://bs.wikipedia.org/wiki/Bosanski_pa%C5%A1aluk

http://bs.wikipedia.org/wiki/Kosovo

http://bs.wikipedia.org/wiki/18._juli

http://bs.wikipedia.org/wiki/12._septembar


http://bs.wikipedia.org/wiki/Sarajevo

http://bs.wikipedia.org/wiki/18._maj

http://bs.wikipedia.org/wiki/Hercegovina


26

Slika br. 1 – Himna uĉiteljskoj školi u Osmanskoj Carevini (IARNP – Zbirka dokumanata

na orijentalnim jezicima)

Sultan Abdulmedţid I (1839-1861) objavio je, 1856. godine,

Hatišerif od Đulhane, kojim je garantovao liĉnu i imovinsku sigurnost

podanika, pravedno oporezivanje i regulisanje vojne obaveze, slobodu

veroispovesti i ravnopravnost svih podanika. Za vreme njegove vladavine u

Bosni, Hercegovini i Sandţaku istakao se vojskovoĊa Omer-paša Latas

(1806-1871) koji je od 1827. godine prebegao iz austro-ugarske vojske u

tursku vojsku. Postigao je brzu vojniĉku karijeru. Ugušio je otpor bosanskih

feudalaca (1850-1851). Deportovao je 1.500 aga i begova iz Bosne u

Istambul. Kao istaknuti komandant osmanlijske vojske ratovao je sa Crnom

Gorom. Boravio je u Novom Pazaru, 26. juna 1850. godine, na zadatku

pacifikacije Bosne.

Omer-paša Latas je višestruko zasluţan za Bosnu, Hercegovinu, Crnu

Goru, Kosovo i Sandţak. On je, 1852. godine, proveo novu administrativnu

podelu Bosanskog i Hercegovackog ajaleta. Ukinuo je termin sandţak

(odnosno liva) i kadiluk kao administrativne jedinice i uveo podelu na

kajmakamluke (okruţja) i mudirluke (srezove). Po toj podeli Bosanski ajalet

se delio na šest kajmakamluka a hercegovaĉki na tri. Novi Pazar je tretiran

kao kajmakamluk. Po toj podeli Novopazarski kajmakamluk u sasatavu

Bosanskog ajaleta delio se na midirluke: Novi Pazar (s Mitrovicom i

Banjskom), Višegrad, Sjenica (glavno mesto kajmakmluka), Akovo (Bijelo

Polje s Bihorom), Trgovište (s Roţajem) i Nova Varoš. Pljevljanski

kajmakamluk u sastavu Hercegovaĉkog ajaleta delio se na midirluke:

Pljevlja, Kolašin i Prijepolje.


27

Sultan Abdulaziz (1861-1876) izdao je, 8. oktobra 1864. godine,

Ustavni vilajetski zakon ili Vilajetsku uredbu21

(Vilayet Nizamnamesi).

Steĉeni su uslovi da Novi Pazar postane centar Novopazarskog sandţaka,

koji je, 1868. godine, obuhvatio sledeće kaze: Novi Pazar, Sjenicu, Novu

Varoš, Roţaje, Bijelo Polje, Bihor, Gusinje sa nahijom Drinak, Pljevlja,

Kolašin i Prijepolje.

U sklopu ĉestih administrativno-teritorijalnih reorganizacija

Osmanlijske Carevine Novopazarski Sandţak je, 1872. godine, izdvojen iz

Bosanskog vilajeta i prikljuĉen mu je Niški Sandţak. Nakratko je bio

formiran Novopazarski vilajet22

koji je 2. februara 1877. godine izdvojen iz

Bosanskog i prikljuĉen Kosovskom vilajetu.

U Rajhštatskom zamku u Ĉeškoj, 8. jula 1876. godine predstavnici

Rusije i Austro-Ugarske (Aleksandar II i Gorĉakov sa Franjom Josifom i

Andrašijem) dogovorili su se da se pridrţavaju „principa nemešanja―.

UtvrĊeno je da u sluĉaju srpske pobede sile neće pomoći obrazovanje velike

slovenske drţave, ali, pod pritiskom Rusije, Austro-Ugarska je pristala na

izvesno povećanje Srbije i Crne Gore. Srbija je imala da dobije izvesno

delove Stare Srbije i Bosne, a Crna Gora – celu Hercegovinu i luku na

Jadranskom moru23

. Prema sporazumu u Rajhštatu, koji predviĊa da je

osnivanje autonomne pokrajine Osmanlijske carevine mogla postati i

Albanija.

Prema Sanstefanskom mirovnom ugovoru, sklopljenom u San-

Stefanu kod Istambula 3. marta 1878. godine, Crna Gora je dobila Plav,

Gusinje, Nikšić, Gacko, Spuţ, Podgoricu, Ţabljak i Bar, a Srbija je dobila

neznatno povećanje teritorije prema Sandţaku i Kosovu24

.

Na konferenciji u Budimpešti, 15. januara 1877. godine, potpisana je

tajna konvencija izmeĊu Austro-Ugarske i Rusije, koja je Rusiji

obezbeĊivala neutralnost Austro-Ugarske u ratu protiv Turske, a u zamenu,

Austro-Ugarskoj se davalo pravo da okupira svojim trupama Bosnu i

Hercegovinu. Austro-Ugarska se obavezala da ne proširuje vojne operacije

na Rumuniju, Srbiju, Bugarsku i Crnu Goru, a Rusija – na Bosnu,

Hercegovinu, Srbiju i Crnu Goru. Austro-Ugarska je odobravala uĉešće

Srbije i Crne Gore u ratu na strani Rusije. „Jedna dopunska konvencija je

21

Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Istorija, Isto, str. 13; Historija

Osmanske drţave i civilizacije, (Priredio: Ekmeleddin Ihsanoglu), Isto, str. 1077.

22 Milić F. Petrović: Dokumenti o raškoj oblasti (1900-1912), Beograd 1995. str. 8.

23 Istorija diplomatije, (U redakciji V. P. Potemkina), sv. 2, Beograd 1949. str. 35.

24 Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Isotija, Isto, str. 602; uporedi, Dragutin

N. Boriĉić: Plav i Gusinje, Beograd 1926.


28

predviĊala oĉekivane rezultate pretstojećeg rata. Teritorijalne dobiti u Evropi

ograniĉavale su se: za Austro-Ugarsku – na Bosnu i Hercegovinu,

izuzimajući Novopazarski sandţak, tj. teritoriju koja razdvaja Srbiju od Crne

Gore; o njoj je trebalo da se sklopi poseban sporazum; za Rusiju – na

vraćanje jugozapadne Besarabije. Zatim su se potvrĊivale odredbe

Rajhštatskog ugovora o zabrani stvaranja velike slovenske drţave na

Balkanu, o nezavisnosti Bugarske, Rumunije, Albanije, o sudbini Tesalije,

Epira i Krita, kao i o sudbini Carigrada―25

.

Prema Salnami od 1295. godine po hidţri (5.11.1878-16.11.1878) u

okviru Novopazarskog Sandţaka bile su kaze: Novi Pazar, Bijelo Polje,

Bihor, Berane, Mitrovica, Roţaje, Pljevlja, Kolašin, Prijepolje sa nahijama:

Priboj, Vraneš i Nova Varoš. Andrijevica, Plav i Gusinje nalazile su se u

sastavu Skadarskog sandţaka26

.

Prema taĉki 25. odluka Berlinskog kongresa, Novopazarski sandţak

je ostao u Osmanskom carstvu, s tim da u Pljevljima, Prijepolju i Priboju

bude stacionirano 4000-5000 oficira i vojnika. Uspostavljeni su vojni logori

koji su odrţavali vlast i formirali posebne organe vlasti. Stanovništvo je i

dalje ţivelo u teškim uslovima. Pokrenuta je rasprava da se izgradi pruga

Banja Luke–Sarajevo–Uvac–Sjenica–Novi Pazar–Mitrovica, o kojoj će biti

više reĉi u poglavlju o saobraćaju u Sandţaku.

Nakon Berlinskog kongresa doneta je Novopazarska (carigradska)

konvencija, 21. aprila 1879. godine, koja reguliše naĉin na koji će

austrougarska vojska zaposesti izvesne taĉke u Novopazarskom sandţaku iz

kojeg su se, 1880. godine, izdvojile tri kaze: Pljevlja, Prijepolje i Priboj. Od

njih se formirao Pljevljanski Sandţak. Ali, prema Tajnoj konvenciji izmedu

Austro-Ugarske i Srbije od 28. juna 1881. godine, Srbija se obavezala da

neće trpeti, izmeĊu ostalog „nikakve politiĉke, religiozne ili druge smutnje

koje bi bile uperene protiv Austro-Ugarske u Novopazarskom sandţaku―27

.

Austro-Ugarska je zavela obavezan vojni rok u Bosni i Hercegovini.

Tamošnje stanovništvo i stanovništvo zapadnog dela Sandţaka podiglo je

ustanak. U Hercegovaĉkom ustanku 1882. godine zajedno su se Srbi i

Muslimani borili protiv austrougarske vlasti. Nakon slamanja ustanka, veliki

25

Istorija diplomatije, (U redakciji V. P. Potemkina), sv. 2, Beograd 1949. str. 42.

26 Šime Ljubić i Marijana Bolice Kotoranina: Opis Sandţakata skadarskog od

godine 1614., „Starine―, br. 12, 1880. str. 164-205.; „Bosna― (Sluţbeno glasilo Bosanskog

vilajeta), Sarajevo, 7. septembra 1868. str. 117. (Vidi, ĉlanak: „Od Bosanskog vilajeta

oduzeto Gusinje―); Mustafa Memić: Plav i Gusinje u prošlosti, Beograd 1989. str. 98-104.

27 http://www.novipazar.org.yu/hronologija.htm


29

broj izbeglica iz Hercegovine preselio se u severnu Crnu Goru i

Novopazarski sandţak28

.

Slika br. 2 – Bosansko-hercegovaĉki begunci (izbeglice), rad Uroša Predića (Narodini

muzej, Beograd).

U Novopazarskom sandţaku je 1900. godine izbila pobuna, manjih

razmera. Šemsi-paša Biševac je, 20.6-17.7.1900. godine, boravio u Novom

Pazaru. Mnoge je krivce pohapsio. Tada je nastala poslovica: „Ovaj paša

mnogo prećera, ali voda će doći i proći a pesak će ostati―. Buna je ugušena a

vinovnici su zatvoreni u Novopazarski zatvor. Od Novopazarskog Sandţaka

odvojeno je 1902. godine više kaza i formiran je Sjeniĉki Sandţak. Kaza

Novi Pazar prikljuĉena je Prištinskom Sandţaku29

.

28

Mesrur Šaĉić: Omeraga Šaĉić i Salihaga Forta u Hercegovaĉkom ustanku 1882.

godine, Beograd 1997. str. 61. i 62; Mustafa Imamović: Historija Bošnjaka, Novi Pazar

2007. str. 367-372.

29 IARNP ZK – Simon Jovanović: Novopazarski sandţak 1878-1900. (Kopije

uraĊene u Arhivu u Beĉu. Preveden i lekturisan tekst je objavljivan u „Novopazarskom

zborniku―). O Novopazarskom sandţaku u prvoj deceniji XX veka vidi, Bogumil Hrabak:


30

Srpska inteligencija, bolje reći srpski prvaci su u Skoplju od 10. do

13. avgusta 1908. godine odrţali konferenciju najviĊenijih Srba iz krajeva

triju vilajeta30

. Sednice su odrţavane u kući Mila Manĉića na reci Vardaru.

Skupština otomanskih Srba odabrala je Centralni odbor sa sedištem u

Skoplju. Odluĉeno je: „da Srbi u Otomanskoj Imperiji napuštaju dosadašnju

revolucionarnu organizaciju i prenose svoju borbu na ustavno zemljište. Liga

priznaje apsolutnu potrebu odrţanja integriteta Otomanske carevine, i to

odrţanje istiĉe kao osnovu svoga rada. Najposle liga izjavljuje svoju

gotovost da uĊe u sporazum sa svim ostalim elementima u Otomanskoj

imperiji i sa njima poradi na udtvrĊivanju istinski ustavnog ţivota―31

.

U toku debate odluĉeno je da Skupština bude sastavljena od 60

ĉlanova i da je treba sazvati što pre. Odluĉeno je da Centralni odbor izradi

program zahteva srpske demokratske lige. Na Skopskoj skupštini Srbi u

Otomanskoj imperiji zalagali su se za odrţanje Otomanske Imperije, bratski

sporazumni rad u ustavnoj otomanskoj drţavi, da se legalnim sredstvima

izvojuju što pre ustanove, koje će reĉi pretvoriti u stvarne, materijalne

osnove drţavnog ţivota, da se izradi detaljan program prosvetnih, politiĉkih i

privrednih zahteva srpskih – u cilju potpunog umirenja stanovništva, kao

bitnog uslova za svaki uspešan rad32

.

Izaslanici Centralnog biroa iz Sandţaka bili su: Lazar Jankulović iz

Pljevalja, Jovan M. Sarić iz Novog Pazara, Stevan Samardţijić iz Pljevalja,

Sreten Vukosavljević iz Prijepolja, Velimir Prelić iz Sjenice i Milan

Borisavljević iz Nove Varoši. U Privremeni Centralni odbor Organizacije

otomanskih Srba iz Sandţaka bio je Velimir Prelić.

Centralni odbor je doneo Pravilnik Privremene organizacije srpskog

naroda u Otomanskom carevini, kojim se odreĊuju duţnosti i prava

Centralnog Odbora Srpskog naroda, osnivaju se privremeni vilajetski odbori,

privremeni Okruţni odbori, Privremeni sreski odbori i Opštinski odbori.

Doneta su Pravila za izbor poslanika za Skupštinu Srba Osmanlija, koji su

birani na demokratski naĉin javnim i neposrednim glasanjem. Izbor narodnih

poslanika izvršen je u Gusinju, Beranu, Bašĉi (Roţajskoj), Pljevljima,

Priboju, Novoj Varoši, Bijelom Polju, Sjenici i Novom Pazaru.

Novopazarski sandţak pred opasnošću austrougarske okupacije 1903. i 1904. „Novopazarski

zbornik―, br. 5, Novi Pazar 1981. str. 5-20.

30 Rad Narodne skupštine otomanskih Srba od 2. februara do 11. februara 1909.

godine, Skoplje 1910. str. 1.

31 Isto, str. 2.

32 Isto, str. 4-5.


31

Poslanici za Srpsku narodnu skupštinu su bili Rista Popović,

sveštenik za Bijelo Polje i okolinu; Milan Cemović, uĉitelj i Milić Dabetić,

uĉitelj za Berane i okolinu; Stevan Samardţić, uĉitelj i Vladislav Protić,

sveštenik za Novu Varoš; Toma Protić, sveštenik i Josif Nićiforović, teţak

(seljak) za Novi Pazar i okolinu; Danilo Šiljak, sveštenik, Mihailo Kurtović,

uĉitelj, Stevan Jovašević, mehandţija za Pljevlja i okolinu, i Stojan

Zafirović, nastavnik za kolege pljevaljske gimnazije; Sreten Vukosavljević33

,

uĉitelj i Dimitrije Zindović, trgovac za Prijepolje i okolinu; Nikola

Veselinović, sveštenik za Roţaje i okolinu; Jovan Janković, trgovac i Vuko

Tubić, handţija za Sjenicu i okolinu34

.

Rezolucijom o politiĉkim prilikama istaknuta je ţelja uĉesnika,

poslanika Narodne skupštine Srba Osmanlija u Skoplju, „da se prijateljstvo

sa balkanskim narodima utvrdi i time stvori ĉvrsta osnova za slobodno

razvijanje njihovo―35

.

Narodna skupština u Skoplju usvojila je Izveštaj o crkveno-školskim

prilikama. Ustanovljeno je da od 1891. godine Mitropolit ima privilegiju za

otvaranje škola u svojim eparhijama bez dozvole (ruhsatname), a duţan je

bio samo da izvesti vlast, da je otvorio školu36

. Lokalne vlasti su samo

kontrolisale: „da li su uĉitelji snabdeveni potrebnim uverenjima od strane

nadleţnog mitropolita―37

. Zbog Odbijanja uĉitelja da svoja uverenja daju na

uvid lokalnim vlastima, ĉesto su pojedine škole u Sandţaku privremeno

zatvarane, o ĉemu će biti reĉi u poglavljima o školama. Dodatne probleme

zadavali su zahtevi lokalnih vlasti koje su traţile da se školska uverenja

srpskih uĉitelja šalju na potvrdu prosvetnom odeljenju u vilajetu, muarifatu.

Uĉitelji koji nisu dozvoljavali proveru svojih uverenja kaţnjavani su a škole

privremeno zatvarane.

Škole i uĉitelji u Sandţaku su, 1903. godine, dobili novi poloţaj.

OdreĊene slobode u izboru sveštenika i uĉitelja imale su potvrdu u Ustavu

Osmanlijske Carevine. Ali, crkveno-školske prilike za srpski narod nisu se ni

33

O Sretenu Vukosavljeviću i njegovom stvaralaštvu opširnije vidi, Dragan

Subotić: Sreten Vukosavljević osnivaĉ sociologije sela, Beograd 1994; Ivan Kovaĉević:

Nauĉno delo Sretena Vukosavljevića, Prijepolje 1978; Simpozijum o nauĉnom delu Sretena

Vukosavljevića, Prijepolje 1973; Sreten Vukosavljević: Pisma sa sela, Beograd 1962.

34 Rad Narodne skupštine otomanskih Srba od 2. februara do 11. februara 1909.

godine, Isto, str. 17. i 18.

35 Isto, str. 61.

36 Isto, str. 63.

37 Isto, str. 64.


32

posle proglašenja Ustava u mnogome popravile38

. Konstatovano je da Srbi u

Osmalijskoj Carevini, ne smeju da budu pastorĉad, kada su svojim

ponašanjem i radom pokazali i dokazali da umeju podnositi ţrtve za dobro

zajedniĉke otadţbine39

.

Rezolucija o crkveno-školskim prilikama obuhvatala je: „1. da se

patrijaršijske privilegije, priznate grĉkim Mitropolitima, bez ikakva

ograniĉenja prostiru i na srpske Mitropolite; 2. Da se u Narodnoj skupštini u

Carigradu povede reĉ o primeni patrijaršijskih privilegija na nas Srbe i u

eparhijama gde nema Srba Mitropolita; 3. da se u raško-prizrenskoj eparhiji

prestane sa ganjanjem uĉitelja zbog potvrde svedodţaba, pošto je zahtev

vlasti u pogledu tih potvrda neopravdan, jer je u suprotnosti sa povlasticama

patrijaršijskim; 4. da se zadovlji zahtev stanovništva u veleškodebarskoj

eparhiji, koji je u isto vreme zahtev celog srpskog naroda u Turskoj i da se za

Mitropolita te eparhije postavi Srbin pošto je i pravoslavno stanovništvo toga

kraja iskluĉivo srpsko; 5. da se uredba od 1903. godine ukine i selima ostavi

da se slobodno opredele da li će primiti srpskog ili bugarskog uĉitelja i

sveštenika―40

.

Srpska Narodna skupština u Skoplju Rezolucijom se obavezala: a) da

se najozbiljnije postara da se osnovna, srednjoškolska i struĉna nastava stave

na što solidniju osnovu; b) da se naroĉitim pravilnicima uredi svešteniĉko i

uĉiteljsko stanje i c) da se postara o osnivanju opšteg crkveno-školskog

narodnog fonda41

. Rezultati rada Srpske narodne skupštine u Skoplju su

osnivanje velikog broja škola u selima i gradovima u Sandţaku.

Opšta nesigurnost koja je vladala u Otomanskoj imperiji poĉetkom

dvadesetog veka nije dopuštala razvitak trgovine, ni industrije. Ţelezniĉkih

puteva u našim krajevima bilo je malo. Obiĉni kolski drumovi veliki deo

godine bili su neupotrebljivi42

. Predstavnici Sandţaka su na ovoj skupštini

analizirali stanje u Sandţaku i pokrenuli pitanje poboljšanja postojećeg

teškog stanja u privredi, školstvu, društvu, trgovini i zanatstvu. Oporezivanje

i otmice imanja na prostoru Sandţaka predstavljali su ozbiljan kamen

spoticanja napretka. Srpska narodna skupština u Skoplju se ozbiljno

suprotstavila svim problemima razvoja krajeva u kojima su ţiveli Srbi.

Prema Stevanu Samardţiću, delegatu iz Nove Varoši, „Da nije ove desetine,

38

Isto, str. 68.

39 Isto, str. 69.

40 Isto, str. 79.

41 Isto, str. 80.

42 Isto, str. 81.


33

ĉetvrtine i ovih globa niĊe boljeg cara―43

i „prava blagostanja u narodu ne

moţe biti sve dotle, dok seljak ne bude sopstvenik one zemlje koju

obraĊuje―44

. Sreten Vukosavljević, delegat iz Prijepolja se zalagao da

delegati Skupštine otomanskih Srba izvedu politiĉku organizaciju srpskog

naroda u Otomanskoj Carevini, i to jednu jaku i solidarnu organizaciju, da

angaţuju sve snage narodne, da rašire svoj rad na sve krajeve svoje

otadţbine i da sve snage skoncentrišu u jedno45

. Predloţio je da inteligencija

bude agitator i voĊa narodnih masa.

Srpska narodna skupština u Skoplju donela je demokratski Ustav

Srpske narodne organizacije u Otomanskoj Carevini od 51 ĉlana. Po ovom

Ustavu, Skupština srpskog naroda u Otomanskoj Carevini imala je 36

poslanika. Poslanik je morao ispunjavati uslove da je navršio 25 godina, da

zna ĉitati i pisati, da je samostalan po poloţaju svome i da je u opšte taĉan i

ispravan graĊanin46

. U donošenju ovog ustava znaĉajan doprinos dali su

delegati iz Sandţaka.

Srpska narodna skupština u Skoplju imala je predsednika, dva

potpredsednika i dva sekretara. Prema Ustavu formirani su Glavni odbor od

13 poslanika. Glavni odbor se delio na ĉetiri oblasna odbora: za raško-

prizrensku eparhiju, za skopsku eparhiju, za bitoljski vilajet i za solunski

vilajet47

. U Glavnom odboru, pored ostalih, odabrani su i pojedini delegati iz

Sandţaka.

U Sandţaku je tokom XIX i XX veka izvršeno više zloĉina nad

Muslimanima. Prvi zloĉin izvršen je u vreme Prvog i Drugog srpskog

ustanka od 1804. do 1820. godine. U Prvom srpskom ustanku izvršen je

napad na gradove Sandţaka, gde su voĊene bitke za gradove, sela i veća

podruĉja48

. Nakon proterivanja muslimana iz Uţica, Šapca, Sokola i

43

Isto, str. 87.

44 Isto, str. 88.

45 Isto, str. 91.

46 Isto, str. 96.

47 Isto str. 100. i 101; Uporedi, „Vardar― (List za politiku, privredu i knjiţevnost),

Skoplje od 1. septembra-decembra 1908. godine.

48 Prema sećanjima Avda Redţovića i hadţi Ibrahima Makića, polje kod sela

Pruţnja, gde se vodila borba izmeĊu KaraĊorĊeve vojske i Sandţaklija, naziva se Kavgalija.

Kosti poginulih junaka na ovom polju mogli su se nalaziti na manjim dubinama zemljišta

sve do sredine XX veka. Vrtaĉe „Kasapnice― u blizini sela Crnoĉe dobile su ime po mestu

logorovanja KaraĊorĊeve vojske. Novi Pazar je jedini grad koji je imao ulicu „Masleni

sokak―, što u prevodu znaĉi Krvavi sokak (ulica). Dobio je ime po tome što je u njemu

voĊena nepoštedna borba izmeĊu branioca grada i KaraĊorĊevih vojnika.


34

Beograda, što je uĉinjeno od 1862. do 1867. godine, sve prognane

muslimane Porta je naselila u Bosnu i za njih je podigla dva nova naselja –

Gornju i Donju Aziziju, odnosno Bosanski Šamac i Orašje.

Nakon Berlinskog kongresa (1878. godine) Srbija i Crna Gora stiĉu

potpunu drţavnu nezavisnost i proširuju svoje teritorije. Tako se Srbija

teritorijalno proširila niškim, pirotskim, topliĉkim i vranjskim okruzima, a

Crna Gora u Hercegovini. Iz svih tih okruga i regija Muslimani su odmah

istrebljeni, uprkos ĉinjenici da se Srbija, shodno odlukama Berlinskog

kongresa, obavezala da će poštovati slobodu veroispovesti muslimana. U

periodu od 1862. do 1878. godine, za svega šesnaest godina, u osloboĊenim

krajevima nestalo je nekoliko stotina dţamija, mnoge sahat-kule,

musafirhane, imareti, karavan-saraji, hanovi, bezistani, sebilji (dobrotvorna

javna ĉesma u obliku kioska) i kutubhane (biblioteke). Pripadnici islama to

su doţivljavali kao zloĉin. Zloĉin nad muslimanima i migraciona kratanja

kao posledica su austro-ugarske okupacije Bosne i Hercegovine. Austro-

Ugarska je bila pravna drţava koja je vladala Bosnom i koja je garantirala

svim graĊanima osnovna versko-duhovna, fiziĉko-biološka i materijalno-

imovinska prava. Muslimani su se u poĉetku svim raspoloţivim sredstvima

suprostavljali Austro-Ugarskoj okupaciji. Poĉeli su se iseljavati u Tursku,

Sandţak, Kosovo i Makedoniju, gde je tada još bila turska vlast. Tako je

došlo do smanjenja muslimanske populacije u ukupnom stanovnistvu Bosne

i Hercegovine, jer su prema popisu iz 1879. godine, Muslimani ĉinili skoro

39% populacije Bosne i Hercegovine, dok je njihov udeo u bosanskom

stanovnistu 1910. godine opao na svega 32%.

Poseban zloĉin nad Muslimanima Sandţaka i Crne Gore, kao i

pokušaj nasilnog pokrštavanja Muslimana u Plavu i Gusinju, je direktna

posledica Prvog i Drugog balkanskog rata (1912-1913). To je bio sedmi

zloĉin nad muslimanima Balkana, a prvi nad Muslimanima Sandţaka, zato

što nije postojala vlast koja bi ih zaštitila.

Zloĉini nad Muslimanima vršeni su u Kraljevine Srba, Hrvata i

Slovenaca za vreme izbora i meĊusobnih sukoba sa predstavnicima vlasti.

Otuda i tvrdnja naslednika ţrtava, da ţivoti Muslimana u prvoj Jugoslaviji

nisu imali nikakvu vrednost, ipak su bili sloţeni posebno Muslimanima

Sandţaka i istoĉne Hercegovine. Tako je u selu Šahovići, bjelopoljskom

srezu u Sandţaku, 7. novembra 1924. godine oko 600 muslimana ubijeno bez

ikakvog povoda, krivice i razloga49

. U Sandţaku i Hercegovini je od

kraljevih komita tokom devetnaestog i dvadesetog veka po narudţbi, planu i

sistemu, bilo preko tri hiljade vansudskih i neotkrivenih, a dobro poznatih

49

IARNP ZK kut. 1; http://www.islambosna.ba/


35

ubistava, poĉinjenih nad Muslimanima. Ta ubistva i zastrašivanja uticali su

na izmjenu etniĉke slike istoĉne Hercegovine i Sandţaka na štetu

Muslimana, a u korist Srba i Crnogoraca.

Nakon niza zloĉina i zastrašivanja stanovništvo je migriralo u druge

krajeve. Migracije su prouzrokovale i ĉeste opake bolesti, koje su povremeno

odnosile ljudske ţivote u Sandţaku. U periodu (1908-1911) u Sandţaku je

veliki broj stanovnika oboleo od opake bolesti kolere. Za vreme kolernih

godina u Novom Pazaru bilo je sluĉajeva kada se dnevno sahranjivalo i po

72 umrla. „Ljudi koji su prethodnoga dana ukopavali mrtve, sledećeg dana

su i sami ukopani―. Kolera u Novom Pazaru odnela je 1.100 ţivota. U

drugim delovima Sandţaka od kolere je desetine hiljada stanovnika umrlo.

Bolest, siromaštvo, glad, nepismenost i strah od ratne strahote, oteţavali su

ţivot stanovništva u Sandţaku. Nezadovlojstvo kod stanovnika, ĉinovniĉkog

aparata i vojske bilo je prisutno na svakom koraku. Stanovništvo Sandţaka

ozbiljno se suoĉilo sa bolešću, siromaštvom i nepismenošću.

Srbija, Crna Gora i Bugarska su vršile pripreme za oslobaĊanje od

Osmanske carevine. Kraljevina Srbija i Kraljevina Bugarska potpisale su, 29.

februara 1912. godine, Tajnu konvenciju, prema kojoj, „1. Bugarska i Srbija

su se obavezale da, u sluĉaju rata, uĊu u Tursku sa ovom snagom: Bugarska

najmanje sa 200.000 boraca, a Srbija najmanje sa 150.000 boraca. 2. U

sluĉaju da Srbija i Bugarska, posle prethodnog sporazuma, objave rat

Turskoj, i jedni i drugi se obavezuju da na vardarsko vojište pošalju vojsku

od najmanje po sto hiljada boraca. 3. U sluĉaju, da Austro-Ugarska napadne

Srbiju, Bugarska je duţna da odmah objavi rat Austro-Ugarskoj i pošalje u

Srbiju vojsku od najmanje 200.000 boraca. Ta vojska ima da, zajedno sa

srpskom vojskom, vodi sve operacije, bilo ofanzivne, bilo defanzivne.

Bugarska ĉak uzima obavezu prema Srbiji, u sluĉaju da Austro-Ugarska, pod

budi kakvim izgovorom, sa odobrenjem Turske ili bez turskog odobrenja,

uĊe u Novopazarski sandţak. Ako ta akcija Austro-Ugarske izazove od

strane Srbije objavu rata ili ako Srbija, da bi zaštitila svoje interese, ubaci

svoje trupe u Sandţak i tada doĊe u oruţan sukob sa Austro-Ugarskom,

Bugarska joj duguje istu pomoć, predviĊenu protiv Austro-Ugarske―50

.

Vojnici iz Sandţaka u Osmanskoj carevini su otkazivali poslušnost

komandantima Osmanske carevine. Pre Balkanskih ratova turski vojni organi

u Skoplju su, 1912. godine, uhapsili 362 vojnika iz Novog Pazara, navodno

„zbog otvorene neposlušnosti prema pretpostavljenima―. O njihovoj sudbini

ništa se nije znalo. Nakon završetka Prvog svetskog rata, 1918. godine, mali

50

Vojna konvencija od 12. februara 1912. godine vezana za Sandţak, „Politika―,

br. 3379, Beograd, 28. avgusta 1913. godine.


36

broj uhapšenih vojnika i Ċurumlija vratio se u Sandţak i otkrili su da su bili

na frontovima na strani Osmanske carevine51

.

Balkanski ratovi u periodu (1912-1913) predstavljali su završnicu

procesa potiskivanja Osmanlijskog carstva iz Evrope koji traje još od 1699.

godine. Istovremeno su oni predstavljali i pokušaj balkanskih drţava (Crne

Gore, Srbije, Bugarske, Rumunije i Grĉke) da zaokruţe drţavni i nacionalni

prostor, saglasno svojim strateškim ciljevima, projektovanim na deobi

Osmanlijskog carstva u raspadanju. To je dovelo i do meĊusobnog rata

izmeĊu balkanskih drţava i stvaranja drţave (Albanije) na jugoistoku

Evrope. Tajni pregovori izmedu balkanskih drţava, na poticaj Rusije

zapoĉeti su 1911. godine i već do septembra 1912. godine bio je zaokruţen

savez balkanskih drţava, vezan meĊusobnim ugovorima (Crna Gora, Srbija,

Bugarska i Grĉka) s ciljem osloboĊenja Balkana od Turaka52

.

Crna Gora je sa Bugarskom sklopila usmeni sporazum o zajedniĉkoj

vojnoj akciji protiv Turske u septembru, a sa Srbijom, posle tajnih pregovora

u Lucernu, u Švajcarskoj, 6. oktobra 1912. i vojnu konvenciju. Prema

dogovoru, Crna Gora je prva objavila rat Turskoj 8. oktobra 1912. godine, da

bi potom i ostale balkanske drţave ušle u rat. Tako je poĉeo Prvi balkanski

rat u kojem su se prvi, i jedini put, balkanske drţave našle zdruţene u ratnom

savezu. Svaka od savezniĉkih zemalja zbog nedostatka zajedniĉkog plana,

dejstvovala je po sopstvenim planovima na vojištima bez ĉvrste operativne

veze53

.

51

Prema sećanjima Beća, Osmana i Muja Gološa, Bešir Gološ je bio u turskom

zarobljeništvu sve do završetka Prvog svetskog rata. Zarobljenici su trpeli veliku glad.

Pojedini zarobljenici da bi uminuli glad, napunili bi usta zlatnicima i od gladi su umirali.

52 Mitar Đurišić: Prvi balkanski rat, knj. 3, (Treće izdanje), Beograd 1959. str. 840-

854;

53 O Prvom balkanskom ratu opširnije vidi, Balkanski rat u slici i reĉi, (Fototipsko

izdanje), (Priredio: Ţika Grujić), knj. 2, Beograd 1990, str. 320-640; Prvi balkanski rat –

Okrugli sto povodom 75. godišnjice 1912-1987. (Uredio: Vladimir Stojanĉević), Beograd

1991; „Balkanski rat u slici i reĉi―, God. I, br. 1-40, Beograd 1913; Prvi balkanski rat,

(Urednik: Vladimir Stojanĉević), Beograd 1991; Stanoje Stanojević: Srpsko-turski rat 1912.

godine, Geca Kon, Beograd 1928; Milutin D. Lazarević: Naši ratovi za osloboĊenje, knj. 1-

2, Beograd 1929; isti: Naši ratovi za osloboĊenje i ujedinjenje, knj. 1-3, Beograd 1931;

Dimitrije Popović: Balkanski ratovi (1912-1913), knj. 5, Srpska knjiţevna zadruga, Beograd

1993; Aleksandar Lj. Joviĉić: Balkanski ratovi 1912/1913. godine, Beograd 2006; Jaša

Tomić: Politiĉki spisi, 6, O Srbiji, srpskoj politici, Crnoj Gori - Balkanski ratovi, Stara

Srbija, albansko pitanje, meĊunarodni odnosi, svet, politika…, Novi Sad 2007; Korošec:

Srpsko-turski rat 1912-1913. Beograd 1914.


37

Karta br. 4 – Prvi balkanski rat (prema Povijesnom atlasu, Zagreb 1989.)


38

„Crna Gora – osnovna ideja je bila da glavnim snagama (Zetski i

Primorski odred) dejstvuje zapadno i istoĉno od Skadarskog jezera, i brzim

naletom zauzmu Skadar, a da pomoćne snage (Istoĉni odred) dejstvuje u

pravcu Sandţaka i Metohije. Srbija – koncentriĉnim dejstvom glavnih snaga

(1, 2 i 3. armija) kosovskim, juţnomoravskim i krivoreĉkim pravcem

obuhvatiti i tući turske snage, za koje se pretpostavljalo da će biti na Ovĉjem

polju. Pomoćnim snagama (Ibarska i Javorska brigada) obezbediti bok

glavnim snagama―54

.

Crnogorska vojska veliĉine 35.600 vojnika bila je podeljena u tri

operativna odreda: Zetski, Primorski i Istoĉni. Zadatak prva dva je bio da

zauzmu Skadar. Istoĉni odred bio je upućen prema Sandţaku i Metohiji55

. Za

razliku od pohoda prema Skadru, pohod Cmogorske vojske prema Sandţaku

i Metohiji bio je munjevit i uspešan. Odmah po prelasku crnogorsko-turske

granice osloboĊen je Mojkovac56

(9. oktobra 1912. godine) i do kraja meseca

Crnogorska vojska je ovladala podruĉjem Bijelog Polja57

(11. oktobra 1912.

godine), Berana58

(16. oktobra 1912. godine), Plava59

(19. oktobra 1912.

godine), Gusinja60

(20. oktobra 1912. godine), Roţaja61

(26. oktobra 1912.

godine), Pljevalja62

(28. oktobra 1912. godine), Peći (30. oktobra 1912.

godine), da bi 4. novembra 1912. godine ušla u Đakovicu istovremeno sa

srpskom vojskom (vidi kartu br. 1).

Uoĉi Prvog balkanskog rata u Crnoj Gori vladalo je mišljenje da na

teritoriji Stare Srbije hrišćansko stanovništvo, posebno srpsko, gladuje i

54

http://montenegrina.net/balkanski ratovi 1912-1913/; Istorijski leksikon Crne

Gore, A-Crn,

55 Uporedi, Mitar Đurišić: Prvi balkanski rat 1912-1913. (Operacije Crnogorske

vojske), knj. 3, Beograd 1959. str. 835-854; Raif Hajdarpašić: Sandţak od 1912-1929.

Sarajevo 2003.

56 ACGC IAIB f. 1-3.

57 ACGC BB, f. 4.

58 ACGC DB f. 1.

59 ACGC PLB f. 1.

60 ACGC PLB f. 1.

61 ACGC RB f. 1; Uporedi, Borislav Ratković: Prvi balkanski rat 1912/1913. –

Operacije srpske vojske posle Kumanovske bitke (doktorska disertacija), knj. 2, Beograd

1973. (rukopis); Nikola Đ. Stevanović: Begstvo Turaka i Balkanski rat (sa slikama),

Beograd 1913. str. (1-32).

62 ACGC PLJB f. 1.

http://montenegrina.net/balkanski%20ratovi%201912-1913/


39

potuca po gorama63

. Crnogorska vojska je uĉestvovala u zauzimanju

Pljevalja 12. oktobra 1912. godine64

. Vojske kraljevina: Srbije i Crne Gore –

u Prvom balkanskom ratu srušile su pregradu, koja je vekovima razdvajala

ove dve drţave65

. Prilikom osvajanja Pljevalja vojske iz Srbije i Crne Gore

su zaposele grad sa okolinom. Srpska vojska uspostavila je vlast u gradu66

.

Kasnije Pljevlja su, nakon razgraniĉavanja izmeĊu Srbije i Crne Gore,

pripala Crnoj Gori67

.

U pojedinim novoosvojenim krajevima severne Crne Gore za potrebe

vojske osnivane su intendanture68

u Andrijevici69

, Beranama70

, Gusinju71

i

Pljevljima72

. Osnovane intendanture su u toku rata snabdevale vojsku

hranom, opremom, sanitarnim matrerijalom i brinule se za smeštaj vojske.

Srpska vojska (Javorska brigada i Ibarska vojska) zauzela je sledeće

sandţaĉke gradove: Sjenicu 10. oktobra 1912. godine73

, Novi Pazar 23.

oktobra 1912. godine74

. Dakle, ostali gradovi su se redom predavali, jer se

osmanlijska vojska povukla ka Kosovu i Metohiji. Priboj, Prijepolje i Novu

Varoš zauzeli su bez ozbiljnijih borbi.

U toku Prvog balkanskog rata, iz obzira prema Austro-Ugarskoj ni

Crna Gora ni Srbija nisu uputile veće vojniĉke odrede prema Novopazarskog

63

Nikola P. Škerović: Crna Gora na osvitku XX vijeka, Beograd 1964. str. 579.

64 Isto, str. 583.

65 Nikola P. Škerović: Crna Gora na osvitku XX vijeka, Isto, str. 587. str. 579; vidi,

„Glas Crnogorca―, br. 52 od 9. novembra 1913.

66 ACGC OSV f. 1.

67 Novica Rakoĉević: Stav Sretena Vukosavljevića prema razgraniĉenju Crne Gore

i Srbije o oblasti Pljevalja i Prijepolja, Simpozijum „Seoski dani Sretena Vukosavljevića―,

VIII, Prijepolje 1980. str. 33-38.

68 Vojni leksikon, Vojnoizdavaĉki institut, Beograd 1981. str. 183. – Intendantura je

zajedniĉki naziv Intendantske sluţbe jednog komandno-snabdevaĉkog stepena.

69 ACGC IAIB F. 1-3.

70 ACGC IAIB F. 1-3.

71 ACGC IG f.1.

72 ACGC ISV f. 1.

73 IARNP ZK kut. 1. – Kopije relacija za osvajanje (osloboĊenje) Sjenice. Originali

Relacija kretanja vojske Kraljevine Srbije za napad i osvajanje Sjenice nalaze se u Arhivu

Vojnog insituta; Miodrag Radović: OsloboĊenje Sjenice u Prvom Balkanskom ratu,

„Zbornik Sjenice―, br. 6-7, Sjenica 1990/1991. str. 33-44.

74 IARNP ZK kut. 1; IARNP ZMR kut. 1.

http://sh.wikipedia.org/wiki/10._oktobar

http://sh.wikipedia.org/wiki/1912


40

Sandţaku75

. Glavnina srpskih vojnih snaga usmerena je prema jugu, tj.

prema Makedoniji, a glavnina crnogorskih snaga upućena je prema istoku i

Skadru.

Poĉetkom decembra 1912. godine potpisan je protokol o primirju,

koji je otkazala Grĉka posle turskog odbijanja da preda Janjinu. Primirje je

potpisano izmeĊu Bugarske, koja je zastupala Srbiju i Crnu Goru s jedne, i

Turske s druge strane. Pregovori o miru otpoĉeli su desetak dana kasnije.

VoĊeni su u Londonu. Potpisivanje primirja Crnu Goru je zateklo u opsadi

Skadra i uveravanju da će joj biti dodeljen na mirovnoj konferenciji.

Na prvoj konferenciji ambasadora velikih sila, u Londonu 17.

decembra 1912. godine, odluĉeno je da se obrazuje autonomna Albanija, što

je uĉinilo besmislenim napore Srbije da preko Albanije izaĊe na Jadransko

more, i Crne Gore, da joj pripadne Skadar sa okolinom. Takvu mogućnost je

energiĉno odbijala Austro-Ugarska, dok je Rusija bila za to, da to pitanje

dogovorom reše Crna Gora i Turska. „Kada je Srbija, 20. decembra, najavila

spremnost da se povinuje odlukama velikih sila i povuĉe vojsku iz Albanije,

ostalo je da konferencija ambasadora odredi granice nove drţave, a

diplomatskim predstavnicima balkanskih drţava da pokušaju uveriti velike

sile u opravdanost svojih zahteva. Predstavnici Antante nisu bili spremni da

izazovu evropski rat zbog jednog grada na Balkanu, pa su Britanci brzo

ubedili svoje saveznike, Ruse i Francuze, posebno ove prve, da ne ohrabruju

Crnu Goru u njenim teritorijalnim zahtevima prema Skadru―76

.

Izlaskom crnogorskih trupa iz Skadra, 14. maja 1912. godine,

prekinuta je blokada crnogorske i albanske obale i time je završen Prvi

balkanski rat. U vreme potpisivanja Londonskog mirovnog ugovora (30.

maja 1913. godine) balkanske drţave su zadrţale one teritorije koje su u ratu

osvojile: Bugarska Trakiju do linije Enos-Midije i istoĉnu Makedoniju;

Grĉka – juţnu Makedoniju sa Solunom i deo Epira; Srbija – centralnu i

zapadnu Makedoniju, Sandţak, Kosovo i Metohiju, a Crna Gora deo

Sandţaka i Metohije77

.

75

http://www.rastko.org.yu/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_20.html.

76 Istorijski leksikon Crne Gore, A-Crn, knj. 1, Podgorica 2006.

77 O uzrocima Balkanskih ratova, naĉinu voĊenja i ţrtvama vidi više, Report of the

International Commission to Inquire into the Causes and Conduct of the Balkan Wars,

Washington 1914.


41

Slika br. 3 – Delegati kao gosti posle gozbe kod londonskih prvaka, posle potpisivanja

Londonskog sporazuma 1913. godine78

.

Slika br. 4 – Potpisnici Londonskog sporazuma 1913. godine79

bili su: Skuludis, Novaković,

Štrajt, Nikolić, Venicelos, Vojnović, Genadios, Danev, Madţarov, Popović,

Paprikov i Mijušković

78 http:// digital.nbs.ac.yu/ fotodokumenta/ razglednice/ prvibalkanski rat/ mid/ RG-

1158-015.jpg

79 http:// digital.nbs.ac.yu/ fotodokumenta/ razglednice /prvibalkanski rat/ mid/ RG-

1158-043.jpg

http://digital.nbs.ac.yu/fotodokumenta/razglednice/prvibalkanski%20rat/mid/RG-1158-043.jpg

http://digital.nbs.ac.yu/fotodokumenta/razglednice/prvibalkanski%20rat/mid/RG-1158-043.jpg


42

Nakon završetka Balkanskih ratova, ugovor o miru potpisan je u

Bukureštu 10. avgusta 1913. godine. Po tom ugovoru Bugarska se odrekla

svih spornih teritorija u korist Srbije i Grĉke. Mirovne ugovore sa Turskom

zakljuĉile su: Bugarska 24. septembra 1913. u Carigardu, Grĉka 14.

novembra u Atini i Srbija 14. marta 1914. u Carigradu. Crna Gora je u

Balkanskim ratovima proširila drţavni prostor za 4958 km2, što je ĉinilo više

od 48% prostora njene teritorije iza Berlinskog kongresa. Dobila je

proširenje oko Podgorice, Metohiju do Belog Drima i deo Novopazarskog

sandţaka, odnosno gradove Berane, Bijelo Polje, Đakovicu, Gusinje,

Mojkovac, Peć, Plav, Pljevlja i Roţaje. U Prvom balkanskom ratu Crna Gora

je imala 3000 poginulih i oko 6500 ranjenih, dok su gubici u Drugom bili

oko 150 poginulih i oko 700 ranjenih (prema nekim podacima gubici Crne

Gore su iznosili 1200 ljudi). Pored velikog broja ţrtava u operacijama oko

Skadra, konfuzne taktike i manevarske nesposobnosti, dugom opsadom i

potom gubitkom ovoga grada, bilo je naĉeto ratniĉko i politiĉko

samopouzdanje Crnogoraca.

Od velikih carstava na Balkanu ostala je Austrougarska, koja je imala

zajedniĉku granicu sa Crnom Gorom sa juga i zapada. Na severu je Crna

Gora dobila zajedniĉku granicu sa Srbijom, utvrĊenu u jesen 1913. i na

proljeće 1914. godine. Na istoku se graniĉila sa Albanijom ĉije će granice

prema Crnoj Gori biti utvrĊene radom MeĊunarodne komisije za

razgraniĉenje u proleće 1914. godine, mada će ova graniĉna linija konaĉno

biti utvrĊena tek 1926. godine, kada su potpisani protokoli o razgraniĉenju

izmeĊu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Albanije. Srbija je u

Balkanskim ratovima proširena za 39.000 km2 i oko 1.300.000 stanovnika.

Nakon zauzimanja gradova u Sandţaku 1912. godine, u plavsko-

gusinjskom kraju odigrao se zloĉin nad islamskim ţivljem80

. U Previji

pristupilo se naĉelima „Cuius regio, illius religio― – ('Ĉija vladavina, onoga i

vera'). „U ovom zloĉinaĉkom ĉinu pokršteno je preko 12000 pripadanika

bošnjaĉkog i albanskog stanovništva. Oni koji nisu dozvolili da im se pop

pribliţi sa njima se završavalo po kratkom postupku na lice mesta. Tako se

po sećanju naših starijih po mahalama, njivama, livadama i po Visitoru

leţala tela neduţnih ljudi, koje nisu smeli dirati po nekoliko dana tako da i

80

Slavko Burzanović: Nekoliko neobjavljenih dokumenata iz liĉne arhive Jovana

S. Plamenca o nasiljima, zloĉinima i pokrštavanju muslimana 1912-1913. godine,

„Almanah―, br. 25-26, Podgorica 2004. str. 285-318; Zoran Stanojević i Ţivko Andrijašević:

Izveštaj „Isljedne komisije za izviĊaj raznih zloupotreba u novoosloboĊenim krajevima― iz

1913. „Almanah―, br. 19-20, Podgorica 2002. str. 261-300; Šerbo Rastoder: Policijski i

vojni izvori o pljaĉkanju i teroru nad muslimanskim stanovništvom iz 1919. godine,

„Almanah―, br. 15-16, i br. 17-18;


43

oni ţivi vide šta se dešava od onih koji ne prihvate svetosavski krst. Dok su

na drugoj strani prišli drugoj metodi, tako su najistaknitiji Bošnjaci i Albanci

iz svih plemena odvajani od svojih porodica i odvoĊeni su sa bukagijama na

nogama i lancima na rukama na Previju gde se prišlo metodi muĉenja,

iţivljavanja, klanja i ubijanja neduţnih ljudi samo iz razloga zato što su

odbili da prihvate svetosavlje. Po nekim istorijskim podacima taj broj je 850

ljudi―81

. Poĉinioci zloĉina bili su Avro Cemović, komandant crnogorske

vojske sa svojim dobrovoljcima, zadojeni Njegoševom guslarskom „istragom

poturica―. Prisilno pokrštavnje islamskog stanovništva vršio je pop

Šekularac. Pored zloĉina poĉinioci su pribegavali uništavnju kulturnih i

verskih zdanja na ovim prostorima. Uništavane su kule, dţamije i mezarluci

(groblja). Srušeno je minare na dţamiji Sultaniji. Škola „Ruţdija― predata je

gradskim ustanovama na korišćenje.

Srpska vojska je 23. oktobra 1912. godine ušla u Novi Pazar82

.

Tokom oktobra iste godine otvorena je prva gradska bolnica. Kralj Petar I

KaraĊorĊević je u decembru 1912. godine doneo posebnu Uredbu o

organizaciji vlasti u novosvojenim krajevima83

. Osnovani su okruzi

Mileševski i Raški. Uspostavljena je nova vlast u okruzima, srezovima i

opštinama.

Pod posredstvom Velikih sila (Austro-Ugarske, Nemaĉke, Francuske,

Velike Britanije i Italije) uspostavljen je mir potpisivanjem Londonskog

mirovnog ugovora 30. maja 1913. godine, po kojem je Osmanlijska carevina

balkanskim saveznicima predala sve svoje teritorije do linije Enos-Midija84

.

Regruti muslimanske nacionalnosti iz Deţevskog, Sjeniĉkog i

Štaviĉkog sreza su, 7. januara 1915. godine, upućeni u Niš na šestomeseĉnu

vojnu obuku. Veliki broj vojnika iz Sandţaka je u toku vojne obuke u Nišu

oboleo od tifusa. Obzirom da je u Prvom svetkom ratu Austro-Ugarska

planirala da porazi Kraljevinu Srbiju i nametne svoj dominat na celom

Balkanskom poluostrvu, Kraljevina Srbija je vršila pripreme za odbranu u

sluĉaju napada. Vojnici iz Sandţaka su se nalazili u rezervnim sastavima na

jugu Kraljevine Srbije. Zadatak je bio da se proveri borbena gotovost i

vojska pripremi za eventualnu odbranu granica Kraljevine Srbije.

81

http://www.bihor-petnica/Sandzak-Zloĉin

82 IARNP ZK kut. 1; Miodrag Radović: Tri osloboĊenja Novog Pazara, Novi Pazar

2003. str. 33.

83 AS MUD f. 18. p. 125; AS MUD f. 4, p.139; IARNP Opština novopazarska, knj.

1, list 1-3.

84 http://sr.wikipedia.org/sr-e/


44

Sarajevski atentat, izvršen 28. juna 1914. godine, shvaćen je i u Beĉu

i u Berlinu kao dobar povod za poĉetak već dugo nameravanog rata. Austro-

Ugarska je to koristila za objavu rata Srbiji 28. jula 1914. godine85

. Vojni

komandanti Austro-Ugaske planirali su napade na Srbiju duţ cele granice

preko reke Drine. Podruĉje Sandţaka je veoma malo branjeno, jer komanda

srpske vojske oĉekivala je glavni napad na Srbiju severno od Sandţaka i

juţno od reke Save.

Na Balkanskom poluostrvu otvoren je Balkanski front, gde je Austro-

Ugarska zajedno sa Bugarskom (od 1915. godine) ratovala protiv Kraljevine

Srbije i njenih saveznika. Blok centralnih sila Bugarskoj je obećao

Makedoniju i istoĉne delove Srbije. Austro-Ugarska, Nemaĉka i Bugarska

napale su Srbiju krajem 1915. godine. Srpska vojska je posle otpora

prinuĊena na povlaĉenje. Bugarska vojska je spreĉavala povlaĉenje preko

Makedonije.

Srpsku vojsku, ukupno oko 400.000 vojnika i rezervista pod

komandom regenta Aleksandra KaraĊorĊevića i naĉelnika Vrhovne komande

Srbije Radomira Putnika, ĉinile su tri Armije pod komandom Petra Bojovića,

komandanta 1. armije i komandanta trupa novih oblasti (Sandţaka i Kosova)

i naĉelnika Štaba Vrhovne komande; Stepe Stepanovića, komandanta 2.

armije; Pavla Jurišića, komandanta 3. armije; kao i Uţiĉka vojska pod

komandom Ċenerala Miloša Boţanovića i trupe grada Beograda.

Tabela br. 1 – Vojni gubici Srbije i Crne Gore u Prvom svetskom ratu

Crnogorsku vojsku pod komandom Kralja Nikole i divizijskog

serdara Janka Vukotića ĉinilo je 45.000 vojnika.

85

Vladimir Dedijer: Sarajevo 1914., Prosveta, Beograd 1966. str. 35-53; Opširnije

o Prvom svetskom ratu vidi, Plantagenet Somersej Fry: Ilustrovana istorija sveta,

(Dopunjeno izdanje), Mladinska knjiga, Novi Sad 2005. str. 298-299; isti, Ilustrovana

istorija sveta, Beograd 1972. str. 420-427; Bogdan Gledović: Prvi svetski rat, knj. 1-2,

Cetinje 1975-1976; Prvi svetski rat, (Fotografije), Beograd 1914; Prvi svetski rat,

(Fotografije), Beograd 1915; Borisav Ĉeliković: Prvi svetski rat, Kragujevac 2006.

Redni

broj Drţava

Ţrtve

Mrtvi Ranjeni Ukupno

1 2 3 4 5

1 Kraljevina Srbija 1.250.000 728.148 1.978.148

2 Kraljevina Crna Gora 50.000 10.000 60.000


45

U toku borbi za odbranu Srbije, crnogorska vlada je 1915. godine

donela odluku o izgradnji puta Sjenica–Prijeplje-Pljevlja. Prve dve godine

Prvog svetskog rata crnogorska vojska je drţala liniju fronta od Prijepolja do

Pljevalja86

.

Austrougarska vojska ušla je u Sjenicu i Dugu Poljanu, 19. novembra

1915. godie. Prve jedinice austrougarske vojske ušle su u u Novi Pazar 20. i

21. novembra 1915. godine87

.

Vrhovna komanda Srbije izdala je naredbu za povlaĉenje 25.

novembra 1915. godine. Spas je viĊen u istrajnosti, strpljenju, krajnjoj

izdrţljivosti celog naroda i povlaĉenju ka jugu Balkana. Vojska Srbije je bila

u rasulu. Neverica i oĉaj vojske i naroda pretili su potpunim rastrojstvom.

Glad i bolesti su harale. Iskušenja i povlaĉenja preko Prokletija i ostalih

albanskih planina i bespuća i strah od nadolazeće zime nisu svi izdrţali.

Slika br. 5 – Sleva drugi Hamidaga Ćilerdţić sa dva austrougarska vojnika i jednim turskim

vojnikom 1915. g. (Privatna zbirka Nihada Ćilerdţića)

86

Zapisnici sednica Ministarskog saveta Srbije (1915-1918), (Priredili: Dragoslav

Janković i Bogumil Hrabak), Beograd 1976. str. 103. 195. i 213.

87 IARNP ZK kut. 1; Miodrag Radović: Tri osloboĊenja Novog Pazara, Novi Pazar

2003. str. 63.


46

Prema Planu povlaĉenja, Vlada Kraljevine Srbije i Vrhovna komanda

iz Raške je trebalo da se povlaĉi u Novi Pazar 17. oktobra 1915. godine88

.

Ali, to nije bilo izvodljivo jer je austrougarska vojska zauzela Sandţak sve

do Novog Pazara. U Novom Pazaru je uspostavljeno Općinsko zastupstvo 1.

decembra 1915. godine, koji su ĉinili Hamidaga Ćilerdţić, prvi predsednik

općine, Rizabeg Muratbegović, drugi predsednik općine, Salihbeg Rasovac,

treći predsednik općine i Ahmetaga Koman, ĉetvrti predsednik općine89

.

Slika br. 6 – Đurumlije, dobrovoljci iz Sandţaka u austrougarskoj vojsci, Novi Pazar, 1917.

godine (IARNP ZF)

Nakon uspostavljanja nove vlasti, dato je pravo agama i begovima da

ubiraju ĉetvrtinu kao za vreme osmanlijske vlasti90

.

88

IARNP ZK kut. 1; Miodrag Radović: Tri osloboĊenja Novog Pazara, Isto, str.

187. i 189.

89 IARNP ZK kut. 1; Miodrag Radović: Efendijina sećanja i kazivanja, Novi Pazar

1998. str. 108.

90 IARNP ZK kut. 1; Miodrag Radović: Tri osloboĊenja Novog Pazara, Isto, str.

106.


47

U Sjenici je avgusta 1917. godine, u kući Rušida efendije Spahovića

odrţana Konferencija muslimanskih prvaka91

, koja je trajala tri dana i kojom

je rukovodio Mehmed paša Bajrović. Novopazarsku delegaciju predvodio je

Riza beg Muratbegović. Konferenciji su prisustvovali: Mehmed paša

Bajrović (ispred Pljevalja), Murat beg Hadţibegović (ispred Prijepolja),

Husein beg Hasanagić (ispred Priboja), Sulejman efendija Šećeragić (ispred

Nove Varoši), Hilmi beg Karabegović (ispred Bijelog Polja), Osman

Dizdarević (ispred Šahovića), Rašid efendija Spahović (ispred Sjenice),

Rizvan beg (Riza beg) Muratbegović (ispred Novog Pazara). Konferencija je

donela poznatu Sjeniĉku rezoluciju muslimanskih prvaka Sandţaka o

pripajanju Bosni92

.

Prema Mustafi Memiću, „stav Muslimana Crne Gore i Sandţaka

prema Bosni i Hercegovini veoma precizno je izraţen i u rezoluciji Sjeniĉke

konferencije iz avgusta 1917. godine, kada su 24 delegata, iz 8 srezova

(Pljevalja, Bijelog Polja, Lozne, Berana, Roţaja, Novog Pazara, Sjenice,

Nove Varoši, Prijepolja i Priboja), izraţavajući ţelju naroda koji su

predstavljali, odluĉili da se Sandţak, kako onaj koji je ušao u sastav Crne

Gore, tako i onaj u sastavu Srbije, pripoji Bosni i Hercegovini ― pošto

historijom i jezikom pripadamo istoj, a ne Crnoj Gori, te u krajnjem sluĉaju,

ako to ne bi usledilo, onda je umoljeno za autonomiju Sandţaka―. Moţe se

pretpostaviti da je tako njihovo opredjeljenje bilo i u funkciji austro-ugarske

politike, ali to ne dovodi u pitanje stvarno raspoloţenje Muslimana Sandţaka

i Crne Gore, jer je ono ispoljavano i uoĉavano i nezavisno od sjeniĉke

skupštine i mogućnosti uticaja austro-ugarske politike, što je objašnjeno i u

crnogorskoj istorijografiji― 93

.

Zato se srpska vojska povlaĉila preko Albanije do Jadranskog mora i

oporavila na Krfu. Nakon proboja Solunskog fronta, Srpska vojska je ušla u

Novi Pazar 23. oktobra 1918. godine. Nakon osloboĊenja Novog Pazara

srpska vojska je do kraja oktobra iste godine oslovobodila sve gradove u

Sandţaku.

91

http://www.sjenica.com

92 IARNP ZH knj. 4. – Savo Ĉukanović: Hronika Sjenice (rukopis), str. 84. –

Potpisnicima Sjeniĉke rezolucije vršeno je suĊenje u Novom Pazaru 1920. godine.

93 http://www.filg.uj.pl – Opširnije o nedovršenim procesima vidi, Dušan S. Stanić,

sudija, Nedovršeni proces kao istorijski dokumenat o planovima bivše Austrije u pogledu

Sandţaka, „Politika―, Beograd, 1940; Novica Rakoĉević: Crna Gora u I svjetskom ratu

1914-1918, Cetinje, 1969, str. 210.

http://www.filg.uj.pl/


48


49

Glava treća

3. ADMINISTRATIVNO-TERITORIJALNE

I VERSKE PODELE SANDŢAKA (1912-1941)

3.1. ADMINISTRATIVNO-TERITORIJALNE

PODELE SANDŢAKA (1912-1941)

Administrativno-teritorijalna podela Sandţaka kao geografske celine

u Osmanlijskom Carstvu bila je specifiĉna. Novopazarskom sandţaku

pripadale su kaze: Novi Pazar (Yeni Pazar), Nova Varoš, Bijelo Polje

(Akova) i Sjenica. Pljevaljskom sandţaku pripadale su kaze: Priboj,

Prijepolje i Pljevlje94

(Taslidţe95

). Plav i Gusinje su pripadale Skadarskom

sandţaku, mada su u poĉetku pripadale Novopazarskom sandţaku.

U vreme balkanskih ratova pod Sandţakom se podrazumevala oblast

u koju su ulazile kaze: pljevaljska, prijepoljska, novo-varoška, vraneška

(Donji Kolašin), belopoljska, roţajska, sjeniĉka, novopazarska, mitrovaĉka

(Stari Kolašin) i beranska96

. Tretiran je kao najznaĉajnija oblast na Balkanu,

94

Administrativno-teritorijalne promene u NR Srbiji od 1834-1954. godine,

Prikazi, 13, Beograd, maj 1955. godine, str. 44. – Uporedi, mr Hivzo Gološ: Administrativna

podela Sreza sjeniĉkog (1913-1963), „Zbornik Sjenice―, br. 9-10, Sjenica 1999. str. 49-58;

Milić F. Petrović: Pljevlja u Dokumentima, Beograd 2004; Miloš Starovlah: Pljevlja na

ĉetvoromeĊi 1878-1912), „Glasnik Zaviĉajnog muzeja―, knj. 5, Pljevlja 2006. str. 81-105.

95 Abdulah Škalić: Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Sarajevo 1989. str. 602.

96 Ivan Kosanĉić: Novo-Pazarski sandţak i njegov etniĉki problem, Beograd 1912.

str. 1; Bogumil Hrabak: Novopazarski sandţak u poslednjoj godini osmanlijskih vlasti,

Simpozijum „Seoski dani Sretena Vukosavljevića―, XIII, Prijepolje 1988. str. 173-206;

Bogumil Hrabak: Kaĉaci u bivšem Novopazarskom sandţaku (Staroj Rašci) 1918-1928.,

Simpozijum „Seoski dani Sretena Vukosavljevića―, XVII, Prijepolje 1997. str. 225-238;

Ramiz Crnišanin: Sandţak i Sandţaklije u delima Sretena Vukosavljevića, Simpozijum

„Seoski dani Sretena Vukosavljevića―, XV, Prijepolje 1993. str. 61-68; Vukoman

Šalipurović: Teritorijalna podela Srednjeg Polimlja posle osloboĊanja 1912. godine,

Simpozijum „Seoski dani Sretena Vukosavljevića―, VIII, Prijepolje 1980. str. 39-74.


50

gde se odrţavala evropska ravnoteţa na Balkanu. Novopazarski sandţak je

opšte evropsko pitanje i sudbonosno pitanje balkanskih drţava, „a u najvećoj

meri ţivotno pitanje srpskoga naroda―97

. Srezovi i okruzi u Sandţaku

osnovani su 1912. godine98

. Obuhvatao je okruge Raški i Prijepoljski99

u

Srbiji. U Crnoj Gori postojali su srezovi Andrijeviĉki, Beranski i

Bjelopoljski. Svi srezovi su bili podeljeni na opštine100

. Okruzi su postojali

do 1922. godine a srezovi su nastavili svoj rad do poĉetka drugog svetskog

rata, ali u sastavu oblasti i banovina. Naprimer, srez sjeniĉki, kao centralni

deo Sandţaka obuhvaćen je geografskim koordinatama od 43 stepena do 43

stepena i 30 minuta severne geografske širine i od 19 stepeni i 45 minuta do

20 stepeni i 15 minuta istoĉne geografske duţine – od Griniĉa101

.

Glavni uzroci podela Sandţaka su geografski, etniĉki i verski.

Planinskim vencem podeljen je u tri odvojene oblasti. „Planinama

Jadovnikom, Zlatarom i ograncima Javora odvojene su za sebe u jednu oblast

prijepoljska, pljevaljska, bjelopoljska, novo-varoška i vraneška kaza. S druge

strane zasebnu oblast ĉine seniĉko polje i visoravan Pešter, a treća oblast

oiviĉena je ograncima Rogozne―102

.

Etnološki Sandţak je i podeljen i izmešan. Na poĉetku XX veka

uoĉene su sledeće etniĉke grupe: Hercegovci, Vasojevići, Staro-Vlašani i

Rašani103

. Pored njih ţiveli su Turci, Bošnjaci, Albanci (Arnauti, Albanci ili

Arbanasi), Romi i ostali graĊani Sandţaĉka.

97

Ivan Kosanĉić, Isto, str. 2.

98 AS MUD f. 14; Mr Hivzo Gološ: Administrativna podela sjeniĉkog kraja (1912-

1963), „Zbornika Sjenice―, br. 8, Sjenica, 1997. str. (49-58); Jevto Vuĉković: Sjenica u

spoljnim i unutrašnjim administrativno-teritorijalnim promenama, „Novopazarski zbornik―,

br. 23, Novi Pazar 1999. str. 187-200.

99 AS MUD f. 14; Reĉnik mesta u osloboĊenoj oblasti stare Srbije, (Izradio Mil.

Ant. Vujiĉić), Beograd 1914. str. 1; Ejup Mušović: Novopazarsko-prijepoljeski kraj u

turskoj administrativnoj podeli, Simpozijum „Seoski dani Sretena Vukosavljevića―, IV,

Prijepolje, 1976. str. 161-166.

100 Reĉnik mesta u osloboĊenoj oblasti stare Srbije, Isto, str. 97-123.

101 IARNP NOS – Pedološke osobine zemljišta Sreza sjeniĉkog, list 3.

102 IARNP NOS Isto, str. 4.

103 IARNP NOS Isto, str. 6.


51

Nakon I balkanskog rata 1912. godine Sandţak su podelile Kraljevina

Srbija i Kraljevina Crna Gora. Mirom u Bukureštu (30. jul – 10. avgust

1913.) završen je II balkanski rat104

. „Srbija je dobila Vardarsku Makedoniju,

Kosovo i deo Sandţaka sa 39000 kvadratnih kilometara i 1250000 stanvnika;

Crna Gora deo Metohije, Sandţaka i Vasojeviće sa 11000 kvadratnih

kilometara i 150000 stanovnika―105

.

Karta br. 5 – Jugozapadna granice Srbije uoĉi balkanskih ratova (Iz knjige: Grupa autora:

Istorijski atlas, Beograd 1999.

104

Mala enciklopedija – Prosveta – Opšta enciklopedija, 1, Prosveta, Beograd

1986. str. 338.

105 Milorad Ekmeĉić: Stvaranje Jugoslavije 1790-1918., 2, Prosveta, Beograd 1989.

str. 659. – Prema Dimitriju Tucoviću, Balkanski ratovi su otvorili ogromne posledice po

razvoj balkanskih naroda.


52

Od osloboĊenja od otomanske vlasti 1912. godine i Bukureškog mira

1913. godine, „Crnoj Gori pripadali su Mojkovac, Bijelo Polje, Pljevlja,

Berane, Plav, Gusinje, Roţaje, Peć, Đakovica, Tuzi i deo Skadarskog

jezera―106

. Površina dobijene teritorije Crne Gore iznosila je 5000 kvadratnih

kilometara. Ukupna površina Crne Gore iznosila je 14443 kvadratna

kilometra.

Karta br. 6 – Crna Gora 1912. godine, (Iz knjige Grupa autora: Istorijski atlas, Beograd

1999.

106

Grupa autora: Istorija srpskog naroda, (Drugo izdanje), Tom I, knj. 6, Beograd

1994. str. 255.


53

Dakle, Srbija i Crna Gora nakon balkanskih ratova dobile su

teritorijalno proširenje u Sandţaku. Kraljevina Srbija je u decembru 1912.

godine izvršila politiĉku administrativno-teritorijalnu podelu

novooslobodĊenih krajeva od otomanske vlasti107

. U Sandţaku je osnovala

Raški okrug sa srezovima: Deţevskim, Sjeniĉkim i Štaviĉkim; i Mileševski

okrug sa srezovima: Mileševskim, Pribojskim i Novovaroškim. Kraljevina

Crna Gora je izvršila podelu novoosvojenih krajeva prema svom

zakonodavstvu.

U toku I svetskog rata Sandţak su okupirale austro-ugarske jedinice.

Nakon okupacije izvršena je vojna administrativno-teritorijalna podela

teritorije Sandţaka. Formirane su krajs-komande u Prijeplju i Novom

Pazaru108

. U većim mestima formirani su kotarski sudovi109

.

Slika br. 7 – Panorama Sjenice u toku Prvog svetskog rata

107

AS MUD f. 14.

108 AS VGG-8-5; IARNP ZK kut. 1 (kopije). (Originali se ĉuvaju u Arhivu Srbije).

109 IARNP Poglavarstvo opštine Ribariće (1914-1918), f. 1, p. 1-55.


54

Nakon osloboĊenja u I svetskom ratu, 1918. godine, Sandţak je

postao sastavni deo novoformirane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Sa

gledišta administrativno-teritorijalne podele, razdoblje (1918-1941), moţe se

podeliti na tri perioda:

Karta br. 7 – Jugoslovenski prostor (1914-1918), (Iz knjige: Grupa autora: Istorijski atlas,

Beograd 1999. )

„I period od 1918. do Vidovdanskog ustava 1921. godine u kome su

zadrţane predratne podele zemlje;

II period od 1921. do 1929. godine, kada su u reţimu Vidovdanskog

ustava namesto starih okruga ustanovljene oblasti (ţupanije);


55

III period od 3. oktobra 1929. godine, kad su pod direktivom kralja

Aleksandra uvedene „banovine―. Ovaj period traje do kapitulacije stare

Jugoslavije 18. aprila 1941. godine―110

.

Okrug prijepoljski 1912. godine obuhvatao je tri sreza: Mileševski,

Novo-varoški i Pribojski, i okruţnu varoš Prijepolje, te je ukupno posedovao

23 opštine, 130 sela, 223 zaseoka, 1 varoš, 3 varošice sa ukupno 49 315

stanovnika111

. Srez Mileševski obuhvatao je opštine: Barsku, Brodarevsku,

Veliko-ţupsku, Zvjezdansku, Ivanjsku, Kanjsku, Komaransku i

Mileševsku112

. Srez Novo-varoški obuhvatao je opštine: Bistriĉku,

Bukoviĉku, Novo-varošku, Radijevićsku, Radojinsku, Rutošku i Štitarsku113

.

Srez Pribojski obuhvatao je opštine: Babinsku, Buĉevsku, Đakovićsku,

ZabrĊsku, Krnjaĉku, Pribojsku i Soĉiĉku114

.

Okrug Raški 1912. godine obuhvatao je okruţnu varoš Novi Pazar i

srezove: Deţevski, Sjeniĉki i Štaviĉki. Obuhvatao je 31 opštinu, 206 sela,

336 zaseoka i dve varoši sa ukupno 81 214 stanovnika115

. Srez Deţevski

obuhvatao je opštine: Vojkovićsku, Vraĉevsku, Jošaniĉku, Nikoljaĉku,

Pološku, Poţešku, Postenjsku, Rajetićsku, Sopoćansku i Štitarsku116

.

Sjeniĉki srez obuhvatao je opštine: Aljinovićku, BuĊevaĉku, Vapsku, Dugo-

poljansku, Kladniĉku, Lopiţansku, Raţdaginjsku, Rasnansku, Sjeniĉku,

Stranjansku, Trijebinjsku i Štavaljsku117

. Srez Štaviĉki obuhvatao je opštine:

Godovsku, DelimeĊsku, Melajsku, Mojstirsku, Raduovaĉku, Ribarićsku,

Suvo-dolsku i Tutinsku118

.

U privremenom narodnom predstavništvu Kraljevine Srba, Hrvata i

Slovenaca stalni predmet govora pojedinih predstavnika bile su

110

Administrativno-teritorijalne promene u NR Srbiji od 1834–1954. godine,

„Prikazi―, br. 13, Beograd, maj 1955. godine, str. 46; opširnije o administrativnoj i

finansijskoj podeli Kraljevine Jugoslavije vidi, Administrativna i finansijska podela

Kraljevine Jugoslavije, Beograd 1930.

111 Reĉnik mesta u osloboĊenoj oblasti Stare Srbije, (Po sluţbenim podacima

izradio: Mil. Ant. Vujiĉić, naĉelnik Min. un. dela), Beograd 1914. str. 97.

112 Isto, str. 99-101.

113 Isto, str. 101-103.

114 Isto, str. 103-107.

115 Isto, str. 110.

116 Isto, str. 111-118.

117 Isto, str. 118-121.

118 Isto, str. 121-123.


56

centralistiĉke, autonomistiĉke, federalistiĉke i ekskluzivistiĉke ideje119

.

Sandţak u poĉetku u Privremenom narodnom predstavništvu nije imao svoje

predstavnike120

. Interese Sandţaka kao teritorijalne celine niko nije branio121

.

Zadrţana je predratna administrativno-teritorijalna podela na okruge, srezove

i opštine.

Vidovdanskim ustavom 1921. godine u Kraljevini SHS ukinuta je

tradicionalna administrativno-teritorijslna podela na celoj teritoriji

Kraljevine. Sandţak je podeljen izmeĊu Srbije i Crne Gore. Sada ni te

granice nisu više vaţile. Stanovništvo je bilo podeljeno verski, politiĉki i

administrativno-teritorijalno. Svaka podeljenost je ometala razvoj Sandţaka.

Najizraţenije i najuticajnije su bile administrativno-teritorijalne podele, jer

su uslovljavale i diktirale usklaĊivanje verskih i politiĉkih podela.

Karta br. 8 – Administrativna podela Kraljevine SHS na okruge i ţupanije (1918-1922) (Iz

knjige: Grupa autora: Istorijski atlas, Beograd 1999)

119

Viktor Novak: Magnum Crimen, Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, (Drugo

izdanje), Beograd 1986. str. 131;

120 AJ 21-353-19.

121 AJ 14-6-21.


57

Karta br. 9 – Opštine Sreza deţevskog izmeĊu dva svetska rata

Vidovdanskim ustavom 1921. godine uvedena je podela Kraljevine

SHS na oblasti122

. Uprava u Kraljevini SHS vršena je po oblastima,

okruzima, srezovima i opštinama. Ustanovljene su mesna, opštinska, sreska i

oblasna samouprava, ureĊene na naĉelu izbornom. O samoupravnim

poslovima starali su se posebni samoupravni organi, prema odredbama

zakona.

Zakonom o oblastima od 26. aprila 1922. godine i Uredbom o

oblastima Kraljevine SHS od 26. aprila 1922. godine, uvedene su oblasti kao

administrativne jedinice123

. Mimo volje naroda, nacija, verskih zajednica i

politiĉkih stranaka u Sandţaku su formirane Raška oblast koja je obuhvatala

Zveĉanski, Raški i Ĉaĉanski okrug; i Uţiĉka oblast, koja je obuhvatala

122

Lazar Vrkatić: Pojam i biće srpske nacije, Sremski Karlovci – Novi Sad, 2004.

dok. 90 – Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, str. 686; uporedi, Vladan Jovanović:

Jugoslovenska drţava i Juţna Srbija 1918-1929. (Prvo izdanje), Beograd 2002.

123 „Sluţbene novine―, br. 92 od 1922. godine.


58

Uţiĉki okrug, kome su pripojeni srezovi Novovaroški i Prijepoljski124

, a

Zetskoj oblasti pripadali su krajevi severne Crne Gore ili juţni delovi

Sandţaka kao geografske teritorije125

.

Oblast kao administrativno-teritorijalni i geografski pojam, u

administrativno-teritorijalnoj podeli predstavljala je upravnu ili samoupravnu

jedinicu koja je obuhvatala teritoriju znatno veću od opštine, sreza i

okruga126

. Podela na oblasti Kraljevine SHS zadrţala se (1922-1929). Ranije

osnovane pokrajine zadrţane su u svojim granicama. Ali, podeljene su na

oblasti, oblasti na okruge, okruzi na srezove, srezovi na opštine. Istina,

Odmah nakon osnivanja oblasti ukinuti su okruzi a ostali su srezovi u okviru

oblasti. Prelazak jedne opštine iz jednog sreza u drugi bila je ĉesta pojava.

Opština Babinje je 1924. godine iz Sreza Pribojskog prešla u Mileševski

srez127

. Promene u Srezu Pribojskom zabeleţene su 1922. i 1925. godine128

.

U ovom srezu jedna opština je osnovana 1923. godine a dve 1925. godine.

Teritorijom Sandţaka Kraljevina Jugoslavija se poigrala u vreme

postojanja banovina (1929-1941). Kralj Aleksandar KaraĊorĊević je 3.

oktobra 1929. godine, zbog zaoštravanja nacionalnih i socijalnih suprotnosti,

zbacio ustavnu masku sloboda, proglasio liĉnu diktaturu i doneo Zakon o

nazivu i podeli Kraljevine na upravna podruĉja129

. Kraljevina Jugoslavija je

podeljena umesto na 33 oblasti – na devet banovina: Dravska, Drinska,

Dunavska, Moravska, Primorska, Savska, Vardarska, Vrbaska i Zetska.

Banovina je upravna jedinica u Kraljevini Jugoslaviji (1929-1941).

„Na ĉelu banovine kao predsednik vlade stajao je ban, koga je postavljao

kralj. Budţet i uredbe donosilo je banovinsko veće, ali je ban za njihovo

124

Administrativno-teritorijalne promene u NR Srbiji od 1834-1954. godine, Isto,

str. 48; Ferdo Ĉulinović: Jugoslavija izmeĊu dva rata, I, Zagreb 1961. str. 385; Milić F.

Petrović: Raška oblast u jugoslovenskoj drţavi 1918-1941. „Arhiv―, God. VIII, br. 1-2,

Beograd 2007. str. 90-107.

125 ACGC KBUZB f. 1-132.

126 Mala enciklopedija – Prosveta – Opšta enciklopedija, 2, Prosveta, Beograd

1986. str. 849.

127 Vidi, „Sluţbene novine―, br. 126 od 1924. godine.

128 Vidi, „Sluţbene novine―, br. 59 od 1923. i br. 168 od 1925. godine

129 Zakon o nazivu i podeli Kraljevine na upravna podruĉja, „Sluţbene novine―, br.

232 od 1929. godine; uporedi, Vladan Jovanović: Jugoslovenska drţava i Juţna Srbija 1918-

1929. (Prvo izdanje), Beograd 2002.


59

proglašenje prethodno traţio saglasnost drţavnog saveta. Pri osnivanju

banovina nije se vodilo raĉuna ni o etniĉkom, ni o privrednim ĉiniocima,

nego samo o politiĉkim ciljevima tadašnjeg monarhistiĉkog reţima―130

.

Karta br. 10 – Administrativna podela Kraljevine SHS na oblasti od 26. aprila 1922. godine,

(Iz knjige: Grupa autora: Istorijski atlas, Beograd 1999)

Sedište Zetske banovine nalazilo se na Cetinju. Veliĉina Banovine

iznosila je 30.741 kvadratni kilometar sa oko 782.972 stanovnika131

.

Podeljena je na primorski deo i priobalni deo koga su ĉinili srezovi: Barski,

Bokokotorski, Cetinjski, Danilovgradski, Kolašinski, Nikšićki, Podgoriĉki i

Šavniĉki; Okruţni inspektorat Bijelo Polja sa srezovima: Andrijeviĉki,

Beranski, Bijelopoljski, Foĉanski, Mileševski, Novovaroški, Plevaljski,

130

Mala enciklopedija – Prosveta – Opšta enciklopedija, 1, (Ĉetvrto izdanje),

Prosveta, Beograd 1986. str. 187.

131 ACGC KBUZB f. 1-10; Reĉnik – imenik mesta Kraljevine Jugoslavije, (Izradio:

Vlad. Marinković, prof. Geografije), Beograd 1930. str. 24.


60

Pribojski i Sjeniĉki; Okruţni inspektorat Dubrovnik sa srezovima: Bilećki,

Gataĉki, Dubrovaĉki, Korĉulanski, Ljubinski, Nevesinjski, Stolaĉki i

Trebinjski; i Okruţni inspektorat Kosovska Mitrovica sa srezovima:

Deţevski, Istoĉki, Mitrovaĉki, Moraviĉki, Pećki, Studeniĉki i Štaviĉki.

Srezovi Sandţaka podeljeni su izmeĊu Okruţnog inspektorata Bijelo Polje i

Okruţnog inspektorata Kosovska Mitrovica.

Okruţnom inspektoratu Bijelo Polje su, izmeĊu ostalih, pripadali

srezovi: Beranski sa opštinama: Beranska, Budimska, Gornjoselska, Poliĉka,

Vinicka, Biševska, Donjo Rţanjiĉka, Ibarska, Roţajska, ĐurĊevi Stupovi,

Petnjiĉka i Štitarska; Bijelo Poljski srez sa opštinama: Bijelo Poljska,

Mojkovaĉka, Rasovska, Šahovićka, Koritska, Nedakuska, Ravnoreĉka,

Zatonska, Lozanska, Pavino Poljska i Savino Poljska; Mileševski srez sa

opštinama: Babinska, Kanjska, Prijepoljska, Zvjeţdanska, Brodarevska,

Komaranska, Stranjanska, Ivanjska, Mileševska i Velika Ţupska;

Novovaroški srez sa opštinama: Bistriĉka, Radijevaĉka, Štikovaĉka,

Bukoviĉka, Radojinska, Novo Varoška i Rutoška; Pljevaljski srez sa

opštinama: Bobovska, Gotovuška, Kosanjiĉka, Otilovićka, Boljaniĉka,

Hoćevinska, Mataruška, Plevaljska, Bukoviĉka, Ilino Brdska, Meljaĉka i

Prenĉanska; Pribojski srez sa opštinama: BuĊevska, Tolaĉka, Pribojska,

ZabrĊska i Soĉiĉka; Sjeniĉki srez sa opštinama: Aljinovićka, Dugo

Poljanska, Rasanska, Štavaljska, Barska, Kladniĉka, Raţdaginska,

Trijebinjska, BuĊevaĉka, Lopiţanska, Sjeniĉka i Vapska132

.

Okruţni inspektorat Kosovska Mitrovica je, izmeĊu ostalih,

obuhvatao Deţevski srez sa opštinama: Jošaniĉka, Pološka, Postenjska,

Novo-Pazarska, Poţeška, Rajetićka, Trnavska, Sopoćanska, Vojkoviĉka,

Štitarska i Vraĉevska; i Štaviĉki srez sa opštinama: DelimeĊska, Mojstirska,

Suvodolska, Godovska, Raduovaĉka, Tutisnka, Melajska i Ribarićka133

.

Uredbom o promeni podruĉja srezova i opština i opština usled

izmenjenih banovinskih granica od 24. oktobra 1931. godine i Zetske

banovine opštine Jablanica iz Pribojskog i opštine Draglica, Jasenovo i

Negbina iz Novovaroškog sreza prešle su u sastav Sreza Zlatiborskog u

Drinskoj banovini; opštine Mioĉe i Belo Brdo iz Pribojskog sreza u Zetskoj

banovini, ušle su u sastav sreza Višegradskog u Drinskoj banovini134

.

132

Reĉnik – imenik mesta Kraljevine Jugoslavije, Isto, str. 25.

133 Isto, str. 25. i 26.

134 Administrativno-teritorijalne promene u NR Srbiji od 1834-1954. godine, Isto,

str. 49.


61

Karta br. 11 – Administrativno-teritorijalna podela Kraljevine Jugoslavije na banovine

(1929-1941), (Iz knjige: Grupa autora: Istorijski atlas, Beograd 1999).

Red

broj Srez

Površina u

km2

1 2 3

1 Andrijeviĉki (samo delovi Plava, Gusinja i Velike) 1127

2 Beranski 987

3 Bijelopoljski 1215

4 Deţevski 1244

5 Mileševski 632

6 Novovaroški 448

7 Plevaljski 1293

8 Pribojski 680

9 Sjeniĉki 763

10 Štaviĉki 821

UKUPNO 9310

Tabela br. 2 – Površina srezova u Sandţaku 1931. godine.


62

Statistiĉki posmatrano, (1921-1941) u srezu Deţevskom stvorena je

jedna opština, u Novovaroškom ukinuta je jedna opština, u Pribojskom srezu

tri su novoosnovane opštine, u Štaviĉkom srezu ukinuto je šest a osnovano

tri nove opštine135

. Promena teritorije vršena je 1931. godine na sledeći

naĉin: iz Zlatiborskog u Novovaroški srez prešle su opštine Draglica i

Jasenovo; iz Zlatiborskog u Pribojski srez prešla je opština Jablanica136

; iz

Pribojskog u Zlatiborski srez prešla je opština Jablanica; iz Deţevskog u

Kosovomitrovaĉki srez je 1936. godine prešla je Jošanica, a od 1939. godine

je iz Mileševskog u Belopoljski srez prešla opština Kanje137

.

Red na projektu „Srpske zemlje― poĉeo je 24. novembra 1939.

godine, i trebalo je da okupi u jednu celinu prostore na kojima ţive Srbi i

spreĉi autonomistiĉke teţnje koje su tada postojale u Vojvodini, Makedoniji,

Crnoj Gori i Bosni138

. U martu i aprilu 1940. godine uraĊen je Nacrt uredbe o

organizaciji „Srpske zemlje―, po kome je predviĊeno da u sastav te

teritorijalne jedinice, sa sedištem u Skoplju, uĊu teritorije Vrbaske, Drinske,

Moravske, Zetske i Vardarske banovine. Ovaj projekat je ostao na na nivou

nacrta139

. Projekat je izradila vladina komisija koju su ĉinili profesori

Pravnog fakulteta Mihailo Konstantinović, Mihajlo Ilić i ĐorĊe Tasić.

Saveznice Osovine Rim-Berlin-Tokio su, nakon osvajanja Kraljevine

Jugoslavije i kapitulacije Jugoslovenske kraljevske vojske, teritoriju podelile

prema meĊusobnim sporazumima. Sandţak je podeljen izmeĊu Nemaĉke i

Italije. Podela Kraljevine Jugoslavije je izvršena prema „prethodnim

smernicama za podelu Jugoslavije―140

, što se odrazilo i na Sandţak. Posebna

delegacija muslimana iz Sandţaka predala je u Zagrebu, 15. maja 1941.

godine zahtjev da se Sandţak pripoji NDH.

„Vlada Milana Nedića donela je, 18 decembra 1941. godine, Uredbu

o administrativnoj podeli Srbije, kojom je predviĊeno da se opšta uprava vrši

u okruzima, srezovima i opštinama. Ukinute su banovine, a jedan od 14

135

Isto, str. 51.

136 Isto, str. 53.

137 Isto, str. 54. – U ovom izvoru stoji selo ili opština Konj. Oĉigledno, to je

štamparska greška. Na pomenutom mestu treba da stoji Kanje, jer selo pod imenom Konj u

Sandţaku ne postoji.

138 Grupa autora: Moderna srpska drţava 1804-2004. – Hronologija, Beograd 2004.

str. 250.

139 Isto, str. 251.

140 Ferdo Ĉulinović: Jugoslavija izmeĊu dva rata, II, Isto str. 245; uporedi, Istorijski

atlas Oslobodilaĉkog rata naroda Jugoslavije 1941-1945. Beograd 1952. (vidi kartu: Podela

Jugoslavije posle okupacije – aprila 1941. godine).


63

okruga bio je mitrovaĉki sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Uredbom je

odreĊeno da okruţni naĉelnik bude predsednik vlade, koji će obavljati

najvišu politiĉku i opštu vlast u okrugu―141

. Sreski naĉelnici u Tutinu, koji je

bio u sastavu italijanske okupacione zone, postavljeni su Mustafa Alijević

Preševa, a u Novom Pazaru - Ahmet Daca, trgovac142

. Pećkoj prefekturi

pripadale su neprefekture u Tutinu, Roţaju i zajedniĉke neprefekture za Plav

i Gusinje, dok je Novi Pazar, iako ne spada u teritoriju Kosova i Metohije,

unet u šemu zato što je u njemu uspostavljena šiptarska kvislinška vlast143

.

„Deo Kosova koji su okupirali Nemci, bio je u sastavu Nedićeve

Srbije. Savet komesara Srbije doneo je zato 6. avgusta 1941. godine Uredbu

o ureĊenju i upravi, po kojoj je formiran Kosovski okrug sa sedištem u

Kosovskoj Mitrovici, sa srezovima: Podujevo, Vuĉitrn, Kosovska Mitrovica

i Novi Pazar. Krajem 1941. godine po novoj administrativnoj podeli

ustanovljen je Mitrovaĉki okrug sa Vuĉitrnskim, Lapskim, Deţevskim,

Mitrovaĉkim i Studeniĉkim srezom―144

.

Savet komesara u Beogradu je 6. avgusta 1941. godine, doneo

Uredbu o ureĊenju i upravi u oblasti Kosova kojom su Kosovsko-mitrovaĉki,

Novopazarski, Vuĉitrnski i Podujevski srez ušli u sastav Srbije pod

nemaĉkim protektoratom145

. Na Skupštini Šiptarskog narodnog saveza od 21.

aprila 1941. godine došlo je do podele izmeĊu proitalijanske struje koju je

predvodio Ferat beg Draga koji je pobedio i pronemaĉke struje koju je

predvodio Dţafer Deva146

.

141

Mr Pavle Deletović Ivanov: Balistiĉki pokret (1939-1952), Beograd 2000. str.

61.

142 O formiranju vlasti i administrativnoj podeli Sandţaka, Kosova, Crne Gore i

bliţeg okruţenja, uporedi, Branislav Boţović i Milorad Vavić: Surova vremena na Kosovu i

Metohiji, Beograd 1991.

143 Mr Pavle Deletović Ivanov: Isto, str. 62. ― Pećkoj prefekturi pripadale su

neprefekture Tutin i Plav.

144 Mr Pavle Deletović Ivanov: Isto, str. 66.

145 Mr Pavle Deletović Ivanov: Isto, str. 120.

146 Mr Pavle Deletović Ivanov: Isto, str. 121. – Ferat bega Dragu nasledili su

njegovi sinovi mu Ali beg Draga i Aćif Bljuta, kao i Šaban Mustafa Gaši. Ferhat beg Draga

je od albanske vlade dobio Orden Skenderbega, da bi se i dalje zalagao za pripajanje

Kosovomitrovaĉkog okruga Albaniji. Pre rata bio je predsednik „Dţemijeta―.

Ferat beg Draga je otvorio svoju kancelariju Beogradu. S njim su bili Vehbi

Frašeri, kao sekretar grupe i njegov zamenik, i brat dr Salejdin beg Draga, lekar koji je vodio

administraciju kancelarije u Beogradu.


64

Hitler je, zabrinut stanjem u Srbiji, 16. septembra 1941. godine izdao

naredbu da se uguši ustanak u Srbiji. U toku jeseni prebaĉene su u Srbiju iz

Grĉke, Francuske i sa Istoĉnog fronta nove nemaĉke snage jaĉine do tri

divizije. Nemaĉkokvislinška ofanziva je u zapadnoj Srbiji i Šumadiji, koja

je, s prekidima, trajala sve od septembra do poĉetka decembra. U toj ofanzivi

je, pored kvislinških snaga Nedića i ĉetnika Draţe Mihajlovića, uĉestvovalo

pet nemaĉkih divizija sa oko 80.000 vojnika. Brojno i tehniĉki neuporedivo

nadmoćnije, okupatorske i kvislinške snage uspele su da potisnu partizanske

odrede i posednu velika naselja koja su bila pod kontrolom partizanskih

jedinica.

Posle prve okupatorskokvislinške ofanzive i napuštanja slobodne

teritorije u zapadnoj Srbiji i Šumadiji, glavnine Uţiĉkog, Ĉaĉanskog, 1. i 2.

Šumadijskog, Kragujevaĉkog, Kraljevskog, Posavskog, Pomoravskog i

Kopaoniĉkog partizanskog odreda povukle su se u Sandţak, a za njima je 1.

decembra 1941. godine stigao tamo i Vrhovni štab Narodnooslobodilaĉke

vojske. Valjevski i Maĉvanski i delovi Posavskog, Kosmajskog i I

šumadijskog odreda nisu uspeli da se povuku i ostali su na svom terenu.

„U to vreme je teritorija Sandţaka bila najpogodnija za

reorganizovanje i smeštaj srbijanskih partizanskih jedinica, a u operativnom

pogledu trenutno manje vaţan objekat za Nemce od susednih oblasti

pogotovo što je to bila italijanksa okupaciona zona. Pored toga, iz Sandţaka

su naši partizanski odedi mogli vršiti upade u Srbiju da bi ponovo razbuktali

oruţani ustanak, najzad, to je bio pogodan teren za dejstva u pravcu Bosne i

Hercegovine, pa ĉak i ka Kosovu i Metohiji. Odatle su se srbijanske jedinice

najlakše i najbrţe mogle povezati sa partizanskim snagama u Crnoj Gori, gde

je oruţana borba još bila u zamahu. Zbog toga je deo Sandţaka izmeĊu Uvca

i Lima, a naroĉito bivši Zlatarski srez, posluţio kao glavna baza za prihvat,

odmor i sreĊivanje srbijanskih partizanskih jedinica. Posle dolaska

partizanskih odreda iz Srbije u Sandţak, prema planu VŠ i Josipa Broza Tita,

pred te jedinice postavljeni su sledeći zadaci: obezbediti smeštaj, ishranu,

odeću, obuću i odmor boraca; reorganizovati ih i uĉvrstiti; a od dela ovih

snaga i crnogorskih partizanskih jedinica formirati 1. proletersku brigadu, s

njom proširiti dejstva prema istoĉnoj Bosni, a sa ostalim jedinicama upadati

u Srbiju.

Na osnovu opšteg partizanskog plana, još u toku povlaĉenja iz Srbije,

rukovodstvu i jedinicama su postavljeni kao neposredni zadaci: da na Uvcu

brane prilaze Sandţaku od upada nemaĉkih, ĉetniĉkih i nedićevskih snaga iz

Srbije, da zauzmu Novu Varoš i stvore novu slobodnu teritoriju izmeĊu Uvca

i Lima, da brane ovu teritoriju od eventualnog napada Italijanskih jedinica od

Priboja i Prijepolja i da osiguraju od napada iz N. Pazara, Sjenice i Bijelog

Polja. Stoga je već 2. decembra formiran kombinovani Srpskosandţaĉki


65

bataljon ĉiji je zadatak bio da oslobodi Novu Varoš. U njen sastav su ušle:

Zlatiborska, Moraviĉka i 1. srpska ĉeta (od omladinaca koji su se povukli iz

Uţica i boraca Uţiĉkog odreda. Pored ovog bataljona, za napad na N. Varoš

angaţovane su Pribojska i Sjeniĉka ĉeta. Napad je trebalo da se izvrši u zoru

4. decembra. MeĊutim garnizon italijanske divizije „Venecija― napustio je u

toku noći 3. i 4. decembra grad i povukao se u Bistricu. Slabija borba je

voĊena sa zaštitnim delovima na Tikvi i kosama oko komunikacije. U

napuštenu N. Varoš naše jedinice su ušle oko podne 4. decembra.

OsloboĊenjem Nove Varoši stvorena je veća slobodna teritorija na kojoj je

pod neposrednim rukovodstvom Aleksandra Rankovića i Lole Ribara.

Izvršena je reorganizacija naših jedinica. Od Uţiĉkog partizanskog odreda

stvorena su dva bataljona, od Ĉaĉanskog jedan, i od 2. šumadijskog i

Pomoravskog jedan bataljon. VŠ je od ĉlanova Glavnih štabova za Srbiju i

Sanţak obrazovao Srpskosandţaĉki štab kao privremeno operativno

rukovodstvo srbijanskih i sandţaĉkih jedinica na pomenutoj teritoriji. Za

komandanta je postavljen Petar Stambolić, a sedište štaba nalazilo se u

Kokinom Brodu. Reorganizovane srbijanske jedinice zauzele su poloţaje za

odbranu slobodne teritorije izmeĊu Lima i Uvca―147

.

Da bi se proširila slobodna teritorija i osigurala od napada nemaĉkih

snaga, 22. decembra 1941. godine, bez odobrenja i znanja Vrhovnog štaba

partizanskih odreda, izvršen napad na Sjenicu, koja je bila vaţno mesto na

pravcu eventualnog prodora nemaĉkih jedininica148

. U to vreme u njoj nije

bilo okupatorskih jedinica, već je posadu ĉinila muslimanska milicija. U

napadu uĉestvovali su Sandţaĉkomoraviĉki bataljon (Moraviĉka, Sjeniĉka i

Pribojska ĉeta), Ĉaĉanski bataljon (1. i 2. takovska i 5. ljubićka ĉeta) i

Beogradski bataljon Posavskog odreda. U odbrani Sjenice organizovano

uĉestvovali su Muslimani iz Novog Pazara pod rukovodstvom Aćifa Dace i

Muslimani iz Sreza štaviĉkog pod komandom Duka Halavuka iz sela Blaca

kod Tutina149

. Napad nije uspeo i u toku neorganizovanog povlaĉenja

partizanske jedinice su imale oko 100 poginulih, ranjenih i zarobljenih.

147

http://paula.blog.co.yu/paula/istorija/2008/01/17/prva-ratna-zima

148 Izvori za istoriju SKJ, knj. 2, Beograd 1984. str. 270-283.

149 AS CK KPJ VŠ/5 – VŠ NOV i POJ delegatu VŠ drugu Veljku, br. 14128 od 22.

decembra 1941. godine; AVII I-K-G-S k.740, f. 10, dok. 43; AVII I-K-G-S k. 746, f. 1, dok.

53; Zbornik Vojno istorijskog instituta, Tom II, knj. 2, Beograd 1954. str. 398; Mr Hivzo

Gološ: Partizanski napad na Sjenicu 1941. godine, (diplomski rad), (nd); Elmaz Ĉalaković:

Napad na Sjenicu 1941. godine (epska pesma) – Prema epskoj narodnoj pesmi i reĉima

svedoka guslara, novopazarska i tutinska vojska sastale su se kod Melajske dţamije u selu

Melaju, Srez Štaviĉki. U odbrani Sjenice uĉestvovali su iz pravca sela Brnjice u Srezu

sjeniĉkom.


66

Posle partizanskog napada na Sjenicu partizanske jedinice su se

povukle prema selu Lopiţama, dok je Beogradski bataljon upućen u sastav 1.

proleterske brigade.

Postojeća administrativna podela Sandţaka koja je uspostavljena

1912. godine primenjivana je izmeĊu dva svetska rata. Nastavljena je i u

toku Drugog svetskog rata, sa tom razlokom što su administrativne celine

dobile imena okupatorskih vlasti. Decembra 1941. godine izvršena je

teritorijalna reorganizacija Srbije. Ukinute su banovine i obnovljeni okruzi.

Srbija je bila podeljena na 14 okruga150

.

3.2. VERSKE PODELE SANDŢAKA

Istorija religije u Sandţaku se moţe pratiti od praistorije do danas. U

praistoriji, u matrijarhatu i patrijarhatu, religija je bila mnogoboţaĉka

(politeistiĉka). Arheološki nalazi u pećinama i na arheološkim lokalitetima

širom Sandţaka rasvetljavaju ţivot ĉoveka u praistoriji na ovim

prostorima151

. U starom veku o religijama Kelta, Ilira, Traĉana, Grka i

Rimljama na prostoru Sandţaka malo se zna. Tragovi starih kultura su retki.

Uporedo sa dolaskom Grka, Rimljana, Vizantinaca, Slovena, Turaka i

Jevreja razvijala se njihova religija. MlaĊi osvajaĉi Sandţaka potiskivali su

kulturu i religiju starijih stanovnika.

Stanovništvo u Sandţaku u XX veku verski je podeljeno na

pripadnike hrišćanstva, pripadnike islama i pripadnike judaizma. Upućeni

jedni na druge, uzajamno su se pomagali. Mobama podizali su jedni drugima

kuće i popravljali puteve. Zabeleţeno je da su zajedniĉki podizali verske

objekte. Naprimer: podizanje crkve u Novom Pazaru i crkve u Roţaju. U

Roţaju su zajedniĉki pripadnici Islama i hrišćanstva odabrali mesto za crkvu

koju su zajedniĉkim radom i prilozima podigli 1928. godine152

.

150

Grupa autora: Moderna srpska drţava 1804-2004. – Hronologija, Isto, str. 259.

151 Zagorka Letica: Pešter u gvozdeno i bronzano doba, „Starinar – Nova serija―,

knj. 32, Baograd 1981. str. 9-17; Zvonimir KaluĊerović: Istraţivanja Smolućke pećine 1984-

1985, „Novopazarski zbornik―, br. 9, Novi Pazar 1985. str. 5-18.

152 htpp://www.digitalistnbs.bg.ac.yu/novine/politika/1928/mid/ 1928-12-26-

001.jpg; Gr. Boţović: Roţajski Gubec, „Politika―, God. XXV, br. 7421, Beograd, 26.

decembar, str. 1-2; O izgradnji crkve u Novom Pazaru i njenim ikonama vidi, Svetlana

Biorac: Ikonostas crkve Sv. Nikola u Novom Pazaru, „Novopazarski zbornik―, br. 24, Novi

Pazar, 2000. str. 43-52. – Za podizanje manastira Banje kod Priboja Porta je donela poseban

http://www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/politika/1928/mid/1928-12-26-001.jpg

http://www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/politika/1928/mid/1928-12-26-001.jpg

http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=FFRM&mode=5&id=1049159556110892&PF1=AU&PF2=TI&PF3=PY&PF4=KW&CS=a&PF5=CB&run=yes&SS1=%22Biorac,%20Svetlana%22


67

Hrišćanstvo u Sandţaku – Hrišćanstvo u Srbiju sa Istoka verovatno

preneli vojnici i trgovci, kao i orijentalne kultove u II i III veku nove ere153

, u

doba Rimskog carstva. Prva episkopija na ovim prostorima je Nais (Niš) u

Donjoj Meziji. Prvo priznanje i odobrenje za propovedanje i širenje

hrišćanstva je edikt rimskog cara Galerija 311. godine donet u Serdiki154

. U

rimskoj provinciji Iliriku koji je obuhvatao i prostore današnjeg Sandţaka

pominje se episkopsko sedište u Serdiki 316. godine, posle Licinijevog

povlaĉenja iz većeg dela Ilirika. Episkopija u Ulpijani (episkopija Justinijane

Prime) je pomenuta 323. godine u vreme odrţavanja sabora u Serdiki. Prvi

tragovi episkopije na tlu Sandţaka javljaju se 874. godine155

. Episkopija u

Rasu, koja je uglavnom obuhvatala celu Srbiju pre dobijanja autokefalne

arhiepiskopije, zvaniĉno, prvi put se pominje 1020. godine156

. „Ras je bio, ne

samo, politiĉko, nego i crkveno središte srpske drţave―157

.

Pripadnici hrišćansstva u Sandţaku podeljeni su na one koji poštuju

katoliĉku crkvu i one koji poštuju pravoslavnu crkvu. Hrišćanstvo se 1054.

godine podelilo na istoĉnopravoslavnu i katoliĉku crkvu158

. Sandţak je u

verskom pogledu podeljen na dva hrišćanska dela, jer je verska granica

hrišćanstva prolazila dolinom reke Drine i kretala se u pravcu Ulcinja.

Pripadnici hrišćanstva imaju svoje verske obiĉaje, tradiciju, kulturu,

etnologiju – materijalne i pisane istorijske izvore.

Hrišćanstvo kao religija u Sandţaku je posebno zastupljena.

Propoveda se u crkvama i manastirima159

. Najpoznatije crkve u Sandţaku su

ferman, uporedi, Mile Ĉarapić: Ferman za obnovu manastira Banje kod Priboja 1899.

godine, Priboj 2007.

153 Grupa autora: Istorija srpskog naroda, knj. 1, (Drugo izdanje), Beograd 1994.

str. 99; o razvoju hrišćanstva na Balkanu, posebno u Sandţaku, vidi, Ĉedomir Marjanović:

Istorija srpske crkve, knj. 1, Beograd 1929; Dţon Mekmaners: Oksfordska istorija

hrišćanstva, knj. 1-2, Beograd 2004-2005.

154 Grupa autora: Istorija srpskog naroda, knj. 1, Isto, str. 100.

155 Arhimandrit N. Duĉić: Raško-prizrenska mitropolija, Beograd 1896. str. 1.

156 Grupa autora: Istorija naroda Jugoslavije, knj. 1, Isto, str. 233.

157 IARNP ZVĆ kut. 1. – Vukman Ćulafić: Stari grad Ras, prva srpska prijestonica,

(nd), (napisano u Dojeviću 1966. godine), str. 6.

158 Enciklopedija, Mozaik znanja, Istorija, Isto, str. 660.

159 Opširnije o hrišćanstvu vidi, Biblija – Stari i Novi zavjet, Zagreb 1976; dr Janko

Oberški: Biblijska povijest Staroga i Novoga Zavjeta, (Drugo izdanje), Beograd 1961;

Grupa autora: Sve religije sveta, Beograd 2006; Pol Lorens: Biblijski atlas, Mono i Manjana,

Beograd 2008; Ilustrovana istorija sveta, Mladinska knjiga, Beograd 2005; Ĉovek –

sveobuhvatni vizuelni vodiĉ, Mladinska knjiga, Beograd 2007; Radoslav M. Grujić: Istorija


68

Crkva Sv. Save u Aljinoviću kod Sjenice, Crkva Svetog Vasilija Ostroškog u

Prijepolju, Petrova crkva kod Novog Pazara i Crkva u Tutinu. Najpoznatiji

manastiri su: ĐurĊevi Stupovi kod Novog Pazara, Sopoćani, Crna Rijeka kod

Tutina, Cetinjski manastir u Plavu, ĐurĊevi Stupovi kod Berana,

Blagoveštenje u selu Kablarsko, Banja kod Priboja, Dobrilovica kod Bijelog

Polja, Sv. ArhanĊel Mihailo kod ĐurĊevića Tare, Sveta Trojica kod

Pljevalja, Pustinja kod Pljevalja, Davidovica i Mileševa.

Slika br. 8 – Delegacija Pljevalja koja je maja 1930. godine išla u Beograd na ĉestitanje

mitropolitu Varnavi izbor za srpskog patrijarha. Sede sleva na desno:

nepoznat; Jevrem Tanjević, predsednik Opštine Bobovo; Mujaga Pašović,

predsednik Opštine Pljevlja; iguman i starešina manastira Sv. Trojice

Serafim Dţarić; Savo Vukojiĉić, prota; Gruban Petrović, predsednik

Opštine Kosanica; nepoznat; nepoznat; Milovan Starĉević, predsednik

Opštine Meljak; Jako AnĊelić, predsednik Opštine Šljivansko; stoje sleva na

desno: Uroš Milinković, finansijski inspektor; Jovan Tabaš iz Zekavice;

Stevan Petrović, paroh boljaniĉki: Ananije Bajić, trgovac; Andrija Šiljak,

paroh bobovski; nepoznat musliman; Boţidar Ćosović, paroh kosaniĉki;

Lazar Popĉetović, trgovac; Milorad Krezović, paroh duboĉićki; levo sasvim

do vrata stoje: Janićije Janićijević, trgovac i Jevto Radović, trgovac.

Crkve i manastiri kod hrišćana vekovima su bili centri pismenosti,

religije i kulture160

. U periodu (1766-1920) hrišćanstvo u Sandţaku se

teškom mukom odrţavalo161

. Jedna od svetlih taĉaka hrišćanstva bila je

Raškoprizrenske episkopija. Odrţala je svoju Bogosloviju u Prizrenu.

Školovala je svoj kadar. Svršeni Ċaci Prizrenske bogoslovije prihvatili su

Hrišćanske crkve, Geca Kon, Beograd 1920; isti, Pravoslavna srpska crkva, Kragujevac

1989; isti, Stara i savremena hrišćanska pravoslavna crkva, Geca Kon, Beograd 1920;

160 Radoslav M. Grujić: Škole i manastiri u srednjovekovnoj Srbiji, „Glasnik

Skopskog nauĉnog društva―, knj. 3, Skoplje 1927. str. 44-50; O razvoju najstarijih škola u

Sandţaku vidi, Radoslav M. Grujić: Srpske škole (1718-1739), Beograd 1908.

161 Grupa autora: Udruţenje pravoslavnog sveštenstva Jugoslavije (1889-1969),

Beograd 1969. str. 155-260.


69

veliki izazov opismenjavanje dece svih zainteresovanih Srba u Sandţaku.

Mitropolit Raškoprizrenske episkopije Nićifor Perić (1900-1911) redovno je

obilazio manastire i škole u Sandţaku i nastojao da zbliţi i pomiri plemena

tamo gde su bila zavaĊena162

.

Hrišćanstvo je bilo zastupljeno u crkvama, manastirima i školama. To

su bili nezaobilazni centri, gde su se regrutovali budući nosioci borbe za

osloboĊenje Srba od zavojevaĉa. Regrutovani su nauĉnici, umetnici, uĉitelji,

doktori, vojni komandanti, poljoprivrednici, zanatlije, trgovci, stoĉari i

administrativni radnici – svi graĊani Sandţaka.

Posebna osobina pravoslavlja je vera u zagrobni ţivot163

. Postoje

mnogobrojni pogrebni propisi i obiĉaji, koji mogu biti razliĉiti s obzirom na

kraj u kome se vrše, na imovno stanje kuće, na pol i starost pokojnika, ima ih

nekoliko koji vaţe za sve krajeve i sve pokojnike, koji su sliĉni i kod drugih

Indoevropljana. Pogrebni propisi i obiĉaji su: 1. ĉim je smrt nastupila,

pokojniku se prekrštaju ruke na prsa; 2. svaki pokojnik, bez obzira na starost

i na pol, dobija pokrov (novo odelo; 3. pokojniku se mora dati nova obuća; 4.

muški pokojnici dobijaju i novu kapu; 5. u istoĉnoj Srbiji obiĉaj je da se

mrtvome da u ruke, ili metne pored njega, štap; 6. pored pokojnika meće se u

sanduk, ili u grob, tikvica ili kakav sud sa vodom ili sa vinom; 7. pokojniku

se, ĉim je izdahnuo, vezuju ruke i noge i 8. pokojniku se na grudi stavlja krst

ili ikona164

. Specifiĉnost sahrane u Sandţaku je gajenje posebnog vida

knjiţevnosti – tuţbalice, koja se primenjuje u vreme pogreba i na posebnim

skupovima.

Kroz Sandţak od 1054. godine prolazila je granica izmeĊu katoliĉke i

pravoslavne crkve, koje su se borile za nadmoćnost kod pripadnika

hrišćanstva. Veliki dogaĊaj za hrišćansko stanovništvo bio je potpisivanje

Konkordata 25. jula 1935. godine, koga su potpisali od strane Kraljevine

Jugoslavije dr Ljudevit Auer s jedne strane, i kardinal Monsenjor Paĉeli s

162

AS MID PP 404-1907 – Putopis Nićifora Perića 1906. godine; dr Branko

Peruniĉić: Putopis mitroplita Nićifora Perića kroz Kosovo i Sandţak 1906. godine,

„Arhivski pregled―, br. 1-2, Beograd 1986. str. 159-211.

163 Petar Vlahović: Srpska i muslimanska tradicija u prijepoljskom kraju – prilog

prouĉavanju etniĉkog identiteta, Simpozijum „Seoski dani Sretena Vukosavljevića―, XV,

Prijeplje, 1993. str. 153-162; - Sliĉnosti postoje i kod muslimana. Uporedi, Ferko Šantić:

Obiĉaji u ţivotu muslimana prijepoljskog kraja, Simpozijum „Seoski dani Sretena

Vukosavljevića―, XIV, Prijepolje 1992. str. 317-327; Vehbija Hodţić: Temelji Islama,

Sarajevo 1971; Osman-Nuri Hadţić: Mehmed a.s. i Kur‘an – Kulturna istorija Islama,

Beograd 1931.

164 Veselin Ĉajkanović: O srpskom vrhovnom bogu, (Fototipsko izdanje 1991),

Beograd 1941, str. 139-141.


70

druge strane, pošto je prethodno bio parafiran od strane vlade Kraljevine

Jugoslavije Bogoljuba Jeftića165

. Rimokatoliĉka crkva u Kraljevini

Jugoslaviji dovedena je u poloţaj ekonomske prevlasti nad drugim verskim

ustanovama u zemlji166

. Pripadnika Rimokatoliĉke crkve u Sandţaku bilo je

malo i nisu imali veliki uticaj na društveno-ekonomska, verska i politiĉka

zbivanja ovoga kraja.

Islam u Sandţaku – Prvi susreti Evropljana sa Islamom ostvareni su

u jugoistocnoj Evropi, gde su juzni Slaveni trideset i tri godine posle smrti

Muhameda a.s. (571-632) u arapskoj vojsci sluţili i skupine juţnih Slavena.

U VIII veku uĉestali su susreti s azijskim narodima poput Peĉenega, Baskira,

Hazara, Oguza (Uza) i dr. U ovim susretima bilo je brojnih islamskih

vernika. Neki od njih naselili su se trajno u blizini ugarske prestonice Pešte,

ali i u juţnim graniĉnim oblastima: u Sremu, Maĉvi, severozapadnoj Bosni i

Beogradu. Islamski vernici stekli su ugarsko ime boszermeny (izopoaĉenje

od musulman) ili izmaelitak (Ismaeliti po praocu Arapa Ishmaelu). U starim

poveljama nalazi se ime Maghrebini što se moţe svesti na arapsku reĉ

magariba (strani legionari). Prvi ugarski muslimani odrţavali su ţive veze s

islamskim Orijentom. Arapski geograf YAQUT AL HAMAWI (umro 1229.)

izveštavao je o upućivanju delegacije od ĉetrdeset studenata u Siriju i citira

razgovore s njima. Abu-Hamid, poznat arapski knjiţevnik, ostavio je

sadrţajne beleške na arapskom o ţivotu i zbivanjima ovih islamskih

zajednica i u XIII veku dospeli su Turkmeni iz Korasana beţeći ispred

Mongola u Dobrudţu. Predpostavlja se da ih je bilo 10-12 hiljada, meĊu

njima je u Dobrudţu dospeo i selldţuĉki kralj Izzaddin Kaikawus II

(1263/64), a posle legendarni i od svih balkanskih muslimana veoma

poštovani Sari Saltuk (umro 1264.). Većina ovih begunaca vratila se posle u

Aziju a jedan deo ostao je u Dobruţi. U juţnim oblastima Balkana

povremeno su boravili muslimanski doseljenici ili osvajaĉi. Na Balkanu su

muslimani poznati i pod imenom Agarjani (Aharjani) što navodi na poreklo

Arapa od Ibrahimove devojke Hagar. Dakle, Islam prvi put prodire na

prostore Balkana, gde su Sloveni ţiveli. Arapi su 841. godine napadali

jadranske gradove i doprli do ušća reke Pada; a manja njihova odeljenja

napadala su Budvu, Rozu i Donji Kotor; već 842. godine osvojili su Bari167

.

165

AJ 37 – Tri godine vlade dr Milana M. Stojadinovića 1935-1938. godine, (list.

280).

166 AJ P-M-S CPB f. 35 – Telegrafski izveštaj dopisnika iz Londona, br. 2459,

Beograd od 4. maja 1937.

167 Vladimir Ćorović: Ilustrovana istorija Srbije, knj. 1, Beograd, 2005. str. 106; o

Islamu u našim krajevima pre dolaska Osmanlija, vidi, Šefko Omerbašić: Islam prije dolaska

Osmanlija u naše krajeve, Sarajevo 1997.


71

Prodor Islama u srednjem veku na prostore Balkana tekle su povremeno u

ratnim kontaktima sa Arapima, ali ozbiljnije prisustvo na ovim prostorima

nije zabeleţeno.

Nakon dolaska Osmanlija na tlo Srbije, putem danka u krvi, jedan

deo pripadnika hrišćana prelazio je u novu veru Islam168

, drugi deo prelazio

je u novu veru iz koristi jer su Osmanlije davali velike povlastice onima koji

prime Islam i poklone se i novoj vlasti i novoj veri.

Pojedinaĉni primeri prelaska u Islam su razliĉiti. Mnogi su primili

Islam za novac i mito169

; u napitom stanju, da mogu nositi oruţje, u šali ili

svaĊi, iz atara (hatara); iz poštovanja prema svom dobrom susedu, majstoru,

prijatelju; iz uzroka: gde za male, sitne stvari s Osmanlijama, uvlaĉili su i

svoju pastvu170

. Mnogi su primili Islam da bi uspešnije trgovali stoĉnim

fondom171

.

Osmanlijsko Carstvo obuhvatalo je ogromnu teritoriju, na kojoj su

ţivele razliĉite etniĉke i jeziĉke grupe172

. Pojava Islama u Osmanlijskoj

carevina bila je proizvod dugotrajnog procesa koji seţe od najranijih

vremena do petnaestog i šesnaestog veka173

. Turci su doneli Islam na prostor

Sandţaka i širio se pet vekova. On ima svoja obeleţja i tradiciju po kojoj se

jasno prepoznaju kod muslimana na prostoru Sandţaka, kao jasna etniĉka

odrednica muslimana174

.

168

Milenko M. Vukićević: Znameniti Srbi Muslimani, Beograd 1906. str. 5; O

prelasku hrišćana u Islam i izuĉavanju škola u Osmanlijskoj carevini opširnije vidi, Ibrahim

Alajbegović Peĉevija: Historija, 1-2, El-Kalem, Sarajevo 2000.

169 Dr Jovan Hadţi Vasiljević: Muslimani naše krvi u juţnoj Srbiji, Beograd, 1924.

st 73.

170 Isto, str. 74.

171 Isto, str. 76.; o etniĉkom problemu u Sandţaku vidi, Jovan Cvijić: Sandţak i

njegov etniĉki problem, Geca Kon, Beograd 1912.

172 Gans Georg Majer: Funkcionisanje multietniĉke i multireligijske drţave

Otomansko carstvo, (Zbornik radova: Islam, Balkan i velike sile XIV-XX vek, Beograd

1997.), str. 69.

173 Historija osmanske drţave i civilizacije, (Priredio: Ekmeleddin Insanoglu),

Sarajevo, 2004. str. 698.

174 Petar Vlahović: Etniĉki procesi i etniĉke odrednice muslimana u Raškim

oblastima, Simpozijum „Seoski dani Sretena Vukosavljevića―, XIX, Prijepolje 1998. str.

197-208; Zoran Jeremić: Izbice od davnina, Novi Pazar 2009. str. 11-14,


72

Karta br. 12 – Turska osvajanja Balkanskog poluostrva

Prema Kuránu, svi pripadnici Islamu su muslimani175

. Reĉ

Musliman oduvek je oznaĉavala pristalicu Islama176

. Musliman je persijska i

turska varijanta arapskog izraza muslim – onaj koji je pokoran Bogu177

.

Moralne vrednosti pripadnika Islama su: ljubav prema Poslaniku a.s.,

ljubav radi Allaha dţ.š., poslušnost roditeljima, odrţvanje rodbinskih veza,

pravo komšije i saveti o njemu, ţeli svome bratu ono što ţeli sebi, strpljivost,

stid i njegova vrednost, blagost, staloţenost, opraštanje, skromnost, ćutnja i

175

Koran, (Preveo: Mićo Ljubibratić), (Reprint izdanja iz 1895. godine), Svjetlost,

Sarajevo, 1990. str. 56; Kur‘an s prevodom, (Preveo Besim Korkut), Sarajevo 1989. str. 58.

– U hadisima br. 70 i 71 govori se o muslimanima, gde se misli o pripadnicima Islama.

Musliman se ĉesto prevodi kao „sledbenik Kur‘ana―.

176 Nerkez Smailagić: Leksikon Islama, Svjetlost, Sarajevo, 1990. str. 445.

177 Cyiril Glase: Enciklopedija Islama, Libris, Sarajevo, 2006. str. 416.


73

ĉuvanje jezika, savetovanje, pravednost i iskrenost178

. Etika Islama predviĊa

sledeće zabrane: laganja, ogovaranja, prenošenja tuĊih reĉi, nepravde,

oholosti, stroga zabrana potvore, uhoĊenja, zavisti i sumniĉenja179

. Za

pripadnike Islama predviĊeno je pokajanje nakon uĉinjenog lošeg dela180

.

Centar Islama je Kaba ili Ćaba181

. Prilikom obavljanja salat namaza

svi muslimani se okreću prema Kabi. U pravcu Kabe se odreĊuje kibla182

.

Pripadnici Islama povinuju se Kur'anu i šerijatu. U oblasti pravnih nauka

islamski zakon ili šarija (šerijat) zauzima visoko rangirano mesto. Šerijat je u

Kurańu i Suni. „On ureĊuje društveni i porodiĉni ţivot i ureĊuje obrede

raĊanja i smrti―183

, o ĉemu će biti posebno reĉi u poglavlju „Šerijatski sud―.

Muslimani se obavezno pridrţavaju sledećih stubova Islama:

ispovedanje vere, molitva (salat), davanje milostinje, post, hodoĉašće, dţihad

– sveti rat184

. Dakle, pripadnici vere Islama su muslimani185

, oni koji se

potĉinjavaju volji boţjoj186

. Muslimani upraţnjuju ĉitav niz društvenih

konvencija i obaveza koje podrazumeva Islam u koje spadaju obrezivanje;

dopušteno mnogoţenstvo; zabrana kockanja, konzumiranja alkohola i

svinjskog mesa; pokoravanje dece roditeljima, ţene muškarcu187

i druge.

Zahvaljujući Osmanlijskoj carevini Islam je postavio postojane

korene na Balkanu. Postao je ozbiljna religija, koja okuplja milione

178

Ahmed Muaz Hakki: Moral Muslimana, Sarajevo, 2004. str. 39-164: Etika –

Uvod u islamsko i zapadno etiĉko mišljenje, (Priredio: mr Dţevad Hodţić), Sarajevo 2005.

str. 9-45; Primijenjenja etika, (Priredio: mr Dţevad Hodţić), Sarajevo 2005. str. 251-276.

179 Ahmed Muaz Hakki: Moral Muslimana, Isto, str. 183-228.

180 Isto, str. 229.

181 Nerkez Smailagić, Isto, str. 301-305.

182 Isto, str. 328. i 329; Sayyid Qutb: U okrilju Kur‘ana, 2, Sarajevo 1996. str. 1.

183 Enciklopedija za mlade – Religije sveta, Zmaj, Subotica, 2004. str. 57.

184 Filip Hiti: Istorija Arapa, (Drugo izdanje), Veselin Masleša, Sarajevo, 1973. str.

104-109.

185 Opširnije o Muslimanima Sandţaka i Balkanskog poluostrva vidi, Ejup

Mušović: Muslimani Crne Gore, Novi Pazar 1997; Malise Ruthven s Azimom Nanijem:

Historijski atlas Islama, Sarajevo 2008; Atlas Kurána, (Priredio dr Shawqi Abu Khalil),

(Preveli s engleskog: Enes Ljubijankić, Derviš Taći i Amir Mehi), Libris, Sarajevo 2008;

Atlas Poslanikovog s.a.v.s. ţivotopisa, (Priredio dr Shawqi Abu Khalil), (Preveli s

engleskog: Enes Ljubijankić, Derviš Taći i Amir Mehi), Libris, Sarajevo 2008.

186 Srpska porodiĉna enciklopedija, knj. 11, Narodna knjiga – Politika NM,

Beograd, 2007. str. 48.

187 Isto, str. 49; Detaljnije o obavezama koje podrazumeva Islam, vidi, Sayyid

Qutb: U okrilju Kur‘ana, knj. 1-30, Sarajevo 1996-2000.


74

muslimana svih nacija i rasa koje ţive na ovim prostorima. U juţnim

krajevima Jugoslavije znalo se za Turke još od IX veka, jer Turci Vardarioti

poznati su iz XI veka, ali za Turke muslimane na našim prostorima zna se od

poĉetka XIV veka na ovamo188

. Putevi islamizacije na Balkanu su razliĉiti:

odvoĊenje roblja u Istambul tokom ratnih pohoda189

; putem haraĉa,

kupljenjem dece u janiĉare190

i dobrovoljnim pristupom islamu zbog raznih

privilegija. Turĉenje, kako je u narodu bilo poznato, odnosno, prelazak u

Islam, u grupama i pojedinaĉno, nasilno i dragovoljno, poĉelo je najviše od

poĉetka XVII veka, i oteglo se sve do polovine XIX veka191

.

Osmanlije su 1463. godine zauzeli Bosnu i dosta sveta je dragovoljno

primilo Islam192

. U Gornjem Podrinju se vodila verska borba izmeĊu

hrišćanstva i islama i vršen je kompromis u korist Islama193

, jer se tamošnje

stanovništvo opiralo osmanlijskoj vlasti i širenju Islama. Dakle, u celini

gledano, uzroci primanja i širenja Islama na našim prostorima su dvojaki:

opšti i posebni194

.

Versko raspoloţenje masa je na prvom mestu opštih uslova. Verska

podeljenost u hrišćanstvu vladala je na prostorima Bosne i Hercegovine i

Srbije. Postojale su katoliĉanstvo, pravolsavlje i Bosanska crkva. U takvim

prilikma Islamu se ukazala prilika za širenje. Tako u Krfskoj deklaraciji

1917. godine stoji: „Sve priznate verosipovesti vršit će se slobodno i javno.

Pravolsavna, Rimokatoliĉka i Muhamedanska veroispovest, koje su po broju

sledbenika najjaĉe u našem narodu, bit će jednake i ravnopravne prema

drţavi. Na osnovu ovih principa zakonodavac će se starati, da se ĉuva i

odrţava konfesionalni mir, koji odgovara duhu i prošlosti celokupnog našeg

naroda―195

.

188

Dr Jovan Hadţi Vasiljević: Muslimani naše krvi u juţnoj Srbiji, Beograd, 1924.

str. 3; Ejup Mušović: Islamizacija u Novopazarskom sandţaku, Simpozijum „Seoski dani

Sretena Vukosavljevića―, VII, Prijepolje 1985. str. 105-114.

189 Dr Jovan Hadţi Vasiljević: Muslimani naše krvi u juţnoj Srbiji, Isto, str. 5-8.

190 Isto, str. 9

191 Isto, str. 49.

192 Isto, str. 55.

193 Isto, str. 58.

194 Isto, str. 62.

195 Uporedi, Ferdo Šišić: Dokumenti o postanku Kraljevina SHS 1914-1919.

Zagreb 1920; Ferdo Ĉulinović: Jugoslavija izmeĊu dva rata, knj. 1, Isto, str. 42-45.;

Opširnije o Islamu, Islamskoj zajednici za vreme austrougarske vlasti na prostoru Bosne i

Hercegovine i Sandţaka uporedi, dr Dragan Novaković: Poloţaj islamske zajednice u Bosni


75

Prema ubeĊenju muslimana, Islam postoji zato što je to vera,

uzvišena vera i jaka nauka i ţivi radi sebe, a ne radi drţava196

. Islam kao vera

bio je upravljaĉ i pokretaĉ misli Muslimana i na njemu se zasnivao svaki

pokret197

. Ovakva opredeljenost propovedana je u mektebima, medresama i

dţematima u Sandţaku.

Pripadnici Islama na pragu XX veka, nakon osmanlijskog poraza u

Balkanskim ratovima, našli su se na velikoj raskrsnici dvaju puteva: prvi put,

da Muslimani postanu posebna samostalna grupa, muslimanska i da vode

samo muslimansku politiku i borbu, i drugi put, da odbace versko delovanje i

versku borbu i da u zajednici sa ostalim sugraĊanima drugih vera vode

nacionalnu borbu198

. Muslimani su pošli na front svoga opstanka. Prihvatili

su i jedan i drugi put. Rezultati su bili mali, jer stanovništvo se selilo, malo

se školovalo i zaobilaţeno je velikim svetskim procesima, velikim putevima,

ţeleznicama i napretkom.

Islam je znatno liberalniji od drugih religija, i, kao takav, nije bio

nikakva smetnja privrednoj aktivnosti Muslimana. Oni koji su Islam primili,

nisu, s prijemom Islama, napustili kulturnu i privrednu aktivnost, već su

razvijali svoju trgovinu, privredu i ostala zanimanja199

. Propovednici Islama

su se, u skladu sa kur'anskim ajetima, zalagali za razvoj škola i nauke,

normalno u granicama svojih mogućnosti, koje su se razlikovale od ostalih

religija koje su svoje propovedi razvijale u bogoslovijama, manastirima i

školama.

i Hercegovini za vreme austrougarske uprave, „Tokovi istorije―, br. 1-2, Beograd 2002. str.

7-28.

196 Šukrija Kurtović: O nacionalizovanju Muslimana, Sarajevo, 1914. str. 17.

197 Isto, str. 19.

198 Isto, str. 21.

199 Dragiša Lapĉević. O našim Muslimanima (sociološke i etnografske beleške),

Beograd, 1925. str. 58. — Opširnije o Muslimanima i Bošnjacima na tlu Sandţaka vidi, Ejup

Mušović: Etniĉki procesi i etniĉka struktura stanovništva Novog Pazara, SANU, Etnografski

institut, Posebna izdanja, knj. 19, Beograd 1979; isti, Sandţaĉki Muslimani u etnologiji

Srbije, „Glasnik Etnografskog instituta SANU―, Beograd 1992. str. 141-145; isti,

Muslimansko stanovništvo Srbije od pada Despotovine (1459) i njegova sudbina, Kraljevo

1992; isti: Muslimani Crne Gore od pada Zete (1499), Novi Pazar 1997; Hakija Abdić:

Poloţaj Muslimana u Sandţaku 1912-1941. Sarajevo 1991; Jovan Hadţi Vasiljević:

Muslimani naše krvi u juţnoj Srbiji, Beograd 1924; Fikret Karĉić: Muslimani Balkana,

Tuzla 2001; Bogumil Hrabak: Dţemijet, organizacija muslimana Makedonije, Kosova,

Metohije i Sandţaka 1919-1928, Beograd 2003; Vernehmer, Muhamedaner zu Pferd

(slikovna graĊa), Sarajevo 1920; Ţivko M. Andrijević: Pokrštavanje Muslimana 1913.

godine, Podgorica 2003.


76

Islamska zajednica u Crnoj Gori osnovana je 1878. godine, jer se

Crna Gora na Berlinskom kongresu za to obavezala (ĉl. 30. Berlinskog

Ugovora), kao i Ugovorom izmeĊu Crne Gore i Osmanske Carevine, kojim

je muslimanima priznato pravo na formiranje verske zajednice i samostalno

upravljanje verskim poslovima i imovinom. Prvi muftija muslimana u Crnoj

Gori postavljen je 1878. godine Hadţi Salih ef. Huli, iz Ulcinja, rodom iz

Skadra. Njemu je knjaz Nikola dao punovaţnu vlast „da sudi muslimanima

po šerijatu, onako kako je to bilo u turski vakat―200

. Njega je, po odobrenju

halife, postavljao visoki Šejhul-islam iz Istanbula. Njegovo sedište bilo je

prvo u Ulcinju a zatim prenešeno u Podgoricu. Njegova teritorijalna

nadleţnost prostirala se i na severne delove Crne Gore, odnosno juţni deo

Sandţaka.

U Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji pripadnici Islama imali su

svoju versku organizaciju – Islamsku zajednicu. U Kraljevini SHS paralelno

su egzistirale dve islamske zajednice: jedna za Crnu Goru, Srbiju, Kosovo i

Makedoniju na ĉijem ĉelu se nalazio muftija sa sedištem u Beogradu i druga

za podruĉje Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Slavonije i Dalmacije

kojom je upravljao Reis-ul-ulema u Sarajevu201

. Islamska zajednica je radila

prema Ustavu Islamske zajednice202

. Sreska-vakufska-mearifska

povereništva osnivana su 1929. i 1930. godine. Postojala su u Pljevljima,

Priboju, Prijepolju, Bijelom Polju203

; Novom Pazaru, Priboju, Prijepolju,

Sjenici i Tutinu. Sresko-vakfsko-mearifska povereištva su se sastojala iz više

dţemata, koji su organizovani pored svake dţamije204

.

Na prostoru Sandţaka postojala su: Okruţno muftijstvo Novi Pazar205

(1921-1941); Vakufska uprava Novi Pazar206

(1920-1931); Vakufska uprava

Plav207

(1920-1931); Vakufska uprava Priboj208

(1920-1931); Vakufska

200

http://rijaset.ba/index.php?

201 Enciklopedija ţivih religija, Beograd 1992. str. 306; Zvjezdan Folić: Vjerske

zajednice u Crnoj Gori 1918-1953. Podgorica 2001. str. 158-159;

202 Ustav Islamske zajednice 1930., „Takvim―, Sarajevo 1998. – Islamska zajednica

je donela Ustav 1930. i 1936. godine.

203 Adnan Prekić: Islamska zajednica u Pljevljima, II, „Almanah―, br. 37-38. str.

163.

204 Uporedi, Bajro Agović: Dţamije u Crnoj Gori, Podgorica 2001.

205 AMS OMNP knj. 1-6; kut. 1-4.

206 AMS VUNP knj.1-6; kut. 1-4.

207 AMS VUPL f. 1.

208 AMS VUPR knj. 1-3, kut. 1.


77

uprava Sjenica209

(1920-1931); Okruţno vakufsko-mearifsko povereništvo

Novi Pazar210


Pljevlja211


Prijepolje212


Sjenica213

(1930-1940); i Imamat medţlisa Novi Pazar214

(?-1941). Svaka

dţamija u Sandţaku imala je svoj dţemat koji se organizovao na principima

koji su predviĊeni Ustavom Islamske zajednice u Jugoslaviji215

.

209

AMS VUS kut. 1.

210 AMS OVMPNP knj.1, kut. 1-12.

211 AMS OVMPPLJ knj. 1-9, kut. 1-2.

212 AMS OVMPPRI knj. 1-9; f. 1.

213 AMS OVMPS kut. 1.

214 AMS IMNP knj. 3.

215 Ustav Islamske verske zajednice Kraljevine Jugoslavije, 9. jula 1930. godine,

„Sluţbene novine Kraljevine Jugoslavije―, br. 167. Beograd od 25. jula 1930. godine.


78


79

Glava ĉetvrta

4. STANOVNIŠTVO

Stanovništvo u Sandţaku je multi-etniĉko, multi-kulturalno i multi-

nacionalno. U vreme ratova procenat zastupljenosti hrišćanskog i

muslimaskog stanovništva se menjao. U pojedinim sredinama je dolazilo do

smanjenja jedne nacije a populacija druge je rasla. Migraciona kretana

stanovništva su postala redovna pojava u ovom kraju. Nepismenost i

siromaštvo većeg dela stanovništva u prvoj polovini XX veka redovni su

problemi ovoga kraja.

U Sandţak je izmeĊu dva svetska rata imigrirao veliki broj izbeglica

iz Rusije. Takve izbeglice bile su vojnici, vojni oficiri, prosvetni radnici,

inţinjeri i vrsni pravnici. Naseljavali su gradska naselja. Ubrzo su postali

cenjeni struĉnjaci u ovom kraju. Pridruţili su se struĉnom kadru u svakoj

sredini gde su ţiveli.

U nedostatku visokog školstva, sandţaĉki Ċaci su odlazili na studije u

Beograd, Sarajevo, Zagreb i Skoplje. U većini sluĉajeva tamo su i ostajali do

kraja ţivota ili su odlazili u bogatije krajeve Jugoslavije216

. Mali broj

visokoobrazovanih ljudi je dolazio u svoj rodni kraj.

Jevreji u Sandţaku su izmeĊu dva svetska rata ĉinili malu

populaciju217

. Bavili su se trgovinom, bankarstvom i zanatstvom. U Prvom i

Drugom svetskom ratu veliki broj Jevreja je poginuo. Oni koji su preţiveli

ratove kod prijatelja pripadnika Islama i hrišćana nakon Drugog svetskog

rata zauvek su napustili podruĉje Sandţaka i odselili se u najvećem broju u

Izrael.

Najkraće reĉeno, Sandţak je teritorija kroz koju su u svim pravcima

zabeleţena migraciona kretanja stanovništva. Imigracija i emigracija

216

Uporedi, Sreten Vukosavljević: Istorija seljaĉkog društva, Beograd 1983; isti:

Sociologija stanovanja, Beograd 1965.

217 Jevrejski istorijski muzej u Beogradu – Jevrejske ţrtve nacizma – Iz popisa

ţrtava fašizma vidi se koliko je u opštinama Sandţaka ţivelo Jevreja. Najviše Jevreja

izmeĊu dva svetska rata ţivelo je u Novom Pazaru – oko 205.


80

stanovništva u Sandţaku pravi su nauĉni izazovi, kako domaćih tako i stranih

nauĉnih istraţivaĉa i novinara.

4.1. SASTAV STANOVNIŠTVA

U Sandţaku ţive mnogi narodi. Stanovništvo je mešovito. Pripada

raznim konfesijama i raznim narodima. Sandţak je multietniĉka sredina

Srba, Bošnjaka, Muslimana, Albanaca, Roma, Turaka i drugih naroda.

Srpsko stanovništvo u Sandţaku preseĉeno je i izukrštano

muslimanskim stanovištvom, posebno Turcima i Arnautima (Albancima) u

istoĉnom njegovom delu218

. Srpsko stanovništvo moţe se pratiti

posmatranjem u tri kompleksa. Prvi kompleks srpskog stanovništva su sela s

desne strane reke Lima, zatim planinska sela u prijepoljskoj nahiji oko

Pobjenika i Mijajlovice, te sela pljevaljska do reke Tare219

. U okviru ovog

kompleksa ţive muslimanska plemena. Drugi kompleks zahvata sela po

Rogozni, Kolašin (mitrovaĉki) i Deţevu, gde neznatno ima muslimanskog

stanovništva220

. Treći kompleks srpskog stanovništva u Novo-Pazarskom

sandţaku ĉine Vasojevići koji naseljavaju beransku nahiju.

Srpskog stanovništva u novopazarskom sandţaku je 1912. godine

bilo zastupljeno u varošima 1056 domova, a po selima 7908, što je ĉinilo

8964 srpska doma221

. Naseljenost hrišćanskog stanovništva 1912. godine u

Sandţaku prikazano je u tabelama 3-6.

218

Ivan Kosanĉić: Novo-Pazarski sandţak, Geca Kon, Beograd, 1912. str. 14;

opširnije o stanovništvu u srezovima Sandţaka vidi, Risto Jovanović: Stanovništvo opštine

Sjenica, „Novopazarski zbornik―, br. 22, Novi Pazar 1998. str. 237-257; isti: Stanovništvo

opštine Novi Pazar, „Novopazarski zbornik―, br. 19, Novi Pazar 1995. str. 217-234; Emilija

Đ. Đoković: Etniĉka i konfesionalna struktura stanovništva opštine Tutin, „Glasnik Srpskog

geografskog društva―, God. LXXXIII, br. 1, Beograd 2003. str. 73-78; Dragica Ţivković i

Mila Pavlović: Promena broja stanovnika, domaćinstava i gustine naseljenosti tutinskog

kraja, „Glasnik Srpskog geografskog društva―, God. LXXXVI, br. 1, Beograd 2006. str. 97-

104.

219 Ivan Kosanĉić: Novo-Pazarski sandţak , Isto, str. 14.

220 Isto, str. 15.

221 Ivan Kosanĉić: Novo-Pazarski sandţak, Isto, str. 16; - Migraciona kretanja

srpskog stanovništva su i izraţena na prostoru Sandţaka, posebno novopazarskog kraja,

uporedi, Miroslav Dabić: Bela knjiga o stradanju i progonu Srba sa podruĉja opštine Novi

Pazar, Beograd 2002.


81

Red.

broj Kaza Varoš

Broj pravoslavnih domova

U varoši U selima Svega

1 2 3 4 5 6

1 Sjeniĉka Sjenica 105 714 819

2 Novo-varoška Nova Varoš 185 38 223

3 Bijelopoljska Bijelo Polje 95 304 399

4 Vraneška

(Donji Kolašin) Brdarevo ___ 423 423

Svega 385 1.479 1.864

Tabela broj 3 – Srpsko stanovništvo 1912. godine u Sjeiĉkom sandţaku

Redni

broj Kaza Varoš



1 2 3 4 5 6

1 Pljevaljska Pljevlja 288 1746 2034

2 Prijepoljska Prijepolje 117 877 994

3 Pribojski mudirluk Priboj 19 353 372

Svega 424 2.976 3.400

Tabela broj 4 – Srpsko stanovništvo 1912. godine u Pljevaljskom sandţaku

Redni

broj Kaza Varoš



1 2 3 4 5 6

1 Novo-Pazarska Novi Pazar 160 1.376 1.536

2 Mitrovaĉka

(Stari Kolašin) ___ 469 469

Svega 160 1.845 2.005

Tabela broj 5 – Srpsko stanovništvo 1912. godine u Prištinskom sandţaku


82

Redni

broj Kaza Varoš


U

varoši U selima Svega

1 2 3 4 5 6

1 Beranska Berane 87 1.414 1.501

2 Roţajska Roţaje - 194 194

Svega 87 1.608 1.695

Tabela broj 6 – Srpsko stanovništvo 1912. godine u Pećskom sandţaku

Muslimansko stanovništvo, i po varošima i po selima, u kazama

pljevaljaskoj, prijepoljskoj, novo-varoškoj, pa i vraneškoj imalo je potpuno

tip bosanskih i hercegovaĉkih muslimana, a u drugim kazama, sjeniĉkoj,

pazarskoj i mitrovaĉkoj, stanovništvo sve više je podlegalo uticaju

arnautluka sa Kosova222

. Albanci su se naselili u neka sela Sandţaka.

Oformili su svoje porodice i rodbinski se povezivali sa tamošnjim

stanovništvom.

Karta br. 13 – Etnografska karta Jugoslavije 1917. godine (Arhiv Jugoslavije)

222

Ivan Kosanĉić: Novo-Pazarski sandţak, Isto, str. 21.


83

Arbanasi ili Albanci su na poĉetku XX veka naseljavali neka sela

Pešterske visoravni i drugih krajeva u Sandţaku. Posedovali su ĉetiri velike

oblasti: prva oblast pruţala se duţ Šare i Karadaga prema severu do

Bujanovca na granici Srbije; druga, kompaktna albanska zona pruţala se od

Bujanovca duţ srpske granice preko Kopaonika do sela Kovĉice; i ĉetvrta

zona išla je od severnih albanskih planina u pravcu Kopaonika, prekinuta je

samo uskom srpskom zonom kod Mitrovice, ĉiji je bio cilj odvajanje

Kosovskih i Metohijskih Srba od srpske oblasti Novopazarskog sandţaka223

.

Albanci su tokom XVIII veka emigrirali prema severnim

predelima224

. Naseljavali su se u Metohiju, Kosovo, Makedoniju, Sadţak i

druge krajeve. Kretali su se tamo gde priroda pruţa više sredstava za ţivot ka

plodnim kotlinama Stare Srbije i Makedonije225

.

U Sandţaku imala je arbanaška oblast na zapadu do grada Novog

Pazara. To je albanska oaza. Oblast Peštera i gornjih delova reke Ibra ĉinila

je najveću albansku zonu u Sandţaku, koja se širila i prema severu i jugu, s

namerom da se izmeĊu crnogorske i srbijanske granice stvori jedan

iskljuĉivo muslimanski bedem226

.

Albanci u Sandţaku su mahom poreklom od malisorskih i mirditskih

plemana, iz Ljume, Podrime, Drenice i prizrenskog kraja227

. Po

veroispovesti, Albanci u Sandţaku su preteţno pripadnici Islama. Albanci su

se doselili u Sandţak posle naseljavanja DukaĊina, Metohije, Podrima,

Opolje, Gore, Ljume i Debarske oblasti u drugoj polovini XVII veka228

. Na

prostoru Sandţaka ţiveli su Albanci i u vreme Prvog i Drugog srpskog

ustanka na poĉetku XIX veka229

.

223

Dr Jevto Dedijer: Stara Srbija – Geografska i etnografska slika, Beograd 1912.

str. 25; O albanskom stanovništvu u Sandţaku i široj okolini vidi, Jovan N. Tomić: O

Arnautima u Staroj Srbiji i Sandţaku, (Treće izdanje), Priština 1995.

224 Dr Asllan Puška: Albanija, Zagreb 1978. str. 31.

225 Dimitrije Tucović: Izabrani spisi, knj. 2, Prosveta, Beograd 1950. str. 58.

226 Isto, str. 26.; Opširnije o stanovništvu Peštera vidi, Ejup Mušović: Pešter i

njegovo stanovništvo u prošlosti, „Glasnik Etnografskog instituta SANU―, knj. 29, Beograd,

1980. str. 63-85; isti: Stanovništvo tutinskog i sjeniĉkog kraja, „Filozofski fakultet, Katedra

za etnologiju, etnološki problemi i monografije―, knj. 8, Beograd 1989.

227 Dimitrije Tucović: Izabrani spisi, Isto, str. 28.

228 Rista T. Nikolić: Širenje Arnauta u srpske zemlje, Beograd, 1938. str. 5. –

Opširnije o Albancima na Kosovu i Sandţaku bavio se Jov. N. Tomić: O Arnautima i Staroj

Srbiji i Sandţaku, Beograd 1913. str. 40-42.

229 Dr Ali Hadri: Istorija albanskog naroda, Priština 1966. str. 46.


84

U Sandţaku su, pored ostalih naroda, vekovima ţiveli Jevreji i Romi.

Jevreji su se nastanjivali iskljuĉivo u gradskim sredinama. Bavili su se

trgovinom, zanatstvom i posedovali su manje banke ili su sami finansirali

pojedine privredne objekte: izgradnju puteva ili hidrocentrala. Posedovali su

ogromno bogatstvo i putem kamate i rente bogatili su se u nedogled.

Jevreji Sefardi na našem tlu zapoĉeli su svoju istoriju u XVI veku230

.

Na tlu Sandţaka imali su svoje opštine. Jevrejska opština u Novom Pazaru

obuhvatala je širok prostor. Okupljala je Jevreja sa prostora Novog Pazara,

Sjenice, Tutina, Duge Poljane i Raške231

. „Davanje novca na kamatu, u

vreme kad se to smatralo nemoralnim, stvaralo je prema njima mrţnju, što je

dovodilo do novih progona―232

. Progoni Jevreja na našim prostorima vršeni

su u vreme svetskih ratova od strane okupatora Sandţaka233

.

Romi su naseljavali pasivne predele oko reka Sandţaka. Ţiveli su u

malom broju u gradskim naseljima i formirali svoje zanatske ĉetvrti. Mali

broj Roma bavio se muzikom i cirkuskim poslovima i tako zaraĊivali za

svoju egzistenciju. Mali broj Roma imao je svoju kuće od tvrdog materijala.

Neznatan broj Roma ţiveo je u novoformiranim seoskim naseljima.

Obespravljenost, nepismenost, siromaštvo i migracije su osnovna obeleţja

ţivota Roma u Sandţaku.

U Sandţak posle Prvog svetskog rata i Oktobarske revolucije 1917.

godine pojedini Rusi su došli i tamo se zadrţali. Bavili su se prosvetnim i

tehniĉkim radom234

.

4.2. POPISI STANOVNIŠTVA

Popisi stanovništva u osmanlijskom periodu vršeni su ĉesto. Prvi

popisi na prostoru današnje Srbije i Sandţaka vršeni su 1455. godine235

.

230

Krinka Vidaković: Kultura španskih Jevreja na jugoslovenskom tlu, Svjetlost,


231 Ejup Mušović: Nešto o novopazarskim Jevrejima i njihovoj sudbini u Drugom

svetskom ratu, „Jevrejski almanah―, Beograd 1965-1967, str. 149-156.

232 Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Istorija, Isto, str. 288.

233 IARNP ZK kut. 2 – Kopije zaplenjenih dokumenata u Pragu nakon završetka

Drugog svetskog rata; opširnije o Jevrejima u Srbiji i na prostoru Sandţaka vidi, Nebojša

Popović: Jevreji u Srbiji 1918-1941. Beograd 1997.

234 IARNP GNP inv. br. 39. – Pojedini Rusi u Novom Pazaru su bili radnici

Gimnazije i predavali su predmete za koje nije bilo dovoljno struĉnog kadra.


85

U Srbiji je popis stanovništva u pravom smislu poĉelo 1834.

godine236

. Pre ove godine sa popisima zapoĉeto je 1818. godine, kada je knez

Miloš Obrenović naredio da se izvrši popis domova i haraĉkih glava u

beogradskom pašaluku. Popisi u Srbiji vršeni su 1841. godine, za vreme

vladavine kneza Mihaila Obrenovića237

; 1843, 1846, 1850, 1854. godine, za

vreme vladavine kneza Aleksadra KaraĊorĊevića; 1859. godine za vreme

vladavine kneza Miloša Obrenovića; 1863. godine za vreme vladavine kneza

Mihaila Obrenovića; popis stanovništva 1866. godine238

; 1874. godine; 1879.

godine; 1884. godine; 1890. godine. Popisi od 1895. 1900, i 1910. godine su

obavezno objavljivani239

. Analizom ovih popisa moţemo doći do podataka

da se stanovništvo hrišćanske populacije selilo iz Sandţaka u Srbiju240

.

Otkrivamo uzroke njihovog seljenje i mesta gde su se naseljavali, što je

vaţno za praćenje rodoslova i promena sastava stanovništva u pojedinim

delovima Srbije.

Dijagram br. 1 – Porast i pad stanovništva u Sandţaku od 1880. do 1948. godine

Sandţak je 1880. godine imao 71.490 stanovnika, 1890. godine

brojao je 86.290 ţitelja, 1900. godine brojao je 104.105 stanovnika, 1910.

godine brojao 125.700 stanovnika, 1913. godine imao je 130.529 stanovnika,

235

Hazim Šabanović: Krajište Isa-bega Isakovića, Sarajevo 1964. str. XLI

236 Stanovništvo Republike Srbije od 1834-1953., Serija B, sveska 1, Beograd 1953.

str. 3.

237 Isto, str. 4.

238 Isto, str. 5.

239 Isto, str. 15.

240 Uporedi, Dr Branko Peruniĉić: Zulumi aga i begova u Kosovskom vilajetu,

Beograd 1989.

0

50,000

100,000

150,000

200,000

1880 1890 1900 1910 1913 1921 1931 1948


86

1921. godine brojao je 114.687 stanonika, 1931. godine brojao je 138.977

stanovnika i 1948. godine imao je 170.187 stanovnika241

.

Pri popisu stanovništva pod pojmom juţni krajevi podrazumevano

je 6 srezova bivšeg novopazarskog i pljevaljskog sandţaka, koji su ulazili u

sastav Srbije i koji su obeleţavani kao Sandţak.

Rezultati prebrojavanja stanovništva u Sandţaku koji je pripadao

Srbiji 1913. godine objavljeni su 1914. godine242

. Broj stanovnika u

Sandţaku koji je pripadao Srbiji 1913. godine bio je veći od broja iz 1921.

godine. Pripisivano je ratnim gubicima ili iseljavanju. Fakat iseljavanja je,

izgleda, igrao krupnu ulogu, jer veliki broj Turaka se, u periodu (1913-1921),

iselio iz Sandţaka243

.

Red.

broj Srez

Broj stanovnika

1913 1921 1931 1946

1 2 3 4 5 6

1 Pribojski 15.543 13.556 16.070 17.933

2 Zlatarski

(N.Varoš) 11.778 9.798 12.248 19.835

3 Sjeniĉki 26.382 22.503 28.292 33.823

4 Deţevski

(Novi Pazar) 40.489 36.988 42.159 44.148

5 Mileševski

(Prijepolje) 21.994 18.968 23.606 29.786

6 Štaviĉki

(Tutin) 14.344 12.874 16.602 24.662

Svega stanovnika u

srpskom delu Sandţaka 130.529 114.687 138.977 170.187

Tabela broj 7 – Tabelarni pregled stanovništva u Sandţaku od 1921. do 1946. godine

Statisiĉka sluţba pri vladi Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije

formirana je 1919. godine kao Direkcija drţavne statistike pri Ministarstvu

socijalne politike, koja je 1929. godine postala Opšta drţavna statistika,

241

Isto, str. 22. i 41. 42.

242 Mil. Ant. Vujiĉić: Reĉnik mesta u osloboĊenoj oblasti Stare Srbije, Beograd

1914. str. 87-125.

243 AJ 14-34-104;


87

Odeljenje Predsedništva vlade244

. Poseduje dragocene podatke o kretanjima

stanovništva u Jugoslaviji, pa i u Sandţaku. Popisni rejon Sandţaka

obuhvatao je bivše okruge prijepoljski i raški.

Prirast stanovništva u Sandţaku od 1880. do 1940. godine kretao se

ovako: za period (1880-1890) imao je 14.800 ili 20,7%, za period (1890-

1900) imao je 17.860 ili 20,7%, za period (1900-1910) imao je 21.550 ili 20,

7%, za period (1920-1930) imao je 24.290 ili 21,2% i za period (1930-1940)

imao je 38.023 ili 27,4% stanovnika245

.

Naseljenost stanovništva u Sandţaku po kvadratnom kilometru

iznosila je 16,9 stanovnika 1880. godine, 20,4 stanovnika 1890. godine, 24,6

stanovnika 1900. godini, 29,7 stanovnika 1920. godine, 32,8 stanovnika

1930. godine i 41,8 stanovnika 1940. godine246

.

Površina srezova u Sandţaku iznosila je Deţevski 782,00 km2,

Zlatarski 519,20 km2, Mileševski 713,77 km

2, Pribojski 600,00 km

2, Sjeniĉki

911,60 km2 i Štaviĉki 780,80 kilometara kvadratnih

247, koja je neophodna za

statistiĉka proraĉunavanja u vreme popisa stanovništva. U Kraljevini SHS

izvršen je popis stanovništva 31. januara 1921. godine248

i 31. marta 1931.

godine249

. Vidi, tabelu koja sledi:

244

Stanovništvo Republike Srbije od 1834-1953., Serija B, sveska 1, Beograd 1953.

str. 44.

245 Isto, str. 59.

246 Isto, str. 68.

247 Isto, str. 79.

248 Definitivni rezultati popisa stanovništva od 31. januara 1921. godine, Sarajevo

1932. str. 87. 89, 106-107, 110-113, 122-123.

249 Definitivni rezultati popisa stanovništva od 31. marta 1931. godine, knj.1,

Beograd 1937. str. 11-12, 116-117, 119-121. – U vreme Zetske Banovine u sastavu Okruga

Andrijevica ulazili su Plav i Gusinje.


88

Redni

broj Srez

Broj stanovnika

31. januara

1921. g. 31. marta 1931. g.

1 2 3 4

1 Berane 7.215 31.003

2 Budimlje 6.544 ušlo u sastav Berana

3 Roţaje 7.343 u sastav Berana

4 Bijelo Polje 26.147 32.907

5 Lozna 10.499 u sastav Bijelog Polja

6 Boljanić 9.376 u sastav Bijelog Polja

7 Pljevlje 11.066 33.196

8 Mileševa 15.639 23.606

9 Nova Varoš 9.798 12.248

10 Priboj 8.357 16.070

7 Deţevski 25.803 42.159

8 Sjeniĉki 25.503 28.292

9 Štaviĉki 12.874 16.692

10 Andrijevica (podaci

samo za Plav i Gusinje) 10.292 4.393+4.095 = 8.488

Svega 186.456 244.4661

Tabela br. 8 – Tabelarni pregled stanovništva po srezovima 1921. i 1931. godine

4.2.1. MIGRACIJE STANOVNIŠTVA

Migracije (imigracije i emigracije) u Sandţaku su specifiĉnije nego u

drugim delovima Balkana. „Sela i gradovi u Sandţaku jesu samo etapne

stanice, na kojima se iseljenici iz Hercegovine, iz Crne Gore, iz Metohije,


89

moţda i iz Juţne Srbije, zadrţavaju izvesno vreme, pre nego što preĊu u

Srbiju―250

. Migraciona kretanja u Sandţaku postojala su u XIX i XX veku251

.

U Sandţaku ima retkih sluĉajeva da su pojedine prave turske

porodice, većinom ĉinovniĉke doseljene u naše krajeve, usled stalnog

mešanja sa ljudima, koji iskljuĉivo govore srpski i bosanski, vremenom

zaboravile svoj turski jezik, što je prirodno, usled ţenidbe i udadbe252

.

Primili su obiĉaje i jezik, a doneli su u Sanţak svoju kulturu, jezik, pismo i

obiĉaje. Stvorena je mešavina naroda, kultura, jezika i obiĉaja sa razliĉitih

geografskih celina. Uzroci migracionih kretanja mogu se sagledati razlikama

izmeĊu pravoslavnog i muslimanskog stanovništva. Postojalo je verovanje

da „meĊu našim pravoslavnim i muslimanima postoji i sada stvarno pravi

kineski zid, koji je nastao iz sticaja istorijskih okolnosti, koji je nastao iz

prepredenosti i lukavosti naših nekadašnjih, a sada, hvala bogu, bar fiziĉkih

unutarnjih neprijatelja; zid koji se podrţava našim bosanskim jogunlukom i

upornim odrţavanjem podeljenosti i gledanja svih stvari oko nas kroz verske

dţozluke (naoĉari), kako od strane jednih tako i od strane drugih; zid koji se

najviše podrţava nedostatkom dobre volje i prave bratske ljubavi meĊu

njima.Taj zid je još i danas velik i jak, a ne samo da se moţe nego se i mora

ukloniti i mora se porušiti. To zahtevaju naši najvitalniji narodni interesi,

interesi i Bosne i interesi cele Jugoslavije. Da se taj zid sruši zahtevaju svi

naši pametni ljudi, a na prvom mestu naš mili i mudri Kralj, koji nam je dao

naredbu istorijskim aktima od 6. januara i 3. oktobra 1929. godine―253

.

Jedan od vaţnih uzroka migracionih kretanja je agrarna reforma koja

je sprovoĊena u Sandţaku. Putem uredaba o agrarnoj reformi oduzimane su

ogromne površine zemlje. Najpoznatije uredbe donete su 1919. koje su

kasnije proširivale svoju primenu254

. Primena agrarnog zakonodavstva tekla

250 Dr Dragoljub Jovanović: Razvoj, stanje i potrebe Sandţaka, „Sandţak― (List za

kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. I, br. 1, Prijepolje, 1. februar 1932. str. 1.

251 Avdija Avdić: Prilog prouĉavanju iseljavanja Srba iz Novopazarskog sandţaka

od 1850-1912. godine, „Novopazarski zbornik―, br. 13, Novi Pazar 1989. str. 111-124; isti:

Jugoslovensko-turski pregovori o iseljavanju muslimanskog stanovništva u periodu izmeĊu

dva svetska rata, „Novopazarski zbornik―, br. 15, Novi Pazar 1991. str. 112-125. 252

Branko V. Svijetić: Poreklo naših Muslimana i njihova nacionalna svest ranije i

sad, „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. I, br. 1, Prijepolje,

1. februar 1932. str. 3.

253 Hasan M. Rebac: Šta je smetalo i ometa bratsku slogu Srba i muslimanske i

pravoslavne vere, Beograd 1930. str. 29-30.

254 Adnan Prekić: Privremena uredba o upravi vakufa u Kraljevini SHS, sem Bosne

i Hercegovine iz 1919. godine, dogaĊaji koji su joj prethodili i posljedice koje je izazvala,


90

je neujednaĉeno. Age su brţe prodavale zemljište, a ĉifĉije da se otkupljuju.

„Ĉifĉije Muslimani manje su se oslobodili od svojih aga nego ĉifĉije

hrišćani, ĉak i u onim krajevima gde ţive izmešani―255

. Poljoprivreda je

proglašavana kao najznaĉajniji nacionalni rad. Ali bio je zaostao po svojim

tehniĉkim metodama, po prinosu, po organizacionom planu ureĊenja

posebnih gazdinstava. Šume su u osmanskom periodu bile svojina drţave –

vlasništvo nad šumskim zemljištem, šumama u Sandţaku, za vreme

osmanlijske vladavine pripadalo je samo drţavi i nikome više256

. Problem

posedovanja šuma je dodatno oteţavao agrarnu reformu. Age i begovi su se

opirali i ĉifĉije su nastojale da prisvoje šume257

. Migraciona kretanja su

uvećavana pod izgovorom otimanja šuma od aga i begova. Porodice aga i

begova su emigrirale u Tursku258

. Pitanje iseljenika bilo je jedno od vaţnijih

uzroka migracionih kretanja na prostoru krajeva Juţne Srbije259

.

Agrarna reforma sprovoĊena je prema Pravilniku o sprovoĊenju

unutrašnje kolonizacije i Naredbe koja je doneta 19. decembra 1924.

godine260

. Obuhvtala je davanje zemlje za kolonizaciju. Iskljuĉeni su šumsko

zemljište, visoka šuma, opštinske šume i zajedniĉke ispaše261

.

„Almanah―, br. 33-34, Podgorica 2006. str. 253-260; – Opširnije o sprovoĊenju agrarne

reforme u Crnoj Gori pre balkanskih ratova vidi, Ţ. Bulajić: Agrarni odnosi u Crnoj Gori

(1878-1912), Titograd 1959.

255 Sreten Vukosavljević: O agrarnim odnosima u Juţnoj Srbiji, „Sandţak― (List za

kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. II, br. 39, Prijepolje, 1. mart 1933. str. 1. –

Opširnije o agrarnoj reformi u Jugoslaviji sa osvrtom na Sandţak vidi, dr Đoko Bogojević:

„Agrarna reforma―, Jubilarni zbornik ţivota i rad Srba, Hrvata, i Slovenaca 1918-1928.

Beograd 1928; dr Milivoje Erić: Agrarna reforma u Jugoslaviji 1918-1941. Sarajevo 1958; J.

Demetović: Agrarna reforma u Jugoslaviji, Ministarstvo poljoprivrede, Beograd 1933;

Bogdan Lekić: Agrarna reforma i kolonizacija u Jugoslaviji 1918-1941. Beograd 2002.

256 Sreten Vukosavljević: O agrarnim odnosima u Juţnoj Srbiji, „Sandţak― (List za

kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. II, br. 39, Prijepolje, 1. mart 1933. str. 2.

257 AMS VPAR knj. 1; AMS VPAR f. 1; Avdija Avdić: Jugoslovensko-turski

pregovori o iseljavanju muslimanskog stanovništva u periodu izmeĊu dva svetska rata,

„Novopazarski zbornik“, br. 15, Novi Pazar 1991. str. 112-125; isti: Prilog prouĉavanju

iseljavanja Srba iz Novopazarskog sandţaka od 1850-1912. godine, „Novopazarski

zbornik“, br. 13, Novi Pazar 1989. str. 111-124; 258

AJ 14-31-92. – Migracionu politiku (1920-1935, 1937) pratilo je Ministarstvo

unutrašnjih dela Kreljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije.

259 AJ 14-34-104. – Iseljeniĉka pitanja su bila aktuelna u Ministarsvu unutrašni

dela (1921-1937). O njima je voĊena prepiska izmeĊu Kraljevine SHS i Republike Turske. 260

AJ 96-2-6

261 AJ 96-2-6


91

Prema nareĊenju Ministra vojnog i Mornarice od 20. avgusta 1921.

godine, komandant Druge armijske oblasti vršio je sprovod naseljenika od

Berana do Peći, a komandant Treće armijske oblasti od Peći do Drenice262

.

Putem agrarne reforme i naseljavanjem kolonista šumski kompleks je

dolazio na udar. Šuma je seĉena za podizanje objekata naseljenika. Brigu o

naseljenicima vodila su okruţna povereništva263

. Naseljavanje je vršeno

kreditiranjem naseljenika prema Rešenju o kreditiranju vozarine

naseljenika264

. Za sprovoĊenje agrane reforme osnovana su Glavno

povereništva za agrarnu reformu u Skoplju265

, Cetinju266

i Splitu267

.

U vreme poplava 1922. godine u novopazarskom kraju

onesposobljene su vodenice u Novom Pazaru, porušeni mostovi i oteţan je

saobraćaj. Poplavljena su imanja oko reka, zgrade, bašte i placevi. Velike

kiše u dva navrata izazvale su poplave u Novom Pazaru, u kome su pojedine

kuće porušene268

. Usledio je poseban uzrok migracija. u Sandţaku.

Stanovništvo se selilo iz jednog mesta u drugo, gde je bilo bezbednije od

prirodnih nepogoda.

Da bi se sprovodila agrarna reforma, moralo se utvrditi objekat i

subjekat agrarne reforme. Objekti agrarne reforme bili su svi posedi koji su

smatrani velikim posedima269

. Subjekti agrarne reforme bili su siromašni

radnici u mestu svog stalnog boravka ako se isti sa svojom porodicom

boravio iskljuĉivo zemljoradnjom; seoske zanatlije, dobrovoljci mesni i

kolonisti; ĉetnici prema rešenju Ministarskog saveta; kolonisti; i siromašni

optanti i izbeglice270

. Pojedini sporovi oko sprovoĊenja agrarne reforme

rešavani su u kancelariji Sreza štaviĉkog271

. Agrarna reforma je sprovoĊena

prema Uredbi o postupanju sa begluĉkom zemljom u Bosni i Hercegovini od

262

AJ 96-2-6

263 AJ 96-2-9

264 AJ 96-2-10; Rešenje o kreditiranju vozarine naseljenim, Beograd 1922. str. 2

265 AMS GPARS f. 1.

266 ACGC Okruţno naĉelstvo Cetinje f. 1.

267 AJ 96-2-10

268 AJ 96-2-11

269 AJ 96-2-16; Naredba o utvrĊivanju objekata i subjekata agrarne reforme,

Beograd 1925. str. 3-6; „Sluţbene novine Kraljevine SHS―, br 130, Beograd od 13. juna

1925.

270 AJ 96-2-16

271 AJ 96-2-17


92

12. maja 1921. godine272

i Pravilnika o razrezivanju – raspisivanju –

naplaćivanju, utrošku i knjiţenju prihoda agrarne reforme od 12. oktobra

1921. godine273

. Da bi se sprovodila agrarna reforma vršen je popis, premer i

procena ĉifĉijskih imanja na kojima je razrešen ĉifĉijski odnos. Prikupljane

su razne izjave ĉifĉija-sahibija o mestu i veliĉini njihovih ĉitluka, kao i o

imenima ĉifĉija koji su zemlju obraĊivali do 1927. godine274

. Naseljenicima

su tamošnje vlasti izdavale rešenja o privremenom oslobaĊanju od poreza,

koja su primenjivana od 1919. do 1938. godine275

.

Ĉesti ratovi u Sandţaku i okruţenju prouzrokovali su migraciona

kretanja. Nakon austro-turskog rata (1737-1738) hrišćansko stanovništvo je

sa vladikom iz Novog Pazara i Patrijarhom Arsenijem IV migrirao sa

austrijskom vojskom276

. Novi talas migracionih kretanja u novopazarskom

kraju pokrenut je 1899. godine, zbog promene valije u Skoplju277

. U vreme

hercegovaĉkih ustanka 1875. i 1882. godine, pobunjenici u Hercegovini bili

su prisiljeni da se prebace u Srbiju i Sandţak, gde su im pobunjenici iz

Sandţaka obrazovali doĉek obrazujući ― dobrovoljaĉki hor― kod Nove

Varoši, gde su osvojili neka sela278

. Bošnjaci Herceg Novog, Risna, Bijele i

Boke Kotorske su 1687. godine bili meĊu prvim prognanicima i

muhadţirima na prostoru današnje Crne Gore i Sandţaka279

. MeĊu

prognanicima bilo je i Sandţaklija, koji su se tamo zadesili kao radnici na

graĊevinama i oni koji su radili u administraciji.

Nova migraciona kretanja uslovio je Javorski rat (1876-1878). Iz

Kneţevine Srbije na tlo Sanţaka stupio je veliki broj vojnika. Prouzrokovana

272

AJ 96-2-17; Uredba o postupanju sa begluĉkom zemljom u Bosni i Hercegovini,

Beograd 1921. str. 3-8; „Sluţbene novine Kraljevine SHS―, br. 111, Beograd od 20. maja

1921.

273 AJ 96-2-17; Pravilnik o razrezivanju – raspisivanju – naplaćivanju, utrošku i

knjiţenju prihoda agrarne reforme, Beograd 1921. str. 3-6; „Sluţbene novine Kraljevine

SHS―, br. 227, Beograd od 11. oktobra 1921.

274 AJ 96-2-17.

275 AJ 96-23-74

276 Branko Peruniĉić: Pisma srpskih konzula iz Prištine (1890-1900), Beograd

1985. str. 12; Grupa autora: Istorija naroda Jugoslavije, knj. 2, Prosveta, Beograd 1960. str.

1265.

277 Branko Peruniĉić: Pisma srpskih konzula iz Prištine (1890-1900), Isto, str. 489.

278 Obrad Leovac: Sandţak za velike istoĉne krize (1975-1979. g., „Sandţak― (List

za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. I, br. 8, Prijepolje, 15. maja 1932. str. 2.

279 Fehim Muratov Dţogović: Od predanja do stvarnosti, Kalmar Sweden 2005. str.

41.


93

su migraciona kretanja: dolazak srpske vojske i odlazak osmanlijskih

vojnika. Stanovništvo se migraciono ustalasalo. Zabeleţena su migraciona

kretanja hrišćanskog stanovništva iz Sandţaka u Crnu Goru i Srbiju280

.

Migracije hrišćanskog stanovništva iz Sandţaka u Srbiju odvijale su se preko

graniĉnih prelaza Javora i izmeĊu sela Cokovića i reke Ibra281

.

Turska revolucija je otvorila novi talas migracionih kretanja iz pravca

Hercegovine, Bosne, Crne Gore i Srbije ka Sandţaku. Vojna lica i

administrativni radnici su bili primorani da se sele sa prostora Sandţaka u

krajeve iz kojih su došli, u gradove Sandţaka. Sandţak se nalazio u sastavu

Osmanlijske Carevine i postojali su uslovi za njihovo naseljavanje.

Istovremeno sa revolucijom u Osmanskoj carevini odvijala se i aneksija

Bosne i Hercegovine, koja je pokrenula novi nalas imigranata u Sandţaku.

Balkanski ratovi (1912-1913) pokrenuli su veliku lavinu migracionih

kretanja. U Sandţak je imigrirao veliki broj Srba iz Kraljevine Srbije, radi

naseljavanja i opismenjavanja stanovništva u krajevima u Sandţaka.

Zabeleţene su imigriracije u Sandţak, posebno u Novi Pazar iz AranĊelovca,

Ivanjice, Kruševca282

, Raške283

, Trstenika284

, Uţica i Ĉaĉka285

; Posebno su

dolazili uĉitelji i administrativni radnici, najĉešće po kazni, jer u Sandţaku

su postojali teški uslovi za rad. Na drugoj strani, iz Sandţaka emigrirao je

veliki broj pripadnika islama u pravcu Turske.

280

Tadija Bošković: Iseljavanje srpskog stanovništva iz Raške oblasti u Crnu Goru

od 1900. do 1912. godine, Simpozijum „Seoski dani Sretena Vukosavljevića―, XVII,

Prijepolje 1997. str. 281-290; isti: Iseljavnje srpskog stanovništva iz Raške oblasti u Srbiju

(1900-1912), „Simpozijum „Seoski dani Sretena Vukosavljevića―, XVIII, Prijepolje 1998.

str. 225-242; Ejup Mušović: Sandţaĉke migracije i imigracije u XIX veku, Simpozijum

„Seoski dani Sretena Vukosavljevića―, V, Prijepolje 1978. str. 207-218; Milić F. Petrović:

Dokumenti o Raškoj oblasti (1890-1900), Beograd 1997.

281 Narodna Biblioteka Srbije R. 413-143; R. 413-155; R. 413-169; R. 413-181.

282 IARNP ON inv. br. 1. list 30.



285 IARNP ON inv. br. 1. list 24. i 25; Radiša Vilotijević: Doseljene prodice u Novi

Pazar od 1913-1920., „Novopazarski zbornik―, br. 18. Novi Pazar 1994. str. 173-189.


94

Karta br. 14 – Migracije Jugoslovenskih naroda u periodu od XVI do XIX veka (Prema

Povijesni atlas, Priredio Dr Josip Luĉić, Zagreb 1989)

Prvi svetski rat je na prostoru Balkana i Sandţaka prouzrokovao

migraciona kretanja velikih razmera286

. Pripadnici srpske vojske koji su se

povlaĉili ka jugu sa svojom komandom preko Sandţaka i Albanije, štiteći

odstupnicu glavninu vojske, boravio je u Sandţaku. Veliki broj vojnika i

administrativnih radnika sa austro-ugarskom vojskom zaposeo je kljuĉna

administrativna i gradska mesta u Sandţaku287

. Osnovani su vojni i civilni

organi vlasti288

. Krajem rata imigranti sa austro-ugarskom vojskom su se sa

tom istom vojskom povukli. Istina, jedan mali broj nemaĉke nacionalnosti

ostao je na prostoru Sandţaka. To je mali broj vojnka, zarobljenika pri

osloboaĊanju ovih krajeva 1918. godine, koji nisu ĉinili zloĉine, ali koji nisu

hteli da odlaze u rodno mesto.

286

AJ 14-31-92;

287 IARNP POR inv. br. 1.; IARNP ZK kut. 1.

288 IARNP POR inv. br. 1.


95

Slika br. 9 – Izbeglice iz Novopazarskog sandţaka u Prvom svetskom ratu

Prema tome, muslimansko stanovnistvo na Balkanskom poluostrvu

nije moglo oĉekivati nikakvo osloboĊenje od armija balkanskih burţoaskih

drţava. Neizvesna situacija uslovljavala je da ono nastavi sa iseljavanjem u

Tursku. Posle završetka balkanskih ratova nastavljen je proces iseljavanja

muslimanskog stanovništva u Tursku289

. Preko luke Bar u Tursku se iz

crnogorskog dela Sandţaka tokom aprila i juna 1914. godine iselilo 16.500, a

iz srbijanskog dela 40.000 Bošnjaka290

.

„Pred sami balkanski rat štampa u Srbiji, Crnoj Gori, Bugarskoj i

Grĉkoj svakodnevno objavljuje napise o navodno teškom stanju potĉinjenih

hrišćana. Ona je isticala da je došao „poslednji ĉas obraĉuna izmeĊu krsta i

polumeseca―. Prema tome, muslimansko stanovnistvo na Balkanskom

poluostrvu nije moglo oĉekivati nikakvo osloboĊenje od armija balkanskih

burţoaskih drţava. Neizvesna situacija uslovljavala je da ono nastavi sa

iseljavanjem u Tursku―291

.

Nakon okonĉanja Prvog svetskog rata i pobede Oktobarske revolucije

u Rusiji, u Sandţak je došao znatan broj ruskih drţavljana, uglavnom

uĉitelja, inţenjera, trgovaca i obiĉnih graĊana. Trajno su se naselili u novu

domovinu. Dobili su svoja radna mesta i dokumenta stalnog boravka.

Pokretljivost stanovništva u Novopazarskom sandţaku ĉesta je

pojava kretanja stanovnika iz jednog mesta u drugo. „Zbog ovog

289

AJ 14-34-104.

290 http//:www.bosnjaci.net/

291 http://hds-berlin.org/plaintex/istorijasandzaka/index.php


96

neprekidnog iseljavanja starog i priticanja novog stanovištva, moţe se reći da

u Novopazarskom sandţaku gotovo i nema mnogo starosedelaĉkog

stanovništva―292

. Retka su plemena u Sandţaku za koja se moţe reći da su

starosedelaĉka.

Uporedo sa doseljavanjem srpskog stanovništva iz Crne Gore u

Novopazarski sandţak išlo je i doseljavanje muslimana sa te strane293

.

Doseljeno je 1906. godine iz Crne Gore ukupno 2.820 stanovnika.

Muslimani su izgonjeni i potiskivani sa starih ognjišta u Crnoj Gori i

naseljavani su u Sandţak294

. Muslimansko stanovništva je u Sandţak

doseljavano i iz pećke nahije i naseljavalo se u mitrovaĉku i roţajsku

kazu295

. Jedan deo sandţaĉkog muslimanskog stanovništva emigrirao je u

pravcu Skadra i Draĉa.

Migraciona kretanja stanovništva u Sandţaku neprekidno se odvijala

i u okviru samog Sandţaka iz jedne oblasti u drugu296

. Pomeranje

stanovništva u Sandţaku, naseljavajući se po unutrašnjosti njegovoj, vršilo se

najviše na dodirnim linijama izmeĊu srpskih i muslimanskih kompleksa.

Prema Ivanu Kosanĉiću, „tu obiĉno ima po selima pomešanog srpskog i

muslimanskog stanovništva, i ovo drugo potiskuje prvo stanovništvo ili da se

sasvim seli iz Sandţaka, ili da se dublje povlaĉi u kompaktne srpske

komplekse297

.

292

Ivan Kosanĉić: Novo-Pazarski sandţak, isto, str. 25; Opširnije o migracionim

kretanjima iz jednog mesta u drugo u Sandţaku vidi, Drţavni sovjet Knjaţevine /Kraljevine/

Crne Gore 1879-1915.- Dokumenta, (Priredili: B. kovaĉević i Ţ. M. Andrijašević), Titograd

1959; Mustafa Memić: Gusinjsko-plavska krajina u vrtlogu historije, Sarajevo 2008; Šerbo

Rastoder: Nekoliko dokumenata iz beĉkih arhiva o pokrštavanju i iseljavanju muslimanskog

stanovništva iz oblasti koje je Crna Gora oslobodila u balkanskim ratovima 1912/1914.

„Almanah―, br. 41-42, Podgorica 2008. str. 277-306; Dr Smail Balić: Kultura Bošnjaka,

Tuzla-Zagreb 1994; Ramo Kurtanović: Iseljavanje Bošnjaka iz Brnjice, „Almanah―, br. 37-

38, Podgorica 2007. str. 79-94; Raif Hajdarpašić: Sandţak – stjecište izbeglica, „Almanah―,

br. 37-38, Podgorica 2007. str. 135-140; Predrag Vukić: Nekoliko dokumenata o iseljavanju

podgoriĉkih muslimana u Berane u toku 1910. i 1911. godine, „Almanah―, br. 34-35,

Podgorica 2006. str. 313-316; Redţep Škrijelj: Sandţaĉki Bošnjaci u Makedoniji (1918-

1945), „Almanah―, br. 27-28, Podgorica 2004. str. 201-242; Ţivko M. Andrijašević:

Crnogorska tvrĊava prema Musilanima (1878-1912), „Almanah―, Podgorica 2004. str. 155-

170; Hajrudin Ĉengić: Borba za opstanak Bošnjaka u Sandţaku 1919-1926. Sarajevo 1999.

293 Ivan Kosanĉić: Isto, str. 28.

294 Isto, str. 29.

295 Isto, str. 31.

296 Isto, str. 32.

297 Isto, str. 33.


97

Migraciona kretanja stanovništva išla su i od strane hercegovaĉkih

plemana u Sandţak298

. Ali, zvaniĉne vlasti u Kraljevini SHS i Kraljevini

Jugoslaviji ulagale su napore da zaustave nekontrolisano i masovno

iseljavanje i useljavanje stanovništva299

. Prema iseljenicima iz Jugoslavije

primenjivane su odredbe Zakona o iseljavanju od 30. decembra 1921.

godine300

. Iseljavanje stanovništva je vršeno u zemlje Evrope, Amerike,

Kanade, Afrike i Azije301

, zavisno od nacionalne i verske pripadnosti.

Pripadnici hrišćanstva selili su se u zapadne zemlje i razne kontinete, a

pripadnici Islama, preteţno, selili su se u Aziju i zemlje koje su prijateljski

raspoloţne prema pripadnicima Islama. Migraciona kretanja u Sandţaku

pratila su okruţna naĉelstva u Andrijevici, Novom Pazaru, Pljevljima,

Prijepolju, Beranama i Bijelom Polju302

.

Emigriranje srpskog stanovništva iz Novopazarskog sandţaka u doba

Osmanlijske carevine kretalo se najvećim delom put Srbije, a neznatno u

Bosnu303

. Migracioni putevi ni u kojoj drugoj oblasti nisu tako izraziti kao u

Sandţaku304

.

Zulumi i gladne godine bili su najĉešći uzroci iseljavanja

stanovništva iz Novopazarskog sandţaka305

. Gladi posle suše ili ratnih

pustošenja u Sandţaku bila su ĉesta pojva. U XX veku zabeleţene su: 1903,

1908, 1912, 1914, 1918, 1923, 1925, 1928, 1935, 1938, 1939. i 1941.

godine. Migraciona kretanja u Sandţaku su najizraţenija u periodu (1908-

1941).

U vreme ratova i nemira u Sandţaku i Balkanu postao je veliki broj

zarobljenika, koji su se nakon ratova javljali kao imigranti ili povratnici306

.

Imanja zarobljenika u vreme balkanskih ratova i Prvog svetskog rata su

sekvestirana u Kraljevini Srbiji, Kraljevini Crnoj Gori i Kraljevini Srba

298

Isto, str. 34.

299 AJ 14-34-105.

300 AJ 14-34-104.

301 AJ 14-34-104; Iseljeniĉki propisi, Zagreb 1922. str. 5-19.

302 AJ 14-34-104; Iseljeniĉke vijesti, sv. VI, Zagreb 1923. str. 83-86.

303 Ivan Kosanĉić: Isto, str. 37.

304 Isto, str. 38.

305 Iso, str. 47.

306 AJ 370-6-31; – U toku Prvog svetskog rata Sandţak je napustilo oko 80.000

Muslimana, a ubijeno ih je više hiljada. O daljoj sudbini islamskog stanovništva u Sandţaku

u vreme ratova vidi, Grupa autora: Atlas islamskog svijeta, Sarajevo 2003. str. 581-585.


98

Hrvata i Slovenaca307

. Zarobljeni vojnici koji su se borili na strani

austrougarske vojske, naroĉito pojedini Ċurumlije, vraćali su se preko Soluna

u rodne krajeve308

. Njihova imovina pre povratka bila je sekvestirana309

.

Povodom rešavanja agrarnih odnosa u Ministarstvu šuma i Rudnika

Kraljevine SHS odrţana je 1919. godine Konferencija sa narodnim

poslanicima „Stare Srbije― i Makedonije na kojoj su razmatrana pitanja

agranih odnosa310

. Ali konferencija i poslanici nisu mogli zaustaviti proces

migracionih kretanja, koja su se nastavila u svim delovima Sandţaka311

.

Makakva da je bila razliĉitost migriranja stanovništva, glavna

ĉinjenica je da se do 1913. godine utvrĊivala izvesna ravnoteţa izmeĊu

pridolaţenja (imigriranja) i odlaţenja (emigriranja) stanovništva u

Sandţaku312

. Migraciona kretanja na prostoru Sandţaka su nastavljena

tokom prve polovine XX veka.

Na tlu Sandţaka umesto emigrant ili imigrant u upotrebi je termin

muhadţir ili muhadţer313

. Naši muhadţiri posle balkanskih ratova u Turskoj

imali su dosta teţak poloţaj: bili su prisiljeni da osnivaju svoje posebne

mahale, da drţe svoje kafane; bili su izolovani, krvno su se retko mešali sa

307

AJ 370-6-32. – Sekvestirana imanja turskih podanika, koji su se nalazili van

Kraljevine Srbije do potpisa Carigradskog ugovora od 1. marta 1914. godine smatrana su

imanjima podanika neprijateljske drţave. Imanja koja su pripadala turskim podanicima, koji

su napustili Kraljevinu Srbiju posle 1. marta 1914. godine, smatrana su napuštenim

imanjima iz razloga što su njihovi vlasnici, bez odobrenja Vlade Kraljevine Srbije, postali

turski podanici. Pomenuti ugovor nije stupio na snagu zbog Prvog svetskog rata.

308 AJ 370-6-31. – Prema Uredbi o naseljavanju u novoosloboĊenim i

prisajedinjenim oblastima Kraljevine Srbije od 20. februara 1914. godine, oni koji su

napustili zemlju, takva se zemlja smatrala pustom zemljom. Zato je takva zemlja

naseljavana stanovništvom iz drugih krajeva. Bivši vlasnici smatrani su graĊanima drţave

koja je bila protivnica Kraljevine SHS.

309 AJ 370-33; Uporedi, „Cumhuryet―, Istanbul od jula 1927. godine. – Postupanje

sa sekvestiranom imovinom raĊeno je prema Zakonu o postupanju sa imovinom podanika

drţava koje su u neprijateljstvu sa Srbijom, koji je donet 17. avgusta 1915. godine, a kasnije

prema Uredbi o imovini neprijateljskih podanika, koja je doneta 1920. godine.

310 AJ 68-71-239

311 AJ 68-24-109

312 Gaston Gravje: Novopazarski sandţak, Novi Pazar, 1977. str. 13.

313 Abdulah Škaljić: Turcizmi u srhpskohrvatskom jeziku, Svjetlost, Sarajevo,

1989. str. 469. – Muhadţer je izbeglica, emigrant, iseljenik, doseljenik; – opširnije u

muhadţerima vidi, Asim Vrcić: Dolazak hercegovaĉkih muhadţera u Sjenicu posle

Berlinskog kongresa i pogrom Zvizdića na Pašinom brdu, „Zbornik Sjenice―, br. 14, Sjenica

2003. str. 165-170.


99

Turcima314

. Emigranti iz Sandţaka u Turskoj primili su jezik i obiĉaje a

svoja nacionalna obeleţja vremenom su izgubili315

. Uporedo sa nacionalnim

obeleţjima nestala su i prezimena.

314

Šukrija Kurtović: O nacionalizovanju Muslimana, Sarajevo, 1914. str. 15;

O migracionim kretanjima pripadnika Islama, posebno Bošnjaka, na prostoru

Sandţaka i Balkna uporedi sa, Safet Bandţović: Iseljavanje Muslimana iz Sandţaka,

Biblioteka "Kljuĉanin", Sarajevo 1991; Ratna tragedija Muslimana 1941-1945, ITP

„Damad―, Novi Pazar 1992; Iseljavanje muslimanskog stanovništva iz Srbije i Crne Gore

tokom XIX stoljeća, El-Kalem, Sarajevo 1998; Marginalije o stanovništvu Novog Pazara i

okoline prema statistiĉkim podacima izmeĊu dva rata (1918-1941), „Novopazarski zbornik―,

br. 11, Novi Pazar 1987, 165-174; Djelovanje „Gajreta― u Sandţaku izmeĊu dva svjetska

rata, „Novopazarski zbornik―, br. 14, Novi Pazar 1990, 83-89; O ţivotu Muslimana u

Sandţaku izmeĊu dva svjetska rata, „Zbornik Sjenice―, br. 6-7, Sjenica 1991, 45-61;

Pljevaljski muftija Šemsekadić u otporu austrougarskoj okupaciji Bosne i Hercegovine i

zaposjedanju Novopazarskog Sandţaka, „Novopazarski zbornik―, br. 15, Novi Pazar 1991,

100-110; Tokovi iseljavanja Muslimana iz Bosne i Hercegovine i Sandţaka u Tursku,

„Novopazarski zbornik―, br. 17, Novi Pazar 1993, 103-114; Emigracija Muslimana iz Bosne

i Hercegovine i Sandţaka u Tursku (1878-1941), Simpozijum "Seoski dani Sretena

Vukosavljevića", XV, Prijepolje 1993, 137-145; Iseljavanje Bošnjaka-Muslimana iz BiH i

Sandţaka u Tursku, „Takvim―, 1414/15, Mešihat Islamske zajednice Sandţaka, Novi Pazar

1994, 159-181; Seobe Bošnjaka-Muslimana u Tursku, „Mak―, br. 4, Novi Pazar 1994, 50-

55; Iseljavanje Muslimana iz Bosne i Hercegovine i Sandţaka u Tursku (1878-1941),

„Almanah―, br. 1-2, Podgorica 1994, 61-65; Iseljavanje Muslimana iz Srbije i Crne Gore

tokom XX vijeka u Tursku, u Zbornik: Identitet Bošnjaka-Muslimana, Plav 1995, 77-87;

Isto, „Almanah―, br. 5-6, Podgorica 1999, 133-145; Bošnjaĉko iseljeništvo u Turskoj,

„Takvim‘, 1416/17, Mešihat Islamske zajednice Sandţaka, Novi Pazar 1996, 191-214;

Muhadţirska bespuća 1878. godine, „Mak―, br. 12, Novi Pazar 1996, 32-39; Iseljenici iz

Sandţaka u Turskoj, „Novopazarski zbornik―, br. 20, Novi Pazar 1996, 137-155;

Iseljeništvo iz Sandţaka u Turskoj, Simpozijum „Seoski dani Sretena Vukosavljevića―,

XVII, Prijepolje 1997, 211-223; Muhadţirska bespuća na Balkanu krajem XIX stoljeća,

„Takvim―, Mešihat Islamske zajednice Sandţaka, Novi Pazar 1997, 119-147; Iseljavanje

muslimanskog stanovništva iz Crne Gore 1878. godine, „Mak―, br. 24, Novi Pazar 1998, 79-

94; Migracioni pokreti na Balkanu (1877-1879), Simpozijum „Seoski dani Sretena

Vukosavljevića―, XVIII, Prijepolje 1998, 199-223; Iseljeniĉki pokreti na Balkanu krajem

XIX i poĉetkom XX stoljeća, „Almanah―, br. 3-4, Podgorica 1998, 127-144; Iseljavanje

muslimanskog stanovništva iz Srbije i Crne Gore tokom XIX stoljeća, „Takvim―, (1419/20.

h.g.), Mešihat Islamske zajednice Sandţaka, Sarajevo-Novi Pazar 1998, 357-410; Muhadţiri

u Sandţaku nakon 1878. godine, Mak, br. 25, Novi Pazar 1999, 54-65; Muhadţiri iz Crne

Gore i BiH u Sandţaku nakon 1878. godine, „Glasnik―, Rijaset IZ BiH, Sarajevo 1999, br.

3-4, 261-276, br. 5-6, 441-456; Iseljavanje muslimanskog stanovništva iz Crne Gore u XIX

vijeku, „Almanah―, br. 7-8, Podgorica 1999, 133-174; Iseljavanje muslimanskog

stanovništva iz novopripojenih krajeva Srbije i Crne Gore u Tursku nakon Prvog balkanskog

rata, „Almanah―, br. 11-12, Podgorica 2000, 87-117; Muhadţiri iz Hercegovine u Sandţaku

nakon 1878. godine, „Hercegovina―, br. 13-14, Mostar 2001, 137-168; Iseljavanje

muslimanskog stanovništva iz Kneţevine Srbije u Bosanski vilajet (1862-1867), „Znakovi

vremena―, br. 12, Sarajevo 2001, 149-171 Koncepcije Srpskog kulturnog kluba o


100

Varoši Ukupno stanovnika Muslimana Nemuslimana

1 2 3 4

Novi Pazar 13.847 12.304 1.543

Pljevlje 8.090 6.552 1.448

Sjenica 3.882 3.256 626

Prijepolje 3.895 3.296 599

Nova Varoš 2.707 1.842 859

Berane 2.244 1.687 560

Za Bijelo Polje nema podataka

Tabela broj 9 – Stanovništvo u varošima Sandţaka 1911. godine316

.

Podruĉje Srbije predstavljalo je i predstavlja jedno veliko podruĉje

imigracije i eimigracije. Nekad pod pritiskom politiĉkih zbivanja a nekad u

potrazi za boljim uslovima ţivota, stanovništvo iz perifernih, uglavnom,

planinskih i pasivnih krajeva prebacivalo se postojano, najĉešće u malim

grupama a gdekad i masovno, na podruĉje koje danas nazivamo uţom

Srbijom, pa i dalje na sever, u Panonsku niziju. Stanovništvo u Srbiji je

preureĊenju Jugoslavije (1937.-1941.), „Prilozi―, br. 30, Sarajevo 2001, 163-193 Iseljavanje

muslimanskog stanovništva iz Jugoslavije u Tursku izmeĊu dva svjetska rata, „Almanah―,

br. 17-18, Podgorica 2001, 171-224; Iseljavanje muslimanskog stanovništva iz Srbije tokom

XIX stoljeća, „Tutinski zbornik―, br. 2, Tutin 2001, 79-128 Muslimani u Makedoniji i Prvi

balkanski rat, „Znakovi vremena―, br. 13-14, Sarajevo 2001-2002, 206-221; Bošnjaĉki

muhadţiri u Turskoj, „Zbornik Sjenice―, br. 12-13, Sjenica 2001-2002, 71-103; Migraciona

kretanja kolašinskih muslimana tokom XIX i poĉetkom XX stoljeća, „Roţajski zbornik―, br.

11, Roţaje 2002, 7-35; Migraciona kretanja muslimanskog stanovništva na Balkanu krajem

XIX stoljeća, „Znakovi vremena―, br. 15, Sarajevo 2002, 268-291; Bosanskohercegovaĉki

muhadţiri u Sandţaku, na Kosovu i u Makedoniji (1878.-1912.), „Tutinski zbornik―, br. 3,

Tutin 2002, 127-173; Bošnjaĉki muhadţiri u Makedoniji krajem XIX i tokom XX stoljeća,

„Almanah―, br.21-22, Podgorica 2003, 175-203; Ratovi i demografska deosmanizacija

Balkana 1912.-1942., „Prilozi― br. 32, Sarajevo 2003, 179-231; Poloţaj muhadţira iz Bosne

i Hercegovine u Makedoniji krajem XIX i poĉetkom XX stoljeća, „Stav―, br. 6-7, god. III,

Tuzla 2004., 78-99;

315 Prema sećanju Huseina Ćadaka, sandţaĉkog emigranta iz 1925. godine,

porodica Osmana Alića iz Arapovića (Harapovića) kod Tutina odselila se u Tursku da bi

izbegla policijski teror zbog neodazivanja na njihove neopravdane pozive.

316 Stanovništvo Narodne Republike Srbije od 1834-1953., Zavod za statistiku i

evidenciju NR Srbije, Serija B, sveska 1, Beograd, jun 1953. god. str. 23-25.


101

najvećim delom rezultat doseljavanja, ukrštanja i mešanja migranata sa

Vardara i Kosova, iz Crne Gore, Hercegovine, Bosne i drugih krajeva317

.

Bosansko-hercegovaĉki Muslimani su se u periodu od 1878. do 1918.

godine neprekidno iseljavali u Sandţak, koji je pripadao Osmanlijskoj

Carevinu. Bivalo je godina, kada se taj broj penjao i na nekoliko hiljada.

„Prve godine po Aneksiji Bosne i Hercegovine (1909. ) dostigao je broj

emigranata 16.905 lica―318

, koji su se naselili u Sandţak. Uzroci migracija iz

Bosne i Hercegovine u Sandţak su raznovrsni319

: gušenje istine u štampi i

nepravedna agrarna reforma320

. Broj muslimanskog stanovništva Bosne i

Hercegovine stalno je opadalo prema brojnom stanju ostalih konfesija. „Broj

od 448.613 stanovnika Muslimana, prema popisu iz 1879. godine, porastao

je do 1885. godine na 492.710, što ĉini svega 9,8% prema 15,06%, kod

pravoslavnih i 26,93% kod katolika Bosne i Hercegovine―321

. Emigranti iz

Bosne i Hercegovine su se u većini doseljavali u Sandţak, koji je u ovom

periodu bio meta migracionih kretanja, koja ĉine polaznu osnovu za

menjanje nacionalnog i verskog sastava stanovništva u periodu (1918-1941).

Osmanlijska Carevina je emigrante iz Bosne i Hercegovine

naseljavala u graniĉne pojaseve prema Srbiji, Bugarskoj i Grĉkoj, zbog

odrţavanja ravnoteţe hrišćanskog elementa322

. Talas emigranata iz Bosne i

Hercegovine naseljavao se u Sandţak. U prvoj dekadi, od 1883. do 1890.

godine iselilo se 10.053 lica, u drugoj dekadi, od 1890. do 1906. godine,

iselilo se 25.874 lica, u trećoj dekadi, od 1906. do 1909. godine iselilo se

3.795 lica; najviše se iselilo na kraju druge dekade 11.841 lice i posle

aneksije Bosne i Hercegovine 1909—1910. godine oko 19.375 lica323

.

317

Analiza migracionih kretanja i politika usmeravanja budućeg razmeštaja

stanovništva SR Srbije, Institut društvenih nauka – Centar za demografska istraţivanja,

Beograd, decembar 1963. str. 1. – Prikaz mnogih preseljavanja stanovništva iz jednog kraja

u drugi detaljno je opisao Jovan Cvijić: Metanastaziĉka kretanja, njihovi uzroci i posledice,

Beograd 1922.

318 Vojislav Bogićević: Emigracije Muslimana Bosne i Hercegovine u Tursku u

doba Austro-Ugarske vladavine 1878-1918. godine, „Historijski zbornik―, God. III, br. 1-4,

Zagreb, 1950. str. 175.

319 Izveštaj o upravi Bosne i Hercegovine, Zagreb 1906. str. 14.

320 Vojislav Bogićević, Isto, str. 176.

321 Vojislav Bogićević, Isto, str. 177. – Opširnije o migracijama Bosne i

Hercegovine vidi, Gustav Gravije: Emigracije Muslimana iz Bosne i Hercegovine, Sarajevo,

1911.

322 Vojislav Bogićević, isto, str. 178.

323 Isto, str. 181.


102

Posebno treba podvući da se svo iseljeno stanovništvo iz Bosne i

Hercegovine nije u celini naselilo u Sandţak, već u celu Osmanlijsku

Carevinu.

Nasilno iseljavanje stanovništva je prisutno u Sandţaku. Razlozi

nasilnog seljenja stanovništva su osvete, ubistva, nasilno pokrštavnje i

obespravljenost nehrišćanskog stanovništva.

Nakon Prvog balkanskog rata 1912. godine, u Plavu i Gusinju

izvršeno je potpuno razoruţavanje stanovništva, a 110 najuglednijih graĊana

je zatvoreno. „Dva meseca nakon zauzimanja plavsko-gusinjskog kraja, na

ovaj teren dolazi Donjovasojevićka brigada, pod komandom Avra Cemovića.

Prvi pokušaj da se stanovništvo privoli da preĊe na pravoslavnu veru bilo je

nareĊenje da svo stanovništvo mora nositi crnogorske kape, na kojima se

nalazio kst i ĉetiri ćirilićna slova 'S'. Shvativši da ovakav naĉin pokrštavanja

se ne razvija kako je planirano i da je veoma mali broj stanovnika prihvatio

nareĊenje, u Gusinju (gdje je bilo sedište kapetanije) formiran je i kraljevski

vojni sud, koji je na efikasan naĉin poĉeo proces saslušavanja. Saslušavanja

su bila u grupama. Optuţenima nisu donošene presude, niti im je data

mogućnost ţalbe. Istoga dana donošena su rešenja o privoĊenju optuţenih

pred Kraljevski vojni sud. I tamo su, po kratkom postupku, donošena grupna

rešenja o streljanju. Na planinskom prevoju Previja iznad Andrijevice,

tridesetak kilometara udaljenosti od plavsko-gusinjskog kraja, vršeno je

masovno streljanje u grupama od oko 200 ljudi. U izveštaju predsednika

Opšine Plav, upućenog kraljevskim vlastima, objašnjen je naĉin kako je,

najpre, streljano jedanaest prvaka plavske opšine. Nakon što je streljano oko

7% ukupnog stanovništva, a pribliţno isto toliko ih je prebeglo preko

Prokletija, zavladao je totalni strah. Niko više nije bio siguran da li će

preţiveti i kada će doći red na njega. Objašnjeno je da se nakon toga deo

graĊana obratio gusinjskom muftiji za savet, a da im je ovaj odobrio

privremen prelazak na pravoslavnu veru, radi spašavanja ţivota, savetujući

im da se vrate na islam kada bude moguće. Nakon što je oko 800 graĊana

streljano, otpoĉeo je proces tzv. „dobrovoljnog― pokrštavanja. Prema iskazu

prote ĐorĊa Šekularca, koji je rukovodio ovim pokrštavanjem, u pravoslavnu

veru prevedeno je 12.000 graĊana (intervju sa Šekularcem objavila je

beogradska ''Politika'', dvanaest godina kasnije, 1924. godine). Objasnio sam

da su, prilikom pokrštavanja, izmenjena imena pokrštenim, da su im

zabranjeni svi islamski obiĉaji i nošnja, uveden pravoslavni post i obiĉaj da

nekadašnje muslimanske ţene umesto prisustvuju i izlaze na begluke, svake

nedelje, gde su se morale ukljuĉiti u crnogorsko kolo, zatim su zatvorene sve

dţamije, mektebi i ruţdije―324

.

324

http://bosnjaci.net/aktuelnosti.php?polje=internj8id=193.


103

Drugi oblik iseljavanja stanovništva je premeštanje stanovništva iz

Crne Gore na Kosovo i Metohiju, Sandţak i druge krajeve Jugoslavije. To su

sva kretanja stanovništva koja su pod prisilom menjala mesto stalnog svog

boravka. Stanovništvo koje je nasilno preseljeno ili naseljeno u pojedine

delove Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije pripada iseljavanju a nikako

migracijama325

.

Poseban uzrok migracionim kretanjima na prostoru Sandţaka ĉinilo

je uspostavljanje granice izmeĊu Srne Gore i Osmanlijeske imperije u

periodu od 1878. do 1880. godine326

. Nakon povlaĉenja osmanske vojske u

gusinjskom kraju je došlo do emigracija islamskog stanovništva. Reka

izbeglica kretala se ka Novom Pazaru, Ulcinju i Istambulu. Nakon

Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata došlo je do novog uspostavljanja

granica izmeĊu Srbije i Crne Gore, Srbije i Albanije i Crne Gore i Albanije.

Neduţno stanovništvo Sandţaka je bilo prinuĊeno na migraciona kretanja327

.

325

Opširnije o iseljavanju i migracijama u u Srbiji i Sandţaku, uporedi, Dr Mita

Kostić: Iz istorije kolonizacije Juţne Srbije krajem prošlog veka, „Gl. Skupština nauĉnog

društva―, knj. 12, (bez mesta izdanja), 1933; Dragiša Lapĉević: Srbija u brojevima, Beograd

1928; Jelenko Petrović: Prelaz seljaka u varoši i rudnike, Beograd 1924; Joţe Rus: Glavni

statistiĉki podaci o drţavi SHS prema stanju 1910. odnosno 1914. . godine, Beograd 1920;

dr Bogdan Stojsavljević: Seljaštvo Jugoslavije 1918-1941., Zagreb 1952; Dragoljub Tasić:

RaĊanje, umiranje, iseljavanje i priraštaj stanovništva, Beograd 1939; Svetozar Tomić:

Desetogodišnjica ujedinjenja Srbije i Crne Gore, „Bratstvo―, knj. XXIII od 1929; Šerbo

Rastoder: Memoari kao izvor ili svjedoĉenje Milovana Đilasa o dogaĊajima u Crnoj Gori

prvih decenija XX vijeka s posebnim osvrtom na pokolj u Šahovićima 1924. „Almanah―, br.

33-34, Podgorica 2006. str. 183-202; isti: Tri svjedoĉanstva o pokolju nad Muslimanima u

Šahovićima novembra 1924. godine, „Almanah―, br. 7-8; Vladan Jovanović: Jugoslovenska

drţava i Juţna Srbija 1918-1929. (Prvo izdanje), Beograd 2002.

326 Dr Jovo Vukić: Plavsko-Gusinjska afera i osloboĊenje Ulcinja 1880. godine,

Sarajevo 1929. str. 3-75.

327 Opširnije o stanovništvu i uzrocima migracija uporedi, Gaston Gravje:

Novopazarski sandţak, „Srpski knjiţevni glasnik―, knj. 25. sv. 12, Beograd 1912. str. 918-

931; isti: Novopazarski sandţak, „Srpski knjiţevni glasnik―, Beograd 1913., sv. 1-4;

Theodor Ippen: Novi Pazar und Kosovo, Sarajevo 1907; Dimitrije-Mita J. Dimitrijević:

Novopazarski Sandţak i njegov etniĉki problem, Geca Kon, Beograd 1912; Ţivko Milićević:

Od Ohrida do Sandţaka, „Glavno Skopsko nauĉno društvo―, Beograd 1928; B. Milojević:

Pešter i Sjenica, „Glavno geografsko društvo―, sv. 5, Beograd 1920; Petar Mrkonjić i

Atanasije Pejatović: Srednje Polimlje i Potarje, (bez mesta i godie izdanja); R. T. Nikolić:

Širenje Arnauta u srpske zemlje, „Glavni Savez geografskog društva―, knj. 3, Beograd 1914;

Jovan Tomić: O Arnautima u Staroj Srbiji i Sandţaku, Beograd 1913; Avdija Avdić: Opšti

pogled na migraciona kretanja muslimanskog stanovništva na Balkanu od kraja XIX veka do

zakljuĉenja Jugoslovensko-turske konvencije (11. jula 1938. godine), „Novopazarski



104

Najteţi udar ekonomskom i kulturnom ţivotu u plavsko-gusinjskom

kraju nanelo je razgraniĉenje sa Albanijom, jer dolina reke Vrmoše koja je

pripala Albaniji, osudila je na smrt ove krajeve zato što su dolinom ove reke

bili vezani Plav i Gusinje za Podgoricu328

. Dolinom ove reke vodio je put od

doba Nemanjića do XX veka. Odjednom ovaj kraj je odseĉen. Stanovništvu

je jedini spas bio u emigraciji stanovništva u druge krajeve Sandţaka329

.

Problem nacionalnih manjina u Jugoslaviji svodio se, 1924. godine,

na problem Turaka i Albanaca u Juţnoj Srbiji. Smatralo se da turski problem

još nije dobio svoj definitivni oblik. Nije se znalo koliki će procenat

tadašnjeg turskog stanovništva trajno ostati u Jugoslaviji, a koliki će se

iseliti. Uoĉeno je da „turski elemenat se vekovima povlaĉio onako kako su se

povlaĉile i reducirane granice turske drţave―330

.

328

Drag. Boriĉić: Plav i Gusinje, Beograd 1926. str. 23.

329 IARNP ZDOJ kut. 1. – U Novopazarskim sidţilima stoje podaci kada se prvi put

javljaju Gusinci (Gusineli) 1767. godine u Novom Pazaru. Prema sećanjima Redţa Gusinca

i Meha Gusinca, njihovi preci su se doselili u selo Slatinu nakon Balkanskih ratova. Naselili

su se kod age Nokića, blizu plemena Ćurĉića.

330 Vidi, „Pokret―, God. I, br. 10, Beograd, 6. aprila 1924. str. 1; uporedi, Vladan

Jovanović: Jugoslovenska drţava i Juţna Srbija 1918-1929. (Prvo izdanje), Beograd 2002.


105

Glava peta

5. POLITIĈKI ŢIVOT U SANDŢAKU

Politiĉki ţivot u Sandţaku razvijao se u skladu sa razvojem

višepartijskog politiĉkog ţivota u Jugoslaviji. Politiĉka borba i netrpeljivost

meĊu politiĉkim partijama, strankama i udruţenjima u Sandţaku su istovetni

kao u drţavi. Netrpeljivost je dostizala kulminaciju do ubistava istaknutih

partijskih rukovodilaca i kandidata na izborima331

.

Veliki broj vojnika iz Sandţaka u Prvom svetskom ratu nalazio se u

sasatavu Vojske Kraljevine Srbije. Upoznavao se sa borbom ostalih naroda

za ujedinjenje svih Juţnih Slovena. U toku Prvog svetskog rata, u Parizu je

„Jugoslovenski odbor―22. februara 1916. godine odrţao sednicu. Na sednici

govorio je Frano Supilo. Prema njegovim reĉima, nova drţava bi se

napravila „od 12 do 13 miliona (7 pravoslavnih, 5 katoliĉkih i 800.000

Muslimanskih Slovena), priliĉno jaka da zakljuĉi prolaz nemaĉkom

ekspanzivnom imperijalizmu i na ovom njegovu neravnom putu na Istok―332.

Uoĉava se da su pripadnici Islama, po broju stanovnika u Kraljevini SHS,

bili treći konstitutivni narod nove Kraljevine. Muslimani u Sandţaku,

zajedno sa ostalim stanovništvom, ukljuĉili su se u politiĉku borbu na

parlamentarnim i lokalnom izborima333

.

Sudbina crnogorskog dela Sandţaka rešena je 26. novembra 1918.

godine, jer je tada Velika Narodna Skupština Srpskog Naroda u Crnoj Gori

donela odluku, „da se Crna Gora s bratskom Srbijom ujedini u jednu jedinu

drţavu, pod dinastijom KaraĊorĊevića, te tako ujedinjena stupi u zajedniĉku

Otadţbinu našeg troplemenog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca―334

. Pitanje

Sandţaka u administrativno-teritorijalnom pogledu nije postavljano ni u

Crnoj Gori ni u Srbiji. Ostao je kao geografska celina u kojoj su formirani

331

IARNP ON inv. br. 2 – Knjiga osuĊenih lica izmeĊu dva svetska rata.

332 Ferdo Ĉulinović: Jugoslavija izmeĊu dva rata, I, Zagreb 1961. str. 36.

333 IARNP ZK kut. 2.

334 Milan P. ĐorĊević: Srbija i Jugosloveni za vreme rata (1914-1918), Beograd

1991. str. 258.


106

okruzi koji su se delili na srezove, a ovi na opštine, koje su mogle imati dva

ili više sela.

Posebno treba naglasiti da ime „Jugosloven― ne predstavlja

nacionalni, nego geografski pojam, koji u poĉetku nisu prihvatali narodi

novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca335

. U Sandţaku

jugoslovenstvo šireno je u školama i javnim skupovima. U gimnazijama

odrţavana su predavanja uoĉi praznika i jugoslovenstvu posvećivana je

paţnja na taj naĉin što su veliĉani borba za slobodu, pravdu i zajedniĉki ţivot

svih naroda u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Prema Krfskoj deklaraciji, 15. juna do 20. jula 1917. godine, priznata

su samo pisma ćirilica i latinica336

. Ostala pisma (arapsko, grĉko, rusko,

albansko i druga) nisu priznata i nije im omogućavana bilo kakva upotreba.

MeĊutim, „sve veroispovesti vršit će se slobodno i javno. Pravoslavna,

Rimokatoliĉka i Muhamedanska bit će jednake i ravnopravne prema

drţavi―337. PredviĊeno je izjednaĉavanje kalendara. Tokom 1919. i 1920.

godine anulirani su stari kalendari – raĉunanje vremena po hidţri i Julijanski

kalendar. Uspostavljen je 1920. godine Gregorijanski kalendar338

. U novoj

drţavi Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca prekinuta je nit sa pethodnim

kalendarima. UvoĊenje novog kalendara u Sandţaku je izazvalo velike

probleme. Radnici u administraciji, školi, sudstvu i sveštena lica su se teško

prilagodila novom kalendaru. Obiĉno stanovništvo novi kalendar nije znalo

da primenjuje. Raĉunalo je vreme prema ranijim kalendarima – po hidţri339

,

jevrejskom kalendaru i Julijanskom kalendaru. Iako su prava Muslimana

Sandţaka Krfskom deklaracijom bila priznata, u imenu nove drţave bila su

izbrisana. To je dovelo pripadnike Islama u neravnomeran poloţaj sa

priznatim narodima: Srbima, Hrvatima i Slovencima. Istina u verskim

knjigama i spisima zadrţalo je raĉunanje vremena prema hidţri ili su

paralelno upisivana oba datuma340

.

335

Isto, str. 270-271.

336 Uporedi, Ferdo Šišić: Dokumenti o postanku Kraljevine SHS 1914-1919.

Zagreb 1920; Milan P. ĐorĊević: Srbija i Jugosloveni za vreme rata (1914-1918), Isto, str.

44; Vladan Jovanović: Jugoslovenska drţava i Juţna Srbija 1918-1929. (Prvo izdanje),

Beograd 2002.

337 Milan P. ĐorĊević: Srbija i Jugosloveni za vreme rata (1914-1918), Isto, str. 44.

338 IARNP GNP inv. br. 1. – U Delovodnom protokolu Gimnazije u Novom Pazaru

nalaze se podaci o prelasku na novo raĉunanje vremena i prihvatanju Gregorijanskog

kalendara.

339 AMS OMNP kut. 1-4.

340 IARNP ZDOJ kut. 1-3;


107

Komunisti u Jugoslaviji su pod parolom nekompromisne borbe

proletarijata, borili se da se uništi kapitalizam i ostvari komunistĉko

društvo341

. Na svojim kongresima usvajali su dokumenta: Rezoluciju –

protest protiv reakcionarne politike reţima; zatim Protest protiv

inkvizitorskog gonjenja komunista; Rezoluciju o nacionalnom pitanju donetu

na Drugoj konferenciji KPJ 1924. godine, kojom je istaknuta

mnogonacionalnost u Jugoslaviji, osuĊeni centralizam u Jugoslaviji,

centralizam i vladavina velikosrpske burţoazije i u potpunosti podrţano

naĉelo punog prava na otcepljenje i prisajedinjenje drugim drţavama342

. Iako

su donete brojne rezolucije na kongresima KPJ, u njihovom radu nisu

uĉestvovali komunisti iz Sandţaka, koji bi se zalagali za sprovoĊenje

direktiva svoje partije.

Na Trećem kongresu KPJ od 17. do 22 maja 1926. godine, izmeĊu

ostalog, usvojene su Rezolucija o nacionalnom pitanju, Rezolucija o

politiĉkoj situaciji i zadacima Partije, kao i Rezolucija o agrarnom i

seljaĉkom pitanju343

. KPJ je isticala da su vladajuća burţoazija i njena vojna

monarhija povele protiv nje sistematsku borbu u cilju njenog uništenja:

doneta je „Obznana― 1920. godine i Zakon o zaštiti drţave 1921. godine i

lišili je poslednjih ostataka njene legalnosti344

. Komunisti su smatrali da

agrarno pitanje nije rešeno ni u jednoj od oblasti u kojoj je postojalo.

Na Ĉetvrtom kongresu KPJ novembra 1928. godine usvojeno je više

rezolucija. Izdvajamo Rezoluciju o ţenskom pitanju kojom je predviĊeno da

se udeo ţenske radne snage povećava i da su bile neravnopravne pred

zakonom345

.

Posle Ĉetvrtog kongresa, 6. januara 1929. godine, Aleksandar

KaraĊorĊević je zaveo diktaturu u kojoj su usmrćeni najbolji borci KPJ i

sedam sekretara SKOJ-a.

Na Ĉetvrtoj zemaljskoj konferenciji KPJ 24-25. decembra 1934.

godine u Ljubljani, izdvajaju se dokumenta: O zadaćama rada meĊu

seljacima i nacionalno ugnjetenim masama. Ubrzo je odrţana Peta zemaljska

konferencija u Zagrebu, 19-23. oktobra 1940. godine. Odluĉeno je da se bore

za slom imperijalizma i uklanjanje korena imperijalistiĉkih ratova346

.

341

Kongresi naše partije, „Mladost―, Beograd , (bez godine izdanja), str. 17.

342 Isto, str. 65.

343 Isto, str. 74.

344 Isto, str. 78.

345 Isto, str. 85.

346 Isto, str. 109.


108

Iako komunisti iz Sandţaka nisu uĉestvovali u radu kongresa i

konferencija KPJ, borba za prava radnika, seljaka i nacionalnih manjina

odvijala se u teškim uslovima: malobrojnost komunista, antikomunistiĉka

raspoloţenost reţima svih vlada i neobaveštenost graĊana Sandţaka o

njenom radu. Borili su se protiv kapitalizma, koji u Sandţaku, delu svetske

kapitalistiĉke privrede, razvijao proizvodne snage društva, razvio lokalno

trţište. Kapitalizam u Sandţaku se teško borio protiv ekonomske krize.

Javila se velika nezapošljenost seljaka i malobrojnih radnika. Beda i

siromaštvo zahvatili su sve slojeve sandţaĉkog društva347

.

KPJ se na teritoriji Sandţaka organizovala tako što je osnovala

Oblasni komitet KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandţak. Ostale partije, stranke i

udruţenja u gradovima Sandţaka su osnivali svoje odbore, pododbore i

ogranke. Odbori politiĉkih stranaka su bili malobrojni. Okupljali su

uglavnom simpatizere, jer nisu oĉuvani spiskovi ĉlanova partija, stranaka i

udruţenja. Uspeh odbora stranaka menjao se od izbora do izbora. A 1929.

godine njihov rad je zabranjen. Samo odbori pojedinih partija u Sandţaku su

uspešno uĉestvovali u organima vlasti.

Kosovski komitet je imao svojih pristalica u Sandţaku. U

propagiranju Kosovskog komiteta glavnu ulogu su imali Ferat beg Draga348

i

Odbor u kojem su znaĉajne uloge imali Dţafer Deva, Šaban Mustafa i

Mustafa Alijević, svi iz Kosovske Mitrovice349

. Kosovski komitet je imao

svoje pristalice albanskog porekla u Sandţaku, koji su podrţavali Ferat bega

Dragu, ali nisu formirali svoja partijska rukovodstva koja bi bila potĉinjena

ovom komitetu.

5.1. DELOVANJE POLITIĈKIH STRANAKA U SANDŢAKU

Politiĉke stranke su osnivale svoje odbore u gradovima Sandţaka.

Borile su se za svoje glasaĉe, za svoje ideje i za vlast u Sandţaku.

Raspirivana je verska i nacionalna mrţnja izmeĊu hrišćana i pripadnika

Islama. Takve ideje su mogle proći jer su narodne mase uglavnom bile

nepismene. U Sandţaku stanovništvo je bilo podeljeno izmeĊu politiĉkih

stranaka. Na izborima vodila se borba za svakog odbornika i poslanika. U

347

IARNP ZH knj. 1-5.

348 IARNP OST kut. 2 (graĊa iz 1948. godine). – Rešenje o nacionalizovanju

imovine Ferat bega Drage.

349 Pavle Dţeletović Ivanov: Balistiĉki pokret (1939-1952), Beograd 2000. str. 117.


109

pojedinim mestima za vreme izbora dolazilo je do meĊusobnih sukoba.

Policija i sudovi u Sandţaku posle izbora ostavili su trajne dokaze o

politiĉkoj istoriji ovoga kraja.

Dodatni problemi politiĉkih stranaka bili su neodazivanje stanovnika

na izborima. Odbojnost stanovništva da izaĊe na izbore ili da glasa za jednu

stranku a ne za drugu bila je ta što su, prema zakonu, stanovnici islamske

pripadnosti Sandţaka tretirani kao Srbi – pravoslavne vere i Srbi –

muslimanske vere350

ili Srbi - muhamedanske vere351

.

Odmah nakon ujedinjenja 1918. godine, u Sandţaku svoj rad

osmislile su mnoge politiĉke stranke. Prvi odbori stranaka formirani su od

1919. do 1922. godine352

. U Sandţaku su odbori Radikalne i Demokratske

stranke poĉeli da deluju 1919. godine. Uporedo sa njihovim formiranjem

poĉela je politiĉka borba stranaka, glasaĉa, nacija (Srba i Muslimana) i

konfesija, koje su ţivele na podruĉju Sandţaka, posebno u novopazarskom

kraju. Vodeće politiĉke stranke optuţivane su da su postale centri i rasadnici

poltiĉke i verske mrţnje meĊu nacijama.

Odbori Radikalne stranke – Odbor radikalne straneke u Novom

Pazaru, odnosno Srezu deţevskom osnovan je u jesen 1919. godine353.

Obuhvatao je Srbe, Muslimane i Jevreje. Osnivaĉ stranke bio je Boţidar

Gmizović. Kasnije okupljala je uglavnom Srbe. Jevreji su uz ovu stranku bili

iz raĉunice354. Odbor ove stranke okupljao je ĉinovnike, trgovce, lekare,

rentijere i zemljoradnike. Muslimani su bili uz ovu stranku do osnivanja

„Dţemijeta― 1922. godine. Najistaknutiji pripadnici ove stranke bili su Ţivko

Šušić, sudija, Spaso Nićiforović, zemljoradnik iz Postenja i Mehmedalija

Hadţimahmutović, muftija.

Radikalna stranka je imala svoju omladinsku organizaciju. Zvala se

„Raška radikalna omladina―. Osnovana je 1912. godine355

. Njeni simpatizeri

borili su se za ostvarenje verskog, ekonomskog i nacionalnog prosperiteta

350

IARNP GNP inv. br. 1-10.

351 IARNP GNP inv. br. 15-16.

352 IAR NP ZH knj. 1. - Miodrag Radović: Hronika Novog Pazara u NOB-u, knj. 1,

(nd), str. 38.

353 IAR NP ZH – Miodrag Radović: Hronika Novog Pazara u NOB-u, knj. 1, (nd),

str. 39. – Prethodnica radikala u Novom Pazaru postojala je od 1912. godine u „Raškoj

radikalnoj omladini―, koja je okupljala srpsku omladinu.

354 IAR NP Zbirka Miodraga Radovića – Hronika Novog Pazara u NOB-u, knj. 1,

(nd), str. 40.


(nd), str. 41.


110

graĊana Novog Pazara i šire okoline. Prestala je sa radom 1929. godine. Iz

protesta mnogi pripadnici ove organizacije – Srbi i Muslimani – ukljuĉili su

se u profašistiĉku nacionalistiĉku organizaciju „SRNAO―. Njeni zadaci bili

su okupljanje Srba protiv Muslimana i organizacija raznih praktiĉnih mera

pritisaka, zastrašivanja, maltretiranja i diskriminacije Muslimana.

Radikali su isticali opštinsku samoupravu kao protivteţu prevlasti

birokratije i kao osnovnu ćeliju za demokratsko ureĊenje drţave. „Usled

ovog demokratskog poretka, reĉ opština je upotrebljavana i u staroj

Jugoslaviji kao naziv za najniţu upravnu jedinicu i sistem uprave u njoj―356

.

Takav stav radikala donosio je dobre izborne rezultate na svim novoima.

Izdvajanje prioritetnih pitanja proisteklo je iz saznanja da su ona za

radikale u severnoj Crnoj Gori (juţni deo Sandţaka) bila najvaţnija po

stepenu uĉestalosti njihove aktuelizacije i politiĉke ekploatacije. Narodna

radikalna stranka nije tretirala ovo podruĉje kao poseban politiĉki i

ekonomski prostor i nije imala jasno definisan koncept rešavanja posebnih

socijalno-ekonomskih pitanja. Narodna radikalna stranka traţila je najkraći

put do biraĉa. Njihova politiĉka instrumentalizacija nije bila proizvod

stranaĉkih programskih ciljeva, već prilagoĊavanje realnom stanju357

.

Perpersko pitanje je bilo u središtu interesovanja radikala kao pitanje liĉno

zainteresovanih vlasnika perpera. Operisalo se ciframa od „10 miliona―

direktno nanesene štete i velike indirektne štete. Nakon rešenja ovog pitanja

sredinom 1921. godine, prestala je i njegova dnevno-politiĉka aktuelnost,

tako da se radikali više nisu njime bavili u obimu kao do tada. Pitanje ratne

štete za razliku od perperskog imalo je svoju aktuelnost do 1929. godine, pa i

kasnije. Radikali su brzo prevazišli dilemu da li Crna Gora ima pravo na

ratnu štetu, pa i juţni delovi Sandţaka. Pitanjem ratne štete radikali su se

aktivno bavili tokom 1927. i 1928. godine, taĉnije u vreme konstituisanja

Oblasne skupštine 28. II 1927. godine, u kojoj su imali većinu. Pitanje

ishrane stanovništva za radikale je bilo sredstvo dokazivanja sopstvene

politiĉke afirmacije, zavisno od vremena u kojem se postavljalo. Okruţni

odbori Narodne radikalne stranke podvukli su u svojoj rezoluciji: „Nećemo

da napuštamo svoje ognjište―, uz izriĉit zahtjev da se od sredstava ratne štete

356

Grupa autora: Komune u Jugoslaviji, Beograd 1976. str. 13.

357 IARNP ZP f. 1; Opširnije o aktuelnim pitanjim kojima se bavila Narodna

radikalna stranka u Sandţaku vidi, dr Šerbo Rastoder: Politiĉke stranke u Crnoj Gori 1918-

1929. Bar 2000; Marko Alagić: Narodna radikalna stranka i njezino organizaciono pitanje i

politiĉko djelovanje u novopazarskom kraju 1920-1941. godine, „Novopazarski zbornik―,

br. 26, Novi Pazar 2002. str. 207-216; Vladan Jovanović: Jugoslovenska drţava i Juţna

Srbija 1918-1929. (Prvo izdanje), Beograd 2002.


111

„pristupi isušenju Skadarskog jezera―. Oficijelna vlast je zagovarala ideju

naseljavanja Crnogoraca u „Juţnu Srbiju―, da bi se na neki naĉin pojaĉao

„nacionalni element― i uĉvrstile juţne granice. Pitanje saobraćaja, odnosno

pitanje izgradnje jadranske ţeljeznice i izgradnje kopnenih puteva, bilo je

jedno od onih, koje je posebno zaokupljivalo paţnju radikala u Sandţaku.

Ţeljeznica je za njih bila još jedno „sudbonosno― i „ţivotno― pitanje za

Sandţak. Radikali su se energiĉno zalagali za odbranu šuma u Sandţaku.

Kada je poĉetkom 1921. godine pokrenuto pitanje vlasništva šuma, javio se

problem zakonske unifikacije ovog pitanja, jer su u Crnoj Gori šume velikim

delom bile plemenska svojina, a u Srbiji su bile drţavne. U rješavanju tzv.

ĉinovniĉkog i svešteniĉkog pitanja, radikali su se, posredstvom narodnih

poslanika i štampe, zalagali za priznavanje ranije steĉenih prava.

Primjenjujući zakon o kuluku, graĊevinske sekcije gonile su narod da radi na

drţavnim putevima. U svojim zahtevima radikali iz Sandţaka su se,

uglavnom, ograniĉavali na socijalno-ekonomska pitanja lokalne prirode.

Odbor Radikalne stranke u Plavu i Gusinu borbu za glasaĉe do 1929.

godine vodio je sa Odborom Demokratske stranke, koje su imale srazmerno

isti uticaj, pa su glasovi sa terena Plava i Gusinja odluĉivali ko će biti izabran

za narodnog poslanika. „Ta je okolnost prisilila one koji su ţeleli da budu

izabrani, da na odreĊeni naĉin, najĉešće putem policijske vlasti, obezbede

glasove sa ovog terena―358

. Predstavnik radikala sa ovih prostora od 1927.

godine istakao se Puniša Raĉić, koji je u Narodnoj skupštini Jugoslavije

ispalio metke na braću Radić.

U Srezu štaviĉkom na prvim izborima nominovani su odbori:

Demokratske stranke, Radikalne stranke, „Dţemijeta― i Komunistiĉke partije

Jugoslavije. „Borba za glasove odvijala se potkupljivanjem, korupcijom,

laţnim bratimljenjem i kumovanjem, naklonošću vlasti i ţandarma,

osuĊivanjem i oslobaĊanjem―359

. Kasnije nestaju predstavnici „Dţemijeta― i

KPJ.

358

Mustafa Memić: Plav i Gusinje u prošlosti, Beograd 1989. str. 237; O policiji,

njenom radu, ovlašćenjima i naĉinu delovanja uporedi, dr Feodor Taranovski: Enciklopedija

prava, Geca Kon, Beograd 1923; Dušan Đ. Alimpić: Policijski reĉnik sviju zakona i raspisa

iz administrativne i policijske struke, knj. 1-3, Geca Kon, Beograd 1924-1927; Vladan

Jovanović: Ţandarmerija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u „novoosloboĊenim

krajevima― 1918-1929. „Vojno-istorijski glasnik―, God. LII, br. 1-2, Beograd 2002. str. 37-

54; isti: Gubici jugoslovenske ţandarmerije u sukobima sa kaĉacima i komitama 1918-1934.

„Tokovi istorije―, br. 1-2, Beograd 2007. str. 9-19.

359 AJ – 233 – Statistiĉki pregled izbora za Ustavotvornu skupštinu Kraljevine SHS,

28. novembra 1920. godine; Vule Popović: Peštersko-štaviĉki vihori (Hronika), Beograd

2003. str. 104.


112

U Sjeniţkom srezu 1920. godine formirani su odbori Radikalne

stranke i Demokratske stranke360

. KPJ nije imala svoj odbor već je svog

kandidata imala za istoĉni Sandţak, koji je bio iz Sarajeva. Muslimani u

ovom srezu opredeljivali su se za Odbor Radikalne stranke, izmeĊu ostalog,

što je ova stranka zastupala gledište da agama i begovima treba dati naknadu

(rentu) za zemlju, rešavanjem agrarnog pitanja361

.

Radikalna stranka je u gradsko-varoškim i seoskim sredinama imala

mesne odbore: MO RNS u Prijepolju od februara 1921. godine362

na ĉelu sa

dr Aleksom Stanišićem; MO NRS Zatonska opština (kod Bijelog Polja), od

maja 1922. godine363

; MO RNS u opštinama: Šahovićkoj, Pavanopoljskoj,

Mojkovaĉkoj, Ravnoreĉkoj i Nedokusi postoje od maja 1922. godine364

.

U Pljevljima Odbor Radikalne stranke radio je od 1920. godine na

ĉelu sa Dervišom Šećerkadićem. U Bijelom Polju imala je Odbor od 1920.

godine pod rukovodstvom Sretena Stanića i njegovog zamenika Lazara

Morakovca.

„Dţemijet― osnovana je 1921. godine. Okupljala je Muslimane sa

teritorije Makedonije, Kosova i Sandţaka, koja je u periodu (1919-1925) u

vezi s parlamentarnom igrom Radikalne stranke, igrala znaĉajnu ulogu365

.

Prema ideji Nikole Pašića, cilj ove stranke bio je da se Muslimani sa

pomenute teritorije preko ove organizacije veţu za Radikalnu stranku,

odnosno da se odvoje od muslimanske organizacije u Bosni i Hercegovini i

tako osiguraju trajni izvori glasova za radikale i uĉvrste njihove pozicije366

.

MeĊutim, Nikola Pašić se zalagao za jedini cilj narodne borbe: da Srbi rade

360

IARNP ZH knj. 4. – Savo Ĉukanović: Hronika Sjenice, (nd), list 134.

361 IARNP ZH knj. 4. – Savo Ĉukanović: Hronika Sjenice, (nd), list 135

362 Vidi, „Samouprava―, br. 55 od 11. marta 1921. i br. 71 od 31. marta 1922.

godine.

363 Vidi, „Samouprava―, br. 115 od 27. maja 1922. godine.

364 Vidi, „Samouprava―, br. 254 od 11. novembra 1923. godine.


(nd), str. 42; IARNP ZH, Miodraga Radovića – Hronika Novog Pazara u NOB-u, knj. 1,

(nd), str. 42; Mala politiĉka enciklopedija, Savremena administracija, Beograd 1966. str.

268-269; uporedi, Vladan Jovanović: Jugoslovenska drţava i Juţna Srbija 1918-1929. (Prvo

izdanje), Beograd 2002.


(nd), str. 42. – Dţemijet u prevodu znaĉi skup, zajednica, udruţenje. Osnovana je 1921.

godine u Skoplju. U vreme osnivanja uĉestvovali su Ferhat beg Draga i Aćif

Hadţiahmetović; uporedi, Ljiljana Ĉolić: Partija Dţemijet kao parlamentarna stranka u

Kraljevini SHS, „Istorijski ĉasopis―, knj. 47. Beograd 2002. str. 153-174.


113

sloţno zajedniĉki s muslimanima367

. Tokom 1921. i 1922. godine osnovani

su sreski i mesni odbori ove organizacije na celom podruĉju Sandţaka. U

Novom Pazaru u jesen 1922. godine osnovani su Okruţni i sreski odbor

Dţemijeta368

. Za glasaĉe i program se borila parolom „Ko nije za Dţemijet,

on je otpadnik Islama―. Većina Muslimana, koji su bili uz Radikalnu ili

Demokratsku stranku, napustili su ove stranke i prišli Dţemijetu.

Vlada Kraljevine SHS je postigla sporazum sa Jugoslovenskom

muslimanskom organizacijom 15. marta 1921. godine, koji je obavezivao da

se obezbedi kompaktnost Bosne i Hercegovine, zaštiti ravnopravnost vera,

osigura versko-prosvetna autonomija i šerijatski sudovi; garantovala je

zemljišnu svojinu (begluk), obezbedila novĉanu nadoknadu bivšim

veleposednicima (u visini od 305 miliona dinara i osigura veće prisustvo

Muslimana u Zemaljskoj vladi u Sarajevu. JMO je bila zajedniĉki

predstavnik svih pripadnika Muslimana u Kraljevini SHS. Obavezala se da

će uzeti „u pretres vladino gledište o unutrašnjem drţavnom ureĊenju―369

.

Ali zbog neslaganja oko agranog pitanja sa JMO, radikali sve do 1928.

godine sa Muslimanima Bosne i Hercegivine nisu bili u dobrim odnosima370

.

Zbog toga je Pašić podrţavao „Dţemijet―, koji je dao vidan doprinos u

vreme donošenja Ustava Kraljevine SHS.

Dvanaest poslanika „Dţemijeta― odvojili su se aprila 1921. godine od

JMO i formirali poseban klub pod imenom „Muslimani Juţne Srbije―. Klub

je zahtevao od Vlade oĉuvanje verske i prosvetne autonomije, veće uĉešće u

lokalnoj vlasti, izuzeće begluĉke zemlje iz agrarne reforme, i drugo.

Poslanici „Dţemijeta― su 12. maja 1921. godine glasali u naĉelu protiv

367

Nikola P. Pašić (10. decembar 1926-10. decambar 1936), Beograd 1937. str.

383.


(nd), str. 43. – U raznim odborima Dţemijeta bili su Aćif Hadţiahmetović, Mehmedalija

Osmanbegović, Šahsuvar Ĉavić, Ćamilbeg Ejupbegović, Alijaga Ćilerdţić, Ejup Ljaić,

Ahmed Daca, Fehimbeg Nuribegović, Omer Koniĉanin, Mehmed Pećanin, Jusuf Mavrić,

Muradin Crnišanin, Ahmed Hamzagić i Mušanbeg Petlaĉa. Posebno treba istaći da su, nakon

formiranja „Dţemijeta―, njemu prišli pojedini istaknuti aktivisti Demokratske stranke.

369 Uporedi, F. Ĉulinović: Razvitak jugoslovenskog feudalizma, Zagreb 1952. str.

100-110.

370 Nikola P. Pašić (10. decembar 1926-10. decambar 1936.), Isto, str. 384.;

detaljnije o radu i znaĉaju Nikole Pašića na politiĉka zbivanja u Jugoslaviji i Sandţaku vidi,

Karlo Sforca: Nikola Pašić i ujedinjenje Jugoslavije, Beograd 1990; Vasa Kazimirović:

Nikola Pašić i njegovo doba (1845-1926), Beograd 1990; Srbija, Nikola Pašić i Jugoslavija,

Beograd 1994; ĐorĊe Stanković: Nikola Pašić i izbor predsednika Narodne skupštine 1922.

godine, „Istorijski glasnik―, sv. 1-2, Beograd 1993. str. 73-90.


114

Nacrta Ustava Kraljevine SHS. Vlada Kraljevine je nastavila pregovore sa

12 poslanika „Dţemijeta―.

Delegati Radikalnog i Demokratskog kluba i delegati Muslimanskog

poslaniĉkog kluba iz Juţne Srbije su, 27. juna 1921. godine, postigli

saglasnost u sledećem:

„1. Dosadašnji vlasnici u Juţnoj Srbiji dobivaju pravednu naknadu za

oduzetu zemlju. Naknada će se davati s obzirom na mjesne prilike, poloţaj i

ekonomsku vrijednost zemljišta, kao i s obzirom na investicije, koje se na

zemljištu nalaze;

2. Dok se ne likvidira pitanje oduzimanja zemljišta, vlasnicima će se

isplaćivati rente u svemu po prethodnim odredbama za provoĊenje agrarne

reforme;

3. Ako bivši vlasnici nemaju nikakvog drugog zemljišta, osim onoga,

na kome ţive ili koje se nalazi u kmetstvu sliĉnom odnosu, takvim se

vlasnicima pored naknade u novcu, obezbeĊuje najmanje 20 hektara tj. 200

dunuma ziratnog zemljišta, ako su se zemljoradnjom bavili ili hoće da se

zemljoradnjom bave ubuduće sami ili u vlastitoj reţiji. Ovo obezbjeĊeno

zemljište dat će se vlasnicima u istom kraju i što je moguće bliţe njihovome

sadašnjem mjestu ţivljenja. Ako nema takvog ziratnog zemljišta, kojim bi

drţava mogla raspolagati, ova se zemlja moţe dati i od zemlje, ako bi prema

prilikama, u kome kraju bilo dovoljno zemlje, te se time ne bi niukoliko

onemogućilo da svaki ĉivĉija dobije bar onoliko zemlje, koliko se daje

bivšem vlasniku na obraĊivanje. Sve ovo po ocjeni naroĉitih komisija, u

kojima će biti zastupani i vlasnici i ĉivĉije;

4. Ako bivši vlasnici imaju pored kmetskog zemljišta, koje se nalazi

u kmetstvu sliĉnom odnosu, još i potpuno slobodnog zemljišta (begluka),

dobit će samo naknadu u novcu prema odredbi u toĉki prvoj. Takvo

begluĉko zemljište, ukoliko nije veliki posjed (veće od 300 hektara, tj. 3000

dunuma), ostaje sadanjim vlasnicima, bilo da je u njihovom posjedu, bilo da

im je uzurpacijom oduzeto od 1912. godine ovamo―371

.

Dakle, „Dţemijet― je imao svoj poslaniĉki klub, koji je aktivno

uĉestvovao u donošenju Ustava Kraljevine SHS. Sporazum je postignut, 27.

juna 1921. godine, samo dan uoĉi glasanja za Vidovdanski Ustav Kraljevine

SHS. Sporazumom je bila obezbeĊena zaštita veleposednika (feudalaca) u

371

Branko Petranović i Momĉilo Zeĉević: Jugoslavija 1918/1988, Tematska zbirka

dokumenata, Rad, Beograd 1988. str. 190-191. – Za Radikalni klub sporazum potpisali su:

dr Laza Marković, Lj. Jovanović, za Demokratski klub: Milan Pribićević i Juraj Demetrović,

za Muslimanski poslaniĉki klub iz Juţne Srbije: Ismetbeg Karabegović, Mehmed Alija,

Kjenan Zija i za bosanske muslimane: Fehim Kurtbegović.


115

Sandţaku, Kosovu, Metohiji i Makedoniji. Ustav Kraljevine SHS 1921.

godine izglasan je uz pomoć JMO, Slovenaĉke Samostalne kmetijskte

stranke i „Dţemijeta―, koji je predstavljao Muslimane Juţne Srbije.

Najveće uspehe stranka „Dţemijeta― postigla je u periodu od 1923.

do 1925. godine – na lokalnim i parlamentarnim izborima. Okupljao je sve

bivše age i begove, sve trgovce–Muslimane, zanatlije, zemljoradnike,

radnike i sluţbenike372

. Posle 1925. godine zaveden je teror nad

pripadnicima „Dţemijeta― i on je prestao da postoji. U vreme velikih uspeha

izdavao je list „Hak―, koji je izlazio u Skoplju373

.

„Dţemijet― je pozivao Muslimane parolom „Muslimani na okup! Za

spas Muslimanstva, za din i Kurán―. Demokrate i radikali okupljali su se

oko parole „Za krst ĉasni Srbi na okup protiv Turaka―. Od Demokratske

stranke Srbi su se udaljili, da se ne zamere ĉasnom krstu, a Muslimani da se

ne ogreše o din.

Većina ĉlanova i simpatizera bivšeg „Dţemijeta― su na izborima

1927. godine pomogli Demokratskoj stranci, na poziv Aćifa

Hadţiahmetovića. Dakle, „Dţemijet―, Radikalna stranka i Demokratska

stranka su politiĉki nosioci u novopazarskom kraju (1919-1925), a od 1925.

do 1929. godine radikali i demokrate su vodili politiĉku borbu na lokalnim i

parlamentarnim izborima.

Odbori Demokratske stranke: Sandţak nije postojao kao posebni

ekonomski i politiĉki subjekt u politici Demokratske stranke. On je tretiran

kao deo jedinstvene jugoslovenske drţave. Sandţak i njegovi problemi bili

su prisutni u politici stranke u meri u kojoj su njeni prvaci iz ovog dela

zemlje uspevali da svojim liĉnim uticajem artikulišu njegove probleme.

Uticaj demokrata iz Sandţaka na ukupnu politiku u stranci uglavnom je bio

srazmeran odnosu broja poslaniĉkih mandata dobijenih u Sandţaku i

ukupnog broja mandata stranke. Taj broj (1-2) bio je zanemarljiv u odnosu

na ukupan broj. U obratnom, ipak, u odnosu bio je uticaj stranke na opšte

prilike u Sandţaku. Demokrate su traţile da se potpuno osigura bezbednost

na ĉitavoj teritoriji Sandţaka; da se osigura rešenje po predmetima

neopravdanih oštećenja izvršenih od strane odmetnika, kao i po predmetima

neopravdanih oštećenja uĉinjenih od strane organa vlasti i u tom smislu da se

odrede pri okruţnim naĉelstvima komisije sliĉno kao u ceoj Srbiji i

Makedoniji; da se reši oficirsko pitanje unapreĊenjem zapostavljenih,

372 IARNP ZK kut. 1; uporedi, Branislav Gligorijević: Parlament i politiĉke stranke

Jugoslavije (1919-1929), Beograd 1979; Miroljub Vasić: Parlamentarni izbori u Jugoslaviji

(1929-1941), „Vojno-istorijski glasnik―, God XLII, br. 2, Beograd 1991. str. 219-242. 373

IARNP ZDOJ kut. 6 – List „Hak― (na srpskom i osmanskom jeziku).


116

priznanjem obećanog i zateĉenog ranga, reaktiviranjem penzija i rešavanjem

predloga za odlikovanje; da se reguliše pitanje penzija oficira narodne vojske

koji su samovlasno bili razrešeni posle ujedinjenja u politiĉkim borbama; da

se 1916-1918. godine raĉunaju kao ratne godine svim oficirima i

ĉinovnicima, da se reguliše poloţaj ĉinovnika i penzionera; da se otvore

filijale Narodne banke i Uprave fondova u gradovima Sandţaka; da se ubrza

isplata radnih i poratnih rekvizicija; da se odmah izvrši nabavka hrane i

obezbedi transport drţavnim sredstvima. Demokrate su traţili da se

antijugoslovenskim „elementima― zabrani ulazak u drţavnu sluţbu374

.

Spisak navedenih pitanja demokrata ukazuje na dve bitne ĉinjenice.

Prvo, da su ona socijalno-ekonomskog sadrţaja i drugo, da su objektivno

najveći politiĉki protivnici demokratima bili radikali, ĉak i onda kada su bili

koalicioni partneri u vlasti. Demokrati su smatrali da se socijalno-ekonomske

prilike na prostoru svog delovanja mogu sanirati samo ako se zadovolje i

„teţnje naroda i zatevi drţave―. Da bi se to postiglo, smatrali su, bilo je

neophodno prvo stvoriti „jaku jedinstvenu drţavu―. MeĊu demokratima u u

Sandţaku uoĉavalo se prisustvo naĉela pravde.

U red politiĉki najprofitabilnijih pitanja demokrata spadalo je „pitanje

ishrane― i izgraĊenje puteva. Za demokrate u Sandţaku, pitanje saobraćaja,

odnosno pitanje izgradnje ţeljeznice kroz Sandţak, bilo je vaţno „ţivotno

pitanje― Sandţaka. Smatrali su da će radovi na izgradnji sandţaĉke

ţeljeznice „preobraziti― Sandţak, jer će narod naći obilne zarade, te neće

imati potrebu da ide u inostranstvo. Krajem 1920. godine Andrija Radović je

tvrdio da se tim pitanjem bavio već 15 godina, te da je, upravo, on traţio da

se pored linije Drinom do Mora, Pivom, potom pravac Mitrovica – Roţaj –

Berane – Bijelo Polje – Prijepolje – Višegrad. Zajedno sa Todorom

Boţovićem, Radović je bio veoma aktivan u traţenju mogućnosti za

poboljšanje saobraćaja na pomenutim pravcima. Demokrati iz Sandţaka bili

su svesni da u socijalnoj strukturi društva seljaštvo predstavlja apsolutnu

većinu.

Sa stanovišta borbe za vlast u parlamentarnom sistemu to je znaĉilo

da je biraĉko telo u najvećem broju bilo na selu i da su ga ĉinili seljaci.

Ekonomska stabilnost ovog socijalnog sloja bila je u apsolutnoj saglasnosti

sa stepenom njegove politiĉke nezavisnosti. Ekonomski samostalan seljak

zavisan je od drţave, poretka i vlasti samo kroz mehanizam poreza i poreske

politike. Ekonomski nesamostalan seljak bio je zavisniji od kratkoroĉnih

374

IARNP ZP f. 1; Opširnije o aktuelnim pitanjim kojima su se bavile Narodna

radikalna stranka i Demokratska stranka u juţnim delovima Sandţaka vidi, dr Šerbo

Rastoder: Politiĉke stranke u Crnoj Gori 1918-1929. Bar 2000; Desimir Tošić: Demokratska

stranka (1920-1941), Beograd 2006.


117

politiĉkih rešenja i podloţniji dnevno–politiĉkim manipulacijama usled

potreba zadovoljenja egzistencijalnih potreba. Oĉekivanja da će Jugoslavija

sandţaĉke probleme rešavati kao svoje pokazala su se kao iluzija.

Demokrati zalagali su se za ubrzano naseljavanje Crnogoraca na

Kosovo, jer su „ne samo što drţava i društvo njihovim naseljavanjem

dobijali u pogledu osiguranja javne bezbjednosti, već i s te strane, što se ovaj

kraj naseljavao jednim zdravim elementom sposobnim za sve―. Kritikovana

je praksa naseljavanja na utrine bez neophodne materijalne pomoći i

aljkavost nadleţnih organa.

U Srezu deţevskom Odbor demokratske stranke osnovan je krajem

1919. godine375

. Njegov osnivaĉ bio je Cvetko Milošević, pravnik, bivši

sudija Okruţnog suda u Novom Pazaru. Kasnije ga zamenio Dušan

Davidović, advokat. Najistaknutiji demokrate koji su bili ĉlanovi mnogih

odbora stranke su: Šemsibeg Ĉavić, Ljubomir Radosavljević, Sekula

Pandurović, Velizar Kovaĉević, Atanasije Veljković, Danilo Mirić, Aćif

Hadţiahmetović, Fehimbeg Nuribegović, Ćamilbeg Ejupbegović, Alija

Ćilerdţić, Jusuf Mavrić i Dragomir Stikić. U poĉetku ovu stranku Muslimani

su pomagali. Ali nakon osnivanja Dţemijeta, prelaze u novoformiranu

stranku.

U Srezu sjeniĉkom Odbor Demokratske stranke formiran je 1920.

godine. Suprotno radikalima, Odbor demokratske stranke zalagao se za

rešenje agrarnog pitanja bez davanja naknade za zemlju bivšim agama i

begovima376

.

Poslanici u Skupštini Kraljevine SHS i Kraljevini Jugoslaviji iz

Novog Pazara bili su Salihbeg Rasovac, Milutin Vesnić, Ćamilbeg

Ejupbegović, Mehmedalija Mahmutović, Spaso Nićiforović, Gligorije

Boţović, Ethem Bulbulević377

i Šahsuvar beg Ĉavić.

Na parlamentarnim izborima 1925. godine izbili su ogromni

problemi. Pripadnici islama su na biralištima prebijani, zlostavljani od strane

policije i aktivista protivniĉkih stranaka i nareĊivano im da ne glasaju378

.

375

IAR NP Zbirka Miodraga Radovića – Hronika Novog Pazara u NOB-u, knj. 1,

(nd), str. 45

376 IARNP ZH knj. 4. – Savo Ĉukanović: Hronika Sjenice, (nd), list 135.


(nd), str. 49. I 50.


(nd), str. 61.


118

Teror se nastavljao i posle izbora379

. U toku terora nad Muslimanima teroristi

su izgovarali reĉi: „Oca ti turskog, ti ovde ĉekaš komite a ne zalivaš

kukuruz―380

.

Na parlamentarnim izborima 1921. godine u Sandţaku glasove dobile

su sledeće stranke: Demokratska stranka, Radikalna stranka, Komunistiĉka

partija Jugoslavije, Nacionalna turska orgnaizacija – Dţemijet381

. Sliĉne

rezultate stranke su dobijale na kasnijim izborima, izuzev Dţemijeta koji je

1925. godine prestao da postoji.

Odbor Demokratske stranke u Prijepolju radio je pod rukovodstvom

Sretena V. Vukasovića, koji je izabran za Ministra za agrarnu reformu i

Svetomira J. Borisavljevića, diplomiranog pravnika. Odbor stranke u

Pljevljima radio je od 1920. godine pod rukovodstvom Mihajla Kurtovića.

Odbor stranke u Beranama radio je od 1920. godine pod rukovodstvom Pavla

Ĉubrovića i Velimira Jojića, profesora i v.d. direktora Gimnazije u

Beranama. Odbor stranke u Bijelom Polju radio je od 1920. godine pod

rukovodstvom Mustafe Salihbegovića, muftije iz Bijelog Polja.

Nakon prestanka rada Dţemijeta nastala je borba Demokratske i

Radikalne stranke za glasove Muslimana.

Odbori Nacionalne turske organizacije – Odbor Nacionalne turske

organizacije u Novom Pazaru osnovao je Mehmed Alija H. Mahmutović iz

Novog Pazara. Na listama ove stranke nalazili su se i hrišćani, kao naprimer

Spaso Nićiforović iz sela Postenja kod Novog Pazara. U ostalim gradovima

glasaĉi su se izjašnjavali za liste ove stranke, ali nije bilo posebnih odbora i

njihovih kandidata.

Odbori Republikanske stranke – Odbori Republikanske stranke

osnivani su u srezovima: Andrijeviĉkom na ĉelu sa Jovanom Đonovićem,

Deţevskom, Štaviţkom i Sjeniţkom na ĉelu sa Ramadanom Eminom

Ţubom. Odbori su formiarani uoĉi parlamentarnih izbora 1923. godine.

Odbori Muslimanske demokratske stranke formirani su uoĉi

parlamentarnih izbora 1923. godine. Detaljniji podaci o njihovom radu nisu

oĉuvani, jer većinu ĉlanova biraĉkih odbori ĉinili su aktivisti koji su bili

379

IAR NP Zbirka Miodraga Radovića – Hronika Novog Pazara u NOB-u, knj. 1,

(nd), str. 62.


(nd), str. 64.

381 Ferdo Ĉulinović: Jugoslavija izmeĊu dva rata, I, Isto, str. 312-313. – Celokupan

pregled u zemlji, Rezultati po izbornim okruzima i strankama, 28. septembra 1920. godine.


119

nepismeni i zapisnike sa svojih sastanaka nisu ni vodili. Iz rezultata izbora

vidi se da su srezovi imali objedinjene sreske liste.

Odbori Zemljoradniĉke stranke formirani su u srezovima severne

Crne Gore. Zapisnici odbora nisu oĉuvani jer nisu ni voĊeni. Odluĉivalo se

aklamacijom na skupovima stranke. Obzirom da na ovom podruĉju nemamo

nijedan ozbiljniji list stranaka, nema ni detaljnijih rezultata rada sreskih

odbora ove stranke.

Odbori federalistiţke stranke formirani su na severu Crne Gore. Za

njihove sreske kandidate glasaĉi su glasali za objedinjene liste, jer nisu imali

za svaki srez posebne sreske kandidate. O radu sreskih odbora ove stranke

nisu oĉuvani pisani podaci.

Nakon šestojanuarske diktature 1929. godine mnoge stranke su

prestale da postoje. Došlo je do ukrupnjavanja u velike stranke JNS-u i JRZ-

u. Nakon Šestojanuarske diktature u većini srezova u Sandţaku na

parlamentarnim izborima 1931. 1935. i 1938. godine, glavni kandidati lista

pripadali su istoj politiĉkoj stranci JNS ili udruţene opozicije382

. U periodu

(1929-1941) za glasove Muslimana borili su se Jugoslovenska nacionalna

stranka, Jugoslovenska radikalna zajednica i Udruţena opozicija383

.

5.2. IZBORI U SANDŢAKU

Izbori u Sandţaku sprovoĊeni su uporedo sa lokalnim i

parlamentarnim izborima u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji. Imali su

obeleţja demokratije, praćene problemima nasilja, pretnji, protivzakonskim

radnjama i povremeno spreĉavanjima da se glasa na glasaĉkim mestima.

Izbori u Sandţaku imali su sva obeleţja izbora u Bosni i Hercegovini

koja je dugo bila pod vlašću Austro-Ugarske, Crne Gore koja je imala svoj

demokratski monarhistiĉki parlamentarni naĉin izbora i Srbije koja je imala

specifiĉan izgraĊen pralamentarni monarhistiĉki sistem nalik na monarhije

na Zapadu. Zbog nepostojanja jedinstvenih zakonskih okvira za glasanje u

Sandţaku, podeljenom izmeĊu Srbije i Crne Gore, glasalo se na skupovima

382

IARNP ZH knj. 4. – Savo Ĉukanović: Hronika Sjenice, (ND), list. 147.


(nd), str. 73.


120

aklamacijom384

. Dodatno opterećenje izbora u Sandţaku ĉinila je baština iz

osmanlijskog perioda koju su poštovali zastareli krugovi i stare osobe.

Primena novog naĉina glasanja imalo je velikih teškoća i protivljenja.

Postojale su odreĊene nepravilnosti koje su dovodile do sukoba meĊu

predstavnicima pojedinih politiĉkih stranaka. Izbori u Novom Pazaru u

jednom trenutku su doveli do usijanja i do obraĉuna zainteresovanih strana

za lokalne i parlamentarne izbore385

.

Prema Krfskoj deklaraciji, Jugoslavija je bila ustavna, demokratska i

pralamentarna monarhija386

. „Izborno pravo za izbor narodnih poslanika za

Narodno Predsedništvo, kao i izborno pravo za opštine i druge upravne

jedinice, jednako je i opšte, i vršit će se neposrednim i tajnim glasanjem po

opštinama―387

. Prvi izbori u Sandţaku su sprovedeni prema Izbornom zakonu

od 3. septembra 1920. godine. Nakon stvaranja Kraljevine SHS, 1918.

godine, sprovedeni su izbori po principu zasnovanom na Krfskoj deklaraciji.

U poĉetku Kraljevina SHS, „sastavljena od većeg broja jugoslovenskih

zemalja, koje su sve donedavno još stajale pod razliĉitim ţivotnim uvjetima,

teško se sjedinjavala. Nisu se formirale nove poltiĉke stranke, a stare su i

same traţile još uvek puteve i mogućnosti rada u izmenjenim uvjetima―388

.

Odmah posle Prvog svetskog rata formirane su nove politiĉke stranke.

Prilagodile su se novim uslovima delovanja. Nacionalne manjine Muslimani,

MaĊari, Crnogorci, Makedonci i Albanci su formirali svoje politiĉke stranke

i nastojali da kandiduju svoje predstavnike za parlament. Politiĉke stranke su

u periodu (1918-1922) i na lokalnom nivou kandidovale svoje predstavnike i

nastojale da drţe što duţe svoju vlast u opštini, srezu i okrugu. Kasnije u

periodu (1922-1929) stranke su na izborima birale svoje predstavnike u

opštini, srezu i oblasti. U periodu (1929-1941) stranke su kandidovale svoje

predstavnike u opštine, srezove i banovine.

Sve velike stranke u Sandţaku imale su svoje okruţne i opštinske

odbore, koji su uspešno vodili politiĉke stranke na izborima za parlament i

lokalne organe vlasti.

Posebno treba istaći da su glasaĉi na izborima u Sandţaku mogli

birati svoje predstavnike, koji su mogli biti verski voĊa (okruţni muftija),

384

Rad Narodne skupštine otomanskih Srba od 2. februara do 11. februara 1909.

godine, Skoplje 1910. str. 6-15. – Glasanje u gradovima Sandţaka za predstavnike u

Skupštini otomanskih Srba vršeno je aklamacijom na zajedniĉkom sastanku prisutnih

graĊana. 385

Vidi „Politika― od 25. maja 1922. godine, str. 1. 386

Ferdo Ĉulinović: Jugoslavija izmeĊu dva rata, I, Isto, str. 43. 387

Isto, str. 44. 388

Isto, str. 171.


121

zemljoradnik, trgovac, zanatlija, prosvetni radnik – svaki radni, pošteni i

ugledni graĊanin.

5.2.1. LOKALNI IZBORI

Na lokalnom novou do 1919. godine lokalni organi vlasti u Sandţaku

birani su ili imenovani prema postojećim zakonima Kraljevine Srbije i

Kraljevine Crne Gore. Birani su i imenovani okruţni, sreski i opštinski

organi. Okruţni naĉelnik je bio najviši politiĉki predstavnik kraljevske vlade

u okrugu. Pored naĉelnika, na predlog ministra unutrašnjih dela, kraljevim

ukazom postavljan je sekretar okruţnog naĉelnika389

. Nakon završetka Prvog

svetskog rata, naĉelnike srezova i okruga iskljuĉivo je imenovao kralj390

.

Samoupravnu vlas u okrugu ĉinila je okruţna skupština, sastavljena od

okruţnih poslanika, koji su birani zasebno po srezovima na opštinskim

zborovima i u varošima391

. Izvršni organi vlasti u okrugu bili su uţi odbor od

tri ĉlana i širi odbor sastavljen od po jednog predstavnika za svaki srez392

. U

Sandţaku postojali su okruzi: raški (novopazarski), prijepoljski (mileševski),

beranski i pljevaljski. Naĉelnici su, sve do 1919. godine, postavljani od

strane vlada i ministara Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore, uglavnom,

to su u poĉetku bile vojne vlasti tamošnjih vojnih garnizona, sve do prvih

izbora posle Prvog svetskog rata.

U svakom srezu biran je sreski naĉelnik393

. Samoupravnu vlas u srezu

ĉinila je sreska skupština. Ĉlanove za sresku skupštinu birali su opštinski

odbori na ĉetiri godine394

. Izvršni organ sreske skupštine bio je sreski odbor,

koji se sastojao iz sreskog naĉelnika, ili njegovog zastupnika, sreskog ĉlana

389

Zakon o ureĊenju okruga i srezova, (Iz knjige: Zbornik zakona i uredaba,

Preĉišćeno i sistematski ureĊeno izdanje, knj. 1, Beograd 1913., str. 228.).

390 Vidi, „Srpske novine― (Sluţbeni dnevnik Kraljevine Srbije), God. LXXXVI, br.

3, Beograd, 5. januara 1919. godine, str. 1-4. – Novoimenovani sreski naĉelnici bili su:

Ĉedomir Milošević u Srezu prijepoljskom, Pavle Ogrinović u Srezu pribojskom, Radomir

Petrović u Srezu sjeniţkom, Todo Tomić u Srezu novovaroškom i Milan Rašić u Srezu

mileševskom. U ostalim srezovima ĉekao se predlog za imenovanje sreskih naĉelnika od

Ministra pravde Kraljevine SHS.

391 Zbornik zakona i uredaba, (Preĉišćeno i sistematski ureĊeno izdanje), knj. 1,

Beograd 1913., Isto, str. 233-242.

392 Isto, str. 243-245.

393 Isto, str. 228-232.

394 Isto, str. 248-250.


122

okruţnog odbora i dva ĉlana, koje je sreska skupština birala395

. Sreski

naĉelnici i ostali organi vlasti su postavljani od strane vojnih vlasti.

Zvaniĉnih izbora nije bilo. Odbornici i kmetovi u skupštinama birani su

aklamacijom na sednicama sreskih skupština.

Opštine su mogle biti seoske i varoške. U opštini najveći organ vlasti

bio je zbor. Opštinski sud sazivao je zbor, koji su ĉinili glasaĉi jedne opštine.

Birali su predsednika i potpredsednika opštine i kmetove396

. Na zajedniĉkom

zboru birani su predsednik i odbornici. Izvršnu vlast u svakoj opštini

obavljao je opštinski odbor, koji su birani na tri godine. Predsednik

opštinskog suda bio je i predsednik odbora. Odbornici su donosili rešenja na

sednicama odbora. Sednice odbora odrţavane su u opštinskoj sudnici397

. U

svakoj opštini predsednici su postavljani od tamošnjih vojnih organa vlasti.

Odbornici i kmetovi birani su aklamacijom na sednicma opštinskih

skupština398

.

Prema Krfskoj deklaracijei od 20. jula 1917. godine, „izborno pravo

za izbor narodnih poslanika za Narodno Predstavništvo, kao i izborno pravo

za opštine i druge jedinice, jednako je i opšte, i vršit će se neposrednim i

tajnim glasanjem po opštinama―399

.

Prvi opštinski izbori odrţani su 22. avgusta 1920. godine400

. Na

izborima odabrani su opštinski ĉasnici i poslanici401

. Izbori su imali

tradicionalno obeleţje partijskog pripadanja kandidata za pojedina mesta u

opštinskoj, sreskoj, okruţnoj i parlamentarnoj funkciji, gde su birani ugledni

graĊani, koji su birani kao na opštinskim izborima u Srbiji sprovedenim

1907. i 28. marta 1910. godine402

.

395

Pravila o poslovnom redu u okruţnoj skupštini, okruţnom odboru, sreskoj

skupštini i sreskom odboru, (Iz knjige: Zbornik zakona i uredaba, Preĉišćeno i istematski

ureĊeno izdanje, knj. 1, Beograd 1913., str. 252.)

396 Isto, str. 281.

397 IARNP ONP inv. br. 1, list 1-10; Pravila o poslovnom redu u okruţnoj

skupštini, okruţnom odboru, sreskoj skupštini i sreskom odboru, (Iz knjige: Zbornik zakona

i uredaba, Preĉišćeno i istematski ureĊeno izdanje, knj. 1, Beograd 1913., str. 290-293.).

398 IARNP ONP inv. br. 1, list 1.

399 Branko Petranović i Momĉilo Zeĉević: Jugoslavija 1918/1988 – Tematska

zbirka dokumenata, Rad, Beograd 1988. str. 68.

400 „Politika―, God. XVII, br. 4430, Beograd od 23. avgusta 1920. str. 1.

401 AJ 14-6-21.

402 Istorijski arhiv Komunistiĉke partije Jugoslavije, Tom III, Beograd 1950.

str.144.


123

U opštinama Sreza pribojskog nisu izvršeni izbori. Beranskom

okrugu liste su imali demokrati i neopredeljeni403

. U Prijepoljskom okrugu

liste su imali demokrate, neutralni i socijal-demokrate404

. U Pljevljima bila je

istaknuta samo jedna lista – komunistiĉka lista. Tri ĉetvrtine glasaĉa nisu

hteli da glasaju za komuniste i ţeleli su da pokaţu svoje nezadovoljstvo405

. O

rezultatima izbora koliko je koja stranka dobila predstasvnika, vidi tabelu

koja sledi.

Red

ni

bro

j

Ok

rug

Dem

ok

rate

Ra

dik

ali

Neo

pre

del

jen

i

Zem

ljo

rad

nic

i

Ko

mu

nis

ti

Va

n p

art

ija

Lib

era

li

Neu

red

ni

izb

ori

Po

no

vlj

eni

izb

ori

Nij

e b

ilo

izb

ora

Reše

nje

ko

cko

m

Sp

ora

zum

ra

dik

ala

i d

emo

kra

ta

Rep

uli

ka

nci

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

1

Ber

an

ski

10 - 1 - - - - - 2 - - - -

2

Pri

jep

olj

ski

1 - 8 - 1 - - - 6 - - - -

3

Plj

eva

ljsk

i

1 - 3 - - - - - 2

4

Ra

ški

2 6 10 1 4

5

Bij

elo

po

ljsk

i

- - - - - - - - - - - - -

Tabela br. 10 – Rezultati lokalnih izbora 22. avgusta 1920. godine u izbornim okruzima:

belopoljskom, beranskom, prijepoljskom, pljevaljskom i raškom

403

„Politika―, God. XVII, br. 4432, Beograd od 25. avgusta 1920. str. 2.

404 „Politika―, God. XVII, br. 4432, Isto, str. 2.

405 „Politika―, God. XVII, br. 4430, Beograd od 23. avgusta 1920. str. 2.


124

Kod ponovljenih izbora u pojedinim izbornim okruzima nemamo

konkretnih podataka da li su odrţani i, ako su odrţani, kako su glasaĉi

glasali.

Pod parolama demokratije, jedinstva, pravde i rada sve stranke u

Sandţaku su samouvereno išle na lokalne i parlamentarne izbore. Jedna od

interesantnijih izbornih parola stojala je na plakati Okruţnog odbora

Demokratske stranke u Novom Pazaru, koji je glasio „uzmi 50 prutova i svih

50 ćeš izlomiti jedan po jedan; veţi ih u snop, da ti je snaga Kraljevića

Marka, nećeš ih moći slomiti―406

. Ovde se misli na jedinstvo svih naroda koji

su ţiveli u Kraljevini SHS. U predizbornoj trci Demokratska stranka je

preuzela od francuskog naroda parolu „Jednakost, bratstvo i sloboda―, što je

primenjivano u predizbornoj trci u Novom Pazaru i široj okolini.

Prema Vidovdanskom ustavu od 1921. godine, uprava u Kraljevini

SHS vršena je po oblastima, okruzima, srezovima i opštinama. Na ĉelu svake

oblasti nalazio se veliki ţupan koga je postavljao Kralj i koji je upravljao

preko drţavnih organa poslovima drţavne uprave u oblasti. Za poslove

mesnog: opštinskog, sreskog i oblasnog znaĉaja uspostavljena su mesna:

opštinska, sreska i oblasna samouprava ureĊena na naĉelu izborom. Organi

oblasne uprave bili su oblasna skupština i oblasni odbori (Zetske oblasti,

Raške oblasti i Uţiĉke oblasti). Oblasna i sreska skupština birale su sebi

predsednika, koji je predsedavao njihovim sednicama. One su birale oblasne

i sreske odbore407

. Prema Zakonu o opštoj upravi od 28. aprila 1922. godine,

poslove opšte uprave vršili su po uputstvima u granicama zakona i pod

nadzorom nadleţnih ministara, u oblasti oblasni veliki ţupan, u srezu sreski

poglavar. Nadzor drţavnih upravnih vlasti nad samoupravnim vlastima

regulisali su posebni zakoni o samoupravi oblasti, srezova i opština408

.

Lokalni izbori u Kraljevini SHS odrţani su 15. avgusta 1926. godine.

Zategnutost meĊu politiĉkim strankama rasla je i pretila da preraste u

sukobe, ali ministar pravde uveravao je glasaĉe i politiĉke stranke da će se

potpuno osigurati sloboda isticanja kandidatskih lista, sloboda agitacije i

sloboda izbora409

. Na ovim izborima u Srezu mileševskom u 4 opštine izbore

406

IARNP ZP, f. 1. – Plakat Okruţnog odbor Demokratske stranke u Novom

Pazaru, Novi Pazar, februara 1922. godine. Ovde se radi o redovnim plakatima prilikom

predizbornih skupova i sveĉanosti koje su odrţavane u zimskim danima, kada je seosko

stanovništvo imalo neradno vreme i moglo se odazvati na stranaĉke skupove.

407 Srpski ustavi od 1835. do 1990. godine, Beograd 2004. str. 209-212.

408 Branko Petranović i Momĉilo Zeĉević: Jugoslavija 1918/1988 – Tematska

zbirka dokumenata, Rad, Beograd 1988. str. 201.

409 „Politika―, God. XXIII, br. 6.574, Beograd, 14. avgusta 1926. str. 1.


125

su dobili Radikalna stranka a u 3 Demokratska stranka; u srezu Nova Varoš

u 3 opštine dobila je Radikalna stranka a u 4 Demokratska stranka; u Srezu

pribojskom u 6 opština izbore je dobila Radikalna stranka a u 1 opštini

Demokratska stranka; u Srezu deţevskom u 11 opština izbore je dobila

Radikalna stranka a u 1 opštini Demokratska stranka; u Srezu sjeniĉkom

izbore je dobila Radikalna stranka u 11 opština a Demokratska stranka u 1

opštini; u Srezu štaviĉkom izbore je dobila Radikalna stranka u svih 8

opština; u Srezu beranskom izbore je dobila Radikalna stranka u 8 opština,

Demokratska stranka u 4 opštine i neopredeljeni dobili su u jednoj opštini410

.

Nakon formiranja banovina 3. oktobra 1929. godine, Sandţak je

pripao Zetskoj banovini. Na ĉelu banovine stajao je ban, koji je postavljan

kraljevim ukazom na predlog predsednika Ministarskog saveta. Ban je bio

predstavnik kraljevske vlade u banovini. Vršio je politiĉku i opštu upravnu

vlast u banovini. Njemu su bila potĉinjena sva nadleštva i svi organi opšte

uprave u banovini. Vršio je nadzor na samoupravama. U nadleţnosti bana

spadali su poslovi oko unapreĊenja ratarstva, voćarstva, vinogradarstva,

povrtarstva, livada i pašnjaka; svi poslovi oko stoĉarstva i veterinarstva u

banovini; poslovi kolonizacije i komasacije, poljska policija i meteorologija

u banovini; projektovanje graĊenje i odrţavanje svih drţavnih puteva i

mostova u banovini; projektovanje, izrada i odrţavanje drţavnih zgrada i

drugih arhitetktonskih objekata u banovini; ureĊenje vodenih tokova,

kanalizacija i snabdevanja vodom, iskorišćavanje vodenih snaga, melioracije,

svi poslovi vodnih zadruga. Imao je nadzor nad akcionarskim i komanditnim

društvima, privrednim i kreditnim zadrugama. U njegovu nadleţnost bili su

svi poslovi koji su se odnosili na trgovaĉke, industrijske i zanatske komore u

banovini; izvršenje zakona o šumama i o lovu. Vršio je nadzor nad

samoupravnim, crkvenim i vakufskim šumama. Imao je nadzor nad svim

drţavnim rudnicima. U nadleţnosti bana nalazila se zaštita rada, inspekcija

rada i posredovanje rada. U nadleţnosti bana bili su svi poslovi koji su se

odnosili na osnivanje, ureĊenje i rad narodnih škola, graĊanskih, drţavnih i

privatnih, kao i svih niţih struĉnih škola. Vršio je nadzor nad radom i

osobljem svih srednjih škola, gradnjom, odrţavanjem i snabdevanjem svih

mešovitih škola, nad svim društvima u banovini. Starao se za ekonomski i

kulturni razvoj u svojoj banovini411

.

410

„Politika―, Godina XXIII, br. 6576, Beograd, 16. avgust 1926. str. 2; „Politika―,

Godina XXIII, br. 6577, Beograd, 17. avgust 1926. str. 1-2; „Politika―, Godina XXIII, br.

6578, Beograd, 18. avgust 1926. str. 1-4; „Politika―, Godina XXIII, br. 6579, Beograd, 19.

avgust 1926. str. 6.

411 Izvod iz administrativnih (upravnih) zakona i policijskih uredaba, pravilnika,

uputa, raspisa i naredaba predviĊenih za izvoĊenje nastave u ţandarmeriji, knj. 2, Novi Sad

1933. str. 57-63.


126

Prema Ustavu Kraljevine Jugoslavije od 1931. godine, Zetska

banovina je, izmeĊu ostalog, obuhvatala i Sandţak. Na ĉelu banovine nalazio

se ban, koji je bio predstavnik vrhovne vlasti u banovini. U banovini, kao

samoupravno telo, postojali su banovinsko veće i banovinski odbor.

Banovinsko veće birano je na ĉetiri godine. Veće je biralo iz svoje sredine

banovinski odbor, koji je bio samoupravni izvršni organ u banovini412

.

Svaki srez imao je sreskog naĉelnika, koji je postavljan na predlog

ministra unutrašnjih poslova kraljevskim ukazom. Sreski naĉelnik bio je

predstavnik vlade u srezu. Svaki srez u Sandţaku imao je svog sreskog

naĉelnika413

. Sreski naĉelnici 1929-1934. godine bili su: u Andrijevici Milan

Popović, u Plavu Milivoje Lakićević, u Beranama Zarija Prelević, u Bijelom

Polju Arsenije Petković, u Prijepolju Ţivota Milenković, u Novoj Varoši

Dimitrije Đusmović, u Pljevlju Dragoljub Košuta, u Priboju Jeliĉić Miodrag,

u Sjenici Milovan J. Ilić.

Opštinski izbori u Sandţaku posle šestojanuarske diktature odrţani su

15. oktobra 1933. godine. Na izborima su izabrani kandidati u Srezu

bjelopoljskom: Opštine bjelopoljske – Jovan Lazarević; Zlatomske – Hajder

Tošić Asan; Koritske – Ibrahim Bekić; Lozanske – Juco Ćorović;

Mojkovaĉke – Tomo Stanić; Nedakuske – Vlado Rajĉević; Pavinopoljske –

Marko Sekulić; Ravnoreĉke – Vule Ţurić; Rasovske – Blagota Vlakić;

Savinopoljske – Gavrilo Novovoić; Šahovićske – Mirko Tomović. U Srezu

beranskom odabrani su: Opština budimska – Vasilije Barjaktarević; Štitarska

– Luko Medović; Manastirska – Nikola Joksimović; Beranska – Zarije

Joksimović; Gornjoselska – Jovan Ojdanović; Roţajska – Ilija Zeĉević;

Petnica – Galjan Kršić; Donjo-raţaniĉka – Mitar Aniĉić. U Srezu deţevskom

odabrani su: Opština novopazarska – Dušan Davidović; Trnavska – Ţivko

Vuksanović; Postenjska – Spasa Nićiforović; Rajetićska – Miloš

Aksentijević; Pološka – Miladin Milanović; Poţeška – Ćamil Društinac;

Nikoljska – Milijan Dimitrijević; Jošaniĉka – Sava Nedeljković; Vraĉevska –

Bogdan Kuzmanović; Vojkovićka – Avdo Savĉević; Štitarska – Jakov Vasić

i Sopoćanska – Dušan Ćurĉić. U Srezu mileševskom odabrani su: Opština

babinska – Milojica Pleskonić; Ivanjska – Radojica Divac; Prijepoljska –

Musa Musabegović; Mileševska – Dimitrije Sekulić; Komaranska – Adţo

(Hadţo) Bjelak; Veliko-ţupska – Sredo Nestorović; Kanjska – Rade

Jevtović; Brdarevska – Šerif Bašić; Zvjezdanska – Jovan Posrkaĉi;

Stranjanska – Milisav Pušica. U Srezu novovaroškom odabrani su: Opština

412

Srpski ustavi od 1835. do 1990. godine, Isto, str. 227-247.

413 Zakon o unutrašnjoj upravi, (Iz knjige: Izvod iz administrativnih (upravnih)

zakona i policijskih uredaba, pravilnika, uputa, raspisa i naredaba predviĊenih za izvoĊenje

nastave u ţandarmeriji, knj. 2, Novi Sad 1933. str. 64-101.)


127

novovaroška – Rajko Rajanović; Bistriĉka – Dobrosav Ljubojević;

Radijeviĉka – Risto Popović; Rutoška – Tio Gordić; Boţetićka – Vojo

Popović; Radoinjska – Aleksa Subotić. U Srezu pljevaljskom odabrani su:

Opština Pljevlje – Bogdan Nenadić; Bobovska – Jevrem Canjević;

Boljanićka – Simeun Borović; Gotovuška – Bajo Pivljanin; Ilinobrdska –

Marko Terzić; Kosaniĉka – Golub Petrović; Meljaĉka – Milovan Starĉević;

Otilovaĉka – Aleksa Šaranĉić; Prenćanska – Miloš Peruniĉić; Hoćevinska –

Drago Tošić; Bukoviĉka – Latif Moĉević; Mataruška – Mile Vukašinović. U

Srezu pribojskom odabrani su: Opština pribojska – Dobroslav Stevović;

Buĉevska – Mile Luković; Tolaĉka – Milisav Ratković; Zabrdska – Šerif

Gibanica, Soĉiĉka – Ibro Gerezić. U Srezu štaviĉkom odabrani su: Opština

delimeĊska – Bećo Hasanović; Ibarska – Ramo Elezović; Raduhovaĉka –

Junuz Ahmetović; Suvodolska – Radomir Miljković; Tutinska – Vuksan

Popović414

.

Poseban problem odrţavanja izbora u Sandţaku na lokalnom nivou

predstavljalo je nepismeno stanovništvo. U Pojedinim sredinama odbori nisu

mogli voditi zapisnike na sastancima, ako su ih i odrţavali, zato što su svi

ĉlanovi biraĉkog dbora bili nepismeni415

. U opštinama suvodolskoj, Srez

štaviĉki, BuĊevskoj i Dugopoljanskoj Srez Sjeniĉki 1920. godine izbori nisu

izvršeni. Postavlja se pitanje regularnosti odrţanih izbora.

5.2.2. PARLAMENTARNI IZBORI

Devetnaest meseci pre izbora za Ustavotvornu skupštinu u

osloboĊenim krajevima, pa i u okruzima u Sandţaku, posmatranom kao

geografska oblast, obavljeni su izbori za Privremeno narodno predstavništvo

Kraljevine SHS. U okruzima birani su po dva poslanika bez obzira na

veliĉinu i broj stanovnika u njima. Na ovim izborima stranke u Sandţaku

nisu imale svoje odbore niti mesne odbore. Nakon ovih izbora u Privremeno

narodno predsedništvo za Okrug prijepoljski izabrani su dr Aleksa Stanišić i

Nikola Minić, porfesor, a za zamenike Danilo Šiljak, sveštenik i Mihailo

Roljević, zemljoradnik. Za Okrug raški izabrani su Salih beg Rasovac i dr

Aleksandar Pavićević, sreski lekar, a za zamenike Mane Muratović,

414

„Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. II, br. 31,

Prijepolje, 1. novembar 1933. stgr. 3.

415 AJ 14-6-21


128

predsednik Opštine DelimeĊe i Spasoje Nićiforović, predsednik Opštine

Postenje416

.

„Za Radikalnu stranku je na prvim izborima za ustavotvornu

skupštinu, 28. novembra 1920. godine, glasala većina Bošnjaka u Sandţaku,

dok se za Demokratsku stranku opredelila većina Srba―417

. Demokratska

stranka se tada zalagala za rešenje agrarnog pitanja bez davanja bilo kakve

nadoknade za oduzetu zemlju agama i begovima, što je umanjilo

interesovanje glasaĉa za ovu opciju. Radikalna stranka je obećavala da za

zemlju oduzetu u vreme sprovoĊenja agrarne reforme treba dati odreĊenu

nadoknadu (rentu) onima kojima je oduzeta zemlja. Dakle, Radikalna stranka

je Bošnjacima obećavala neka prava, zbog ĉega su oni većinom, glasali za

Radikalnu stranku. Na ovim izborima biraĉi u Sandţaku izjašnjavali su se za

predstavnike Demokratske stranke, Radikalne stranke i Komunistiĉke

Partije418

.

U Novopazarskom kraju na izborima za Ustavotvornu skupštinu

1920. godine Radikalna stranka i NTO su dobili preko jedne ĉetvrtine

glasaĉkog tela – „Radikalna stranka 11,4%, a „Demijet― 16,7% na celoj

teritoriji Novopazarskog kraja, Stare Srbije i Makedonije―419

.

Na parlamentarnim izborima 1920. godine, Raški okrug sa srezovima

deţevskim, sjeniĉkim i štaviĉkim nalazio se u sastavu Zveĉansko-raškog

izbornog okruga. Demokratska stranka istakla je dve liste: jednu pravu i

jednu disidentsku. Na pravoj listi bili su predstavnici: Gligorije Boţović420

,

knjiţevnik i ĉinovnik rodom iz Starog Kolašina (Pridvorice), ĐorĊe

Mihajlović, trgovac iz Novog Pazara, ĐorĊe Vujaţić, trgovac iz Sjenice,

David Parlić, savetnik iz Vuĉitrna, Ljubomir Stevanović, direktor Gimnazije

416

AJ 21-335-61 list 1597 - Predstavnici ostalih podruĉja nisu uneti u navedene

spiskove poslanika.

417 Murat Mahmutović i Fehim Dţogović: Mahmutovići bjelopoljskog kraja

/Traganja i kazivanja/, Novi Pazar 2007. str. 64; uporedi, Hakija Avdić: Poloţaj Muslimana

u Sandţaku 1912-1941, Sarajevo 1991.

418 Uporedi, Statistiĉki pregled izbora narodnih poslanika, Beograd 1921.; vidi,

Miroljb Vasić: Parlamentarni izbori u Jugoslaviji (1929-1941), „Vojno-istorijski glasnik―,

God XLII, br. 2, Beograd 1991. str. 219-242. 419

Statistika izbora narodnih poslanika Kraljevine SHS, odrţanih 18. marta 1923.

1925. i 1927. godine, str. XXXVI-XXXVII, „Pregled― br. 9; Dr Marko Atlagić: Narodna

radikalna stranka i njeno organizaciono širenje i politiĉko delovanje u Novopazarskom kraju

1920-1930. godine, „Novopazarski zbornik―, br. 26, Novi Pazar 2002. str. 209.

420 AKP LAFEG kut. 1-3;


129

iz Novog Pazara421

i njegov zamenik Ljubomir S. Vujić, advokat iz Novog

Pazara422

. Na desidentskoj listi ove partije nalazili su se: Jovan Nešković,

sudija u ostavci iz Kosovske Mitrovice, Riza Ibrahim Deva, trgovac iz

Kosovske Mitrovice, Milivoje Avramović, šef Finansijske uprave iz

Kosovske Mitrovice, Ahmed Iljaz, rentijer iz Kosovske Mitrovice, Sali Sabri

Mujadţić, okruţni muftija iz Kosovske Mitrovice423

. Na listi radikalsko-

dţemijetske koalicije nalazili su se: Mehmedalija H. Mahmutović, muftija iz

Novog Pazara, Spaso Nićiforović, zemljoradnik iz sela Postenja kod Novog

Pazara, Ibrahim Ĉerkez, trgovac iz Kosovske Mitrovice, Nastas Petrović,

ministar na raspoloţenju iz Beograda i njegov zamenik dr Danilo Lj. Kostić,

profesor iz Beograda. Na listi Komunistiĉke partije Jugoslavije bili su:

Ethem Burbulović, student prava iz Sarajeva, Konstantin Najković, kafedţija

iz Velesa, Apostol Košanović, pekar iz Vuĉitrna, Vasilije Kandić, krojaĉ iz

Kosovske Mitrovice, ĐorĊe Stuparić, advokat iz Kumanova i njegov

zamenik Karlo Broţ, geodet iz Kumanova424

.

Glasanje se obavljalo na taj naĉin što je svaki glasaĉ ubacivao

kuglicu u sanduĉe koje je odabrao. Na kraju su ĉuvari kutija brojali kuglice,

koje su svaka za sebe predstavljale po jedan glas.

Na izborima 1920. godine organizovani su izbori za Ustavotvornu

skupštinu. U Zveĉansko-Raškom okrugu postojao je srpsko-muslimanski

savez. Radikalna stranka nije istakla liste, ali su se njeni istaknuti ljudi našli

na listama NTO ĉiji su nosioci bili ugledni muslimani. Na ovim izborima u

ovm okrugu ubedljivo je pobedila NTO lista Ferhat bega Ali Drage, kja je

dobila ĉetiri poslaniĉka mesta425

. U Okruzima Beranama i Prijepolju na

listama Radikalne stranke našli su se ugledni lokalni muslimani, slovenskog i

421

IARNP GNP inv. br. 1. – U Delovodniku Gimnazije u Novom Pazaru nalaze se

podaci da je direktor gimnazije bio angaţovan oko izbora i da se isticao u radu sa masama.

422 IARNP ZH knj. 2. – Miodrag Radović: Hronika Novog Pazara, knj. 1, (nd)

423 IATM OM kut. 1-4; uporedi, Statistiĉki pregled izbora narodnih poslanika za

Ustavotvornu skupštinu Kraljevine SHS na dan 28. novembra 1920. Beograd 1921. (bez

oznaĉenih stranica), deo koji se odnosi na Zveĉansko-raški okrug; Istorijski arhiv Titova

Mitrovica: Opština Mitrovica – Kosovska Mitovica kut. 1-4.

424 Statistiĉki pregled izbora narodnih poslanika za Ustavotvornu skupštinu

Kraljevine SHS na dan 28. novembra 1920. Beograd 1921. (bez oznaĉenih stranica), deo

koji se odnosi na Zveĉansko-raški okrug.

425 IARNP ZK kut. 2; Dr Marko Atlagić: Narodna radikalna stranka i njeno

organizaciono širenje i politiĉko delovanje u Novopazarskom kraju 1920-1930. godine,

„Novopazarski zbornik―, br. 26, Novi Pazar 2002. str. 212.


130

turskog porekla: Bejtula Redţepović, Alija Šaćirović, Šef Zade, Derviš

Šećerhodić i drugi426

. O rezultatima izbora vidi tabelu koja sledi.

Srez Broj

biraĉa

Broj

glasova

%

izlaznosti

Lista

DS 1

Lista

DS 2

Lista RS-

Dţemijet

Lista

KPJ

1 2 3 4 5 6 7 8

Deţevski 6.709 3.788 56,43 1.834 281 1.310 363

Sjeniĉki 6.842 3.873 56,60 1.148 134 2.197 394

Štaviĉki 2.295 1.788 77,91 257 101 1.255 175

Svega 15.846 9.499 63,64 3.234 516 4.762 932

Tabela br. 11 – Rezultati parlamentarnih izbora 1920. godine u srezovima: Deţevskom

Sjeniĉkom i Štaviĉkom

Za poslanike Zveĉansko-raškog izbornog okruga izabrani su:

Mehmedalija Mahmutović, Gligorije Boţović, Spaso Nićiforović, Ethem

Bulbulović i Nastas Petrović427

.

Izbornom Okrugu prijepoljskom, pljevaljskom, bjelopoljskom i

beranskom pripadali su Okrug prijepoljski sa srezovima: mileševskim,

novovaroškim i pribojskim; Okrug pljevaljski sa srezovima: boljaniĉkim i

pljevaljskim; Okrug bjelopoljski sa srezovima: bjelopoljskim i lozanskim; i

Okrug beranski sa srezovima: budimskim i roţajskim428

.

426

Dr Marko Atlagić: Narodna radikalna stranka i njeno organizaciono širenje i

politiĉko delovanje u Novopazarskom kraju 1920-1930. godine, „Novopazarski zbornik―, br.

26, Novi Pazar 2002. str. 212.



koji se odnosi na Zveĉansko-raški okrug



koji se odnosi na Okrug prijepoljski, pljevaljski, bjelopoljski i beranski.


131

Red

. b

roj

Sre

z

Bro

j b

ira

ĉa

Bro

j g

lasa

ĉa

Pro

cen

at

lasa

ĉa

%

Ra

dik

al.

lis

ta b

r. I

Ra

dik

. li

sta

br.

II

Dem

ok

. li

sta

br.

I

Dem

ok

. li

sta

br.

II

Dem

ok

. li

sta

br.

III

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

1 Mileševski 3.751 2.920 77,84 892 76 1.279 537 136

2 Novovaroški 1.953 1.357 69,43 130 14 978 182 53

3 Pribojski 2.730 1.975 72,34 213 38 955 563 206

4 Boljanićki 2.942 2.010 68,32 846 33 775 187 169

5 Pljevaljski 2.287 1.729 75,60 67 19 1.345 42 256

6 Bjelopoljski 3.301 2.168 65,67 22 154 666 960 366

7 Lozanski 2.155 1.445 67,05 24 43 346 858 174

8 Beranski 2.230 1.699 76,53 28 4 1.239 411 17

9 Budimski 1.464 1.158 79,09 11 4 767 369 7

10 Roţajski 1.470 1.163 79,01 28 22 103 998 12

Svega 24.286 17.654 73,08 2.261 407 8.453 5.107 1.396

Tabela br. 12 – Rezultati parlamentarnih izbora 1920. godine u srezovima: mileševskom,

novovaroškom, pribojskom, pljevaljskom bjelopoljskom lozanskom,

beranskom budimskom i roţajskom


132

Radikalna lista u Izbornom Okrugu prijepoljskom, pljevaljskom,

bjelopoljskom i beranskom imala je kandidate: dr Aleksu Stanišića, ministar

na raspoloţenju iz Prijepolja; Derviša Šećerkadića, muftiju iz Pljevalja;

Ljuba Popovića, inţinjera iz Berana; dr Safeta Bašagića, profesora iz

Sarajeva i njegovog zamenika dr Mehmeda Zildţića, profesora iz Sarajeva.

Radikalna lista II imala je predstavnike: Sretena Stanića, advokata iz Bijelog

Polja; Šerifa Arnautovića, vlasnika lista „Domovina― iz Sarajeva; Lazara

Morakovića, trgovca iz Bijelog Polja; dr Avda Hasanbegovića, urednika

„Domovine― iz Sarajeva i njegovog zamenika Grgura Berića, sekretara

Ministarstva spoljnih poslova iz Beograda. Demokratsku listu I predstavljali

su Sreten V. Vukosavljević, inspektor Ministarstva za agrarnu reformu iz

Prijepolja; Mihajlo Kurtović, uĉitelj iz Pljevalja; Mile Peruniĉić, uĉitelj u

ostavci iz Premćana; Pavle Ĉubrović, docent Univerziteta iz Berana sa

zamenikom Svetomirom J. Borisavljevićem, diplomiranim pravnikom iz

Prijepolja. Demokratsku listu II predstavljali su: Mustafa Salihbegović,

muftija iz Bijelog Polja; Mithad Hodţić Šerif, posednik iz Skoplja; Milan

Popović, uĉitelj iz Berana; Marko Cemović, generalni konzul u Odesi sa

zamenikom Velimirom Jojićem, profesorom v.d. direktora gimnazije iz

Berana. Demokratsku listu III predstavljali su: Tripko Ĉugić, narodni

poslanik iz Beograda; Nićifor Lisiĉić, knjigovoĊa Ministarstva inostranih

dela iz Beograda; Savo Gogić, seljak iz sela Ţidovića; dr Mihajlo

Martinović, lekar iz Bijelog Polja sa zamenikom Novicom Šaulićem,

sekretarom Suda iz Podgorice429

. U Okrugu prijepoljskom, pljevaljskom,

bjelopoljskom i Beranskom za narodne poslanike izabrani su Sreten V.

Vukosavljević, inspektor za Agrarnu ferormu iz Prijepolja; Mihajlo

Kurtović, uĉitelj iz Pljevalja, Mustafa Salihbegović, muftija iz Bijelog Polja i

dr Pavle Ĉubrović, docent Univerziteta rodom iz Berana430

.

Drugi parlamentarni izbori u Kraljevini SHS izvršeni su 18. marta

1923. godine431

. Na ove izbore izašao je veliki broj partija, stranaka i

udruţenja. Komunistiĉka partija Jugoslavije je na ovim izborima delovala iz

ilegale. Izbori su sprovoĊeni prema Izbornom zakonu donetom 21. juna l922.

godine432

, koji je bio izmena i dopuna ranijeg Izbornog zakona od 3.

septembra 1920. godine. Na ovim izborima favorizovane su veće politiĉke

429

Statistiĉki pregled izbora narodnih poslanika za Ustavotvornu skupštinu


koji se odnosi na izborni Okrug prijepoljski, pljevaljski, bjelopoljski i beranski.

430 Bilten Kluba narodnih poslanika, God. I, br. 1, Beograd 1921.

431 Ferdo Ĉulinović: Jugoslavija izmeĊu dva rata, I, Isto, str. 397; uporedi, Vladan

Jovanović: Jugoslovenska drţava i Juţna Srbija 1918-1929. (Prvo izdanje), Beograd 2002.

432 Ferdo Ĉulinović: Jugoslavija izmeĊu dva rata, I, Isto, str. 404.


133

stranke, koje su delimiĉno odustale od ranijeg proporcionalnog izbornog

sistema i uvedeni su sreski kandidati. „Oko ovih i brojnih drugih pitanja

meĊu strankama je dolazilo do nesporazuma i suprotnih stavova, što je u

redovima rukovodstava i ĉlanova stranaka na terenu izazvalo pojavu frakcija

i disidentskih grupa kod demokrata, radikala i dţemijetlija, ĉega je bilo i na

terenu Raškog okruga―433

. U Srezu deţevskom došlo je do pokušaja ubistva

Ţivka Šušića, zbog ĉega je bio osuĊen Salihbeg Rasovac, koji je kasnije

pomilovan i pušten na slobodu434

. Na nestabilnost i zaoštravanje

meĊustranaĉkih odnosa delovala je i pojava kaĉaĉkih i odmetniĉkih bandi

koje su se kretale Sandţakom i ubijale i pljaĉkale stanovništvo435

.

Srezovi: Deţevski, Sjeniĉki i Štaviĉki na parlamentarnim izborima

1923. godine bili su u okviru Zveĉansko-raškog izbornog okruga. Na

izborima je bilo ĉetiri stranke Radikalna, Demokratska i „Dţemijet― po dve i

Republikanska stranka jednu listu. Radikalna stranka je istakla dve liste: na

jednoj bio je Ţivko Šušić, advokat iz Beograda, i drugoj Spaso Nićiforović,

zemljoradnik iz sela Postenja kod Novog Pazara i narodni poslanik

prethodnog saziva, zamenik Todor Mirković, trgovac iz Novog Pazara; za

Sjeniĉki srez Jovan Spasić, profesor iz Prizrena, zamenik Savo Tubić,

zemljoradnik iz Lopiţa kod Sjenice. Na desidentskoj listi radikala bio je

Gliša Elezović, profesor i nauĉni radnik iz Vuĉitrna, a nejgovi sreski

kandidati za Deţevski i Štaviĉki srez Vasilije Popović, zemljoradnik iz

Popovca i predsednik donjošanaĉke opštine, zamenik Profil Nedeljković,

zemljoradnik iz Ulija; za Sjeniĉki srez Radoslav M. Vesnić, novinar iz

Beograda, zamenik Sava Klinić, uĉitelj iz Kosovske Mitrovice436

.

Demokratska stranka imala je dve liste: jednu Gligorije Boţović

(drugi put), knjiţevnik i poslanik ove stranke prethodnog saziva437

, a srpski

kandidat za Deţevski, Sjeniĉki i Štaviĉki srez bio Dragan Stikić, graĊevinar

iz Novog Pazara, zamenik Stanoje Branković, kafedţija iz Novog Pazara. Na

drugoj desidentskoj okruţnoj listi demokrata bio je Jovan Nešković, advokat

433

Dr Milovan Sekulić: Rezultati skupštinskih izbora u Raškom okrugu u periodu

ograniĉenog parlamentarizma (1920-1929), „Novopazarski zbornik―, br. 22, Novi Pazar

1998. str. 180. 434

IARNP ON knj. 3 – Knjiga osuĊenih lica opštine novopazarske za 1920-1929.

godine; vidi, „Politika―, Beograd od 19. maja 1922. st 1. – „Osuda Salihbega Rasovca―. 435

IARNP ZK kut. 2; Opširnije o kaĉacima vidi, „Novopazarski glas―, Novi Pazar

1922. – „Kaĉaci―; „Politika―, Beograd od 25. maja 1922. godine, str. 2 – „Novi upadi iz

Albanije―. 436

„Sluţbene novine―, br. 52, Beograd od 8. marta 1923. str. 8-9. 437

AJ MSP, 39, fasc. 15; AKP LAFEG fasc, 1-10; Opširnije o Gligoriju Boţoviću

kao poslaniku vidi, Milenko Jevtović: Liĉnost i knjiţevno delo Gligorija Boţovića, knj.1,

Zubin Potok-Priština, 1996. str. 73-99;


134

iz Kosovske Mitrovice, a njegovi sreski kandidati za Deţevski i Štaviĉki

srez, Vukola Popović iz Jošanice (uĉitelj), zamenik Miladin Miljković, bivši

aktivni oficir, zemljoradnik iz Deţeve, a za Sjeniĉki srez Rafo MlaĊenović,

sajdţija iz Sjenice, zamenik Petar Bioĉanin, zemljoradnik iz Štavlja438

.

Okruţnu izbornu listu u svim srezovima Zveĉansko-raškog izbornog

okruga Rapublikanske stranke 1923. godine predstavljao je Ramadan E.

Ţubi, trgovac iz Kosovske Mitrovice, a njen sreski kandidat za srezove

Deţevski, Sjeniĉki i Štaviĉki bio je Dragoljub Joksimović, trgovac iz

Beograda, a zamenik Andrija Lekić, zemljoradnik iz Šipovlja439

.

„Dţemijet― je na parlamentarnim izborima u Zveĉansko-raškom

izbornom okrugu bio manjinska politiĉka stranka, koja je imala dve okruţne

izborne liste: nosioc prve bio je Ferhat Alibeg Draga, a sreski kandidati u

svim srezovima bili su Aćif Ahmetović, Rifat Rušiti i Šaban Mustafa; nosioc

druge liste bio je Šahsuvarbeg Ĉavić iz Novog Pazara, a sreski kandidat za

Deţevski, Štaviĉki i Sjeniĉki srez bio je Mane Muratović, zemljoradnik i

predsednik Opštine delimeĊske (Srez štaviĉki), zamenik Hafiz Emrula

Kaĉapor, imam iz Novog Pazara. Ovu okruţnu listu potvrdio je Prvostepeni

sud u Kosovskoj Mitrovici 21. februara 1923. godine440

. O rezultatima

glasanja na parlamentarnim izborima 1923. godine u Zveĉansko-raškom

okrugu vidi tabelu koja sledi.

Red

. br.

Sre

z

Bro

j

gla

sova

RS

RS

dis

.

DS

DS

dis

.

Dţe

m.

Dţe

m.

dis

.

Rep

.str

. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

1 Deţevski 5.020 1.691 75 460 411 2.147 196 40

2 Sjeniĉki 3.623 423 40 44 1.053 1.842 194 27

3 Štaviĉki 2.097 263 51 53 51 1.529 136 20

Svega 10.740 2.377 166 557 1.515 5.518 526 87

Tabela br. 13 – Rezultati parlamentarnih izbora 1923. godine u srezovima: Deţevskom

Sjeniĉkom i Štaviĉkom.

438

„Sluţbene novine―, br. 52, Beograd od 8. marta 1923. str. 8-9. 439

Statistiĉki izbori narodnih poslanika Kraljevine SHS, odrţani 18.03.1923.

godine, Beograd 1924. str. 22-23. 440

Statistiĉki izbori narodnih poslanika Kraljevine SHS, odrţani 18. marta 1923.

godine, Beograd 1924. str. 22-23.


135

Za poslanike su izabrani sva ĉetiri kandidata sa prve izborne liste

Dţemijeta: Ferhatbeg Ali Draga, Aćif Ahmetović, Rifat Rušoti i Šaban

Mustafa.

U izbornom okrugu prijepoljsko-pljevaljsko-bijelopoljsko-beranskom

glasalo se za demokratskog predstavnika Sretena Vukosavljevića, radikala dr

Aleksu Stanišića, demokratskog disidenta dr Pavla Ĉubrovića,

muslimanskog demokratu Mithada Hadţića i predstavnika „Dţemijeta―

Derviša Šećerkadića441

. O rezultatima glasanja vidi tabelu koja sledi.

Red

. bro

j

Sre

z

Ukupan

bro

j

gla

sova

Dem

ok.

stra

nka

Rad

ik.

stra

nka

Dem

ok.

dis

iden

ts.

Musl

im.

dem

okra

t.

― D

ţem

ijet

‖

1 2 3 4 5 6 7 8

1

Ber

ansk

i

4.040 279 713 1.859 546 643

2

Bij

elopolj

ski

4.704 1.357 601 362 1.589 795

3

Plj

eval

jski

4.365 2.392 473 36 62 1.402

4

Pri

jep

olj

ski

7.762 3.660 1.040 67 211 2.784

Svega 20.871 7.688 2.827 2.324 2.401 5.624

Tabela br. 14 – Rezultati parlamentarnih izbora 1923. godine u srezovima: Beranskom,

Bijelopoljskom, Pljevaljskom i Prijepoljskom.

441

Statistika izbora narodnih poslanika Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

odrţanih 18. marta 1923. godine, Beograd 1924. str. 2-3, 4-6, 50-51, 124.


136

Izabrani poslanici su 2 demokratske stranke: Sreten Vukosavljević i

Svetomir Borisavljević; i jedan „Dţemijeta― Derviš Šećerkadić.

Srezovi Plav i Gusinje nalazili su se u Izbornom okrugu Crne Gore u

starim granicama, kao glasaĉka mesta Sreza Andrijevice. Nosioci lista u

ovom srezu bili su Jovan Đonović, nosioc liste Demokratske stranke; Jovan

Tomašević, nosioc Nezavisnih radikala; Novica Šaulić, nosioc

Zemlljoradniĉke stranke; Mihailo Ivanović, nosioc liste Federalistiĉke

stranke; dr Boţidar Vukotić, nosioc Demokratske stranke; dr Pavle

Ĉubrović, nosioc Demokratske disidentske liste; i Ljuba Bakić, nosioc liste

Radikalne stranke. Rezultate glasanja vidi u tabeli koja sledi.

Red

ni

bro

j

Gla

saĉk

o m

esto

Ukup.

bro

j gla

saĉa

Rep

ubli

kan

ska

Nez

avis

na

radniĉ

.

Zem

ljora

dniĉ

ka

Zem

lj. in

val

id.

Fed

eral

isti

ĉka

Dem

ok-r

atsk

a

Dem

ok.

dis

iden

t

Rad

ikal

na

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

1 Gusinje 705 14 - - 2 2 42 317 261

2 Plav 644 10 - - 1 1 18 163 398

Svega 1.349 24 - - 3 3 60 480 659

Tabela br. 15 – Rezultati parlamentarnih izbora 1923. godine u srezu andrijeviĉkom na

glasaĉkim mestima Plavu i Gusinju.

Izabrani poslanici su za Srez Andrijeviĉki za koje su glasali i glasaĉi

iz Plava i Gusinja su: Risto Jojić, nosilac liste Demokratske stranke i Risto

Popović, nosilac liste Neopredeljenih.

Novi parlamentarni izbori odrţani su 8. februara 1925. godine442

. Iste

godine lokalni izbori sprovoĊeni su na svim nivoima: u opštinama,

srezovima i oblastima. Uoĉi i u toku parlamentarnih izbora 8. februara 1925.

godine u Sandţaku stanovništvo islamske nacionalnosti provocirano je i

proganjano. Radikalna stranka se svim sredstvima borila za glasove u

Sandţaku. Nad islamskim stanovništvom, posebno na simpatizere i ĉlanove

442

Ferdo Ĉulinović: Jugoslavija izmeĊu dva rata, I, Isto, str. 446-460.


137

„Dţemijeta―, sada bivše stranke, Radikalna stranka vršila je pritisak i teror

preko svojih agitatora koji su organizovali batinanje islamskog stanovništva

po ulicama nekih varoši i demolirane su po neke zanatske i trgovaĉke

radnje443

. IzmeĊu drugih i trećih parlamentarnih izbora nastavljeno je dalje

zaoštravanje meĊustranaĉkih odnosa. „Na partijskim skupovima u nekim

sredinama dolazilo je i do meĊusobnog fiziĉkog razraĉunavanja, što je

doprinelo opadanju stranaĉkog uticaja na biraĉke mase srezova raškog

podruĉja―444

. U vreme priprema za nove izbore (8. februara 1925. godine)

ponovo je postao problem iseljavanja Turaka i ostalog muslimanskog

stanovništva, te su agitatori politiĉkih stranaka odvraćali muslimane da se ne

iseljavaju obećavajući im da će uskoro doći staro vreme445

. Predizbornu

stranaĉku nervozu povećavale su i pojave kaĉaka i naoruţanih odmetniĉkih

bandi protiv kojih su organizovane potere. Njihove porodice i jatake

tamošnja vlast je internirala u logore a njih primoravala na predaju446

.

Srezovi: Deţevski, Sjeniĉki i Štaviĉki i na izborima 1925. godine bili

su u sastavu Zveĉansko-raškog izbornog okruga. Politiĉke partije istakle su

ĉetiri izborne stranaĉke liste ĉiji su okruţni nosioci za Nacionalni blok

(Radikalna stranka i Samostalna demokratska stranka) Ţivko Šušić (drugi

put), a njegovi sreski kandidati za deţevsko-štaviĉki i kosovskomitrovaĉki

srezove Gligorije Boţović (drugi put), tada oznaĉen kao inspektor

Ministarstva socijalne politike iz Beograda, zamenik Spaso Nićiforović,

zemljoradnik iz Postenja; sjeniĉki srez Jaćim Radulović, predsednik Opštine

štavljanske, zamenik Todor Mihajlović, uĉitelj iz Kosovske Mitrovice.

Okruţnu radikalsku disidentsku listu zastupao je u svim srezovima Radoje

Vulović; Okruţnu listu demokratske stranke zastupao je Dušan A.

Davidović; okruţnu listu manjinske stranke „Dţemijet― zastupao je

Ferhatbeg Ali Draga (drugi put), poslanik prethodnog skupštinskog saziva, a

nejgovi sreski kandidati bili su: za deţevsko-štaviĉki i sjeniĉki srez Aćif

Ahmetović, poslanik prethodniog saziva iz Novog Pazara, zamenik Ibrahim

443

IARNP ZH knj. 1-3; uporedi, Murat Mahmutović i Fehim Dţogović:

Mahmutovići Bjelopoljskog kraja /Traganja i kazivanja/, Novi Pazar 2007. str. 65.

444 Dr Milovan Sekulić: Rezultati skupštinskih izbora u Raškom okrugu u periodu

ograniĉenog parlamentarizma (1920-1929), Isto, str. 186.

445 Vidi, „Politika―, Beograd od 3. septembra 1923. str. 2.; „Politika―, Beograd od

29. oktobra 1923. str. 3.

446 Vidi, „Politika―, Beograd od 5. decembra 1923. str. 3.


138

Ĉerkez, trgovac iz Kosovske Mitrovice447

. O tome kakav je bio raspored

biraĉa i datih glasova po srezovima, vidi tabelu koja sledi448

. R

edn

i bro

j

Sre

z

Bir

aĉa

Gla

sova

Nac

ion

.

blo

k Ţ

ivk

o Š

uši

ć

Dţe

mij

et F

erh

atb

eg

Ali

Dra

ga

Dem

ok

. st

ran

ka

D.

Dav

ido

vić

Rad

ikal

na

dis

id.

Rad

oje

Vulo

vić

1 2 3 4 5 6 7 8

1 Deţevsko-štaviĉki 10.331 7.671 6.027 1.385 216 41

2 Sjeniĉki 4.923 4.068 1.411 1.626 987 44

Svega 15.254 11.739 7.438 3.011 1.203 85

Tabela br. 16 – Raspored biraĉa i datih glasova po srezovima na parlamentarnim izborima u

Zveĉansko-raškom izbornom okrugu 1925. godine

Radi zastrašivanja glasaĉa i pobede na izborima, na pojedinim

mestima je dolazilo i do fiţiĉkog i oruţanog razraĉunavanja kako bi se

obezbedila pobeda radikalske liste Ţivka Šušića sa koje su izabrana sva ĉetiri

poslanika449

.

Poslanici severnih delova Crne Gore birani su u Izbornom okrugu

prijepoljskom-pljevaljskom-bjelopoljskom-beranskom450

i Izbornom okrugu

447

Statistika izbora poslanika Kraljevine SHS, odrţanih 8. februara 1925. Beograd

1926. str. 12-13; „Sluţbene novine―, br. 20, od 30. januara 1925. str. 12. i 13.

448 Statistika izbora poslanika Kraljevine SHS, odrţanih 8. februara 1925. Beograd

1926. str. 12-13; „Sluţbene novine―, br. 20, od 30. januara 1925. str. 12. i 13.

449 IARNP ZH knj. 1-2 – Miodrag Radović: Hronika Novog Pazara poglavlje Izbori

izmeĊu dva svetska rata) i Savo Ĉukanović: Hronika Sjenice, listovi 147-177; Grupa autora:

Novi Pazar i okolina, Beograd 1969. str. 292-294.


1926. str. 42-43;


139

Crna Gora451

, samo Plav i Gusinje, koji su pripadali Sandţaku, kao

geografskoj oblasti birali su poslanike na svojim glasaĉkim mestima. U

Srezovima Berane, Bijelo Polje, Pljevlja i Prijepolje za: Demokratsku

stranku nosioc izborne liste bio je Mile Peruniĉić, Demokratsku stranku

disident nosilac izborne liste bio je dr Pavle Ĉubrović, Jugoslovensku

muslimansku stranku nosilac izborne liste bio je dr Mehmed Spaho,

Zemljoradniĉku stranku nosilac liste bio je Novica Šaulić, Radikalnu stranku

nosila liste bio je Miloš Trifunović i Samostalnu demokratsku stranku

nosilac liste bio je Sreten Vukosavljević452

. O rezultatima glasanja vidi

tabelu koja sledi.

Red

ni

bro

j

Sre

z

Ukupan

bro

j

DS

DS

dis

id.

Jug. m

usl

.

Zem

-ljo

rad-n

iĉka

Rad

ik.

stra

n.

Sam

os.

Dem

ok.

Bir

aĉa

Gla

sova

Mil

e P

eruniĉ

ić

Dr

Pav

le Ĉ

ubro

vić

Dr

Meh

med

Spah

o

Novic

a Š

auli

ć

Mil

oš

Tri

fu-n

ović

Sre

ten

Vukosa

vlj

ević

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

1 Berana 5.805 4.809 483 2.013 654 110 1.126 423

2 Bijelo-

poljski 5.896 4.443 146 1.231 375 273 2.046 373

3 Plje-

valjski 5.672 4.560 1.218 466 1.226 499 1.041 113

4 Prije-

poljski 9.574 7.836 2.038 198 2.351 640 1.907 701

Svega 26.947 21.648 3.885 3.908 4.606 1.522 6.100 1.610

Tabela broj 17 – Rezultati parlamentarnih izbora 1925. godine u srezovima: Berane, Bijelo

Polje, Pljevlja i Prijepolje.

451


1926. str. 123


1926. str. 42-43.


140

Za poslanike iz Izbornog okruga Prijepoljsko-Pljevaljsko-

Bijelopoljsko-Beranskog na parlamentarnim izborima 1925. godine za

poslanike izabrani su: Miloš Trifunović, ministar vera sa liste Radikalne

stranke; Milutin Jelić, profesor, koji je pripadao Radikalnoj stranci; Husein

Jusufagić, posednik koji je pripadao Radikalnoj stranci453

.

U Izbornom okrugu Crna Gora izbornu listu Nezavisne radniĉke

partije predstavljao je Niko Zaĉiranin, listu Radikalne disidentske

predstavljao je Mihailo Spasojević, listu Republikanske stranke predstavljao

je Jovan Đonović, listu Crnogorske Federalistiĉke stranke predstavljao je

Mihailo Ivanović, listu Zemljoradniĉke stranke predstavljao je Novica

Šaulić, listu Radikalne stranke predstavljao je dr Milan M. Stojadinović, listu

Demokratske stranke predstavljao je Ljubomir M. Davidović, listu

Samostalne Demokratske stranke predstavljao je dr Boţidar Vukotić i listu

Radikala disidenata predstavljao je Ljubomir Bakić454

. O rezultatima izbora

vidi tabelu koja sledi.

Red

ni

bro

j

Gla

saĉk

o m

esto

Ukupan

bro

j

Nez

avis

na

Rad

ikal

na

Rad

ikal

na

dis

id.

Rep

uli

kan

ska

Crn

ogors

ka

Fed

eral

isti

ĉka

Zem

ljora

dniĉ

ka

Rad

ik.

stra

nka

DS

Sam

os.

Dem

ok.

Rad

ik.

dis

id.

Bir

aĉa

Gla

sova

Nik

o Z

aĉir

anin

Mih

ailo

Spas

oje

vić

Jovan

Đonović

Mih

ailo

Ivan

ović

Novic

a Š

auli

ć

Dr

Mil

.

Sto

jadin

ović

Lju

b. D

avid

ović

Dr

Bo

ţidar

Vukoti

ć

Lju

bom

ir

Bak

ić

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

1

Gusi

nje

978 789 1 1 5 58 13 264 427 11 9

2

Pla

v

850 533 1 1 6 38 3 306 142 11 24

Svega 1.825 1.322 2 2 11 96 16 570 569 22 33

Tabela broj 18 – Rezultati parlamentarnih izbora 1925. godine u Srezu andrijeviĉkom za

glasaĉka mesta Gusinje i Plav.

453


1926. str. 152-157. 454


1926. str. 123.


141

U Izbornom okrugu Crna Gora odabrani su poslanici Risto Jojić,

bivši narodni poslanik i predstavnik Demokratske stranke; Savo T. Vuletić,

advokat i predstavnik Crnogorske Federalistiĉke stranke; dr Sekula Drljević,

advokat i predstavnik Crnogorske Federalistiĉke stranke; Ljubomir M.

Davidović, predsednik vlade i predstavnik Demokratske stranke; dr Milan

Stojadinović, ministar finansija i predstavnik Radikalne stranke; Milutin T.

Tomić, novinar i predstavnik Radikalne stranke i Mihailo Ivanović, advokat i

predstavnik Crnogorske Federalistiĉke stranke455

.

Sledeći parlamentarni izbori u Kraljevini SHS sprovedeni su 11.

septembra 1927. godine456

. U toku izbora vršeni su razni pritisci na glasaĉko

telo. U toku ovih izbora KPJ, radila je u ilegali. U Sandţaku nije imala svoje

kandidate ili simpatizere.

Pripadnici islama u Sandţaku su 1927. godine prihvatili listu

Demokratske stranke. Sa propagandnog materijala se vidi da su glasaĉi

pozivani da glasaju za dr Milorada Šoškića, nosioca liste Demokratske

stranke457

. Većina glasaĉa je prihvatila pozive velikih stranaka, ali postojao

je dosta veliki broj glasaĉa koji nije izlazio na izbore u znak protesta zbog

toga što im je ukinuta „Dţemijet― kao stranka.

U Izbornom okrugu zveĉansko-raĉkom nosiloc liste Radikalne

stranke bio je Ţivko I. Šušić, advokat i narodni poslanik iz Beograda. Sreski

kandidati: za Izborni srez deţevsko-štaviĉki i varoš Novi Pazarbio je Spaso

Nićiforović, zemljoradnik i narodni poslanik iz Postenja a njegov zamenik

bio je Omer K. Halidović; za Izborni Srez sjeniĉki: Sulejman Kamberović,

predsednik Opštine Duga Poljana a nejgov zamenik Radomir Grebović,

predsednik Opštine Bare458

.

Nosilac liste Samostalnih demokrata bio je Gligorije Boţović,

narodni poslanik iz Kosovske Mitrovice, kao nosilac izborne liste. Sreski

kandidati za Izborni srez sjeniĉki: Todor Mihajlović, uĉitelj u penziji iz

Kosovske Mitrovice a nejgov zamenik Kamenko Popadić, direktor Banke; za

455


1926. str. 152-157.


457 IARNP ZP f. 1; uporedi, Bogumil Hrabak: Dţemijet - organizacija muslimana

Makedonije, Kosova, Metohije i Sandţaka (1919-1928), Beograd 2003; uporedi, Raif

Hajdarpašić: Sandţak 1912-1929, Sarajevo 2003; vidi, Zbornik radova sa nauĉnog skupa,

odrţanog od 21. do 23. novembra 2003. godine u Novom Pazaru: Sandţak juĉe, danas i

sutra, Novi Pazar 2005. 458

Statistika izbora narodnih poslanika Kraljevine SHS, odrţanih 11. septembra

1927. Beograd 1928. str. 275.


142

Izborni srez deţevsko-štaviĉki: Milojko Aleksić, sveštenik iz Rajetića a

njegov zamenik Zaharije Krsmanović, zemljoradnik iz Vojkovića459

.

Nosilac druge izborne liste Radikalne stranke bio je Dragomir S.

Obradović, ministar vera iz Beograda. Sreski kandidati za Izborni srez

deţevsko-štaviĉki Mehmed Alija Mahmutović, muftija Okruga raškog iz

Novog Pazara a njegov zamenik dr Mihailo S. Stanić, v.d. upravnik Bolnice

u Novom Pazaru; za Izborni srez sjeniĉki Mehmed Alija Mahmutović,

muftija Okruga raškog iz Novog Pazara a njegov zamenik dr Mihailo S.

Stanić, v.d. upravnik Bolnice u Novom Pazaru460

.

Nosilac liste Demokratske zajednice bio je dr Mehmed Spaho,

ministar trgovine i industrije. Sreski kandidati: za Izborni srez deţevsko-

štaviţki bio je Dušan Davidović, advokat iz Novog Pazara a nejgov zamenik

Rasim Ćatović, trgovac i oblasni poslanik iz Sjenice; za Izborni srez sjeniţki

bio je Dušan Davidović, adokat iz Novog Pazara a njegov zamenik Rasim

Ćatović, trgovac i oblasni poslanik iz Sjenice461

.

Nosilac izborne liste Demokratske stranke bio je dr Milorad Šoškić,

v.d. upravitelja škole iz Berana. Sreski kandidati: za Izborni srez deţevsko-

štaviĉki i opštinu varoši Novi Pazar bio je Fahri Đulbeg, kmet Opštine

Skopske a njegov zamenik Golub Marjanović, uĉitelj iz Rasna; za Izborni

srez Sjenica bio je Rafo MlaĊenović, sajdţija iz Sjenice a nejgov zamenik

bio je Šaćir Vrca, trgovac iz Sjenice462

.

Nosilac liste Radikalne stranke bio je Šerif Bećir Voca, predsednik

Opštine šaljske iz Melenice. Sreski kandidati: za Izborni srez deţevsko-

štaviĉki bio je Vukomir Ilić, zemljoradnik iz Paruca – Rogozne a njegov

zamenik Danilo Miladinović, zemljoradnik iz Vuĉe; za Izborni srez sjeniĉki

bio je Jevto J. Dobrić, zemljoradnik iz Oklaca a nejgov zamenik Miladin

Radovanović, zemljoradnik iz Rujišta463

. O rezultatima izbora vidi tabelu

koja sledi.

459

Statistika izbora narodnih poslanika Kraljevine SHS, odrţanih 11. septembra

1927. Beograd 1928. str. 275.

460 Statistika izbora narodnih poslanika Kraljevine SHS, odrţanih 11. septembra

1927. Beograd 1928. str. 275.


1927. Beograd 1928. str. 276.


1927. Beograd 1928. str. 275.


1927. Beograd 1928. str. 276.


143

Red

ni

bro

j

Sre

z

Ukupan broj glasaĉa

Rad

ikal

na

stra

nka

Sam

ost

aln

i d

emo

k.

Rad

ikal

na

stra

n. d

isid

.

Dem

ok

rats

ka

zaje

dn

ica

Dem

. st

ran

ka

Rad

. st

ran

ka

dis

id.

Bir

aĉa

Gla

saĉa

Gla

sov

a

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

1

Deţ

evsk

o-š

tav

iĉk

i

10.234 8.234 8.234 1.258 781 3.299 334 1.372 1.190

2

Sje

niĉ

ki

5.093 3.617 3.616 796 212 823 1.423 334 28

Svega 15.327 11.827 11.850 2.054 993 4.122 1.757 1.706 1.218

Tabela broj 19 – Rezultati parlamentarnih izbora 1927. godine u izbornim srezovima

deţevsko-štaviĉkom i sjeniĉkom.

Posle snaţnog pritiska na glasaĉe i oštre predizborne agitacije svih

stranaka, stroge kontrole od strane predstavnika vlasti i povremene

intervencije policije na pojedinim izbornim mestima, za poslanike na

parlamentarnim izborima iz Sreza deţevsko-štaviĉkog dala je Radikalna

stranka disidenata, a u Srezu sjeniĉkom poslanike je dobila Demokratska

zajednica.

Nosilac Zemljoradniĉke liste na parlamentarnim izborima 1927.

godine u Izbornom okrugu prijepoljsko-pljevaljsko-bijelopoljsko-beranskom

bio je Novica Šaulić, advokat iz Beograda. Sreski kandidati: za Izborni srez

beranski bio je Radivoje Vojinović, zemloradnik iz Kosavice a zamenik

Radoš Jelovac, zemljoradnik iz Meljaka; za Izborni srez bjelopoljski bio je

Petko Ĉaraveša, zemljoradnik iz velike Ţupe a zamenik Ivan Minić,

zemljoradnik iz Tolaca; za izborni srez pljevaljski bio je Radivoje Vojinović,

zemljoradnik iz Kosanice a zamenik Radoš Jelovac, zemljoradnik iz

Meljaka; za Izborni srez prijepoljski bio je Petko Ĉaraveša, zemljoradnik iz


144

velike Ţupe a zamenik Ivan Minić, zemljoradnik iz Tolaca464

. Nosilac liste

Samostalnih demokrata bio je Sreten V. Vukosavljević, drţavni sekretar na

raspoloţenju iz Prijepolja. Sreski kandidati: za Izborni srez beranski i

prijepoljski bio je Dragiša Boriĉić, professor iz Berana a zamenik Miloš

Ralević, uĉitelj iz Kaludre; za Izborni srez bejlopoljski i pljevaljski bio je

Pero Radović, sveštenik iz Šahovića a zamenik Dragiša Dobrašinović, uĉitelj

iz Rasova465

. Nosilac izborne liste Demokratske stranke bio je dr Vojislav

Marinković, Ministar spoljnih poslova iz Beograda. Sreski kandidati: za

Izborni srez Beranski dr Pavle Ĉubrović, docent Univerziteta u penziji iz

Beograda a zamenik Murat Burdţović, trgovac iz Bijelog Polja; za Izborni

srez bjelopoljski bio je Tripko Ţugić, advokat iz Beograda a zamenik Šaćir

Dobardţić, trgovac iz Bijelog Polja; za Izborni srez pljevaljski bio je Mihailo

Dragašević, uĉitelj iz Pljevalja a zamenik Jevrem Tanjević, predsednik

Opštine iz Bobova; za Izborni srez prijepoljski bio je Muhamed

Hašimbegović, trgovac iz Prijepola a zamenik Jovo Karadţić, kafedţija iz

Priboja466

. Nosilac izborne liste Radikalne stranke bio je Derviš Šećerkadić,

okruţni muftija iz Pljevalja. Sreski kandidati: za Izborni srez belopoljski-

pljevaljski bio je Milan Đoković, advokatski pripravnik iz Beograda a

zamenik Iljaz Sarajlić, zemljoradnik iz Godijeva; za Izborni srez beransko-

prijepoljski bio je Hasan Rebac, naĉelnik Muslimanskog odeljenja

Ministarstva vera iz Beograda a zamenik je bio Milan Matović, zemljoradnik

iz Jabuke467

. Nosilac izborne liste Demokratske stranke disidenata bio je

Mirko P. Cemović, drţavni podsekretar u penziji iz Beograda. Sreski

kandidati: za Izborni srez Beranski bio je Bogdan S. Ranĉević, penzioner iz

Praĉevca a zamenik Mirko Jelić, seljak iz Rţanice; za Izborni srez bjelopljski

bio je Toma Smolović, seljak iz Prošćenje a zamenik Bojo Jaćimović, seljak

iz Kostenice; za Izborni srez pljevaljski bio je Tomo Smolović, seljak iz

Prošćenja a zamenik Bojo Jaćimović, seljak iz Kostenice; za Izborni srez

prijepoljski bio je Bogdan S. Ranĉević, pensioner iz Praćevca a zamenik

Mirko Jelić, seljak iz Rţavice468

. O rezultatima izbora vidi u tabeli koja sledi.

464

Statistika izbora narodnih poslanika Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

odrţanih 11. septembra 1927. Beograd 1928. str. 292.

465 Statistika izbora narodnih poslanika Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca









145

Tabela broj 20 – Rezultati glasanja na parlamentarnim izborima 1927. godine u Izbornom

okrugu prijepoljsko – pljevaljsko – bijelopoljsko – beranskom.

Plav, Gusinje i Velika bili su u sastavu Izbornog sreza Andrijevica.

Glasaĉi su birali poslanike sa izbornih lista Radikalne stranke (Ljubomir

Jovanović), Nezavisnih radnika (dr Radoje Vukĉević), Radikalne stranke

disidenata (dr Milan Stojadinović), Zemljoradniĉke stranke (Novica Šaulić),

Samostalnih demokrata (dr Niko P. Martinović), Crnogorske Federalistiĉke

stranke (Mihailo Ivanović), Demokratske stranke (Marko P. Cemović),

Radikalne stranke disidenata (Tomo P. Oraovac) i Demokratske stranke

(Andrija Radović). O rezultatima izbora vidi tabelu koja sledi.

Red

. b

roj

Sre

z

Ukupan broj

ZS

SD

S

DS

RS

RS

d

isid

.

DS

Dis

id.

Bir

aĉa

Gla

saĉa

Gla

sov

a

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

1

Ber

ansk

i

6.382 4.913 4.913 26 205 2.873 450 621 738

2

Bij

elopolj

ski

6.220 4.505 4.506 251 322 1.206 1.373 883 471

3

Plj

eval

jski

6.175 4.579 4.579 567 176 2.282 153 1.386 15

4

Pri

jepolj

ski

10.408 8.136 8.137 1.005 1.082 3.749 1.199 1.035 67


146

Red

ni

bro

j G

lasa

ĉko m

esto

Ukupan broj

Rad

. st

r.

Nez

. ra

dn

.

Rad

. st

r.

ZS

SD

CF

S

DS

RS

dis

id.

DS

Bir

aĉa

Gla

saĉa

Gla

sov

a

Ĉiji je nosilac

Lju

bo

mir

Jo

van

ov

ić

Dr

Rad

oje

Vu

kĉe

vić

Dr

M. S

toja

din

ov

ić

Nov

ica

Šau

lić

Dr

N.

P. M

arti

no

vić

Mih

ailo

Iv

ano

vić

Mar

ko C

emo

vić

Mar

ko P

. O

raov

ac

Andri

ja R

ado

vić

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

1

Gusi

nje

999 822 822 14 2 398 2 2 13 30 44 317

2

Pla

v

1.019 729 729 29 2 293 2 35 5 145 7 311

3

Vel

ika

495 395 395 3 - 63 1 15 19 48 5 241

Tabela broj 21 – Rezultati glasanja na parlamentarnim izborima 1927. godine izbornim

mestima Gusinje, Plav i Velika.

Na parlamentarnim izborima Savez Radikalne stranke sa

muslimanima u Zveĉanosko-Raškom okrugu obnovljen je na izborima 1927.

godine, a u okruzima Prijepolju i Beranama 1925. i 1927. godine. Poslaniĉki

kandidati Narodne radikalne stranke od 1923. do 1927. godine bili su: 4 iz

Novog Pazara, 4 iz Prijepolja, 3 iz Pljevalja, 3 iz Berana, 5 iz Bijelog Polja, 1

iz Kolašina i 1 iz Brodareva, ili, ukupno 21 poslanik iz Sandţaka.

Najistaknutiji poslanici Radikalne stranke iz Sandţaka bili su: Mehmed Alija

Mahmutović469

, Spaso Nićiforović, Salih beg Rasovac, Bejtula Redţepović,

469

IARNP ZK kut. 2; S. Stanojević: Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-

slovenaĉka, Tom IV, Zagreb 1923. str. 583.


147

Alija Šaćirović, Šef Zade, Derviš Šećerkadić, Aleksa Stanišić, Ferhat beg Ali

Draga, Milutin Jelić i Jovan Ćirković (rodom iz Pljevalja a biran je za

poslanika u Bitoljskom okrugu).

Za parlamentarne izbore 3. septembra 1931. godine donet je veliki

broj zakona. Posebno su uticali na tok i naĉin voĊenja izbora Zakon o

biraĉkim spiskovima od 6. septembra 1931. godine, Zakon o izboru senatora

od 30. septembra 1931. godine470

. Izborni zakon je donet 23. septembra

1931. godine a izbori su zakazani za 8. novembar 1931. godine. Na izborima

je bilo falsifikata471

. Biraĉi su birali poslanike za Prvu Jugoslovensku

Narodnu Skupštinu.

U Srezu andrijeviĉkom, pored ostalih opština, glasaĉi su glasali i u

Opštini Velika, Opštini Plav i Opštini Gusinje472

. Biraĉi su se izjašnjavali za

trojicu kandidata: Milutina Jelića, Milovana Miloševića i Novicu Popovića.

O rezultatima glasanja vidi tabelu koja sledi.

Redni

broj Opština Biraĉa Glasaĉa

Milutin

Jelić

Milovan

Milošević

Novica

Popović

1 2 3 4 5 6 7

1 Veliĉka 506 480 78 1 401

2 Plavska 957 849 534 - 315

3 Gusinjska 924 847 394 33 420

Svega 2.387 2.176 1.006 34 1.136


mestima Gusinje, Plav i Velika.

Kandidat za poslanika Novica Popović je u opštinama Velika, Plav i

Gusinje dobio najviše glasova.

U izbornim srezovima beranskom i bjelopoljskom glasaĉi na

parlamentarnim izborima 1931. godine glasali su za dr Pavla Ĉubrovića,

470

Ferdo Ĉulinović: Jugoslavija izmeĊu dva rata, II, Zagreb 1961. str. 37.

471 Isto, str. 42. i 43;

472 Statistika izbora narodnih poslanika za Prvu Jugoslovensku Narodnu Skupštinu

odrţanih 8. novembra 1931. godine, Beograd 1935. str. 171.


148

Radomira Lalevića, Filipa Cemovića i Savu Mikića473

. O rezultatima

glasanja vidi tabelu koja sledi. R

edn

i bro

j

Sre

z

Bir

aĉa

Gla

saĉa

Dr

Pav

le

Ĉu

bro

vić

Rad

om

ir

Lal

ević

Fil

ip C

emo

vić

Sav

o M

ikić

1 2 3 4 5 6 7 8

1 Beranski 6.752 6.062 1.751 659 3.625 27

2 Bjelopoljski 6.868 6.274 1.727 1.099 1.278 2.170

Svega 13.620 12.336 3.478 1.758 4.903 2.197


srezovima beranskom i bijelopoljskom.

U Srezu deţevskom 1931. godine bilo je 9.420 biraĉa. Na izbore

izašlo je 8.133 glasaĉa. Nakon prebrojanih glasova, Spaso Nićiforović je

dobio 3.237, Svetozar Nedić 332 i Tihomir Šarković 4.564 glasa474

. U Srezu

mileševskom bilo je 5.069 biraĉa. Na izbore izašlo je 4.442 glasaĉa. Nakon

prebrojanih glasova, Milan Zekić je dobio 1.371, Vojko Kurtović 2.866 i

Gradimir Kozomarić 205 glasova475

. U Srezu novovaroškom bilo je 3.741

biraĉ. Od toga na izbore je izašlo 3.284 glasaĉa. Nakon prebrojanig glasova,

Strahinja Borisavljević je dobio 2.591 a Dobrosav V. Cerović 693 glasa476

. U

Srezu pljevaljskom bilo je 6.690 biraĉa a od toga 5.780 glasaĉa. Nakon

prebrojanih glasova, Vojislav Nenadić dobio je 3.687 a Šukrija Kurtović

2.093 glasa477

. U Srezu pribojskom bilo je 5.407 biraĉa a od toga 4.774

glasaţa. Nakon prebrojanih glasova, Milan Zekić dobio je 2.623, Vojko

Kurtović 2.127 i Gradimir Kozomarić 24 glasa478

. U Srezu sjeniĉkom bilo je

473

Isto, str. 172-173.

474 Isto, str. 175.

475 Isto, str. 178.

476 Isto, str. 180.

477 Isto, str. 181.

478 Isto, str. 183.


149

5.854 biraĉa a od toga 5.347 glasaĉa. Nakon prebrojanih glasova, Strahinja

Borisavljević dobio je 3.035 a Dobrosav V. Cerović 2.312 glasova479

. U

Srezu štaviĉkom bilo je 3.344 biraĉa a od toga glasalo je 3.082 glasaĉa.

Nakon prebrojanih glasova, Spaso Nićiforović dobio je 347, Svetozar Nedić

1.646 i Tihomir Šarković 1.089 glasova480

.

Poslanici od 1931. godine iz Sandţaka bili su: Vojko Kurtović,

advokat iz Prijepolja za srezove mileševski i pribojski, Milutin Jelić, profesor

u penziji iz Beograda za Srez andrijevaĉki, Strahinja Borisavljević, trgovac

iz Nove Varoši za srezove sjeniĉki i novovaroški, Tihomir Šarković, trgovac

iz Raške za srezove deţevski i štaviĉki, Filip Cemović, okruţni naĉelnik u

penziji iz Berana za srezove beranski i belopoljski i Šukrija Kurtović,

generalni inspektor „Šipada― iz Sarajeva za srezove foĉanski i pljevaljski481

.

Na parlamentarnim izborima 1931. godine primenjivane su odredbe

Ustava Kraljevine Jugoslavije od 1931. godine, po kome su Narodnu

skupštinu sastavljali poslanici, koje je narod slobodno birao opštim,

jednakim i neposrednim glasanjem482

. Pored Ustava primenjivan je i novi

Zakon o izborima narodnih poslanika donet 1931. godine. Pravo biraĉa imao

je svaki graĊanin koji je navršio dvadeset i jednu godinu starosti. Aktivni

oficiri, podoficiri i vojnici pod zastavom nisu mogli vršiti biraĉko pravo ni

biti birani483

.

Novi paralamentarni izbori odrţani su 5. maja 1935. godine484

. Izbori

su odrţani prema ranije 1931. godine donetom Zakonu o izborima narodnih

poslanika. Na ovim izborima glasaĉi Velike, Plava i Gusinja pripadali su

Srezu Andrijevica. Glasaĉi su glasali za Bogoljuba D. Jevtića i njegove

sreske kandidate ĐorĊa Ćulafića, Novicu M. Popovića i Radomira P.

Stijovića; dr Vladimira Maĉeka, koji je imao sreske kandidate Ristu Jojića i

Milosava Rajiĉevića; Dimitrija V. Ljotića i njegovog sreskog kandidata Đuru

ĐorĊijevića; Boţidara Ţ. Maksimovića i njegovog sreskog kandidata Filipa

A. Cemovića485

. O rezultatima izbora vidi tabelu koja sledi.

479

Isto, str. 183.

480 Isto, str. 186.

481 Isto, str. 289-294.

482 Branko Petranović i Momĉilo Zeĉević: Jugoslavija 1918/1988. – Tematska

zbirka dokumenata, Beograd 1988. str. 329.

483 Isto, str. 330.

484 Ferdo Ĉulinović: Jugoslavija izmeĊu dva rata, II, Isto, str. 83.

485 Statistika izbora narodnih poslanika za Narodnu skupštinu Kraljevine

Jugoslavije izvršenih 5. maja 1935. godine, Beograd 1938. str. 108.


150

Red

ni

bro

j

Gla

saĉk

o m

esto

Ukupan broj Od ukupnog broja glasova dobile su zemaljske

kandidatske liste

Bir

aĉa

Gla

saĉa

Gla

sova

Bo

go

lju

ba

V.

Jev

tića

Dr

Vla

dim

ira

Maĉ

eka

Dim

itri

ja V

.

Ljo

tića

Bo

ţid

ara

Ţ.

Mak

sim

ov

ića

Ĉiji su sreski kandidati

Đo

rĊe

Ćula

fić

Novic

a M

.

Popo

vić

Rad

om

ir P

.

Sti

jov

ić

Ris

to J

oji

ć

Mil

osa

v

Raj

iĉev

ić

Đuro

ĐorĊ

ijev

ić

Fil

ip A

.

Cem

ović

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

1

Vel

ika

552 461 461 38 384 38 1 - - -

2

Gusi

nje

1.018 913 913 198 1.678 27 4 4 - 2

3

Pla

v

1.090 976 976 151 794 15 10 2 - 4

Svega 2.660 2.350 2.350 387 2.856 80 15 6 - 6

Svega 2.660 2.350 2.350 3.326 21 11 6

Tabela br. 24 – Rezultati parlamentarnih izbora 1935. godine na glasaĉkim mestima u

Velikoj, Gusinju i Plavu.

U Srezu beranskom bilo je ĉetiti kandidatske liste: Bogoljuba D.

Jevtića ĉiji su sreski kandidati Zarija Joksimović i Ljubomir Popović; dr

Vladimir Maĉek ĉiji je kandidat bio Akso Nišavić; Dimitrije V. Ljotić ĉiji je

sreski kandidat bio Đuro ĐorĊijević; i Boţidar Ţ. Maksimović ĉiji je sreski

kandidat bio Filip A. Cemović486

. U ovom srezu je bilo 8.184 biraĉa. Na

izbore je izaĉlo 6.474 glasaĉa, koji su glasali, a što je ĉinilo 79,10% biraĉkog

tela. Kandidatska lista Bogoljuba D. Jevtića dobila je 4.378 glasova, i to

486

Isto, str. 109.


151

Zarija Joksimović je imao 2.648 a Ljubomir Popović 1.731 glas.

Kandidatska lista dr Vladimira Maĉeka i njegovog sreskog kandidata dobila

je 771 glas. Kandidatska lista Dimitrija V. Ljotića i njegovog sreskog

kandidata Đure ĐorĊevića dobila je 2 glasa. Kandidatska lista Boţidara Ţ.

Maksimovića i njegovog sreskog kandidata Filipa A. Cemovića dobila je

1.324 glasa.

U Srezu bijelopoljskom bilo je 8.000 biraĉa. Izašlo je na

parlamentarne izbore 6.382 vaţeća glasa. Biraĉi su se izjašnjavali za ĉetiri

zemaljske kandidatske liste: Bogoljuba V. Jevtića i njegovog sreskog

kandidata Savu Mikića koji je dobio 3.868 glasova; dr Vladimira Maĉeka i

njegovog sreskog kandidata Gojka S. Terića koji je dobio 2.495 glasova;

Dimitrija V. Ljotića i njegovog sreskog kandidata Šućra MeĊedovića koji je

dobio 1 glas; i Boţidara Ţ. Maksimovića i njegovog sreskog kandidata

Stevana Jakovljevića koji je dobio 18 glasova487

.

U Srezu Mileševskom na parlamentarnim izborima 1935. godine bilo

je 5.898 biraĉa od kojih je na izbore izašlo 4.858 glasaĉa. Glasaĉi su glasali

za ĉetiri zemaljske kandidatske liste: Bogoljuba D. Jevtića i njegova tri

sreska kandidata Vojka Kurtovića sa 1.973, Kirila Reljića sa 1.172 i inţinjera

Milana S. Minića sa 1.455 glasova; dr Vladimira Maĉeka i njegovog sreskog

kandidata Miloša M. Divca koji je dobio 98 glasova; Dimitrija V. Ljotića i

njegovog sreskog kandidata Velimira Cvijovića koji je dobio 2 glasa;

Boţidara Ţ. Maksimovića koji je dobio 158 glasova488

.

U Srezu Nova Varoš bilo je 3.172 biraĉa. Na izbore je izašlo 2.705

glasaĉa. Zemaljska lista Bogoljuba D. Jevtića imala je dva sreksa kandidata:

Iliju Purića koji je dobio 798 i Sreten Kuzeljević koji je dobio 1.813 glasova.

Zemaljska kandidatska lista dr Vladimira Maĉeka imala je sreskog kandidata

Petra N. Tomića koji je dobio 36 glasova. Zemaljska kandidatska lista

Dimitrija V. Ljotića imala je sreskog kandidata Relju Purića koji je dobio 14

glasova. Zemaljska kandidatska lista Boţidara Ţ. Maksimovića imala je

sreskog kandidata Vladimira Ristića koji je dobio 44 glasa489

.

U Srezu pribojskom bilo je 3.998 biraĉa. Na parlamentarne izbore

izašlo je 3.375 glasaĉa, koji su se izjašnjavali za ĉetiri zemaljske kandidatske

liste. Zemaljska kandidatska lista Bogoljuba D. Jevtića imala je dva sreksa

kandidata: Mihajla JevĊevića koji je dobio 1.598 i Fevziju Hadţi-Hamzića

487

Isto, str. 110.

488 Statistika izbora narodnih poslanika za Skupštinu Kraljevine Jugoslavije

izvršenih 5. maja 1935. godine, Beograd 1938. str. 111.


izvršenih 5. maja 1935. godine, Isto, str. 111.


152

koji je dobio 310 glasova. Zemaljska kandidatska lista dr Vladimira Maĉeka

imala je sreskog kandidata Ristu V. Stevovića koji je dobio 844 glasa.

Zemaljska kandidatska lista Dimitrija V. Ljotića imala je sreskog kandidata

Petra Miloševića koji je dobio 3 glasa. Zemaljska kandidatska lista Boţidara

Ţ. Maksimovića imala je sreskog kandidata Milana S. Đekića koji je dobio

620 glasova490

.

U Srezu pljevaljskom bilo je 8.006 biraĉa. Na parlamentarne izbore

izašlo je 5.991 glasaĉa, koji su se izjašnjavali za ĉetiri zemaljske kandidatske

liste. Zemaljska kandidatska lista Bogoljuba D. Jevtića imala je dva sreska

kandidata: Vojislava Nenadića koji je dobio 3.680 i Grubana Petrovića koji

je dobio 1.354 glasova. Zemaljska kandidatska lista dr Vladimira Maĉeka

imala je sreskog kandidata Radulu Jaukovića koji je dobio 943 glasa.


Perišu Dţakovića koji je dobio 11 glasova. Zemaljska kandidatska lista

Boţidara Ţ. Maksimovića imala je sreskog kandidata Jevtu Radovića koji je

dobio 3 glasa491

.

U Srezu deţevskom bilo je 11.048 biraĉa. Na izbore izašlo je 9.628

glasaĉa koji su glasali za 4 zemaljske kandidatske liste. Zemaljska

kandidatska lista Bogoljuba D. Jevtića imala je jednog sreskog kandidata

Ţivka Šušića koji je dobio 9.162 glasa. Zemaljska kandidatska lista dr

Vladimira Maĉeka imala je sreskog kandidata Punišu Zeĉevića koji je dobio

5 glasova. Zemaljska kandidatska lista Dimitrija V. Ljotića imala je sreskog

kandidata Dušana Ćirića koji je dobio 1 glas. Zemaljska kandidatska lista

Boţidara Ţ. Maksimovića imala je sreskog kandidata Miladina R.

Milanovića koji je dobio 460 glasova492

.

U Srezu sjeniĉkom bilo je 6.919 biraĉa. Na izbore izašlo je 6.112


kandidatska lista Bogoljuba D. Jevtića imala je dva sreska kandidata:

Dobroslava Cerovića koji je dobio 9.162, i Strahinju Borisavljevića koji je

dobio 3.176 glasova. Zemaljska kandidatska lista dr Vladimira Maĉeka imala

je sreskog kandidata Rafajla MlaĊenovića koji je dobio 16 glasova.


Pantu Babića koji je dobio 1 glas. Zemaljska kandidatska lista Boţidara Ţ.

490

Statistika izbora narodnih poslanika za Skupštinu Kraljevine Jugoslavije





izvršenih 5. maja 1935. godine, Isto, str. 120..


153

Maksimovića imala je sreskog kandidata Mustafu N. Alijevića koji nije

dobio nijedan glas493

.

U Srezu štaviĉkom bilo je 4.047 biraĉa. Na izbore izašlo je 3.735


kandidatska lista Bogoljuba D. Jevtića imala je jednog sreskog kandidata

Spasu Nićiforovića koji je dobio 3.707 glasova. Zemaljska kandidatska lista

dr Vladimira Maĉeka imala je sreskog kandidata Punišu Zeĉevića koji je

dobio 1 glas. Zemaljska kandidatska lista Dimitrija V. Ljotića imala je

sreskog kandidata Tihomira Pavlovića koji nije dobio nijedan glas.

Zemaljska kandidatska lista Boţidara Ţ. Maksimovića imala je sreskog

kandidata Branka J. Ĉorbića koji nije dobio nijedan glas494

.

Zaokret u unutrašnjoj politici u periodu od 1935. do 1938. godine

preovladavao je stav dr Milana M. Stojadinovića, koji je bio pristalica

metode rada putem liĉnog dodira495

i otvorene i jasne situacije, koji odgovara

duhu vremena i postavljenim problemima, što je za našu diplomatiju znaĉilo

prelomnu fazu izmeĊu ranijih klasiĉnih diplomatskih metoda i naĉina496

.

Takav odnos prema administraciji i predstavnicima u Sandţaku donosio je

dobre rezultate na izborima. I sam Milan Stojadinović je povremeno obilazio

pojedine krajeve Sandţaka.

Novi parlamentarni izbori zakazani su za 11. decembar 1938.

godine497

. Vlada dr Milana Stojadinovića je ove izbore raspisala iznenada

posle toga što su mnogi njeni ministri u svojim govorima izjavljivali da

izbori nikako ne dolaze u obzir tada, već tek posle godinu dana498

. U toj

politiĉkoj situaciji i ekonomskoj krizi predstavnici opozicionih stranaka

potpisali su 8. oktobra 1937. godine tekst poznat pod imenom „Narodni

sporazum―499

. To je bio dokument opozicionih stranaka protiv Vlade Milana

493

Statistika izbora narodnih poslanika za Skupštinu Kraljevine Jugoslavije

izvršenih 5. maja 1935. godine, Isto, str. 121..



495 AJ M-S – Tri godine vlade dr Milana M. Stojadinovića 1935-1938. godine, (list

3)

496 AJ M-S – Tri godine vlade dr Milana M. Stojadinovića 1935-1938. godine, (list

4)

497 Ferdo Ĉulinović: Jugoslavija izmeĊu dva rata, II, Isto, str. 131.

498 AJ 14-23-54.

499 Ferdo Ĉulinović: Dokumenti o Jugoslaviji, Historijat od osnutka zajedniĉke

drţave do danas, Zagreb 1968. str. 334-335; Branko Petranović i Momĉilo Zeĉević:

Jugoslavija 1918/1938 – Tematska zbirka dokumenata, Beograd 1988. str. 367-368.


154

Stojadinovića: Radikalne, Demokratske, Zemljoradniĉke, HSS i Samostalne

demokratske stranke500

. U Zetskoj banovini, kojoj je pripadao ceo Sandţak

bile su istaknute zemaljske kandidatske liste dr Milana Stojadinovića,

Dimitrija Ljotića i dr Vlatka Maĉeka. Lista dr Milana Stojadinovića dobila je

129.154 glasa ili 27 od 70 predloţenih poslaniĉkih kandidata; lista Dimitrija

Ljotića 1.047 ili od 33 predloţena nije dobila nijednog poslanika; lista dr

Vlatka Maĉeka bobila je 70.541 glas ili od 100 predloţenih kandidata svega

samo 6 poslanika501

. I na ovim izborima primenjivani su falsifikati, pritisci i

progoni biraĉa, koje su vršili drţavni organi502

.

U Srezu andrijeviĉkom 1938. godine JRZ imala je dva sreska

kandidata: Novicu Popovića koji je dobio 2.585 i ĐorĊa Ćulafića koji je

dobio 1.012 glasova, što ukupno ĉini 3.597 glasova. Dimitrije Davidović je

imao sreskog kandidata Ristu Jojića, koji je dobio 1.527 glasova. Lista

Zufera Musića dobila je 392 glasa. Lista JNS imala je sreskog kandidata

Vuksana Gojkovića, koji je dobio 418 glasova. Opozicioni blok dobio je

2.337 glasova. Lista Zbora imala je sreskog kandidata Đuru ĐorĊijevića koji

je dobio 3 glasa. Dakle, u Srezu andrijeviĉkom, koji je pripadao Izbornom

okrugu br. 18, bilo je 5.937 glasaĉa503

.

U Srezu beranskom JRZ imala je 3 sreska kandidata: Zariju

Joksimovića, koji je dobio 3.387, Milana Popovića koji je dobio 516 i

Stevana Popadića koji je dobio 63 glasa, što ukupno ĉini 3.058 glasova.

Opozicioni blok su ĉinile liste Svetozara Nedića koji je dobio 1.273, lista

Marka Cemovića i JNS ĉiji je sreski kandidat bio Tomica Ĉukić, koji je dobi

339 glasova, što je ukupno ĉinilo 2.699 glasova. Zbor je imao sreskog

kandidata Vladu Perića, koji je dobio 1 glas504

.

U Srezu bijelopoljskom JRZ je imala dva kandidata: Savu Mikića,

koji je dobio 2.170 i Jusufa Ćorovića, koji je dobio 2.474 glasa, što je

ukupno ĉinilo 4.653 glasa. Opozicionu listu Davidovića je predstavljao

sreski kandidat Miloje Dobrašinović sa 1.646, sreska lista Gojka Terića

dobila je 876 glasova. Lista Andre Stapića dobila je 29 glasova. Lista JNS

imala je sreskog kandidata Velimira Šćekića, koji je dobio 22 glasa.

500

Mustafa Imamović: Historija Bošnjaka, Novi Pazar 2007. str. 518.

501 Statistiĉki godišnjak 1938-1939, Beograd 1939. str. 478; Ferdo Ĉulinović:

Jugoslavija izmeĊu dva rata, II, Isto, str. 132-133; Branko Petranović i Momĉilo Zeĉević:

Jugoslavija 1918/1938 – Tematska zbirka dokumenata, Beograd 1988. str. 421;

502 Branko Petranović: Istorija Jugoslavije (1918-1978), Nolit, Beograd 1980. str.

137.

503 „Politika―, God. XXXV, br. 10972, Beograd od 13. decembra 1938. str. 4.



155

Opozicija je dobila 2.573 glasa. Lista zbora je imala sreskog kandidata

Milivoja Tomovića, koji je dobio 4 glasa. U Srezu bijelopoljskom na

parlamentarne izbore ukupno je izašlo 7.230 glasaĉa505

.

U Srezu mileševskom 11. decembra 1938. godine JRZ je imala dva

kandidata: Vojku Kurtovića, koji je dobio 1.583 i Muharema

Hašimbegovića, koji je dobio 2.161 glas. Opoziciona lasta je imala tri sreska

kandidata: listu Jov. predstavljao je Marko Ćubić, koji je dobio 68 glasaova;

listu JNS predstavljao je Kirilo Cvijović, koji je dobio 18 glasova. Listu SDS

predstavljao je sreski kandidat Radiša Miodragović, koji je dobio 1.668

glasova. Opozicija dobila svega 1.754 glasa. Listu Zbora predstavljao je

sreski kandidat Dušan Bajić, koji nije dobio nijedan glas. U Srezu

mileševskom ukupno je glasalo 5.498 biraĉa506

.

U Srezu novovaroškom JRZ je imala ĉetiri kandidata: Strahinju

Borisavljevića sa 520, Desimira Rogića sa 90, Jevstatija Karamatijevića sa

723 i dr Slobodana Purića sa 950 glasova. JRZ je ukupno dobila 2.392 glasa.

Opozicionu listu ĉinili su sreski kandidati Petar N. Tomić (Lista Dav.) sa 5,

Vojo Popović (lista Jov.) sa 193, Vlajko Ćurĉić (JN) sa 169, Radenko Kulić

(A. St.) sa 55 i Miloš Subotić (Jov.) sa 206 osvojenih glasova. Opozicija je

ukupno osvojila 628 glasova. Lista Zbora imala je sreskog kandidata Iliju

Purića, koji nije osvojio nijedan glas. U ovom srezu ukupnoje izašlo na

izbore 2.920 glasaĉa507

.

U Srezu pljevaljskom JRZ je imala dva kandidata: Bogdana

Nenadića, koji je dobio 1.515 i Šefkiju Selmanovića, koji je dobio 1.708

glasova. Ukupno lista JRZ dobila je 3.223 glasa. Opozicija je imala tri

kandidata: Mile Peruniĉić (Dav.), koji je dobio 1.780, Joso Mirković, koji je

dobio 1.416 i Jovan Banjanin (JNS), koji je dobio 280 glasova. Opoziciona

lista je dobila 3.494 glasa. Lista Zbora imala je sreskog kandidata Dušana

Bajića, koji je dobio 5 glasova. Ukupno je u ovom srezu glasalo 6.722

glasaĉa508

.

U Srezu deţevskom lista JRZ imala je dva sreska kandidata: Ţivka

Šušića, koji je dobio 3.473 i Tihomira Šarkovića, koji je dobio 4.303 glasa.

Lista JRZ je dobila svega 7.770 glasova. Opoziciona lista imala je dva

kandidata: Dušana Davidovića (Dav.), koji je dobio 510 i Lazara Uljarevića

(A. St.), koji je dobio 13 glasova. Opoziciona lista je dobila svega 523 glasa.

505

„Politika―, God. XXXV, br. 10972, Beograd od 13. decembra 1938. str. 4.





156

Lista Zbora imala je jednog sreskog kandidata Ljubišu Mitrovića, koji je

dobio 2 glasa. U ovom srezu ukupno je glasalo 8.301 glasaĉ509

.

U Srezu sjeniĉkom JRZ je imala jednog sreskog kandidata Miloša

Atanackovića, koji je dobio 2.526 glasova. Opoziciona lista je imala pet

sreskih kandiadata: Ljubomira Ranitovića (Jov.), koji je dobio 251, Pavle

Popović (Dav.), koji je dobio 640, Nedeljko Jakovljević (JNS), koji je dobio

456, Slobodan Pavićević (A. St.), koji je dobio 347 i Stevan Radulović

(Jov.), koji je dobio 940 glasova. Ova lista je dobila svega 2.634 glasa. Lista

Zbora imala je sreskog kandidata Obrena Ĉukanovića, koji je dobio 28

glasova. U ovom srezu glasalo je ukupno 5.188 glasova510

.

U Srezu štaviĉkom JRZ je imala ĉetiri sreska kandidata: Fevziju

Hadţihamzića, koji je dobio 534, Tihomira Šarkovića, koji je dobio 1.885,

Halila Šarića, koji je dobio 19 i Ţivka Šušića, koji je dobio 997 glasova. Ova

lista je dobila svega 3.435 glasova. Opoziciona lista je imala dva sreska

kandidata: Svetozara Nedića (Dav.), koji je dobio 14 i Punišu Zeĉevića (A.

St.), koji je dobio 73 glasa. Opoziciona lista je dobila svega 87 glasova. Lista

Zbora imala je jednog sreskog kandidata Ljubišu Mitrovića, koji nije imao

dobijenih glasova511

.

Na parlamentarnim izborima u Zetskoj banovini pobedila je lista dr

Milana Stojadinovića. Izabrani su Šefkija Selmanović, trgovac iz Prijepolja,

Muhamed Hašimbegović, trgovac iz Prijepolja, Zarija Joksimović,

predsednik opštine Berane, Jusuf Ćorović, trgovac i predsednik u Srezu

bjelopoljskom, Tihomir Šarković iz Sreza štaviĉkog i dr Slobodan Purić iz

Sreza novovaroškog512

.

Na izborima u Sandţaku islamsko stanovništvo se izmeĊu dva rata

okupljalo oko Nezavisne muslimanske stranke, Muslimanske narodne

stranke, Jugoslovenske muslimanske orgnaizacije, Nacionalne turske stranke

(Dţemijet), Jugoslovenske demokratske stranke i drugih. Hrišćansko

stanovništvo se okupljalo oko Jugoslovenske demokratske stranke, Liberalne

stranke, Radikalne stranke i drugih stranaka513

.

509

„Politika―, God. XXXV, br. 10972, Beograd od 13. decembra 1938. str. 5.



512 Statistika izbora narodnih poslanika za Narodnu skupštinu Kraljevine

Jugoslavije, (Izdanje Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije, Beograd 1938.

513 Opširnije o izborima u pojedinim okruzima i Sandţaku vidi, dr Milovan Sekulić:

Rezultati skupštinskih izbora u Raškom okrugu u periodu ograniĉenog parlamentarizma

(1920-1929), „Novopazarski zbornik―, br. 22, Novi Pazar 1998; Isti: Pregled rezultata

parlamentarnih izbora u Zveĉanskom okrugu od 1920. do 1929. godine, „Zveĉan―, br. 1,


157

Na parlamentarnim izborima seljaštvu se poklanjala posebna

paţnja514

, jer većinu stanovništva Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije

ĉinilo je seljaštvo. U Sandţaku većinu stanovništva ĉinili su seljaci, zanatlije

i proleteri. Sve stranke su imale posebne programe i predizborne aktivnosti

da sagledaju probleme seljaka, zantalija i proletera. Obećavana im je bolja

sadašnjost i budućnost. Posle izbora niko nije vodio nikakvog raĉuna

ugroţenim slojevima društva ni u Jugoslaviji a kamo li u Sandţaku.

5.3. ILEGALNI PARTIJSKI RAD KPJ U SANDŢAKU

U Sandţaku je izmeĊu dva svetska rata postojao Oblasni komitet

Komunistiĉke partije Jugoslavije (KPJ). Razvio je mreţu partijskih ćelija u

većem delu srezova i opština. KPJ i SKOJ su, nakon dobro prouĉenog stanja

svih naroda i manjina, radnika i seljaka, osmislila parole koje je dobar deo

stanovništva prihvatao. Komunisti i skojevci su se borili za zemlju u kojoj

nema iskorišćavanja ĉoveka po ĉoveku, koja se u svojim odnosima prema

drugim narodima ne rukovodi interesima malog broja imperijalista, već

interesima svojih i svih naroda, zemlju mladih graditelja socijalizma515

.

Nakon Prvog svetskog rata i osnivanja Kraljevine SHS i prihvatanja

inicijative o ujedinjenju jugoslovenske radniĉke klase u Sandţaku su, do

aprila 1919. godine, obnovljena ili formirana radniĉka udruţenja u Bijelom

Polju i Pljevljima516

. U ostalim sandţaĉkim gradovima nije bilo zvaniĉno

formiranih radniĉkih društava.

Prema Statutu KPJ, osnovne partiske organizacije, njena baza je

ćelija u preduzeću, fabrici, rudniku, radioni, trgovini, kancelariji, na imanju

Kosovska Mitrovica, 1996; Dr Branislav Gligorijević: Parlament i politiĉke stranke u

Jugoslaviji (1919-1929), Beograd 1979; Bogumil Hrabak: Izbori za narodne poslanike u

mileševskom kraju (1920-1938), Simpozijum: Seoski dani Sretena Vukosavljevića, knj. 26,

Prijepolje 1995;

514 Dr Momĉilo Isić: Seljaštvo u Srbiji na parlamentarnim izborima za vreme

Kraljevine SHS, „Tokovi istorije―, br. 1-2, Beograd 1994. str. 125-154; isti: Selo u Srbiji

izmeĊu dva svetska rata, „Tokovi istorije―, br. 1-2, Beograd 1994. str. 151-189.

515 Dokumenti istorije omladinskog pokreta Jugoslavije, Tom I, knj. 2, Beograd

1954. str. 240.

516 Grupa autora: Drugi kongres KPJ – Materijali sa simpozijuma odrţanog 22. i

23. VI 1970. povodom 50-godišnjice Drugog (Vukovarskog) kongresa KPJ 1920., Slavonski

Brod 1972. str. 20; Jovan R. Bojović: Formiranje Komunistiĉke partije u Crnoj Gori,

„Istorijski zapisi― (Organ Istorijskog instituta i Društva istoriĉara Crne Gore, br. 1-2, 1969.

str. 182.


158

itd. U Sandţaku do 1922. godine, nema registrovanih partijskih ćelija517

. KPJ

je imala organe rukovoĊenja ćeliju, mesnu organizaciju, okruţnu

konferenciju, oblasnu konferenciju, kongres partije. Centralni komitet bio je

najviši organ Komunistiĉke partije Jugoslavije518

.

Pre osnivanja Oblasnog komiteta za Sandţak postojao je Oblasni

komitet za Crnu Goru, Boku Kotorsku i Sandţak519

. Oba oblasna komiteta su

sprovodili politiku i uputstva Centralnog komiteta KPJ.

U većini gradova Sandţaka postojao je partijski rad ĉlanova KPJ.

Studenti iz Sandţaka koji su studirali u Beogradu i drugim velikim centrima

ukljuĉivali su se u rad KPJ. Primerom Rifata Burdţovića – Trša pošao je

odreĊeni broj intelektualaca. Organizovan je štrajk opanĉara i zanatlija u

Novom Pazaru 1937. godine, osnivane su partijske ćelije u Novom Pazaru

1941. godine, u Sejnici jula 1940. godine520

. Uoĉi Drugog svetskog rata

osnivane su partijske ćelije i u drugim sredinama.

Komunistiĉka partija Jugoslavije u Sandţaku je na prvim

parlamentarnim izborima 1920. godine osvojila znaĉajan broj pristalica i

veliki broj glasaĉa521

. Tada je KPJ radila legalno i uspešno je propagirala

svoje ideje, svoje programe i svoj statut. Ilegalan rad je ovu partiju stavio na

margine politiĉkih zbivanja sve do poĉetka Drugog svetskog rata. Razlozi su

oĉigledni, jer je KPJ imala mali broj ilegalnih partijskih ćelija i mali broj

ĉlanova, koji nisu u poĉetku imali svoje partijeske ćelije. Uspešnim

partijskim radom u Srezu sjeniĉkom isticao se N. P. Stojić iz Sjenice, ĉlan

KPJ od 1921. godine522

.

U vreme španskog rata iz Sandţaka posebno se istakao kao španski

borac Vukašin Radunović iz Berana, koji je oko sebe okupljao sve svoje

saborce i širio ideje i direktive Komunistiĉke partije Jugoslavije.

517

AJ 14-23-54.

518 AJ 14-23-54.

519 ACG OKCGBKS (Oblasni komitet za Crnu Goru, Boku Kotorsku i Sandţak)

kut. 1.

520 AS CK SKJ MG-2476 – Danilo Janković, Zbornik sećanja.

521 Milovan Sekulić: Politiĉke stranke na izborima za Ustavotvornu skupštinu na

Kosovu i Metohiji 28. novembra 1920. godine, „Zbornik radova Filozofskog fakulteta―, br.

XXIII-XXIV, Priština 1993-1994.; isti, Rezultati skupštinskih izbora u Raškom okrugu u

periodu ograniĉenog parlamentarizma (1920-1929), „Novopazarski zbornik―, br. 22, Novi

Pazar 1998. str. 171; isti, Pregled rezultata parlamentarnih izbora u Zveĉanskom okrugu od

1920. do 1929. godine, „Zveĉan―, br. 1, Kosovska Mitrovica 1996.

522 AJ 14-23-55.


159

Osposobljavanje partijskih ĉlanova i rukovodilaca vršeno je van

Sandţaka. Novi rukovodioci kaljeni su u Beogradu, Skoplju, Sarajevu i

Zagrebu. Rukovodioci KPJ u Sandţaku su, uglavnom, bili studenti. Mali broj

predstavnika radnika i seljaka se ukljuĉivao u redove Komunistiĉke partije

Jugoslavije. Snage, sastavljene od Ċaka, radnika, studenata i prosvetnih

radnika, organizovale su u Novom Pazaru demonstracije, 27. marta 1941.

godine, uperene protiv nenarodnog reţima i vlade Cvetković-Maĉek523

.

Ilegalan partijski rad KPJ trajao je u periodu (1921-1941). U vreme

ilegalnog rada zabranjena je svaka komunistiĉka propaganda, obustavljene

su njihove organizacije, zatvorena su njihova zborišta, zabranjene su njihove

novine i svi drugi spisi, koji bi mutili spokojstvo i mir drţave, propovedali,

pravdali i hvalili revoluciju524

. Prema Obznani, zabranjne su sve štampane

stvari, u sluĉaju nereda preduzimane su oštre mere, zavedena je obavezna

prijava oruţja, zabranjene su svake manifestacije u Beogradu, proterivani su

svi stranci koji su pomagali komunistima i otpuštani su svi iz drţavne sluţbe

ĉinovnici viši i niţi, koji bi produţili propagandu boljševizma u

Jugoslaviji525

.

U Beogradu je tokom 1937. i 1939. godine izlazio Bilten

Jugoslovenskog antikomunistiĉkog komiteta, koji se obraćao omladini

odvraćajući je od komunista. Objavljivao je toboţnji razgovor sa

komunistima, koji su napustili KPJ. Prikaziovao je bekstva komunista iz

meĊunarodnih brigade, obrazovanje sovjetskih upravljaĉa. Antikomunistiĉka

štampa indentifikovana je kao „Jugoslovenska zastava― i „Omladinska

tribina― i sovjetski dipomati526

. U antikomunistiĉkoj propagandi vršena je

tendenciozna analiza poloţaja vere i crkve u socijalizmu (antikomunistiĉka

propaganda). Isticana je borba komunista protiv vere527

. U borbi protiv

komunizma policija je vršila kontrolu vozova, brodova, reĉnih plovila i

autobuskog saobraćaja, u interesu javne i drţavne bezbednosti528

.

Antikomunistiĉka propaganda (1923-1939) voĊena je u celoj Kraljevini

Jugoslaviji529

, te i u Sandţaku.

523

IARNP ZH knj. 1 – Miodrag Radović: Hronika Novog Pazara; Miodrag Radović

i Ejup Mušović: Borci novopazarskog kraja pali u NOR-u, (Drugo izdanje), Novi Pazar

1984. str. 16. 524

Branko Petranović i Momĉilo Zeĉević: Jugoslavija 1918-1988, IRO Rad,

Beograd 1988. str. 156. 525

Isto, str. 157. 526

AJ 14-23-56. 527

AJ 14-23-56. 528

AJ 14-31-92.

529 AJ 14-23-56.


160

Sudovi i policija u Sandţaku nisu imali veliki posao u suzbijanju

komunizma, jer nisu postojali veliki centri odakle bi se uspešno razvijala

komunistiĉka propaganda i uspešan rad KPJ i njenih orgnaizacija po

okruzima, srezovima i opštinama. Rad policije i sudova svodio se na

otkrivanju rasturaĉa pojedinih povremenih letaka koji su štampani u

štampariji u Novom Pazaru i Prijepolju. Propagandni materijal su rasturali

komunisti, omladina i simpatizeri Komunistiĉke partije Jugoslavije.

5.4. ANTIKOMUNISTIĈKA BORBA U SANDŢAKU

Ubrzo, nakon formiranja nove Kraljevine, stvorena je klima

antikomunizma na Balkanu. U svim kraljevinama Balkna vodila se borba

protiv prodora komunistiĉkih ideja. Nosioci komunizma bili su komunisti i

njihovi simpatizeri. Antikomunistiĉka borba Kraljevini SHS i Sandţaku

zapoĉeta je odmah nakon završetka Prvog svetskog rata.

Antikomunistiĉka borba u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji

uspešno je voĊena. Svi organi vlasti Kraljevine suprotstavili su se

komunizmu u svojoj sredini. Komunizmu su se istovremeno suprotstavljali

predstavnici vlasti, idejni i politiĉki protivnici komunistiĉkog pokreta530

.

Komunistiĉku aktivnost suzbijali su organi: antikomunistiĉki odseci, uprave,

ministarstva pravde, unutrašnjih dela, vojske, policije, tuţilaštva, sudovi,

reţimske partije, reformistiĉke stranke i reţimske organizacije.

Kako je voĊena antikomunistiĉka borba dolazimo preko analize

raznovrsne dokumentacije, poĉev od partijskih dokumenata zaplenjenih

prilikom pretresa i provala do ustava, zakona, uredaba, nareĊenja,

stenografskih beleţaka skupštinskih tela, policijskih izveštaja, raznih

„studija―, cirkulara, iznuĊenih izjava, saslušanja, izveštaja, analiza, sumarnih

pogleda i ocena.

U Kraljevini SHS donet je Vidovdanski ustav juna 1921. godine i

Oktroisani ili Septembarski ustav septembar 1931. godine. Ustavi su

garantovali pravo radnika na organizovanje radi postizanja boljih uslova

rada. Drţavu je obavezalo da će provesti mere za bezbednost i zaštitu

530

Milovan Bosnić: Izvori za istoriju Komunistiĉke partije Jugoslavije (1919-

1941), Izdavaĉki centar Komunist, Beograd 1984. str. 297.


161

radnika, propisati radno vreme, voditi raĉuna o školovanju dece; garantovao

je mnoga prava, ali je niz drugih zakona te odredbe Ustava ĉinio ništavim531

.

Putem uredaba koje su imale zakonsku snagu, Vlada Kraljevine SHS

je odluĉno ustala protiv komunizma i svih onih koji su stupali u razne

štrajkove i aktivnosti protiv tadašnjeg reţima. Donete su sledeće uredbe:

Uredba o postupanju u sluĉajevima nereda, štrajka i pobune na ţeleznicama

u Kraljevini, 15. decembra 1920. godine, Uredba o postupanju u sluĉajevima

nereda, štrajka i pobune na rudnicima u Kraljevini, 24. decembra 1924.

godine532

. Zakonom o ĉinovnicima i ostalim drţavnim sluţbenicima

graĊanskog reda, zabranjeno je pravo na štrajk svim sluţbenicima533

.

Obznana je doneta 29. decembra 1920. godine534

. Zabranjen je svaki

komunistiĉki i drugi rad i propaganda, obustavljene su njihove organizacije,

zatvorena su njihova zborišta, zaplenjena je njihova imovina i svi drugi spisi,

koji su mutili spokojstvo i mir drţave, propovedali ili hvalili diktaturu,

revoluciju ili ma kakvo nasilje.

Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u drţavi donet je 2.

avgusta 1921. godine. Prema ovom zakonu, kao zloĉinstvo u smislu

kaznenog zakona smatrano je:

„1. Pisanje, izdavanje, štampanje, rasturanje: knjiga, novina, plakata

ili objava, kojim se ide na to da se ko podstakne na nasilje prema drţavnim

vlastima predviĊenim Ustavom ili uopšte da se ugrozi javni mir ili dovede u

opasnost javni poredak. Ovo vaţi za svaku pismenu ili usmenu komunistiĉku

ili anarhistiĉku propagandu ili ubeĊivanje drugih da treba promeniti politiĉki

ili ekonomski poredak u drţavi zloĉinom, nasiljem ili ma kojom vrstom

terorizma.

2. Organizovanjem, potpomaganjem ili postajanjem ĉlanom kakvog

udruţenja, koje bi imalo za svrhu propagandu komunizma, anarhizma,

terorizma ili udruţivanja za nelegalno neparlamentarno prigrabljivanje vlasti

kao uopšte ono što sadrţi u prethodnoj taĉki―535.

531

Milovan Bosnić: Izvori za istoriju Komunistiĉke partije Jugoslavije (1919-

1941), Isto, str. 298; uporedi, Vladan Jovanović: Jugoslovenska drţava i Juţna Srbija 1918-

1929. (Prvo izdanje), Beograd 2002.

532 Milovan Bosnić: Izvori za istoriju Komunistiĉke partije Jugoslavije (1919-

1941), Isto, str. 298.; „Sluţbene novine Kraljevine SHS―, 25. decembar 1920.

533 Milovan Bosnić, Isto, str. 299.

534 „Sluţbene novine Kraljevine SHS―, 31. decembar 1920.

535 „Sluţbene novine Kraljevine SHS―, 3. avgusta 1921.


162

Za kriviĉna dela nabrojana u ĉl. 1. ovog zakona sledila je smrtna

kazna ili robija od 20 godina. KPJ proglašena je za prevratniĉku

organizaciju, odnosno stavljena je van zakona536

.

Kralj Aleksandar KaraĊorĊević je 6. januara 1929. godine izvršio

drţavni udar, suspendovao Ustav, raspustio Narodnu skupštinu i zaveo

apsolutistiĉku vlast sa izriĉitom zabranom rada stranaka i udruţenja sa

plemenskim i verskim obeleţjima537

. KPJ je pozvala narod na ustanak.

Diktatorski reţim ispolio je svoje pravo lice prvenstveno prema komunistima

i ostalim demokratskim slojevima.

Ustav Kraljevine Jugoslavije septembra 1931. godine doneo je kralj

Aleksandar KaraĊorĊević. Ustav je prikrivao kraljev apsolutizam koji se

manifestovao u vrhovnoj zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. Diktatura

je nastavila svoju politiku prema KPJ i revolucionarnom radniĉkom pokretu.

Vladajući reţim je vršio dopune najreakcionarnijih zakona i primenjivao ih

prema komunistima. Novi Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u

drţavi donet je 15. decembra 1939. godine538

. Za lica koja remete javni red i

mir formirani su posebni logori u Bileći i Lepoglavi539

.

Vladajući reţim Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije je u borbi

protiv komunizma doneo veliki broj uredaba i zakona. „Sva ta zakonska

regulativa – ustavi, zakoni, uredbe, odluke, naredbe i drugi propisi niţih

organa vlasti – pokazuje kako se reţim, ne birajući sredstva, obraĉunavao s

komunistima i pripadnicima revolucionarnog radniĉkog pokreta kao svojim

najvećim klasnim protivnikom―540. Zabranjivano je i kaţnjavao izdavanje

letaka i štampe. U banovinama voĊena je evidencija o knjiţevnicima,

publicistama, novinarima, satiriĉarima, humoristima, karikaturistima,

izdavaĉkim preduzećima, knjiţarama, štamparijama, njihovim vlasnicima,

pomoćnicima, revizorima novina, ĉasopisa, revija. KPJ je odgovorila

ilegalnim radom i ilegalnim osnivanjem štamparija i listova. Poĉetkom

Drugog svetskog rata KPJ je imala desetak ilegalnih listova i ĉasopisa541

.

Komunisti su traţili poništenje svih privrednih koncesija,

nacionalizaciju privrednih koncesija, nacionalizaciju privrednih bogatstava,

536

Milovan Bosnić, Isto, str. 300.

537 „Sluţbene novine Kraljevine SHS―, 6. januar 1929. godine

538 „Sluţbene novine Kraljevine Jugoslavije―, 16 decembar 1939. godine.



541 U Jugoslaviji izlazili su komunistiĉki listovi: „Proleter― (Organ CKKPJ), „Delo―

(Glasnik CKKPJ), „Udar― (Organ PK KPJ za Crnu Goru) i drugi.


163

eksproprijaciju krupnih zemljišnih poseda, ustanovljenje radniĉke kontrole u

svim preduzećima, opšte i obavezno osiguranje radnika, zaštitu radne snage

– osmoĉasovni radni dan, poboljšanje uslova rada, pomoć nezaposlenima,

pravo sindikalne koalicije, pravo na štrajk542

.

Komunisti su ilegalno odrţavali politiĉke sastanke, zborove, razne

skupove i štrajkove. Odmah nakon donošenja Obznane i Zakona o zaštiti

javne bezbednosti i poretka u drţavi i mnogih uredaba, sudski organi raznih

nadleţnosti – sreski, okruţni ili drţavni – sudili su komunistima zbog

komunistiĉke, odnosno antidrţavne aktivnosti. Prema nauĉnim

istraţivanjima, u meĊuratnom periodu odrţano je preko 1500 sudskih

procesa u kojima je suĊeno više od 10.000 lica543

.

Pored organa vlasti vladajućeg reţima, protiv komunista ustale su

pojedine partije i pokreti koji su izraţavali preteţno interese burţoaskih i

vladajućih slojeva – Jugoslovenska radikalna zajednica, Jugoslovenska

nacionalna stranka, Jugoslovenska narodna stranka (Borbaši), Radikalno

stranka, Jugoslovenska muslimanska orgnaizacija, Klerikalna slovenska

ljudska stranka – povremeno su ili trajno vodili propagandu protiv

komunistiĉkog i revolucionarnog radniĉkog pokreta544

. „Da bi se lakše

obraĉunao sa radnicima, reţim je osnovao posebne organizacije fašistiĉkog

tipa (Orjuna, Srnao, Hanao)―545, ĉiji rad u Sandţaku gotovo da nije ni

postojao, jer u vreme antikomunistiĉkih racija i borbi u zemlji, na ovim

prostorima komunistiĉki rad je sveden na uţe krugove i pojedince. Listovi i

dokumentacija antikomunistiĉkih stranaka i partija pokazuje kakvim su se

sredstvima i kakvom ţestinom borile reakcionarne i profašisiĉke snage protiv

ilegalne KPJ. Povremeno i konkurentske partije i stranke preduzimale su

zajedniĉke akcije protiv komunistiĉkog pokreta, naroĉito u predizbornim

kampanjama546

.

„Reţim je u borbi protiv ilegalne KPJ koristio razna sredstva i

metode. Pored akcija koje su bile javne, u štampi i periodici su registrovane,

preduzimane i povremeno strogo prikrivene mere. Formirani su

antikomunistiĉki komiteti, odseci, biroi koji su izmenjivali najĉešće strogo

poverljivu antikomunistiĉku dokumentaciju… Reţim i njegove organizacije

542

Opširnije o pitanjima kojima su se bavili komunisti vidi, dr Branislav

Gligorijević: Parlament i politiĉke stranke u Jugoslaviji (1919-1929), Beograd, 1979.


544 Isto, str. 311.

545 Deset kongresa – Od Prvog do Desetog kongresa SKJ (1919-1974), Beograd

1974. str. 127.

546 Isto, str. 314.


164

nastojali su da ne ostave neposredne dokaze o svojim nedemokratskim

postupcima i zloĉinima prema revolucionarnom radniĉkom pokretu―547.

Komunistiĉka partija Jugoslavije je od 1935. godine, poĉela da širi

svoju aktivnost u Bjelopoljskom srezu i prva partijska ćelija formirana je

1935. godine548

. Odmah nakon Sedmog kongresa Kominterne odrţanog u

Moskvi od 25. jula do 20. avgusta 1935. godine antikomunistiĉka

propaganda u Kraljevini Jugoslaviji vidno je pojaĉana549

. Posledice takve

antikomunistiĉke propagande osetili su i komunisti u Sandţaku.

Glavni Generalštab Kraljevine Jugoslavije je 1939. godine predlagao

formiranje koncentracionih logora za komuniste; zaplenu imovine komunista

u korist drţave; lišavanje slobode agitatora komunizma; otpuštanje iz sluţbe

svih pomagaĉa komonustiĉke propagande; otpuštanje iz sluţbe poštanskih

ĉinovnika koji su dopuštali da se šalju, rasturaju ili prenose ma kakvi sastavi

komunistiĉke sadrţine; lišavanje slobode lica koja su raznim tehniĉkim

sredstvima štampali komunistiĉke letke, brošure i sliĉno; i zatvaranje svih

štamparskih preduzeća koja su štampala letke, slike i sve ostale sastave

komunistiĉke sadrţine550

.

Predlozi Generalštaba Kraljevine Jugoslavije su prihvaćeni.

Zakonima i ustavima Kraljevine Jugoslavije predviĊena je antikomunistiĉka

borba. U Sandţaku zabeleţene su aktivnosti vojske i policije u vreme izbora,

u vreme pred Drugi svetski rat i poĉetkom rata. Takav rad policije i vojske

Kraljevine Jugoslavije prouzrokovao je ozbiljnija migraciona kretanja. U

Sandţaku migraciona kretanja su zastupljena kod svih naroda.

U vojsci je svaki pokušaj komunistiĉke propagande i boljševiĉke

razorne akcije svim raspoloţivim sredstvima najenergiĉnije spreĉavan, lica

su hvatana i predavana nadleţnim vlastima; sumnjive knjige i sastavi, koji su

kod komunista naĊeni, nakon iskorišćavanja za voĊenje istrage, spaljivati su;

preduzimane su mere opreza i obezbeĊenja preduzimane su kod vojnih

zavoda i magacina i ostalih objekata, vaţnih po interese vojske, radi

odbijanja eventualnih napada; i vršen je pregled prepiske i iznenadne smotre

u vojsci551

.

547

Isto, str. 315.

548 Batrić – Baćo i M. Rakoĉević: Bjelopoljski srez u ratu i revoluciji 1941-1945 –

Fotomonografija, Bijelo Polje 1984. str. 14.

549 Nadeţda Jovanović: Sindikalni pokret u Srbiji (1935-1941), Beograd 1984. str.

72.

550 Branko Petranović i Momĉilo Zeĉević: Jugoslavija 1918-1988. – Tematska

zbirka dokumenata, Beograd 1988. str. 392. i 393.

551 Isto, str. 395.


165

Glava šesta

6. ODNOS SANDŢAĈKIH INTELEKTUALACA

PREMA POJAVAMA FAŠIZMA

U Sandţaku preovladavalo je antifašistiĉko mišljenje. U

antifašistiĉkoj borbi isticali su se intelektualci, koji su svoj rad istakli na

skupu u Bijelom Polju. Povodom italijansko-etiopskog rata (1935-1936),

fašizacije Jugoslavije i pretnje svetu od strane fašizma, u Bijelom Polju je 17.

novembra 1935. godine odrţan interesantan Skup intelektualaca koji su

razmatrali tadašnje stanje u svetu i pokrenuli niz pitanja552

. Skupu su

prisustvovali istaknuti intelektualci Sandţaka: Kirilo Balšić, sveštenik; Toma

Lilić, sveštenik; predsedavajući skupa; Simo Bisekić, sveštenik; Jovo

Lazarević, predsednik opštine; Miloje Dobrašinović, profesor gimnazije;

Radivoje Bogojević, profesor; Velimir Savić, uĉitelj; Spasoje Butrić, uĉitelj;

Milun Savić, viši PT kontrolor; i Filip Koprivica, agronom.

Skup je odrţan pod nazivom Molepstvije za pobedu etiopskoga

oruţja. Odrţan je u kući Radivoja Bogojevića, profesora ovdašnje gimnazije,

s namerom da se intelektualci Sandţaka pomole Bogu za slogu iznenaĊenog

etiopskog naroda i njegovu pobedu nad neprijateljem, i da još više uĉvrsti

nosioce pravde Društva naroda u odbrani mira, pobedu pravde i pobedu ideje

ĉoveĉnosti u svetu553

.

Zapisnik sa eminentnog Skupa intelektualaca u Bijelom Polju uraĊen

je u tri primerka: jedan za Njegovo veliĉanstvo Kralja Etiopije Haile Selasija

i Njegov narod, drugi za Društvo naroda kao vidan izraz intelektualaca

Sandţaka, i treći za Vladu Kraljevine Jugoslavije – Vladu dr Milana

Stojadinovića. Skup je odrţan i zapisnici upućeni na vaţne adrese, u znaku

manifestacije ţelja intelektualaca Sanţaka.

552

AЈ M-S f. 30, p. 217, list 3.; mr Hivzo Gološ: Skup intelektualaca u Bijelom

Polju – 17. novembra 1935. godine, „Arhivska graĊa kao izvor za istoriju―, Beograd, 2000.

str. 509.

553 AЈ M-S f. 30, p. 217, list 3.


166

Intelektualci Sandţaka iz Bijelog Polja poruĉili su da Vlada

Kraljevine Jugoslavije pretenduje kod Društva naroda na to da svojoj zemlji

pribavi priznanje jedne parlamentarne demokratske drţave i da njena vlada

ţeli da konsultuje javnost, o dalekoseţnim pitanjima kao što je italijansko-

etiopski problem, jer „pobeda ili poraz Italije u istoĉnoj Africi ne mogu biti

bez sudbonosnih posledica i po Balkan i centralnu Evropu―554

.

Intelektualci Sandţaka su meĊu prvima u Evropi i svetu na ovakav

naĉin istupili protiv fašizma. Ukazali su na dva dela problema italijansko-

etiopskog rata (1935-1936): 1. deo u kome je odnos njegov prema Društvu

naroda, odnosno prema najvišem moralnom meĊunarodnom sporazumu –

Paktu Društva naroda; i 2. deo odnosi evropskih drţava Italije, Jugoslavije,

Grĉke i Turske prema ovom problemu i njegovo reflektovanje na ove drţave.

Uĉesnici Skupa ustanovili su da je ĉoveĉanstvo posle Prvog svetskog

rata podeljeno u dva tabora: pobednike i pobeĊene. Rat je bio podjednako

štetan za sve zaraćene drţave. Društvo naroda proglašeno je za najvećeg

politiĉkog arbitra u svetu555

.

Vlada Milana Stojadinovića nije posvetila nikakvu paţnju odlukama

Skupa iz Bijelog Polja. Ponašala se kao da se skup nije odrţao. Odrţavala je

diplomatske odnose sa fašistiĉkim silama, posebno sa Nemaĉkom. Neovisno

od Skupa intelektualaca u Bijelom Polju, vlada Milana Stojadinovića zavela

je ekonomske sankcije prema Kraljevini Italiji, zbog agresije nad Etiopijom.

Narod Kraljevine Jugoslavije verovao je u delatnost Društva naroda,

ĉuvara mira i meĊunarodnog morala od kojeg je mir zavisio556

. Zato je od

15. novembra 1935. godine, uvoz svake robe u Kraljevinu Jugoslaviju iz

Kraljevine Italije potpuno zabranjen557

, jer, Društvo naroda je u svom Paktu

predviĊalo moralnu, finansijsku i materijalnu pomoć nevinome (narodu ili

drţavi), a istovremeno s tim, finasijske, ekonomske i oruţane akcije prema

napadaĉu558

. Posledice zavoĊenja sankcija od Jugoslavije i italijanskih

kontrasankcija bile su velike, ali nisu uspele da spreĉe rat Italje u Etiopiji.

Udruţenje prijatelja u Velikoj Britaniji, koje je brojalo oko 3 miliona

ĉlanova ustalo je protiv Musolinijevog napada na Etiopiju. Sliĉno njima, u

554

AЈ M-S f. 30, p. 217, list 3.

555 AЈ M-S f. 30, p. 217, list 5.

556 Vasa Kazimirović: Srbija i Jugoslavija, knj. 2, Kragujevac 1995. str. 386.

557 Rešenje Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije o zabrani uvoza robe iz

Italije, br. 27640/IV, Beograd, 15. novembar 1935. godine, „Sluţbene novine Kraljevine

Jugoslavije―, br. 266, Beograd 1935.

558 AЈ M-S f. 30, p. 217, list 2.


167

Kraljevini Jugoslaviji se odluĉno suprotstavila inteligencija Sandţaka.

Uĉesnici bijelopoljskog skupa itelektualaca su shvatili: da u miru i

bezbednosti svake drţave sveta ponaosob, leţi mir i bezbednost i njihove

domovine; da je sve to moguće samo putem kolektivne bezbednosti, koja bi

bila usredsreĊena u moći Društva naroda; da će se preko moćnog Društva

naroda docnije efikasno i lakše suzbiti ekspanzija Japana, koji je već drţao

više desetina miliona Kineza pod svojom vlašću u Mandţuriji. Velika

Britanija se tokom 1935. godine okrenula protiv Italije, zbog Etiopije, a u tim

okolnostima bila joj je potrebna Kraljevina Jugoslavija559

.

Intelektualci Sandţaka u Bijelom Polju uoĉili su da se svet ĉvršće

ujedinio u borbi protiv fašizma u svetu. Uĉesnici bjelopoljskog Molepstvija

uoĉili su ozbiljne probleme u funkcionisanju Društva naroda. Oni su to

nazvali „udari jedan za drugim―: Hindenburgova Nemaĉka je poĉela tajno

(na)oruţanje u velikom stilu; Francuska je, sumnjajući u stvarnu egzistenciju

Pakta, otpoĉela seriju saveza „pod okriljem Društva naroda―; Sjedinjene

drţave (SAD) su se uvukle u svoju ljušturu; Nešto kasnije, Nemaĉka napušta

Ţenevu (Društvo naroda) da bi nesmetano produţila pripreme revanša; Japan

poĉinje prodor u Mandţuriju, odnosno zavojevaĉku okupaciju prema Kini –

poĉinje sprovoditi u delo ideale svojih fašistiĉkih elemenata, toboţe „Aziju

azijskim narodima― i gospotstvo (vladanje) Japana na Tihom okeanu; Kina,

ĉlanica Društvu naroda, obraća se za pomoć Ţenevi pozivajući se na Pakt, ali

nije dobila pomoć, a Društvo naroda ne uviĊa veću opasnost od ekspanzije

Japana nego od komunizma; Nastaje slabljenje Društva naroda, visoke

meĊunarodne institucije; Formirana je „slobodna drţava― Mandţurija; Japan

napušta Društvo naroda da bi još slobodnije nastavio svoja zavojevanja; Kina

se nije mogla koristiti ĉlanom 16. Pakta560

.

Uĉesnici Bjelopoljskog skupa intelektualaca primetili su kako je

izgledala maĊunarodna politiĉka situacija u trenutku kada se pojavljuje rat

bez objave rata Italije protiv Etiopije. Podvukli su da je svet pravilno shvatio:

da je u miru i bezbednosti svake drţave sveta ponaosob, leţi i mir i

bezbednost i njihove domovine, da je sve to moguće samo putem kolektivne

bezbednosti, koja bi bila usredsreĊena u moći Društva naroda, preko kojega

će se kasnije efikasno i lakše suzbiti ekspanzija Japana. Uoĉeno je, kako su

nazirali politiku SAD i Sovjetske Rusije, da shvatanja kolektivne odbrane

dominiraju i u ovim drţavama.

Bjelopoljski skup intelektualaca analizirao je i stav Engleske prema

primeni Pakta u sluĉaju Japanske okupacije Mandţurije. Uoĉili su da je

559

Vasa Kazimirović: Isto, str. 391.

560 AЈ M-S f. 30, p. 217, list 6.


168

Engleska ometala „odluĉnu primenu Pakta prilikom japanskog nadiranja u

Mandţuriju―561

.

Ukazujući na stav Kraljevine Engleske prema etiopskom pitanju,

Molepstvije intelektualaca u Bijelom Polju upozorio je Vladu dr Milana

Stojadinovića, da sama proceni sledeće jasne odluke:

„1. Da ovakvim stavom Engleska ţeli da se javi kao zaštitinica

crnaĉkih naroda, pa da se takvom okvalifikuje bar pred njima, kojih je u

najvećem broju u njenim kolonijama.

2. Da se ţeli: a) da onemogući talijanski prilaz Sudanu, pošto bi s tim

prilazom sudbina Sudana i Etiopije bila zapeĉaćena, Italija zemlja koja

poštuje ugovore, b) da onemogući italijansko blokiranje Egipta i Sudana (sa

zapada Tripolitanijom i Libijom, sa istoka Eritrejom i . . . ).

3. Engleskim diplomatama, a naroĉito stratezima, jasno je da bi se sa

osvajanjem Etiopije, što je vrlo teţak pothvat, ali ne i nemoguć, Italija

postala najozbiljnijim takmacem na Crvenom moru, a postalo bi samo

pitanje dana kada bi joj se javila ţelja, odnosno zgodna prilika da postane

gospodar i Sueckog kanala.

4. Oni takoĊe dobro znaju da u Etiopiji ima priliĉno klimatski

prilagodljivih prostorija za kolonizaciju bar onih evropskih beskućnika. Te

prostorije, baš stoga što su plodne, predstavljaju odliĉnu bazu za stvaranje

jedne nove Italije, ali zašto baš onde, gde je Britanija najosetljivija.

5. Njenim politiĉarima ne moţe biti nejasno i to, da bi pobeda

Musolinija nad Etiopijom u isto vreme bila i pobeda njegova nad Italijanima

i utvrĊivanje fašistiĉkih teţnji i aspiracija. Pred tim ĉiniocem

meĊunarodnoga znaĉaja, razumljivo je, ne mogu biti indiferentni ni podanici

Velike Britanije, a kamo li drugih manjih drţava, naroĉito susednih.

6. Najzad, svima je poznato da zlatne rezerve Etiopskog carstva,

potom Etiopija, domovina kafe i njeno bogatstvo tropskih rastinja, kao i

njeni petrolejski izvori i zlatna rudišta predstavljaju ogromno neotkriveno

blago. Sve to je doista blagodet u rukama miroljubiva i apsolutno etiopskog

ĉoveka, ali tim veću opasnost bi pretstavljalo u rukama voĊe i diktatora

suprotnih sklonosti. Sa razlogom tvrdimo da bi Italija time ne samo sredila

svoje finasije, koje su je kao takve dosada ipak bronzane, malo i stvorila

flotu kakvu moţe graditi zemlja u kojoj govori samo jedan ĉovek. Ne

561

АЈ M-S f. 30, p. 217, list 7.


169

zaboravimo da to sve ĉoveĉanstvo mora znati, jer treba da zna da bi tek to

bila armada za nova zavojevanja―562

.

Diplomata je lice koje u meĊunarodnim odnosima predstavlja jednu

suverenu drţavu563

. Uĉesnici Molepstvija u Bijelom Polju uoĉili su veliku

istinu o diplomatama: da uvek imaju trostruke ideje, one koje su za njih,

druge za uţi krug poverljivih i one za javnost. Zato su uĉesnici molepstvija

zauzeli stav da nikakvi savezi ne mogu biti tako sigurni, tako trajni i tako

efikasni, kao visokomoralni principi i paragrafi jedne meĊunarodne

institucije, iza koje bi stajala armija ĉlanica potpisnica.

Bjelopoljski skup intelektualaca detaljno je analizirao stav francuske

diplomatije i stav francuskog naroda prema etipskom pitanju. Istakli su da je

francuskom premijeru poznato: „1. Da je, sudeći prema istoriji, kroz sve

vekove do današnjega dana Rim bio nezajaţljivih prohteva – uvek pun

zavojevaĉkih teţnji. 2. Da je ta „verna― prijateljica Francuske, već od

svetskog rata, nekoliko puta ljubazno izgledala na Berlin, smeškajući im se

kad skromnije, kad zavodnije a uvek prema potrebi da uceni. 3. Da je Italija

traţila za sebe bivšu nemaĉku koloniju Kamerun, i da to neće napustiti ma

koliko se sada primirivala. 4. Da nastoje pretenzije Italije ĉak i na

jugoistoĉnu Francusku i ostrvo Korziku. 5. Da još uvek i ugodno kruţi šapat,

koga još niko nije demantovao, o posrednom uĉešću Italije u tragediji, koja

se morala dogoditi baš na francuskome tlu―564

. Konstatovano je da raĉuni

Francuske i Italije nisu ni prosti ni lako likvidni. Upozoreno je da je namera

Lavala bila da preko zavojevanja na Etiopiju zabavi Italiju za duţi niz godina

van Evrope, tim putem otstraniti je od Hitlerove Nemaĉke u pothvatu većeg

zamaha – kao što je rat sa Etiopijom. Iznuriti Italiju vojniĉki i oslabiti

finansijski, kako pri eventualnom neprijateljstvu na reci Rajni, ne bi

ugroţavala zaleĊinu Francuske. Fašistiĉku Italiju staviti u zaleĊe Engleske,

koja je poĉela krepiti Nemaĉku priznavajući joj flotu u jaĉini ĉak 35% od

celokupne engleske flote. Uĉesnici bjelopoljskog skupa intelektualaca

Sandţaka postavili su pitanje: Da li je sam sluĉaj hteo da se Etiopija izabere

za to, to se teško moţe saznati. Naglasili su da je jasno da je teren Etiopije

najpogodniji pošto Etiopija kao slobodna i samostalna drţava ne pretstavlja

nikakvu opasnost po britanske interese, dok bi kao italijanska kolonija

znaĉila mnogo. Podvuĉeno je da je nastalo utrkivanje diplomata u

nadmudrivanju i da se malo vodilo raĉuna o Društvu naroda. Zauzet je jasan

stav: da nikakvi savezi ne mogu biti tako sigurni, tako trajni i tako efikasni,

562

AЈ M-S f. 30, p. 217, list 7-8.

563 Milan Vujaklija: Leksikon stranih reĉi i izraza, Prosveta, Beograd, 1980. str.

225.

564 АЈ M-S f. 30, p. 217, list 8.


170

kao visokomoralni principi i paragrafi jedne meĊunarodne institucije, iza

koje bi stajale armije ĉlanica potpisnica.

Uĉesnici molepstvija u Bijelom Polju bili su zabrinuti zbog

mogućnosti da će fašistiĉka Italija pokušati i ostali deo Evrope i Afrike

okupirati ako ĉlanice Društva naroda ne ustanu jedinstvene u zajedniĉkoj

odbrani. Zapitali su se: ko Ĉehoslovacima ili Poljacima garantuje da

Hitlerova Nemaĉka, koja je napustila Društvo naroda, neće hteti da im

ponovo nametne germansku volju; ko Jugoslaviji garantuje da joj Italija

jednoga dana neće zakucati na vratima; ko Grĉkoj moţe pretskazati

povoljniji ishod sudbine Krfa; da li se Belgija oseća bezbedna; da li se

Francuska pouzdavala u moć svojih ĉeta; da li Sovjetska Rusija van

opasnosti od Japana – otpadnika od Društva naroda. Da li Sjedinjene drţave

veruju u nepobedivost svoje flote na Tihom okeanu565

?

Razmatrajući postojeće stanje u Evropi i svetu, uĉesnici skupa

intelektualaca u Bijelom Polju zakljuĉili su: da je ĉoveĉanstvo u stvari

savršeni organizam, u kome najmanji poremećaj na ma kome kraju,

prouzrokuje opšti nered bilo duhovni, bilo materijalni. Spas opšteg mira

videli su jedino u bezuslovnom poštovanju meĊunarodnih ugovora, odnosno

u primeni svih sankcija predviĊenih u Paktu, ĉak i oruţanih. Za Etiopiju

zatraţeni su moralna satisvakcija i materijalna ošteta. Predlaţu, ako svet ţeli

pobedu ĉoveĉanske svesti i garanciju za mirnu budućnost i neometani

prosperitet, mora se izboriti za potpunu pobedu Društva naroda566

. Uoĉeno je

da su male zemlje nezaštićene od nasrtaja fašistiĉkih sila.

Povodom „kulturne― misije Italije u Etiopiji koju je rimska

propaganda tako i toliko naduvala, uĉesnici molepstvija u Bijelom Polju su

izneli svoja zapaţanja. Izneli su mišljenje da je akcija Italije prema Etiopiji

sliĉna onoj Japana prema Kini – obe su imale isti smer. Pogled Japana prema

Kini prepustili su nekome iz susednih naših drţava. U Italiji je 1935. godine

vladala fašitiĉka diktatura. Podvukli su da su u istoriji kulture ĉoveĉanstva

slavom venĉavani ne oni koji su izazivali bojeve, nego oni koji su sobom

donosili velike društvene i duhovne reforme. Samo su takvi ljudi bili

autoriteti i reformatori. Kada se i kod njih javljala veća samovolja ili veća

doza samouverenja, oni su izvrgavani u diktatore. Naglašeno je da diktature

mogu biti i srećne i poţeljne, ali samo onda kada su upućene na unutrašnju

pozitivnu obnovu dotiĉne zemlje. Takva diktatura doprinosi opštoj stvari, te

zasluţuje i uţiva svaku podršku drugih zemalja. Takve diktature bile su

Kemala Ataturka u Turskoj i Stamboliskog u Bugarskoj. Uoĉeno je da, ni

565

АЈ M-S f. 30, p. 217, list 9.

566 АЈ M-S f. 30, p. 217, list 10.


171

jedna, ni druga, nisu bile fašistiĉke567

. Primećeno je da je i Musolinijeva

namera u poĉetku bila unapreĊenje svoje lepe domovine, na što su mu susedi

i ostali svet priznavali plan. Ali Musolinijeva vlada je nemilosrdno sputavala

ţurnalistiku i ukinula slobode uopšte. Ukazano je da smo susedi sa Italijom i

da smo osećali, osećamo i osećaćemo svu teţinu sa njom i da nas zanima sve

šta se dešava u njoj.

Karta br. 15 – Karta Sandţaka (http://hangelfire.com/co4/sandyak/historija.htm)

567

АЈ M-S f. 30, p. 217, list 10.


172

Uĉesnici bjelopoljskog molepstvija polazili su od nepobitnog fakta,

da sve drţavne vlade nose u sebi kao bitno uglavnom ono što je specifiĉno

njihovom voĊi. Zato su se osvrnuli na fašistiĉkog premijera Benita

Musolinija. Analizirano je mišljenje bivšeg predsednika italijanske vlade,

koji je rekao: „U Musoliniju treba gledati temperamentnog osvajaĉa i duh

nepokornog i neobuzdanog avanturiste―568

. Ukazano je da Musolini jedini

usudno i otvoreno pretstavlja integralnu negaciju principa demokratije,

slobode i mira569

. Uoĉeno je da novinari u Italiji plaćaju svojim ţivotima

svoju kuraţ da nešto demokratskije misle i pišu. Upozorili su na opasnost

iznenadnih napada grupa u crnim košuljama, koji su iznenada napadali

„antidrţavne― nefašiste.

Uĉesnici Molepstvija u Bijelom Polju odluĉno su postavili pitanje: da

li se razume iz onoga što je pisalo u samoj Italiji, dakle u metropoli iz koje

treba Etiopljanima (Abisincima) da doĊu: sloboda, prosvećenost i

blagostanje? Ukazano je na pozitivne koristi koje je uoĉio car Etiopije Haile

Selasije koji je putovao po Evropi. Intelektualci Sandţaka postavili su

pitanje, koliko i kako je evropska civilizacija sputavala etiopsko dizanje.

Predratni kritiĉari fašizma uoĉili su da je „fašizam ponikao iz

socijalizma―, ali da polazi od „teorije rasizma―570

.

Zanimljivo je zapaţanje uĉesnika Molepstvija u Bijelom Polju: „Da u

svetu poodavno egzistira meĊunarodno pravo, koje predstavlja principe

meĊunarodnih odnosa formiranih na etiopskoj osnovi, i kao takvo sluţilo je

kao polazna taĉka svakom iole ozbiljnom poduhvatu. Dalje se kaţe, da u

meĊunarodnom pravu nigde ne stoji napisano da narod kome trebaju sirovine

moţe zbog istih osvojiti neku drugu zemlju. Zato su pametni ljudi radi

ostvarenja ovog principa izmislili razmenu dobara, dakle predvideli su

trgovinske ugovore. Odliĉno postavljaju pitanje: zašto Musolini nije hteo da

se koristi ovim mogućnostima i nije pokušao da zakljuĉi jedan ĉastan

trgovinski ugovor, kojim bi, tvrde bjelopoljski intelektualci, mnogim

hiljadama radnika osigurao zavidnu i dugu zaradu. Kategoriĉki istiĉu, da

dogaĊaji govore da je principu prijateljskog sporazuma suprotstavio princip

brutalnoga osvajanja―571

.

568

АЈ M-S f. 30, p. 217, list 11.

569 Ovde je vršeno poreĊenje prema N. Franĉesku: Boljševizam, fašizam i

demokratija.

570 АЈ M-S f. 30, p. 217, list 12.

571 Mr Hivzo Gološ: Skup intelektualaca u Bijelom Polju – 17. novembra 1935.

godine, „Arhivska graĊa kao izvor za istoriju―, Beograd, 2000. str. 512.


173

Italijanska fašistiĉka vlada se za agresiju u Etiopiji pravdala

potrebom za sirovinama. Uĉesnici Molepstvija su upozorili da u svetu

egzistira meĊunarodno pravo koje pretstavlja principe meĊunarodnih odnosa

formiranih na etiĉkoj osnovi. Smatraju, ako jedna drţava ne bi htela navući

na sebe osudu i gnev ĉoveĉanstva, morala je poštovati principe

meĊunarodnog prava. Napominju, da u meĊunarodnom pravu nigde ne stoji

da narod kome trebaju sirovine moţe prosto naprosto osvojiti zemlje naroda

u kojima toga ima.

Uĉenici Molepstvija su nedvosmisleno istakli da je Društvo naroda

imalo veliku podršku: Poljska je stavila na raspolaganje svoju vazdušnu

snagu, Sovjetska Rusija je osigurala svoju avijaciju, Velika Britanija je celu

svoju silnu flotu imala spremnu, drţave Male antante i Balkanskog

sporazuma stavile su do znanja da su gotove da izvrše sve obaveze u

prinuĊivanju na poštovanje odluka Pakta Društva naroda. Potsetili su da

Društvo naroda ima oblake aviona, armadu topova i mitraljeza, bezbrojnu

ţivu snagu, podršku svih zemalja sveta. Podsećaju Društvo naroda da je

obavezno da zadrţi rimsku bujicu u predratna korita, da Etiopiju mora spasiti

ako ţeli da i sâm postoji. Uĉesnici ovog skupa konstatovali su da tadašnja

fašistiĉka Italija nije dostojna ĉlanstva Društva naroda.

Tokom rasprave uĉesnici Molepstvija su izveli zakljuĉak da ne misle

da su zemlje i nacije, ĉak i one najveće, same za sebe uopšte moguće.

Skrenuli su paţnju na grĉko-turske odnose i zauzeli stav da one svoj sukob

same reše, a jugoslovenskoj vladi poruĉuju da se Jugoslavija bavi „o svome

jadu―572

.

Intelektualci Sandţaka u Bijelom Polju zalagali su se da govore

jezikom istorije. U svom detaljnom razmatranju osvrnuli su se na istoriju

Balkana kroz vekove – od starog do novog veka, s naglaskom na srednji i

novi vek. Povodom ilirsko-rimskih ratova, zauzeli su stav: da je bilo više

ratova i da je potom nastala romanizacija Balkana. Povodom naseljavanja

Slovena na Balkan, iznose da su Sloveni, po ugledu na susede, formirali

svoje drţave. Prvi veliki sukob Slovena sa Mlecima izbio je oko 1000.

godine oko dalmatisnkih gradova. Od 1102. godine severno primorje Jadrana

i Dalmacija Mleci su hteli da stvore bazu za dalja osvajanja. Osvrnuli su se

na mnogobrjna ratovanja hrvatskih vladara sa Mlecima. Podsetili su da su i

Osmanlije (Turci) bili uznemiravani od Italijana zbog primorja. Ali, kada su

u novom veku Osmanlije slomile imperije, Mletaĉka Republika je, prema

Karlovaĉkom miru od 1699. i Poţarevaĉkom od 1718. godine dobila svu

572

АЈ M-S f. 30, p. 217, list 14.


174

Dalmaciju, osim Dubrovnika573

. Mletaĉko ropstvo nad Dalmacijom trajalo je

sve do pada Venecije pred Napoleonom574

.

Uĉesnici Molepstvija su se osvrnuli na definitivno ujedinjenje Italije

1870. godine. Podsetili su da je jaka novoformirana iredentistiĉka stranka

traţila: 1. prisajedinjenje Italiji svih zemalja na koje ima istorijsko pravo, a te

zemlje su: Malta, Korzika, ostrvo Saseno, Nica, Trijent, Trst, Gorica,

Gradiška, Istra i Dalmacija; i 2. da se od Jadrana stvori „Mare nostro― (naše

more).

U toku Prvog svetskog rata, Italija je 1915. godine postavila kao

uslov ulaska u rat na stranu Centralnih sila, da joj se dodele Trst, Gorica,

Istra, Severno (hrvatsko) primorje i Dalmacija575

. Uĉesnici Molepstvija su

upozorili da se teţnje iredentistiĉkog pokreta Italijana postepeno realizuje

tokom istorije. Konstatovano je da je Ugovorom u Rapalu 1920. godine,

sklopljen izmeĊu Kraljevine Italije i Kraljevine SHS, grad Rijeka sa

okolinom pretvorena je u slobodnu drţavu.

Rad VMRO-a (Velika makedonska revolucionarna orgnaizacija)

našlo se na dnevnom redu Molepstvija u Bijelom Polju. OsuĊen je njen teror

nad stanovništvom u Juţnoj Srbiji. Otkrivaju italijansko finansiranje

pojedinih akcija ove makedonske organizacije. Aktivnosti VMRO-a i njenih

„komita― i albanskih „kaĉaka― trebalo je da upadne iz Albanije na teritoriju

Kraljevine SHS. Ali plan upada nije ostvaren.

Intelektualci Sandţaka su u Bijelom Polju podsetili da je Italija

potpisnica Versajskog ugovora, stvaranja Pakta Društva naroda i Brijan-

Kelogovog pakta. Ali, brzo je napustila sve potpisane garancije. Uoĉeno je

da je Italija uslovila saradnju sa Sovjetskom Rusijom ako Italiji ostavi

odrešene ruke prema Jugoslaviji, što nije prihvaćeno.

Upućenost u svetska zbivanja i diplomatiju uĉesnika Molepstvija

potvrĊena je i analizom Konferencije u Londonu 1930. godine. Na ovoj

konferenciji Francuska je predloţila stvaranje Saveza i uzajamne pomoći na

Sredozemnom moru izmeĊu Italije, Španije, Francuske i Engleske.

Konstatuju da je Italija dala svoj pristanak pod uslovom da Francuska

573

АЈ M-S f. 30, p. 217, list 15.


575 O uslovima ulaska Italije u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila vidi,

Истoрия дипломaтии, Том второй, Москва 1945. str. 275; Международны отношения,

Том IV, число 1, номер 220; Международная политика новейшего времени договорах,

нотах и декларациях, Т. I-II, Мoсква 1926;


175

raskine svoj savez sa Jugoslavijom576

. Intelektualci Sandţaka su ukazali na

buduće namere Musolinijeve vlade da napadne svog suseda Jugoslaviju i

Balkan. Upozoravaju na neprimerenu Musolinijevu pomoć zagrebaĉkoj

„bombaškoj― akciji, naoruţavanje „hrvatskih ustaša―, sudar italijanskog

broda „Marozini― i našeg broda „KaraĊorĊe― u Taškentskom kanalu, tj. u

našim vodama.

Interesantan je stav uĉesnika Molepstvija o ideji „Janka Pusta― u

MaĊarskoj i umešanost Musolinijeve vlade u njenom pomaganju. Podvukli

su da nije bilo Italije, nikada „Janka Pusta― ne bi bilo. Iznose podatke da su u

italijanskoj fabrici izraĊeni revolveri od kojih je jedan imao da ubije kralja

muĉenika, pobornika mira Aleksandra KaraĊorĊevića. Italijanska diplomatija

je pronašla ubice, neka skrivena i dublja namera je našla ubicu i odabrala

francusku teritoriju. Podsetili su da je zategnutost na granicama bila na

velikom stepenu. Ali nisu zaboravili na upozorenje ministra inostranih

poslova Rusije: „da iza Jugoslavije stoje milioni ruskih bajoneta―577

, jer

ruske snage su vršile velike vojne manevre prema MaĊarskoj. To je bila

ozbiljna lekcija. Mala Antanta je stavljala do znanja da se pretvorila u moćnu

silu od 55.000.000 stanovnika ili od 7.000.000 boraca. Sve je uticalo da se

rat na prostoru Balkna i šire odloţi, ali ne i reše uzroci rata.

Dakle, dat je najkraći pregled italijanskih teţnji za rat i osvajanje

teritorija Jugoslavije, teţnje za osvajanjem hrvatskog primorja, Dalmacije,

Boke i primorja.

Pitanje zamene Jugoslavije Etiopijom, uĉesnici Molepstvija

obrazloţili su ovako:

„1. Jugoslovenski narod je već postigao zavidnu evropsku kulturu i

njegovo kulturno potĉinjavanje je moţda i nemoguće.

Etiopljani su doskora bili u feudalno-ropskom ureĊenju, daleko i od

ozbiljnije prosvećenosti. Njima se, tako su bar Musolinijevi milioni, lakše

mogu nametnuti ţenska shvatanja.

2. Jugoslovenski narod već ĉitavo stoleće pokazuje duboko

ukorenjeno osećanje liĉne i duhovne slobode i drţavne samostalnosti. On je

uz to, to treba podvući, svestan nacionalista.

U Etiopljana je slabiji pojam, u masi bar, a nacionalizmu široka stila.

Uski plemenski pojam je u njih i suviše jak. Tamo, u zemlji sa doskorašnjim

576

АЈ M-S f. 30, p. 217, list 16.

577 АЈ M-S f. 30, p. 217, list 17.


176

ropstvom, svima o duhovnoj slobodi je kod malo njih jasno da Etiopljani ne

ĉine utisak svesnih nacionalista.

3. Jugoslavija je ekonomski i industrijski priliĉno odmakla, formirala

se; ona je potpuno nastanjena, dakle nema prostora za kolonizaciju; u njoj

nema rudnih bogatstava onih vrsta koje zasluţuju ţrtvovanje i ogromnih

materijalnih rashoda i ţivota Talijana, a sve ipak uz rizik i veliku procenu.

Pritom sve rudno blago Jugoslavije, ukoliko ga ima, u rukama je stranaca.

Etiopija, naprotiv, industriju uopšte nema i Talijani bi bili u

mogućnosti da je bez otpora industrijski potpuno osvoje u korist svoju. U

njoj ima velikih prostorija za kolonizaciju; ona je bogata naslagama

plemenitih metala, petroleuma i drugih, i sve to slobodno od tuĊih ruku; u

njoj uspeva pamuk, koji je tako potreban i toliko traţen.

4. Jugoslavija ima 15.000.000 stanovnika sa oko 2.000.000 dobro

izveţbanih, vojniĉki prekaljenih i tako isto moderno opremljenih i

naoruţanih vojnika. Orgnaizacija Jugoslovenske armije je na svim

principima modernih vojski, ona ima nacionalni oficirski kadar.

Etiopija ima 12.000 stanovnika (misli se na 12.000.000 miliona,

(primedba mr Hivzo GoloŠ) ili samo 2.00.000 dobro opremljenih i

izveţbanih vojnika, a još 800.000 skoro nenaoruţanih boraca,

neorganizovanih, koji pored toga nemaju ni pojma o modernoj tehnici i

ratnoj veštini. Abisinija nema svojih oficira Abisinaca.

5. Jugoslavija je evropska drţava i, pored toga što je ĉlanica Društva

naroda, prijateljica je i moţda i saveznica istorijskih velikih zemalja. Ona je

ĉlanica Male antante i Balkanskog sporazuma. Ona je potrebna i Francuskoj,

za nju će se angaţovati Sovjetska Rusija, pa moţda i drugi.

Etiopija je sama, sasvim sama; ona je ĉlanica Društva naroda, ali

Afrika će njeno pitanje moći pretvoriti u kolonijalno; Lavalova Franuska će

nas pomagati, Engleskoj ćemo obećavati dok svršimo posao―578

.

Sandţaĉki intelktualci u Bijelom Polju napravili su interesantno

poreĊenje odvijanja Kosovskog boja sa italijansko-abisinskim ratom. Navode

da su Osmanlije 1389. godine, polazeći u boj, preda se gonili nebrojeno krdo

bivola. Srpski oklopnici su morali pobediti najpre sve bivole pa tek da doĊu

do neprijatelja579

. Italijani su tu taktiku primenili u ratu, upotrebljujući od

kolonijalaca Askare i Askarise a od evropskih metropolitanskih vojnika

neitalijanski ţivalj. U budućem ratu bi ovima dodali još Abisince.

578

АЈ M-S f. 30, p. 217, list 17.

579 Podatak je iznet prema dr Radoslavu Grujiću: Predavanje na ekonomskom

fakultetu u Beogradu 1922. godine.


177

Italijanski napad na Jugoslaviju je nakratko odloţen. Uĉesnici

Molepstvija su zauzeli stav: italijanski napad na Jugoslaviju moţe se

odloţiti, ali izbeći ne. Budući dogaĊaji u Drugom svetskom ratu pokazali su

da su intelektualci u Sandţaku bili u pravu. Vizionarski su predvideli da

uskoro Društva naroda neće biti i da će Italija napasti Jugoslaviju. Upozorili

su da se vlada dr Milana Stojadinovića mora zaloţiti za spas Društva naroda,

za oĉuvanje njegovih principa meĊunarodne saradnje, za kolektivnu

bezbednost u svetu, za nezavisnost svih ĉlanica Društva naroda. Predloţili su

da se odluke Društva naroda za sprovoĊenje sankcija prema Italiji odluĉno

sprovode, jer sa propašću Etipije propada i ĉitav sistem meĊunarodnog

politiĉkog poretka, koji je bio usredsreĊen u posredniĉkoj ulozi Društva

naroda580

.

Da ne doĊe do Drugog svetskog rata, do rata izmeĊu Kraljevine

Italije i balkanskih drţava i da bi se što pre i što pravednije okonĉao rat

Italije u Etiopiji, intelektualci Sandţaka sa Molepstvija u Bijelom Polju su,

17. novembra 1935. godine, Vladi Kraljevine Jugoslavije, odnosno Vladi

Milana Stojadinovića, poruĉili: da se zauzme, misli se da se zaloţi, za spas

Društva naroda, za oĉuvanje njegovih principa meĊunarodne saradnje; za

kolektivnu bezbednost u svetu; za integritet i nezavisnost svih ĉlanova

Društva naroda meĊu kojima je i (Abisinija) Etiopija; Ţenevski forum nije

smejurija i s toga baš ni Etiopija ne sme propasti, jer, „udubimo li se u

posledice, videćemo da sa njenom propašću propada i ĉitav sistem

meĊunarodnog poltiĉkog poretka, koji je usredsreĊen u posleratniĉkoj ulozi

Društva naroda; i tadašnja Italija je u Ţenevi od Društva naroda oznaĉena

kao napadaĉ i presuda je izreĉena zavoĊenjem sandkcija. Uĉesnici

Molepstvija u Bijelom Polju predloţili su da Italiju treba urazumiti makar i

po cenu oruţanih sankcija.

Molepstvije sandţaĉkih intelektualaca u Bijelom Polju, 17. novembra

1935. godine, po broju uĉesnika bio je mali, ali po razmatranim pitanjima i

datim predlozima bio je veliki i imao je meĊunarodni karakter. Dao je veliku

podršku vladi dr Milana Stojadinovića, caru Haile Salasiju i narodu Etiopije,

Društvu naroda, što je jedinstven primer u svetu otpora okupatoru i fašizmu

u jednoj kapitalistiĉkoj drţavi.

Zapisnik sa Molepstvija u Bijelom Polju upućen je vladi dr Milana

Stojadinovića, Društvu naroda i caru Haile Salasiju.

Sliĉna podrška Društvu naroda i Etiopiji u svetu odvijala se jedino u

Velikoj Britaniji. Ali rezultati u osujećivanju fašizma i agresora u svojim

namerama bili su mali i ostal su kao pokušaj.

580

AЈ M-S f. 30, p. 217, list 18.


178

Da je Molepstvije intelektualaca Sandţaka u Bijelom Polju bio

opravdan i uspešan, dâ se zakljuĉiti, jer je Karlo Gali, bivši italijanski

poslanik u Beogradu, priznavao da je sa agresijom Italije na Etiopiju trebalo

saĉekati najmanje jednu godinu i tek posle napasti Etiopiju, da su vojni

krugovi rešili drugaĉije i da se odmah uvidelo da je agresija Abisinije bila

greška; da je pre toga trebalo obezbediti prijateljstvo Jugoslavije i Male

antante i tek onda ratovati; da rat nije nikakvo blagostanje; da spretna

diplomatija moţe da uĉini mnogo više, nego milioni vojnika581

. Prema

mišljenu tadašnjeg italijanskog trgovaĉkog atašea Benedetija, Kraljevina

Italija je preduzela mere protiv sankcija; Musolini je ĉinio veliki napor, kako

bi Italiju doveo u red najjaĉih i najureĊenijih svetskih drţava582

.

Molepstvije intelektualaca Sandţaka u Bijelom Polju pokazao je da

su istina, pravda i mir najveće bogatstvo ĉoveĉanstva.

581

AЈ M-S f. 30, p. 217, list 19-24.

582 AЈ M-S f. 30, p. 217, list 25.


179

Glava sedma

7. ODRAZ ŠESTOJANUARSKE DIKTATURE U

SANDŢAKU

U krizi drţavnog ureĊenja Kraljevine Jugoslavije koja je nastala

posle atentata u Narodnoj skupštini juna 1928. godine, Kralj Aleksandar I

KaraĊorĊević je obavio konsultovanje s prvacima graĊanskih stranaka koja

su mu bila potrebna da bi još više kompromitovao parlamentarni sistem.

Diktaturu u Kraljevini SHS zaveo je 6. januara 1929. godine. Raspustio je

Narodnu skupštinu. Zabranio je rad svih politiĉkih stranaka i sindikata.

Zabranio je sve politiĉke skupove. Uveo je cenzuru. Proglasio je ideologiju

„integralnog jugoslovenstva―. Ukinuo je Vidovdanski ustav i liĉno preuzeo

izvršnu, zakonodavnu i vojnu vlast. Za predsednika vlade je imenovao

generala Petra Ţivkovića. Kraljevini SHS je, 3. oktobra 1929. godine,

promenio ime u Kraljevina Jugoslavija. Kraljevina je podeljena na devet

banovina. Šestojanuarska diktatura je zvaniĉno ukinuta 3. septembra 1931.

godine donošenjem Oktroisanog ustava.

Uzroci zavoĊenja Šestojanuarske diktature bili su nerešeno agrarno,

nacionalno i radniĉko pitanje. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo naroda i

nestabilnost Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Izbio je sukob izmeĊu

Seljaĉko-demokratske koalicije koju su ĉinili Hrvatska seljaĉka stranka

Stjepana Radića i Samostalna demokratska stranka Svetozara Pribićevića, s

jedne strane i s druge, Radikalne stranke. Radikalski poslanik Puniša Raĉić

je 20. juna 1928. godine ubio poslanike Hrvatske seljaĉke stranke Pavla

Radića i Đuru Basaraića i teško ranio Stjepana Radića, koji je, 8. avgusta

1928. godine, umro od posledica ranjavanja583

. „Korupcija, stalni pratilac

politiĉkog ţivota stare Jugoslavije poĉev od njenog stvaranja, sada je

naroĉito uzela maha; malo je bilo prvaka graĊanskih stranaka i grupa koji

nisu bili umešani u razne korupcijske afere. Debate u Narodnoj skupštini su

bivale sve oštrije, pune uzajamnih optuţivanja, uvreda i pretnji. Skupština ne

samo što je pokazivala nemoć da reši protivreĉnosti i probleme koji su

potresali jugoslovensko društvo već se tih godina u oĉima naroda sama sve

583

http://sr.wikipedia.org/sr-el/


180

više kompromitovala i otkrivala sebe i celokupni poredak kao truo, nasilniĉki

i korupcionaški―584

.

Kraljevina Jugoslavija je podeljena na devet banovina: Dravska

banovina (sedište u Ljubljani), Savska banovina (sedište u Zagrebu),

Vrbaska banovina (sedište u Banja Luci), Primorska banovina (sedište u

Splitu), Drinska banovina (sedište u Sarajevu), Zetska banovina (sedište u

Cetinju), Dunavska banovina (sedište u Novom Sadu), Moravska banovina

(sedište u Nišu) i Vardarska banovina (sedište u Skoplju).

Sandţak je pripao Zetskoj banovini. Kralj je doneo ĉitav sistem

zakona. Izdvajamo Zakon o izmeni Zakona o opštinama i oblasnim

samoupravama po kome su sve opštinske uprave razrešene, nove uprave je

postavljao Veliki Ţupan, opštinske beleţnike razrešavao je Veliki Ţupan,

postavljeni su komesari koji su obavljali sve poslove dotadašnjih oblasnih

skupština i oblasnih odbora585

. Nakon donošenja ovog zakona nastala je

diktatura Velikog Ţupana u Zetskoj banovini. Novopostavljeni organi su

zaveli novi naĉin samouprave. Dovedeni su novi predstavnici vlasti koji su

imali odrešene ruke u samoupravi (upravljanju) opštinama i srezovima.

Na proglas Kralja Aleksandra I KaraĊorĊevića o uvoĊenju diktature,

kako su ga mnoge opozicione stranke nazvale, veći deo politiĉki aktivnih

narodnih masa povukao se i pasivizirao oĉekujući budući razvoj. Na takva

njihova obećanja uticali su odreĊena kraljeva i vladina obećanja i stavovi

voĊstva graĊanskih stranaka, naroĉito onih koja su bila na ĉelu opozicionog

pokreta. „Posle objave diktature ta voĊstva su, antidemokratska u svojoj

suštini, zatajila; ona nisu htela ili se nisu usuĊivala da ustanu u odbranu

demokratskih ustanova i da pozovu narodne mase na otpor kraljevom

samodrţavlju―586

. Pasivno drţanje voĊstva većine graĊanskih stranaka, pa i

njihova sklonost kompromisima s diktaturom bili su još izrazitiji ubrzo posle

6. januara 1929. godine, kada se novi reţim svom snagom obrušio na

revolucionarni radniĉki pokret. U Sandţaku stranaĉke voĊe ĉekale su

direktive iz većih stranaĉkih centara Beograda, Sarajeva i Podgorice.

Obzirom da u to vreme komunistiĉki i radniĉki pokret nisu bili razvijeni u

Sandţaku, ozbiljniji poduhvati (masovni progoni komunista i radniĉkih

predstavnik) reţima nisu zabeleţeni.

584

Grupa autora: Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije, Institut za

izuĉavanje radniĉkog pokreta, Beograd 1963. str. 150.

585 Zakon o izmenama Zakona o opštinama i oblasnim samoupravama, „Politika―,

God. XXVI, br. 7430, Beograd, 6. januara 1929. str. 3;

586 Grupa autora: Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije, Isto, str. 152.


181

Slika br. 10 – Zakon o izmeni Zakona o opštinama i oblasnim samoupravama587

Šestojanuarska diktatura zavedena je u vreme velike ekonomske

krize, koja je zahvatila sve privredne grane. U Jugoslaviji je proseĉna

nadnica radnika pala od 27,76 dinara u 1930. na 24,58 dinara u 1932. godini,

587 Vidi, „Politika―, God. XXVI, br. 7430, Beograd, 6. januara 1929. str. 3;


182

što je bilo daleko ispod ţivotnog minimuma. Nezaposlenost u svim

privrednim granama je brzo rasla a kriza je i dalje bila u porastu588

.

U Sandţaku odraz ekonomske krize se posebno reflektovao.

Nezaposlenost stanovništva je rasla. Cena zaposlenih radnika i zanatlija se

sve više isplaćivala u naturi. Poljoprivrednici (uglavnom seljaci) i radnici

radili su ceo dan, od izlaska do zalaska sunca, za dva do tri kilograma ţita589

.

588

Grupa autora: Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije, Isto, str. 167.

589 Prema sećanjima Koma Petrovića iz Sopoćana, Amira Hajrovića iz Crnoĉe kod

Novog Pazara, hadţi Ibrahima Makića iz Baćice kod Tutina, Avda Redţovića iz Pruţnja kod

Tutina i Elmaza Ĉalakovića iz Špiljana kod Tutina, u Sandţaku seljak je ceo dan radio, od

izlaska do zalaska sunca, za 2-3 kg ne mlevenog ţita. Trgovci su peške išli iz Sandţaka do

Kraljeva, Uţica, Sarajeva, Podgorice, Peći, Prizrena, Raške, Brusa, Kruševca... Bogatiji i

uporniji trgovci su peške svoja krda goveda i stada ovaca slali ĉak u Beograd i Tiranu.


183

Glava osma

8. SUDOVI

Sudovi u Sandţaku imaju dugu tradiciju. Njihovi koreni seţu duboko

u srednji vek, u doba Nemanjića i vreme primene Dušanovog zakonika. Tu

tradiciju u izmenjenom obliku sudstvo nastavlja u vreme osmanlijske vlasti.

Osmanska vlast na prostoru Sandţaka postojala je od kraja XIV veka do

1912. godine. Novi Pazar je 1516. godine postao krunski domen (has)

njegovog Veliĉanstva svemoćnog cara590

, sultana Selima Prvog, Javuza591

(1512-1520), u kome je sedelo jedno lice postavljeno od strane sandţakbega

i izvršavalo je potrebne carske kazne, radi spreĉavanja nezakonite trgovine.

Kazne su izvršavane sa znanjem kadije592

. Pomenutom licu je posebno

skrenuta paţnja da ne izda sa kadijom nikakvu dozvolu „potajno primivši

mito―593

. U Novom Pazaru je od XV do XX veka postojao kadija (sudija),

koji je sprovodio naredbe i zakone Osmanske drţave; radio po sultanovim

beratima; u delo sprovodio sultanove berate o ubiranju raznih poreza;

sprovodio u delo berate o nasledstu u Bosanskome sadţaku; uz pomoć

vojske i policije spreĉavao nasilja; stalno štitio i ĉuvao stanovnike podruĉja i

muslimane i raju - hvatajući i kaţnjavajući odmetnike i razbojnike;

sprovodio Šerijatsko pravo u delo; uspostavljao ispašu preko zime za stoku

590

Kanuni i kanun-name za Bosanski, Hercegovački, Zvornički, Kliški, Crnogorski

i Skadarski sandžak, Sarajevo 1957. str. 28-29. - Status pomenutog lica regulisan je Kanun-

namom Bosanskog sandţaka iz 1516. godine.

591 Halil Inaldţik: Osmansko Carstvo - Klasično doba 1300-1600, Beograd 1974.

str. 288-289

592 Kanuni i kanun-name za Bosanski, Hercegovački, Zvornički, Kliški, Crnogorski

i Skadarski sandžak, Sarajevo 1957. str. 42-47. - Kanun-namom za Bosanski sandţak 1530.

godine regulisan je naĉin rada po Zakonu sarajevskog badţe (carine), po Zakonu ihtisaba

(trţišne takse) i Zakonu zapovednika noćnih ĉuvara (seri acesun).

593 Kanuni i kanun-name za Bosanski, Hercegovački, Zvornički, Kliški, Crnogorski

i Skadarski sandžak, Sarajevo 1957. str. 65 - Kanun-nama Bosanskog sandţaka iz 1542.

godine.


184

koja je bila potrebna za meso za novi dvor, za stari dvor, za dvor na Galati,

za carske janiĉare - kupivši dovoljno ovaca594

.

Prema Zakonu o opštinama u Kraljevini Srbiji od 29. decembra 1909.

godine, opštinski sudovi su prva neposredna vlast u opštini595

. U Sandţaku

opštinski sudovi su postojali u kratkom vremenskom periodu od 1912. do

1914. godine i radili su prema navedenom Zakonu o opštinama. Kraljev sud

opštine novopazarske poĉeo je sa radom 23. januara 1913. godine596

.

Predsednik ovog suda i opštine novopazarske bio je Salih beg Rasovac.

Nakon stvaranja Kraljevine SHS zadrţani su sreski i okruţni sudovi,

formirani nakon uspostavljanja vlasti u Sandţaku 1912. i 1913. godine.

8.1. PRVOSTEPENI SUDOVI

Na poĉetku XX veka u Novopazarskom sandţaku u Sjenici postojao

je Prvostepeni sud (Mahkeme-i bidayet), koji je imao Dva odeljenja:

Odeljenje za graĊanske poslove i Odeljenje za kriviĉne poslove (Ceza

dairesi)597

. U kazi Novovog Pazara postojao je Prvostepeni sud u kome su

radili Osman Nuri beg, Toma aga, Abdulhamid efendija, Fejzulah efendija,

Bekri efendija, Salih efendija i Husejn efendija598

. U kazi Bijelog Polja

postojao je Prvostepeni sud u kome su radili Jakup efendija, Jovo aga,

Abdulah efendija, Arif efendija, Jusuf efendija599

. U kazi Nove Varoši

postojao je Prvostepeni sud u kome su radili Jusuf aga, Jovo aga, Ahmed

efendija, Salih efendija, Osman efendija, Mehmed efendija i Selman

efendija600

. U kazi u Kolašinu postojao je Prvostepni sud u kome su radili

Ajdin aga, Todor aga, Jusuf efendija, Hamid efendija i Kurtan aga601

.

594

IARNP ZDOJ – Novopazarska sidţila preveo je Ahmed Aliĉić. Rukopis i

originali nalaze se u Istorijskom arhivu „Ras― u Novom Pazaru.

595 Isto, str. 294.

596 IAR NP Opština novopazarska, inv. br. 1, list 1.

597 Skender Rizaj: Novopazarski sandţak u 1900/1. godini, „Naša Prošlost―, IV-V,

1969-1970, (separat), str. 5.

598 Isto, str. 9.

599 Isto, str. 11.

600 Isto, str. 13.

601 Isto, str. 14.


185

Prema Ustavu Kraljevine Srbije od 5. juna 1903. godine, postojali su

Prvostepeni, Apelacioni i Kasacioni Sud602

. Prvostepeni sudovi formirani su

posle Vidovdanskog ustava 1921. godine, u sedištima bivših okruga: u

Novom Pazaru, Prijepolju i Beranama. Prvostepeni sudovi rešavali su

sporove koje je predviĊao Kriviĉni zakon Kraljevine SHS i Kraljevine

Jugoslavije. Izdavao je posebna nareĊenja i rešavao je po ţalbama na presude

donete u sreskim sudovima603

. U Prvostepenom sudu u Beranama radili su

Ugrić Jevrem, sudija, Mićović Nikola, sudija, Donjić Ljubiša, sudija, Lekić

Puniša, sudija i Jelić Ivan, sudija. Pored navedenih sudija radili su Milović

Marko, sekretar; sudije pripravnici: Kiković Ilija, Jojić Milorad, Marjanović

Stanko, Aleksijev Nikolaj i Ĉukić Jezdimir. Pored navedenog osoblja ovog

suda radili su i: Đurĉić Miodrag, raĉunovoĊa, Radun Babović, intabulacioni

protokolista i Radovan Lazarević, arhivski ĉinovnik. U Prvostepenom sudu u

Novom Pazaru radili su Milovan Ilić, sudija (predsednik) i sudije: Murat

Kapidţić, Petar Mrĉarica, Predrag Ćirković i Kostadin Kostadinović. Sudije

pripravnici u Prvostepenom sudu u Novom Pazaru bili su: Desimir Ivković,

Miodrag Cvetković, Nikola Jelisijević i Bogdan Nešković. Intabulacioni

protokolista ovog suda bio je Mehmed Pećanin; Dragomir Tripković,

raĉunovoĊa; i Vasilije Barlović, arhivski radnik. Zvaniĉnici suda bili su:

Stanimir Savić, Vladimir Jovanović, Miodrag Nikolić, Stanimirka

Dimitrijević i Darinka Trmĉićeva. U Prvostetpenom sudu u Prijepolju radili

su: Dragoslav Babić, sudija (predsednik), Strahinja Stevović, sudija,

Branimir Vidinić, sudija, Aleksandar Filipović, sudija; Svetislav Popović,

sudijski pripravnik, dr Vasilije Zindović, sudijski pripravnik, Njegoš

Borisavljević, sudijski pripravnik, Anto Mališić, sudijski pripravnik, ĐorĊe

Tromnević, raĉunovoĊa, Ananije Kovaĉević, arhivski ĉinovnik, Boţidar

Dimitrijević, intabulacioni protokolista, Jovan Stanišić, zvaniĉnik,

Komnenije Vosković, zvaniĉnik i Vojisalv Gospić, zvaniĉnik.

Prvostepeni sudovi predviĊeni su Ustavom Kraljevine SHS 1921.

godine604

. Postojali su do 1941. godine. Formirani su umesto ranijih

okruţnih sudova. Neprekidno je radio u Novom Pazaru605

. Od ponovnog

formiranja okruţnih sudova 1934. godine, veliki broj kriviĉnih dela rešavani

su u novim sudovima. To je olakšalo posao prvostepenim sudovima.

602

Preĉišćeni zbornik zakona i uredaba, knj. 1, Beograd 1913. str. 17.

603 IARNP OST kut. 1, p. 13 – Dopis Novo-Pazarskog prvostepenog suda upućen

naĉelniku Sreza štaviĉkog, br. 2514, Novi Pazar, 13. februar 1934.

604 Srpski ustavi od 1835. do 1990. godine, Beograd 2004. str. 215.

605 IARNP ONP f. 1.


186

8.2. OKRUŢNI SUDOVI

Okruţni sudovi u Sandţaku (Okruţni sud u Novom Pazaru i Okruţni

sud u Prijepolju, Beranama i Pljevljima) formirani su nakon osloboĊenja

1912. godine. Postojali su do 1921. godine, kada se ukidaju okruzi i okruţni

sudovi.

Okruţni sudovi u Novom Pazaru i Prijepolju ponovo su formirani

1934. godine606

. Okruţni sudovi su obnovljeni i u Beranama607

, Pljevljima i

Andrijevici.

8.3. SRESKI SUDOVI

Nakon formiranja vlasti u Sandţaku i osnivanja okruga, srezova i

opština 1912. godine formirani su sreski sudovi. „Sreski sud u Novom

Pazaru koji se na osmanlijskom jeziku zvao „Kaza mehkem-mesi― ostao je

više od pola godine u onakvom sastau u kavom ga je zateklo osloboĊenje

grada 1912. godine―608

. Dobio je zadatak da završi zateĉene nedovršene

sudske predmete. Osoblje Sreskog suda u Novom Pazaru se tokom 1913.

godine odselilo u svoje rodne krajeve ili Tursku. Njihova mesta zauzeli su

novi sudski radnici. U Novom Pazaru je 1913. godine formiran Opštinski

sud609

. Postavljen je Pero Mirković mesto Salih bega Rasovca.

Tokom Prvog svetskog rata u Novom Pazaru austrougarska vojska

formirala je vojni sud i civilni graĊanski sud, koji su radili do kraja

okupacije610

. Sliĉno se dešavalo sa sudovima u ostalim delovima Sandţaka u

toku Prvog svetskog rata. Nakon završetka Prvog svetskog rata 1918. godine,

u Novom Pazaru je organizovan Prvostepeni sud pod pretsedništvom

Milovana Ilića611

. Do formiranja ovog suda, njegovu ulogu vršili su

606

Dr Vasilije Zindović: Novi sudovi, „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko

podizanje Sandţaka), God. III, br. 46, Prijepolje, 1. novemba 1934. str. 2. – Dokumentacija

ovovog suda nije oĉuvana.

607 Adresar kraljevine SHS, Beograd 1928. str. 158

608 IARNP ZH - Miodrag Radović: Hronika Novog Pazara u NOB-u (1912-1941),

knj. 1, (nd), str. 12.

609 Isto, str. 15.

610 Isto, str. 22.

611 Isto, str. 34.


187

opštinski, sreski i okruţni sudovi. U Novom Pazaru je izmeĊu dva svetska

rata neprekidno radio Sreski sud612

.

Prema Ustavu Kraljevine Jugoslavije od 3. septembra 1931. godine,

„sudije svih sudova su stalni. Sudija ne moţe biti lišen svoga zvanja niti ma

iz koga uzroka uklonjen sa duţnosti, protiv svoje volje bez presude redovnih

sudova ili disciplinarne presude Kasacionog suda―613

. Sudija je mogao biti

premešten samo po svome pristanku. Sudija u sluţbi je mogao biti do

završene sedamdesete godine svoga ţivota.

Tokom oktobra 1934. godine u Sandţaku su osnovani sreski i okruţni

sudovi. Novi sudovi su, na osnovu Uredbe o ustanovljavanju sudova,

formirani sreski i okruţni sudovi. Sreski sud dobio je svaki upravni srez:

Prijepolje, Pljevlje, Priboj i Nova Varoš, dok Okruţni sud dobilo je samo

Prijepolje614

. Istom uredbom formirani su sreski sudovi za srezove deţevski,

sjeniĉki i štaviĉki i Okruţni sud u Novom Pazaru615

.

Sudije su po novoj Uredbi sudile po svom slobodnom uverenju,

steĉenom savesnom ocenom dokaza na glavnom pretresu. Za sve stvari

kriviĉne prirode, ukoliko su one bile navedene u kriviĉnom zakonu, bili su

nadleţni jedino sudovi. Policijske vlasti nisu imale više nikakve ingerencije

po kriviĉnom zakonu, već se njena uloga svodila na pripomoć sudovima u

pronalasku krivaca. Niko se nije mogao uapsiti (uhapsiti) samo u

sluĉajevima teţe prirode i sluĉajevima koje zakon taksativno izvodi, a to su

bili sluĉajevi, teţe krivice, za koje zakon predviĊa kaznu smrti, veĉite robije

vremenske; kad je uĉinilac te krivice zateĉen na samom delu, pa postoji

opasnost od bekstva, ponavljanja kriviĉnog dela, uticanja na svedoke i

veštake. Drţavni tuţioc je dobio veća ovlašćenja i mogao je uputiti ţalbu na

presudu za koju je smatrao da nije dobra. O svakoj procesnoj radnji

zainteresovane strane morale su biti pismeno obaveštene.

612

Isto, str. 166.

613 Izvod iz administrativnih (upravnih) zakona i policijskih uredaba, pravilnika,

uputa, raspisa i naredaba predviĊenih za izvoĊenje nastave u ţandarmeriji, knj. 2, Novi Sad,

1933. str. 23.

614 Dr Vasilije Zindović: Novi sudovi, „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko

podizanje Sandţaka), God. III, br. 46, Prijepolje, 1. novemba 1934. str. 2. – Istorijski izvori

o radu ovih sudova nisu oĉuvani.

615 IARNP ZK f. 1. – Uporedo sa redovnim sudovima formirani su i sudovi za

ograniĉavanje drţavnih šuma.


188

8.4. AGRARNI SUDOVI

Agrarna reforma je u Sandţaku sprovoĊena uporedo sa ostalim

delovima Kraljevine Jugoslavije616

. Ogromne površine zemljišta nalazile su

se u rukama aga i begova. Nakon odlaska osmanlijske vlasti izmenjeni su

uslovi posedovanja obradive zemlje i šuma. Kraljevina SHS je isplaćivala

dug za oduzete posede posednicima zemlje agama i begovima.

Na osnovu Zakona o ureĊenju agrarnih odnosa od 1928. godine,

ustanovljeni su agrarni sudovi po srezovima i u narodu poznat kao Vrhovni

agrarni sud u Skoplju617

, gde je ustvari postojao Apelacioni sud618

. Sandţak

je (1929-1941) pripadao Zetskoj Banovini. Postojali su sledeći srezovi:

Andrijeviĉki, Beranski, Deţevski, Mileševski, Novo Varoški, Plevaljski,

Pribojski, Sjeniĉki i Štaviĉki619

. U svim srezovima formirani su sreski

agrarni sudovi. U toku sprovoĊenja agrarne reforme u Sandţaku voĊeni su

dugotrajni sporovi i suĊenja u agranim sudovima. Najteţe sporove rešavalo

je Vrhovno poglavarstvo za agrarnu reformu u Skoplju620

.

Odredbe Zakona pogaĊale su interese aga i begova. Cena 1 ha kretala

se od 300 do 3000 dinara. Prilikom premera poseda pojedinih aga i begova

namerno su izostavljene neke parcele i površine umanjivane. To je raĊeno za

interes ĉifĉija (ĉipĉija), koji su uspevali da podmićuju komisije koje su vršile

premere zemljišta. Nastajali su problemi ako se neko poţali jer obustavljana

je isplata iz drţavne kase. Za isplatu dugova za oduzetu aginu i begovu

zemlju bilo je odreĊeno 10.000.000 dinara za sve bivše vlasnike na teritoriji

Makedonije, Kosmeta i Sandţaka621

. Za agrarne sudove je utrošeno 50% od

predviĊene sume. Zbog toga je znatno umanjena prvobitno predviĊena suma

novca za isplatu dugova za oduzetu zemlju od aga i begova.

616

Vito Rešić: Agrarna reforma – u zakonu i u praksi, Novi Sad 1925. str. 20-60;

uporedi, Teofan Đ. Krstić: Borba za zemlju i naša agrarna reforma, Beograd 1938. str. 20-

94; Momĉilo Ninĉić: Istorija agrarno-pravnih odnosa srpskih teţaka pod Turcima, Deo I,

Geca Kon, Beograd 1920.

617 IARNP ZH - Miodrag Radović: Hronika Novog Pazara u NOB-u, knj. 1, (nd),

str. 116.

618 IARNP OST kut. 1, p. 13 – Presuda Okruţnog suda u Novom Pazaru, Br. Po. –

13/36-4, Novi Pazar, 6. marta 1936.

619 Reĉnik – imenik mesta Kraljevine Jugoslavije, (Izradio Vlad. Marinković, prof.

Geografije), Beograd 1930. str. 24-26.

620 AMS VPARS f. 1. 621

IARNP ZH - Miodrag Radović, Isto, str. 117.


189

Age i begovi su ostajali i bez zemlje, i bez prihoda, i bez obećanog

novca. PrinuĊeni su da prodaju razne svoje dragocenosti: nakit, zlato i odeću.

Kasnije su poĉeli da se zaduţuju za raĉun sume koju su oĉekivali da dobiju

po presudi agrarnih sudova. Jedan broj aga i begova nastavio je rasipniĉki

ţivot koji je kratko trajao. Drugi manji broj se odluĉio da radi svoju zemlju.

Veliki broj aga i begova propadao je, grcao u bedi i nadao se da će se vratiti

osmanlijsko vreme.

Agrarna struktura seljaka bila je predmet interesovanja politiĉkih

stranaka i vlade Kraljevine Jugoslavije. Socijalno-agrarna struktura seljaka u

Srbiji nije se poboljšavala622

. Seljaštvo u Sandţaku bilo je prepušteno milosti

veleposednika. Agrarni sudovi su vodili dugotrajne sporove izmeĊu

veleposednika i seljaka koji su obraĊivali njihovu zemlju.

Ogromnu i raznovrsnu imovinu aga i begova kupovali su u bescenje

trgovci – Muslimani i Jevreji. Za mnoge trgovce u Sandţaku nastala je izreka

„grobar zlata aga i begova―.

8.5. SUDOVI ZA OGRANIĈAVANJE DRŢAVNIH ŠUMA

Sudovi za ograniĉavanje drţavnih šuma osnovani su u maju 1933.

godine, za srezove deţevski, sjeniĉki i štaviĉki sa sedištem u Novom

Pazaru623

; za srezove pljevaljski i belopoljski624

sa sedištem u Pljevlju i za

srezove beranski625

, pećski, stoiĉki i Ċakovaĉki sa sedištem u Beranama626

.

Sreski sud Sreza deţevskog vodio je preciznu evidenciju o

ograniĉavanju drţavnih šuma627

. Pored drţavnih šuma nalazile su se šume

fiziĉkih lica, koja su vodila sporove da zadrţe svoju imovinu. Sreski sud

Sreza sjeniĉkog obeleţio je sve drţavne šume i izvršio evidenciju šuma

fiziĉkih lica koja su se graniĉila sa drţavnom imovinom628

. Pojedina fiziĉka

622

Dr Momĉilo Isić: Socijalno-agrarna struktura seljaštva u Srbiji 1931. godine,

„Tokovi istorije―, br. 1-2, Beograd 1996. str. 125-154.

623 AJ 68-60-225.

624 AJ 68-65-230.

625 AJ 68-65-230.

626 AJ 68-65-230; AJ 68-67-232; Vidi, „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko

podizanje Sandţaka), God. II, br. 25, Prijepolje, 1. marta 1933. str. 3.

627 IARNP ZK f. 1.

628 IARNP ZK f. 1.

mailto:DR@AVNIH


190

lica vodila su sporove za oĉuvanje svoje imovine. Sreski sud Sreza štaviĉkog

obeleţio je sve drţavne šume svih planina i obronaka, kao i spornu imovinu

fiziĉkih lica svoga sreza i lica koja su ţivela van ovog sreza a imala su šume

na obroncima drţavne imovine ovoga sreza629

.

Šume su u beranskom kraju bile uvek plemenske kao i u Crnoj

Gori630

. Crna Gora je priznala to stanje i nije polagala nikakvog prava na

šume, koje su, sve, ostale plemenske.

8.6. ŠERIJATSKI SUDOVI

U Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji, posebno u Sandţaku i

Bosni i Hercegovini u periodu (1918-1941) muslimansko stanovništvo je

pitanja iz domena liĉnog statusa, porodiĉnog i naslednog prava i poslova

vezanih za institucije islamskih zaduţbina (vakufa) rešavalo po propisima

šerijatskog prava. Za tu namenu osnovani su posebni drţavni organi –

šerijatski sudovi.

Jugoslavenska drţava, kao i mnoge drţave u periodu izmeĊu dva

svetska rata, osnovana je i ustrojena na nacionalnom naĉelu i principu

teritorijalne primene pravnih propisa. U tom svetlu, šerijatsko pravo i

šerijatski sudovi u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji od 1918. do 1941.

godine, kao i sliĉne pojave u drugim zemljama Balkana sa muslimanskim

manjinama, predstavljali su pojave od nesumnjivog interesa za pravnu

istoriju. U ovom sluĉaju, dato pitanje spada u oblast zanimanja kako pravne

istorije jugoslavenskih naroda, tako i opšte istorije šerijatskog prava.

Postojanje i funkcionisanje šerijatskih sudova u Jugoslaviji (1918-

1941) predstavlja poslednju etapu u primeni šerijatskog prava putem

drţavnih vlasti u Sandţaku i celoj Jugoslaviji. U vremenu od pojave Islama

na jugoslavenskom podruĉju, posebno u Sandţaku i Bosni i Hercegovini, pa

do prvih decenija dvadesetog veka, ustanova šerijatskih sudova je doţivela

brojne i znaĉajne promene. Došlo je do promena u drţavnopravnom i

kulturnocivilizacijskom okviru u kome su ovi sudovi delovali, u njihovom

ureĊenju i nadleţnosti, pravu koje su primenjivali, društvenoj funkciji koju

su vršili i teritoriji za koju su bili nadleţni. To omogućava da se u analizi

poslednje etape u istoriji šerijatskih sudova u periodu (1918-1941) i primeni

629

IARNP ZK f. 1.

630 „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. II, br. 30,

Prijepolje, 1. oktobar 1933. str 3.


191

šerijatskog prava u krajevimaSandţaka, gde su ţiveli pripadnici Islama,

utvrĊuju elementi stalnosti i promene, starog i novog i da se prati interakcija

faktora razliĉitog društvenog, pravnog i ideološkog porekla.

U studijama, raspravama i raznim ĉlancima posvećenim drţavno-

pravnim pitanjima osmanlijskog perioda istorije jugoslavenskih naroda,

posebno naroda u Sandţaku, mogu se naći vredni podaci o šerijatskim

sudovima i primeni šerijatskog prava. Tu spadaju radovi Avda Sućeske,

Mehmeda Begovića, Mehmeda Handţića, Hamida Hadţibegića, Ahmeda S.

Aliĉića, Fikreta Karĉića i Hazima Šabanovića i drugih. Nekoliko autora

bavilo se šerijatskim sudovima u Bosni i Hercegovini u vreme austrougarske

uprave: Šaćir Sikirić, Mihajlo Zobkov, Adalbert Šek i drugi631

. Iz radova

navedenih autora mogu se naći odreĊena obaveštenja koja su od znaĉaja za

praćenje i razumevanje šerijatskog prava i šerijatskih sudova.

U prikazu literature koja se na odreĊeni naĉin bavi temom šerijatskih

sudova i šerijatskog prava na prvom mestu dolazi doktorska disertacija

Mehmeda Begovića „De l' Evolution du Droit Musulman en Yougoslavie―

(Alger, 1930), kao do sada najpotpunije izlaganje ovog problema. Dobar deo

ove knjige posvećen je pitanju šerijatskih sudova u Jugoslaviji dok se ostali

deo studije bavi opštim problemom evolucije šerijatskog prava u Jugoslaviji.

Opisao je istorijski pregled razvoja šerijatskog sudstva u jugoslavenskim

krajevima i ponudio odreĊenu periodizaciju ovog procesa. ObraĊena je

aktuelna organizacija šerijatskih sudova u Jugoslaviji tridesetih godina ovog

veka, njihova nadleţnost i postupak koji se primenjivao. Obzirom da je

doktorska disertacija pisana i štampana neposredno nakon zakonskog

ureĊenja šerijatskih sudova u Jugoslaviji imala je za posledicu da se autor,

pored istorijskog uvoda, uglavnom ograniĉio na normativnopravni prikaz

šerijatskih sudova i šerijatskog prava. Autor se nije upuštao u analizu

društvenih, politiĉkih i pravnih okolnosti koje su dovele do obaveznog

vaţenja šerijatskog prava u odreĊenim pitanjima i oblastima, kao i

uspostavljanja drţavnih šerijatskih sudova. Neophodno je naglasiti da je

autor bio objektivno spreĉen da se bavi pitanjima sprovoĊenja Zakona o

ureĊenju šerijatskih sudova i Zakona o šerijatskim sudijama iz 1929. godine

kao i analizom sudske prakse šerijatskih sudova. Pitanjem šerijatskih sudova

bavili su se pojedini autori632

.

631

http://www.mrzs.org.

632 Opširnije o organizaciji šerijatskih sudova vidi, Hafiz Abdulah Bušatlić: O

ustrojstvu i nadleţnosti šerijatskih sudova u Bosni i Hercegovini, „Arhiv za pravne i

društvene nauke―, br, 2/1923, str. 116-124); Mihajlo Zobkonja: Šerijatski sudovi „Arhiv za

pravne i društvene nauke―, br. 1/1924. str. 49-59; Ali Rizo Prohić: Bosna ve Hersek šeriat

mehakimi - Šerijatski sudovi u Bosni i Hercegovini, „Pravda - kalendar za godinu 1820―, str.

http://www.mrzs.org/


192

Šerijatsko sudstvo i šerijatsko pravo u periodu (1918-1941) se ne

mogu izolovano posmatrati. Mora se imati na umu njihova prethodna istorija.

Istorijski prikaz primene šerijatskog prava u jugoslovenskim zemljama,

posebno u Sandţaku, nameće se, zato, kao neophodan uvod u razmatranje

šerijatskog sudstva u periodu izmeĊu dva svetska rata. U strukturi ovog

istorijskog fenomena mogu se ustanoviti elementi opštosti i posebnosti,

stalnosti i promene. Okolnost da su ustanove šerijatskih sudova, u razliĉitim

oblicima, postojale i u zemljama koje se graniĉe sa Sandţakom kao

geografskom oblašću, u kojima su muslimani predstavljali verske manjine

pomoći će nam da njihovu prisutnost u Jugoslaviji, posebno u Sandţaku ne

posmatramo izdvojeno.

Prema Josephu Schachtu, nauĉniku koji je svojim istraţivanjem

šerijatskog prava dao peĉat savremenoj orijentalistici i jednom delu

muslimanske pravne nauke, „jedno od najvaţnijih nasleĊa koja je Islam

ostavio civilizovanom svetu njegovo versko pravo – šerijat―.

Islamski termin „šerijat― koji se obiĉno prevodi kao „pravo― ili „Zakon―

oznaĉava „celokupnost ĉovekovih duţnosti―. Izvorno, ovaj termin je

oznaĉavao „put prema vodi―, ali je u islamskom kontekstu zadobio znaĉenje

puta kojim musliman treba proći da bi postigao spasenje.

Glavni izvor sadrţaja šerijatskih normi je Kur'an kao sveti tekst

Islama i Sunnet kao normativna praksa Muhameda a.s. - poslanika Islama.

Islamski naziv za ovu celinu je fikh, što doslovno znaĉi „razumevanje―, a

obiĉno se prevodi kao „jurisprudencija―, odnosno „pravna nauka―. Fikh

odgovara definisanju jurisprudencije rimskog prava kao „poznavanja

boţanskih i ljudskih stvari― (rerum divinarum atque humanarum notitia).

Kao treći izvor sadrţaja šerijatske norme dolaze obiĉaji koji su u saglasnosti

sa opštim principima Islama. Posebno treba spomenuti da su jedino nauĉnici

bili nadleţni da tumaĉe osnovne islamske tekstove, a drţavna vlast na tom

podruĉju nije imala nikakve ingerencije. Njena funkcija, prema islamskom

uĉenju, je bila da osigura primenu propisa koje formuliše pravna nauku.

39-41; Bertold Eisner: Šerijatsko pravo i naš jedinstveni graĊanski zakonik, „PravosuĊe―, br.

6/1936. str. l-16; Milan Barloš: Obaveznost šerijatskog prava, „Arhiv za pravne i društvene

nauke―, br. 6/1936. str. 499-503; Mehmed Begović: Organizacija islamske verske zajednice

u Kraljevini Jugoslaviji, „Arhiv za pravne i društvene nauke―, br. 5, Beograd 1933. str. 375-

387; isti: De l' Evolution du Droit Musulman en Yougoslavie, (odbranjena doktorska

disertacija u Alger 1930); A. Bušatlić: Šerijatsko-sudski postupnik s formularima, Sarajevo

1926; isti: Porodiĉno i nasljedno pravo Muslimana, Sarajevo 1926; Mehmed Begović:

Šerijatsko braĉno pravo sa kratkim uvodom u izuĉavanju šerijatskog prava, Beograd, 1936;

Abdulah Školjić: Šerijatsko nasljedno pravo, Sarajevo 1941;


193

Šerijat „verski zakon Islama― obuhvatao je nasledno pravo, kazne,

zapovesti i zabrane633

. Šerijat nije pravo u modernom smislu reĉi, već je

nepogrešivo uĉenje o duţnosti, obuhvata celokupni verski, politiĉki,

društveni, kućni i liĉni ţivot u punom opsegu ispovedatelja Islama. Propisi

šerijata mogu se saţeti u dve velike grupe: 1. odredbe o bogosluţju i obredne

obaveze, 2. propisi pravne i politiĉke naravi. Ali, sve odredbe šerijata ne

treba shvatiti kao apsolutne zapovesti ili zabrane. Razlikuju se „pet

zakonskih kategorija―: 1. duţnost, 2. vredne preporuke, 3. „dopušteno― ili

„neutralno―, 4. „odbaciva― dela, koja nisu kaţnjiva, ali moraju biti

neodobrena i 5. „zabranjeno― pred Allahom dţ.š. kaţnjiva dela634

.

Šerijatski sudovi su nastali u Osmanlijskoj carevini i delovali su kao

šerijatsko-sudske vlasti635

. Princip organizacije i rada zadrţali su i u vreme

postojanja (1918-1941) u Kraljevini Jugoslaviji. Šerijatske sudije i sudijske

vlasti primenjivale su Šerijat, verski zakon u Islamu donesen u Kur΄anu i

Sunetu, a obraĊen analitiĉkim principima u ĉetiri pravoverne škole: šafisjkoj,

hambelijskoj, hanefijskoj i malikijskoj, zajedno sa ši′ijskom i

dţa′ferijskom636

.

Posebno treba naglasiti da „u šerijatskom pravu nije moguće nekoga

osuditi na osnovu indirektnih dokaza; moraju postojati svedoci, ili priznanje

tuţenog―637

. Ali, Šerijat je u praksi tradicionalno ograniĉen obiĉajnim

pravom naroda koji su prihvatili Islam. Šerijatsko pravo primenjivali su

Šerijatske sudije u sredinama u kojima su postojali šerijatski sudovi u celoj

Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji638

.

633

Nerkez Smailagić: Leksikon Islama, Svjetlost, Sarajevo 1990. str. 580.

634 Isto, str. 581.

635 Hazim Šabanović: Turski diplomatiĉki izvori za istoriju naših naroda, „Prilozi

za orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom vladavinom―, I,

Sarajevo 1950., str. 118. i 119.

636 Cyril Glase: Enciklopedija Islama, Libris, Sarajevo 2006. str. 549.

637 Isto, str. 550.

638 Opširnije o radu šerijatskih sudova i primeni šerijatskog prava vidi, Enes

Durmišević: Šerijatsko pravo i nauka šerijatskog prava u Bosni i Hercegovini u prvoj

polovini XX stoljeća, Sarajevo 2008;

Senko Rašljanin: Šerijatsko pravo i pozitivno

zakonodavstvo u Kraljevini SHS - Kraljevini Jugoslaviji (1918-1941), „Novopazarski

zbornik―, br. 17, Novi Pazar 1993. str. 91-101; Mehmed Begović: Šerijatsko pravo o draţavi

i drţavnoj upravi, Istorijski institut, Beograd 1986; Bertold Eisner: Šerijatsko pravo i naš

jedinstveni graĊanski zakonik, Beograd 1936.


194

Danas ni u jednoj drţavi, izuzev Saudijske Arabije i nekih drţava

Zaliva Šerijat ne dominira pravnim sistemom639

. Iako je Šerijat priznavan u

Kraljevini Jugoslaviji, nije dominirao pravnim sistemom. U Sandţaku su

priznavane odluke šerijatskih sudova samo za rešavanje porodiĉnih i

naslednih prava muslimana. Prema Ustavu Kraljevine Srba, Hrvata i

Slovenaca (Vidovdanskom ustavu) od 28. juna 1921. godine i Ustavu

Kraljevine Jugoslavije od 3. septembra 1931. godine, „u porodiĉnim i

naslednim poslovima muslimana sude drţavne šerijatske sudije―640

.

Slika br. 11 – Šerijatski sud, muftijstvo i zgrada šerijata u Novom Pazaru 1933. godine (IAR

NP Zbirka fotografija)

Najbliţa šerijatska škola, gde su se školovali šerijatski sudije iz

Sandţaka bila je u Sarajevu. Dalje usavršavanje vršeno je u Istambulu.

Šerijatske sudije su radile u svim sredinama, gde su ţiveli pripadnici Islama.

Šerijatski sudovi su imali dugu tradiciju, nasleĊenu iz osmanlijskog perioda,

gde je sudstvo bilo nezavisno (neovisno) od drţavne uprave641

. Sudije su

639

Cyril Glase: Enciklopedija Islama, Isto, str. 551.

640 Srpski ustavi od 1835. do 1990. godine, Zemun 2004. str. 214. i 248.; Ustav

Izvod iz administrativnih (upravnih) zakona i policijskih uredaba, pravilnika, uputa, raspisa i

naredaba predviĊenih za izvoĊenje nastave u ţandarmeriji, knj. 2, Novi Sad, 1933. str. 22;

Senko Rašljanin: Šerijatski sudovi u Kraljevini Jugoslaviji, „Mak―, br. 12, Novi Pazar 1996.

641 Historija Osmanske drţave i civilizacije, (Priredio Ekmeleddin Insanoglu),



195

vodili sporove po šerijatskom pravu i po obiĉajnom pravu. Sudije su imale

svoje pomoćnike, koji su obavljali duţnosti u okviru nadleţnosti koje mu je

sudija odredio. Postojale su i osobe koje su prisustvovale suĊenju kao jedna

vrsta svedoka.

Jedna od vaţnih duţnosti sudija šerijatskog prava bila je da podeli

ostavštinu umrloga njegovim naslednicima, prema principima islamskog

naslednog prava. Sliĉno kao u doba osmanlijske vlasti, ovu duţnost u ime

sudije šerijatskog suda obavljao je njegov pomoćnik (kasam) nadleţan za

ovu vrstu poslova.

Sudije i pomoćnici dobijali su odreĊeni procenat od podele

ostavštine, što je predstavljalo vaţnu stavku u njihovim prihodima. Pisari

šerijatskog suda su bili vaţni pomoćnici u toku suĊenja. Morali su biti vešti u

sastavljanju pravnog teksta i na taj naĉin su nadzirali ispravnost toka suĊenja.

Sreski šerijatski sudovi donosili su starateljska pisma, kojima su

ureĊivali odnose izmeĊu maloletnika i njegovog staratelja642

. Redovni sudovi

su, u sluĉju sporova, prihvatali i uvaţavali rešenja i odluke šerijatskih

sudova. Sreski šerijatski sudovi postojali su u Bijelom Polju, Gusinju,

Novom Pazaru, Pljevlju, Priboju, Prijepolju, Roţaju i Sjenici. U Sreskom

šerijatskom sudu u Bijelom Polju radili su Harun Lameţević, starešina, Mifto

i Hajro Dizdarević, pisari; i imami: Salih Mulabegović, Jusuf Zajmović,

Abdulah Nuhodţić, Rešid Dazdarević, Teufik Sijarić, Ejub Mehmedović i

Mursel Bahović. U Sreskom šerijatskom sudu u Gusinju radili su Mehmed

Laliĉić, starešina, Avdo Radonĉić, zvaniĉnik; i imami: Mula Mujo

Lonĉarević, Nuro Omeragić, Smail Smailević i Ahmet Šabović. U Sreskom

šerijatskom sudu u Novom Pazaru radili su Ibrahim Ridţašević, (starešina),

imami: Jusuf Lakota, Salih Šehović, Ramiz Paljevac, Mehmet

Mahmudirović, Mehmed Vapljanin, Ibrahim Kolašinac, Šemso Škrijelj,

Šućro Spahović, Sulejman Ahmetović i Mahmud Mustafić. U Šerijatskom

sudu u Pljevlju radili su Sejfo Šećerkadić, (starešina), Ibrahim Pljaĉa,

sekretar, Selim Drnda, pisar; imami: Bećir Mulović, Mehmed Coković,

Ibrahim Mulović, Adem Mešić, Smail ĐurĊević, Ibrahim Šljivo Derviš

Hadţalić, Ibrahim Miljevina, Husein Hanić i Ramiz Šabanić. U Sreskom

šerijatskom sudu u Priboju radili su Mehmed Bajraktarević i Mustafa

Kurtalić. U Sreskom šerijatskom sudu u Prijepolju radili su Salih Dlakić, v.d.

starešina i Ešref Ĉavić, pisar. U Sreskom šerijatskom sudu u Roţaju radili su

Medo Pećanin, v.d. starešine i Mujo Softić, zvaniţnik. U Sreskom

šerijatskom sudu u Sjenici radili su: Sulejman Avdagić, starešina i Husnija

Kalĉinić, pisar.

642

IARNP SO-eNP I-P-S f. 25 – Starateljsko pismo Sreskog šerijatskog suda u

Novom Pazaru, br. 739/931, Novi Pazar, 29. maja 1931.


196

Zakon o šerijatskim sudovima predviĊao je dva vrhovna šerijatska

suda, jedan u Sarajevu a drugi u Skoplju. Nadleţnost Vrhovnog šerijatskog

suda u Soplju prostirala se na „Juţne krajeve―: Makedoniju, Kosovo,

Sandţak i Crnu Goru. U Vrhovnomn šerijatskom sudu u Skoplju radili su

(1931-1941): Derviš efendija Šećerkadić, Mehmed Zeki efendija Ćinara,

obojica iz Pljevalja i Murat efendija Šećerkadić iz Prijepolja. Sreski šerijatski

sudovi su formirani gotovo u svim srezovima u kojima su ţiveli muslimani.

Posebno ovlašćenje šerijatskih sudova bili su sporovi izmeĊu muţa i

ţene u braĉnim sporovima. Naime, postojalo je šerijatsko venĉanje. U toku

venĉanja odreĊivana je suma novca koju je muţ obavezan nadoknaditi ţeni u

sluĉajevima razvoda braka.

8.7. INSTITUCIJA MUSLIHUNA

U Sandţaku, u svakom većem mestu postojali su viĊeniji ljudi, ljudi

od autoriteta. Njihova reĉ je poštovana. Uloge muslihuna su vremenom

postajale sveobuhvatnije. Vršili su uloge arbitraţe meĊu zavaĊenim stranama

i mirili ljude i plemena.

Muslihun je mogao biti pametan, pravedan, cenjen i moralno jak

ĉovek. U većini sluĉajeva muslihun je bio bogatiji ili najbogatiji graĊanini

jedne sredine. Muslihuni su angaţovani svaki put kada je dolazilo do sukoba

izmeĊu pojedinaca ili porodica, bratstva, plemena ili sela643. Muslihuni,

ugledni ljudi iz jednog ili više sela samoinicijativno, ili na molbu krivca,

odlazili su kod oštećenog u kuću „na hatar― ili „sauĉešće―, da traţe mir.

Njihov cilj je bio da postignu odricanje oštećenog od samosuda, osvete.

Mogli su se izjednaĉiti sa posrednicima u albanskom i crnogorskom

obiĉajnom pravu644. Broj muslihuna zavisio je od teţine sukoba ili visine

štete: za dug krvi imenovano je 24, 30 ili 36 mslihuna; za manje sporove - za

telesnu povredu, otmicu i uvredu 5-10; za sporove oko ţene, naknadu štete

koju su uĉinila deca ili stoka, sitnu kraĊu, utvrĊivanje meĊa i sliĉno 3-5

muslihuna645.

643

Ljiljana Gavrilović: Muslihuni na sjeniĉko-pešterskoj visoravni, „Zbornik

Sjenice―, br. 3-4, Sjenica 1988. str. 115.

644 I. Jelić: Krvna osveta i umir u Crnoj Gori i severnoj Albaniji, Beograd 1926. str.

95-100.

645 Dr Rahtman-Auguština: Struktura tradicjskog mišljenja, Zagreb 1984. str. 10-

20.


197

Muslihuni su sprovidli istraţni postupak tako što su razgovarali sa

krivcem i oštećenim, ispitivali svedoke, imali pravo da traţe da se krivac

zakune, ako su tvrdili da nije kriv, ili da se drugi zakunu za njega646.

Muslihuni su se, nakon završenog istraţnog postupka, odreĊenog dana

sakupljali u kući krivca u posebnoj prostoriji. Sedeli su u krugu. Mišljenja su

isticali muslihuni, s desna na levo, poĉinjao je najmlaĊi, a završavao je govor

najugledniji muslihun. Muslihuni su meĊu sobom birali predsenika, rejsa ili

glavnog. On je vodio ceo postupak suĊenja i predstavljao je muslihune pred

porodicom krivca i oštećenog. Krivac i njegova prodica nisu prisustvovali

razgovoru, već su sedeli u susednoj prostoriji i ĉekali da ih muslihuni pozovu

i saopšte presudu. Prvo je govorio najmlaĊi muslihun, koji je najĉešće

beleţio mišljenja koja su navodili ostali muslihuni kao moguću visinu kazne.

Nakon donošenja odluka pozivao se krivac i njegova porodica i saopštavana

im visina kazne.

Nakon saopštavanja odluke krivcu i njegovoj porodici, muslihuni su

zajedno sa krivcem odlazili kod oštećenog „na kafu―. Oštećeni su ih ĉekali

pred kućom. Nakon obaveznog pozdrava, muslihuni i krivci ulazili bi u kuću

da popiju kafu. Ulaskom u kuću znaĉio je simboliĉni mir izmeĊu porodica.

Tada je praktiĉno sklapan mir.

U pojedinim mestima muslihuni su radili u većima ĉiji je broj bio

neparan (3, 5, 7, 9, 11, 13, 15, 17, 19, 21, 23, 25, 27, 29. Veoma retko kada

okupljalo se 30 muslihuna koji su rešavali krvne delikte647

. U sluĉajevima

krvnih delikata, za jednog poginulog okupljalo se 12 muslihuna648

. Pored

krvnih delikata, muslihuni su rešavali sukobe meĊu porodicama zavaĊenim

zbog otmice devojaka. Ukoliko bi neku devojku neki momak oteo ili

prevario i ona odbegne od svoje kuće u kuću mladoţenje, porodica

mladoţenje slala je muslihune za izun (odobrenje) da moţe bezbedno da se

kreće i radi. Posebni muslihuni su slati za mir izmeĊu mladoţenjine i

646

Sećanja: Numana Zahirovića, iz Rasna, koji je jedan od najuglednijih muslihuna

na celoj teritoriji, ĉesto je biran za reisa (predsednika) u velikim sporovima; hadţi Ibrahima

Makića, iz Baćice, koji je ĉesto bio predsednik veća u najteţim sprovima zbog raznih

ubistava; Nazim Ĉalaković, iz Melaja, koji je ĉesto bio muslihun u raznim sporovima i van

teritorije opštine u kojoj je ţiveo.

647 Poznati, na daleko ĉuveni i cenjeni muslihun je hadţi Ibrahim efendija Makić iz

Baćice, sela kod Tutina. Prema njegovim reĉima, muslihun je rešavao krupne probleme

svoga kraja. Postojali su sluĉajevi koje redovni sud nije mogao rešiti, ali, muslihuni su to

uspešno rešavali.

648 Prema sećanju Abita Sadovića iz Baćice kod Tutina, pojedini uspešni muslihuni

su pozivani da mire i van Sandţaka, u Crnoj Gori, Kosovu i Albaniji. Zabeleţen je sluĉaj

muslihuna Fak Baćice, koji je uspešno pomirio zavaĊena plemena u Albaniji, kod kojih je

zbog sukoba svatova poginula 71 osoba.


198

mladine porodice. Zabeleţeni su sluĉajevi gde su izbijali ogromni sukobi

koji su veoma teško rešavani.

Sukobi komšija oko meĊa (granica) imanja bili su ĉesta pojava.

Muslihuni su bili nezaobilazni mirovni ljudi koji su rešavali takve sukobe.

Ukoliko bi došlo do smrtnih sluĉajeva u sukobima dveju porodica ili

plemena, mirovni ljudi su to rešavali na više naĉina. Jedan od naĉina je

sklapanje mira – mirenjem zavaĊenih strana. Ako ne bi uspeli da pomire

zavaĊene strane, muslihuni su pribegavali proceni nanete štete. U smrtnim

sluĉajevima odrezana (procenjena) šteta zvala se „krvnina―. „Krvninu―

plaćao je onaj koji je naĉinio štetu ili kriviĉno delo. Procenjena šteta

isplaćivana je u novcu ili naturi (ćilimima ili zlatu). Obiĉno nakon uzete

krvnine, mir je trajno sklapan. Odustajalo se od redovnih sudova.

Poseban vid mirenja pomoću muslihuna bio je ţenidba i udadba

izmeĊu zavaĊenih strana. U takvim sluĉajevima devojke su bile ţrtve

mirenja, bolje reći, garant mira izmeĊu zavaĊenih strana. Ćerka, sestra ili

neka roĊaka poĉinioca nedela, bila je obavezna da se uda za nekim od

oštećene strane. Takav mir je obiĉno dugo trajao.

Posebnu ulogu muslihuna imali su efendije imami dţamija. Oni su

širili uĉenje zabrane osvete, obavezno zasnovane na temelju islama

„Kur,anu―. Takav naĉin je u većini sluĉajeva uspevao. Ljudi su bili poboţni i

slušali su savete svojih verskih voĊa. Poklanjali su krv onima koji su poĉinili

krvni delikt „ostavljajući ih Alahu dţ.š.―. To je bio najjaĉi i

najrevolucionarniji put istrebljenja osvete i borbe protiv takve obiĉajne

zaostavštine protiv koje se ceo svet bori.


199

Glava deveta

9. DRUŠTVENO-EKONOMSKI ŢIVOT

9.1. ODLIKE DRUŠTVENO-EKONOMSKOG ŢIVOTA U

JUGOSLAVIJI IZMEĐU DVA SVETSKA RATA

Kretanja stanovništva u Jugoslaviji su imala veliki znaĉaj na

društveno-ekonomski razvoj. Stanovništvo kao subjektni ĉinilac u

privrednom ţivotu Jugoslavije je zadovoljavao sve uslove da se uspešno

razvija društveno-ekonomski ţivot. Porast stanovništva se kretao od 11.458

do 12.645 stanovnika godišnje649

, bez obzira na migraciona kretanja. Porast

stanovništva u Sandţaku je usporavan migracionim kretanjem, što je uticalo

na celokupni porast stanovništva u Jugoslaviji.

Redni

broj

Godina

Ukupno RoĊeno Umrlo

Prirodni

priraštaj

Migracije

Useljeno Iseljeno

1 2 3 4 5 6 7 8

1 1921 12 059 442,5 442,1 190,4 - -

2 1931 13 982 470,3 276,8 193,4 18,1 15,3

Tabela broj 25 – Tabelarni pregled stanovništva u Jugoslaviji (apsolutni brojevi su u 000

stanovnika.

Jugoslavija je 1921. godine imala skoro 79% poljoprivrednog

stanovništva, što je ĉinilo privredno nerazvijenom zemljom650

. Taj broj se

649

Dr Miloš Samardţija: Privredni sistem Jugoslavije, Drugo izmenjeno izdanje,

Beograd 1978. str. 107. – Porast stanovništva u Sandţaku nije statistiĉki prikazivan jer se

analizirao zajedno sa celokupnim stanovništvom u Jugoslaviji.

650 Isto, str. 116.


200

1938. godine smanjio na 75% poljoprivredno stanovništva u Kraljevini

Jugoslaviji. U Sandţaku poljoprivredom se bavilo preko 90% stanovnika.

Nepismenost stanovništva u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji

bila je veliki kamen spoticanja ka uspešnom privrednom i kulturnom

razvoju. Mogućnosti za zapošljavanje nove radne snage, koja je bila suvišna

u poljoprivredi Jugoslavije, posebno u Sandţaku taj broj je bio veliki,

praktiĉno nisu postojale. U periodu od 1921. do 1938. godine u

jugoslovenskoj industriji povećao se broj radnih mesta za 180 000 ili za oko

10 000 novih radnih mesta godišnje. „Ako se tome doda da su relativno

veliki broj tih radnih mesta drţali strani struĉnjaci i radnici, tada su i ovo vrlo

ograniĉene mogućnosti za zapošljavanje u industriji bile još uţe i

skromnije―651

. U Sandţaku razvijene industrije nije bilo. Zapošljavanje radne

snage vršeno je u zanatskim radnjama i sezonski rad na poljoprivrednim

imanjima. Posebno je bio izraţen najamniĉki rad. Bezemljaši su kod bogatša

radili kao najamnici ili dnevnicom koja je bila mala – ceo dan se radilo za

jedan kilogram ţita. Dakle, industija u Sandţaku je bila u povojima. Otvarale

su se nove mini hidro i termoelektrane. Zanatska proizvodnja je ĉinila

okosnicu sandţaĉke proizvodnje. Ĉinjeni su maksimalni napori na

opismenjavanju stanovništva i ukljuĉivanje srednjoškolske omladine u

privredne tokove Sandţaka. Osnivane su sredne škole u kojima su

osposobljavani novi školovani kadrovi u zanatstvu, domaćoj radinosti i

prosveti. To su bili novi kadrovi i snage za razvoj u Sandţaku.

Prirodna bogatstva Jugoslavije su velika i privlaĉna i za domaće i za

strane invenstitore. Prirodna bogatstva Sandţaka su deo prirodnih bogatstava

u Jugoslaviji. Jugoslavija se nalazila u red zemalja gde je iskorišćavanje

obradivog zemljišta dostiglo praktiĉni maksimum, tako da nije postojala

mogućnost za obimnije proširivanje poljoprivrednih, posebno obradivih

površina, bez velikih ulaganja u neproduktivna ili nedovoljno produktivna

zemljišta. Zbog toga se ne moţe ni govoriti o rezervama poljoprivrednih

zemljišta u našoj zemlji652

. U Sandţaku prirodna bogatstva šuma i skromna

rudna bogatstva za strane investitore nisu mogla biti interesantna zbog loših

puteva, a strani kapital nije ulagan.

Površine pod šumama u Jugoslaviji su bile velike. Posebno su

postojale velike površine pod šumama u Sandţaku. Da bi se bogatstvo u

šumama oĉuvalo i povećalo, preduzimane su mere za oĉuvanje i podizanje

šuma, ali seĉa kvalitene šume nije zaustavljena.

651

Isto, str. 124.

652 Isto, str. 132.


201

Hidroenergetske izvore Jugoslavije ĉinili su hidroenergetski izvori,

ugalj, nafta i prirodni gas. U Sandţaku su postojali hidroenergetski izvori i

ugalj, ali njihova iskorišćenost bila je simboliĉna. Hidroenergetski izvori

Jugoslavije su veliki i omogućavali su izgradnju velikih hidroelektrana na

velikim i malim rekama, kakvih je u Sandţaku bilo dosta. Prirodni uslovi za

hidrocentrale su povoljni. Taj potencijal nije u dovoljnoj meri iskorišćavan.

Stanovištvo je umesto elektriĉne sijalice koristilo lampe i fenjere.

Stanovništvo u Sandţaku blagodeti elektriĉne struje je koristilo u

simboliĉnim koliĉinama.

Geološka ispitivanja su pokazala da su prirodna bogastva uglja u

Jugoslaviji velika, ali izmeĊu dva svetska rata eksploatacija uglja bila je mala

i nedovoljna za izgradnju velikih termoelektrana. Iskorišćavanje bogatstva

uglja u Sandţaku je bila ekstenzivna i nedovoljna za izgradnju velikih

privrednih objekata: termoelektrana i raznih fabrika.

Jugoslavija je bila mali proizvoĊaĉ nafte. Njene rezerve su male.

Upotreba prirodnog gasa simboliĉno je korišćena. Drvo je bila odliĉna

zamena za naftu i prirodni gas. Korišćeno je ogrevno drvo, koje se trošilo

uglavnom u oblasti liĉne potrošnje653

.

Od rudnih bogatstava korišćeno su gvoţĊe i obojeni metali.

Metalurgija obojenih metala bila je u zaĉetku. Korišćeni su aluminjum,

bakar, cink i olovo654

.

Strani kapitalisti su imali veliki uticaj na razvoj društveno-

ekonomskog ţivota. Drţali su u svojim rukama velike rudnike, fabrike i

uĉestvovali su u izgradnji puteva kroz Kraljevinu Jugoslaviju. Diktirali su

politiku zapošljavanja novih radnika. Strani kapital je ulagan iz Francuske,

Engleske, Nemaĉke, Austrije, Ĉehoslovaĉke, Švajcarske -- povezan sa

francuskim, maĊarskim, kanadskim, engleskim i italijanskim - Sjedinjenih

ameriĉkih drţava, Italije, Monaka, Belgije, Nizozemske, MaĊarske, Švedske,

Poljske, Lihtenštajna, Luksemburga i mešavine: švajcarsko-maĊarski,

švajcarsko-nemaĉki, ameriĉko-francuski i englesko-holandski655

.

Svetska akonomska kriza se negativno odraţavala na privredni razvoj

u Kraljevini Jugoslaviji. Cene industrijskim proizvodima su rasle. Liĉna

primanja radnika su se smanjivala. Broj nezapošljenih radnika je rastao.

Nezapošljenost poljoprivrednog stanovništva je rasla.

653

Isto, str. 140.

654 Isto, str. 142.


zbirka dokumenata, Isto, str. 401.


202

Krize vlada su uĉestale. Promenjeno je 39 vlada. Kralj Aleksandar I

KaraĊorĊević je zaveo šestojanuarsku diktaturu u cilju smirivanja situacije u

svojoj kraljevini, što se odrazilo i na Sandţak. Promena Vidovdanskog

ustava bila je neminovnost. Kralj je 1931. godine doneo Oktroisani ustav.

Izmenio je veliki broj zakona. Ali stanje u zemlji, pa i u Sandţaku, se nije

poboljšalo. Ekonomska kriza se nastavljala. Posledice ekonomske krize i

stanja u Kraljevini Jugoslaviji osećale su se i u Sandţaku: porastao je broj

nezaposlenih i emigrirao je veliki broj stanovnika u sve krajeve sveta656

.

Fašizam iz Italije i Nemaĉke je prodirao u Jugoslaviju. Antifašistiĉke

snage su rasle. PredvoĊene su Komunistiĉkom partijom Jugoslavije.

Antikomunistiĉke snage su preduzimale sve korake kako bi saĉuvale vlast, i

spreĉile pobedu komnistiĉkih ideja. Komunisti su bili pokretaĉi i organizatori

borbenih masovnih istupanja na selu i u gradu657

. Komunisti su videli izlaz i

spas iz postojećeg stanja jedino i samo u širenju i produbljivanju narodne

borbe protiv velikosrpskih fašistiĉkih ugnjetaĉa. Izlaz i spas za radnike,

seljake i narode Jugslavije komunisti su predlagali: raspuštanje fašistiĉke

Jevtićeve skupštine; slobodu štampe, zbora i organizovanja; punu amnestiju

svih politiĉkih osuĊenika i obustavu progona, muĉenja i hapšenja svih

protivfašistiĉkih boraca: povećanje radniĉkih nadnica, pomoć

nezaposlenima, odlaganje plaćanja seljaĉkih dugova, sniţenje poreza i

nameta; slobodu i ravnopravnost svih naroda Jugoslavije; borbu za mir i

uspostavljanje odnosa sa Savezom Sovjetskih Socijalistiĉkih Republika658

.

Antifašistiţke snage su se oštro protivile i suprotstavljale agresiji

Nemaĉke na Poljsku, Austriju i Ĉehoslovaĉku; surpotstavile su se agresiji

Italije na Etiopiju i Albaniju659

. Privredni potencijali Jugoslavije, posebno

Sandţaka sve više su osećali posledicu ratnog raspoloţenja velikih sila, koje

su u znak protivsankcija smanjivale uvoz proizvoda iz Jugoslavije.

Jugoslavija je, 1935. godine, kao ĉlanica Društva naroda zavela

sankcije Italiji zbog agresije na Etipiju. Italija je odgovorila

kontrasankcijama protiv Kraljevine Jugoslavije. To je imalo velike posledice

po privredu i društveno-ekonomski ţivot u Jugoslaviji. Izvoz u Italiju se

smanjio. Turizam je opadao. Izvoz iz Italije u Jugoslaviju je naglo opao. Iz

Sandţaka u Italiju izvezene su velike koliĉina kvalitetnog drveta.

ZavoĊenjem sankcije i ova privredna grana u Sandţaku trpela je velike

656

AJ 14-31-92.


zbirka dokumenata, Isto, str. 376.

658 Isto, str. 377. i 378.

659 Isto, str. 380

__383.


203

gubitke: otpuštan je i onako mali broj zaposlenih i privredni objekti su

postepeno nestajali.

Nacionalno pitanje u Kraljevini Jugoslaviji nije bilo rešeno.

Antifašistiţke snage su se zalagale za nacionalnu ravnopravnost ugnjetenih

naroda i nacionalnih manjina Jugoslavije660

. U Sandţaku nacionalna

nejednakost u zastupljenosti u privredi osećala se u svakoj multi-nacionalnoj,

multi-verskoj i multi-kulturalnoj sredini.

660

Isto, str. 388.


204


205

Glava deseta

10. PRIRODNA BOGATSTVA SANDŢAKA

10.1. RUDNA BOGATSTVA

Prirodna bogatsva Sandţaka su malo istraţivana. Vekovima su

korišćeni pojedini rudnici gvoţĊa u Gluhavici kod Tutina i Ţeţnji na

Rogozni kod Novog Pazara. Na podruĉju planine Rogozna poznate su pojave

olova i cinka, koji su istraţivani i eksploatisani od starog veka do danas, i

mogu se podeliti na dva perioda: srednjovekovni i savremeni. Istraţivanja i

eksploatacija rudnog bogatstva Rogozne vršena su od rimskog doba do kraja

srednjeg veka.

Savremena istraţivanja i eksploatacija na Rogozni, zapoĉela je 1930.

godine, engleska kompanija „Trepĉa Mines Limited―. Istraţivala je rudne

pojave na Crncu (Plakaonica i Zminjak) i rudnu pojavu Karavansalija661

.

Primenjivane su sledeće metode: geološka, geofiziĉka i geohemijska metoda.

Otkrivene su mineralne pojave olova, cinka i bakra. Istraţivanja su pokazala

da na prostoru Rogozne postoje povišeni sadrţaji zlata 3 g/t i srebra 22, 31

g/toni662

.

Na osnovu geološko-istraţivaĉkih radova, ustanovljeno je da u

Sandţaku postoje znaĉajna prirodna bogatstva. Na teritoriji Sreza pribojskog

pronaĊene su rude mangana, broma i okera; u Srezu zlatarskom pronaĊena je

porcelanska glina; u Srezu sjeniĉkom pronaĊeni su lignit, azbest i

magnezijum; u Srezu štaviĉkom pronaĊeni su ugalj, kaolin i kreda; u Srezu

mileševskom pronaĊen je kvarcit; u Srezu deţevskom pronaĊeni su ugalj,

lignit, olovo i pirit, uz lošiji kvalitet kvarcita663

. Smatrano je da uglja najviše

661

Stanoje Milutinović i Nenad P. Rakić: Rasprostranjenje i mineralizovanost

skarnova Rogozne, „Vesnik― – Geologija, hidrogeologija i inţenjerska geologija, knj. 50,

Beograd, 2000. str. 152.

662 Isto, str. 160.

663 IARNP ONONP inv. br. 15, p. 145, list 1.


206

ima u poljima Maoĉkom, Pljevaljskom, Beranskom, oko Bijelog Polja,

Prijepolja i Novog Pazara.

Geološka istraţivanja plavsko-gusinjskog kraja izmeĊu dva svetska

rata pokazala su da u ovom kraju ima „obilatih― ruda liskuna, zlata i bakra664

.

U Srednjev veku su ovde postojale eksploatacije rudnika.

10.2. ŠUME

Sandţak je bogat šumskim pokrivaĉem. Prema vaţećem Zakonu o

ograniĉavanju drţavnih šuma iz 1922. godine i Zakonu o ograniĉavanju

drţavnih šuma u Srbiji i „Juţnoj Srbiji― i Crnoj Gori iz 1930. godine, sve

šume u Sandţaku deljene su na drţavne, samoupravne, seoske i privatne665

.

Svojinski odnosi na šumama su isprepletani. Retko gde je samo drţavna,

samo samoupravna, samo seoska i samo privatna šuma. Postojala je podela

na šume u visokim planinama i šume meĊu naseljima i blizu naselja.

Šume su bile prepuštane stihijnoj seĉi. Zapaţeno je nesavesno

gazdovanje šumama. Šume su uništavane ĉestim paljevinama, kresanjem

grana, visokom seĉom stabala za vreme zime. U šumi primećivano je da je

„retko koje drvo zdravo: jedno podgorelo, drugo prerubljeno ili okresano.

Zaseĉeno je skoro svako drvo, ili radi smole, ili radi like ili mezgre, ili prosto

iz zabave, obesne ili zle zabave―666

. U toku Prvog svetskog rata šume na Tari

i drugim planinama su seĉene, oduzimane putem eksproprijacije i rekvizicije,

pod izgovorom da je to za potrebe vojske667

.

Drţavne šume su većinom zaokrugljene celine i udaljene su od

naselja. Problem šumarstva u Sandţaku bio je u ureĊenju narodnih šuma:

664

Drag. Boriĉić: Plav i Gusinje, Beograd 1926. str. 4.

665 AJ 68-2-2; O šumama u Sandţaku uporedi, Milivoje Savić: Zanati i industrija u

prisajedinjenim oblastima i zanati u starim granicama, knj. 1, 7 i 9, Beograd 1914; dr

Bogumil Hrabak: Privreda bivšeg Novopazarskog sandţaka 1918-1931. godine,

„Novopazarski zbornik―, br. 25, Novi Pazar 1921. str. 184-185; Sreten Vukosavljević: Ĉije

su šume u Juţnoj Srbiji, „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka),

God. II, br. 20, Prijepolje, 15. mart 1933. str. 1; Ing. O. Krstić: Prirodni uslovi i šumska

privreda Sjeniĉko-Pešterske oblasti, Institut za ekonomsku politiku poljoprivrede, Beograd

1961. str. 7; O. Leonac: Sjenica, „Prosveta―, God. XVIII, br. 1, Sarajevo od januara 1934.

666 AJ 68-2-2; Sreten Vukosavljević: Sandţaĉke šume, „Sandţak― (List za kulturno

i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. I, br. 1, Prijepolje, 1. februar 1932. str. 2.

667 Istorijski arhiv Komunistiĉke partije Jugoslavije, Tom III, Beograd 1950. str.

293.


207

opštinskih i seoskih668

. Privreda seljaka bila je vezana za utrine i šume669

.

Sandţaĉki seljak bio je stoĉar, koji još nije mogao preći na stajsko hranjenje

stoke. Od ratarstva nije mogao dobiti potpun potreban potrošaĉki deo

zadovoljenja svojih potreba. Drţao je više stoke nego što je mogao ishraniti.

Veliki broj goveda, ovaca, koza i konja mogao je drţati samo za to, što ih je

prehranjivao sa opštinskih zemljišta i leti i zimi: leti pašom i brstom, zimi

lisnicima i krešom. Neophodan je bio red u gazdovanju šumama u Sandţaku,

jer šuma je bila svojina sela i opštine kao jedne zajednice, kao posebnog

pravnog lica. Prava sluţbenosti u narodnim šumama bila je u drţavi

neureĊena, i sva drţavna intervenicija unosila je samo zabunu i bila od štete i

seljaku i šumi. Seĉa šume u jednom srezu korišćena je i za izgradnju

objekata u drugom srezu670

, zbog ĉega se tamošnje stanovništvo bunilo i

ulagalo prigovore vlastima.

Vlada Kraljevine Jugoslavije je 1918. godine osnovala Komisiju za

prouĉavanje šume i šumskih prilika u Juţnoj Srbiji, koja je pratila granice

drţavnih šuma, štetu koje su nanosile bojice, uslove za razvoj turizma,

pošumljavanja od strane šumskih uprava i trebovanje raznih kredita za

oĉuvanje šuma i razvoj seĉe i prerade drveta671

.

Šume su posebno zastupljene u poznatim planinama u Sandţaku: Biĉ

(1.385 m), Bjelasica (2.137 m), Giljeva (1.617 m), Goleš (1.492), Golija

(1.883 m), Gradina (1.446 m), Hajla (1.403 m), Hum (1.502 m), Jadovnika

(1.734 m), Jarut (1.428 m), Javor (1.520 m), Komovi (2.134 m), Kovaĉ

(1.533 m), Lisa, Mokra Gora (2.154 m), Mokra Planina 1.843 m), Ninaja

(1.358 m), Rogozna (1.504 m), Suva Planina (1.750 m), Velika Ljubišnja

(2.239 m), Veprnja (1.393 m), Visitor (2.210 m), Vuĉevica, Zlatar (1.627 m)

i Ţljeb (1.758 m). Planine su uglavnom srednje i visoke.

U Sandţaku uoĉeno je da je seljak uviĊao vrednost svoje privatne

šume, on je umeo da je ĉuva, on je negovao i podizao. Ali samo svoju liĉnu

šumu. Dobrih šuma, sem privatnih, imalo je jedino još u velikim,

zaklonjenim i od naselja udaljenim planinama672

. Oĉuvane su jer do njih nije

dolazio nemarni drvoseĉa da ih poseĉe. Prouĉavanje šuma i šumskih prilika

668

AJ 68-2-2; Sreten Vukosavljević: Sandţaĉke šume, „Sandţak― (List za kulturno

i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. I, br. 2, Prijepolje, 15. februar 1932. str. 2.

669 AJ 68-20-97.

670 AJ 68-11-36 – Dokumentacija Šumske uprave u Prijepolju o izdatoj graĊi iz

drţavne šume „Zlatara― za izgradnju mosta na reci Vapi, na putu Sjenica-Ivanjica (1927-

1928).

671 AJ 68-24-109.

672 AJ 68-24-109.


208

dobro je prouĉavala Komisija za prouţavanje šuma i šumskih prilika u

„Juţnoj Srbiji― i ustanovila da su šumske površine zastupljene u svim

srezovima i šumskim kompleksima u Sandţaku673

.

Karta br. 16 – Planine i reke u Sandţaku

Šumske uprave su se trudile da se seĉa šuma odvija po planu674

.

Postojale su u Novom Pazaru675

, Beranama676

, Bijelom Polju677

,

673

AJ 68-25-110.

674 AJ 68-31-116.

675 AJ 68-31-116.

676 AJ 68-65-230.


209

Pljevljima678

i Prijepolju679

. Ali zabeleţena su odstupanja i seĉa je po pravilu

vršena prvo kvalitenijeg i pravog drveta, pa kasnije lošijeg kvaliteta. Seĉena

su zdrava i pravilno razvijena stabla prvo. U ţivotu ostajala su ona natrula,

kriva ili krţljava, jer plemenitije vrste drveta prvo su seĉene, lošije ostajale

su za neko vreme. Crni bor je od ĉetinara prvi stradao, pa onda druge vrste

redom po kakvoći, dok se ne dotera do kleke. Od listopadnog drveta prvi je

stradao hrast. Bukva je manje seĉena i odrţavala se duţe.

Reţim opštinskih šuma u Sandţaku bio je zastareo680

. Vukao je

seljaka ka ekstenzivnom stoĉarstvu. On je upropašćivao šume. Bolje

gazdovanje šumama uslovljavao je prelazak seljaka na intenzivno stoĉarstvo.

Istorijat šuma razvijao se u znaku njihovih uništvanja pod pritiskom

rastućih potreba stanovništva za obradivom poljoprivrednom površinom681

.

Drţava je pokušavala da ovaj društveno-ekonomski proces zaustavi

administrativnim merama. Donosila je niz uredaba, koje su se veoma teško

sprovodile u delo tamo gde je bila zastupljena masovna seĉa drveta682

.

Putopisac bi Sandĉak opisao na sledeći naĉin: ljuti karst (kraš) oko

Pljevalja, travna Sjeniĉka visoravan, bogate šume na visokim planinama,

duboke udoline od Nove Varoši preko Prijepolja i Bijelog Polja, pa sve do

visokih i šumovitih crnogorskih planina; divne klisure Lima, Ćeotine i

Uvca683

. Putem od Bijelog Polja do Pljevalja sretala se šuma sve do

Šahovića684

.

Put od Šahovića do Pljevalja podigao je Sandţaĉki odred Crnogorske

vojske 1915. godine za vreme od dva meseca. Ovim putem prevoţena je

ogromna koliĉina šume za gradsko podruĉje grada Pljevalja. Iskorišćavanje

šuma u Sandţaku zbog loših puteva oteţano je obavljano. Nekada je drvo

bilo najvaţnija pozicija u trgovinskom bilansu Jugoslavije. Izvoţeno je u

Italiju, Španiju, Francusku, Grĉku, Tursku i Juţnu Ameriku. Ali zbog lošeg

677

AJ 68-66-231.

678 AJ 68-31-233.

679 AJ 68-65-230.

680 AJ 68-31-121

681 Proizvodne snage NR Srbije, Ekonomski institut NR Srbije, Beograd 1953. str.

241.

682 AJ 68-51-187;

683 Batrić Marjanović: Prirodne lepote Sandţaka, „Sandţak― (List za kulturno i

ekonomsko podizanje Sandţaka), God. I, br. 15, Prijepolje, 1. novembar 1932. str. 1.

684 Isto, str. 2.


210

saobraćaja u Sandţaku, šume su malo korišćene. Sandţaĉke šume su bile

daleko od ţeleznice, daleko od dobrih puteva. Jedino su Mojstirske šume

imale svoju ţeleznicu, koju je sagradio Ferhat beg Draga, koji je posedovao

šumu u Mojstiru i Dragi, ĉija je vrednost 1948. godine iznosila 17.818.000

dinara685

.

Šumski kompleks ĉino je Crni Vrh i Ljeskovac u Srezu pribojskom sa

površinom od 3.116 hektara od ĉega je jedan deo padao na livade i njive;

Zlatar u Srezu novovaroškom sa površinom od preko 5.000 hektara; Oţalj u

Srezu pribojskom 748 hektara, Ĉemerno – Badnjevi u srezovima Pribojskom

i Pljevaljskom 1.381 hektar; Ponor – Krnjaĉa Srez pribojski 368 hektara;

Pobjevik u srezovima Pribojskom i Prijepoljskom 558 hektara i Bitovnik u

istom srezu 182 hektara. „Ostale sandţaĉke šume, a naroĉito one iz srezova:

Beranskog, Bjelopoljskog, Pljevaljskog i Sjeniĉkog, zbog oskudice puteva

nisu nikada mogle doći u obzir za jednu racionalnu i plansku eksploataciju,

osim nekoliko bez znaĉajnih izuzetaka―686

. Sandţaĉke šume su mogle

snabdevati jugoslovensku ţeleznicu velikim koliĉinama hrastovih pragova.

Iz napred iznetog izvlaĉi se zakljuĉak da je neophodno bilo

racionalno iskorišćavanje sandţaĉkih šuma, izrada puteva, brzo rešavanje

svih sporova oko svojine šuma i hitno razgraniĉavanje šuma687

. U Sandţaku

je imalo prirodnih uslova za šumsku i rudarsku privredu688

. U Sandţaku su

postojale dosta velike površine obrasle šumom koja je bila dobra za

proizvodnju graĊevinskog drveta i drveta za ogrev.

U Srbiji je formiranje drţavnih šuma poĉelo krajem XIX veka.

Formirane (izdvojene) su iz opštenarodnog zemljišnog fonda. Nakon

osvajanja (osloboĊenja) Sandţaka, Srbija je „sve šume – ne samo sve šume,

nego i svako šumsko drvo, ma gde ono bilo – proglasila je svojim―689

,

685

IAR NP OST f. (parnice 1948. godine), p. 20 – Zapisnik o sprovoĊenju potpune

konfiskacije pokretne i nepokretne imovine narodnog neprijatelja, br. 600/45-4, Novi Pazar,

1. marta 1948. godine

686 AJ 68-2-2; Gojko Terić: Sandţaĉke šume, „Sandĉak― (List za kulturno i

ekonomsko podizanje Sandţaka), God. II, br. 21, Prijepolje, 1. april 1933. str. 1 – Sandţak

bez dobrih puteva nije imao prosperiteta, jer se nije mogao unaprediti i pored najbolje volje

bez izgradnje dobrih automobilskih i ţelezniĉkih puteva.

687 Gojko Terić: Sandţaĉke šume, „Sandĉak― (List za kulturno i ekonomsko

podizanje Sandţaka), God. II, br. 21, Prijepolje, 1. april 1933. Isto, str. 2.

688 Nedeljko Divac: Privredne mogućnosti Sandţaka, „Sandţak― (List za kulturno i

ekonomsko podizanje Sandţaka), God. III, br. 35, Prijepolje, 1. februar 1934. str. 1.

689 AJ 68-2-2; Sreten Vukosavljević: Ograniĉavanje šuma, „Sandţak― (List za

kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. III, br. 43, Prijepolje, 1. avgust 1934. str.

3.


211

opdnosno drţavnim. Ograniĉavanje šuma teklo je sporo. Vlasnici šuma su

morali na sudu dokazivati da je odreĊena površina šume pripadala njima.

Šuma od Otilovića na jugoistoku do Karina, u Srezu pljevaljskom je

od 1917. do 1932. godine potpuno uništena690

. Seljaci su šumu uništavali

zato što su smatrali da ih je šuma unesrećila plaćanjem poreza, poţarine,

ĉuvanjem od poţara i na kraju nije bila njihova, već drţavna ili opštinska.

Uništavanje šuma u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji vršeno je

od strane širokih i siromašnih seljaĉkih masa radi odrţavanja ţivota i od

strane kapitalistiĉkih, stranih i domaćih elemenata691

.

U Kraljevini Jugoslaviji postojao je Zakon o šumama. Propisivao je

„da je obaveza ureĊivanja šuma u staroj Jugoslaviji bila zakonom propisana i

to za drţavne šume, za javnopravne šume koje su stajale pod naroĉitim

nadzorom drţave te za privatni šumski veleposed iznad 300 ha površine.

Srednji i sitni, uglavnom seljaĉki, šumski posed nije podlegao obavezi

sastava uraĊenog elaborata―692

.

Drţavne šume su ureĊivane prema Uputstvu iz 1931. godine.

Obuhvatao je velike šumske komplekse. Usledila su 1937. godine dopunska

uputstva Ministarstva šuma i rudnika, kojim je bio predviĊen minimum

šumske mase koji je trebalo ostati u šumi u kojoj je vršena seĉa šuma.

10.3. LOVIŠTA

Lov je kao zanimanje kroz praistoriju i istoriju menjao svoja obeleţja

i znaĉaj693

. U starom veku lov je poprimao obeleţja sporta i veţbe za

ratovanje. U srednjem veku lov je postao sport i zabava gospodara. Obiĉnim

graĊanima lov je bio zabranjen, a oruţje i lovišta nedostupni. Veliki lovovi

sluţili su za udovoljenje ljudskih strasti i demonstriranje moći i velelepnosti.

U savremenom dobu lov postaje deo privrede i vaţna komponenta

narodne ekonomije. Lov poprima obeleţja sporta. „Lovna privreda snabdeva

690

AJ 68-2-2; Mihailo Despot: Propast šuma u Sandţaku, „Raška― (List za kulturna

i ekonomska pitanja), God. I, br. 1, Prijepolje, 1. avgust 1935. str. 4.

691 Grupa autora: Razvoj šumarstva i drvne industrije Jugoslavije 1945/1956.

godine, Beograd 1958. str. 11.

692 Isto, str. 48.

693 Grupa autora: Lovaĉki priruĉnik, (Peto preraĊeno izdanje), Novi Sad 1973. str.

5.


212

lovni sport ne samo oruţjem i opremom za lov već, preko modernih

uzgajališta i divljaĉi―694

. Lovišta u Sandţaku bila su dostupna svim lovcima a

o divljaĉima vodila se mala briga.

Lovište predstavlja prirodnu lovno-ekonomsku celinu koji uslovljava

veliki broj ĉinilaca sredine. „Za lovca je veoma vaţno da zna zahteve divljaĉi

u pogledu uslova sredine (staništa). Sliĉno kao što sredina u kojoj biljka ţivi

(njeno stanište) mora odgovarati njenim zahtevima, tako mora zbir faktora

koji ĉine ţivotnu sredinu divljaĉi (njeno stanište) odgovarati specifiĉnim

zahtevima vrste divljaĉi koja tu ţivi. Ne radi se samo o zahtevima u pogledu

ishrane, već o celom nizu ţivotnih potreba. Kao što ţivotinje koje ţive u

toplim krajevima ne moţemo gajiti na visokim nadmorskim visinama i

obratno, tako isto one kojima treba mnogo vode ne moţemo gajiti na

bezvodnim lovnim površinama i obratno. Zato ispunjavanje zahteva divljaĉi

u pogledu staništa treba smatrati osnovim uslovima uspešnog gajenja divljaĉi

u slobodnoj prirodi―695

.

Šume su odliĉno podruĉje za razvoj lova. Lov na prostoru Sandţaka

je zastupljen vekovima. U sandţaĉkim šumam imalo je dosta divljaĉi:

zeĉeva, lisica, kuna, vukova, medveda, divljih kokoši, gusaka, jazavaca,

raznih ptica grabljivica, sokola, divljih svinja i drugih ţivotinja koje su lovili

lovci u Sandţaku. Srna najradije nastanjuje rubove šuma, a jelen je stanovnik

dubokih, prostranih šuma, iz kojih izlazi samo u potrazi za pašom696

. Srna i

jelen ĉesti su stanovnici sandţaĉkih šuma. Divlja svinja je divljaĉ gustih

šuma i ĉesto ţivi u isto sredini sa jelenom697

. Divlje svinje su ĉesti stanovnici

sandţaĉkih šuma.

Lovište ĉine šume, livade, njive, izvori, reke i jezera. „Osnovni

ĉinioci od kojih zavisi ţivot i razvoj divljaĉi u lovištu jesu: sastav tla, hrana i

voda, vegetacija, konfiguracija terena, mir, klima i opšta pogodnost

lovišta―698

.

Da bi lovište bilo kvalitetno, moraju se razmotriti klimatske prilike,

biljni pokrivaĉ i prehrambene mogućnosti u toku cele godine, odnos šume,

polja i livada, nadmorska visina, kavlitet zemljišta, konfiguracija terena,

ekstremne pojave i kvalitet odnosno karakter susednih lovišta. Svi traţeni

694

Isto, str. 6.

695 Isto, str. 13.

696 Isto, str. 16.

697 Isto, str. 17.

698 Isto str. 18.

Mrki Medved


213

uslovi za dobro lovište Sandţak je ispunjavao i otuda veliki broj lovaca

izmeĊu dva svetska rata.

Vuk je zver koja provodi ţivot u ĉoporu i spada u inteligentne

ţivotnje, ĉiji mladunci prolaze kroz dug period uĉenja699

. Vukovi su nanosili

velike štete fondu domaće stoke i divljaĉi. Raspisivane se za njih nagrade za

njihovo uništavanje. Ţivi u šumama i planinama700

. U Sandţaku vukovi su

izmeĊu dva svetska rata bukvalno preplavili planine. Sretali su se i u

selima701

. Posebno je predstavljao opasnost za putnike noću jer elektriĉne

osvetljenosti u Sandţaku gotovo da i nije ni bilo, osim fenjera.

„Lov na vuka je vrlo komplikovan i teţak. S obzirom da ima odliĉno

razvijeno ĉulo mirisa, sluha i vida, lov na njega treba da bude organizovan sa

puno struĉnosti. Lovi se hajkom, potragom za vreme zime i na ĉekanje – na

mrciništu―702

. U Sandţaku lov na vukove vršen je na najprimitivniji naĉin –

trovanjem ili likvidacijom tupim predmetima. Retki su bili primeri lova na

vukove.

U Sandţaku postoje mnogobrojne jame i male pećine, koje su

pogodne za lisice, koje, uglavnom, ţivi tamo gde ima i malo uslova za ţivot.

Zadrţava se po jamama koje imaju više izlaza. Provodi dan u nekom

gustišu703

. Obzirom da se u Sandţaku gajila ţivina, lisica je bila glavna

opasnost za njih, jer stanovništvo u Sandţaku nije imalo mogućnosti kako da

istrebi ovu štetoĉinu.

U Sandţaku postoje dobri uslovi za jazavca, koji ţivi u jazbinama, u

rupama, koje brzo iskopa svojim jakim noktima704

. Izlazi iz jazbine samo

noću, a pred zoru se vraća u nju. Hrani se kukuruzom, voćem, povrćem i

jajima ptica705

. U Sandţaku se gajio kukuruz i krompir na skromnim

površinama. Jazavac je nanosio ogromenu štetu poljoprivrednim

proizvoĊaĉima, koji su stvarali veliku buku noću udarajući u neki pleh. Na

taj naĉin su uspešno jazavca plašili i štitili svoje useve.

699

Grupa autora: Školski zoološki atlas, Beograd, 2002. str. 91.

700 Grupa autora: Lovaĉki priruĉnik, Isto, str. 61.

701 Prema sećanjima Avda Redţovića, hadţi Ibrahima Makića i Sokola Lekića,

vukovi su se noću izmeĊu dva stvetska rata u Sandţaku ĉesto viĊali i u seoskim naseljima.

702 Grupa autora: Lovaĉki priruĉnik, Isto, str. 63; Uporedi Grupa autora: Školski

zoološki atlas, Beograd 2002.


704 Isto, str. 67.

705 Isto, str. 68.


214

U Sandţaku zec je njarasprostranjenija lovna divljaĉ. Stanovnik je

polja, šuma i bregova, kakvih u Sandţaku, kojih ima u izobilju706

. U

Sandţaku mali broj stanovnika je imao pripitomljenih zeĉeva. To je bila

usputna privredna grana, koja nije davala velike prihode. Gajen je u

sredinama gde su retki izvori vode, jer zec retko pije vodu, zato što je dobija

jedući sveţu travu, detelinu, kupusasto povrće, repu, mlado ţito, krtolaste

plodove, guli koru sa voćaka i sadnica, u kojima nalazi dosta teĉnosti707

. Zec

je u selima Sandţaka pravio štetu poljoprivrednim proizvoĊaĉima. U

Sandţaku je bio mali broj lovaca, koji nisu morali mnogo ĉekati da ulove

zeca jer je bio rasprostranjen, kao uslov za razvoj lovaĉkog turizma708

.

Od pernatih ţivotinja u sandţaĉkim šumama ţive: tetreb veliki, mali

tetreb, jarebica poljska, prepelica, divlji golubovi, grlice, divlje guske, divlje

patke, ţdral (roda ili lejlek), orlovi, sokoli, sove, labudovi, jastreb kokošar,

kobac i vrane709

. Lov u Sandţaku se razvijao kao dodatna privredna grana

stanovništva i kao poseban vid rekreacije, preduslov za razvoj turizma710

.

Karta br. 17 – Put dolaska ilirskog goluba u Evropu (Prema knjizi: Josip Pekanović:

Golubarstvo u Somboru)

„Po hrišćanskom uĉenju, za vreme Hristovog krštenja na nebu se

pojavio Sveti duh u vidu belog goluba. Taj dan u našem narodu poznat je kao

706

AJ 68-24-109 – U novopazarskom kraju lovci su lovili divljaĉ: vukove, lisice,

zeĉeve, jazavce, kune, vidre, veverice, divlje maĉke i tvorove.


708 AJ 68-24-109.

709 Grupa autora: Lovaĉki priruĉnik, Isto, str. 77-112.

710 AJ 68-24-109.


215

Bogojavljenje―711

, koje u Sandţaku poštuje hrišćanski svet. Poĉev od

srednjeg veka na prostoru Sandţaka razvijano je golubarstvo. Do izraţaja

došlo je u periodu izmeĊu dva svetska rata, ali samo u pojedinim gradskim

sredinama.

„Stalnom migracijom ljudi iz Azije u Evropu, stizali su i ti prvi

domaći golubovi. Dokaz, da je domaći golub u ta davna vremena bio cenjen i

u Evropi, je figura goluba naĊena uz desnu obalu Dunava, severnije od

Vukovara, a arheolozi su je nazvali – vučedolska golubica. Figura je stara

oko 4.500 godina i najstarija je figura goluba naĊena u Evropi. Ĉuperak na

zatiljku glave i šare na krilima dokazuju da predstavlja domaćeg goluba.

Ovakve ukrase nemaju divlji glubovi. Na široj oblasti oko tog lokaliteta, na

levoj i desnoj obali Dunava, bila je razvijena vuĉedolska kultura. Nešto

kasnije, ali pre nove ere, dolaze Iliri na Balkan i donose svoje golubove koje

su smatrali svetim pticama, odnosno Boţijim glasnicima. Potomci ilirskog

goluba danas se gaje širom sveta pod imenom Pigeon Archangel - golub

arhanđeo. Kod nas se za ovu najstariju ţivu rasu golubova saĉuvao naziv -

Ilirski golub .

Duboko kroz istoriju, Dunavom i uz njega, prolazili su mnogi narodi,

vojske i trgovci. Taj put je kasnije nazvan „putem svile―, a i danas povezuje

Aziju sa Evropom. Tim putem su stizale mnoge rase golubova―712

. Ilirski

golub je zastupljen u Sandţaku. Golubari su ga psebno gajili u svojim

golubarima i razmenjivali sa golubarima iz drugih krajeva Jugoslavije.

Šume u Sandţaku pogodna su staništa velikog broja ţivotinja koje se

koriste za lov. Pešter i Đerekarski homar su izuzetno atraktivni, kao i

Vuĉanske šume. Svi ovi predeli bogati su visokom i niskom divljaĉi. U

šumama ima medveda, srna, divljih svinja, kuna, zlatica i bijelica, lisica,

zeĉeva i drugih ţivotinja. Smatra se da su Mojstirske šume najbogatije

divljim tetrebom u Sandţaku. Reke Ibar, Vidrenjak, Boroštica i druge,

bogate su ribom713

.

711

http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2003/05/11/ srpski/ R03051001.tml

712 http://www.sombor.org.yu/clanci/020800.htm; Opštirnije o golubarstvu vidi, Josip Pekanović: Golubarstvo u Somboru, „Magazin― 2002. – Josip Pekanović, u svetu

poznati struĉnjak za golubarstvo, napisao je u Somboru više knjiga o golubovima i to:

Jugoslovenske rase golubova, Uzgoj golubova, Golubovi visokoletaĉi, Indijaner,

Golubinjaci, Golubovi gušani, Golubovi letaĉi, Golubarstvo u Somboru i Golub simbol

mira.

713 http://www.Sandzak24.net/Tutin.html

http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2003/05/11/

http://www.sombor.org.yu/clanci/020800.htm


216

10.4. RIBOLOV

Sandţak ima dobre prirodne uslove za razvoj ribolova. Ljudi su se

vekovima bavili ribolovom, kao sporednim zanimanjem. U Sandţaku reke su

brze i hladne planinske reke. Postojalo je jedino prirodno jezero u blizini

Plava (Plavsko jezer)714

.

Poznate reke u Sandţaku su: Baćka, Baltiĉka, Barska, Bistrica,

Brzava, Bukovaĉa, Cehotina, Crna rijeka, Đuriĉka reka, Dapsiška, Deţevska

reka, Drenovaĉka, Duboĉica, Godulja, Gostunska, Graĉanica, Graĉar,

Grabovica, Grahovska, Grobniĉka reka, Ibar, Ibarac, Jablanica, Jošanica,

KaluĊerska, Komoraca, Komoranska, Koriska, Kraštica, Kruševica, Likova,

Lim, Limniĉka reka, Lješnica, LjuboviĊa, Ljuca, Ljudska reka, Ljupca,

Maosnica, Mileševka, Murinska reka, Rţevicka, Raška, Ratajska,

Sebeĉevska reka, Seljašnica, Slatinska, Sopotnica, Stranjanska, Suhovara,

Šekularska, Ševarinska, Tara, Trebiek, Trnavska reka, Uvac, Vapa, Velicka,

Vezišnica, Vidrenjak, Volader, Vruja, ZebuĊa, Zloreĉica i Ţupanica.

Riba je namirnica prvorazrednog kvaliteta koju na jelovniku valja

imati i dva tri puta nedeljno. Pripremana je na razne naĉine: kao ĉorba, salata

ili glavno jelo, kuvana, prţena ili peĉena, jer, sa njom se pored ostalog, u

organizam unose neophodni minerali i vitamini: kalcijum, natrijum, fosfor,

kalijum, gvožđe, vitamini A, B1, B2 i drugi vaţni sastojci za organizam.

Ĉovek je od davnina zapazio da ― riba triput pliva: u vodi, u masti i u vinu715

.

Sandţak je naseljen od mlaĊeg kamenog doba do danas i riba je

nezaobilazna hrana ljudskog roda. U mlaĊem kamenom dobu ĉovek je lovio

ribu na razne naĉine. To potvrĊuju nebrojene alatke, pronaĊene na svim

meridijanima, poĉev od raznih harpuna i udica, uglavnom od kamena, kosti,

školjki i obraĊenog drveta do najsavremenih alatki za ribolov.

Mnogo je milenijuma prohujalo od vremena kada je ribolov

izjednaĉen sa ekonomskim vaţnostima lova na kopnene ţivotinje, o ĉemu

svedoĉi usavršavanje svih pomagala u hvatanju ribe - od uvrnutih udica, osti,

vrša pa sve do mreţe. Upotreba razliĉitih plovila i sve pogodnijih ĉamaca

omogućavala je da tada neslućeni razvoj i širinu ribolova. Tome treba dodati

i podatak da je i u pradavnim vremenima ĉoveku bilo lakše da ulovi ribu

714

O Plavskom jezeru vidi, Plavsko jezero, Zagreb 1965; Plavsko jezero, Podgorica

1966.

715 Đoko Stojiĉević: Srpske narodne izreke, 2, Novosti, Beograd 2006. str. 236.


217

nego li neku kopnenu zverku a sve u ţelji da se ne samo prehrani, nego i da

svoj jelovnik uĉini raznovrsnijim716

.

U nauci je poznato da su najpoznatije i najmasovnije riblje porodice:

pastrmke, šarani, štuke i skuše. One su vretenaste ribe. Ţive u brzim rekama,

pošto su snaţne i jake plivaĉice717

. Reĉne ribe su: pastrmka, smuĊ, šaran,

klen, karaš, linjak, deverika, crvenperka, tolstolobik i keĉiga718

. U

sandţaĉkim rekama sve pomenute reĉne ribe su zastupljene.

Sandţak je naseljen od praistorije do danas. Ribolovom su se bavili

pojedini ribolovci svih gradova u Sandţaku. Ulovljena riba je najĉešće

korišćena za ishranu svoje porodice. Pojedini ribolovci višak ulovljene ribe

poklanjali su svojim prijateljima i komšijama. Riba na pijaci retko se

kupovala a na trpezi vekovima je nezamenljivo jelo kod hrišćana u vreme

posta. Kod islamskog stanovništva riba se reĊe koristila za dugotrajniju

ishranu, jer u vreme posta korišćena je bolje kaloriĉna i masnija hrana.

Zanimanje ribar u Sandţaku reĊe se sretalo. Ljudi su imali izvore

hrane dobijene putem stoĉarstva, poljorpivrede i zanatstva. Ali ribolovom su

se bavili bogatiji stanovnici, koji su lovili ribu u vreme vikenda i odmora.

Registrovane ribarske radnje u Sandţaku izmeĊu dva svetska rata gotovo i da

ne postoje. Ribolov u Sandţaku je, uz stoĉarstvo, sigurna i uspešna

perspektiva ljudi koji ţive pored reka i jezera. Ali, u prvoj polovini XX veka

ribolovu nije se poklanjala velika paţnja. Ribolov se ekstenzivno razvijao.

Korišćeni su samo prirodni resusrsi, bez ulaganja i podizanja velikih

ribnjaka.

10.5. VODA ZA PIĆE

Voda sa izvora, bunara i terme za piće je najtraţenije prirodno

bogatstvo jednog kraja719

. Sandţak ima razliĉita podruĉja snabdevena vodom

za piće. U šumovitim predelima i dolinama izvora vode i bunara ima

716

www.sumadinac.de/kuhinja/riba.htm-56k

717 Opširnije o ribolovu vidi, Jovan Simonović: Ribolov (video snimak) – reĉni,

jezerski i morski, Beograd 2006; Miloš S. Đonović: Ribolov, Nauĉna knjiga, Beograd 1990;

Aleksandar Andrejev: S udicom u ruci – sportski ribolov na rekama i jezerima, Novi Sad-

Beograd, 2000.

718 http://vojvodina.phpbbweb.com/vojvodina-ftopic1423.html

719 O izvorskoj i bunarskoj vodi vidi, Svetolik Radovanović: Podzemne vode –

izdanci, izvori, bunari, terme i mineralne vode, Srpska knjiţevna zadruga, Beograd 1897.


218

dovoljno za snabdevanje stanovništva pitkom vodom, kao i za domaće i

divlje ţivotinje.

Slika br. 12 – Hanume sela Baćice, opština Tutin kod izvora Kron, gde su postavljene ĉesme

od izdubljenog drveta, peru svoju obuću

U Sandţaku izmeĊu dva svetska rata najĉešći oblik je korišćenje

pitke vode sa površinskih izvora. Tamo gde su predstavljali retkost,

stanovništvo je bilo prinuĊeno da nosi vodu iz velikih udaljenosti.

Za prenos vode korišćena su sva raspoloţiva sredstva. Ţene su ĉesto

vodu nosile na glavi i u ruci. Ţene su morale nositi veš na pranje po nekoliko

kilometara. Nošenje nekog suda na glavi je prava umetnost. Stanovništvo se

na razne naĉine snalazilo ze prenošenje i prevoz pitke vode sa udaljenih

mesta od mesta stanovanja. Konj i magarac su bili nezamejivi u prenosu

sitnijih tereta na manjim i većim daljinama.

Ţene su pravili poseban podmetaĉ „kotiljaĉ―, uvijenu krpu u krug, na

koju se staljvala tepsija ili neka kofa vode. Opran i sloţen veš u nekoj

posudi, najĉešće u koritu nošen je na glavi više stotina metara, bez

pridrţavanja rukama.

Ĉesme su bile najposećenija mesta u selu, jer malo je domaćinstava

imalo vodovod do svoje kuće. Voda iz ĉesme padala je u drveno kroto iz

kojeg su goveda, ovce, konji i koze pili vodu. Korito su odrţavali pastiri ili

domaćice. Drvena korita pored ĉesama najĉešće su bila od bukove ili hrasta,

jer ova listopadna drva u Sandţaku su najrasprostranjenija.


219

10.6. MINERALNE VODE

Sandţak je bogat mineralnim vodama. To je neprocenjivo prirodno

blago koje se moţe koristiti za leĉenje, piće i za izgradnju banja. Banje su

izmeĊu dva svetska rata bile atrakcija stanovništva u ĉijoj su se sredini

nalazile. Najpoznatije banje u Sandţaku bile su Novopazarska banja i Banja

kod Priboja720

.

Novopazarska banja korišćena je za kupanje i u lekovitim svojstvima

od doba Rimljana do današnjih dana. IzgraĊena je u antiĉko doba, u doba

Rimske imperije721

, koji su prvi kaptirali mineralne izvore. U srednjem veku

bila je poznato leĉilište stanovništva srpske drţave Raške, jer se banja

nalazila uz središte drţave - stari grad Ras (X-XII vek). Pripadala je

manastirskom vlastelinstvu Đurdevih Stupova, na teritoriji velike ţupe

Brvenik. U blizini banje nalazilo se srednjovekovno termalno naselje koje su

ĉinili antiĉki ureĊaji i manastirski konaci. Nakon dolaska Osmanlija,

Novopazarska Banja „Ilidţa― je opustela. Francuski putopisac Lefevr 1611.

godine pominje samo „prirodne tople izvore kod Novog Pazara―. Sredinom

XVII veka Osmanlije su obratili više paţnje i uredili Banju, pa je ona opet

bila na glasu kao „izvrsna vruća banja―. Nad kaptaţom antiĉkog termalnog

kupatila, Turci su podigli hamam - dva kupatila i karavnsaraj za smeštaj

posetilaca. Tada je banja bila dobro posećena, jer je Novi Pazar u drugoj

polovini XVI veka bio najveći grad na putu izmeĊu Dubrovnika i Niša.

Stradala je u ratu 1689. godine, kada je Novi Pazar porušen, a manastir

ĐurĊevi Stupovi razoren. Hamam Novopazarske banje tipiĉne istoĉnjaĉke

arhitekture podignut je krajem XVIII veka. To je jedna od retkih naših banja

u kojoj je u upotrebi tursko kupatilo. Uz kupatilo je 1920. godine dozidan

restoran i nekoliko soba na spratu722

.

Saĉuvani su ostaci rimskih termi koje su tu postojale još u IV veku

naše ere, a moţda i ranije, a staro tursko kupatilo podignuto u XV veku i

obnovljeno XVIII veru, saĉuvano je do današnjih dana i još se

upotrebljava723

. Ova banja je malo korišćena za razvoj turizma u

novopazarskom kraju izmeĊu Prvog i Drugog svetskog rata.

720

Opširnije o mineralnim vodama i banjama na prostoru Sandţaka i šire okoline

vidi, Vojislav Vujanović: Banjske i mineralne vode Srbije, Beograd 1983; Damljan Protić:

Mineralne i termalne vode Srbije, Geoinstitut, Beograd 1995.

721 Grupa autora: Novi Pazar i okolina, Isto, str. 37.

722 http://www.banjesrbije.net/novopazarska-banja/istorija.html

723 Grupa autora: Turistiĉki vodiĉ – Novi Pazar, Beograd, 1978. str. 7.


220

Banja kod Priboja poznata je u doba Osmanlija. Korišćena je za

odrţavanje higijena meštana iz okolnih sela i gradova. Njena lekovita

svojstva uoĉena su u doba Osmanlijske carevine724

. „Nedaleko od Priboja, na

oko 5 km, nalazi se Pribojska Banja, poznata po lekovitosti termomineralnih

izvora još iz rimskog doba. Njeno ekološko bogatstvo, njen prirodni,

otkriveni i neotkriveni, a za ljudski ţivot, neophodan, potencijal, a posebnu

izuzetnu lekovitost treba bolje prikazati i izvući iz anonimnosti, i svrstati je

meĊu znamenitosti Srbije i srpskog naroda. U zemlji ispod banje i njene šire

okoline, leţi ogromna prirodna akumulacija ĉiste hladne vode (Murteniĉko

jezero). TakoĊe, ispod te akumulacije, na preko 900 km2, leţi jezero tople

vode, temperature oko 60°C. Inaĉe termalni centar je smešten na samom

izvorištu banjskog potoka „jaza―, koji snagom preko 43 l/sec izbija iz male

pećine, a temperatura vode na izvoru je oko 38°C. Jedna od prvih analiza je

vršena 1878. godine u Beĉu i od tada se ubraja u vrhunske svetske termalne

izvore. Banja je imala vaţan geostrateški poloţaj i svojim znamenitostima,

predstavljala mnogo više u Staroj Srbiji, nego što je to danas sluĉaj―725

.

U Pribojskoj Banji se od 1918. do 1941. godine stanovništvo ovoga

kraja leĉilo od reumatizma, uzetosti, ukoĉenosti i neuroze726

.

Lekovite vode u Sandţaku nisu dovoljno ispitane i veoma malo su se

koristile u lekovite svrhe širih razmera. Poznati izvori lekovitih voda su:

Slatinski Kiseljak u selu Slatini kod Novog Pazara, Banja u Rajĉinoviću,

poznata u dvadesetom veku, lekovite vode u selu Trnavi kod Novog Pazara i

drugi lekoviti izvori.

Posebno treba izdvojiti lekovitu toplu vodu u selu Ĉedovu kod

Sjenice. Meštani ovoga kraja vekovima znaju za ovaj toplovodni izvor i

koristili su ga za kupanje.

10.7. KAMENOLOMI

Kamenolomi u Sandţaku otkrivani su pored puteva od starog veka do

današnjih dana727

. Kreĉnjak je korišćen za izgradnju tvrdih puteva širom

724

O Pribojskoj Banji uporedi, Milivoje M. Maĉejka: Pribojska Banja, (U

publikaciji „Danica―, God. IX, str. 438-451; „Zvonĉići― (List uĉenika Osnovne škole

„Nikola Tesla―), God. I, br. 1, Pribojska Banja, 25. maj 1997.

725 http:www.bnv.org.yu/podkat. php?lang=bas8prolit=36

726 Vidi, „Sandţak―, God. II, br. 24, Prijepolje, 15. maja 1933. str. 2.


221

Sandţaka. Svojstvo kreĉnjaka je da se ne raspada u vodi i na visokim i

niskim temperaturama, koje znaju biti ekstremne u ovom delu Evrope.

Mnogi putevi regionalnog karaktera raĊeni su od kamena tucanika.

Krupnije kamenje posipano je kamenom tucanikom – šoderom. Takvi putevi

bili su povoljni za brzo odvijanje saobraćaja, manje su se kaljali i kroz

moĉvarno zemljište bili su bezbedniji od zemljanih puteva – makadama.

Slika br. 13 – Ĉardak u Sjenici. Temelji i prizemlje su od kvalitetnog kamena. Pokriven je

šindrom, XIX i XX vek

Sandţak je bogat kreĉnjakom i pogodan je za otvaranje rudnika

mermera. Naţalost, u periodu (1918-1941) mali broj kamenoloma je

727

O kamenolomima na prostoru Sandţaka vidi, Radovan Radonjić: Ostrovi i

kamenolomi, Skoplje 1989; Potpun Adresar Jugoslovenske privrede – GraĊevinarstvo,

graĊevinska industrija, kamenolomi, graĊevinska preduzeća, ovlašćeni graĊevinari (1935-

1936), Deo I, Beograd-Zagreb 1935. str. 26.


222

maksimalno iskorišćen. Jedini dokaz da Sandţak ima dobru, bogatu i trajnu

tradiciju korišćenja kamena dobrog kvaliteta su graĊevine od kvalitetnog

kamena: banje, manastiri, crkve, dţamije, kule i nadgrobni spomenici728

. U

celini gledano, gotovo da nema kuće u Sandţaku koja nema u svojim

temeljima kvalitetan kamen. Takvi objekti su trajni. Neki su postali

nezaobilazni spomenici kulture.

Kamen je bio omiljeno graĊevinsko sredstvo bogatijih stanovnika

Sandţaka u prošlosti i u XX veku. Korišćen je u razne namene. Predstavljao

je tvrdi materijal, otporan na vremenske promene, na zemljotrese, na nalete

nasilnika u vreme ratova. Opstajao je vekovima tamo gde ga je ljudska ruka

neimara vešto postavila.

Izum sredneg veka, a kod nas primenjivan je u novom veku,

predstavljaju minareta mnogih dţamija. Na malom prostoru vešto je uraĊeno

visoko i vitko minare kod mnogih dţamija. Odolevaju zubu vremena,

zemljotresima, nemilosrdnim ratovima i svakodnevnom rušilaĉkom

ljudskom elementu. Mermer razne vrste vešto je klesan kod izgradnje

mnogih dţamija, posebno minareta. Ozidan je pravilno. Korišćen je dobar

vezivni materijal sa umecima olova i gvoţĊa.

Interesantno je napomenuti da su stari neimari primetili da kameni

zid svojevrsno diše. Malterisali su objekte iskljuĉivo sa unutrašnje strane

zbog pojave vlage. Ako se kameni zid malterisao sa obe strane, graĊevina je

imala vlagu od temelja do tavana, ali ako je malterisan samo sa unutrašnje

strane, vlage nije bilo729

. Neimari iz osmanskog perioda koristili su pored

kroĉnog maltera i olovo kao deo vezivnog materijala sa donje strane

kamenog bloka za finije objekte (dţamije i minareta)730

.

728

IARNP ZF – Fotografije crkava, manastira, dţamija, bedema, kula, nadgrobnih

spomenika kao i starih objekata za stanovanje govore nam da je kamen krorišćen jer

predstavlja tvrd i trajan materijal.

729 Sećanje hadţi Ibrahima Makića dato tokom 1991. godine. Sandţaĉki muslihun,

hadţija i dugogodišnji imam dţamije u Melaju, iznosi podatke o naimarima, koje je sretao

širom Sandţaka izmeĊu dva svetska rata.

730 IARNP ZDOJ – Savremeno inţenjerstvo (u Osmanlijskoj Carevini). O vezivnim

materijama u zidarstvu uporedi, Aleksandar Gize: Uvod u savremeno zidarstvo, Beograd

2006; Всеобичая история архитектуры, Москва 1967. str. 225-231; Ţorţ Popović: Istorija

arhitekture, pozorišta, kazališta, gledališća i teatra Evrope i Jugoslavije, Beograd 1986;

Andrej Andrejević: Islamska monumentalna umetnost XVI veka u Jugoslaviji, Beograd

1984, str. 32-33; B. Nestorović: Arhitektura starog veka, Beograd 1952; Đ. Bošković:

Arhitektura srednjeg veka, Beograd 1962; A Deroko: Spomenici arhitekture IX-XVIII veka

u Jugoslaviji, Beograd 1964; Bogdan Nestorović: Arhitektura novog veka, Beograd 1964;

Ranko Radović: Antologija kuća, Beograd 1985; Sreten Petković: Kulturna baština Crne


223

Zidari u Sandţaku su zidali kameni zid u dva povezana reda, što ĉini

mali izum na ovim prostorima. Takav naĉin zidanja zidu je davao ĉvrstinu i

stabilnost. Materijal za zidanje korišćen je vešto. Slama, pleva i kreĉ su

sluţili kao vezivna sredstva. Spomenici su zidani posebnom tehnikom.

Zidovi dţamija su od kockastih stena od sige i povezani su metalnim

(olovnim) klinovima. Ostali objekti zidani su vezivni sredstvima slabijeg

kvaliteta. Otuda oĉuvan je mali broj stambenih objekata.

Gore, Novi Sad 2003; isti: Kulturna baština Srbije, Novi Sad 2003; Slobodan Mileusnić:

Manastiri Srbije, Beograd 2002; isti: Vodiĉ kroz manastire u Srbiji, Beograd 1995.


224


225

Glava jedanaesta

11. PRIVREDNI RAZVOJ SANDŢAKA

Privreda u Sandţaku se neravnomerno razvijala. U Novom Pazaru i

Srezu deţevskom posle likvidacije turskog feudalizma teško se razvijala

kapitalistiĉka privreda. „U bivšoj Jugoslaviji uopšte se nije razvijala

industrija u ovim krajevima, jer je bilo daleko celishodnije investirati kapital

na druga mesta gde su uslovi povoljniji―731

. U Srezu štaviĉkom postoji

majdan krede, gde je posle Drugog svetskog rata osnovano preduzeće

„Štavica―732

. U selima: Deţevi i PobrĊu kod Novog Pazara postoje bogati

resusrsi za pravljenje cigle i crepa, gde su kasnije osnovana Industrijsko

preduzeće „Deţeva―733

i Ciglo-crepana u Trnavi734

. Zatim postoje dobri

prirodni uslovi za razvoj graĊevinskih preduzeća735

.

U Sandţaku postoje veliki prirodni resursi šuma. Osnivaju se šumska

preduzeća u svim gradovima. Sandţak je bio preteţno stoĉarski kraj. Stoĉari

su bili najbrojniji u Sandţaku. Poljoprivrednici su istovremeno obavljali i

druge poslove. „U ono vreme, kada su se naše njive zlatile od zrele pšenice,

raţi, kukuruza, jeĉma i drugih ţitarica, i kada su ljudi više nego danas bili

ovisni o plodovima svojih ruku, ţivot na selu je bio nezamisliv bez vodenice.

Ona je predstavljala deo dugog procesa ka stvaranju kruha koji je morao biti

tvrd, ali istovremeno i sladak―736

. Vodenice su pravljene širom Sandţaka.

Postojale su u svim gradovima i većim selima. Podizane su pored reka i

većih potoka. Vodenice su postojale u Poţeţini kod Novog Pazara jedna

izgraĊena 1901. godine, druga 1936. godine; u Tušimlji kod Novog Pazara

731

IAR NP NOS Deţeva inv. br. 98, p. 49, list 6.

732 IAR NP NOS Deţeva inv. br. 98, p. 59, list 1. – Zapisnik komisije o pregledu

Preduzeća „Štavica― u Tutinu od 14. 02. 1948. godine.

733 IAR NP NOS Deţeva inv. br. 98, p. 60.



736 http://www.vijaka.com/mjesnazajednica/iznasebastine.htm


226

(dve vodenice), jedna izgraĊena 1922. godine a druga 1913. godine737

. U

Sopoćanima postojale su vodenice na rekama Raškoj i Slatinskom potoku738

:

u zaseoku Marovini vodenica je sagraĊena 1870. godine, u zaseoku Bagri

sagraĊena je 1935. godine a u blizini manastira Sopoćani dograĊena 1902.

godine. U opštini Trnava postojale su vodenice u selu Ĉepelju od 1920.

godine, u selu Leĉi od 1928. godine, u selu Izbice jedna vodenica od 1912.

godine a druga od 1919. godine, treća od 1935. godine i u Babreţju od 1886.

godine739

. Na podruĉju opštine Šaronje postojao je veliki broj vodenica: u

selu Kovaĉevu jedna vodenica od 1938. godine, druga od 1914. godine; u

Šaronju postojalo je 5 vodenica: dve od 1930. treća od 1934. godine, ĉetvrta

od 1935. i peta od 1936. godine740

.

U Sandţaku bogatstvo jednog poljoprivrednika merila se koliko ima

imanja, da li ima dovoljno hrane i da li ima svoju vodenicu. Ako bismo

izvršili detaljniji pregled vodenica741

, zakljuĉili bismo da su samo u Srezu

deţevskom, radile su sledeće vodenice: u Šavcima na reci Rašci od 1895.

godine imao je vodenicu Savo Salavić, Ţivko Jovanović i Ibro Grahovac; u

selu Pope vodenice su posedovali Dragomir Bešević od 1919. godine,

Mijailo Miletić od 1918. godine, Smajo Hoćanin u Kruševu od 1888. godine,

Emro Islamović u Kruševu od 1930. godine, Asan Murtezić u Kruševu od

1930 godine na reci Jošanici, i na Kašaljskom potoku od 1939. godine;

meštani sela Murovce na Murovaĉkom potoku od 1937. godine; Agaton

Ristović imao je vodenicu na reci Grebenak od 1940. godine; Velimir

Ĉolović na Belanskoj reci od 1930. godine; Josif Jovanović na reci Belanskoj

od 1931. godine; Martin Slavković u Ţunjeviću od 1915. godine; Radovan

Slavković u Ţunjeviću od 1915. godine, Ajro (Hajro) Karović (Kahrović) na

reci (potoku) Ĉepelj od 1920. godine; Todor Veselinović na potoku u Leĉi

od 1928. godine; Ĉedomir Jeremić na reci Izbiĉkoj od 1912. godine;

Jezdimir Radanović na reci Izbiĉkoj od 1919. godine; Kostantin Kostić na

737

IARNP SNO deţevski, 98, p. 8, list 37 – Spisak vodenica od 1948. godine

738 IARNP SNO deţevski, 98, p. 8, list 43 – Spisak vlasnika postrojenja sa podruĉja

MNO Sopoćani koji se pokreću vodom.


MNO Trnava koji se pokreću vodom, K. br. 617. od 9. aprila 1948. godine


MNO Šaronje koji se pokreću vodom, K. br. 407. od 16. aprila 1948. godine

741 IARNP SNO deţevski, 98, p. 8; Opširnije o vodenicam u Sandţaku vidi, ĐorĊe

M. Ostojić: Tragom starih pljevaljskih vodenica, „Rezanski zapisi―, God. I, br. 1, 1990. str.

54-65; Sreja A. Kosanić: Vodenica potoĉara, Vladimirci, 1996. str. 5-40; Vodenica na Ibru

(Slikovna graĊa), Mataruška Banja, bez godine izdanja; Miodrag Petrović: Vodenica na Ibru

(slikovna graĊa), Kraljevo 1930; Grupa autora: Tara u slici i rijeĉi, Podgorica 2005.


227

reci Izbiĉkoj od 1935. godine; Haso Društinac na Babreškoj reci (potoku) od

1886. godine; Braća Curići (Šerif i Dţemail) na Ljudskoj reci od 1888.

godine; Nicević Medo, Mehdija, Bećo, Islam i Omer u Suvoj Ćupriji na reci

Ljudskoj od 1888. godine; Curić Ćazim u Popiću na reci Ljudskoj od 1888.

godine; Marković Siman na reci Jošanici od 1888. godine; Sofija Mijailović

na reci Deţevskoj od 1913. godine; Stanka Kuĉević na reci Deţevskoj od

1900. godine; Miljko Semović na reci Deţevskoj od 1928. godine; Radomir

Marković na reci Deţevskoj od 1914. godine; Ibro Crnovršanin na reci

Deţevskoj od 1890. godine; Dušan Ćurĉić na reci Rašci od 1902. godine;

Vojislav Ćurĉić i Milić Karalić na reci Rašci od 1935. godine; Andrija i Anto

Petrović na reci Rašci od 1870. godine; Halit Draţanin na reci Sebeĉevskoj

od 1938. godine; Bogdan Marinković na reci Sebeĉevskoj od 1935. godine;

Miljojko Palibrk na reci Sebeĉevskoj od 1888. godine; Zahit Ljajić na reci

Ljudskoj od 1936. godine; Rada GloĊević na reci Ljudskoj od 1939. godine;

Rajko Dramićanin na reci Muhovskoj (potoku Muhovskom) od 1938.

godine; Drago Petrović na reci Muhovskoj od 1932. godine; Iljaz Mušić na

reci Muhovskoj od 1934. godine; Drago Pavićević na reci Muhovskoj od

1931. godine; Siman Pusiković na reci Muhovskoj od 1928. godine; Isidor

Kudrić na reci Rašci od 1888. godine; Milan Mišović na Tušimskom potoku

od 1938. godine; Milosav Nikić na Tušimskom potoku od 1901. godine;

Borisav Kuĉević na Tušimskom potoku od 1922. godine; Lazar Kuĉević na

Tušimskom potoku od 1913. godine; Ţivko Bugarić na reci Deţevskoj od

1900. godine; Lazar Bugarić na reci Deţevskoj od 1900. godine; Vlada

Nikolić na reci Deţevskoj od 1930. godine; Ignjat Marković na reci

Deţevskoj od 1930. godine; Proko Vuksanović na reci Deţevskoj od 1930.

godine; Industrijsko preduzeće „Deţeva― na reci Deţevskoj od 1934. godine;

Leontije Petrović na reci Kovaĉkoj (Kovaĉkom potoku) od 1938. godine;

Ivan Ĉoković na reci Kovaĉkoj od 1914. godine; Mihailo Starovlah na reci

Šaronjskoj od 1930. godine; Nestor Jovanović na reci Šaronjskoj od 1930.

godine; Petar Ćesić na reci Šaronjskoj od 1934. godine; Mikailo Pantović na

reci Šaronjskoj od 1935. godine; Josif Đulĉić na Dramićskom potoku od

1938. godine; Todosije Đorović na Dramićskom potoku od 1928. godine;

Milan Petrović na Dramićskom potoku od 1938. godine; Andrija Pendić na

Kuzmiĉevskom potoku od 1919. godine; Simon GloĊović na Dramićskom

potoku od 1925. godine; Krsman GloĊović na Kuzmiĉevskom potoku od

1940. godine; Gligorije Pendić na Kuzmiĉevskom potoku od 1928. godine;

Spasoje Ĉorbić na Kuzmiĉevskom potoku od 1917. godine; Jakov Vuĉković

na reci Jošanici od 1840. godine; Hajdin Kajtazović na Dolaĉkom potoku od

1938. godine; Danilo Mrlješ na reci Ljudskoj od 1925. godine; Pavle Palibrk

na reci Ljudskoj od 1925. godine; Jovan Šućevac u selu Osaonici imao je


228

vodenicu potoĉaru od 1939. godine; Rajko Novaković imao je vodenicu

potoĉaru u selu Rogatac od 1930. godine742

.

U svim srezovima Sandţaka radile su vodenica od jednog do 15

vitlova. U njima bili su zapošljeni radnici slabijeg imovnog stanja. U

vodenicama koje su mljele ţito samo za jednu porodicu ili manje pleme,

poslove u vodenici obavljali su ĉlanovi jedne porodice ili plemena743

.

Meštani pojedinih sela pravili su vodenice i na većim potocima koji su u

letnjim periodima presušivali.

U vreme Ekonomske krize u Sandţaku proizvodnja ţita je opala iz

više razloga. Ĉeste suše uzimale su danak i prouzrokovale glad ljudi i stoke.

Nerešen pravni status imovine na nekretninama bio je ozbiljan problem. Od

bivših aga i begova oduzimana je imovina i davana bezemljašima. Samo od

pripadnika Islama oduzeto je od 1920. do 1941. godine, 1648 hektara zemlje

i dato pripadnicima Srbima744

. Bespravno zauzimanje imovine

prouzrokovalo je smetnje raznih oblika745

. Proizvodnja je najviše trpela. Rad

vodenica je smanjen. Snabdevanje stanovništva je dovedeno u pitanje i

snabdevalo se iz drugih regiona: Kosova i centralne Srbije746

. Agrarni, sreski

i ostali sudovii su imali pune ruke posla. Zabeleţeni su primeri poštenog i

dobrosusedskog odnosa meĊu stanovnicima Sandţaka747

. Rodbinska

742

IARNP SNO deţevski, f. 98, p. 8, list 48 – Tabelarni prikaz vodenica u Srezu

deţevskom 6. aprila 1948. godine

743 IARNP SNO deţevski, 98, p. 8; Prema sećanjima Beća Gološa, Avda

Redţovića, hadţi Ibrahima Makića, Amira Cakovića i Elmaza Ĉalakovića, vodenice u

Sandţaku su postojale u svakom selu kroz koje je proticala neka reka ili veći potok.

744 IARNP NOS Deţevskog, f. 98, p. 95 – Ţalba grupe graĊana sreza deţevskog na

bespravno oduzimanje zemlje Muslimanima u vremenu od 1920. do 1941. godine, upućena

Predsedništvu Vlade NR Srbije, ONO Novi Pazar i SNO Sreza deţevskog , br. 4539, B. 19,

Beograd, 10. jula 1946. godine

745 AJ 68-60-225;

746 IARNP Zbirka varia – Trgovaĉke porodice su se na razne naĉine dovijale za

proizvode koji su traţeni u Sandţaku. Iz Sandţaka su izvozili stoku, meso i mleĉne

proizvode.

747 Prema sećanjima Begije Fortić i Hajruše Zahitović, kao devojke iz sela Morana

pešaĉile su do sela Graĉana udaljenom oko 7 km u jednom pravcu i brale mlade koprive u

imanjima Srba, porodiĉnih prijatelja. Jedino je njima bilo dozvoljeno branje kopriva i zelja

od koga su pravili razne pite od kukuruznog, jeĉmenog ili pšeniĉnog brašna. A iz sela pored

manastira Sopoćana Krsto Miljković sa svojom porodicom bio je ĉest gost kod Bešira i

Ahmeta Gološa. Gospodin Krsto je gostovao ceo mesec i šio odeću od sukna, od Trgovca i

prijatelja Ahmeta kupovao je i ĉesto na veresiji uzimao pojedine artikle, donešena iz Peći,

Podgorice, Tirane i Uţica. U gladnim godinama ove dve porodice sve što su imali delili su.


229

povezanost izmeĊu nacija proradila je i imovina je u pojedinim sluĉajevima

ostajala u rukama ranijih posednika.

Industriju u Sandţaka ĉinile su nekoliko malih hidrocentrala i pilana.

U Pljevaljskom srezu je 1927. godine podignuta prva parna pilana na

lokalitetu pored kopa rudnika uglja, ĉiji je vlasnik bila porodica Jovašević748

.

IzmeĊu dva svetska rata postojala je po jedna pilana u Bjelopoljskom,

Pljevaljskom, Pribojskom, Novovaroškom i Štaviĉkom srezu749

.

Akcionarsko društvo „Treska― je 1926. godine podiglo malu strugaru na reci

Ibru. Postojalo je i 14 potoĉara pilana. Turbinska pilana podignuta je 1937.

godine.

Hidrocentrale su postojale na reci Rašci u Novom Pazaru, u Bistrici

kod Bijelog Polja za osvetljavanje škole, opštinske zgrade, kafane, nekoliko

dućana i jedne obliţnje vodenice. Hidrologijom u Sandţaku bavio se

Hidrotehniĉki odeljak za Uţiĉku i Rašku oblast sa sedištem u Uţicu, koji je,

18. avgusta 1924. godine, (ustanovljen) formiran, koji se bavio poslovima

vodne sluţbe. Organizovao je sluţbu vodomernih stanica na rekama, stanica

za hidrometeorološka merenja i osmatranja, izraĊivao projekte za podizanje

vodnih objekata (hidrocentrale, strugare, vodenice, vodovode i bunare) i

izdavao odobrenja za podizanje tih objekata750

.

Dodatni problem poljoprivrednicima zadavala su nevremena. Ĉeste

padavine „grada― nanosile su ogromne teškoće poljoprivrednicima u

Sandţaku. Protivgradna odbrana na ovim prostorima uopšte nije postojala. U

vreme ĉestih provala oblaka, potoci, bujice i reke su nadolazili. Voda je

uništavala useve, objekte, sitniji stoĉarski fond. Ĉeste poplave većih reka i

potoka odnosile su i ljudske ţivote. Usevi na poljoprivrednim imanjima su

stradala gotovo isto kao i u vreme ĉestih suša u mnogim srezovima u

Sandţaku. Duge i teške zime u Sandţaku ometale su razvoj privrede u celini.

Prema sećanju Murata Šipkara iz Bistrice kod Bijelog Polja, koji ţivi u Novom

Pazaru, zahvaljujući rodbinskim i dobrim komšinskim odnosima, njegovi saplemenici su

spašeni od neprijateljske ruke zahvaljujući kumovima Race bajraktara, komšije hrišćanina.

748 D. Ostojić: Razvoj pilanarstva izmeĊu dva svetska rata na pljevaljskom

podruĉju, „Brezniĉki zapisi―, br. 2, Pljevlja 1990. str. 109.;

(http://www.samoptikum.org.yu/drustvo/0_nama/s_bandzovic_tegoba_opstanak.htm)

749 Mirko Ćuković: Sandţak, Beograd 1964, str. 8.

750 IAU Hidrotehniĉki odeljak za Uţiĉku i Rašku oblast – Rešenje Ministarstva

poljoprivrede i voda Kraljevine SHS od 18. agusta 1924. godine.


230

11.1. POLJOPRIVREDA

„Poljoprivreda je postupak proizvodnje hrane, hrane za stoku,

vlakana kao i ostalih potrebnih proizvoda putem uzgoja odreĊenih biljaka i

domaćih ţivotinja (stoke). Poljoprivreda je takoĊe poznata kao

zemljoradnja“751

. Njeni proizvodi su: ţitarice, konoplja, lan, duvan i razno

povrće.

Pakovanje, obrada, trgovina i promet poljoprivrednih proizvoda usko

su povezani, i takoĊe pod uticajem nauke. Naĉini brzog zamrzavanja i

dehidracije proširili su trţišta poljoprivrednih proizvoda, ali u predratnom

Sandţaku to je bila nepoznanica. Postojao je prirodni naĉin zaleĊivanja u

ledu i snegu koji je primenjivan u visokim planinskim predelima.

Poljoprivreda u Sandţaku imala je ekstenzivni karakter. Ţivotinje,

ukljuĉujući konje, mazge, volove, magarce, krave, bivole i bivolice; su se,

meĊutim, koristile za obradu polja, ţetvu i prevoz poljoprivrednih proizvoda

od poljoprivrednika do trţišta u gradskim naseljima.

Poljoprivreda je bila osnovno zanimanje ogromnog broja Sandţaklija.

„Poljoprivredu karakteriše razvijeno stoĉarstvo, proizvodnja mleĉnih

proizvoda, od kojih je najpoznatiji zlatarski sir. Znaĉajni poljoprivredni

potencijali postoje u razvoju voćarstva, pĉelarstva i otkupu i preradi šumskih

plodova― 752

.

U Srbiji posle Prvog svetsko rata postojao je naturalni karakter

seoske poljoprivrede. Davala je male viškove za trţište. Poljoprivreda je

imala neposredni uticaj na finasiranje uvozne ili izvozne trgovine, na

industriju, na finansijski kapital koji ovde nije postojao753

. Mali prinosi sa

malo zasejanih površina uslovili su uvoz poljoprivrednih proizvoda754

. U

Sandţaku prvih godine posle rata nastupila je glad, zato to nije bilo uslova da

se zaseju veće površine, jer stanovništvo nije imalo ĉime da poore njive jer je

751

http://sh. wikipedia.org/wiki/Poljoprivreda

752 http://bs.wikipedia.org/wiki/Nova_Varos%C5%A1#Poljoprivreda

753 Ferdo Ĉulinović: Jugoslavija izmeĊu dva rata, I, Isto, sltr. 221.

754 AJ 67-2-27; – O razvoju privrede u sjeniĉkom kraju vidi, mr Vladan Virijević:

Neke privredne karakteristike Sjeniĉkog sreza izmeĊu dva svetska rata, „Zbornik Sjenice―,

br. 8, sjenica 19997. str. 127-148.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Hrana

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Sto%C4%8Dna_hrana&action=edit

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Vlakna&action=edit

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Bijke&action=edit

http://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%BDivotinje

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Stoka&action=edit

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Konoplja&action=edit

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Lan&action=edit

http://sh.wikipedia.org/wiki/Duvan

http://sh.wikipedia.org/wiki/Konj

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Mazga&action=edit

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Vol&action=edit

http://bs.wikipedia.org/wiki/Sto%C4%8Darstvo

http://bs.wikipedia.org/wiki/Mlije%C4%8Dni_proizvodi

http://bs.wikipedia.org/wiki/Mlije%C4%8Dni_proizvodi

http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Zlatarski_sir&action=edit

http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Vo%C4%87arstvo&action=edit

http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=P%C4%8Delarstvo&action=edit

http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0umski_plodovi&action=edit

http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0umski_plodovi&action=edit


231

stradao stoĉni fond i nije biolo semena da se zaseju veće površine

zemljišta755

.

Slika br. 14 – Moba u Sandţaku – oranje plugovima koje vuku volovi (IARNP Zbirka

fotografija)

U Jugoslaviji je, posebno u Srbiji i Sandţaku, poljoprivreda bila

glavni naĉin proizvodnje, ali sa zaostalom agrotehnikom i uz poĉetne

elemente industrijalizacije756

. U Jugoslaviji je preko 70% celokupne

obradive poljoprivredne površine pripadalo sitnom seljaštvu, koje je bilo i

najbrojniji poljoprivredni proizvoĊaĉ757

.

„U takvoj situaciji nametnulo se u staroj Jugoslaviji odmah seljaĉko

pitanje sa svim njegovim teškim posledicama, te su vlade bile primorane da

traţe izlaz iz sve što teţe ekonomske situacije na selu. Pojavila su se naime

755

AJ 67-3-32; Prema sećanjima Sokola Lekića, hadţi Ibrahima Makića, Avda

Redţovića i Beća Gološa, glad i loša odevenost stanovništva u Sandţaku postojali su prvih

godina posle Prvog svetskog rata i u vreme ekonomske krize.


757 Isto, str. 225-226.


232

dva aspekta seljaĉkog pitanja u staroj Jugoslaviji: a) pitanje seljakove

potrebe za zemljom i b) pitanje seljakova razduţenja―758

.

Pitanje seljakove potrebe za zemljom rešavan je na naĉin koji je

odgovarao interesima vladjauće klase. Putem agrarne reforme rešavana su

mnoga pitanja seljaštva u Jugoslaviji, pa i Sandţaku759

. Donet je ĉitav sistem

agrarnih uredaba i zakona koji su regulisali sprovoĊenje agrarne reforme u

celoj Jugoslaviji.

U Sandţaku se zadrţao ruĉni rad u poljoprivredi i usavršena su ruĉna

oruĊa: motike, budak, pijuk, lopata i druge poljoprivredne alatke. U

Sandţaku postojali je ruĉna obrada zemljišta preteţno zanimanje ljudi. Takav

oblik poljoprivrede naziva se motičarstvo. Motiĉarstvo je znak ekstenzivne

poljoprivrede sa malim uĉinkom po jedinici površine. Oranje zapregom na

zastareli naĉin u Sandţaku se zadrţao tokom cele prve polovine XX veka.

Motiĉarstvo i obrada zemlje pomoću zapreţne stoke postojao je u Sandţaku,

gde je ţivelo prenamuĉeno stanovništvo, koje je ţivelo i radilo u ekološki

nepovoljnom rejonu, bez savremenih puteva i primene savremene tehnike -

sa ekstenzivnom biljnom proizvodnjom.

Zapreţna obrada zemlje se javlja nakon domestifikacije ţivotinja. To

je bez sumnje predstavljalo znaĉajan napredak obrade zemljišta, najpre što se

mnogo povećao izvor energije za vuĉu u poreĊenju sa ĉovekom, a zemljište

se moglo u principu obraditi dublje i po jedinici vremena mnogo više.

Primenom zapreţne obrade, nastali su pojmovi jedinica obradivih površina, a

odnosili su se na površinu koju jedna zaprega u datim uslovima moţe

obraditi u jednom danu (od jutra do noći). Ta jedinica je kod nas jutro, ili

plug, prema kome se radniku u Sandţaku plaćala zarada. Za ceo dan rada

dobijao je u vreme gladnih dogina samo 3 kg ţita760

. Danas se u struĉnoj i

nauĉnoj literaturi obavezno koristi jedinica površine 1 hektar (10.000 m2),

što isto vredi u svim zemljama sveta.

Nakon uvoĊenja ţivotinja za vuĉu pri obradi zemljišta, onaj koji je

imao u Sandţaku, oruĊa za ruĉnu obradu su se prilagodila radu sa stokom,

kako je raĊeno u celom svetu761

. U Sandţaku primenjivano je ralo a nešto

kasnije i ralica, koja nije okretala nego samo površinski sekla zemlju. Radni

organ ralice je bio od drveta ili od metala. „Ralica je dugo vremena bila

758

Isto, str. 226.

759 AJ 67-28-263.

760 IARNP SNO deţevski, 98, p. 8, list 45; Prema Sećanju Koma Petrovića iz

Sopoćana, vlasnika vodenica u Marovini kod Novog Pazara, bolji radnici su kod njega

zaraĊivali 2-3 kg, a slabiji radnici samo 1 kg ţita.

761 Dr M. Vlajinac: Radna stoka u poljskoj privredi, Beograd 1921. str. 10-30.


233

jedino zapreţno oruĊe, a kad joj je dodana daska (odgrnjaĉa), od nje je

nastao plug. Plug je danas prvo i do danas jedino oruĊe koje okreće

zemljište. Prvi plugovi su bili primitivni, malih dimenzija i kompletno

izraĊeni od drveta, samo je radni organ (ralo, lemeš) bio od metala―762

.

U Sandţaku primenjivana je obrada zemljišta ralom i plugom.

Razlika je u tome što je oranje ralom bez prevrtanja zemlje. Oranje plugom

zemlja se prevrće. Oranje ralom se izvodilo preteţno tako što su ralo vukli

volovi. Oranje plugom i ralicom moglo se obavljati i konjskom radnom

snagom.

Nakon prestanka spahiluka u kasnije tursko vreme, krĉevine su bile

najpogodnije za stvaranje većih imanja. Begovi i age dovodili su iz Crne

Gore, Srbije, Bosne, sa Prokletija, Hercegovine i Dalmacije ljude koji su za

njih krĉili šumu i proširivali obradivo zemljište svojim gospodarima, i na

njima ostajali kao mustedţiri gde im je vlasnik omogućivao da ţive na

njegovom imanju. Veći broj stanovnika Sandţaka bili su „čivčije―.

U Sandţaku od 1878. do 1919. godine begovima su nazivani svi

krupniji zemljoposednici, a agama imaoci manjeg broja ĉifluka. Begovi su

postali naslednici nekadašnjih paša i begova, vojniĉkog reda, koji su ţiveli u

gradovima. Zemlja je uglavnom postajala beginska (begovska) ili aginska.

Od zemljoradnje beg ili aga uzimao je hak prve tri godine. Neke parcele su

davane na trogodišnji zakup. Treba istaći, ako je zemlja davana pod zakup

onda hak nije davan u ţitu već u novcu ili maslu.

Tek agrarnom reformom 1919. godine, ukinuti su ĉivĉijski odnosi jer

je zemlja Bošnjacima oteta u Kraljevini Jugoslaviji763

. Prema prof. dr

Bogumilu Hrabaku, „agrarno pitanje u Sandţaku nije ništa drugo nego

najprostije otimanje zemljišta (posednika kao i teţaka) u korist seljaka

hrišćana―764

. Istina, bilo je deljenje zemljišta i drugim nesrpskim

interesentima765

.

Prinosi od zemljoradnje u Sandţaku ĉesto nisu bili dovoljni da

prehrane većinu domaćinstava, pa su bila retka domaćinstva, koja nisu

dokupovala ţito. Od ţitarica uglavnom su bili zastupljeni: jeĉam, raţ, kao

osnovni prehrambeni artikli, još su sejani u manjim koliĉinama, pšenica i zob

762

http://uniblistrs.sr/agric/comrada%20zemljista.pdf

763 http://www.gacko.net/salko_campara_2.htm

764 Bogumil Hrabak: Jugoslovenska Muslimanska Organizacija Sandţaka, Kosmeta

i Makedonije 1919-1929. godine, „Novopazarski zbornik―, br. 19, Novi Pazar 1995. str.

161-162.

765 IARNP OST fasc. za 1948. godinu


234

(ovas). Povrće je uglavnom bilo zastupljeno sa: krompirom, kupusom i

lukom, a manje sa repom, blitvom, pasuljem i tikvom. Ţitarice su uglavnom

sejane u plodnoj ravnici, a povrće u pristrancima i na oceditom zemljištu,

pored kuća za stanovanje ili pored reka.

U Sandţaku je zemljoradnja dosta zavisna od stoĉara, jer zemlja bez

Ċubrenja daje veoma male prinose, 8-16 metarskih centi766

(tovara). U

brdovitim pasivnim predelima prinosi su se kretala 5-8 metarskih centi767

. Za

Ċubrenje se upotrebljavalo samo stoĉno (stajsko) Ċubre, razapinjanjem

(premeštanjem) torova po njivama i livadama u letnem periodu i

razbacivanjem po istim iz grudina, koje su se gomilale u toku zime

izĊubravanjem štala, izbi (podruma) i dubiroga. Sprave za obradu zemljišta

bile su ralo, drvena drljaĉa sa drvenim ili gvozdenim klinovima, brana, a

kasnije i gvozdeni plug.

Ţito se ţnjelo srpom i kosom, a ĉesto ako bi bila sušna godina, pa bi

ostalo sitno ţito moralo se ĉupati rukama. Sva ţita, sem raţi, vrhla su se

konjima na guvnu, raţ se uglavnom, mlatila ruĉno, jer se morala ĉuvati njena

slama za pokrivanje krovova (kuća, štala, koliba) i punjenje stelja za samare.

Ţetva ţita poĉinjala je krajem jula i trajala do kraja avgusta, a vršidba do

kraja septembra. I pored ovakve primitivne obrade zemljišta, u Sandţaku

obraĊivan je svaki pedalj koji je mogao dati bilo kakav doprinos, ĉak se išlo i

po planinama da se obrade i zaseju dolovi (kraške uvale i vrtaĉe) ţitom ili

posadi krompir. Nedostatak ţita se dopunjavao sirom, kajmakom i mesom ili

prodajom mleĉnih i mesnatih proizvoda.

Povrće u Sandţaku sejano je pored svake kuće, gde su postojali

vrtovi ili kupusnjaci u kojima se sadilo povrće: krompir, luk, kupus, grah,

repa, prasa, paradaiz, paprika, blitva i tikva. Povrće je davalo dobre prinose

tamo gde je bila blizu voda za navodnjavanje. Retko je koje domaćinstvo

stvaralo neke trţne viškove, retki poljoprivrednici su imali krompir za

prodaju, retki poljoprivrednici su imali rasad za prodaju.

Livade su se u proleće ĉuvale od ispaše. „Zabranjivane― su da bi se

seno pokosilo i uskladištilo za zimsku ishranu stoke. Obiĉno se polje,

neorana zemljišna površina zabranjivala za ispašu od Blagovesti, a košenje

766

Mirko Ćuković: Sandţak, Beograd 1964. str. 9.

767 Prema sećanju Avda Redţovića, u vreme suše i kasijih ţetvi na Pešterskoj

visoravni sa mnogih njiva nije se imalo šta poţnjeti niti pokositi u livadama. Ţitarice su

preteţno ţnjevene. Retki su primeri košenja ţita.

Prema sećanjima Beća Gološa, mula Husa Ujkanovića i Sulejmana Gološa, kod

pojedinog zaostalog stanovništva postojalo je verovanje da je grehota kositi ţito zato što je

po njivi ostadalo mnogo klasova i ţito opadalo prilikom prikupljanja.


235

se vršilo u prvoj polovini leta. Seno se stavljalo u štale ili se slagalo u

plastove do zime, dok padnu snegovi, a onda se poĉinjalo stoci davati - „kaţe

se pala stoka na metala―, stoĉna hrana. Ovo je obiĉno trajalo od novembra do

aprila iduće godine.

Poljoprivredna proizvodnja je raznovrsna. Krasi je originalnost.

Mana joj je ekstenzivnost. Stare poljoprivredne alatke ĉuvaju se u muzejima

i kao dragocenosti iz prošlosti u bogatijim domaćinstvima, koja su se izmeĊu

dva svetska rata bavila poljoprivredom a u drugoj polovini dvadesetog veka

prešla su na neko drugo zanimanje. Najinteresantnije su naćve, pletena

košarica, burać, demeţana, maše, oţeg, torbe, uţe, starinska tava, ognjište,

saĉ, stap, garbitaĉa, srp i drugi.

Naćve su metalno ili drveno korito ĉetvrtastog oblika (dimenzija oko

100x50 cm i dubine oko 20 cm). U njima se mesio hleb, nadivale divenice i

pripremali drugi prikladni prehrambeni proizvodi. U Sandţaku svako

domaćinstvo je imalo svoje naćvi. Smatralo se: onaj koji nema naćvi nema ni

budućnosti, jer na selu hleb se iskljuĉivo pekao u svakoj porodici. Prtva je

pletena košarica u kojoj se kvasao hleb pre nego se stavio u crepulju pod saĉ,

u peć ili pekaru. Pekaru su imale bogatije seoske porodice. Nalazile su se

najĉešće blizu ognjišta. Burać je koristio za ĉuvanje jegulja i drugih riba.

Imao je trouglast oblik, naĉinjen od daske izbušene rupama kako bi voda

mogla cirkulirati. Na vrhu je imo otvor kroz koji se ubacivala ili vadila

jegulja. Uzdignuti deo sluţio je za vezanje burća uz ivicu obale. Visina je

bila razliĉita, a normalni burać imao je visinu oko 70 cm, duţinu stranica oko

metar. Sandţaklije su burać postavljale u brzacima reka. Demejana,

demeţana ili i demiţon je staklena posuda (boca) raznih veliĉina, opletena

prućem i s plutnenim ĉepom na vrhu. Sluţila je za drţanje i višegodišnje

ĉuvanje vina i rakije hrišćanskih porodica. U manjim demiţonima od 1,2 ili 5

litara se nosilo piće kad se išlo na radove u polje ili u svatovima kad se nosila

rakija. Demeţane nisu posedovale islamske porodice, jer retko su koristile

ţestoka pića. Maše su metalne vilice. Koristile su se na ili pored ognjišta ili

kod šporeta (peći na drva), kod pekara za ubacivanje gorućih komada drveta

u vatru, vaĊenje ţerave (ţara), pepela i sliĉno. Duţe i masivnije maše retko

su koristili i radnici pri peĉenju kreĉa. Uţe je pleteno od vune ili konoplje sa

šarenom resom na krajevima. Sluţilo je ţenama za vezanje kopriva, ţita,

drva, grma ili trave koje su nosile na leĊima; za vezivanje tereta na samarima

magaraca i konja. U vreme suša ţene su uţe nosile da bi povezale koprive u

bale, koje su kasnije korišćene za spravljanje pita sa koprivom i ĉaja. Torba

je istkana od vune. Sluţila je za nošenje sitnijih stvari kad se išlo negde

raditi, pastirima kod ĉuvanja ovaca, u svatovskim povorkama u njoj su se

nosile suve smokve i bajami koje bi mlada bacala. Dizajn (boje i pruge) su se

razlikovale zavisno o onome ko ih je radio i u kojem kraju su raĊene. Torbak


236

je isto kao i torba, samo što je bila većih dimenzija i za više stvari, nosila se

na leĊima. Mlada u svojoj bošĉi obavezno je imala i obe ove torbe i uţe.

Bisage su posebna vrsta povezanih dveju torbi koje su stavljane preko

samara. Gradele, oţeg i škanj (sleva na desno): Oţeg je sluţio na ognjištu za

ţeravu (ţar) a i okretanja hleba, nakon što bi se ugrejao pod ţeravom.

Starinska tava (tiganja) s dugaĉkom drškom kojom se prţilo na ognjištu (iza

su gradele ili rešetke).

Ognjište sa zaprećanim saĉem se nalazilo na sredini prostorije, na

zemljanom podu kojem su bile poslagane cigle na kojima se loţila vatra.

Nakon što bi se stvorila ţerava (ţar) na sredini ognjišta i ono dobro ugrejalo,

sredina bi se oĉistila i omela od pepela. Potom bi se na golu ciglu stavljao

umešeni hleb i koji je prethodno pripreman u okruglom obliku. Na to bi se

stavila prethodno zagrejan saĉ koji je bio na vatri i oţegom prekrila nekoliko

centimetara debelim slojem pepela i ţara. Pri vrhu saĉa stavljao se jedan

metalni obruĉ, koji je zadrţavao gornji deo ţara da ne sklizne niz saĉ. Nakon

odreĊenog vremena, kad je hleb ispeĉen, saĉ bi se digao i hleb bi se uzeo sa

ognjišta i stavio na ĉistu krpu dok se ne ohladi. U narodu postoji stara izreka

da je „greh jesti vruć kruh―. Oţegom se podiţe i stavlja saĉ sa i na ognjište

kao i posipa ţar i pepeo. Obruĉ sluţi da zadrţi pepeo i ţar na vrhu saĉa. Saĉ

se stavljao i na crepulju, posudu od gline u kojoj je seosko domaćinstvo

najĉešće peklo hleb. Hleb u Sandţaku je najĉešće mešen od raţi, jeĉma,

kukuruza i pšenice.

U Sandţaku se broj domaćinstava ĉesto brojao prema ognjištu, jer

stanovništvo jedne porodice se uvek okupljalo oko ognjišta. U velikom broju

domaćinstava za vreme veĉeri ili noći sedelo se pored ognjišta jer nije bilo

boljeg osvetljenja. Pored ognjišta ukućani su se grejali za vreme teških zima,

padavina grada ili dugotrajnih jesenjih i prolećnih padavina kiše.

Stap visine je oko jedan metar. Sluţio je za metenje kravljeg, ovĉeg,

bivoljeg i kozjeg mleka da bi se dobio pravi mleĉni proizvod - maslo. Nakon

što se procedi ili skuva mleko, sipalo se u stap i potom melo tj. tuklo sa

drvenom drškom-brkljajom (gore - dole) neko vreme. Nakon toga se mleko

izlivalo u neku posudu. Na vrhu se izdvajalo maslo koje se kupilo kašikom i

stavljalo u posudu. Preostala teĉnost zove se mlaćanica, nije gusta poput

jogurta već više, tekuća retka i ukusna je i lepa za piće ili jelo s udrobljenim

hlebom od jeĉma, kukuruza, pšenice i raţi.

Garbitaĉa se koristila za lov ţaba. Jednom rukom se nosila a drugom

su se kupile ţabe. U posudu se stavljao komad garbita i polivao vodom.

Potom se posuda zatvarala a garbit bi hemijskom reakcijom s vodom stvarao

zapaljivi plin koji je izlazio na rogove na vrhu. Tu bi se zapalio i goreo

dajući tako svetlost. Povišeni „rog―, pre rašlji, sluţio je da se na njega


237

natakne metalni poklopac (u obliku trouglastog kineskog šešira) kako

svetlost ne bi zaslepljivala onog ko je nosio garbitaĉu.

Srp s drvenom drškom i nazubljenim metalnim lukom, sluţio je za

ţetvu ţita i trave. Predstavljao je simbol poljoprivrednika. Srp i ĉekić bili su

simbol komunistiĉkih partija i proletarijata. U Sandţaku srp je bio

nezamenljiv za ţetvu ţita, a ĉekić za eksploataciju rudnih bogatstava. Kosa

za košenje ţita umesto srpa retko je primenjivana.

U Kraljevini SHS „agrarno pitanje nije rešeno ni u jednoj od oblasti u

kojima je postojalo. Milionite mase seljaka, nadniĉara, proletera, paupera –

svih narodnosti – ostale su i dandanas bez posla―768

. Seljaštvo je saĉinjavalo

80% stanovništva Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca769

. U Sandţaku

postojao je veliki broj seljaka i nadniĉara. Cena njihovog radnog dana u

vreme gladnih godina kretala se od 1 do 3 kg ţita.

Pitanje seljakovog razduţenja predstavljalo je vaţnu stranu agrarne

problematike. Ekonomska kriza je pogoršala privredno stanje i na

jugoslovenskom selu. Uporedo s padom cena poljoprivrednih artikala

postajali su i seljakovi proizvodi sve jeftiniji, dok su za seljaštvo industrijski

proizvodi time postajali sve skuplji770

. Seljak je sve teţe dolazio do novca,

koji mu je bio neophodno potreban za pokriće javnih daţbina, za nabavku

industrijskih proizvoda, za petrolej, so, duvan, šibice i druge proizvode.

Seljak je sve više postajao zaduţen kod kapitalista i tadašnjih banaka:

Drţavne hipotekarne banke i Privilegovane agrarne banke. Seljak se

zaduţivao kod novĉanih zavoda, seljaĉkih zadruga i fiziĉkih lica.

Vraćanje i otpisivanje dugova sve više su opterećivali budţet seljaka i

dovodilo ga u sve veću zavisnost. Kraljevina Jugoslavija je bezuspešno

pokušavala da Zakonom o zaštiti seljaka stanje uĉini podnošljivijim. Ali

ostalo je samo na pokušajima. Ţivot na selu bio je sve nepodnošljiviji, sve

teţi i sve komplikovaniji.

U celoj Jugoslaviji, posebno u Bosni i Hercegovini i Sandţaku

izbijali su ogromni sukobi izmeĊu veleposednika i agrarnih interesenata.

Mnogi od njih, nakon dugotrajnog sudskog procesa, dovodili su i do smrtnih

sluĉajeva771

. Kralj je pokušao da reaguje na adekvatan naĉin da bi oĉuvao

mir u Kraljevini SHS. „Da bi umirio i odobrovoljio pljaĉkaše, koji su pod

768

Kongresi naše partije, Beograd (Bez godine izdanja), str. 78.

769 http://www.inisbgd.coyu/celo/2006._2.pdf


771 IARNP OST f. graĊa za 1956. godinu – Predmet imovine Ujkanović Šaćira.

IARNP OSNP - GraĊa za 1955. i 1956. godinu.


238

maskom toboţnjeg osloboĊenja od kmetstva, vršili etniĉko ĉišćenje

muslimanskog naroda sa njegovih vlastitih imanja, regent Aleksandar je u

januaru 1919. godine obećao pravedno rešenje agrarnog pitanja. To je ustvari

trebalo znaĉiti ukidanje kmetstva i dodelu zemlje siromašnim seljacima, uz

istovremenu pravednu nadoknadu stvarnim vlasnicima zemlje. Problem je

nastao onda kada nije bilo koncenzusa oko tzv. Zemljišnog maksimuma, koji

se u poĉetku kretao od 57 do 288 hektara. Kasnije je on proširen na širi

maksimum, a potom na supermaksimum. Na kraju je bila data neodreĊena

formulacija, prema kojoj zemljoposed moţe biti one veliĉine koja najbolje

odgovara razvoju drţave. Ovo je bio najeklatantniji primjer zamene teza, gde

se pod maskom toboţnje agrarne reforme sprovodilo preoblikovanje

vlasniĉkih odnosa. Upravo je zbog toga agrarna reforma, u Bosni i

Hercegovini, postala agrarno pitanje―772

.

U osloboĊenim krajevima u balkanskim ratovima zemlja je odmah po

osloboĊenju preuzeta od strane raje, tim pre što su mnogi vlasnici emigrirali

u Tursku, nije se plaćao „hak―; niije se znalo dokle je ĉija zemlja. Godine

1931. i 1933. propisano je da se sva zemlja preuzima i daje onima koji je

obraĊuju, ali da je samo prave ĉifĉije dobijaju besplatno, dok ostali moraju

platiti drţavi u roku od 10 godina. Za I-IV klasu odšteta bivšim vlasnicima

bila je oko 840 dinara/jutro, a za V-VIII za 30% manje, što je mnogo

zaostajalo za trţišnom vrednošću. No, oni su odštetu dobili u gotovom

novcu, a ne kao drugi vlasnici u ostalim krajevima u slabim drţavnim

obveznicama, a i dobili su naknadu za izgubljeni dohodak.

Pošto su mnogi pobegli u Tursku, na njihova imanja nagrnulo je

mnogo ljudi iz susednih krajeva. Uredba o naseljavanju juţnih krajeva

doneta je 1920. godine, a od 1929. godine kolonizacija se vrši po smišljenom

planu: slobodna zemljišta su agropedološki istraţena (i vode su površno

istraţivane), ureĊeni su putevi, pa dodeljena zemlja na kojoj će kolonisti

podići kuću (dat im je nacrt, izraĊena je drvenarija - prozori, krovna

konstrukcija i vrata - po jedinstvenom tipu; zakonima iz 1931. i 1934.

predviĊeno je: da svaka porodica dobija 5 ha zemlje, plus svaki oţenjeni ĉlan

još 4 ha, plus svaki muški neoţenjeni stariji od 21 godine po 3 ha, onaj

izmeĊu 16 i 21 godine 2 ha, a deca, udovice i Ċaci po 1 ha; svaki kolonist još

2 ha zemlje za pošumljavanje i 2 ha za vinograd; posle 3-10 godina

primernog rada kolonista postajao je potpuni vlasnik zemlje. Do 1. januara

1933. godine za kolonizaciju stavljeno je na raspolaganje 289.843 ha

drţavne, napuštene, nepotrebne opštinske i zemlje iz agrarne reforme773

.

772

Mr sci. Adnan Velagić: Nešto o agrarnom pitanju u Hercegovini za vrijeme

Kraljevine SHS, „Most―, br. 203; http://www.most.ba/114/074.aspx

773 http://sr.wikipedia.org/sr-el/

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0


239

Srez

Prinosi po srezovima

Deţ

evsk

i

Sje

niĉ

ki

Šta

viţ

ki

Pri

jep

olj

ski

Pri

bo

jsk

i

No

vo

var

ošk

i

Plj

eval

jsk

i

Bij

elo

po

ljsk

i

Ber

ansk

i

An

dri

jev

iĉk

i

Ţit

aric

e

Pšenica

15

-20

10

16

3-6

Jeĉam 16

4-5

5,6

4-5

4-5

6

4-5

16

4-5

4-5

Raţ 3-4

3-4

3-4

3-4

3-4

3-4

3-4

3-4

3-4

3-4

Ovas 12

2-5

12

3-5

Kukuruz 30

30

Nem

a

po

dat

aka

20

3

30

20

-30

Po

vrć

e

Krompir

14

-16

8-2

5

14

-16

14

-16

14

-16

14

-16

14

-16

14

-16

14

-16

14

-16

Paprika 2

0

3 5

4

5

20

12

10

Pasulj 12

2

3

6

5

5

13

8

6

Crni luk 3

13

-15

14

12

10

8

7

12

9

12

Beli luk 16

13

-15

12

12

10

8

7

12

9

12

Kupus 30

18

-

20

20

18

20

18

20

16

18


240

Vo

će

Jabuka 15

2-6

3

5

5

5

5

15

15

14

Kruška 7-9

3

2

3

4

4

4

5

7

6

Orah 2-4

3

3

3

3

4

4

4

Šljiva

7-1

0

3

5

5

7

6

5

7

4

5

Trešnja 4-6

2

2

3

3

3

3

4

3

5

Ind

ust

rijs

ke

bil

jke

Konoplja 20

15

15

12

13

12

14

16

17

13

Lan 9

7

5

7

6

6

5

7

9

8

Tabela br. 26 – Prinosi poljoprivrednih prozvoda u Sandţaku brojke su u metarskim

centama ili tovarima774

Poljoprivredom, šumarstvom i ribolovom se, prema popisu u

Kraljevini Jugoslaviji iz 1931. godine bavilo 89,3%, a trgovinom i kreditnim

prometom 1% stanovništva775

. U Srezu sjeniĉkom u prvoj polovini XX veka

774

Uporedi, Milivoje Savić: Zanati i industrija u prisajedinjenim oblastima i zanati

u starim granicama, knj.1,7,9, Beograd 1914; dr Bogumil Hrabak: Privreda Bivšeg

Novopazarskog sandţaka 1918-1931. godine, „Novopazarski zbornik―, br. 25, Novi Pazar

2001. str. 188-193; mr Vladan Virijević: Neke privredne karakteristike Sjeniĉkog sreza

izmeĊu dva svetska rata, „Novopazarski zbornik―, br. 24, Novi Pazar 2000. str. 193-205;

Prinosi pojedinih poljhoprivrednih proizvoda koji nedostaju u izvorima i literaturi

navoĊeni su prema sećanjima poljoprivrednika iz Sandţaka: Sulejmana Gološa, Beća

Gološa, Osmana Gološa, hadţi Ibrahima Makića, Amira Cakovića i mula Husa Ujkanovića.

Prema izjavama Amira Cakovića, 16-godišnjeg kmeta u Srezu štaviĉkom, hadţi

Ibrahima Makića, Sulejmana Suke Gološa i Sokola Lekića, poljoprivredni prinosi nisu

mereni jer nije bilo vaga i kantara; stanovništvo je bilo neuko i nije znalo da ih koristi.

Davaoci izjava smatraju da su podaci o prinosima poljoprivrednici davali drţavnim

organima podatke od oka - nasumice.

775 M. Mirković: Ekonomska istorija Jugoslavije, Zagreb 1958. str. 338.


241

glavne krmne površine bile su livade, pašnjaci i krmno bilje. Ukupna

poljoprivredna površina iznosila je 77.435 ha a glavna krmna površina

63.766 ha odnosno 63.079 ha ako se sa površine kamenjara ne raĉuna

nikakav prinos776

. Dakle, pod livadama se nalazilo 23.400 ha, pod

pašnjacima bez kamenjara 39.515 ha, pod kamenjarima 697 ha i pod krmnim

biljem 154 ha, što je ukupno iznosilo 63.766 ha.

Obrada zemlje u Sandţaku vršena je ralom, drvenom ralicom, retko

gde plugom i primitivnom drvenom drljaĉom. Na kraju, zadnjem delu drljaĉe

vezano je gusto trnje na koje je stavljan kamen ili teţak predmet da bi

pritiskalo oranje i bolje podrljalo i zemljom pokrilo seme posejano po oranju.

Bogatstvo Sandţaklije mereno je prema poljoprivrednim

doprinosima. Da li ima dovoljno ţita za celu godinu? Da li kupuje ţito za

svoju porodicu? Da li i koliko ima grla ovaca, goveda, konja, koza, svinja i

kokošaka? Da li ima svoju vodenicu? Da li ima svoju vunovlaĉaru i stupu?

Od industrijskih biljaka u Sandţaku gajene su konoplja, lan i duvan.

Kudeljina stabljika (konoplja) gajila se do sredine XX veka. Eksperimenti su

pokazali da tamo gde se gajila konoplja krompir nije napadala krompirova

zlatica. Krompir je proizvoĊen bez upotrebe hemikalija protiv krompirove

zlatice. I danas, stari proizvoĊaĉi krompira praktikuju da oko parcele i meĊu

redovima krompira zaseju konoplju i tako štite krompir od krompirove

zlatice.

Vlakno od konoplje korišćeno je za proizvodnju uţadi, platna i za

izvoz. Proizvodnja konopljanog (kudeljastog) vlakna vršena je u kućnoj

radinosti. Svako domaćinstvo u Sandţaku bavilo se proizvodnjom

konopljanog vlakna, predenjem. Tkanje konopljanih tkanina bilo je

zastupljeno u domaćoj radinosti.

Lan je sejan u blizini konoplje. Korišćen je za lanena vlakna od kojih

se preo konac i pravljena uţad. U kućnoj radinosti od lanenog konca

pravljeno je kvaliteno platno, koje je korišćeno za krojenje odeće. Laneno

platno je korišćeno za ceĊenje ĉaja, jer je smatrano da je tako proceĊen ĉaj

lekovitiji.

Lan i konoplja su ĉesto korišćeni u lekovite svrhe. Lekovita svojstva

ove dve biljke znao je mali broj stanovnika u Sandţaku.

Proizvodnja duvana vršena je na manjim površinama. Tamošnje

vlasti su ograniĉavale proizvodnju duvana. Hroniĉari su zabeleţili da u

Sandţaku raste kvalitetan duvan i prinosi su dobri. IzmeĊu dva svetska rata

na prostoru Sandţaka nisu postojale fabrike za preradu duvana. Zato se

776

IAR NP NOSS – Stoĉarstvo Sreza sjeniĉkog, list 3.


242

stanovništvo u Sandţaku nije ozbiljnije bavilo proizvodnjom duvana.

ProizvoĊeno je samo za kućne potrebe. Retki su bili proizvoĊaĉi duvana koji

su svoje proizvode prodavali na pijacama ili kod svojih kuća.

11.2. VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO

Voćarstvo i vinogradarstvo u Sandţaku su bili ekstenzivni i

predstavljali su poseban deo poljoprivrednog zanimanja ljudi777

. Voće je

uglavnom raslo na neplodnom zemljištu. Istina, bilo je krajeva koji su po

voću na daleko poznati. Proizvodnja šljive poţegaĉe je nadmašivala

oĉekivanja voćara. Šljiva je korišćena za pekmez, dţem i rakiju. Selo Deţeva

kod Novog Pazara proizvodilo je kvalitenu šljivu poţegaĉu778

. Voćarska

proizvodnja zauzimala je vaţno mesto u poljoprivredi Sandţaka. Ona je

imala poseban znaĉaj naroĉito za pojedine krajeve Sandţaka pored reka i

plodnim dolinama, u kojima je predstavljala jedan od osnovnih izvora

dohotka. Voćnjaci su predstavljali ogroman proizvodni potencijal. Ali,

osnovne slabosti voćnjaka u Sandţaku bile su u niskoj i neurenoj rodnosti,

slaboj i neorganizovanoj zaštiti od bolesti i štetoĉina, kao i otsustvo osnovne

agrotehnike779

(obrada i Ċubrenje).

U podruĉju reka Drine i Lima postoje dobri uslovi za gajenje oraha.

„Visoke cene orahovog drveta uĉinile su da je usred nerazumne seĉe, sa

kojom podizanje mladih stabala nije išlo u korak, od nekadašnjih orahovih

šuma ostalo po neko usamljeno stablo, najĉešće izmešteno sa ostalim

vrstama voća―780

.

777

O problemu voćarstva opširnije vidi, Muharem Osmanĉević: Voćarstvo,

Sarajevo 1991; Dragiša Lapĉević: Voćke, voće i voćarstvo, Beograd 1921; Petar D. Mišić:

Voćarstvo, Beograd 1994; Jordan P. Stoiĉkov: Osnovi Voćarstva, Beograd 1949;

„Gospodarske novine―, Zagreb (1925-1933); „Seljaĉke novosti―, Zagreb 1933-1939) – (ovo

su bile novine koje su izlazile nedeljno i predstavljale su struĉnu štampu za poljoprivredu:

obradu zemlje, vrtlarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, pĉelarstvo, stoĉarstvo, zadrugarstvo i

sve srodne grane); Panta AranĊelović: Naše voćarstvo i trezvenost, Zagreb 1931.

778 Opširnije o šljivi poţegaĉi vidi, Todor Vulić i Mirjana Ruml: Uticaj toplotnog

reţima na vreme berbe šljiva sorte poţegaĉa u Srbiji, U publikaciji „Journal of scientific

agricultural research―, ISSN 0354-5695. - Vol. 63, br. 3/4 (2002), str. 95-102.

779 Uporedi sa Dušan M. Stanković: Opšte voćarstvo, (Prvi i Drugi deo), Nauĉna

knjiga, Beograd 1990.

780 Proizvodne snage NR Srbije, Ekonmski institut NR Srbije, Beograd 1953. str.

184.


243

Pored šljiva i oraha postojale su mnoge sorte krušaka i jabuka.

Kruške (ţutaĉe, jerebazve i medunci) rasle su na plodnijem zemljištu.

Ubirani su dobri plodovi. Trţište je oskudevalo u većem delu godine ovim

retkim voćem. Posebno izdvajamo domaću sortu kruške karamanke, ĉije je

poreklo iz Male Azije, a u Sandţaku poznata je pod nazivom buzdovanka781

.

Jabuke u Sandţaku gajene su u mnogim mestima. Najpoznatije sorte

jabuke bile su budimka (Ċula) i šarenika. Od jabuka pravljeni su razni

kompoti i sokovi, a najĉešće je korišćena u sveţem stanju.

Vinogradarstvo je razvijano od XV do XX veka u novopazarskom

kraju. Proizvodnja vina zabeleţena je u selima Rijeka, Sitnica, Jošanica,

Osoje, Barilovo i Pasji Potok u nahiji Jeleĉ, Vidovo, Donja Tušimlja,

Doganiće, Vranovina i Kosuriće782

. U Sandţaku vinogradarstvo je bilo

zastupljeno posebno u Novom Pazaru783

. Vinograde je izmeĊu dva svetska

rata imao advokat Desimir Ivković, koji su se nalazili u neposrednoj blizini

Novog Pazara. Gajio je lozu za crno groţĊe, koje je prodavao svake godine

tokom septembra, jer ranije nije groţĊe zrelo. Vinograd ovog poznatog

trgovca iz Novog Pazara zahvatao je površinu oko jednog hektara.

Proizvodnja groţĊa je bila dosta dobra. Kretala se oko tri tone784

.

Proizvodnja groţĊa u ostalim krajevima nije postojala zbog visoke

nadmorske visine i nezainteresovanosti stanovništva. Naroĉito pripadnici

Islama nisu se interesovali za groţĊe i vina, jer nije korišćeno u

domaćinstvoma iz verskih razloga.

781

Inţ. Mil. J. Niketić: Sortno voće - Kruška, dunja i mušmula, Zadruţna knjiga,

Beograd 1955. str. 21. i 97.

782 Tapu ve katastro, Ankara, TD N

o478; Opširnije o vinogradarstvu u

novopazarskom kraju vidi, mr Izudin Šušević: Defteri mufassal o vinogradarstvu u

novopazarskoj oblasti, „Novopazarski zbornik―, br. 5, Novi Pazar 1981. str. 77-86.

783 IARNP Zbirka Miodraga Radovića, knj. 1-2, (nd); opširnije o vinogradarstvu

vidi, Dušan P. Burić: Vinogradarstvo, (Prvo izdanje), Novi Sad 1979; „Vinogradarsko-

vinarski glasnik―, Beograd 1935-1941) – izlazio je kao nezavisni list za vinogradarstvo,

vinarstvo i podrumarstvo; Ljudevit Miklauţić: Malo vinogradarstvo, Sarajevo 1978;

Vladislav Hiril: Velerasadnik loze, voćaka, ruţa i ukrasnog drveća, uzorno vinogradarstvo,

Subotica 1937.

784 IARNP Zbirka Miodraga Radovića, knj. 1-2; – Prema sećanju Salka Alića,

proizvodnja groţĊa bila je zanimljiva deci ovoga kraja koja su radila za malu sumu novca

zajedno sa odraslima.


244

11.3. STOĈARSTVO

Stoĉarstvo predstavljalo je jednu od osnovnih grana u poljoprivredi i

vrlo znaĉajnu granu za privredu Sandĉaka. Davalo je kvalitetne proizvode za

ishranu stanovništva. Za razvoj stoĉarstva korišćeni su proljoprivredni

proizvodi, koji se nisu mogli iskoristiti u druge svrhe: šaša, slama, pleva,

krupa (trice) i drugi. Da nije bilo stoĉnog fonda, mnogi poljoprivredni

proizvodi propadali bi i od njih ne bi imali nikakve koristi. „Bez stoke nema

stajskog Ċubreta, a bez ovoga se ne moţe odrţati visoka plodnost oranica.

Znaţi bez jakog stoĉarstva nema ni velikih prinosa u ratarstvu i drugim

granama biljne proizvodnje, jednom reĉju, nema naporedne

poljoprivrede―785

.

Stoĉarstvo u Sandţaku ĉinilo je jednu od glavnih privrenih grana.

Razvoj stoĉarstva omogućavao je reljef teritorije Sandţaka podeljen je na

izrazito planinski rejon, rejon visoravni i kotline. U skladu sa reljefom

razvijano je i stoĉarstvo. Izrazito planinski rejon obuhvata terene planina

Golije, Javora, Ozrena, Jaruta, Tare, Zlatara, Rogozne, Bjelasice, Ljubišnje,

Lisac, Jadovnik786

i drugi, sa njihovim pobreţjem, gde se razvijalo planinsko

stoĉarstvo. Reke, potoci i bujićnjaci duboko su usekli svoja uzana korita, gde

se prostiru pašnjaci. Postoji veliki broj visoravni. Najpoznatija je Pešterska

visoravan i mnogobrojni tereni u kotlininama: Novopazarskoj, Sjeniĉkoj,

Roţajskoj, Plavskoj, Gusinjskoj, Prijepoljskoj, Pribojskoj, Novovaroškoj i

drugim. Postoje mnogobrojni kreĉnjaĉki tereni koji su jako ogolićeni,

bezvodni i uglavnom obrazuju tipiĉnu morfologiju karsta. Potoci i reĉice sa

ovog terena ĉine izvorišni slivovi reka Uvca, Raške, Pive, Tare, Ibra i drugih.

Reke su u svom daljem toku, kroz kreĉnjaĉke predele, usecale prave kanjone.

Najpoznatiji je kanjon reke Tare. Postoje mnogobrojne ponornice.

Najpoznatije su Likova kod DelimeĊa i Boroštica na Pešterskoj visoravni.

Kotline se nalaze uglavnom pored većih ili manjih reka. Posebno je za

nauĉna istraţivanja zanimljiva Sjeniĉka kotlina. Prostire se u pravcu

severozapad-jugoistok dugaĉka je 25 km a široka oko 12 km. Navedene

odlike Sandţaka pruţaju dobre uslove za razvoj stoĉarstva.

785

Almanah Šezdesetogodišnjice Srbije (1894-1954), Isto, str. 43; Detaljnije o

problemu stoĉarstva pogledati u: Boţidar Marvaljević: Stoĉarstvo u svetu i Jugoslaviji,

Nolit, Beograd 1995; Dragan Ţunić: Male staje – govedarstvo, svinjarstvo, ovĉarstvo i

ţivinarstvo, Beograd 1982; D. Moslovarić: Savremeni kooperativni odnosi u tradicionalnom

ovĉarstvu izmeĊu sela Uţiĉke Poţege i Sjenice, „Zbornike Sjenice―, br. 1, Sjenica 1985. str.

26-31.

786 Atlas Srbije, Beograd 2007. str. 32. i 33.


245

Izrazito planinski reljef i velika nadmorska visina, koja ide preko

1000 m u većem delu Sandţaka, daju sandţaĉkom kraju posebne klimatske

prilike, koje se znatno razlikuju od klime niţih i ravnih podruĉja, posebno u

sjeniĉkom kraju su niske temperature787

. Temperatura se kreće u zimskom

periodu od –37 stepeni do 15 stepeni proseĉno.

Da bi se uspešno razvijalo stoĉarstvo neophodni su dobri pašnjaci.

Obzirom da se ceo Sandţak nalazi iznad 500 m nadmorske visine, u njemu

su postojali visiski pašnjaci, koji mogu biti: dolinski, brdski, visiski pašnjaci

na karstu (kamenitim podruĉjima), visiski šumski i planinski pašnjaci.

Dolinski pašnjaci razvijeni su u dolinama i plodnim kotlinama reka u

Sandţaku. Najpoznatiji pašnjaci su na levoj obali reke Tare, prema ušću

Jezerštice u Taru788

. I pored ostalih reka postojali su dobri pašnjaci. Brdski

pašnjaci su razvijeni u slivu reke Ibra789

. Pašnjaci karsta nalazili su se na

kreĉnjaĉkom podruĉju, kakvog ima na Pešteri i obodima mnogih planina.

Šumski pašnjaci zastupljini su u planinskim šumovitim podruĉjima. „Šumski

pašnjaci su sa ĉovekom i njegovom stokom neizbeţni pratioci šume od

iskona do savremene civilizacije―790

. Planinsi pašnjaci su travne površine,

šumom neobraslog planinskog zemljišta koje se prostire iznad gornje granice

šume, ĉiji biljni pokrivaĉ sluţi za letnju ispašu stoke791

.

Planinske pašnjake su albanski stoĉari nazivali „bješk―, turski stoĉari

azijskog porekla „jailak― ili „jaila― (letnji pašnjak), a srpski stoĉari koristili

su izraz suvat792

. „OsloboĊenjem Makedonije i Stare Srbije od Turaka i

proširenjem srpskog Zakona o šumama na te krajeve (1912-1914), prenet je

tamo naziv suvat na planinske pašnjake i upotrebljavan u struĉnoj literaturi i

administraciji, iako praktiĉno nije postojala potreba za to―793

.

Odlike Sandĉaka su: prostrani pašnjaci, koji zauzimaju otpirlike više

od polovine celokupne teritorije, drugi su šume, treći su gole stene i ĉetvrti

787

IAR NP NOSS – Pedološke osobine zemljišta Sreza sjeniĉkog, list 8; uporedi,

Branislav Petković: Brdske livade i pašnjaci na podruĉju Tutina, „Glasnik Instituta za

botaniku i botaniĉke bašte Univerziteta u Beogradu―, br. 19, Beograd 1985. str. 175-189.

788 Inţ. Orestije Krstić: Planinski i šumski pašnjaci Jugoslavije, Minerva, Subotica

1956. str. 33;

789 Isto, str. 34.

790 Isto, str. 39.

791 Isto, str. 44, i (158-223)

792 Isto, str. 45.

793 Isto, str. 46.


246

deo je pod ratarskim kulturama. Srez Sjeniĉki oslikava odlike Sandĉaka794

koje su pogodne za dobar razvoj stoĉarstva. Srezovi su siromašni šumom, a

vrlo bogati prirodnim travnim površinama koje zahvataju preko 80% od

ukupne poljoprivredne površine795

ovog kraja, povoljnim za razvoj

stoĉarstva.

Stoĉarstvo u Sandĉaku imalo je svoje posebne odlike koje su se

ogledale u naroĉitom sistemu stoĉarenja koji je dolazio kao rezultat prirodnih

uslova i poljoprivrednog gazdovanja796

. Ogromno poljoprivredno zemljište

zastupljeno je u kotlinama i plodnim predelima. Naprimer, ogromne

pašnjaĉke površine u srezu sjeniţkom uticale su da se formira jedan posebam

sistem stoĉarenja na ĉiji je uticao naĉin iskorišćavanja oraniĉnih površina797

.

Oraniĉne površine širom Sandĉaka nisu iskorišćavane prema prirodnim

uslovima za proizvodnju stoĉne hrane, već se naĉin iskorišćavanja upravljao

prema socijalno-ekonomskim, politiĉkim i kulturnim prilikama pod kojima

je ţiveo poljoprivrednik, koji je iskorišćavao sve svoje oraniĉne površine za

proizvodnju ţitarica i za prehranu svoje porodice, a nikako samo za

proizvodnju stoĉne hrane.

Pašnjaĉkim površinama u pojedinim srezovima se ekstenzivno i

primitivno gazdovalo, kao na primer u sjeniĉkom kraju, te nisu mogle da

pruţe normalnu ishranu ni za postojeći broj stoke798

. To nam je pokazivalo

da su postojale prirodne mogućnosti za razvoj brojnog i naprednog stoĉarstva

ako bi se pristupilo intenziviranju krmnim površinama, obezbedile dovoljne

koliĉine vode u bezvodnim predelima i osavremenili uslovi smeštaja stoke u

zimskim uslovima. Ekstenzivan i primitivan naĉin drţanja i odgajivanja

stoke ostavio je tragove i na morfološke i fiziološke osobine stoke koja je

sitna, malenoga rasta, male telesne teţine, oštrih i plitkih telesnih oblika i

grube graĊe tela. U većini srezova glavna stoĉna hrana bili su slama pleva,

seno i lisnik. U malim koliĉinama upotrebljavao se zob, stoĉna repa, kukuruz

i krupa (trice od raznih vrsta brašna).

U Sandţaku postojali su posebni vidovi prezentacije stoĉarstva.

Naprimer, Srez sjeniĉki je izmeĊu dva svetska rata bio poznat po sajmovima

stoke. Odrţavani su godišnji sajmovi. Doprinosili su razvoju stoĉarstva. U

cilju razvoja stoĉarstva, u Srezu sjeniĉkom je tokom novembra 1932. godine,

794

IAR NP NOSS – Pedološke osobine zemljišta Sreza sjeniĉkog, list 10.

795 IAR NP NOSS – Stoĉarstvo Sreza sjeniĉkog, list 1.

796 Opštirnije u vezi sa stoĉarstvom u Sandţaku vidi, Inţ. B. Veliĉković: Stoĉarstvo

Zapadne Srbije i Sandţaka, Beograd 1951.




247

u selu BuĊevu, osnovana prva Ovĉarska selekciona zadruga799

. Cilj ove prve

zadruge na Pešterskoj visoravni bio je, da Peštersku ovcu (Sjeniĉku ovcu), na

daleko ĉuvenu, saĉuva od degenerisanja i da ovĉarstvo kao glavnu privrednu

granu podigne na zavidnu visinu. Pešter je najbolji ovĉarski kraj Sandţaka,

inaĉe siromašan vodom800

. Srez sjeniĉki je izvozio stoku, vunu i stoĉne

proizvode801

. Ostali srezovi su koristili blagodeti svoga kraja i uspešno su

razvijali stoĉarstvo, a izvozili su svoje mleĉne i mesnate proizvode.

Stoĉarstvo u Sandţaku je za vreme ratova pretrpelo strašna razaranja.

Sliĉno se desilo i u vreme ĉestih sušnih godina posle ratova. U toku

balkanskih ratova i Prvog svetskog rata stoĉni fondovi su neplanski

uništavani. Stanovništvo je dovedeno na ivicu propasti, jer se preteţno bavilo

stoĉarstvom i poljoprivredom. Stoĉarstvo je u vreme ratova bilo najbolji i

najsigurniji izvor hrane stanovništva i vojske. Otuda i veliki atak na stoĉni

fond u svim ratovima. IzmeĊu dva rata stoĉni fond se obnavljao i

stanovništvo u Sandţaku je imalo bolje uslove ţivota. Naprimer, u toku

Drugog svetskog rata broj stoke smanjio se za preko 50% od predratnog

brojnog stanja stoke802

. Ulagani su napori, da putem grupnih predavanja

upozna se narod o pravilnoj nezi, ishrani i upotrebi priplodne i radne stoke,

zato što je ovo vaţna mera za unapreĊenje stoĉarstva.

U toku obnove ovoga kraja posle ratova podizani su objekti za

smeštaj stoke. Stoĉni fond se uvećavao. Razvijana je trgovina stokom. Iz

Sandţaka izvoţeni su stoka, meso i mleĉni proizvodi u druge krajeve

Balkana: Grĉku, Albaniju, Crnu Goru i mnoge gradove u Srbiji803

- Rašku,

Brus i Kruševac. Posebno se razvijala trgovina izmeĊu Sandţaka i Kosova.

799

Osnivanje prve Ovĉarske selekcione zadruge na Pešteri, „Sandţak― (List za

kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. I, br. 16, Prijepolje, 1. decembra 1932. str.

4. – Ovĉarsku selekcionu zadrugu na Pešteri osnovao je nastavnik iz Sjenice Anto M.

Tomović, poznati zadruţni radnik. Zadruga je u toku osnivanja imala 80 zadrugara. Sledeće

godine imala je 175 zadrugara.

800 Vidi, „Sandţak― od 15. decembra 1933. godine

801 Vidi, „Sandţak― od 1. maja 1934. godine

802 IAR NP ONO NP inv. br. 15, p. 142 – Analiza stanja poljoprivrede, stoĉarstva,

voćarstva i ratarstva i planiranje obnove u ONO Novi Pazar, jun 1945.

803 Prema sećanjima pastira: Elmaza Cakovića iz Ĉukota kod Tutina, Sokola Lekića

iz Potreba kod Tutina, Beća Gološa iz Brniševa kod Tutina, Ćamila Bogućanina (Hajrovića)

iz Crnoĉe kod Novog Pazara, ĉobani ovaca i goveda peške su gonili ovce (1919-1926), koze

i goveda do Podgorice, Kraljeva, Raške, Uţica, Sarajeva, Tirane, Skoplja, Soluna, Beograda,

Kragujevca i drugih mesta.


248

U vreme ratova i mira ova dva suseda su priticali jedan drugom u pomoć804

.

Iz Sandţaka slati su stoka i stoĉni proizvodi u Kosovsku Mitrovicu, Peć,

Đakovicu, Prizren i Prištinu. Iz ovih gradova u sandţaĉke gradove donošeni

su pšenica, kukuruz, jeĉam; platno, obuća i odeća805

.

Kvalitet stoĉnog fonda u Sandţaku bio je veoma slab. Razlog ovome

je, sjedne strane, slabo ekonomsko stanje zemljoradnika a s druge,

nedovoljna nega i neracionalno iskorišćavanje postojeće hrane, kao i slaba

nega i iskorišćavanje postojećih livada i pašnjaka; i oskudica u dobrom

priplodnom materijalu.

Ishrana stoke u Sandţaku varirala je u godišnjim dobima, vrstama

stoke i imovinskom stanju gazdinstava koja su posedovala stoku. U letnjem

periodu stoka je bila na paši, gde se oporavljala posle loše zimske ishrane.

Pašni period trajao je od poĉetka maja do kraja oktobra. Stoka je u seniĉkom

kraju praktiĉno bila napolju ĉim sneg okopni, a ovce su se puštale i preko

zime «na pašu» ako snega nije bilo806

.

Veliki problem stoĉarima zadavale su proletnje slane od kojih su

stoĉni fondovi preţivara (ovce, goveda i koze) bili ozbiljno ugroţeni. Jedini

oblik leĉenja bio je led koji su meštani nalazili u dubinama pećina kroz koje

je prolazila voda. Led kao lek protiv oslanate stoke vekovima je primenjivan

u ovim krajevima807

.

Druga karakteristika letnjeg perioda bila je ta što su se u mnoge

srezove doteravale na letnju ishranu ovce, a reĊe i goveda, iz bliţih i daljih

okolnih srezova i na taj naĉin opterećivale pašnjake u Sandţaku. Do ovakvih

pojava dolazilo je usled ţelje proizvoĊaĉa da doĊu do izvesnih novĉanih

sredstava ĉuvanjem tuĊe stoke na velikim pašnjacima.

Zimski period ishrane stoke širom Sandţaka bio je teţak. U mnogim

sluĉajevima graniĉio se sa izgladnjavanjem stoke jer nije bilo stoĉne hrane.

804

Ahmet Gološ, Bećo Gološ iz Brniševa kod Tutina i Ćamil Hajrović iz Crnoĉe

kod Novog Pazara za vreme oba svetska rata iz Sandţaka nosili su proizvode mleka i med u

Kosovsku Mitrovicu, Peć, Prištinu i Prizren. A iz ovih gradova su donosili tkanine i ţito u

Sandţak.

805 IARNP Porodiĉna zbirka Nazif Ĉarovac i braća, kut. 1; IARU Porodiĉni fond

Milana i Alekse Borisavljevića.


807 Prema Sećanju Beća Gološa iz Brniševa kod Tutina, Amira Cakovića iz Melaja

kod Tutina, hadţi Ibrahima efendije Makića iz Baćice kod Tutina i Avda Redţovića iz

Pruţnja kod Tutina, uspešno je leĉena stoka koja je u ranim jutarnjim satima, pre sunca,

pasla travu. Takva stoka je ozbiljno stradala, jer njihov ţeludac nije mogao da podnese takvu

travu. Davan im je led i što hladnija voda da smanji temperaturu u ţelucu oslanate stoke.


249

Stoci se polagalo u stajama (štalama) u kojima su pored zida stajale jasle,

gde se stavljala stoĉna hrana (preteţno slama i seno). Staje su bile

kombinovane, odnosno zajedniĉke za razne vrste stoke (goveda, ovce, koze i

konji). Obiĉno su na tavanu staje smeštane ovce, a u prizemlju goveda i

konji. Kroz pukotine tavanskog poda hrana je zagaĊivana. Staje su bile

neprovetrene, mraĉne, vlaţne i prljave.

Pre prelaska na zimsku ishranu izdvajana je i prodavana stoka koju

proizvoĊaĉi nisu mogli da zazime. Cena stoke u jesenjem periodu bila je

veoma mala, dok je u proleće bila mnogo skuplja. To je oteţavalo

bavljenjem stoĉarstvom.

Pašnjaci u Sandţaku su preopterećeni brojem stoke koja se napasala

na njima. Korišćeni su bez odmora, jer se stoka napasala neprekidno od

ranog proleća do kasno ujesen pa i preko zime ako su vremenske prilike

dozvoljavale ispašu. Popaša808

u zimskom delu nije naplaćivana. Pašnjaci su

korišćeni neravnomerno. Pašnjaci bliţi naseljima i vodama korišćeni su

intenzivnije od udaljenijih pašnjaka. Sistematsko napasanje stoke nije

postojalo. Na pašnjacima se nisu primenjivale nikakve agrotehniĉke mere u

cilju popravke ili odrţavanja produktivnosti809

.

Slika br. 15 – Katuni (stanovi) u tutinskom kraju

Ovĉarstvo u Sandţaku, posebno u Srezu sjeniĉkom isticalo se iznad

ostalih grana stoĉarstva. Predstavljalo je najvaţniju privrednu granu u ovom

kraju. Ovci i jagnjetu se poklanjala posebna paţnja. Ostvarivani su povoljniji

uslovi njihove nege i ishrane nego za ostale vrste stoke koja se gajila u ovom

kraju. Ovca je preko zime hranjena senom, ovsem i listom (oĉuvanim u

zelenom stanju u lisniku). Za to vreme je druga stoka takoreći gladovala ili je

dobijala slamu i seno (veoma retko) u malim koliĉinama. Dok je ovca za

808

Popaša je porez koji je lokalna vlast naplaćivala od stoĉara za korišćenje javnih

površina za napajnje i napasanje stoke. Popašu je naplaćivao lugar ili poljak (ĉuvar livada) u

vreme proleća i leta.

809 IAR NP NOSS – Stoĉarstvo Sreza sjeniĉkog, list 30-33.


250

vreme zimskog perioda jela livadsko seno, list i kvalitetniju slamu, dotle

druga stoka kao konji i goveda dolazila je i jela ogrizline od sena koje su

ostajale iza ovaca.

Ovce su u celom Sandţaku imale mnogo bolji smeštaj od ostale

stoke. Drţane su u posebnim prostorijama ovĉarnika. Bila je najvaţniji

ĉinilac u stoĉarstvu sjeniţkog kraja, pa se zbog toga njenom izuĉavanju

poklanjala posebna paţnja810

.

Ovĉarstvo je u toku ratova najviše stradalo. Obnova u miru je tekla

sporo, ali brţe od ostalog stoĉnog fonda. Stradanje i obnova ovĉarstva

najbolje se moţe uoĉiti iz tabele koja sledi.

Redni

broj Godina

Jagnad ispod

jedne godine

starosti

Ovce za

priplod

Ovnovi za

priplod

Ostali

ovnovi i

ovce

Ukupno

1 2 3 4 5 6 7

1 1921 5. 683 12. 336 1. 233 1. 151 20. 403

2 1933 6. 507 38. 172 1. 363 2. 041 48. 083

3 1934 6. 147 51. 636 1. 782 1. 880 61. 435

4 1935 6. 907 52. 785 1. 956 2. 275 63. 873

5 1936 6. 671 43. 013 1. 658 2. 894 54. 236

6 1937 8. 33 46. 359 2. 269 3. 896 60. 857

7 1938 12. 078 52. 908 2. 271 5. 534 73. 091

8 1939 11. 614 47. 716 2. 346 5. 043 66. 719

9 1945 2. 118 7. 584 289 198 10. 189

Tabela broj 27 – Stanje ovĉarstva u Srezu sjeniĉkom od 1921. do 1945. godine811

.

U Sandţaku, posebno u Srezu sjeniĉkom najviše je gajena Sjeniĉka

ili Pešterska ovca, koja je dobila ime po Pešterskoj visoravni na kojoj se ona

i danas gaji. Za njeno gajenje najbolji su pašnjaci Pešterske visoravni i Sreza

sjeniĉkog. O istoriji, postanku i poreklu Sjeniĉke (Pešterske) ovce nema

nikakvnih konkretnih podataka. „Pretpostavlja se da ona potiĉe od

nekadašnje pramenke koja se ranije gajila u ovom podruĉju. Prema podacima

810

IAR NP NOSS – Stoĉarstvo Sreza sjeniĉkog, list 34; o problemu ovĉarstva vidi,

Novica A. Mitić: Ovĉarstvo, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd 1984.



251

iz literature sjeniĉka ovca verovatno pripada onoj grupi ovaca koje vode

poreklo od maloazijske ovce (ovis vignci var arkar). Prema dosadašnjim

ispitivanjima u ovu grupu uvršćujemo sve dugorepe sojeve balkanske

pramenke meĊu koje se ubraja i Sjeniĉka ovca. Po svojoj ekonomskoj

klasifikaciji Sjeniĉka ovca pripada onoj grupi balkanske pramenke, koja ima

kombinovane sposobnosti, jer se gaji za vunu, meso i mleko―812

.

„Ovĉarstvo Srbije, bez obzira što poseduje prirodne resurse i

tradiciju, ne zauzima povoljan poloţaj, naroĉito u pogledu produktivnosti.

Osnovni razlog za ovakvo stanje je upravo loš rasni sastav ovaca koje

imamo. Naime, najveći deo populacije naših ovaca ĉini pramenka (80%), od

koje su u Srbiji najzastupljeniji sledeći sojevi: pirotski, svrljiški, sjeniĉki;

preostalih 20% ĉine cigaja (5%) i melezi pramenke sa inostranim rasama

(15%), pre svega sa virtemberškom.

Prema statistiĉkim pokazateljima i novijim istraţivanjima, proseĉna

plodnost vaţnijih sojeva pramenke (pirotska, svrljiška i sjeniĉka) iznosi

110%, prinos vune 1,8 kg, mleĉnost 45 litara (bez mleka koje posisa jagnje),

a masa tela jagnjadi je 3,9 kg na roĊenju, odnosno 20 kg u uzrastu od 90

dana, tj. pred klanje. U populaciji cigaje i meleza, produktivnost je nešto

povećana, ali zbog malog uĉešća u ukupnom broju ovaca efekti su neznatni.

Ovakva proizvodnja ne moţe da zadovolji potrebe stanovništva za hranom i

industrije za sirovinama, pa su izvozne mogućnosti, posebno jagnjećeg

mesa, male―813

.

Iz istorije ovĉarstva saznaje se da je Sjeniĉka ovca poznata od XII

veka iz doba Nemanjića, jer je ovaj kraj i u ovo vreme bio poznat kao dobar

stoĉarski kraj. Pretpostavlja se da je Sjeniĉka ovca preteţno imala belu dugu

vunu. U vreme stoĉnih sajmova u XX veku uoĉeno je da ima i crnih ovaca

koje su nazivane Garuše. Posebno su gajene vrste kabe i roje. Odgajivaĉi

ovaca smatraju da je ovo autohtoni soj ovce. Zapaţeno je i gajenje druge

pramenke iz susednih srezova sreza Sjeniĉkog. To je negativno uticalo na

gajenje i razvoj Sjeniĉke ovce. Zapaţeno je da je Sjeniĉka ovca prodavana

skuplje od ostalih pramenki.

Govedarstvo u Sandţaku formiralo se prema prirodnim uslovima

ovoga kraja, kao i ekonomskim i politiĉkim prilikama pod kojima je

odgajivaĉ stoke ţiveo, radio i bogatio svoj kraj. Goveĉe je vekovima gotovo

bilo jedina radna stoka. Direktno je uticalo da se razvije poseban tip

ekstenzivnog planinskog govedarstva. Pridavan je najveći znaĉaj radnoj

sposobnosti goveĉeta.

812


813 http://www.stocarstvo.com/zootehnika/mis_ovca_files/


252

Slika br. 16 – Stado ovaca na Pešterskoj visoravni (Iz knjige V. Popović: Peštersko štaviĉki

vihori)

Statistiĉki podaci o broju goveda voĊeni su od 1921. godine. Ranijih

podataka nemamo. U toku dva svetska rata brojno stanje u govedarstvu je

promenljivo. U toku rata smanjivao se a u toku mira je rastao. Govedarstvo

je bilo ugroţeno u proletnjem periodu jer vlasnici nisu imali dovoljno stoĉne

hrane i u ranim proletnjim ĉasovima goveĉe je stradalo od slane. Leĉenje

goveĉeta bilo je više nego loše. Pomoću leda i hladne vode pokušavano je da

se spasi ţivot obolelog grla krupne stoke – goveĉeta.

Posebna karakteristika govedarstva u Sandţaku ogledala se u

nenormalnoj i vrlo lošoj strukturi po kategorijama, jer se drţalo preko 50%

muških grla814

. Drţanje ovako velikog broja muških grla dolazilo je usled

upotrebe velikog broja volova za rad, jer je vo bio gotovo jedina radna snaga.

Posebna paţnja ishrane i zaštite od mraza posvećivana je bivolima i

bivolicama. Bivoli su snaţna radna snaga, ali neotporni su na velike vrućine i

814

IAR NP NOSS – Stoĉarstvo Sreza sjeniĉkog, list 67; detaljnije o problemu

govedarstva vidi, Dinko Kaštelan: Malo govedarstvo, Zagreb 1944; Grupa autora:

Govedarstvo, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd 1987; Ratko Lazarević:

Govedarstvo – šansa i obaveza, (Prevela s engleskog: Olga Boţić), Beograd 1996; Timotej

Ĉobić: Govedarstvo – proizvodnja mleka, Novi Sad 1996; Pavo Caput: Govedarstvo, Deo I,

Zagreb 1987; Zlatan Glišić: Govedarstvo, (Prvo izdanje), Šabac 2000; Milan Belić:

Praktiĉno govedarstvo, Mala poljoprivredna biblioteka, Beograd 1977; Ljubomir Romĉević:

Govedarstvo Srbije, Beograd 2006; Ivan Johler: Govedarstvo, Sremski Karlovci 1906.


253

mrazeve. Bivolice su imale visokomasno mleko od koga se pravilo

kvalitetno maslo. Davale su male koliĉine visokomasnog mleka. Bile su

neotporne na visoke vrućine i niske temperature.

U Sandţaku gaje se azijski bivo i bivolica. Na Balkanu ţive od

vremena dolaska Osmanlija. Upotrebljavani su u vreme bitaka protiv

balkanskih naroda.

U rasnom pogledu u Sandţaku dominirala je siva buša koja je ĉinila

osnovu govedarstva ovoga kraja. U staroj literaturi ovo goveĉe se nazivalo

starosrpskim goveĉetom, po tome što su ga Srbi doveli iz stare postojbine u

krajeve koje su naselili. Javljalo se u tri varieteta: crni, ţuti i sivi. Ţivelo je u

skoro celom zapadnom Balkanskom poluostrvu. U Sandţaku zadrţao se

preteţno sivi tip buše, jedinstven tip buše u našoj zemlji. Zastupljeno je sa

oko 80% sivog domaćeg goveĉeta815

. U selima Pešterske visoravni ovaj tip

goveĉeta zastupljen je i preko 90%. Pored navedenog tipa buše zastupljeni su

i drugi varijetetei buše: crvene i crne boje.

Govedarstvo u Sandţaku imalo je osobine ekstenzivnosti i

primitivnosti. Mleĉnost krava bila je niska. Iznosila je oko 700 litara mleka u

toku laktacije koja je trajala u proseku oko sedam meseci, raĉunjaući poĉev

od telenja.

Produkcija mesa i mesnatih proizvoda je loša. Kvalitet mesa je dobar,

jer se goveĉe u Sadţaku hranilo ĉistom prirodnom hranom. Obzirom da su se

za klanje obiĉno upotrebljavala starija grla, koja su se izbacivala iz priploda i

upotrebe za rad, takvo meso je bilo lošijeg kvaliteta. Poznate su pršute sa

prostora Sandţaka. Klanje teladi do jedne godine se nije praktikovalo. Zbog

loše ishrane preko zime, goveĉe u Sandĉaku gubilo je oko 20-25% idealne

teţine koju je imalo ujesen816

.

Radnu stoku u Sandţaku predstavljali su goveĉe, bivo, konj i

magarac, jer su obavljali skoro sve poljoprivredne i mnoge druge poslove.

Radna sposobnost volova bila je veoma dobra, jer su volovi sa dosta snaţnim

kosturom, ĉvrstim nogama, dugim, lakim i brzim koracima i u vuĉi su

izvanredno izdrţljivi817

. Crno-bela rasa goveĉeta najviše je ugroţavala

opstanak sjeniĉkog domaćeg goveĉeta.

815

IAR NP NOSS – Stoĉarstvo Sreza sjeniĉkog, list 68. i 69.


817 IAR NP NOSS – Stoĉarstvo Sreza sjeniĉkog, list 75 – U Sandţaku nije bila

uobiĉajena upotreba krava za rad već su upotrebljavani volovi. Otuda vrlo veliki broj volova

u strukturi govedarstva ovoga kraja.


254

Kozarstvo u Sandţaku imalo je dugu tradiciju, ali nešto manje je

zastupljeno nego druge grane stoĉarstva. Koze su se najviše hanile listom i

ugroţavale su šumu. Mana koza bila je ta što su gulile drvo, ako su gladne.

Kozarstvo je bilo najunosnije i najrentabilnije stoĉarstvo u planinskim

pašnjacima, kakvi su bili u sandţaĉkom kraju. Koza je na svet donosila dvoje

i više jaradi. Isplativa je za siromašni deo stanovništva, koje je za kratko

vreme postajalo bogatije. Smatralo se da su „koza i ovca sirotinjska

majka―818

.

Glavni oslonac stoĉarstva u Sandţaku, naroĉito korišćenje prirodnih

krmnih površina, ubrajane su šume. Obim i naĉin korišćenja šumskih

površina nije bio jednak u prošlosti. Podruĉje Sreza sjeniĉkog obiluje

ĉetinarima, manje lišćarama. Kozarstvo je imalo skroman rast. Tereti koje su

šume morale snositi u ishrani stoke u našoj zemlji, nisu bili svuda jednaki.

Podruĉje Sreza sjeniĉkog pripada brdsko-planinskoj oblasti, pogodnoj za

razvoj kozarstva, ovĉarstva i govedarsva. U ovom srezu brdski pašnjaci

(300-1100 metara), šumski i planinski pašnjaci i bili su opterećeni pašom.

Kozarstvo se najviše razvijalo u šumskim pašnjacima u kojima su šume

opterećene pašom i brstom.

Koza je bila rentabilna: godišnje je donosila više jaradi, njeno mleko

je lekovito i dosta masno, meso je ukusno, dlaka (jarina) korišćena je za

tkanine, koţa je korišćena za obuću i muziĉke instrumente (gajde i gusle od

jareće koţe). Koza je, zbog rentabilnosti i znaĉaja za opstanak na surovim

pešterskim pašnjacima, prozvana, zajedno sa ovcom «sirotinjska majka».

Kasnije, posle Drugog svetskog rata, u cilju popravljanja šuma, doprinela je

zabrana drţanja koza819

.

Kozarstvo, kao grana stoĉarstva, u Sandţaku je imalo veliku ulogu u

oĉuvanju populacije. Kozje meso je kvalitetno. Mleko od koze je lekovito jer

koza je za svoju hranu koristila ĉistu hranu: list šume, travu sa ĉistih

sandţaĉkih pašnjaka i pila bistru vodu. Kretale su se lako po velikim stenama

i koristile zdravu hranu. Koza je postala pravi majstor korišćenja hrane sa

stena sandţaĉkih planina koje su nedostupne drugoj stoci, jer omogućavali su

joj papci na nogama, koji poseduju lepljivu masu.

Ekonomska opravdanost kozarske proizvodnje zavisio je od

mnogobrojnih faktora i problema sa kojima je zainteresovano domaćinstvo

818

Prema sećanjima Sulejmana Gološa __

Suke iz Brniševa kod Tutina, Nazifa

Husovića iz Morana kod Tutina i Hajrana Pepića iz Harapovića kod Tutina, gajenje koza u

Sandţaku bilo je ekstenzivno. Mnoge porodice drţale su velika stada koza: sureci su imali

50, 100, 200, 300, 500 i više koza.

819 IAR NP NOSS - Stoĉarstvo Sreza sjeniĉkog, list 247.


255

suoĉavano pri njenom zasnivanju. To se pre svega odnosilo na odreĊivanje

veliĉine stada, izgradnju objekata ali i adaptaciju već postojećih, zatim izbora

i sistema gajenja koza, smera proizvodnje (mleko-meso ili drugi), kao i

mogućnosti plasmana i prodaje kozjih proizvoda (mleko, sir, jarad, koţa,

stajnjak, vuna i dr).

„Neposredno uoĉi Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je bilo

1.800.000 koza. To su uglavnom bile domaće balkanske koze, od kojih je do

5% bilo mleĉnijih rasa raznih genotipova. U toku rata broj koza je opao, da

bi se posle rata povećao na 1.300.000―820

.

U sandţaĉkim uslovima koze su u većini sluĉajeva gajene

ekstenzivno. Gajene su u brdsko-planinskim, manje privredno razvijenim

podruĉjima sa oskudnim ili skromnim izvorima hrane. Uglavnom su ih gajila

siromašna domaćinstva pasivnih krajeva ili ona koja nisu imala hrane za

krave, te su koristila skromne zahteve koza da bi došli do vrednih namirnica

za svoje potrebe. Koze su uglavnom gajila individualna gazdinstva i to u

većini sluĉajeva od 1-2 grla, mada je na terenu sve više bilo prisutno

odgajivaĉa koji su gajili 20, 30, 50, 100, 200 i više koza. O kozama se

mnogo više govorilo kao o štetnim za šumu, a negde i za eroziju zemljišta

zbog uništavanja šuma, nego što se isticala njena korisnost i nastojalo da joj

se poprave uslovi i izmeni naĉin gajenja.

U toku gajenja koza u Sandţaku nije primenjivan nikakav selekcijski

rad. Koze su uglavnom, stalno bile prepuštene selekciji, a reĊe nahoĊenju

odgajivaĉa (u sluĉaju gajenja manjeg broja koza). Otud je i proizvodnja

mleka kod domaćih koza bila razliĉita zavisno od nivoa pruţene hrane i

nege.

Mlekarstvo je duga tradicija Sandţaka, posebno Pešterske visoravni.

Kravlje, ovĉje, bivoljeće i kozje mleko (slatko i kiselo), kajmak, sir, surutka,

hurda, maslo, sutlijaš (slani i slatki), puding (slatki) i jardum kao specijalitet,

na daleko su ĉuveni. Nakon osnivanja više zadruga u Sandţaku, usledila je

obimnija proizvodnja i bolja eksploatacija mleka i mleĉnih proizvoda.

Posebno je sjeniĉki kraj od davnina poznat po sjeniĉkom siru, koji se

distribuirao širom Balkana.

820

Dr Nurgin Memiši i ing. Frida Bauman: Ekonomska opravdanost uzgoja koza,

„Poljoprivreda― (Info __

internet magazin), od 16. septembra 2005. godine. Detaljnije o

gajenju koza vidi, Ivo Franić: Gajenje koza, Beograd 1983; Frido Bauman: Objekti i oprema

za koze i ovce, Beograd 2006. http:www.poljoprivreda.info?oid=128id=493; detaljnije o

gajenju koza vidi, Ivo Franić: Gajenje koza, Beograd 1983; Frido Bauman: Objekti i oprema

za koze i ovce, Beograd 2006.


256

Konjarstvo u Sandţaku ima dugu tradiciju. Radi unapreĊenja

poljoprivrede konjarstvo je imalo uspona i padova. Za vreme ratova broj

konja je smanjivan. U miru njihov broj je rastao. Naprimer, u srezu

sjeniĉkom broj konja se od 1921. do 1939. godine kretao oko 5.000 grla, a od

1945. do 1953. godine povećao se na oko 5.400 grla821

. Konj se

upotrebljavao u zaprezi (manje), za jahanje (više), za prenos hrane za potrebe

domaćinstva, za prenos poljoprivrednih proizvoda i drva na trţište radi

prodaje, kao i prenos proizvoda sa polja do domaćinstva; za vršidbu ţita; za

voţnju __

za jahanje. Imajući u vidu radove koji su se izvodili sa konjima,

moţe se zakljuţiti da je u toku jedne godine jedno radno konjsko grlo imalo

oko 120 radnih dana822

. UvoĊene su konjske zaprege u poljoprivrednu

proizvodnju radi velike koristi. U tom sluĉaju volovske zaprege su korišćene

za prevoz kabaste i teške robe. Veoma retko su volujske zaprege korišćene

za prevoz putnika.

Ishrana konja uglavnom se zasnivala na paši a preko zime od

opadaka kabaste hrane od druge stoke i slame. Izuzetak je ĉinjen za ona grla

koja su korišćena za jahanje. Ĉuveni su «sedlanici» sa podruĉja Sandţaka,

posebno iz Sjeniĉkog sreza. Korišćeni su za jahanje. Na daleko su poznate

koštampoljske trke konja, koje su se odvijale tokom celog dvadesetog veka.

„Košije―__

trke konja odigravane su za vreme praznika, svadbi, vašara i po

dogovoru vlasnika.

Konj u Sandţaku pripada stablu balkanskog konja, koji ţivi u

zemljama Balkana hiljadama godina. „Po poreklu to je orijentalni konj i po

svojoj telesnoj graĊi sliĉan je divljim konjima Orijenta, tarpanu i konju

Prţevalskog. U nizinama balkanskih zemalja – balkanski konj je ukrštavan i

zamenjivan drugim rasama konja, dok se u brdskim krajevima on odrţao sve

do danas u svojoj skoro originalnoj formi. U ove krajeve, teško pristupaĉne i

za druge rase konja nepodesne, nisu zastupljene druge rase nikakve druge

krvi. . . U Balkanskim zemljama danas se ovaj konj nalazi iskljuĉivo u

brdskim krajevima, pa se s pravom zove domaći brdski konj. . . u poslednje

vreme opaţa se izvestan uticaj arapskog konja―823

. Smatra se da je balkanski

konj dobar za ovaj kraj i da hiljadama godina ţivi na ovom terenu

821

IAR NP NOSS – Stoĉarstvo Sreza sjeniĉkog, list 113; opširnije o problemu

konjarstva vidi, A. D.: Konjarstvo, Zagreb 1900; „Jugoslovenski turf― (List za privredu,

konjarstvo i sport), God. I-VI, Beograd (1931-1940); „Moj tip― (Struĉni list za konjarstvo i

sport), Beograd (1935-1940); „Jugoslovenski tempo― (List za sport i konjarstvo), God. I, br.

1-8, Beograd 1937; Smile Smilevski: Konjarstvo, Skoplje 1982; Borivoje Atanacković:

Konjarstvo Vardarske banovine, Beograd 1938.




257

zahvaljujući prilagodljivosti surovostima Sandţaĉkih sušnih leta i hladnih

zima.

Upotreba mazge i magarca na ovim prostorima je retka, bez obizira

na njihove mogućnosti iskorišćavana.

Svinjarstvo u Sandţaku je slabo razvijeno. Razvijalo se iskljuĉivo u

sredinama gde su ţiveli pripadnici hrišćanstva. Po svom znaĉaju, zajedno sa

ţivinarstvom, dolazilo je na poslednje mesto. Razvoj svinjarstva u ovom

kraju imalo je istorijski i materijalni razlog. Smatra se da u vreme

Osmanskog reţima nije dozvoljavano drţanje svinja. Svinjarstvo se uspešno

poĉelo razvijati posle balkanskih ratova, bolje reći, neometano se razvijalo

tek od 1935. godine824

. Slaba proizvodna moć planinskih oranica, koje nisu

mogle da proizvedu dovoljne koliĉine ţitarica i korenasto-krtolastog bilja za

podmirenje potreba ishrane stanovništva i većeg broja svinja, uzrok su za

slab razvoj ove vrste stoĉarstva.

U pogledu rase svinja ne moţe se mnogo reći. Dominirala je

planinska bela svinja, koja putem oplemenjivanja domaće svinje „šiške― sa

srednjim jokširom. Dok su moravka i mangulica ubaĉene u ovaj kraj u

periodu iza Drugog svetskog rata825

.

Svinje su se u ovom kraju tovile od 12 do 27 meseci samo za

sopstvene potrebe domaćinstva iskljuĉivo hrišćanske pripadnosti.

Ţivinarstvo u Sandţaku pretstavljalo je uzgrednu granu zanimanja

stanovništva. U privredi ovog kraja ni iz daleka nije imalo onaj znaĉaj koji je

trebalo da ima. Bavljenje ţivinarstvom je ekstenzivno i padalo je na

poslednje mesto, jer nije mu se pridavala zasluţujuća paţnja.

U Sandţaku u manjim jatima gajene su kokoške, plovke, guske i

ćurke. Razvoj ţivinarstva u ovome kraju je bilo stihijski i bez ikakvog plana.

Preovladavala je domaća kokoš koja je u mnogo sluĉajeva izmeleţena sa

leghornom i rodjalandom826

. Plovke, guske i ćurke su domaće rase. Gajene

su u malim jatima za sopstvene potreba domaćinstva, reĊe za trţište. Zbog

niske cene ţivine i njenih proizvoda, uzgredne delatnosti stanovništva i

824

IAR NP NOSS – Stoĉarstvo Sreza sjeniĉkog, list 126; detaljnije o svinjarstvu

vidi, Petar Nešovski Svinjarstvo, Skoplje 1982.


826 IAR NP NOSS – Stoĉarstvo Sreza sjeniĉkog, list 141; Detaljnije o problemu

ţivinarstva vidi, Ţivinarstvo, Nauĉna knjiga, Beograd 1991; „Ţivinarev glasnik― (Glasilo za

ţivinarstvo – peradarstvo, perutinarstvo, golubarstvo i zeĉarstvo – kuniĉarstvo), God. I-IV,

br. 1-7, Beograd 1931-1934; „Jugoslovenski ţivinarski list―, God. I, br. 1, Novi Sad 1929.


258

ekstenzivnog ţivinarstva ova grana stoĉarstva je imala malu, ĉak, beznaĉajnu

ulogu u razvoju Sandţaka.

Godina

popisa

Ukupno popisane

ţivine

Od toga broja je otpadalo na pojedine vrste u %

Kokoške Plovke Guske Ćurke

1 2 3 4 5 6

1921 6.977 96,5 0,2 2,1 1,4

1933 16.729 96,4 2,3 0,4 0,9

1934 13.924 97,6 1,6 0,1 0,7

1935 15.523 97,6 1,5 0,1 0,8

1936 17.695 97,3 1,7 0,02 1,0

1937 20.175 97,1 1,4 0,03 1,5

1938 22.078 97,4 1,2 0,95 1,4

1939 23.076 96,3 1,4 0,2 1,1

1945 2.348 98,7 - - 1,3

1946 13.731 99,4 0,3 0,01 0,3

Tabela broj 28 – Popis ţivine u Srezu sjeniĉkom od 1921. do 1946. godine.

Zoohigijena u Sandţku je bila na niskom nivou827

. Na primer u Srezu

Sjeniĉkog bila je ekstenenzivna. Naĉin drţanja stoke je izrazito

ekstenzivan828

. Staje su graĊene od kamena, drveta i pletera (lese ispletene

od najĉešće leskovog pruća). „Zbog velike vlaţnosti i nedostatka sunĉane

svetlosti u stajama, one postaju rezervoar mnogih patogenih i fakultativno

patogenih mikroorganizama. Dezinfekcija ovakvih prostorija moţe da se

sprovede veoma teško, ili nikako, te prema tome jednom inficirane staje

pretstavljaju stalan izvor infekcije―829

. Staje i ţivinarnivci su bez dovoljne

osvetljenosti, hidroizolacije i bez redovnog ĉišćenja. Higijena ishrane je loša.

Nedovoljna i nepotpuna ishrana stoke je jedan od glavnih uzroka neplodnosti

827

IAR NP NOSS – Stoĉarstvo Sreza sjeniĉkog; Opširnije o problemu zoohigijene

vidi, Dr Josip Ivoš: Zoohigijena, Poljoprivredni nakladni zavod, Zagreb 1950.




259

– steriliteta. Trovanje otrovnim biljkama je izraţena, ali se ne preduzimaju

ozbiljnije mere zaštite, zato je neophodno iskorenjivanje otrovnog bilja830

.

Higijena vode za napajanje stoke je razliĉita u svakom naseljenom

mestu u Sandţaku. Kladnica, Aljinovići, Gonje, Trijebinje, Vapa, Bare,

Štavalj i Rasno i drugim krajevima Sandţaka imali su plitke vode, vode iz

malih reĉica ili potoĉića, odnosno izvora. Lopiţe i Duga Poljana imali su

oteţani uslova napajanja stoke. Najteţa situacija bila je na podruĉju

Raţdaginje, BuĊeva i Ugla. Stoka se, uglavnom, napajala direktno iz jezera,

reka i izvora u koje se ţivotinje istovremeno mokrila, balegala i unosila

prljavštinu sa strane na svojim nogama. U sredinama gde je imalo vode u

izobilju higijenski uslovi su bili nešto bolji. Veoma retko su pravljeni

vodovodi. Korišćena je izvorska voda, bez ozbiljnijih preĉišćavanja. Sa iste

ĉesme korišćena je voda za piće ljudi i stoke. Ispod ĉesme se nalazilo jedno

ili dvoje povezanih korita iz kojih je stoka pila. Iz istog korita pile su ovce,

koze, goveda, konji, svinje, bivolice, telad, jagnjad i jarad. To je bilo stecište

raznih masovnijih oboljenja stoke. Pored reka: Raške, Uvca, Lima, Tare,

Vidrenjaka i Ibra stoĉni fond nije oskudevao vodom.

„Zajedniĉko iskorišćavanje izvora i potoĉića za napajanje stoke

nepoţeljno je i sa stanovišta zoohigijene i onda kada ovi obiluju vodom, jer

omogućavaju širenje zaraznih i parazitarnih oboljenja. Ovo vaţi i za razne

reĉice i potoĉiće koji teku pored naseljenih mesta ili preko pašnjaka. Veliki

deo pašnjaĉkih površina na visoravnima Sjenice i Peštera postaje na taj naĉin

u pravom smislu reĉi stalan izvor parazitarnih bolesti, a povremeno i

zaraznih, kao što su prostrel i šuštavac―831

. Zbog raznih zaraznih bolesti

izraţen je veliki mortalitet stoke u Srezu sjeniĉkom832

. Takvo stanje je bilo u

celom Sandţaku.

Najrasprostranjenije zarazne bolesti stoke su prostrel (Antraht ili

antrax, Bodrenica, Crni prišt), šuštavac; ovĉje boginje; svinjska kuga; i

besnila. Besnilo je bilo problem celog Sandţaka, koje se javljalo uglavnom

kod pasa i goveda. U Srezu sjeniĉkom se javljao i zarazni ektim ovaca,

zarazni astitis ovaca i pseudotuberkuloza ovaca; ţdrebećak i neke

dermatomikoze. Uoĉene su i parazitarna obljenja: šuga na ovcama;

piroplasmoza, metiljavost, diktiokauloza i bolesti prouzrokovane obadima,

odnosno štrkljevima. Zabeleţene su i pojave moniozioze diktiokauloze,

ehinokokoze i druge bolesti833

. U ostalim delovima Sandţaka širene su iste

830




833 IAR NP NOSS – Stoĉarstvo Sreza sjeniĉkog, list 153-182.


260

stoĉne bolesti. Svaki srez i svako mesto se na svoj naĉin samo snalazilo kako

da se zaštitilo od bolesti od kojih su bolovale ţivotinje, jer od velikog broja

istih bolesti bolovao je i ĉovek i ţivotinje.

Trgovina stokom i stoĉnim proizvodima je unosno zanimanje

stanovništva Sandţaka. Širom Sandţaka postojale su stoĉne pijace. U Sjenici

postojale su tri stoĉne pijace: u Sjenici, koja se odrţavala ĉetvrtkom, u Dugoj

Poljani, koja se odrţavala svakog petka i u Uglu, koja se odrţavala svakog

utorka. Na svim pijacama postojali su prostori za prodaju stoke, ali nisu bili

ni ograĉeni ni ureĊeni834

. Pijace su postojale u Tutinu, Novom Pazaru, Novoj

Varoši, Plavu, Gusinju, Roţaju, Beranama, Bijelom Polju, Pljevljima,

Priboju i Prijepolju. Manje pijace za trgovinu stokom postojale su i u

pojedinim većim mestima Sandţaka.

Javne klanice su bile retkost. Privatna mesta za klanje stoke postojala

su u svim gradovima. Klanje stoke vršeno je i kod kuća bogatijih

Sandţaklija. Javna klanica postojala je u Sjenici, koja nije mogla da

zadovoljava ozbiljnije potrebe i stanovništva i izvoza.

Za privredu sjeniĉkog sreza od prvorazredne vaţnosti bilo je ovĉje

mleko i proizvodi od njega, prvenstveno beli sjeniĉki sir, na daleko

poznat835

. Trgovina mleĉnim i stoĉnim proizvodima obeleţavala je unosno

zanimanje stanovništva.

Za privredu Sandţaka od velike vaţnosti bila je trgovina mesnatim i

mleĉnim proizvodima. Iz sela mleĉni prozvodi nošeni su u gradove. U

gradovima Sandţaka stanovništvo je kupovalo zanatske proizvode. U svim

gradovima postojale su trgovaĉke porodice. Trgovci Milan i Aleksa

Borisavljević bili su trgovci u Novoj Varoši i Priboju. Trgovali su raznom

robom širom Srbije, Bosne, Sandţaka, Makedonije i preko Dubrovnika sa

inostranstvom836

. U Novom Pazaru istaknuti trgovci su bili porodica

Hamzagić i porodica Ĉarovac, koji su trgovali u Sandţaku, celoj Srbiji,

Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i sa inostranstvom preko Soluna837

.

834



836 IARU Porodiĉni fond Milan i Aleksa Borisavljević Nova Varoš – Prepiska

Milana i Alekse Borisavljevića sa prijateljima; IAU Porodiĉni fond Milan i Aleksa

Borisavljević Nova Varoš – Memoari Milana Borisavljevića (nd).

837 IARNP Zbirka porodice Ĉarovac kut. 1; – Prepiska sa prijateljima i poslovnim

partnerima; IARNP Zbirka porodice Hamzagić – Prepiska sa prijateljima i poslovnim

partnerima.


261

Zbog velikog znaĉaja stoĉarstva, proizvodi od stoke i mleĉnih

proizvoda, u Sandţaku ulagani su napori za poboljšanje pašnjaka i da se što

je moguće više razvija intenzivno stoĉarstvo.

11.4. ZANATSTVO

Zanatstvo u Sandţaku je izmeĊu dva svetska rata bilo dobro

zastupljeno838

. Mnogi su imali lepu tradiciju. Drugi su nestali, jer

interesovanje za njihove proizvode je prestalo. Zapaţeno je da je zanatstvo u

opadanju. Uzroci opadanja bili su razliĉiti. Povećana je industrijska

proizvodnja koja je umanjila interesovanje za pojedinaĉne zanatske radnje839

.

Kupci u selu i gradu ranije su bili vezani za zanatske proizvode. U prvoj

polovini XX veka seosko i gradsko stanovništvo sve više kupovalo je

industrijske proizvode koji su bili lepši i kvalitetniji od zanatskih. U istoriji

zanatstva zapaţeno je da je imalo najviše zanatlija koje su pravile korpe od

pruća, grnĉara, zanatlija koje su obraĊivale metal, drvodelja, onih koji su

štavili koţe i tkaĉa840

. Zastupljenost zanatlija u Sandţaku vidno je izraţena,

jer veliki broj zanatlija ţiveo je od prodaje svojih zanatskih proizvoda.

U Srezu deţevskom zanatstvom se bavio veliki broj stanovnika.

Imalo je raznih zanimanja: trgovaca razne robe (soli, duvana, poljoprivrednih

838

Opširnije o problemu zanatstva vidi, Ţivan Ištvaniĉ: Istorija zanatstva i trgovine

u Jugoslaviji (1725-1941), Bela Crkva 1994; Ljubomir Lotić: Zanati, zanatlije i naš narod,

sv. 1-2, Novi Sad 1901-1902; Rosa Rosić: Seoski zanati i delatnosti na Zlatiboru i danas,

„Uţiĉki zbornik―, br. 20. str. 231-252; Novak Ţivković: Zanati i esnafi u jugozapadnoj Srbiji

1836. godine (U publikaciji: Zbornik radova Narodnog muzeja, br. 20, str. 195-215);

Tihomir ĐorĊević: Naši seoski zanati, Beograd 1922; Milivoje M. Savić: Zanati i industrija

u prisajedinjenim oblastima i zanati u starim granicama Kraljevine Srbije, Beograd 1914.

(Izveštaj Milivoja M. Savića, podnesen gospodinu ministru narodne privrede – ukupno 395

strana); M. M. Savić: Naša industrija i zanati, Deo III, Sarajevo 1923-1932; Vojislav T.

Bojović: Pljevaljsko zanatstvo, Beograd 2004; Ranko Barišić: Zanati Sjenice i Pešteri,

„Zbornik Sjenice―, br. 8, Sjenica 1997. str. 127-148.

839 O problemu opadanja zanatstva uporedi, „Privredne novosti―, God. I, br. 1,

Sarajevo od 27. decembra 1924. (Ovo je nedeljno glasilo za trgovinu, industriju, bankarstvo,

zanatstvo i poljoprivredu); „Privredni pregled―, God. I-XIX, Beograd 1923-1941;

„Reklamna revija―, God. I, br. 1-2, Beograd, april 19224. (Ovo je nedeljni list za trgovinu,

industriju, privredu i zanatstvo); „Jedinstvo―, God. I, br. 1-26, Skoplje 1924. (Vanpartijski

list, organ za zanatstvo i privrednu delatnost); „Juţni privrednik―, God. I, bro. 1, Skoplje

1924; „Trgovaĉka rijeĉ―, God. I-II, br. 1-28, Podgorica 1925-1926.

840 Ĉovek – Velika ilustrovana enciklopedija, Beograd 2007. str. 253.


262

proizvoda, mesa i mesnatih proizvoda), bozadţija841

, ĉasovniĉara, obućara,

mesara, krojaĉa, mehaniĉara, ćulahdţija, gvoţĊara, bakalina (bakaldţija),

pekara, kolara, poslastiĉara, krpedţija, zidara, lonĉara, fotografa, opanĉara,

bravara, dunĊera, kazandţija, vodeniĉara, kafedţija, britvara, ćevapdţija,

uĉitelja, putara, potkivaĉa, berbera, koĉijaša, kasapa, hamala, bolniĉara,

zemljoradnika, radnika, kuvara (kuhara), lekara, stoĉara, nadniĉara, radnika,

kelnera i ĉinovnika842

.

U Sandţaku, posebno u Novom Pazaru, najveći deo stanovništva

bavio se zemljoradnjom i stoĉarstvom. PrivreĊivanje odvijalo se po

zastarelim metodama i primitvmno, sa vrlo slabim unošenjem novina, pa je

produktivnost bila vrlo niska. „Veći deo gradskog stanovništva, porodice aga

i begova, ţivele su od seljaĉkih daţbina, dok se ostali deo stanovništva bavio

zanatima i trgovinom―843

. Muslimani i Srbi su u Sandţaku ĉinili najveći deo

zanatlija, dok su trgovinu uglavnom drţali Jevreji.

Crnogorci su se nerado bavili zanatstvom. Romi su se bavili

kovaĉkim zanatom. Zanatima su se uglavnom bavili Muslimani i

pravoslavno stanovništvo. U Sandţaku trgovaĉki i zanatski centri su bili u

Beranama i Novom Pazaru844

. Kasnije se javila Andrijevica kao trgovaĉki i

zanatski centar.

Mutavdţijskim i taraĉkim zanatom uspešno su se bavili Muslimani iz

Gusinja i Plava. IzraĊivali su od kozine pokrovce, bisage, vreće, zobnice i

konopce. Sliĉno su radili isti zanatlije u ostalim mestima. Terzije su bili

uspešni u velikim centrima. Kazandţijski i kujundţijski zanati su beleţili

pad. Bakarno posuĊe koristili su uglavnom pripadnici Islama – muslimani.

Zlatari su bili mnogobrojni u svim većim mestima. Pravili su

proizvode od zlata i srebra: prstenje, minjĊuše, lanĉeve, ogrlice, ukrase za

kosu, tepeluke i druge predmete.

Ikonopisci i drvoresci su izraĊivali ikonostase i molovali ikone.

Ikonopisci su preteţno stvarali svoje proizvode u manastirima. Pproizvode

ikonopisaca u Sandţaku kupovali su iskljuĉivo pripdanici hrišćanstva.

Kiridţijska zanimanja nisu bila razvijena. Kiridţije išĉezavali su

uporedo sa razvojem dobrih puteva i automobilskog saobraćaja. Kiridţija je

841

IARNP Srez deţevski inv. br. 2,

842 IARNP SO-e NP – Domovnica graĊana Novog Pazara (1944-1948).

843 Ejup Mušović: Novi Pazar i okolina od 1912–1941. godine, „Novopazarski

zbornik―, br. 29, Novi Paza, 2006. str. 20.

844 S. Ivezić: Zanatstvo u Crnoj Gori i Sandţaku, „Sandţak― (List kulturno i

ekonomsko podizanje Sandţaka), God. III, br. 40, Prijepolje, 1. maja 1934. str. 2.


263

najviše imalo u Sandţaku. Karavanima se išlo od Novog Pazara do Berana i

obratno, kao i u drugim pravcima.

Sajdţijski, limarski, puškarski, zlatarski, kišobranski zanati su

beleţili pad. Razlozi njihovog pada u Sandţaku su uvoz industrijske robe iz

okruţenja, koja je bila kvalitetnija i jeftinija od zanatske.

Bojadţije u Sandţaku su odlazile od sela do sela i bojadisali. Usluge

bojadţija koristili su proizvoĊaĉi sukna i drugih tkanina. Posebno su se

proslavili u bojadisanju preĊe, sirovine za ćilime.

Opanĉarski zanat se odrţavao, jer su opanci bili skoro jedina obuća

seljaka u ovim krajevima. Opanĉari su u poĉetku pravili opanke od koţe,

koja je bila neotporna u vreme kiša i otapanja snega. Kvalitetnije koţne

opanke nosili su bogatiji slojevi u Sandţaku. Siromašnije stanovništvo se

snalazilo kako je znalo i umelo. U većini sluĉajeva opanci su pravljeni od

manje kvalitetne koţe. U Gusinju radili su poznati obućari: Maljo

Hadţialević, Spaso Drakulović i Šećo Hodţić (Ćufalijić)845

. U Plavu radili su

obućari: Šaban Šehović, Rajko Ćulafić, Vukota Radević i Murat

Kolašinac846

.

Ţenska radna snaga se bavila izradom tkanina, tkanjem ćilima, raznih

platna i odela. Ĉuveni su bili sjeniĉki ćilimi po izradi, lepoti, raznovrsnosti

boja i kombinacija.

Veziljski zanat je posebno razvijan u Sandţaku. Proizvodili su

maramice u raznim šarama i zlatom izvezene, kecelje, ĉarape, šamije, ţensko

i muško rublje, pojaseve (trambole) koje su nosile Muslimanke, marame

(palente) za glavu. Veziljski zanat se najviše razvijao u okolini Sjenice i

Berana847

.

Posebno su zastupljeni pekarski, obućarski, stolarski, krojaĉki,

brijaĉki, bravarski, opanĉarski, zidarski, mesarski i terzijski zanat. Ovi zanati

su bili zastupljeni u svim sredinama. To je dokaz da je Sandţak bio podruĉje

gde su zanati vodili jednu od glavnih reĉi u privredi. Da zanatstvo ne bi

izumrlo, bilo je potrebno otvaranje zanatske škole za umetniĉke zanate, kao i

razni kursevi za spremanje zanatlija u Beranu ili Prijepolju.

Tkaĉi, pletaĉi, štrikaĉi i šivaĉi su obavljali svoj zanatski posao u

većim zanatskim mestima u ĉijoj se okolini uspešno razvijalo stoĉarstvo i u

blizini mesta gde su proizvoĊeni konoplja i lan.

845

Mustafa Memić: Plav i Gusinje u prošlosti, Beograd 1989. str. 238.

846 Isto, str. 239.

847 Isto, str. 3.


264

Zanati su bili izvor prihoda i mogućnost snabdevanja stanovništva

neophodnim potrepštinama. „Zanatska proizvodnja se organizovala u

zanatskim radnjama a posao su vodili majstori. Oni su za svoje pomoćnike

imali kalfe i šegrte. Zanat se uĉio godinama. Mnogi nazivi su im ostali iz

turskog doba, naroĉito oni koji u svom nazivu imaju slovo dţ―848

.

Najpoznatiji zanati u Sandţaku su: abadţija; asurdţija; barutdţija;

baĉvar i kaĉar; baštovan; berberin; bojadţija; bombondţija; bozadţija;

bravar; bunardţija; valjanje sukna; vezilja; vunovlaĉar; vodeniĉar; voskar;

graver; grnĉar; dimniĉar; domaća radinost; drvoseĉa; drvodelja; duborezac;

duvandţija; dunĊer; elektroinstalater; zidar - tesar; izrada zvona; izrada

fenjera; izrada grebena za grebanje vune i kukiĉenje; izrada mlinskih

kamenova i bruseva; izrada narodnih muziĉkih instrumenata; ikonopisac;

jorgandţija; kaldrmdţija; kazandţija; kamenorezac; kapadţija; kasapin –

mesar; klesar; klompar i izrada nanula; knjigovezac; kovaĉ, potkivaĉ; kolar;

kolaĉar – poslastiĉar; koţar; korpar; krojaĉ – šnajder; kujundţija; limar;

lonĉar; mašin-bravar; mlinar; moler; obućar – šuster; opanĉar; oštraĉ;

odţaĉar; papudţija; pekar; peĉenje kreĉa, ćumura i prikupljanje katrana;

pinter – kaĉar; puškar; popravke kalaisanjem, emajliranjem i cinkovanjem

posuĊa; proizvoĊaĉ kukuruzne prikrupe; rabadţija; sajdţija; samardţija;

sapundţija; saraĉ; sitar; sodadţija; staklorezac; strugar – oklagije, vretena,

preslice; stolar; terzija; tehniĉki crtaĉ; uţar; fotograf; frizer; ćilimar;

ćevapdţija; ćeramidţija; ćurĉija; ćulafdţija; ciglar; crevar; ĉetkar; ĉizmar i

šeširdţija.

„Abadţija je proizvoĊaĉ grubog sukna pod nazivom aba koje se

koristi za šivenje narodnih odela - narodnih nošnji. GraĊansku narodnu

odeću je, uglavnom u 19. veku, šio terzija―849

. Najpoznatije abadţije bili su

Jakup Bećirović, Hamid Dolovac, Hamid Prtinac, Aljo Prtinac, Ramo Puljić,

Osman Ugljanin - iz Novog Pazara850

; Todorović Sretko i Jevrem Tubić iz

Sjenice851

. Poznati abadţije Svoju robu prodavlae su u Novom Pazaru i

848

http:// sr.wikipedia.org/ sr-el-Stari zanati; http:// wikipedia.org/ wiki/

Kategorija.Zanati-18k

849 http://wikipedia.org/wiki/Kategorija.Zanati-17k

850 IARNP ZH knj.1 – Miodrag Radović: Hronika Novog Pazara; Adresar

Kraljevine SHS, Beograd, (bez godine izdanja), str. 756.

851 IARNP ZH knj. 2 – Savo Ĉukanović: Hronika Sjenice; Adresar Kraljevine SHS,

Beograd, (bez godine izdanja), Isto, str. 803.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%B1%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D1%81%D1%83%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%83%D1%82%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B0%D1%87%D0%B2%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BD%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D1%99%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D1%83%D0%BA%D0%BD%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%99%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D1%80%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%87%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%86&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%83%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%80

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D1%84%D0%B5%D1%9A%D0%B5%D1%80%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D1%84%D0%B5%D1%9A%D0%B5%D1%80%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BC%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BC%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%86&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%80%D0%BC%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%86&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D0%BD&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%86&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%2C_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BA%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%87&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B5%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%83%D1%98%D1%83%D0%BD%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%BE%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D0%B1%D1%83%D1%9B%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A8%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D1%88%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%87&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D1%9F%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B0%2C_%D1%9B%D1%83%D0%BC%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%99%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%2C_%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B5%2C_%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B8_%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%83%D1%92%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%2C_%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B5%2C_%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B8_%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%83%D1%92%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0%D1%87_%D0%BA%D1%83%D0%BA%D1%83%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%BD%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D1%98%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BF%D1%83%D0%BD%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%87

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%86&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%86%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%87

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D0%B6%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B5%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%8B%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%8B%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%B1%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%8B%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%8B%D1%83%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A6%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%80&action=edit


http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B5%D1%88%D0%B8%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%83%D0%BA%D0%BD%D0%BE&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D1%88%D1%9A%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el

http://wikipedia.org/wiki/Kategorija.Zanati




265

Sjenici852

; a u Priboju radili su Simeun Vasić i Dragojlo Toković853

. U

Sjenici stanovništvo su suknom snabdevali Sreto Todorović i Jevrem Tubić 854

, koji su sukno ruĉno pravili.

Asurdţija (hasurdţija) je stari zanatlija koji je izraĊivao posebnu

vrstu tepiha, asuru (hasuru). Asura je izraĊivana od dobro osušenog ševara.

Asurdţija je pleo uţad od više struka (listova) ševara, koje je povezivao u

jednu asuru u vidu prostirke. To je bio prvi tepih naših podruĉja. Na asurama

(hasurama) se sedelo, leţalo i odmaralo. Asure su pravili stanovnici svih sela

u Sandţaku kao deo domaće radinosti i retko kada se prodavala.

Baĉvar pravi burad, buriće i kace. Pored termina baĉvar koriste se još

i pinter i kaĉar. Pinter je verovatno povezan sa anglosaksonskom merom za

zapreminu teĉnosti pinta a kaĉar za kaĉicu – drvena posuda za ĉuvanje i

transport sira i kajmaka, a moţe i kisele paprike punjene sirom. Kaĉica ili

kaca se pravi na sliĉan naĉin kao i bure. Burad i kaĉice su posude u kojima

se drţi vino, rakija, pivo (u buradima) ili sir, kajmak (u kacama). U

Sandţaku kace i burad su korišćeni za proizvodnju kvalitetnog sira. Da bi se

dobijao kvalitetniji sir, kace su bile na vlaţnoj zemlji u prostoriji u kojoj su

se nalazile, daleko od svetlosti i toplote. Ĉuveni baĉvari bili su Leka

Kneţević i Obrad Tomić – iz Velike kod Gusinja855

.

Dno kace je u obliku kruga, a boĉne strane, koje se zovu duge, jer su

luĉnog oblika kao duga, da bi bure bilo trbušasto, moraju dobro da se

upasuju da teĉnost iz bureta ne bi curila. Kada se sve dobro napasuje na

burad se nabacuju metalni prstenovi koji drţe duge da se ne raspadnu.

Sipanjem teĉnosti u bure, drvo nabubri pa prstenovi steţu nabubrelo drvo te

dolazi do zaptivanja meĊu dugama. Bure ne sme da se rasuši jer moţe da se

raspadne, tj. sila koja drţi duge napete kada su vlaţne moţe sušenjem da

oslabi. Kace raĊene u selu Koniĉu kod Tutina i podgolijskim selima u

svakom sandţaĉkom gradu mogla se kupiti i koristiti za pripremanje sira.

„Za burad se koristi drvo razliĉitog porekla ali hrastovo je

najcenjenije. Hrastova burad pešterskih majstora bila su najviše traţena. Za

852

IARNP ZH knj.1 – Miodrag Radović: Hronika Novog Pazara; Adresar

Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za industriju, obrt, trgovinu i poljoprivredu, Beograd

1928. str. 756.

853 Adresar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za industriju, obrt, trgovinu i

poljoprivredu, Beograd 1928. str. 780.

854 Adresar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za industriju, Beograd (bez godine

izdanja) str. 803.



http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B8&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B8%D0%BD%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B8%D0%B2%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B8%D1%80

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B0%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%83%D0%B3%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%80%D0%B2%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82


266

njihovu proizvodnju korišćeno je zdravo i najkvalitetnije drvo hrasta i

bukve―856

. Baĉvari su u Sandţaku bili zastupljeni preteţno u sredinama gde

je ţivelo hrišćanko stanovništvo, koje je peklo rakiju.

Baštovani su bili ratari ili paori857

. ObraĊivali su zemlju. Bavili su se

proizvodnjom ţitarica i povrća. Ţiveli su u plodnim delovima Sandţaka.

Svoju robu prodavali su na pijacama, koje su postojale u svim gradovima

Sandţaka.

Berberin u Sandţaku je imao poĉasno mesto meĊu zanatlijama. „Pod

berberinom se uglavnom podrazumeva muški frizer dok se ţenski frizer bavi

damama i ima daleko sloţeniji posao. Berberska stolica je stolica sa

rukohvatima i naslonom za glavu. Moţe se okretati u krug i dizati i spuštati.

Obiĉno ima i jedno jastuĉe koje se obrće kod promene mušterije, da nova

mušterija sedi na „hladnom―858

. U Sandţaku berberi su se, pored

svakodnevnog posla, bavili stavljanjem pijavica i obrezivanjem ili

sunjećenjem. Berberi su vršili šišanje kose na razliĉite duţine, pranje i

sušenje. U Sandţaku, berberi su mlade ljude šišali na taj naĉin što su im na

vrhu glave ostavljali jedan duţi ĉuperak, koji je padao pozadi i po ramenima

ili se nalazio u kapi savijen u krug. U Sandţaku berberi su brijali,

potkresivali i oblikovali kosu i bradu kod bogatijih muškaraca. Dobri berberi

brijanje su zapoĉinjali stavljanjem vlaţnog vrućeg peškira da koţa i dlaka

omekšaju. Brijanje u Sandţaku je vršeno posebnim brijaĉem koji se tokom

brijanja više puta oštrio o specijalni koţni kajiš. Poseban brus za oštrenje

brijaĉa je „gladilo― na koje se obiĉno stavljalo ulje od suncokreta ili

maslinovo ulje da bi se lakše naoštrio. Nakon ispiranja (omivanja) stavljan je

miris na obrijano lice, po ţelji mušterije. Berberi su doterivali, brijali,

potkresivali, oblikovali i farbari lepo negovane brkove, simbol muškosti.

Berberi su, u nedostatku lekara, davali svoj doprinos zdravlju svoje nacije.

Stavljali su pijavice na leĊa pacijenta da isisaju „višak― krvi. Leĉene su

bolesti tipa visokog krvnog pritiska. Posebna uloga berbera bila je

obrezivanje ili sunećenje859

. Deo koţe koji se odstranjuje obrezivanjem ima

najtanji sloj sluzokoţe i najmanje je zaštićen od prodora virusa. Sunećenje je

postupak koji se izvodio i izvodi na deĉacima predškolskog doba iz verskih

razloga, a verovatno u pozadini stoje i higijenski. Postupak obrezivanja je

856

http://wikipedia.org/sr-el/Kaĉar-19k

857 www. dnevnik.co.yu

858 sr.wikipedia.org/sr-el/Berberin–19k

859 Piter Dţejms i Nik Torp: Drevna otkrića, Beograd, 2002. str. 25. – Obrezivanje

je poteklo od Starih Egipćana, koji su obavezno obrezivani poĉev od 2.600. godine pre nove

ere. Taj obiĉaj rasprostranjen je u Africi. Proširio se na Jevreje, Arape i ostale bliskoistoĉne

narode, a od njih preuzeli su ga pripadnici Islama.

http://wikipedia.org/sr-el/Ka~ar-


267

uobiĉajen kod Jevreja i Muslimana (pripadnika Islama). Posebno treba

naglasiti, da se obrezivanje nevernika smatra sveĉanošu prijema u Islam860

.

„Ţensko obrezivanje―861

u Sandţaku nije primenjivano, jer nije propisano

Šerijatom, nema versku utemeljenost, jer se smatra sakaćenjem. Poznati

berberi u Novom Pazaru bili su: Ajdinović Mehmed, Hamidović Mehmed,

Vuĉelj Suljo, Dugopoljac Murat, Ćurkić Aljo, Godovac Ćazim, Ţalĉević

Ćamil, Jablaniĉanin Suljo, Kolinović Mehmed, Kruševljanin Abdurahman,

Rušović Hilmo, Skadranin Sadik, Traponja Stanko, Ustalić Hamdo, Ĉvorić

Hajro, Šabović Elmaz i Škrijelj Suljo862

. U Sjenici ĉuveni berberi bili su M.

Koštrebić, A. Purković, G. Rašljanin, Z. Hodţić, Šaćir Fejzović, M.

Fijuljanin i V. Ćatović863

. U Gusinju radili su berberi: Halimagić Halim,

Omeragić Maljo, Marko Sekulović, Iso Lucević i Maljo Omeragić864

. U

Plavu radili su brijaĉi-berberi: Hamdija Redţepagić, Meljko i Aljko

Luković865

. U Novoj Varoši radili su: Smail Berbović Brbović, (prim.

autora), Ćemil i Salih Kurtović, Sulojeman Kurtović i Salihbegović

Mehdija866

. U Priboju radio je Hasanagić Sulejman867

.

Bojadţija je zanatlija koji se bavi bojenjem868

. Uporedo su nastali

zanati moler i farbar. U Sandţaku su bili poznati bojadţije vunenih

proizvoda za tkanje ĉuvenih ćilima, ĉergi, ĉarapa i vunene odeće: dţempera,

prsluka i pulovera. Bojadţije su se snalazili na razne naĉine bojenja. Da bi

obojili belu odeću od vune pletilje su potapale takvu odeću u isceĊenu

teĉnost od koruba oraha i dobijali trajnu lepu kafenu boju. Platna su bojili

crnom bojom tako što su koru od johe ili jove kuvali i u tu teĉnost stavljali

vunenu odeću.

860

Nerkez Smailagić: Leksikon Islama, Svjetlost, Sarajevo 1990. str. 461.

861 Cyiril Glase: Enciklopedija Islama, Libris, Sarajevo 2006. str. 448.

862 Adresar Kraljevine SHS, Beograd, (bez godine izdanja), str. 756.

863 Isto, str. 803.

864 Mustafa Memić: Plav i Gusinje u prošlosti, isto, str. 238; Adresar Kraljevine

Srba, Hrvata i Slovenaca za industriju, obrt, trgovinu i poljoprivredu, Beograd 1928. str.

160.

865 Mustafa Memić: Plav i Gusinje u prošlosti, Isto, str. 239.



867 Isto, str. 756.

868 Abdulah Škaljić: Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Šesto izdanje, „Svjetlost―,



268

Bozadţija je zanatlija koji se bavi proizvodnjom hladnog

bezalkoholnog pića boze. „Boza je osveţavajuće bezalkoholno piće koje se

dobija fermentacijom vodenog rastvora kukuruza - projinog brašna, šećera i

kvasca. Pije se hladna, boja je ţućkasta, teĉnost je zamućena kao gusti sok

(Ċus). Bila je obavezni artikal, pored limunade, u poslastiĉarnicama

orijentalnog tipa koje su drţali Albanci i Goranci―869

.

Bravari su retka zanimanja. Traţeni su u gradu i na selu. U Sandţaku

su malo zastupljeni. U Priboju su radili bravari: Dušan JevĊević i Hamid

Turkušić870

.

Bunardţije su kopaĉi bunareva. Njihov posao je u Sandţaku traţen,

ali mali broj bunardţija je striktno obavljao ovaj posao. Opasnost od

obrušavanja zemlje i trovanja raznim gasovima, uĉinili su da se mali broj

ljudi bavio ovim zanatom. Mesto kopanja bunareva odreĊivali su dobro

uveţbani raĉvari, ljudi koji su pomoću bioenergije pronalazili vodu na

raznim dubinama. Poznati bunardţije u Sandţaku bili su: Medo Murtagić iz

Gusinja871

i Lato Zimonjić iz Sjenice872

.

Valjanje sukna vršeno je u stupama i valjaonicama. Gde se nalazila

vodenica, tu su bile stupe i valjaonice, a ako nisu bile skupa, onda su bile

negde u blizini. Ako bi seljak pošao u vodenicu, onda bi poveo dva konja.

Na jednom konju bi bio tovar ţita, a na drugom vunjena ćebad i sukno za

pranje i valjanje.

U Sandţaku na rekama bilo je mnogo stupa i valjaonica. Sve one su

funkcionisale do kraja prošlog stoljeća do sredine dvadesetog veka. Pravljene

su pored reka ili na adama i pravljene su od drvene graĊe. To su bili

primitivni ureĊaji za valjanje i stupanje sukna. Vrlo su jednostavni drveni

strojevi (mašine), a radile su ogroman i koristan posao za ĉoveka. Stupe su se

obiĉno pravile u zgradama, a neke su se nalazile na otvorenom prostoru.

Stuparske zgrade zidane su od kamena i malterisane slabim malterom. Bile

su pokrivene ploĉom ili crepom. U prizemlju bile su stupe, a na spratu dućan

sa krilom za sušenje sukna. Dućani su obiĉno imali po dve prostorije: u

jednoj odţak, a u drugoj bi bile smeštene mušterije.

869

sr.wikipedia.org/sr-el/Bozadţija





872 Isto, str. 803.

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%9B%D0%B5&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%83%D0%BA%D1%83%D1%80%D1%83%D0%B7

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BD%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A8%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%80

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%86&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%B8%D0%BC%D1%83%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86


269

Da bi se stupe pokrenule, izdvajao se jedan deo vode od reĉnog toka

posebnim rukavcima. Ovi rukavci imali su akumulacionu funkciju. Radi

postizanja pada, pravljene su brane ili bentovi. Rukavac je pregraĊivan sa

raznim graĊevinskim materijalima kao što su kamen, malter, kreĉ i zemlja

crvenica. PregraĊeni deo tzv. bent imao je nekoliko otvora (badţa). Voda se

slivala niz ţljeb (drveno korito) do kola. Preko kola snaga vode pokretala je

sve ureĊaje za stupanje. Kolo je montirano na vreteno. Vreteno se oslanjalo

na drvenu kladu na koju ţljebom dolazi voda. U vretenu su ugraĊeni drveni

hrastovi krstaci za podizanje kola i malja. Na vodene kruţnice stavljane su

gobelje. Na svakoj gobelji ugraĊene su po tri kašike (lopatice), tako da ih je

ukupno dvanaest. Sukno se polagalo u korito od hrastovog drveta koje su

udarali naizmjeniĉno jedan pa drugi malj. Maljevi su teški oko 90 kg svaki i

u grebenu sastavljeni od tri zupca. Na gornjem delu stupe nalazile su se

gornjice koje su nosile maljeve. One su napravljene od klinova drveta da

imaju lepši i tonalniji zvuk. Kad su stupe radile, gornjice jeĉale kao ratniĉki

bubnjevi. Njihova jeka ĉula se na udaljenosti od 3 kilometra. Ta jeka stupa,

miris brašna iz mlinica, te šarenilo boja ćilima, sedţada, deka i tepiha

stvarale su poseban ugoĊaj kod onih ljudi koji su znali šta je ĉaršija. Bio je to

pravi praznik za sva ĉula, a ne samo za oĉi i dušu. Stupe su pravljene od 4

vrste drveta: bagrema, hrasta, kljena i duda873

.

Vezilje su bili retki zanatlije. Bavile su se posebnom izradom vezova

na šamijama i odeći. Vez je korišćen kao ukras za sveĉane prilike. Ţenska

radna snaga bavila se izradom posebnog proizvoda veza na šamijama i odeći.

Pripadnice Islama prenosile su u nasleĊe ovaj zanat, koji su posebno

negovali Osmanlije874

. Pripadnice hrišćanstva vezle su na šamijama, odeći

mladenaca i svatovskoj odeći.

Vunovlaĉar je zanatlija koji obraĊuje vunu. Kada se vuna ošiša sa

ovce, opere i osuši, nosi se kod vunovlaĉara. On je tada stavlja u mašinu koja

„vlaĉi― tj. razĉešljava vunu, ĉini je vazdušastom i spremnom za predenje i

dalju obradu. Kod vunovlaĉara vuna se izĉešljavanjem oslobaĊa neĉistoća,

kao što su iglice ĉetinara, ĉiĉka i sliĉno koje su se u vuni ovce nakupile

tokom vremena.

Tradicionalno, ţene na selu upredaju vunu pomoću preslice i vretena.

Potom izvlaĉe nit koja se zatim koristi za štrikanje. Pre štrikanja nit se, po

potrebi, prepreda radi ĉvrstine.

873

Muhamed Elezović: Stolaške stupe, „Most― (Ĉasopis za obrazovanje, nauku i

kulturu), God. XXX, br. 193 (104–nova serija), Mostar, decembar/prosinac 2005. ;

http://www.most.ba/104/074.aspx

874 Prof. dr Tuncer Gülensoy: Orhun‘dan Anadolu‘ya Türk damgalari, Istanbul

1989. str. 97-150.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D1%83%D0%BD%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B2%D0%B4%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%BE&action=edit


270

„Vunovlaĉar radi i poslove razĉešljavanja stare vune iz jorgana ili

dušeka koja se na taj naĉin preraĊuje tako da se od nje mogu ponovo praviti

jorgani i dušeci―875

. Vunovlaĉare pravljene su blizu vodenica. U Sandţaku je

postojao veliki broj vunovlaĉara, jer stanovništvo se bavilo ovĉarstvom i

kozarstvom. Vunovlaĉar pripremao je vunu za proizvodnju raznih tkanina od

vune.

„Radi uvećanja brzine vode, vodeniĉari su pravili sprudove, brane od

kolja i pruća, a preko cele širine reke na pobijene trupce naslanjali drvene

pletnjaĉe. Time su pravili male akumulacione brane i usmeravali vodu da

jaĉe teĉe ispod vitla i ubrzava meljavu―876

. Vodenice su pravljene na svim

rekama u Sandţaku. Sve bogatije porodice koje su ţivele pored reka imale su

svoje vodenice. U ulozi vodeniĉara bili su ĉlanovi porodice. Veleposednici

su u vodenicama angaţovali profesionalne vodeniĉare, po pravilu to su bili

siromašni ljudi koji su radili za veoma male nadnice. Vodeniĉari su, ĉesto,

kao i ostala najamna radna snaga ceo dan radili za jedan kilogram ţita.

Voskari su bili zanatlije koji su od voska pravili kvalitetne sveće koje

su korišćene za osvetljavanje prostorija noću i za vreme sveĉanosti. „Parafin

i vosak kljuĉao bi u ogromnim kazanima koji su imali takozvane šešire.

Majstor je bio kod rafova, a šegrti oko uzavrelog voska. Temperatura je bila

visoka, ĉak i kad nikoga nije bilo u radionici ona je bila potpuno

pripremljena za rad. MlaĊi šegrti su tunkovali sveće na onaj naĉin koji je

decenijama korišćen. U ramovima je bio nanizan pamuk koji se utapao u

vreo vosak. Tako mnogo puta. I deca voskara bi to isto radila. Bila je to

manufakturna radionica od zore do kasno u noć―877

.

Graver je zantlija (majstor) koji ruĉnim ili mašinskim putem gravira

slova i razne gravure. „Vekovima je ovaj zanat bio u neraskidivoj vezi sa

umetnošću. Gravura je prvenstveno trebala biti lepa i dopadljiva a potom i da

prenese poruku koja je izgravirana―878. Ukrašavala je domove bogatijih

Sandţaklija. U Sandţaku gravura je uglavnom kupopreprodavana. Graveri su

bili retki zanatlije.

„Grnĉar je jedno od najstarijih zanimanja kojima se ĉovek bavi od

pamtiveka. Osnovni postupak je da se izabere odgovarajuća vrsta zemlje

koja se potom pomeša sa vodom i dobro umesi. Dobija se testasta masa koja

875

http://sr.wikipedia.org/sr-el

876 http://www.kurir-info.co.yu/Arhiva/2005/oktobar.

877 SlaĊana Ristić: Sa pĉelama svecima i ljudima, „Srpsko nasleĊe― (Istorijske

sveske), br. 3, mart 1998. ; http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-l/1998/02/a

878 http://www.inform.co.yu/graviranje/graver.htm

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BA&action=edit


271

se potom oblikuje u razliĉite oblike. Pronalaskom grnĉarskog toĉka postupak

izrade predmeta koji su okrugli je veoma ubrzan. To se pre svega odnosi na

posude kao što su vaze, lonci i sliĉno. Po završetku izrade predmeta, isti se

ostavlja u hladovinu, na promaju, da se suši. Ako se ţeli dobiti glazura i boja

na gotovom proizvodu, onda se on premazuje, oslikava, materijalima koji

imaju funkciju boje. Grnĉarija se potom peĉe u specijalnim pećima (na drva

– primitivnije ili elektriĉnu struju – modernije). U zavisnosti od tehnologije

peĉenja i veliĉine predmeta, ono moţe trajati od nekoliko sati do nekoliko

dana. Posle peĉenja, hlaĊenje mora biti postupno da predmeti ne bi popucali.

To se i pored najveće paţnje ipak dešava, a obim štete, zavisi od veštine

grnĉara koji to radi―879

. Grnĉari su u Sandţaku izraĊivali veliki broj

proizvoda: lonce razne veliĉine, ćupove, zemljane tanjire (ĉanake), crepulje

za peĉenje hleba, vazne i druge zemljane sudove.

Sandţak je preteţno planinski kraj. Ima hladne i dugotrajne zime. U

svim kućama za stanovanje grejanje prostorija je neophodno. Ĉišćenje

dimnjaka i ţunkova kroz koje prolazi dim je neophodno. To je

prouzrokovalo nastanak zanata odţaĉar. „Odţaĉar je zanatlija koji vodi

raĉuna o odţacima. Ranije kada nije bilo centralnog grejanja, elektriĉnih i

plinskih grejalica, elektriĉnih radijatora, klima ureĊaja i drugih izvora

toplote, odţaĉari su sa svojom ĉetkom koja je montirana na dugaĉkoj sajli

ĉistili dimnjake (odţake), jer se u istima vremenom skupljao gar koji je

ometao gorenje peći na ugalj ili drva. Odţaĉari su imali i tešku gvozdenu

kuglu takoĊe montiranu na sajli kojom su takoĊe ĉistili odţake od predmeta

koji su zapali. Na donjem delu dimnjaka su bila vratanca koja bi otvarali i

ĉistili nakupljenu gar ... Smatralo se da sresti odţaĉara znaĉi sreću i pri

susretu sa odţaĉarom je trebalo zavrnuti u krug jedno dugme na sebi (ali ne

toliko da se otkine). Srećom se smatralo i ako se „ukrade― dlaka iz

odţaĉarske ĉetke, kad on „ne vidi―880

.

Drvoseĉa se bavi seĉom drva. Alat za seĉu drva je razliĉit: sekira,

kosir, testera (ruĉna-ţaga). Seĉa drva vrši se za ogrev, za tehniĉko drvo i za

industrijsku upotrebu. Ovo je jedan od najteţih zanata kojim se bavio ĉovek

u Sandţaku.

Drvodelja je ĉesto zanimanje ljudi na podruĉju Sandţaka. Drvodelja

se bavio oblikovanjem drveta: pravljenje vretena, štila za poljoprivredne

alatke, pravljenje vila i grabulja, oklagija i drugih alatki. Drvodelje su

oprobavale svoja umeća i u izradi drvenih tanjira, kašika i viljušaka. Pravili

879

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Grnĉar-17k

880 http://sr.wikipedia.org/sr-el/Odţaĉar-15k

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%99

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%83%D0%B3%D0%BB%D0%B0


272

su posebnu vrstu posude (stap) za spravljanje masla od mleka. IzraĊivali su

sve vrste kaca i postajali kaĉari.

Na seoskom podruĉju u Sandţaku zadrţali su se mnogi stari zanati.

„Tako, na primer, kaĉari izraĊuju sve vrste posuĊa za prikupljanje smoka

(kace, stapovi, struglje, karlice itd.). U selu Koniĉu su se zadrţali nadaleko

ĉuveni drvodelje. Oni proizvode poljoprivredne alatke (vile, grabulje),

delove za alatke (drţalice za sva oruĊa za rad) i predmete za domaćinstvo

(drvene kašike, drvene posude sa poklopcem - zastruge), deĉije igraĉke

(letilice, vetruške i ĉegrtaljke) i rekvizite za zimske sportove za decu (sanke i

skije). Sliĉno zanatlijama iz Koniĉa u selu RuĊa zadrţao se znaĉajni zanat -

izrada prelja za vunu. Predivne prelje izraĊene u ovom selu traţene su kao

oruĊe u našem kraju, ali i kao atraktivan suvenir širom naše zemlje, pa i u

inostranstvu―881

.

Duborezac je zanatlija koji se bavi izradom umetniĉkih radova

urezivanjem linija u drvo ili neki drugi materijal kao što je bakar. U

Sandţaku duboresci su retki zanatlije.

Duvandţija je zanatlija koji se bavio proizvodnjom duvana i cigareta

od duvana. Prodavao je duvan u listu, iseĉen i upakovan u papirni omot i

pripremljen u obliku cigareta i upakovan u posebne kutije „paklice―.

Sandţak je podruĉje na kome na svim nadmorskim plodnim visinama daje

solidne rezultate. Dobrog je kvaliteta. Ali mali broj proizvoĊaĉa duvana ţivi

na prostoru Sandţaka. Razlozi su višestruki. Drţavne institucije su

spreĉavale proizvodnju duvana i nisu nikada otvorili vrata industrije duvana.

„DunĊer je zidar koji gradi „nabijanice―. Nabijanica je kuća ĉiji se

zidovi prave tako što se u drvenu armaturu (sliĉno kao kod betoniranja)

nabija zemlja... U nabijanicama je leti hladovina, a zimi toplo―882

. Nabijanica

je najĉešće korišćena za popunjavanje prostora pravljenje ĉatme, zida na

kućama. Preko ĉatme stavljan je malter da bi kuća bila udobnija i toplija.

Kuće nabijanice raĊene su u predelima gde je imalo dosta kamena.

Na visini zida od jednog metra stavljane su dve hrastove grede izmeĊu kojih

je stavljano blato pomešano sa plevom, slamom ili lišćem. Ovakav naĉin

izgradnje je davao ĉvrstinu zidu koji je zidan 70 do 100 cm. Visina zida za

podrume bogatijih kuća kretao se od 2 do 3 metra.

Nabijanice i zidovi sliĉni nabijanicama zidani su tokom srednjeg i

novog veka. Kuće su pokrivane slamom, ševarom, šindrom ili ćeramidom.

881

http://www.tutin.co.yu/privreda.htm#Zanatstvo

882 http://sr.wikipedia.org/sr-el/DunĊer-14k

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BD


273

Kule su pravljene na taj naĉin što se na svaki metar visine zida stavljala

drvena greda koja je bolje povezivala zid.

Slika br. 17 – Kula Nokića u selu Slatini. Ima mišljenja arheologa i meštana da potiĉe iz

Nemanićkog perioda (snimio mr Hivzo Gološ).

Elektroinstalater je zanatlija koji je postavljao elektriĉne instalacije

po kućama i privrednim objektima. Postavljao je uliĉna osvetljenja tamo gde

su postojale elektrane.

Zidari su zanatlije koje su zidali zidove za kuće, za bedeme

(utvrĊenja oko naselja). Koristili su razne vrste kamena i vezivnog

materijala. Vezivni materijal je bio razliĉit: od zemlje i pleve, od peska i

kreĉa. Visina zidova kretala se od dva do tri metra. U zidove su ostavljali

posebna uzvišenja – hatule, koja su sluţila za sudove. Niţe hatule korišćene

su za sedenje. Zidari su isprobavali svoja umeća u zidanju kvalitetnih pekara


274

na selu i u gradovima. Zidari koriste razne vrste alata za zidanje raznih

zidova: ĉekić (drveni, metalni i gumeni), mistriju, visak, libelu (vaservagu).

U Sandţaku zidari su pokazali svoje umeće zidajući kreĉane. Ćemer kreĉane

(poluloptasti deo tavana gde se loţi vatra) pravi je izum zidara sa ovih

prostora. Sandţaĉki zidari su pokazali veliku veštinu zidanja potpornih

zidova preko strmih padina. Takav zid je oĉuvan u blizini manastira

Sopoćani preko brda Plane. Za ovaj zid nije korišćeno nikakav vezivni

mateijal. Kamen je zidan pravilno i postavljane su posebne kaile i šoder koji

punih sto godina zid ĉuvaju netaknut. Poznati zidari u Sandţaku bili su u

Novom Pazaru Bajraktarević Sadik, Ţulanin Arif, Ibrahimović Šaćir, Košuta

Ahmet, Košuta Hivzo, Krljić Ramiz, Rajković Vule, Fujaljkić Hajro i Ĉajlag

Murat883

; u Sjenici radili su Metović Dţanko, Nalović Amir i Nalović

Alija884

; Jovan Vujošević, Mitar Vujošević, Bogdan Garić, Đoka Đukić i

Ibro Ĉekić iz Gusinja885

.

Paralelno sa zidarima radili su tesari. Pokazali su svoje umeće u

oblikovanju posebnih delova zida: ĉatme i kuće brvnare. Ruĉno su oblikovali

razne direke, baskije, grede za tavan i za patos. Dibrani i Koniĉani pokazali

su izuzetno umeće u pravljenju šašovaca (posebne vrste plafona od drveta).

Tesari su koristili posebnu vrstu majstorske oštre sekire.

Izrada zvona vršena je kod limara i livenjem. Pravljena su zvona koja

su stavljana na ovce, ovnove, koze, krave, bikove i na ulaze dvorišta (na

kapije sa unutranje strane umesto zvekire).

Izrada grebena za grebenanje vune i kukiĉenje vršeno je u kovaĉkim i

limarskim radionicama. Svako bogatije stoĉarsko domaćinstvo u Sandţaku

posedovalo je grebene, jer se preteţno bavilo ovĉarstvom i kozarstvom.

Izrada mlinskih kamenova i bruseva vršena je u blizini Novog

Pazara. Od posebne vrste kamena pravljeni su mnogi nišani (nadgrobni

spomenici). Poznati kamenolom nalazi se na Pariĉkom Brdu kod Novog

Pazara. Od boljeg kvaliteta iste vrste kamena pravljeni su brusevi za oštrenje

noţeva, sekira i kosa. Brusevi su bili manjeg kvaliteta. Posebnu vrstu oštraĉa

noţeva i sekira pravljeno je tocilo (okrugli kamen probijen na sredinu i

stavljen na jednu motku koja se okretala oko svoje ose). Izrada mlinskih

kamenova zahtevala je bolje umeće za odabir pravog kamena za mlinove.

Pripremani su u kamenolomu Pariĉkog Brda.

883

Adresar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za industriju, obrt, trgovinu i


884 Isto, str. 804.

885 Isto, str. 160.


275

Izrada narodnih muziĉkih instrumenata je zanimljiv i redak zanat u

Sandţaku. Dobri muziĉari izraĊivali su frule od kruške, trešnje i šljive.

Majstori goĉa pokazali su umeće u izradi raznih veliĉina goĉa (vrsta bubnja).

Klarinetisti su izraĊivali svoje ruĉno izraĊene duvaĉke instrumente: klarinete

i diple. Ruĉne izrade su gusle i gajde.

Ikonopisci u Sandţaku su bili retki zanatlije. Izrada ikona povećana

je u dvadesetom veku. Zastupljeni su u manastirima i manastirskim školama.

Istina, u Sandţaku ima veliki broj manastira i crkava. To nam govori da je

zanat ikonopisac nastao u srednjev veku i da se na ovim prostorima zadrţao

do danas.

Jorgandţija je zanatlija koji se bavi izradom i prodajom jorgana.

Prave razne vrste jorgana: letnji, zimski, obiĉni, braĉni (veliki za dvoje),

perjani i drugi. Jorgani su najĉešćše od vune. Koriste se i drugi materijali.

Kaldrmdţije su se zadrţali iz osmanlijskog perioda. Pravili su

kaldrmu po gradovima i znaĉajnim saobraćajnicama. U svim sandţaĉkim

gradovima postojala je kaldrma. Stanovništvo gradova je bilo zaštićeno od

prljavštine i blata u kišnim danima godine. Sokaci (ulice) su lakše odrţavani

ako su bili kaldrmisani.

Kazandţija je pravio, kalaisao i prodavao kazane. Osnovna sirovina

za kazane bio je lim. Kazandţije u Sandţaku snabdevale su stanovništvo

kazanima. Stanovništvo je kazane koristilo za razne potrebe: kuvanje

pojedine hrane, nošenje ţita, nošenje vode i sliĉno.

Kamenorezac se bavio izradom spomenika, ugradnjom mermera i

granita, enterijera i eksterijera. Umetniĉka dela kamenorezaca Sandţaka

vidna su na svakom groblju. Kamen kao sirovinu koristili su sa obliţnjih

kamenoloma, koje su sami pronalazili. Koristili su onaj kamen koji je bio

lakši za obradu. Na daleko su ĉuveni kamenoresci iz Novog Pazara.

IzraĊivali su nišane i prodavali ih širom Sandţaka.

Kapadţija je zanatlija koji se bavio proizvodnjom kapa svih vrsta.

Krojaĉi su ĉesto preuzimali ulogu kapadţija jer su u svojim krojaĉkim

radnjama proizvodili najĉešćše šajkaĉu, kapu koja je padala na uši (šubaru),

kapu od koţe (koţe od zeca, kune i jagnjeta). Ćulaf, posebna vrsta kape od

valjane vune dugo se odrţala u Sandţaku.

Kasapin (mesar) je zanatlija koji se bavi klanjem stoke i

pripremanjem mesa za sušenje i za pripremu jela. Mesari u Sandţaku ţiveli

su po gradovima. Otkupljivali su ovce, koze, jagnjad, jarad, junad, svinje i

odrasla goveda. Trgovci stokom su otkupljivali stoku u Sandţaku i

transportovali je u juţne krajeve: Makedoniju, Grĉku, Albaniju i Crnu Goru.

Poznati mesari u Sandţaku bili su Rako i Feho Arapović, Hajro BirĊozlić,


276

Ramiz Biševac, Jusuf Bojadţić, Adem Hodţić, Huso Bošnjović, Jusuf Gegić,

Zuko Graĉanin, Bego i Vehbo Isović, Nikola Koĉović, Ibro Lubura, Eto,

Juso i Mustafa Murić, Marić Miladin, Iljas Nišić, Osman Novalić, Ibro,

Murat i Hilmo Pluncević, Huso Salemović, Ferdo Sijalković, Huso

Reţevĉanin, Jašar Salihović i Ĉuljković Halil -- iz Novog Pazara886

; Z.

Goljanin, Š. Mahmutović, A. Roţajac, U. Roţajac, Jašo Mahmutović i Diko

Gonjanin – iz Sjenice887

; Ajro (Hajro) Relić, Redţo, Aljo, Ahmet i Šabo Hot,

Bećo i Rramo Nikoĉević, Avdo Radonĉić i Huso Šajinović – iz Gusinja888

;

Šećo Bašić, Ramo Dašić, Musa Pejĉinović, Zajo Šahmanović, Selmo

Lazović i Salih Redţić - iz Plava889

; Salko Ciljević, Jovo Đeković, Radenko

Glišević, Nazif Krdţović, Huršid Krašović, Zifo Krcović, Aleksa, Jovan,

Diko i Jovo Zekaviĉić, Stevo Zorić i Šućro Turkmanović - iz Nove Varoši890

;

Ramiz Ĉalaković, Mirko Đurović, Milan Nestorović i Hasan Skorupan – iz

Priboja891

; Andrija Bošković, Janko Buĉkić, Mihailo Đurović, Stevan

Jurišević, Bećo, Avdo, Salih, Spaho i Šućo MeĊedović iz Bijelog Polja892

;

Adem, Ahmed i Fatima Abdiĉević, Fatima Aganović, Ibrahim Aljković,

Šaćir Bulić, Mujo Hadţihasanović, Omer Matulović, Sulejman Šulvić, Ibro

Tabaković, Halil Tornak i Suljeman Vlaovljak – iz Pevalja893

; Ahmed Iĉenić,

Kirilo Reljić i Šazim Šazimanović – iz Prijepolja894

;

ProizvoĊaĉi kaca su bili na visokoj ceni. Proizvodili su kvalitetne

kace za pravljenje i smeštaj kvalitetnog sira. Kace su prodavane na pijacama

i na ulicama svih gradova u Sandţaku. Za kacu se biralo ĉisto zdravo drvo,

886

Adresar Kraljevine SHS, (bez mesta i godine izdanja), str. 756; Privredni

adresar Kraljevine Jugoslavije, Beograd 1934-1935. str. 893.

887 Adresar Kraljevine SHS, (bez mesta i godine izdanja), str. 803; Privredni



poljoprivredu, Beograd 1928. str. 882; Mustafa Memić: Plav i Gusinje u prošlosti, Isto, str.

238.

889 Mustafa Memić: Plav i Gusinje u prošlosti, Isto, str. 239; Privredni adresar

Kraljevine Jugoslavije, Beograd 1934-1935. str. 897.

890 Privredni adresar Kraljevine Jugoslavije, Beograd 1934-1935. str. 755.


poljoprivredu, Beograd 1928. str. 780; Privredni adresar Kraljevine Jugoslavije, Beograd

1934-1935. str. 898.




894 Isto, str. 898.


277

koje nema poseban miris koji bi uticao na miris hrane. Kace su valjkastog

oblika. Sastavljene su od odreĊenog broja jednakih dasaka poreĊanih u krug.

Klesar se bavi oblikovanjem kamena, dajući mu poseban umetniĉki

oblik. Klesari u Sandţaku su se bavili oblikovanjem nišana. Koristili su

posebne alate: jaka dleta (gleta), ĉekić i razne šmir papire. Za klesanje biran

je kamen koji se lakše oblikuje.

Klompar je zanatlija koji se bavio izradom i prodajom klompi,

posebne vrste obuće ĉiji je Ċon drven a odozgo se stavljala guma ili neka

tvrda i trajna tkanina koja je bila otporna na razne udare i vlagu. Klompari su

izraĊivali razne nanule. Klompe i nanule su traţene jer su bile pogodne za

zaštitu noge od vlage i korišćene su za upotrebu posle pranja nogu. Bile su

odliĉni toplotni izolator pri hodanju po zemljanim podlogama u kući i oko

kuće.

Knjigovezac je zanatlija koji se bavio pripremanjem knjige za

koriĉenje, ukrašavanje i distribuiranje na trĉište ukoriĉenih knjiga i svezaka.

Bili su retki zanatlije jer u Sandţaku je bila mala potraţnja za njima.

„ Kovaĉ je zanatlija specijalizovan za obradu gvozdenih metalnih

predmeta kao što su kapije od kovanog gvoţĊa, razne rešetke,

nameštaj, skulpture, oruĊe, ukrasni i sakralni predmeti, kuhinjski pribor i

alat. Uopšteno govoreći, kovaĉi se ne bave obradom metala koji nisu gvoţĊe,

kao što su kalaj, bronza, bakar i sliĉno. Njihovom obradom se bave samo

usko specijalizovane zanatlije. U poĉetku, kovaĉi gotovo da nisu pravili

dekorativne predmete (zbog relativno brzog rĊanja gvoţĊa). Pronalaskom

nerĊajućeg ĉelika to se veoma izmenilo. Kovaĉi rade tako što zagrevaju

komad metala (kovano gvoţĊe ili ĉelik) dok on ne postane dovoljno mekan

da bi se oblikovao po ţelji na nakovanju pomoću ĉekića ili drugog alata.

Zagrevanje se vršilo pomoću uglja ili ćumura.

Osobenost kovaĉkog zanata je i to da kada se radi sa ĉelikom on

moţe ga zagrevati, a zatim uronjavati u vodu. Svrha ovoga je da se dobije

specifiĉna struktura metala. Uronjavanjem u vodu krt ĉelik ojaĉava ali i

postaje pogodniji za obradu. Ovo zahteva zagrevanje metala do odreĊene

temperature. Kod mnogih tipova ĉelika pri ovom procesu na površini metala

se moţe videti oksidaciona boja. Razliĉite upotrebe zahtevaju razliĉite

kombinacije ĉvrstine i otpornosti, a samim tim i razliĉite naĉine obrade

metala. Vešti kovaĉi su u stanju da isti komad metala obrade na nekoliko

mesta na razliĉite naĉine. Na primer, prednji deo ĉekića je uvek tvrĊi od

zadnjeg dela što ĉini alatku izdrţljivom i ĉvrstom.

Kovaĉi rade sa „obojenim― metalima, pogotovo sa gvoţĊem, dok

ostali metalci rade sa „neobojenim― metalima, kao što su kalaj i

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Zanatlija&action=edit

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kovano_gvo%C5%BE%C4%91e&action=edit

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Name%C5%A1taj&action=edit

http://sh.wikipedia.org/wiki/Oru%C5%BEje

http://sh.wikipedia.org/wiki/Alat

http://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%8Ceki%C4%87

http://sh.wikipedia.org/wiki/Ugalj

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C4%86umur&action=edit

http://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%8Celik

http://sh.wikipedia.org/wiki/Temperatura

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Gvo%C5%BE%C4%91&action=edit

http://sh.wikipedia.org/wiki/Kalaj


278

olovo. Termin „obojeni― metali potiĉe od sloja oksida koji se formira na

površini metala tokom zagrevanja, tzv. vatrene skale. Obojeni metali imaju

tamniju vatrenu skalu, dok neobojeni metali imaju svetliju, a neki je uopšte i

nemaju. Umetnost obrade dragocenih metala (uglavnom zlata i srebra) se

naziva zlatarstvo. Poslednjih godina kovanje nerĊajućeg ĉelika je u sve

većem porastu, naroĉito zbog potreba u graditeljstvu―895

. Najpoznatiji kovaĉi

ţiveli su u Novom Pazaru. Po svom kovaĉkom umeću na daleko su bili

ĉuveni Zizo i Alijas Ahmetović, Bećo Aljović, Blagoje i Milorad Bojović,

Boţidar Marinković, Ibrahim Zećirović, Ujkan Jašarević, Ramo Kurtanović,

Demir i Šerif Mehmedović, Galib Milojević, Elmas Mujović, Salko

Muratović, Ragib Osmanović, Azro Suljović, Svetozar Pribiĉević, Ramo

Sadović, Halil Smajović, Asko Suljović i Mujo Hasanović – iz Novog

Pazara896

; Murat Hulić, Ĉedo Kojadinović, Ljubo Kojiĉević, Velimir Penezić

i Dušan Raković – iz Priboja897

; Alil, Asan i Arslan Kujević, Rušo i Zećo

Malekić, Suljo Sukić, Murat Selmanović, Bejto, Sulejman, Selim i Šećo

Suntić – iz Berana898

; Alija Aković, Avdo Bjelopoljac, Husein Hulić, Šerif

Muškić, Ahmed Pilahić, Smajo Redţović, Velimir Svijović, Emil i Rahmo

Šendelj i Svetozar Tanasković – iz Prijepolja899

; Ćamil i Ćazim Cerović,

Milosav Dinković, Aćiv, Amir, Elmaz, Ibro, Medo, Mehmed, Sabit, Salko,

Seid i Šućro Musić i Alija Ramĉević – iz Nove Varoši900

; Borisav Pavlović,

Dragoslav Todorović, Stamenko Veljković, B. Bajrović, R. Beĉić, Š.

Bidţović, Š. Musić, A. Prijepoljac – iz Sjenice 901

; Ahmed, Avdo, Hamid i

Šućo Habibović – iz Tutina902

. U svim većim mestima postojao je po neki

uspešan kovaĉ. Kovaĉi u Sandţaku su posebno izraĊivali sekire, britve,

noţeve, potkovice za konje i volove i razne alatke.

Potkivaĉi, pred ĉijim su radionicama nekad ĉekali ĉitavi redovi

seljaka s volovima, kravama i tovarima, kasnije, posle Drugog svetskog rata

su se posebno traţili. „Nekad je to bio obrt od kojeg se ţivelo. Ispred

kovaĉkih i potkivaĉkih radionica koje bi se proĉule bile su velike guţve,

895

sh.wikipedia.org/wiki/Kovaĉ-18k

896 Adresar Kraljevine SHS, Beograd, (bez godine izdanja), str. 756; Privredni



898 Isto, str. 28.

899 Isto, str. 279.

900 Isto, str. 269.

901 Adresar Kraljevine SHS, Beograd, (bez godine izdanja), str. 803. Adresar

Kraljevine Jugoslavije, Beograd 1934-1935. str. 286.


http://sh.wikipedia.org/wiki/Olovo

http://sh.wikipedia.org/wiki/Oksid


279

dugo se ĉekalo, a ljudi bi dolazili iz svih okolnih sela. Nije bilo druge, ako si

hteo servisirati tadašnje prevozno sredstvo, ali pre svega sredstvo za rad i

vuĉu. Prava je to nauka od starine koja zahteva puno strpljenja, volje, znanja,

pre svega ljubavi. I to one prema ţivotinjama, posebno konjima. Jer bez toga

mnogi bi već odavno digli ruke od potkivanja konja, jednog od najstarijih

zanata koji se prenosio s kolena na koleno―903

. Potkivaĉa u Sandţaku je bilo

u svakom većem mestu. Na posebnom glasu su bili Alija i Ramo Agović,

Medo Denković, Renek Podgoriĉanin, Rašić Dragan i Milorad Vujović - iz

Novog Pazara904

; Alija Kurtović, Dušan Pobrić i Huso Ljumić – iz

Plevalja905

.

Slika br. 18 – Kolari Sandţaka se ponose svojim izumom „širokim podom―, kola za prenos

kabaste robe: sena, slame, lisnika, kukuruzovine. (Na slici je dr Sulejman,

Suljo Biševac u trenucima retkog odmora na Pešterskoj visoravni)

U Sandţaku su bili razvijeni samardţijski, sedlarski i kolarski zanati.

903

http://www.croportalistin/ste/content/vienj/57/1/


905 Isto, str. 316.


280

Slika br. 19 – Brezanska kola, sva od drveta. Gradio ih Jašo Đurković. Koturovi su od

jasike. delovi: 1) koturovi; 2) osovina; 3) maĉka; 4) procijep; 5) zavoranj;

6) stubac; 7) klin; 8) rukavac; 9) jaram; 10) teljig; 11) ţbica906

.

Kolari su imali dobar zanat, jer su kola pravili od drveta i veoma

retko od gvoţĊa, ali samo po neki deo: osovine i vint. Za koĉenje niz brdo

stanovnici su umesto vinta dugo koristili potkoĉu, koja se kaĉila za rastrg

debelim lancem a toĉak je ukroćen u drveno udubljenje koje mu nije

dozvoljavalo da se okreće. U selima samouki kolari su veoma dobro

zaraĊivali. Oni nisu bili registrovani. Zato o njima nemamo precizne

evidencije. Takvi su bili Bećo Gološ iz Brniševa kod Tutina i Numan

Redţović iz sela Pruţnja – oba iz Sreza štaviĉkog; Ibro Kastrat i Agan

Milević – iz Gusinja907

; Ibro Baštanin, Milorad Vujović, Šerif Delić, Ašir

Osmanlić i Sabit Tankovsić – iz Novog Pazara908

; B. i R. Zimonjić, Š.

Levnjak, A. Mehmedbašić, A. Nišić, O Prnjić, N. Skalonja, M. Hodţić i

Šaćir Dţeno – iz Sjenice909

.

Kolaĉar je zanatlija koji je spravljao kolaĉe i prodavao u posebnim

radnjama koje su se zvale slastiĉare. Kolaĉari su ĉesto nazivani slastiĉari.

Kolaĉaer (slastiĉar) je pripremao sve vrste kolaĉa, krema, sladoleda, voćnih

salata i drugih poslastica u kući i slastiĉari. Poţeljne osobine kolaĉara

(slastiĉara) bile su dobar vid, spretnost ruku i prstiju, dobra opšta telesna

spretnost, posebna razvijenost ĉula mirisa i okusa, smisao za oblikovanje,

urednost i ĉistoća910

.

906

www.rasko.org.yu/. . . /stomic.html

907 Adresar Kraljevine SHS, Beograd 1928. str. 160.

908 Isto, str. 756.

909 Isto, str. 803.

910 http://www.lipa-hr/pages/upisi/zanimanja/slasti/C48Dar.php

http://www.rastko.org.yu/rastko-cg/povijest/stomic-pivljani/piv_005a.jpg




281

Korpar je stari zanatlija koji od raznog pruća pravi razne korpe i

garniture. „Od alata za ovaj posao treba imati makaze, noţ, šilo, klešta i

ĉekić. Naravno, treba i znati kako da nastanu i najneobiĉnije „kreacije― koje

zahteva kupac. Mogućnosti su veoma velike, pa se od pruća moţe napraviti

oko dve do tri hiljade raznih proizvoda―911

. U Sandţaku korpari su se

dovijali na razne naĉine. Pravili su korpe od raznih materijala. Najĉešće

korišćeni materijal je pruće od vrbe (rakite). U predelima gde nije bilo vrbe

korpe su pravljene od leske. Seĉeni su tanki leskovi prutovi i od njih se

rezala posebna ljuska, koja je upletana izmeĊu vešto postavljenih koĉića.

Takva korpa (sepe) ĉetvrtastog su oblika. Pravljne su i korpe nalik na dţak.

One su bile manjeg oblika i sluţile su za nošenje sitnijih predmeta.

Krojaĉi su zanatlije koji su traţeni u Sandţaku. Stanovništvo je

kupovalo razna platna za odeću. Šivena su odela od svih vrsta platna.

Najĉešće korišćeno platno je od lana i konoplje. Lanena i platna od konoplje

pravljena su u domaćim radionicama ili u kućama stanovništva.

Lan i konoplja sejani su na manjim i većim površinama. U kasno leto

lan i konoplja su vaĊeni sa korenjem i stavljani u posebne jame napunjene

vodom „moĉila―. Posle izvesnog vremena lan i konoplja su „omekšavani―,

vaĊeni iz „moĉila― i dobro sušeni na promaji i blagom suncu. Kada su lan i

konoplja dobro osušeni pomoću trlice otklanjani su ĉvrsti delovi sa stabljika i

pripremana vlakna za predenje. Domaćice su prele lan, konoplju i vunu. Od

lanene, vunene i konopljane prepredene preĊe tkana su razna platna za

odeću, peškire, pojaseve, ĉerge, ćilime, krpare (prnje) i pelene. Krojaĉi su

bili obavezni da imaju poseban alat za svaku vrstu platna. Morali su imati

veliko umeće pri krojenju svake vrste platna ponaosob. Posao krojaĉa

sastojao se od sledećih radnih operacija: izrade kroja prema zadanim merama

i modelu, polaganja materijala na sto za krojenje, strojnog ili ruĉnog rezanja

materijala po šablonu, sortiranja i pripremanja skrojenih delova, sastavljanja

skrojenih delova u konaĉni proizvod pomoću stroja za šivenje, stroja za

obamitanje, stroja za porubljivanje i stroja za izradu rupica. Završne su faze

našivanje dugmadi te mašinsko ili ruĉno glaĉanje – peglanje. U svom radu

krojaĉ je upotrebljavao razne materijale i pribor, npr. tkanine razliĉitih

sastava, koţu, krzno, konac, dugmad, zatvaraĉe i ukrase. Zavisno od faze

rada, sluţio se razliĉitim alatima i mašinama: iglama, makazama, krojaĉkim

metrom, glaĉalom, trouglom, ravnalom, ravnošivajućom mašinom, šivaćom

mašinom, mašinom za izradu rupica (rupiĉarkom), mašinom za

porubljivanje, noţem za krojenje, mašinom za glaĉanje i mašinom za

911

Vidi, „Dnevnik online―, Novi Sad, 31. maja 2002. godine;

http://www.dnevnik.co.yu/arhiva/31-05-2002/mozaik.htm

http://www.dnevnik.co.yu/arhiva/31-05-2002/mozaik.htm


282

krojenje912

. U Sandţaku radili su krojaĉi: Samuel Bahar, Joca Ĉekrlić, Alija

Ćorović, Nazim Hazović, Ešref Iĉuković, Dragoljub Jeftić, Adam Konforti,

Jusuf Kurtagić, ĐorĊe Petrović, Đemo Prušević, Filip Perišić, Panĉe Pešić i

Joca Ĉekrlić – iz Novog Pazara913

; Murat (Mušo) Ibrahimagić, Avdo Bisić i

Salih Hot – iz Gusinja914

; Suljo Medunjanin, Mitar Bošković i Ramiz

Pećanin – iz Plava915

; Asim Begić, Šukrija Hadţibegović, Bećir, Ćamil,

Hajro i Nafija Softić i Milorad Tomašević – iz Nove Varoši916

; Šukrija

Hasanagić i Sreten Savić – iz Priboja917

; Alija i Husein Ĉantrić, Ahmed,

Mustafa i Mihailo Ĉiĉić, Borivoje Marić i Zaim Šehović – iz Prijepolja918

;

Ahmed Avdagić, Milorad Jovanović i Vasilije Vukoiĉić – iz Sjenice919

;

Vojislav Belojica i Jovan Pantelić – iz Tutitna920

; Radosav Bojovović i Ljubo

Pavlović, krojaĉ ţenskih odela – iz Berana921

; Milka Dragojlović i Plema

Timotijević, krojaĉice iz Nove Varoši922

.

Kujundţija se bavio izradom nakita. U Sandţaku i okolini zasnivao

se na tradicionalnim srednjevekovnim i osmanskim uticajima. Za izradu

nakita kujundţije su koristile sve poznate tehnike izrade - livenje, livenje na

pribor, iskucavanje, cizeliranje, graviranje, emajliranje, filigran, granulaciju,

posrebrivanje, pozlatu, tordiranje i druge, koristeći ih na srebru, alpaku,

zlatu, bronzi, mesingu, bakru, ukrašavajući ih umetanjem odnosno

fasovanjem staklene paste, poludragog i dragog kamenja, sedefa i korala.

Kod udatih ţena najizrazitije zone ukrašavanja su glava, vrat, grudi, ruke i

pojas, dok je nevestinski nakit najkompletniji i najbogatiji, jer mu se

pridavala zaštitna uloga u novosklopljenoj braĉnoj zajednici. Nakit je bio

privilegija bogatijih porodica. Nakit se nabavljao kod zanatlija – kujundţija.

912

http://www.mrav.ffzg.hr/zanimanja/book/port2/node 2906.htm

913 Adresar Kraljevine SHS, Beograd 1928. str. 756; Privredni adresar Kraljevine

Jugoslavije, Beograd 1934-1935. str. 634-635.


915 Isto, str. 239.


917 Isto, str. 641.

918 Isto, str. 641.

919 Isto, str. 645.

920 Isto, str. 654.

921 Isto, str. 665.

922 Isto, str. 674.


283

„Prstenje je posebna grupa nakita koja se odlikuje raznovrsnim tipovima u

zavisnosti od namene―923

.

Limari su stari zanatlije koji su od lima pravili razne predmete: korita

za vodu, posuĊe (saplake, dţezve, ibrike, Ċugume, posluţaonike, kazane…).

Poznati limari u Novom Pazaru bili su Manojlo ĐorĊević, Haim Izrael,

Klisarić Jovan, Sado Konforti i Aleksa Petrović. U Gusinju radio je limar

Medo Ibrahimagić924

.

Lonĉarski zanat se mukotrpno odrţavao. Najpoznatiji lonĉari su

ţiveli u Novom Pazaru i Bijelom Polju. Lonĉari u svim gradovima Sandţaka

imali su pune ruke posla. Proizvodili su zemljane lonce, tanjire (ĉanake) svih

oblika, vrsta i veliĉina, ćupove, crepulje i vazne za cveće. Lonĉarski zanat se

odvijao u savremenim uslovima. IzraĊivali su kvalitetno posuĊe, koje je

prodavano u gradu i na selu. Poznati lonĉari u Novom Pazaru bili su Hamdo

Bandţuk i Murat Ljaić925

.

Mašinbravari su stari zanatlije koji su od raznog gvoţĊa pravili razne

brave i šarke za vrata. Bili su retki zanatlije i njihovi proizvodi su bili skupi.

Zbog toga su se graĊani snalazili na razne naĉine da bi postavili vrata na

nekom ulazu.

Mlinari su stari zanatlije. U Sandţaku su bili retki zantlije mlinari.

postojalo je nekoliko mlinovi i pravih mlinara gotovo da nije bilo. Umesto

njih preteţno su bili vodeniĉari. U Plavu radili su mlinari: Ramo Mujagić,

mula Husein Redţepagić i Hamo Medunjanin926

. U Novom pazaru radio je

mlin Hamdage Ćilerdţića.

Moleri u Sandţaku su bili retki zanatlije. Radili su, uglavnom, u

gradovima. Odrţavali su objekte bogataša. U sela su retko zalazili jer su

stanovnici sela sami odrţavali svoje objekte.

Obućari su zanatlije koji su pravili i popravljali cipele. Postojale su

dve vrste obućara: oni koji su pravili nove cipele „po poslednjoj modi― i oni

koji su se bavili popravkama, takozvani „Krpe― jer su krpili obuću. „Oni koji

su se bavili izradom novih cipela su obiĉno u nekoj glavnoj - prometnoj ulici

imali radnju. Ti obućari su bili „gazde―. Oni su komunicirali sa mušterijom,

koja je imala dublji dţep, ĉim je kupovala u glavnoj ulici. Gazdi je bio posao

da zabavljajući mušteriju, sa mušterijom iz nekog modnog magazina odaberu

923

http://www.topirot.com/TOP/08-StariZanati/Nakit.htm




http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A6%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%B0&action=edit


284

model i uzmu meru, stopala. Onda bi se na osnovu veliĉine kupĉevog stopala

odabrao drveni kalup oko koga bi se radila cipela. Stalne mušterije su imale

„svoj― kalup, a na kalup, se po potrebi dodavale lepljenjem i dodavanjem

anomalije stopala kupca, na primer ĉukljevi. Cipelu je obiĉno radio neki

majstor u zadnjem delu radnje ali još ĉešće u svom stanu. Taj ilegalni rad u

sopstvenom stanu se zvao „rad na sic― jer radnik nije bio prijavljen i na njega

gazda nije imao izdatke za porez, osiguranje i sl. Cipela se sastojala od

donjeg dela zvanog „Ċon― i gornjeg dela po imenu „lice―. Oba dela su se

radila od ĉiste koţe. Prvo se šilo lice a onda se zašivalo, ruĉno za Ċon. Taj tip

ruĉno spojenog lica i Ċona specijalnim koncem se zvalo „ram šiven Ċon―.

Ljudi skromnijih mogućnosti su na Ċon stavljali „blokeje―, komad metala

zakovan na Ċon na mestima ispod prstiju i pete cipele. „Krpe― su se bavile

popravkama cipela. Sedeli su na tronošcu i ispred sebe imali nizak stoĉić.

Ispod stoĉića je bila posuda sa vodom, gde su pre zapoĉinjanja popravke, na

mah kvasili Ċon da se ne bi dizala prašina dok po Ċonu udaraju ĉekićem.

Postoji poseban obućarski alat – Kozlić, metalno pomagalo na koje se stavlja

cipela dok se u nju npr. zakivaju ekseri. Obućarski alat je obućarski ĉekić.

Obućarski ĉekić ima savijeni, prednji deo za vaĊenje eksera i zadnji deo

proširen da se teţe promaši ekser kod zakucavanja. Tu je potom šilo kojim se

razbušuju rupe na Ċonu pre nego što se u njega ukuca drveni ekser. Drveni

ekser, jer ne rĊa i bolje podnosi vlagu. Tu je i lepak kojim se lepila koţa.

Esnafska bolest „Krpa― su bile stomaĉne bolesti zbog savijenog poloţja

tokom rada. Cipele su se ĉistile „Imalinom― a imati prljave cipele je bila

sramota. „Pogledaj mu obuću, pa ga pusti u kuću―927

– glasila je poslovica.

U svim gradovima Sandţaka radili su obućari. Posebno su se isticali

obućari: Jovo Ĉuljević, Sretko Miladinović, Stevan Nedeljković, Mladen

Piper, Đoko Popović, Petar Ristić i Milosav Vesković – iz Berana928

; Ragib

Babaĉić, Grujo Bihorac, Husein Ćosović, Bećo Dervišović, Nazif

Dervišović, Osman Danefendić, Halko Gegić, Hasan Graĉanin, Amir

Hasanagić, Faik Hasanbegović, Suljo Kadić, Ćazim i Salih Kijevĉanin,

Ţunić Ševko, Kamešniĉanin Salih, Kolaković Alil, Kaliĉanin Halil, Karišik

Bećir, Ljumić Ahmed, Hako i Hamid MeĊedović, Ćazim Omeragić, Lazar

Pedović, Fadil Pluncević, Boţidar Radovanović, Ahmed Reĉ, Pećanin Iso,

Pašoport Alija, Sadiković Idris, Uljarević Aleksandar, Hasanović Ramiz,

Zizo Trtovac, Šarukić Hasan i Abdulah Ţulić – iz Novog Pazara929

; R.

927

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Stari_zanati-40k


929 Adresar Kraljevine SHS, Beograd, (bez godine izdanja), str. 756; Privredni


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B7

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%BA%D1%81%D0%B5%D1%80

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A7%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B8%D0%BB%D0%BE&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D1%81%D0%BD%D0%B0%D1%84


285

Biševac, Đ. Danilović, M. Nešković i M. Ćućović – iz Sjenice930

. U Novom

Pazaru uspešno je radio obućar Fadil Pluncević931

, ĉija je obućarska radnja

radila i posle Drugog svetskog rata. Obuća ovog zanatlije prodavana je širom

Sandţaka. Posebno se isticao izradom koţnih opanaka i druge obuće. Svaki

zanatlija morao je imati posebno ovlašćenje za obavljanje svoje zanatske

delatnosti. Svojim radom isticali su se obućari: Maljo Hadţialević, Spaso

Drakulović i Šećo Hodţić - Cufalijić – iz Gusinja932

; Šaban Šehović, Rajko

Ćulafić, Vukota Radević i Murat Kolašinac – iz Plava933

; Selim i Šerif

Alispajić, Damjan Borisavljević, Milorad Karamatijević, Tihomir

Kovaĉević, Jevrem Ristić, Vojislav Tomić , Ljubo i Nikola Stevović – iz

Nove Varoši934

; Ćulafić Rajko – iz Plava935

; Halil Hasanagić, Osman Kulić,

Đemail Mehagić, Salih Topalović i Hamza Uzunović – iz Priboja936

; Ibrahim

Amoĉković, Derviš Bišić, Redţo Dautović, Muhamed Granov, Derviš

Hoĉagić, Hajro Iĉekić, Nikola Ljuitonović, Mehmed Parović, Abdulah

Sudţuka i Stanoje Voroknić – iz Prijepolja937

; Đoko Danilović i Alempije

Veljović – iz Sjenice938

; Nazif Dervišnurović i Hamza Imamović – iz

Tutina939

.

Opanĉar je zanatlija koji je proizvodio i popravljao opanke. „Opanci

su seoska laka, koţna obuća, koja se priteţe oko nogu kaišima ili oputom. Na

Balkanskom poluostrvu je jako rasprostranjena u raznim oblicima, modnim

detaljima i bojama. Kod Srba, opanak je tradicionalna srpska obuća i njen

nacionalni simbol. Opanci su takoĊe narodna nošnja u Makedoniji, Bosni i

Hrvatskoj. Oblik opanka je razliĉit u raznim delovima Srbije. Najĉešći oblici

su sa „nosem― ili bez njega. Nosem se naziva vrh prednjeg dela koji je lako

povijen na gore, odakle se poĉinje preplitanje opute. Najĉešće se pravi od

teleće koţe, ali se opanci napravljeni od svinjske koţe nazivaju „šivenjaci―.

U vremenu posle Drugog svetskog rata opanci su izraĊivani i od starih

930

Adresar Kraljevine SHS, Beograd, (bez godine izdanja), str. 803.

931 IARNP SO-eNP kut. 2, p. 2, dok. 3 – Ovlašćenje za Fadila Pluncevića, br.

19774, Novi Pazar, 1932.


933 Isto, str. 239.


935 Isto, str. 544.

936 Isto, str. 547.

937 Isto, str. 548.

938 Isto, str. 554.

939 Isto, str. 567.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B0&action=edit


286

izlizanih guma, tzv. „toĉkaši―940

. „Po opancima moglo je da se zakljuĉi

odakle je koji seljak―941

. Njihova izrada se unapreĊuje od polovine XIX

veka. Ovaj zanat je doţiveo svoj procvat izmeĊu dva svetska rata, kada su

mnogi primerci dostizali i umetniĉke visine.

Oštraĉ je zanatlija koji se bavio oštrenjem noţeva i poljoprivrednih

alatki: sekira, kosira i kosa. Oštrenjem svojih alatki u selu bavili su se sami

meštani. U gradovima oštraĉi su pokazivali svoje umeće i zaraĊivali za svoju

egzistenciju.

Papudţije su zanatlije koji su pravili i popravljali papuĉe. Javljali su

se zajedno sa opanĉarima i obućarima, ili su opanĉari i obućari posao

papuĉara povremeno obavljali.

Pekari su zanatlije koji su se bavili pravljenjem i prodajom svih vrsta

hleba. Da bi neko postao pravi pekarski majstor, prvo bi se prijavio kao šegrt

kod nekog od pekara, i zatim u tim radionicama izuĉavao je zanat, i u

trenutku kada je gazda odluĉio, pozvao bi komisiju, koja bi shodno znanju i

umešnosti kandidata, dodelila majstoru Majstorsko pismo, dokument koji je

dokazivao da je ta osoba majstor svog zanata942

. Poznati pekari u Sandţaku

bili su: Makso i Milosav Lonĉarević, Koljo Škuntić i Mitar Caljin iz Gusinja

i Ramiz Redţepagić i Nikola Raiĉević – u Plavu943

; Simo Bošković, Mihailo

Cariĉić, Marko Jokić, Milutin Lazarević, Rade Magdalenić i Ţivko Šebek –

iz Berana944

; Dušan Dţeković, Jusuf Hadţić, Aleksa Šaponjić, Ljubomir

Vitorović, Mile Vatorović i Ĉedomir Zeĉeviĉić – iz Nove Varoši945

; Šaćir

Bećirović, Adem Saraĉević i Bešir Trišanović – iz Priboja; Ţarko

Bogdanović, Mujo Cirmija, Amdija Ćulahović, Aziz Denjković, Ibrahim i

Rašid Harbić, Alija Horvić, Faik Kontović, Osman Kazas, Latif Krajša,

Smajo Kujundţić, Mehmed Ramadanović, Kadrija Sokolović, Salko Šibalić i

Šerif Šmigović – iz Pljevalja946

; Huso Bećirović, Alija Ĉuzović, Jusuf

Hadţić, Avdo Hanić, Ibrahim Kratović i Muhamed Krijantelica – iz

Prijepolja; Šefko i Ramo Hanić, Hasan Kuburović, Milan Karliĉić, Svetolik

Vukašinović i Ljuba Partaljević – iz Sjenice947

; Milika i Tanacko Andrić,

940

http://sr.wikipedia.org/sr-el/ Stari_zanti-40k

941 http://www.opanci.com/opanci.htm

942 http://sr.wikipedia.org/sr-el/Pekar-18k

943 Mustafa Memić: Plav i Gusinje u prošlosti, Isto, str. 238. i 239.


945 Isto, str. 840.

946 Isto, str. 844-845.

947 Isto, str. 845. i 849.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A8%D0%B5%D0%B3%D1%80%D1%82

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82




287

Selim Arapović, Ćazim Baĉevac, Abid Ĉipljanac, Vukadin Dimitrijević,

Mehmed Elezović, Sejdo Graĉanin, Zizo Gudţević, Rizo Kurtagić, Petar

Marić, Vilim Milovanović, Hasan Mustagić, Nenad Noviĉić, Kosto Plavšić,

Aljo Paljevac, Rasim Roţajac, Stevan Sretenović, Tanacko Stanić, Veselin

Stevanović, Tahir Šrkijelj, Bahtijar Šukurica, Nešo Veljković, Andro

Bihorac i Mihajlo Vukašinović – iz Novog Pazara948

; Cvetko Conić, Ilije

Dragović, Ivo Karišik, Abid Malezić, Ragib Manišević, Obrad Obradović,

Vasa Terzić, Jovan Vasekić, Simo Vojnović, Aleksije Vuĉetić i Bahtijar

Vurnazović – iz Bijelog Polja; Hivzo Hamzagić – iz Tutina949

.

Peĉenje kreĉa je stari zanat. Kreĉari su pekli kreĉ. U Sandţaku ima

dosta kreĉnjaka, kamena pogodnog za peĉenje kreĉa. Šumski kompleks

omogućava nabavku velike koliĉine drva za peĉenje kreĉa. Da bi se pekao

kreĉnjak i dobio kreĉ, neophodno je napraviti kreĉanu. Postojale su obiĉne

kreĉane i pekare za peĉenje kreĉa. Obiĉna kreĉana pravljena je tako što se

iskopa jama nad kojom se podigne ćemer kreĉane. Okolo se isplete plot i

stavi debeo sloj zemlje oko 0,5 metara radi drţanja velike toplote. Kamen se

stavlja tako da je najkrupniji u ćemeru i sve sitniji ka vrhu. Na vrh kreĉane

stavlja se sitan kamen da bi se kreĉana „ugušila― i bolje pekao kreĉnjak.

Kreĉane su pravljene blizu puteva i šuma radi što lakše pripreme i transporta

kreĉa.

Pravljenje ćumura u Sandţaku je retko zanimanje. Pekari i ćevapdţije

su sami pripremali ćumur za svoje potrebe.

Zanatlija puškar je obavljao svoju delatnost preteţno u gradovima.

Vršio je popravku oruţja koje se nalazilo kod civila. Popravljali su i lovaĉko

oruţje. Obuĉavani su u toku vojnog roka.

Zanatlija za popravku, kalaisanje, emajliranje i cinkovanje posuĊa

ţiveo je u gradovima ili u njegovoj neposrednoj okolini. Ovim poslovima

uglavnom su se bavili ljudi koji su dobro poznavali svojstva metala od kojih

su pravljeni sudovi za pripremanje raznih jela (kotlovi, kazani, tanjiri,

metalne kašike i druge predmete).

Sajdţija (sahadţija950

, ĉasovniĉar) popravljao je razne satove. U

svakom gradu u Sandţaku postojao je po jedan ili dva sajdţija. Sat su imali

bogatiji ljudi. Uglavnom su nošeni dţepni i ruĉni satovi. Zidni sat

posedovala je bogata porodica. Podešavanje satova ĉesto je vršeno prema

948

Isto, str. 840.

949 Isto, str. 822. i 856.

950 Abdulah Škaljić: Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, (Šesto izdanje), Svjetlost



288

vaktiji951

, koja je postojala u sredinama, gde je ţivelo muslimansko

stanovništvo952

.

Samardţija je zanatlija koji je pravio i popravljao samare, opremu

konja koji su nosili tovare. Pravili su samare, drvene naprave koje su se

stavljale na konje ili magarce953

.

Sapundţija je zanatlija koji je pravio i prodavao sapune u gradovima

širom Srbije. Sapundţije su u Sandţaku uglavnom prodavale peraće sapune.

Sapuni za umivanje bili su prava retkost. Zato su mnogi Sandţaklije bili

prinuĊeni da sami prave sapune.

Domaćice su za pranje odeće koristile ceĊ954

. A umesto mašine za

pranje rublja (peraće mašine) korišćena su razna burad, lubice (šuplje drvo

duţine oko 1 metar) ili kace za zaparivanje tkanina za pranje.

„Saraĉi (sedlari), spadaju meĊu najstarije i jedne od najznaĉajnijih

zanata. Pojavljuju se već 1489. godine i opstaju do danas. Ranije su se bavili

više proizvodnjom konjske opreme, opreme za putnike, kao i nanule i

opanke―955

. Jednom reĉju, saraĉi su bili zanatlije koji su pravili i prodavali

razne predmete od koţe, kao što su: konjska oprema (uzde, sedla, bisage,

kubure), pletene kandţije, razno remenje956

i tako dalje. U Sandţaku saraĉi

su bili cenjeni i njihovi proizvodi su rado kupovani od strane gradskog i

seoskog stanovništva.

„Saraĉ je zanatlija koji izraĊuje predmete od koţe. Pre svega sedla,

kajase, opasaĉe, futrole za vatreno oruţje, fišeklije za lovce, novĉanike i

biĉeve. U saraĉkoj radnji, miriše koţa. To je jedan lep, starinski miris. Saraĉ

uglavnom svoje proizvode radi ruĉno. Ono što napravi je jako i treba da

traje. Saraĉka roba se moţe kupiti i na pijacama, vašarima po Srbiji, naroĉito

951

Abdulah Škaljić: Isto, str. 637. – Vaktija je tabelarni pregled satova i minuta

kada se obavljaju dnevne muslimanske molitve i kada je vreme poĉetka i završetka posta.

952 Prema sećanjima Sokola Lekića iz Glogovika kod Tutina i Jonuza i Azemine

Habibović iz Gluhavice kod Tutina, vaktija je bila najdostupnija graĊanima koji su ţeleli

podesiti (kontrolisati) taĉan rad svoga sata.

953 http://www.dobranje.com/Dobranje/Zanimljivosti1.apsl#s

954 CeĊ se pravio od pepela. OdreĊena koliĉina pepela se stavljala u kljuĉalu vodu.

Nakon dobro rastvorenog pepela odeća se stavljala u kacu ili bure do pola napunjeno. Nakon

nekoliko sati veš bi se isprao u bistroj vodi, najĉešće u ĉistoj reci. Potom se dobro na suncu

sušio. To je bila dobra preventiva i odbrana od vaši i bolesti koje su one donosile.

955 http://www.co.ba/zanati/index.htm

956 Abdulah Škaljić: Isto, str. 549.

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B0%D1%88%D0%B0%D1%80


289

kada je pazarni dan―957

. Saraĉi su u Sandţaku svoje radnje imali u

gradovima. Svoju robu su prodavali pijaĉnim danima i za vreme vašara.

Sitar je stari zanatlija koji se bavio izradom i popravkom sita.

Upotreba sita za sejanje ţita i sejanje brašna bila je velika. Svako

domaćinstvo imalo je svoje sito na kojem je sejano brašno. Pomoću sita

odvajane su trice od brašna i sitniji predmeti koji su se neplanirano našli u

brašnu a nije im tu mesto.

Staklorezac je stari zanatlija koji se bavio rezanjem i oblikovanjem

stakla za prozore i vrata na kućama. Staklo se lako ĉisti, omogućuje da više

svetlosti uĊe u zgradu i dobar je izolator toplote i buke958

. Zbog nedostatka

stakla u Sandţaku su prozori na kućama bili veoma mali i, u većini

sluĉajeva, na selu prozori na kućama bili su od papira ili najlona. Da bi u

kući bilo toplije za vreme zime, umesto roletni, na prozore sa spoljašnje

strane montirani su kapaci napravljeni od dobre daske. Takav naĉin

pravljenja prozora smanjivalo je obim posla staklorescima u Sandţaku.

Strugar – oklagije, vretena i preslice je stari zanatlija. Bavio se

proizvodnjom raznih oklagija, svih vrsta vretena i preslica. Pravili su mala

vretena za predenje vune, lana i konoplje. Za prepredanje vunenon, lanennog

i konopljanog konca upotrebljavana je mahaljka, veliko vreteno, koje se i po

izradi razlikovala od vretena.

Stolar je stari zanatlija koji se bavio proizvodnjom raznih stolica,

stolova, vrata i prozora. Ĉuveni stolari u Sandţaku bili su: Stikić Dragutin i

Tiosavljević Avakum – iz Sjenice; R. Drobnjak, R. Simanović i S. Ćosović –

iz Novog Pazara; Aljo i Ethem Olić i Milonja Marjanović – iz Plava959

;

Mehmed i Salko Kalić, Spiro Mašković, Nikola Nešković i Rustem Rugovac

– iz Berana960

; Ramo Ćosović, Naso Ĉekić, Momir Ivanović i Bajram

Lašković – iz Gusinja961

; Hasan Adţiibrahimović, Jusuf Hadţiibrahimović,

Mitar Martinović i Rajko Kajanović – iz Nove Varoši962

; Latif Bihorac,

Ramiz Krljić, Svetozar Miletić i Dragomir Stikić – iz Novog Pazar963

; Ivan

957

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Saraĉ-14k

958 Savremena ilustrovana enciklopedija – Tehnika od toĉka do rakete, Beograd-

Ljubljana, 1968. str. 152.



961 Isto, str. 442.

962 Isto, str. 455.

963 Isto, str. 456.


290

Slamanšek – iz Priboja964

; Vlastimir Bogdanović, Milisav Dumić i Miloš

Milinković – iz Prijepolja965

; Radiša Drobnjak, Rasim Simanović i S.

Ćosović – iz Sjenice966

.

„Terzija je krojaĉ srpske graĊanske narodne odeće - narodne nošnje.

Potiĉe od persijske reĉi „derzi― odnosno turske „terzi― koja znaĉi krojaĉ

ćoje. Majstori terzijskog zanata su šili razliĉite delove odeće od materijala

kao što su ćoja, somot, atlas a ukrašavali su odeću svilenim gajtanima,

kićankama, šljokicama i srmom. Delovi odeće koje su šile terzije se zovu:

anterija, dolama, muški gunjići, jeĉerma, dţamadan, mintan, misaraba,

tozluk, jelek, dţube, libade, fistan, kumoš, ćurak, šalvare i škuteljka. Razlika

izmeĊu terzija i abadţija bila je u materijalu, kroju i naĉinu ukrašavanja.

Terzije su šile uglavnom za gradsko stanovništvo, dok su abadţije šile za

seosko. Zbog sliĉnosti zanata ĉesto su dolazili i u sukobe. Kasnije opadanjem

oba zanata su se meĊusobno ispomagala pa odeću koju bi sašile abadţije

ukrašavale su terzije―967

. Terzije su šile odela za bogatije gradsko sandţaĉko

stanovništvo. Imali su svoje radnje u elitnim delovima sandţaĉkih gradova.

Uţar je stari zanatlija. Bavio se izradom svih vrsta uţadi968

. Uţari u

Sandţaku osnovnu sirovinu obezbeĊivali su sami ili su kupovali od

proizvoĊaĉa sa sela. Njihova osnovna sirovina bila je konoplja, koju su u

većim ili manjim koliĉinama proizvodili poljoprivrednici.

Fotograf je staro zanimanje. U većini gradova Sandţaka postojao je

po jedan ili više fotografa. Najviše su izraĊivali fotografije za liĉne karte.

ReĊe su fotografisali objekte, porodice i ljude na izletima. U Novom Pazaru

radio je poznati fotograf Ĉalaković. U Gusinju postojala je fotografska

radnja Zeća Hodţića969

.

Frizeri su stari zanatlije u svim gradovima u Sandţaku. Imali su

jednostavan pribor: ĉešalj, makaze, brijaĉ i mašinu za šišanje. Brijaĉ je oštren

na posebnom brusu „gladilu― i doterivan na posebnom koţnom kaišu.

Ćilimar je zanatlija koji se bavio proizvodnjom i kupopreprodajom

ćilima. U Sandţaku su raĊeni razni ćilimi. U pojedinim srednjim školama

devojĉice su u toku ruĉnog rada osposobljavane za izradu ćilima.

964

Isto, str. 462.

965 Isto, str. 462.

966 Adresar Kraljevine SHS, Beograd, (bez godine izdanja), str. 803.


968 http://www.sivac.net/uzarstvo.htm


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%87&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B4%D0%B5%D1%9B%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D1%88%D1%9A%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D1%83%D1%9A%D0%B8%D1%9B&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%8F%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BD&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%BE%D0%B7%D0%BB%D1%83%D0%BA&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%8F%D1%83%D0%B1%D0%B5&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%B4%D0%B5&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%83%D0%BC%D0%BE%D1%88&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%8B%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BA&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%BB%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B5&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%BA%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%B1%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0


291

Najpoznatije vrste ćilima raĊene su u Sjenici i široj okolini. RaĊeni su od

vune ĉuvene sjeniĉke ovce.

Ćevapdţija je stari zanatlija koji se bavi pravljenjem, peĉenjem i

prodajom ćevapa. Razvijao se u sredinama gde je razvijeno stoĉarstvo, jer je

za ćevap osnovni sastojak meso. U svim sandţaĉkim gadovima uspešno su

radili ćevapdţije. Najtraţeniji proizvodi ćevapdţija su ćevati i pljeskavice.

Ćeramidţija je traţeni zanatlija u Sandţaku. Ćeramidom su bile

pokrivene samo kuće bogatih Sandţaklija i imućnijih stanovnika sela.

Ćeramidţija je proizvodio, prodavao i postavljao ćeramidu na krovove kuća

bogatijih Sandţaklija.

Ćeramida je bila veoma traţena iz razloga što je bila otpornija na

vlagu od slame, lišća i šindre. Pravljena je od gline. Imala je koritast oblik.

Postavljana je tako šo je prvi sloj ćeramide okretan na gore kako bi vodi

tekla niz udubljni deo. Drugi sloj je preklapao donji sloj i štitio ga od prodora

vode. Krov od ćeramide bio je nizak.

„Ćurĉija se bavi izradom odevnih predmeta od koţe. Naziv dolazi od

reĉi „ćurak―, koţni prsluk od jagnjeće koţe sa ošišanim krznom na

unutrašnjoj strani. U juţnim delovima Srbije ćurak se zove gunj, a ponegde i

koţuh ili koţuv. Za raliku od krznara, koji se bavi skupocenim krznima,

praveći elegantne bunde, ćurĉija pravi prsluke uglavnom od ovĉije ili

jagnjeće koţe. Ipak, pravi majstor ćurĉije umeju da naprave ćurke ukrašene

malim komadima koţe druge boje i oblika, da se „poigraju― i naprave mala

umetniĉka dela. Ĉest je sluĉaj da ćurĉija radi sa koţom koja nije do kraja

obraĊena kako treba. Tada se oseća karakteristiĉan, ne baš prijatan, miris.

Godine su potrebne da taj miris išĉili―970

. Ćurĉije su radile kod svoje kuće, a

proizvode prodavali su na pijacama i vašarima.

Ćulahĉije su zanatlije koji su pravili i prodavali posebnu vrstu kape --

ćulah971

. Koristili su vunu kao glavnu sisrovinu. Ova vrste bele kape

predstavljala je posebno obeleţje islamskog stanovništva. U vreme hladnih

dana glavu je štitila od hladnoće. Za vreme vrućih dana u toku leta glavu je

štitila od vrućine. Ćulafdţije su imali svoje radnje u muslimanskim

sredinama.

Ciglari su najstariji zanatlije na svim kontinentima. Cigla se

izraĊivala u kvadratima, dimenzija 40/40, debljine 17 cm, a kao vezivno

sredstvo upotrebljavan je bitumen. Svaki vlasnik je imao svoju oznaku koja

970


971 Abdulah Šakaljić: Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Svjetlost, Sarajevo 1989.

str. 198.

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%80&action=edit


292

se utiskivala u sirovu ciglu. Taj obiĉaj u ciglarstvu zadrţan je do danas972

.

Cigla je sušena na suncu, zbog ĉega su zidovi graĊevina bili debeli, te

celokupna arhitektura imala je karakter masivnosti i velike teţine973

.

MeĊutim, ciglari su, pored cigle, pravili i ćerpiĉ, vrstu nepeĉene cigle od

nabijene zemlje koja se dobijala tako što su se blokovi srednje veliĉine

pravili od istih materijala i kao i cigla i ostavljali da se stvrdne na suncu974

.

Pripremanje cigle i ćerpiĉa za izgradnju raznih objekata vršeno je u svim

gradovima Sandţaka, posebno tamo gde nije bilo u dovoljnoj meri kamena i

drveta. Drvene grede su omogućavale da se od opeke i ćerpiĉa sagraĊuju

kuće na spratove. U graĊevinarstvu ćemo ĉesto naći kombinovane zidove od

kamena, cigle povezane drvenim horizontalnim gredama postavljenim na

visine od jednog metra.

Crevar je zanatlija koji se bavi ĉišćenjem i pripremanjem creva za

pravljenje sudţuka ili kobasica. Rade uporedo sa mesarima u klanicama i

prostorijama gde se priprema i ĉisti meso za mesare i trţište.

Ĉetkar je stari zanatlija koji pravi ĉetke. Ĉetke su se pravile

uglavnom od dlake. Postoje razne vrste ĉetki. Pomenućemo neke: rske ĉetke,

kistovi, prave se od veoma fine i meke dlake; ĉetke za brijanje -- najbolje su

one od dlake jazavca; frizerske ĉetke (berber ošiša onda sa tom ĉetkom skine

odseĉene dlake sa vrata i odela)975

. Ĉetkari u Sandţaku su, pored gore

navedenih ĉetki, pravili posebnu vrstu ĉešlja od drenovog i trešnjovog

drveta. Verovalo se da takav ĉešalj štiti kosu od opadanja, takav ĉešalj ne

moţe da se naelektriše, što nije sluĉaj sa ĉetkama i ĉešljevima od plastike i

metala. Jedino ĉešalj i ĉetka od drenovog i trešnjovog drveta ne moţe da se

naelektriše i ne kida vlasi kose.

Ĉizma ima dugu i zanimljivu istoriju. U Sandţaku ĉizma je bila retka.

Imali su je bogati trgovci, age i begovi. Ĉuvane su na posebnom mestu da ih

ne bi neko ukrao. Ĉizmar je stari zanatlija koji je pravio razne vrste ĉizama

od raznih materijala. Ĉizme su izmeĊu dva svetska rata bile mnogo traţene,

ali bile su privilegija bogatijih ljudi, jer su bile skupe za siromašno

stanovništvo.

Zanatstvo je bilo privilegovani oblik privreĊivanja u Sandţaku, ali ne

uvek. Njime su se bavili zanatlije koji su svoj zanat sticali kod starih

972

http://www.wienerberger.co.yu

973 Dipl. inţ. arh. Gordana Dulić i dipl. inţ. arh. Naila Voljevica: Istorija arhitekture

za III razred graĊevinske struke, (Treće izdanje), Beograd 2000. str. 21

974 Školski tehnološki atlas, Kreativni centar, Beograd 2003. str. 49.


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86&action=edit


http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%80


293

zanatlija. U poĉetku radili su kao šegrti. Kasnije, kad su sticali zvanje

zanatlije, bavili su se svojim zanatom i proizvodili na daleko cenjene

zanatske proizvode.

Zanatstvo je postavilo korene uspešne industrijske proizvodnje u XX

veku. Na temeljima pojedinih zanata nikle su zanatske zadruge, zanatska

preduzeća i, na kraju, postala je industrija pojedinih proizvoda: obućarska,

tekstilna, prehrambena i druge. U svakom gradu ţiveli su i proizvodili

zanatlije, koji su proizvodili za gradsko i seosko stanovništvo.

11.5. DOMAĆA RADINOST

U domaću radinost spadaju u aktivnosti koje su se sprovodile u

seoskim domaćinstvima u cilju izrade i dorade predmeta kod kojih

preovlaĊuje ruĉni rad i koji imaju estetsko obeleţje izraţeno narodnom

umetvošću. Većinu proizvoda domeće radinosti su radile ţene u zimskom

periodu kada ima manje poslova u polju. Proizvodi domaće radinosti su: vez

raznih tekstilnih proizvoda; izrada poizvoda drvne domaće galanterije

(vretena, preslice, oklagije. . . ); izrada narodnih nošnji976

; izrada predmeta sa

narodnim vezom977

; izrada crepulja i korita; izrada suvenira; kukiĉenje,

heklanje i necovanje - izrada ĉipke, stolnjaka, ukrasnih detalja, odevnih

predmeta978

; pletenje i tkanje979

. Domaća radinost u Sandţaku je postepeno

prerastala u pravu fabriĉku proizvodnju. Naprednija domaća radinost je

postepeno osavremenjivana. Pojedina domaća radinost dugo je ostala

nezamenljiva na seoskom podruĉju.

Proizvode domaće radinosti u Sandţaku prodavali su: Ahmet

Adrović, Vladimir Vujošević, Vuĉić Vujošević, Osman ĐurĊević i Nedţip

976

O problemu izrade i izgleda narodne nošnje vidi, Lidija Jovetić: Narodna nošnja

kao pokazatelj etniţkog identiteta, „Etnološke sveske―, br. 9, 1988. str. 65-85; Zorica

Mrvaljević: Crnogorska narodna nošnja, Podgorica 2006; ista: Narodna nošnja Crne Gore,

Zagreb 1988; Dušan Ogan: Narodna nošnja Bijelog Polja, „Etnološke sveske―, br. 8, 1987.

str. 51-63; ista: Srpska narodna nošnja, (Bez mesta izdanja), 1935.

977 Narodni vez je obeleţje jednog naroda. Koja su njegova svojstva uporedi, Jelica

Belović-Bernasikovska: Srpski narodni vez i tekstualna ornamentika, Novi Sad 1907.

978 O problemu heklanja u domaćoj radinosti vidi, Negica Jovanović: Heklanje i

vez – ruĉni radovi naših baka trajne praktiĉne i umetniţke vrednosti, Beograd 1985; Milojko

Mićović: Heklanje, Gornji Milanovac 1985; Tomislav Radojković: Heklanje – najlepše stare

ĉipke, stolnjaci i posteljine, detaljne velike šeme, zavese, kukiĉani prekrivaţi, Beograd 1987.

979 http://sr.wikipedia.org/sr-el/Domaća _radinost-17k

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%B7&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B5_%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BD%D0%BE%D1%88%D1%9A%D0%B8&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BC&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BC&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D1%99%D0%B0_%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D1%81%D1%83%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%80%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B8%D0%BF%D0%BA%D0%B0&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5&action=edit

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%BA%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit


294

Zeković – iz Berana980

; Mazo Smailević i Vukota Dţudović – iz Plava981

;

Emin Ahmetović, Binjo i braća Bahari, Dţemo Bošnjović, Amir BuĊevac,

Mahmud Daca; Avdo Zejnelović; Efrajim Jaković, Samuel Konforti, Ahmet

Koĉ, Ejub i Murat Ljajić, Fehim Melajac, Aron i Moric Papo, Hamza

Pećanin, Jaćim Radovanović, Nićifor Sretković, Tihovljević Andrija, Suljo i

Salih Ĉolaković, Nail Šarukić i Redţep Škrijelj – iz Novog Pazara982

;

11.6. PRVI INDUSTRIJSKI OBJEKTI

Pilana potoĉara Gavrila ĐorĊevića u Murinskoj reci – Pilanu

potoĉaru u Murinskoj reci, u vezi sa izgradnjom puta Andrijevica-Peć,

izgradio je Gavrilo ĐorĊević, trgovac iz Murine, 1921. godine983

. Pilana je

graĊu isporuĉivala za izgradnju baraka za stanovanje radnika, od Andrijevice

do Ĉakora. IzraĊivala je rezanu graĊu. Obustavila je rad posle okupacije

1941. godine.

Pilana potoĉara Mihaila Katića na Murini podignuta je pored

Murinske reke 1928. godine984

. Zapošljavala je oko 20 radnika - 10 stalnih i

10 sezonskih radnika. Obustavila je rad posle okupacije 1941. godine.

Parna pilana Petrovića u Velici podignjuta je 1925. godine985

.

Uništio je poţar 1931. godine. Zapošljavala je 5-10 radnika.

Pilana potoĉara Boţovića u Šekularu osnovana je 1936. godine, u

blizini sela Oraha986

. Proizvodila je graĊu za lokalne potrebe do 1943.

godine, kada je zapaljena. Drvo iz šekularskih šuma je od 1937. godine

eksploatisala „Industrija drveta Hajdar Ĉeko― a.d. iz Sarajeva, a od 1938.

godine to je preuzeo Mihailo Miljković iz Beograda. Obla graĊa iz ovih

980

Adresar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd 1928. str. 158.

981 Isto, str. 164.

982 Isto, str. 756.

983 IARNP ZVĆ kut. 1, p. 135; Vukman Ćulafić: Poĉeci industrije u gornjim

tokovima Lima, Tare i Ibra (kratak pregled razvoja), „Tokovi―, br. 8, str. 100.



985 IARNP ZVĆ kut. 1, p. 135.




295

šuma transportovana je Limom, Drinom i Savom do pilane Miljkovića u

Ostruţnici987

.

U Beranskom kraju 1930. godine bilo je 10 pilana: jedna na

Balotićkoj reci, dve na Ibru, jedna na Plunaĉkoj reci, dve na Bukeljskoj reci,

jedna na Crnji, dve na Pauĉinskoj reci i jedna u Kacubveru.

Turbinska pilana u Roţajama podignuta je 1936. godine, ali poĉela

je sa punim radom 1937. godine. Glavni akcionar bio je Ĉedo Pavlović iz

Beograda, a poslove je vodio Ilija Zeĉević iz Kragujevca, manji akcionar i

predsednik opštine u Roţajama988

. Pilana je radila do 1943. godine.

Pilanu potoĉaru u Bistrici kod Bijelog Polja podigao je 1920.

godine Aleksa Bulatović989

. Pilanu je 1925. godine odnela voda. Na njeno

mesto je izgraĊena nova pilana, koja je radila do 1940. godine.

Automatski mlin „Sandţak― u Novom Pazaru na vodi radio je od

doba Osmanske vladavine do 1935. godine, kada su ga vlasnici prodali

Tihomiru Iliću990

. Prestao je sa radom 1941. godien.

Crepo-ciglana „Deţevo“ u Prćenovi – Vaso Šoškić i Kosta

Stanković iz Prćenove kod Novog Pazara su od agrara dobili imanje jednog

Muslimana koji se odselio u Tursku i 1930. godine izgradili crepo-ciglanu991

.

Ciglana je poĉela da proizvodi crep 1932. godine.

Crepo-ciglana „Lim“ u Beranama izgraĊena je 1936. godine992

.

Akcionari su bili Vaso Šoškić iz Berana i Kosta Stanković iz Pćenove kod

Novog Pazar. Do izgradnje ove crepo-ciglane objekti za stanovanje na

987

IARNP ZVĆ kut. 1, p. 135; Vukman Ćulafić: Poĉeci industrije u gornjim

tokovima Lima, Tare i Ibra (kratak pregled razvoja), „Tokovi―, br. 8, str. 101; Dušan

Vuĉković: Drvna industrija u Crnoj Gori 1873-1941. Titograd 1969. str. 81-82.






tokovima Lima, Tare i Ibra (kratak pregled razvoja), „Tokovi―, br. 8, str. 106; Vukman

Ćulafić: Prva fabrika u Novom Pazaru (crepo-ciglana „Deţeva― u Prćenovi, „Novopazarski





tokovima Lima, Tare i Ibra (kratak pregled razvoja), „Tokovi―, br. 8, str. 108-109.


296

podruĉju Berana bili su pokriveni šindrom i slamom. Radila je do 1941.

godine, kada su je porušili Itralijani.

11.7. SAOBRAĆAJ

Sandţak se nalazi na raskrsnici puteva s jedne strane izmeĊu Crne

Gore, Polimlja, Metohije, Kosova i s druge strane Bosne, Podrinja, Maĉve,

Zapadne Srbije i preko ovih predela svi se ti krajevi vezuju sa Beogradom i

Vojvodinom993

. Zbog velikog strateškog znaĉaja za Srbiju i Crnu Goru s

jedne strane, i Austro-Ugarsku, s druge strane, Sandţak je pre 1912. godine,

igrao veliku ulogu u meĊunarodnoj politici. Zbog toga ga je Austro-Ugarska

nazivala prozorom Balkana. Ali, nakon Balkanskih ratova, Sandţak je dobio

veliki privredno nacionalni znaĉaj u našoj drţavi994

. Sandţak je bio kapija

cele istočne polovine Kraljevine Jugoslavije – prema juţnom Jadranu, jer

preko njega su vodili najkraći putevi iz Srbije prema Crnoj Gori i

Jadranskom moru, a isto tako preko njega vodili su i prirodni putevi Bosne

prema Juţnoj Srbiji i Solunu. Sandţak je spona izmeĊu najvaţnijih oblasti

tadašnje Jugoslavije. Vrednost Sandţaka je dolazila do izraţaja izgradnjom

modernih puteva i ţeleznice.

Prvi uslov za razvoj Sandţaka je razvoj saobraćaja. Postojalo je

mišljenje: „ako se ne sagrade putevi i ne provede ţeleznica, ne podignu škole

i ne urade zemljišni, pašnjaĉki i šumski odnosi u korist seljaka, - on će se

raseliti―995

. Sandţak je bio skoro bez puteva. Najveće potrebe su bile za

izgradnju puta Prijepolje-Bijelo Polje, kroz Limsku Dolinu, koji bi bio kratka

i zimi uvek otvorena veza celog Polimlja i Crne Gore sa ţeleznicom u

Priboju, i put Pljevlje-Šavnik koji bi vezivao Pljevlje preko Lever Tare sa

Crnom Gorom i sa njegovim zaleĊem Jezerima, od kojih jedino ekonomski i

ţivi, jesu od eminentne ekonomske vaţnosti za Sandţak996

. Dakle, prvi uslov

za napredovanje Sandţaka je da u Sandţaku budu izgraĊene saobraćajne

993

Inţ. St. Rakoĉević: Putevi u Sandţaku, „Sandţak― (List za kulturno i

ekonomsko podizanje Sandţaka), God. II, br. 23, Prijepolje, 1. maja 1933. str. 1.

994 Inţ. Zdravko Vasković: Ţeleznice i putevi u Sandţaku, „Sandţak― (List za

kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. III, br. 35, Prijepolje, 1. februar 1934. str.

2.

995 Dr Dragoljub Jovanović: Razvoj, stanje i potrebe Sandţaka, „Sandţak― (List za

kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. I, br. 1, Prijepolje, 1. februar 1932. str. 1.

996 Isto, str. 2.


297

veze, i da on bude što je moguće tešnje vezan sa drugim, jaĉe razvijenijim

delovima Jugoslavije997

.

Zbog bespuća i zaostalosti mnogi su govorili da je Sandţak sliĉan

Africi, za manji broj ljudi on je bio mnogostruko bogatstvo (šuma, ruda,

ispaša, stoke, kiselih voda, banja), ali najveće bogatstvo je bilo u ljudima998

.

Zbog loših puteva moralo se ići obilaznicama. Tako od Prijepolja do Bijelog

Polja ima 60 km, a da bi se stiglo od jednog do drugog grada bilo je potrebno

preći 200 kilometara999

. Kneţevina a potom i Kraljevina Crna Gora zapoĉela

je izgradnju puteva Bijelo Polje–Kolašin i Nikšić–Pljevlje. Izgradnja puteva

u Sandţaku bila je potreba za budućnost i privredni opstanak Sandţaka.

Zbog toga izgradnja Limskog puta bila je neophodna zato što je Polimlje

središna oblast u Sandţaku. „Izgradnja puta Bijelo Polje–Berane bila je za

sve jedno prijatno iznenaĊenje u pogledu lakoće i jevtinoće posla. Izrada

puta Bijelo Polje–Prijepolje i dogradnja puta od Slijepać mosta do Kolašina,

dovela bi najkraćim i najlakšim pravcem u vezu mreţu puteva Zapadne

Srbije i Bosne sa mreţom puteva Crne Gore i Metohije―1000

.

Na reci Limu su do balkanskih ratova postojala samo dva mosta:

kameni most kod Prijepolja i drveni most kod Bijelog Polja1001

. Na reci

Rašci postojao je veliki broj malih drvenih mostova, koje su poplave ĉesto

odnosile. Kvalitetniji most na ovoj reci postojao je jedino u centru Novog

Pazara – zvao se Velika ćuprija. Na manjim rekama u Sandţaku postojala su

brvna, kao i preko reka i potoka, koja su korišćena za prelazak pešaka sa

jedne obale na drugu. Ukoliko bi neka reka ili potok nadošli u vreme poplava

ili visokog vodostaja reka, prelazak s jedne obale na drugu bio je nemoguć.

Dr R. Sardelić je 1920. godine, kao drţavni savetnik, na jednoj

velikoj konferenciji, izmeĊu ostalog, rekao da je Sandţak kolevka Zete i

997

Nedeljko Divac: UnapreĊenje zaostalih krajeva, „Sandţak― (List za kulturno i

ekonomsko podizanje Sandţaka), God. II, br. 31, Prijepolje, 1. novembar 1933. str. 1-2; Inţ.

St. Rakoĉević: Putevi u Sandţaku, „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje

Sandţaka), God. II, br. 23, Prijepolje, 1. maja 1933. str. 1.

998 Batrić Marjanović: Jedan pogled na Sandţak, „Sandţak― (List za kulturno i

ekonomsko podizanje Sandţaka), God. I, br. 3, Prijepolje, 1. mart 1932. str. 1.

999 Gojko Terić: Saobraćajne prilike Sandţaka i Crne Gore, „Sandţak― (List za

kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. I, br. 10, Prijepolje, 1. jul 1932. str. 2.

1000 Sreten Vukosavljević: Limski put, „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko

podizanje Sandţaka), God. I, br. 16, Prijepolje, 1. decembar 1932. str. 3.

1001 Gaston Gravje: Novopazarski sandţak, Novi Pazar 1977, str. 29; Rifat

Alihodţić: Most na rijeci Bistrici, desnoj pritoci Lima kod Bijelog Polja, „Almanah―, br. 21-

22, Podgorica 2003. str. 110-112.


298

Raške1002

, i da je krajnje vreme da se prave putevi Prijepolje-Bijelo Polje i

Bijelo Polje–Kolašin, ali nisu preduzete mere za njihovu izgradnju.

Pri lošim saobraćajnim uslovima umrtvljena su sva prirodna

bogatstva ovoga kraja, a svaka je preduzimljivost i radinost nerentabilna i

neuspešna, te se nije mogao stvoriti kakav malo veći domaći kapital1003

.

Izgradnjom dobre putne mreţe i ţeleznice stvorili bi se uslovi za svaki

napredak Sandţaka.

Geografska teritorija, ĉija je centralna oblast bio Sandţak, a koja je

ograniĉena linijom: Kraljevo–Uţice–Sarajevo–Metković–Trebinje–Boka–

Bojana–albanska granica–Prizren–Lipljan–Mitrovica–Kraljevo veliĉine

37.000 km2, nije imala uopšte ţeleznicu. Na prostoru od Mitrovice do

Pljevalja u duţini od 120 km u vazdušnoj liniji nije postojao nijedan kolski

put pravcem sever-jug, i to je bila baš oblast preko koje se imao izvršiti spoj

Srbije sa Crnom Gorom. Kolska veza Sandţaka sa Crnom Gorom do 1929.

godine uopšte nije imala.

U Sandţaku, jugozapadnom delu Srbije je, 1928. godine, jedini

vaţniji put bio Raška– Novi Pazar–Prijepolje1004

.

Bez saobraćajnih sredstava: dobrih puteva i ţeleznice, uspon nije bio

moguć. Stanovništvo Sandţaka je oĉekivalo izgradnju ţeleznica prirodnim

pravcem od Beograda ka Jadranskom moru. PredviĊani su putevi: Uvac–

Zlatibor, Šavnik–Durmitor–Pljevlja, Višegrad–Uvac–Pljevlja–Šavnik–

Nikšić–Risan, Novi Pazar–Tutin–Roţaje–Berane, Roţaje–Peć, Ivanjica–

Javor–Sjenica, Ivanjica–Guĉa, Sjenica–Bijelo Polje, Uţice–Kokin Brod–

Nova Varoš, Raška–Novi Pazar–Sjenica–Prijepolje i Novi Pazar–Mitrovica.

Uoĉava se da nigde u Jugoslaviji nije manje izgraĊeno puteva nego u oblasti

stare Raške, jer doline Lima, Moraĉe, Ibra i Tare nisu bile povezane dobrim

putevima.

Put od Šahovića do Pljevalja podigao je Sandţaĉki odred Crnogorske

vojske 1915. godine za vreme od dva meseca.

1002

Inţ. St. Rakoĉević: Putevi u Sandţaku, „Sandţak― (List za kulturno i

ekonomsko podizanje Sandţaka), God. II, br. 23, Prijepolje, 1. maja 1933. str. 2.

1003 Sreten Vukosavljević: Saobraćajne potrebe Sandţaka, „Sandţak― (List za

kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. III, br. 34, Prijepolje, 1. januar 1934. str.

2.

1004 Proizvodne snage NR Srbije, Ekonomski institut, Beograd 1953. str. 606;

uporedi sa dr Nikola Vuĉo: Privredna istorija Jugoslavije, Beograd 1947.


299

Slika br. 20 – U nedostatku motornih vozila prevoz putnika u Sandţaku vršen je volujskom

zapregom

Sandţak je izmeĊu dva svetska rata raspolagao dobrim resursima za

razvoj turizma. Posedovao je istorijske spomenike hrišćanske i islamske

kulture i uslove za razvoj zimskih sportova. Ali nije imao dobre puteve

kojima bi se lako kretali turisti. Turistiĉki putevi u raznim krajevima

Jugoslavije raĊeni su namenski od 1.250.000 funti sterliga, koje je Engleska

izdvojila za Kraljevinu Jugoslaviju 1937. godine1005

. Ali u sandţaĉke

turistiĉke puteve nije izdvajen zasluţeni novac.

Ţeleznica kroz Sandţak – Pitanje ţeleznice kroz Sandţak pokrenuo

je austrougarski grof Julije Andraši 1875. godine1006

. Pravac pruge išao je od

1005

AJ P-M-S CPB f. 219 – Rojterov telegram od 28. marta 1937. godine.

1006 Jov. M. Jovanović: Ţeleznica kroz Sandţak, „Sandţak― (List za kulturno i

ekonomsko podizanje Sandţaka), God. II, br. 18, Prijepolje, 1. februar 1933. str. 1. –

Opširnije o ţeleznici i razvoju ţelezniĉkog saobraćaja vidi, V. Janković: Naša saobraćajna

ţelezniĉka politika u: Jubilarna knjiga drţavnih ţeleznica Kraljevine Jugoslavije 1919-1929,

Zagreb 1957; M. Stefanović: Naše ţeleznice 1918/1928. Beograd 1929; D. Janković: Kroz

istoriju jugoslovenskih ţeleznica, Beograd 1957; S. Đurović: Drţavna intervencija u

industriji Jugoslavije 1918-1941. Beograd 1986; U. Krulj: Naša saobraćajna ţelezniĉka

politika, Beograd 1935; P. Milenković: Istorija graĊenja ţeleznica i ţelezniĉka politika kod

mailto:SAND@AK


300

zapadne Bosne preko Rogatice i izašla bi na Uvac, na tromeĊu Bosne,

Sandţaka i Srbije. Povezala bi austrougarske garnizone na Limu, u Priboju, u

Prijeplju, pa bi se kretao preko Sjenice i Novog Pazara do Mitrovice.

Sultan Abdulhamid II koji je vladao (1876-1909) odobrio je Austro-

Ugarskoj i dao povlasticu za prouĉavanje ove pruge kroz Novopazarski

sandţak. Izbio je u periodu (1897-1908) ozbiljan spor izmeĊu Rusije i

Austro-Ugarske oko Jadranske i Sandţaĉke ţeleznice. Baron Erental je

predlagao sledeći pravac Sandţaĉke ţeleznice: Sunja–Banja Luka–Jajce–

Sarajevo–Uvac–Priboj–Prijepolje–Sjenica–Mitovica.

Pitanje rešavanja problema Sandţaĉke ţeleznice prestajalo je, 1908.

godine, u vreme aneksione krize Bosne i Hercegovine, balkanskih ratova u

periodu (1912-1913) i Prvog svetskog rata u periodu (1914-1918).

U vreme vlada Nikole Pašića u godinama 1921, 1922. i 1923. ĉinjeni

su pokušaji, da se ţeleznica kroz Sandţak napravi i da se veţu sa Skopljem

Bosna i Sandţak. Jedna od najvećih ţelja naroda u Sandţaku bila je

izgradnja ţelezniĉke pruge kroz Sandţak1007

. Narod se smatrao da su njegova

beda i kulturna zaostalost dolazile najviše zbog nemanja saobraćajnih veza.

Pitanje ţeleznice je jedno od najvaţnijih pitanja, koje je više puta

stavljano na dnevni red i ponovo padalo u zaborav. Pored reka nalaze se

mnogi gradovi Sandţaka. „Limska dolina je za Sandţak ono što je Morava

za Srbiju ili reka Bosna za Bosnu―1008

. Pruga Uvac–Priboj dovršena je 1928.

godine. Smatrano je da kroz Limsku dolinu proĊe glavna saobraćajna arterija

kroz Sandţak.

Balkanske drţave su Sandţaĉku ţeleznicu gledale svaka iz svoga

ugla. Grĉka je gledala povoljno na svaku vezu koja je mogla postojati

izmeĊu Berlina, Beĉa i Atine drugim putem nego preko Srbije. Bugarska je

gledala sa nezadovoljstvom što se Turska nije odazivala njenoj ţelji da

dobije povlasticu za graĊenje pruge Sofija–Ćustendil–Kumanovo. Crna Gora

se zalagala za ostvarenje plana izgradnje Jadranske ţeleznice, ĉime se Srbija

nije slagala. Umesto izgradnje pruge, Turska je razbila slogu velikih sila,

nas 1850-1935. Beograd 1936; D. Lonĉarević: Naše ţeleznice, Beograd 1939; J. Nikolić:

Istorija ţeleznica Srbije, Vojvodine, Crne Gore i Kosova, Beograd 1980;

1007 Sreten Vukosavljević: Sandţaĉke komunikcije, „Sandţak― (List za kulturno i

ekonomsko podizanje Sandţaka), God. III, br. 87, Prijepolje, 1. mart 1934. str. 1.

1008 Milivoje P. Ţutić: Limska pruga i limski put, „Raška― (List za kulturna i

ekonomska pitanja), God. I, br. 1, Prijepolje, 15. decembar 1935. str. 1.


301

koje su bile zapele od 1903. godine da uvedu bolju, pošteniju i pravedniju

upravu: policiju, ţandarmeriju, finansijusku kontrolu i pravdu1009

.

Limska pruga je trebala da bude od prvoklasne ne samo privredne,

nego i strategijske vaţnosti1010

za Sandţak, za Srbiju i Jugoslaviju, ali

izgradnja nije poĉinjala.

Putevi u Sandţaku – Prvi organizovani oblik izgradnje boljeg puta u

Sandţaku bila je izgradnja puta Kosovska Mitrovica–Roţaje–Berane koja je

poĉela 1889. godine, a trasa puta raĊena je dolinom reke Ibra1011

. Apelovanje

za izgradnju puta Prijepolje–Bijelo Polje zapoĉeto je 1920. godine. Ali

najviše se oĉekivalo od završetka puta dolinom Lima.

Zbog lošeg saobraćaja u Sandţaku privreda je zaostala. Zbog toga je

Sandţak u periodu (1918-1941) bio jedini kraj u Kraljevini Jugoslaviji gde

su se prozori gradili bez stakla, gde se jeo ovsen hleb, gde je imalo celih sela

u kojima se godišnje nije trošilo više od pola litra gasa, ili se nije znalo

uopšte za upotrebu lampe u kući i gde je nadnica radnikova u sezoni najvećih

poljoprivrednih radova bila šest do osam dinara1012

.

Posebna Komisija Kraljevine SHS je 1921. godine obišla Sandţak.

Zatraţila je: 1. osnivanje što većeg broja škola, 2. graĊenje puteva i 3.

vezivanje Sandţaka sa jadranskom ţeleznicom i sa prugom Skoplje–

Mitrovica1013

.

Izgradnja puteva Novi Pazar–Rogozna–Kosovska Mitrovica, Novi

Pazar–Tutin–Roţaje, Novi Pazar–Leposaviće i Novi Pazar–Deţeva zapoĉeti

su 1934. godine1014

.

Na Trećoj konferenciji privrednika Crne Gore odrţanoj u Podgorici,

3. decembra 1933. godine, uĉesnici konferenciji od vlade Kraljevine

1009

Jovan M. Jovanović: Rusija i Sandţak, „Sandţak― (List za kulturno i

ekonomsko podizanje Sandţaka), God. III, br. 34, Prijepolje, 1. januar 1934. str. 1.

1010 Gojko S. Terić: Šta će biti sa limskom prugom, „Raška― (List za kulturna i

ekonomska pitanja), God. II, br. 5, Prijepolje, 14. januar 1936. str. 1.


1985. str. 411.

1012 Isto, str. 2.

1013 „Politika―, br. 4817, Beograd, 21. septembra 1921. str. 3.

1014 Sećanja Nazifa Husovića iz sela Morana, radnika minera na izgradnji

pomenutih puta Novi Pazar-Tutin.

Sećanje Abaza Curića iz Tutina (fonozapis), radnika i rukovodioca na izgradnji

puta Novi Pazar–Tutin. Dao je podatke da se sve radilo ruĉno. Meštani su dovozili kamen

10-15 km. Radilo se preteţno na kuluk. Mali broj radnika je bio plaćen.


302

Jugoslavije traţili su: „1. Gradnju uskotrasne ţeljeznice Ustipraĉa–Foĉa-

Gacko–Nikšić–Podgorica–Bar za vezu Crne Gore i njenog primorja s

Bosnom, zapadnom Srbijom, Beogradom i Banatom; 2. Gradnju Limske

pruge kroz besputni i prirodno bogati Sandzak; 3. Izgradnja i dovršenje

drţavnih i banovinskih puteva R i RR reda postepeno i prema finansijskim

mogućnostima i to: Prijepolje-Bijelo Polje–Kolašin; Berane–Tutin-Novi

Pazar, Nikšić–Pljevlja; Nikšić–Goransko–Šćepan Polje–Foĉa; Foĉa–Gacko;

Foĉa–Pljevlja; Bijelo Polje–Sjenica; Peć–Roţaje; manastir Ostrog–manastir

Zdrebaonik; Podgorica–Manastir Moraĉa–Kolašin; Cevo–Osjeĉenica;

Podgorica–Medun–Arbanaška granica–Carine–Andrijevica; Murino–Plav–

Gusinje; Andrijevica–Kuti–Gusinje; Manastir Moraĉa–Boan–Šavnik;

Cetinje-Danilovgrad; Ulcinj–Arbanaška granica; Vir Pazar–Ostrog; Vir

Pazar za vezu s putem Cetinje–Budva; te izgradnju ţiĉane ţeleznice Kotor–

Cetinje u pravcu Skadarskog jezera―1015

.

U vreme Prve vlade Milana Stojadinovića uraĊen je elaborat u kome

je uraĊen program za izgradnju industrijskih puteva, od kojih je znaĉajan za

izgradnju bio put uz reku Ćehotinu od Foĉe do Pljevalja, radi iskorišćavanja

rudnog bogatstva (olova, cinka i srebra) i ĉamove šume planine Ljubišnje,

koja je mogla da se iskorišćava za izradu celuloze za bezdimni barut.

Projekat je predviĊao izgradnju niz puteva u jugozapadnoj Srbiji, Sandţaku i

Vasojevićima zbog bogatstva šume i rude, koje su bile neophodne za ratnu

industriju. Zbog eksploatacije nalazišta manganove rude i gvoţĊa u trouglu

Nova Varoš–Priboj–Kokin Brod trebalo je izgraditi put uz reku Rzav od

Arilja do Moĉioca, i dalje Kokin Brod–Nova Varoš–Rutoš–Priboj. Zbog

nalazišta mangana u Srezu zlatarskom i magnezijuma u Srezu novovaroškom

predviĊena je izgradnja gore navedenog puta. Zbog eksploatacije šuma

predviĊen je put Novi Pazar–Pridvorica–Ivanjica. PredviĊena je izgradnja

puta uz reku Ibar izmeĊu Roţaja i Kosovske Mitrovice zbog zlatonosnog

leţišta u Roţajama i ţelezne rude. Na kraju ovog elaborata data je

interventna ocena, da su ovi industrijski putevi vaţniji mnogo za privredu

nego „automobilski skupoceni i luksuzni putevi― Zagreb–Beograd i

Subotica–Beograd1016

. Iako je elaborat o izgradnji puteva uraĊen, malo se šta

uradilo na izgradnji na terenu. Plan je ostao samo slovo na papiru.

1015

http://montenegrina.net/pages 1/cg_izmedju_1_2_srj_rata

1016 AJ 37-57 – „O potrebi izgradnje industrijskih puteva― i „Podizanje industrije

zemaljske odbrane u slivu Drine od Loznice i Zapadne Morave do Kraljeva―; Dr Smiljana

Đurović: Drţavna intervencija u industriji Jugoslavije (1918-1941), ISI, Beograd 1986. str.

340-341.

http://montenegrina.net/pages


303

11.8. UGOSTITELJSTVO

U Sandţaku je postojao veliki broj gostionica. U Novom Pazaru

gostionice su imali Simo Antonijević, Miloje Arsenijević, Radojica Belić,

Derviš Bulić, Jefto Vukiĉević, Ranko Ivković, Vlado Jelenković, Vuĉko

Jovanović, Sara Konfort, Miladin Marjanović, Ćirka Miletić, Mihailo

Milovanović, Lazar Pedović, Jerotije Okošanović, Vuĉko Petrović, Milorad

Pokimica, Sveto Pokimica, Petar Radenković, Dušan Radovanović, Stevan

Radojević, Aleksa Simović, Marko Slavnković, Hajrudin Smailbegović,

Milutin Todosijević, Krsman Ćurĉić, Amir Fejzagić i Jovan Filipović1017

. U

Sjenici gostionice imali su Radojica Bradić i Sreten Ţivanović1018

. U Tutinu

gostionice imali su Dimitrije Vasović i Aleksije Popović1019

.

Gostionice, hoteli i hanovi postojali su i u drugim krajevima. Nalazili

su se u gradovima, reĊe u selima. Stanovništvo se okupljalao u gostionicama

i ĉastilo se kafom, ĉajem i slatkišima. Ponegde su postojale gostionice u

kojima su se toĉila i alkoholna pića. Njihov promet je bio mali jer mali broj

graĊana je konzumirao alkoholna pića. Alkohol su konzumirali, uglavnom

pripadnici hrišćanstva. Poznati hoteli u Sandţaku bili su: „Imperijal―,

„Evropa―, „Amerika― i „Bristol― – u Beranama; „Sarajevo― i „Brskovo― – u

Bijelom Polju; „Vrbak―, „Pariz―, „Sloboda―, „Šumadija―, „Beograd―,

„Kosovo― i „Hercegovina― – u Novom Pazaru1020

; „Lovćen― i „Slavija― – u

Pljevljima1021

; „Priboj― i „Sandţak― – u Priboju; „Srbija―, „Slavija― i

„Evropa― – u Sjenici; „Jadran―, „Sandţak―, „Zagreb―, „Sokolica― i

„Beograd― – u Prijepolju1022

.

„Od 1880. do oslobodenja od turske vlasti, 28. oktobra 1912. godine,

Pljevlja su središte Pljevaljskog sandţaka. Najdinamiĉniji razvitak Pljevalja

krajem XIX i poĉetkom XX veka došao je u periodu 1878. do 1908. godine.

Posle Berlinskog kongresa, 1879. godine u Pljevlja dolazi jak austro-ugarski

vojni garnizon sa oko 5.000 vojnika i oficira. Pljevlja postaju sedište

komande austro-ugarskih trupa u Pljevaljskom sandţaku sa posadama u

Pljevljima, Priboju i Prijepolju, sedište austro-ugarskog konzula i velikog

1017

Adresar Kraljevine SHS, Beograd (Bez godine izdanja), str. 756.

1018 Isto, str. 803.

1019 Isto, str. 843.

1020 IARNP ZF kut. u kojoj se nalaze fotograije hotela; Ilustrovani zvaniĉni

Almanah-šematizam Zetske Banovine, Sarajevo 1931. str. 261.

1021 Ilustrovani zvaniĉni Almanah-šematizam Zetske Banovine, Isto, str. 262.

1022 Isto, str. 262.


304

broja ĉinovnika. Odmah po svom dolasku, Austrijanci grade velike kasarne

na Dolovima, školu za decu oficira i ĉinovnika, vodovod, kanalizaciju,

savremene prodavnice i parkove. Austrijanci donose i dah evropske kulture –

formiraju duvaĉki orkestar, organizuju koncerte i predstave. Tih godina u

Pljevljima radi više od 100 kafana i nekoliko za to vrijeme modernih

hotela―1023

.

Ugostiteljstvo je ĉvrsto povezano sa razvojem turizma i trgovine.

Imućni ljudi u Sandţaku oduvek su putovali u udaljene delove Osmanske

carevine i sveta da bi videli slavne graĊevine ili druga umetniĉka dela; da bi

nauĉili nove jezike ili da bi se upoznali sa drugim kulturama. U Sandţaku

banje i hamami su bili mesta koja su bila popularna graĊanima i putnicima,

kojima je ugostiteljstvo pruţalo mogućnosti da se odmore, lepo provedu i

odmore za dalja putovanja.

„Pojmovi turist i turizam prvi put su zvaniĉno korišćeni 1937. godine

od strane Lige naroda. Turizam je definisan kao putovanje ljudi na 24 sata ili

duţe u neku zemlju u kojoj nema stalan boravak. Uz navedenu definiciju su

navedene ĉetiri grupe osoba, koje se smatraju turistima. To su oni koji putuju

u svrhu razonode, zatim osobe koje idu na skupove u vezi sa misijama bilo

koje vrste, osobe na poslovnim putovanjima, kao i osobe na morskim

krstarenjima, makar njihov boravak bio kraći od 24 ĉasa―1024

. Pre 1937.

godine o pravom turizmu u Sandţaku se ne moţe govoriti, jer kao pojam nije

postojao. U svetu, a i Sandţaku na svom putu turisti su koristili usluge

ugostitelja. Uslovljavali su razvoj ugostiteljstva. U turistiĉkim mestima

podizane su gostionice, hoteli, kafeĉajnice i moteli.

U Sandţaku postoje uslovi za razvoj turizma. Planinarenje, skicentri i

sportski lov oduvek su privlaĉili turiste. Ugostiteljstvo je pratilo razvoj

turizma. Naţalost, izmeĊu dva svetska rata turizam i ugostiteljstvo u

Sandţaku su bili na niskom nivou.

Trgovina u Sandţaku se odvijala od vremena kamenog doba.

Arheološki nalazi u tumulusima na prostoru Sandţaka govore da je istorija

trgovine veoma bogata. Od postanka grĉke civilizacije do pada Rimskog

carstva 476. godine, trgovci u Sandţak su donosili vredne zaĉine. Rimska

carevina je omogućavala stabilnu i sigurnu transportnu mreţu koja je

omogućavala prevoz robe bez prevelikog straha od otimanja i pljaĉke. U

srednjem veku nastupilo je mraĉno doba i nastala je nesigurnost za trgovce.

Do XV veka priliv zaĉina u Evropu kontrolisale su islmaske sile, naroĉito

Egipat. Trgovina zaĉinima predstavljala je podsticaj za istraţivanja novih

1023

http://www.survival-pljevlja. org/Pljevlja.htm

1024 http://sr.wikipedia.org/Turizma#Istorija_turizam

http://sh.wikipedia.org/wiki/1937

http://sh.wikipedia.org/wiki/Liga_naroda


305

puteva. Zaĉini su bili jedna od najvrednijih i najtraţenijih roba1025

. Trgovina

na prostoru Sandţaka vekovima se odvijala karavanskim trgovaĉkim

putevima.

Na trgovaĉko-karavanskim putevima razvijali su se karavan-saraji. U

karavan-sarajima razvijali su se ugostiteljstvo i hotelijerstvo Sandţaka.

Putnici trgovci su mogli prenoćiti, osveţiti se i odmoriti u posebnim

objektima pored puteva. U karavan-sarajima bili su bezbedni. Štićeni su od

raznih pljaĉki.

Slika br. 21 – Amiragin han u Novom Pazaru iz sedamnaestog veka u kome je izmeĊu dva

svetska rata radio Hotel „Hercegovina―

IzmeĊu dva svetska rata u gradovima postojali su hoteli i gostionice u

koje su turisti i trgovci mogli naći smeštaj i biti usluţeni. Hoteli i gostionice

su nasledili bogatu istoriju hotelijera i gostioniĉara iz prošlosti.

Hotelski smeštaj u Sandţaku bio je za tadašnje prilike dobar. NasleĊe

iz osmanlijskog perioda zadrţano je kod većine stanovništva. Hoteli su

postojali samo u gradovima Sandţaka. Njihov kapacitet bio je mali. Hanovi

u većini mesta postojali su i primali su goste na prenoćište.

1025

IARNP ZDOJ – Tefter trgovaĉke porodice Harĉinović iz Novog Pazara.


306

Slika br. 22 – Hotel „Vrbak― u Novom Pazaru

11.9. ZADRUGARSTVO

Zadrugarstvo imalo je znaĉajnu ulogu u unapreĊenju proljoprivredne

proizvodnje, podizanju sela uopšte i stvaranju novih društvenih odnosa u

našem selu1026

. Postoje mnogi uslovi da se poljoprivreda podiţe iz

zaostalosti. Tokom vremena iskristalistala su se sledeća dva uslova: 1.

pomoć društva, izdvajanje sredstava iz drugih privrednih oblasti i njihovo

ulaganje u poljolprivredu; 2. organizovanje njenih vlastitih snaga i njihovo

udruţivanje u krupne privredne organizme, sposobne za tehniĉke i

ekonomske progrese1027

.

U Kraljevini Jugoslaviji, posebno u Sandţaku, vršena je kroz

trgovinu gruba eksploatacija seljaka od strane trgovaca, kako kod nabavke

industrijske robe za selo, tako i kod prodaje poljoprivrednih proizvoda. Da bi

se zaštitili, seljaci su osnivali razne zadruge. Zadruge su svojim radom štitile

seljaka od eksploatacije trgovaca1028

.

Zadrugarstvo u Sandţaku je novijeg datuma. Potrebu udruţivanja u

zadruge uvideo je sandţaĉki zemljoradnik, koji je, moţda, više nego i u

jednom drugom kraju Jugoslavije, zaostao u svakom pogledu1029

.

1026

Almanah Šezdesetogodišnjice zadrugarstva Srbije (1894-1954), Beograd 1954.

str. 17.

1027 Isto, str. 8.

1028 Isrto, str. 25.

1029 Milivoje P. Ţutić: Znaĉaj zadrugarstva – Zemljoradniĉko zadrugarstvo u

Sandţaku, „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. I, br. 3,

Prijepolje, 1. mart 1932. str. 2.


307

Zahvaljujući radu uĉitelja, sveštenika i drugih javnih radnika, ideja

zemljoradniĉkog zadrugarstva ušla je u sandţaĉka sela. Siromaštvo i

nepismenost, sputavale su sve one koji su imali ţelju da pomognu da se

sandţaĉki seljak izvuĉe iz ekonomske bede i mraka neznanja1030

.

Zadrugarsto je smatrano zdravim i otpornim pokretom. Zadrugastvo

je njiva samo poštene i ĉestite narodne inteligencije, koja je ţivela u

narodu1031

. Drţava je od zadrugarstva oĉekivala ekonomski, socijalni i

kulturni preobraţaj. Smatrano je da se svetska ekonomska kriza u traţenju

neĉeg novog, zaustavila na zadruţnom sistemu kao jedino mogućem izmeĊu

kapitalizma, koji se klonio zapadu, i komunizma koji je u pokušajima u

Rusiji.

Pravom zadrugarstvu u Sandţaku prethodilo je porodiĉno

zadrugarstvo ili porodiĉna zajednica1032

. Porodice su se razdvajale na manja

gazdinstva, u kome je otac porodice vodio staranje samo o svojoj liĉnoj

porodici, a ne o široj porodiĉnoj zajednici.

Razvoj zadrugarstva u svetu i kod nas uslovio je nove poglede na

ţivot ĉoveka na selu, na formiranje i pobedu jedne nove kulture. Za nju je

potrebna jedna snaţna zemljoradniĉka vera, kolektivni zanos nepreglednih

seljaĉkih masa koje će da postanu tvorci svoje sudbine i nosioci nove epohe

u istoriji ĉoveĉanstva1033

. Smatrano je da je došao seljaĉki ĉas. Seljaštvo

napušta pasivnu ulogu i uzima aktivnu. Kadrovi u zadrugama za rad u

zadrugama i van nje obuĉavani su preko zadruţne štampe koju su dobijali iz

Beograda i drugih gradova1034

. Obzirom da zadruge u Sandţaku nisu bile

registrovane kod zadruţnih saveza, zadruţna štampa nije posvećivala paţnju

razvoju zadrugarstva na ovim prostorima. Zato nemamo ozbiljnih osvrta na

rad raznovrsnog zadrugarstva u Sandţaku.

1030

Isto, str. 3.

1031 Dr Ur. M. Stajić: Inteligencija i zadrugarstvo, „Sandţak― (List za kulturno i

ekonomsko podizanje Sandţaka), God. I, br. 4, Prijepolje, 15. mart 1932. str. 1.

1032 J. Protić: Zadrugarstvo kao izraz nuţde ili neminovne potrebe, „Sandţak― (List

za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. I, br. 6, Prijepolje, 15. april 1932. str. 1.

1033 Vidi, „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. III,

br. 48, Prijepolje, 1. februar 1934. str. 2.

1034 Zadrugari u Sandţaku koristili su skromnu zadruţnu štampu: „Zdravstveni

pokret – Zdravlje―, Beograd (1930-1933); „Zadruţna reĉ―, Beograd (1939-1941); „Mladi

zadrugar―, Beograd (1933-1941); „Zadrugarstvo―, Beograd (928-1938); „Zadruţna njiva―,

Beograd (1929-1938; „Srpski zadrugar―, Novi Sad (1929-1941); „Zadruţna zastava―,

Beograd 1934-1938); „Svestan potrošaĉ―, Beograd (1935-1941); „Jugoslovenski zadrugar―,

Beograd (1938).


308

Oĉekivano je da će seljaci kroz zadrugarstvo prvi put snaţno i u

potpunosti manifestovati svoju volju da stvore novo i da to novo bude bolje i

za njih i za celo ĉoveĉanstvo. Iz redova seljaka postali su mnogi veliki

vojskovoĊe, politiĉari, umetnici i nauĉnici. Naglašavano je da seljaĉko vreme

ide i da mora doći, da se seljaci moraju uzdati u vlastitu snagu i verovati u

svoju pobedu, jer sve to ukazuje na to da će XX vek biti vek seljaka. O selu i

seljacima se mnogo govorilo i pisalo, ali za selo se malo radilo1035

.

Većinu sandţaĉkim Muslimana saĉinjavali su seljaci, jer i oni koji su

ţiveli u gradovima bavili su se seljaĉkim ţivotom. Seljak je trpeo da

oskudeva u onom neprosejanom kukuruznom hlebu, a na beli „gospodski―

hleb i nije pomišljao. Seljaci hrišćani pomalo su dizali glavu protiv zelenaša i

varoških trgovaĉkih špekulanata. Za zaostalost muslimanskog seljaka

okrivljivani su oni, koji su ţiveli, ţive i koji su hteli još da ţive na raĉun

zemljoradniĉkog znoja i krvavih zemljoradniĉkih ţuljeva1036

.

Muslimanski seljaci u Sandaţaku i široj okolini su ţiveli u teškim

uslovima ţivota. Većina je imala malo zemlje, malo stoke, loše plugove i

druge sprave, retko ko je odabirao seme, poljoprivredna proizvodnja bila je

slaba a prinosi minimalni, potrošnja svih artikala bila je ograniĉena,

zaduţivanja su bila opšta pojava, zdravlje je bilo u opasnosti zbog nedostatka

lekara1037

.

Zadruţni dan zemljoradniĉkog zadrugarstva u Sandţaku proslavljan

je 28. avgust, na GospoĊindan1038

. Proslavu za Zadruţni dan organizovala je

Sreska zemljoradniĉka nabavljaĉka zadruga iz Sjenice. Za mesto proslave

odabrano je selo Štavalj, gde se svake godine na taj dan odrţavao sabor na

koji je dolazilo mnogo sveta iz celog sreza.

Dan zadrugarstva se posebno slavio. Pre podne se okupljao narod kod

crkve i škole. To je bio najmasovniji skup u ovom kraju. U crkvi su

postavljani stolovi za kojima su zauzimali mesto najstariji i najugledniji

zadrugari sa upravnim odborima svih zadruga iz sreza sjeniĉkog. U sredini se

vila zastava sreske nabavljaĉke zadruge, koja je imala biti osvećena. Nakon

dolaska zadrugara iz najudaljenijih mesta, otpoĉeo je crkveni obred

osvećenja zastave. Zastavi je kumovao jedan od najuglednijih zadrugara i

1035

Marko Ĉubić: Za selo se malo radilo, „Novi Sandţak― (List za kulturno i

ekonomsko podizanje Sandţaka), God. I, br. 1, Prijepolje, 1. novembar 1937. str. 4.

1036 Zufer S. Musić: „Novi Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje

Sandţaka), God. II, br. 3, Prijepolje, 1. januar 1938. str. 1-2. .

1037 Mih. Avramović: Gajretova zadruţna konferencija, Sarajevo, 1941. str. 5-6.

1038 „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. II, br. 30,

Prijepolje, 1. oktobar 1933. str. 2.


309

domaćina Milan Radulović, dugogodišnji predsednik opštine u Štavlju.

Nakon osvećenja reĉ je uzimao Anto Tomović, nastavnik GraĊanske škole i

predsednik Upravnog odbora Sreske nabavljaĉke zadruge u Sjenici. Govorio

je o formiranju i uspehu zadrugarstva i znaĉaju proslave zadruţnog dana.

Zastavu je predao u amanet svim zadrugarima. Pozvao je zadrugare da se svi

pod nju okupe, da bi tako, udruţeni u zadrugarstvu, izvojevali svoja prava i

svoje ekonomsko osloboĊenje. Reĉ je potom uzeo Ljubomir Ranitović,

student tehnike. Govorio je o razvitku zadrugarstva u svetu i u Sandţaku.

Na osnovu analize koju je sprovelo udruţenje „Gajret―, moţe se

izvesti zakljuĉak da su Muslimani iz Juţne Srbije, Sandţaka i Crne Gore u

većem broju, nego Muslimani iz bivše Bosne i Hercegovine pristupali

zadrugama1039

. „Gajret― je 1928. godine doneo naroĉiti plan o intenzivnom

radu „Gajreta― na širenju zadruţne ideje meĊu Muslimanima1040

. Ubrzo je

došlo do otvaranja zadruga u Sandţaku.

Rutoška zemljoradniĉka nabavna zadruga u Srezu zlatarskom

osnovana je 1925. godine. Imala je prekida u radu. Ponovo je osnovana

1934. godine1041

. Radila je neprekidno do 1941. godine. Obavljala je

delatnost kupoprodaje poljoprivrednih proizvoda. Zbor neregistracije podaci

o zadruzi manjkaju. Ovo je najstarija zadruga na podruĉju Sandţaka.

Zemljoradniĉka nabavljaĉka i prodavaĉka zadruga u Šahovićima

– Zemljoradniĉka nabavljaĉka i prodavaĉka zadruga u Šahovićima osnovana

je 5. marta 1933. godine na inicijativu Mijata Rakoĉevića1042

. Osnovana je sa

ciljem ekonomskog podizanja zemljoradnika, kako bi se zemljoradnik

uzdigao iz primitivne proizvodnje i potrošnje i izbegao sve posrednike, koji

su se na njegov raĉun bogatili po naĉelu: „Što jeftinije kupiti, da skuplje

proda―. GraĊani Šahovića i okolnih sela rado su se odazvali pozivu i uĉlanilo

se 30 ĉlanova.

Na osnivaĉkoj skupštini Zadruge odabrani su Upravi i Nadzorni

odbor. U Upravni odbor odabrani su Tomović Mirko, predsednik (ujedno i

predsednik opštine Prijepolje), Bošković Mileta, potpredsednik i ĉlanovi:

Bulatović Radisav iz Papa, Mrdak Jakov iz Lijeske i Grdinić Šćepan iz

Musića. U Nadzorni odbor odabrani su: Drljević Radoš iz Šahovića,

1039

Ahmed M. Kemura: Zadrugarstvo, „Gajretova biblioteka―, br. 4, Beograd, 28.

decembra 1930, str. 11.

1040 Isto, str. 15.

1041 IARNP OSNP Knjiga o registraciji zadruga u Okrugu novopazarskom (list 35.).

1042 V. P.: Osnivanje Zemljoradniĉke nabavljaĉke i prodavaĉke zadruge u

Šahovićima, „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. III, br. 20,

Prijepolje, 15. mart 1933. str. 4.


310

predsednik, Rubećanin Ilija, poslovoĊa, Janketić Milovan i Drljević Miloš iz

Šahovića i Mrdak Mirko iz Barica. KnjigovoĊa Zadruge bio je Gligorije

Rakoĉević, uĉitelj u Ĉokrlijama. Blagajnik Zadruge bio je Vasović Jakov iz

Potrka. Magacioner Zadruge bio je Milošević Jovo iz Šahovića.

Cilj Zadruge bio je ekonomsko podizanje i jaĉanje ovoga kraja. Ţelja

osnivaĉa bila je da od zemljoradnika stvori solidnog proizvoĊaĉa i potrošaĉa.

Sreska zemljoradniĉka nabavljaĉka zadruga u Sjenici – Sreska

zemljoradniĉka nabavljaĉka zadruga u Sjenici osnovana je 19. marta 1932.

godine, ĉija se godišnjica odrţala u martu 1933. godine1043

. Cilj zadruge bio

je opšti ekonomski preporod seljaka i graĊana, socijalno podizanje narodnih

seoskih mesta. Zadruga je 1933. godine imala 175 zadrugara, a prilikom

osnivanja bilo ih je oko 80.

Sopoćanska zemljoradniĉka nabavna zadruga – Sopoćanska

zemljoradniĉka nabavna zadruga osnovana je 1939. godine1044

. Okupljala je

zadrugare Opštine sopoćanske. Bavila se nabavkom i prodajom semena za

setvu i poljoprivrednih alatki za svoje zadrugare. Radila je do poĉetka

Drugog svetskog rata.

Zemljoradniĉka zadruga u Deţevi – Zemljoradniĉka zadruga u

Deţevi osnovana je, 1935. godine, kao prva zemljoradniĉka zadruga u

Deţevi od strane 30 zadrugara. Zadruga se pre rata bavila uglavnom

prodajom industrijske robe i otkupom poljoprivrednih proizvoda. Ali, posle

okupacije Kraljevine Jugoslavije zadruga se rasformirala1045

.

Predmet poslovanja Zemljoradniĉe zadruge u Deţevi bio je

organizovanje mera za unapreĊenje proizvodnje, zajedniĉke nabavke

sredstava za poljoprivredu, zajedniĉke prodaje i prerade poljoprivrednih

proizvoda, trgovinske delatnosti u struci mešovite industrijske robe, otkup

poljoprivrednih proizvoda i pruţanje ugostiteljskih usluga1046

. Kasnije

objedinjuje rad sa Zemljoradniĉkom zadrugom u Deţevi, Zemljoradniĉkom

zadrugom u Trnavi, Zemljoradniĉkom zadrugom u Lukarima,

1043

M. M.: Godišnjica Skupštine Sreske zemljoradniĉke nabavljaĉke zadruge u

Sjenici, „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. II, br. 21,

Prijepolje, 1. april 1933. str. 4.

1044 IARNP OSNP – Knjiga o registraciji zadruga u Okruguţnom narodnom odboru

Novi Pazar, list. 72.

1045IARNP SZZNP inv. br. 8, p. 77 – Analiza stanja Zemljoradniĉke zadruge u

Deţevi za 1955. godinu.

1046 IARNP ZZD inv. br. 5 – Vidi rešenja o upisu u sudski registar.


311

Zemljoradniĉkom zadrugom u Rajĉinoviću, Zemljoradniĉkom zadrugom u

Belim Vodama i Zemljoradniĉka zadruga u Vranovini1047

.

Mesna kreditna zemljoradniĉka zadruga u Postenju – Mesna

kreditna zemljoradniĉka zadruga u Postenju osnovana je poĉetkom 1928.

godine1048

. Okupljala je stanovništvo opštine u Postenju. Bavila se

poboljšanjem uslova rada zemljoradnika.

Odziv meštana bio je mali. Uspeh zadruge je bio ispod svih

oĉekivanja, jer nije uspela da okupi masovno stanovništvo.

Agrarna zadruga „Stari Ras― u Novom Pazaru – Agrarna zadruga

„Stari Ras― u Novom Pazaru osnovana je 1938. godine1049

. Posedovala je

svoje prostorije i zemljište na kome je podignuta zgrada. Borila se za

sprovoĊenje agrarne reforme, snabdevanje stanovništva poljoprivrednim

alatkama i semenom. Uspešno je radila do 1941. godine. Zadrugari su bili

istaknuti trgovci i interesenti za zemlju naovopazarskog kraja.

Mesna zadruga za poljoprivredni kredit u Rasovu – Mesna

zadruga za poljorivredni kredit u Rasovu osnovana je 1931. godine. Zadruga

je uspešno radila. Zadrugari su odrţavali svoje skupštine na kojima su

razmatrali rezultate svoga rada i mogućnosti za poboljšanje ţivota na selu.

Sreska stoĉarska zadruga u Pljevljima – Sreska stoĉarska zadruga

u Pljevljima osnovana je u julu 1934. godine, na inicijativu Rajka

Debeljevića, uĉitelja1050

. Osnivaĉkoj skupštini zadruge prisustvovao je veliki

broj seljaka i graĊana Prijepolja i prijatelja zadruge. Bogdan Nenadić,

predsednik opštine iz Pljevalja presedavao je na Osnivaĉkoj skupštini.

Pored Sreske stoĉarske zadruge u Pljevljima osnovane su stoĉarske

zadruge i u Novoj Varoši i Bijelom Polju.

Ovĉarska zadruga u Srezu sjeniĉkom – Tokom novembra 1932.

godine u Sjenici je osnovana Ovĉarska zadruga za Srez sjeniĉki sa sedištem

1047

Novi Pazar i okolina, (Urednik Mihailo Maletić), Beograd 1969, 497.

1048 IARNP ZZ-VP-NP – Radni dosije radnika Svetislava Nićiforovića – U selu

Mišĉiću kod Novog Pazara, prema tvrdnji ovog zadrugara, radila je dvorazredna osnovna

škola školske 1914/1915. godine.

1049 IARNP ONP inv. br. 2, list 42-53 – Zapisnik sa sednice Odbora opštine Novi

Pazar, odrţane, 26. februara 1938. godine

1050 Vidi, „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. III,

br. 43, Prijepolje, 1. avgust 1933. str. 4.


312

u BuĊevu1051

. Zadruga je osnovana na inicijativu poznatog zadruţnog

radnika Anta M. Tomovića. Juţni deo Sjeniĉkog sreza u nauci je poznat kao

Pešter. Na Pešteri se vekovima gajila na daleko ĉuvena sjeniĉka ovca. Cilj

ove zadruge bio je da sjeniĉku ovcu saĉuva od degenerisanja i da ovĉarstvo

kao glavnu privrednu granu ovoga kraja podigne na zavidan nivo.

Zadruga za gajenje sanskih koza u Prijepolju – Zadruga za

gajenje sanskih koza u Prijepolju osnovana je u februaru 1933. godine1052

.

Procenjeno je da će ovakva zadruga biti korisna za siromašne gradske

porodice koje nisu imale uslova da gaje krave. Zbog skupoće mleko nije

moguće kupiti u potrebnim koliĉinama. Predloţeno je da svako moţe gajiti

jednu sansku kozu. Preporuĉeno je da ovakva koza nije za one koji se bave

proizvodnjom velike koliĉine sira već za one kojima je potrebna veća

koliĉina mleka.

Posebno treba istaći, da je na osnivaĉkoj skupštini Zadruge za gajenje

sanskih koza u Prijepolju jednoglasno primljeno da u upravni i nadzorni

odbor mogu biti birane i ţene. To je jedinstven i pravi put priznavanja prava

ţene u Sandţaku.

Ovĉarska selekciona zadruga u BuĊevu – U BuĊevu kod Priboja je

tokom arpila 1933. godine osnovana Ovĉarska selekciona zadruga, na

inicijativu Strahinje Rogića, poljoprivrednog referenta1053

. Ineteresovanje i

odziv graĊana za ovu zadrugu bili su veliki.

Na osnivaĉkoj skupštini uĉlanjeno je 78 zadrugara. Za predsednika

ove zadruge izabran je Dušan Prijović.

Zdravstvena zadruga u Sjenici – Na inicijativu Anta Tomovića,

nastavnika GraĊanske škole, 10. decembra 1933. godine, osnovana je

Zdravstvena zadruga u Sjenici1054

. Osnivaĉkoj skupštini prisustvovao je

Stevan Z. Ivanić, predsednik Saveza zdravstvenih zadruga. Zdravstvena

sluţba u Sjenici radila je povremeno. Da bi se zdrastveno stanje stanovništva

poboljšalo zadruga je ulagale maksimalne napore.

1051

Vidi, „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. I,

br. 16, Prijepolje, 1. decembar 1932. str. 4.

1052 Vidi, „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. II,

br. 19, Prijepolje, 1. mart 1933. str. 4.

1053 B. M.: Ovĉarska selekciona zadruga u BuĊevu, „Sandţak― (List za kulturno i

ekonomsko podizanje Sandţaka), God. II, br. 21, Prijepolje, 15. april 1933. str. 8.




313

Vodna zadruga u Nedakusima – U Nedakusima kod Bijelog Polja

je, avguasta 1933. godine, osnovana Vodna zadruga1055

. Osnovana je na

inicijativu Pavla Ţutića, uĉitelja, Andre Stanića, posednika, Miloša

Vukovića, penzionera, Vlade Raiĉevića, predsednika opštine i drugih

uglednih ljudi iz opštine Nedakuske i varoši Bijelog Polja. To je bila nova,

prva zadruga ovoga tipa u Zetskoj banovini. Njena namena, zadatak i smisao

bio je iskorišćavanje prirodnih bogatstava vode iz reĉnog korita reke Lima

radi navodnjavanja Limske Doline, Sreza bepoljskog, u cilju povećavanja

ţetvenog prinosa, što je bilo od vaţnog privredno znaĉaja za Srednje

Polimlje, kao pasivnog kraja. Ustanovljeno je da se od Bijelog Polja do

Prijepolja pruţa oko 2000 hektara kao dlan ravne i rodne zemlje s obe strane

reke Lima, gde su se prostirali šumoviti ogranci planine Belasice i ravnica sa

ţitom, voćnjacima i izvorima kisele vode. Cilj zadruge bio je da Polimlje

pretvori u pravu Metohiju, koja je vredela da postane ţitnica ovoga kraja.

Voćarska zadruga u opštini Rasovskoj – Voćarska zadruga u

opštini Rasovskoj, u srezu Bjelopoljskom, osnovana je u decembru 1931.

godine1056

. Zadruga je osnovana na inicijativu privrednika Blagote Lakića,

predsednika opštine Rasovske. Zadruga je uspešno radila.

11.10. ELEKTRIFIKACIJA

Osvetljavanje lampom – Postoje razni putevi dolaska do svetlosti.

Ljudi su najpre nauĉili kako da ovladaju vatrom. Prvobitno, vatru su morali

da naĊu i da pokupe. „Palili su granje vatrom zapaljenog ţbunja i odrţavali

je koliko god su mogli. Kada bi se ona ugasila, odmah je poĉinjala nova

potraga za vatrom. Kasnije, ljudi su otkrili naĉine da sami prave vatru.

Udarajući kamen o kamen, trljajući drvo o drvo, mogli su da stvore iskre ili

proizvedu dovoljno toplote da zapale suvo drvo ili trud (primedba Hivza

Gološa: vrsta peĉurke koja raste na drvetu). Kad su jednom uspeli da

ovladaju ovom veštinom, mogli su da imaju svetlo i toplotu kad god

poţele―1057

.

1055

M. Popović: Vodna zadruga u Nedakusima, „Sandţak― (List za kulturno i

ekonomsko podizanje Sandţaka), God. II, br. 28 iI 29, Prijepolje, 1. septembar 1933. str. 5.

1056 Vidi, „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. I,


1057 Dejvid Barni: Svetlost, Politikin Zabavnik i Knjiga Komerc, Beograd 2006. str.

8.


314

Sandţak su ljudi naseljavali od praistorije (ţivot u pećinama

Smolućka pećina i druge) do današnjih dana. Prvi oblik osvetljavanja

korišćena je vatra. „U pećinam je upravo stalno morala tinjati vatra ne samo

da bi ih osvetljavala, da bi se odagnali neţeljeni namernici i zveri ili da bi se

ljudi samo ugrejali već i da bi se vatra saĉuvala―1058

. Ĉovek je izveo veliki

skok unapred: ovladao je vatrom – to mu je omogućilo da kuva hranu i da

pravi ĉvršće alatke1059

.

Ĉovek u Sandţaku ţiveo je u teškim uslovima za ţivot. Vatru je

koristio za ogrev i osvetljavanje dela kuće u kome se nalazilo ognjište.

Postojalo je verovanje kod neukog stanovništva: da je obavezno da gori vatra

u kući u vreme nepogoda, padavina kiše, grada i snega. Nad ognjištem uvek

su visile verige, lanac na kome se kaĉio kotao za kuvanje jela ili grejanje

vode.

Posebnu svetlost pruţala je mala pekara u sredini kuće, koja se

zagrevala pre peĉenja hleba. Njen kapacitet bio je mali i zadovoljavao je

samo potrebe jednog domaćinstva. Svetlost i topolota takvih pekara bili su

privilegija bogatijih meštana u Sandţaku.

Gradove i sela u Sandţaku je noću osvetljavala slaba i više

simboliĉna svetlost ognjišta, luĉa, „gašĉadi―, lampi, sveća i fenjera.

Ljudi su od davnina zapazili da ţivotinjska mast i biljna ulja gore

jarkoţutom svetlošću. To je bio prvi korak ĉoveĉanstva ka otkriću uljane

lampe. Da bi ulje gorelo moralo je da bude dobro zagrejano, a onda bi

buknulo i brzo izgorelo. Ljudi su izumeli fitilj, nešto što upija ulje tako da je

ono gorelo malo-pomalo. Uljane lampe se i danas koriste širom sveta, a u

Sandţaku su korišćene u prvoj polovini XX veka. Ţivotinjske masti su u

Sandţaku bile traţene i imale su visoku cenu.

Sveća do XIX veka su pravljene od loja ili pĉelinjeg voska. „Mnogo

su dimile, a davale malo svetlosti―1060

. Ako bi se zapaljena sveća nalazila u

sobi ukućani su postepeno trovani a da nisu ni znali. Ali drugog noćnog

osvetljenja gotovo da nije ni bilo.

U Sandţaku postoje mnogobrojne bare i male reke ponornice. Oko

njih raste barska biljka ševar. Kada naraste do odreĊene visine nastaje

stabljika na ĉijem vrhu se nalazi mali crni smolasti deo biljke „maca―. Kada

se ovaj deo natopi smolom, naftom, uljem ili gasom i zapali, gori dugo i

osvetljava prostor oko sebe u prirodi ili kućama. „Maca― ĉuvana je na suvom

1058

Grupa autora: U svetu hemije, Beograd, 1966. str. 36.

1059 Savremena ilustrovana enciklopedija – Tehnika, Beograd 1968. str. 20.

1060 Dejvid Barni: Isto, str. 9.


315

mestu i na dohvat ruke. Upotrbljavana je i u speleologiji za osvetljavnje

prolaza u pećinama i kao sigurnost od ugljendioksida i drugih štetnih gasova.

Ukoliko bi se ugasila „maca― ili bilo koja druga vatra, to je bio znak da taj

deo pećine treba što pre napustiti.

Luĉevina se posebno koristila za osvetljavanje prostora u vreme

mraka. Dobijana je od ĉetinarskog drveta, koje raste u planinskim delovima

Sandţaka.

„Gašĉad― su male lampe bez ogledala i bez šišeta, staklenog dela nad

plamenom. Imalo je mali fitilj koji je prolazio kroz poseban metalni uzani

deo koji je prolazio kroz otvor neke posude koja je imala manji otvor pri

vrhu. Davalo je slabu svetlost. Pri sagorevanju gasa ili loja mnogo je dimilo,

brzo se gasilo pred talasima vetra i kaĉilo se po sredini zida.

Lamba (turski), lampa (grĉki) je petrolejska lampa1061

. Za svoje

osvetljenje koristi petroleum, kameno ulje sastavljeno od smesa i otopina

gasovitih, teĉnih i ĉvrstih ugljenovodonika; nalazi se u pukotinama i

podzemnim slojevima gde natapa porozno kamenje, a sluţi kao odliĉno

sredstvo za osvetljenje1062

. Petroleum se upotrebljava za osvetljavanje1063

.

Lampe su bile zastupljene kod imućnijih stanovnika u Sandţaku.

Korišćene su za osvetljavenje prostorija za vreme svadbi, Bajrama, slava i

svih velikih okupljanja stanovnika. Retko su paljene jer se štedeo gas. Za

manje potrebe koristila su se gašĉad ili ognjišta, pored kojih su sedeli

mnogobrojni ukućani.

Fenjer (grĉki: phanari, starogrĉki: phanarion, i turski: fener, fenar) je

ruĉna zastaklena ili na drugi naĉin uokvirena svetiljka u kojoj gori sveća ili

petroleumska lampa. Ako je fenjer bio uokviren u staklo onda se zvao

„dţamli fenjer―, ako je bio okruglog oblika od mušeme, koji se kad nije u

upotrebi, mogao sloţiti, sklopiti, zvao se „mušemali fenjer―1064

. U Sandţaku

postojao je zastakleni fenjer ĉiji je ram od drveta. Korišćen je na seoskom

podruĉju. Veliĉina fenjera, ruĉnog rada nekog maštovitijeg ĉoveka sa sela

bila je razliĉita. Mogao se koristiti i po vetrovitom vremenu jer je svetlost

sveće ili lampe bila dobro zaštićena. Fenjeri su korišćeni za osvetljavanje

glavnih delova gradova u Sandţaku. Postojali su posebno zaduţeni radnici

opštine ili grada koji su odrţavali, palili i gasili fenjere, koji su se, po pravilu,

1061

Abdulah Škaljić: Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Svetlost, Sarajevo 1989.

str. 432.

1062 Milan Vujaklija: Leksikon stranih reĉi i izraza, Beograd 1980, str. 699.

1063 Grupa autora: Vojni leksikon, Vojnoizdavaĉki zavod, Beograd 1981. str. 393.

1064 Abdulah Škaljić: Isto, str. 279.


316

nalazili visoko na nekoj zgradi, da ih ne bi lomili, krali ili gasili

nedobronamerni graĊani ili deca.

Izgradnja hidrocentrala – Na podruĉju Sandţaka nije postojalo

nijedno preduzeće koje se bavilo praćenjem izgradnje raznih objekata na

rekama. U Uţicu je od 1924. godine posotajao Oblasni hidrotehniĉki odeljak

za uţiĉku i Rašku oblast, koji se bavio poslovima vodne sluţbe i vršio nadzor

nad slivovima reka Đetinje, zapadne Morave, Lima, Drine i Ibra1065

.

Organizovao je sluţbu vodomernih stanica na rekama, stanica za

hidrometeorološka merenja i osmatranja, izraĊivao projekte za podizanje

vodnih objekata (hidrocentrale, strugare, vodenice, vodovode i bunare) i

izdavao odobrenja za podizanje tih objekata.

Pod odobrenjem i rukovodstvom Oblasnog hidrotehniĉkog odeljka za

Uţiĉku i Rašku oblast uraĊeni su projekti za: hidrocentralu na reci Raškoj u

Novom Pazaru i u Perućcu, vodovode u Pljevljima i Prijepolju, regulisanje

reke Ibra izmeĊu Raške i Kosovske Mitrovice i spiskove vodnih objekata po

srezovima.

Novi Pazar sa okolinom tretiran je kao simbol privredne zaostalosti i

neprosvećenosti. Smatran je gradom sirotinje i zelenaša, bez industrije i sa

velikim brojem nezaposlenih; grad nepismenih i sredina koju su odlikovali

verski fanatizam, sujeverje i neznanje; grad ĉiji je politiĉki ţivot bio ispunjen

oštrim sukobima izmeĊu politiĉkih partija koje su vešto koristile versku i

nacionalnu raznovrsnost njegovih stanovnika. Grad je noću osvetljavala

slaba i više simboliĉna svetlost ognjišta, luĉa, „gašĉadi―, lampi i fenjera 1066

.

Poĉetak elektrifikacije Novog Pazara i Sandţaka je 30. maj 1913.

godine, kada je Opštinski odbor Novog Pazara doneo Odluku kojom

odobrava gospodinu Jakovu P. Ĉorbiću, trgovcu iz Raške, da u Novom

Pazaru izgradi Preduzeće za proizvodnju struje i osvetli ulice. Dobio je pravo

na besplatnu upotrebu i provoĊenja elektriĉne struje kroz sve ulice varoši

Novog Pazara kao i kroz reon ove varoši van varoši1067

. Elektrifikacija

Sandţaka je tekla oteţano i sporo. Odvijala se mnogo sporije od

elektrifikacije u ostalim delovima Jugoslavije1068

.

1065

Vodiĉ korz Arhivsku graĊu Titovih Uţica, Titovo Uţice, 1990. str. 53.

1066IARNP Zbirka Miodraga Radovića knj. 1; Miodrag Radović: Rankove centrale,

Novi Pazar 2001. str. 7.

1067 IARNP NO Inv. br. 1; Miodrag Radović: Rankove centrale, Isto, str. 8.

1068 Opštirnije o elektrifikaciji u u Jugoslaviji, posebno u pojedinim delovima

Sandţaka uporedi sa inţ. prof. M. N. Štirski: Elektrifikacija Jugoslavije od 1900. do danas,

Tehniĉka biblioteka, Beograd 1946. str. 20-50.


317

Slika br. 23 – Hidrocentrala u Novom Pazaru, 1930. godina

Snaga vode u Sandţaku korišćena je retko. Na reci Rašci i Bistrici

izgraĊena su veća postrojenja1069

. Krajem 1931. godine elektriĉna energija

nije se proizvodila ni u minimalnom obimu za javne potrebe Novog Pazara,

Sjenica i Tutin1070

. Novi Pazar je jedini tada imao svoju centralu sa vodnom

turbinom od 130 KS ili 1x105 kilovata1071

, koja je proizvodila struju samo za

100 sijalica.

U Novom Pazaru je privatna Elektriĉna centrala „Vrbak― ušla u

pogon 1928. godine1072

, dok je Hidroelektriĉna centrala „Sandţak― stavljena

1069

Statistiĉki godišnjak 1934-1935, knj IV, Beograd 1936. str. 9-11.

1070 Branko Tanasijević: Poĉetak i razvoj elektrifikacije na podruĉju „Elektrosrbije―

Kraljevo, Kraljevo 1994. str. 169. - Sjenica je prvi put elektrificirana 1946. a Tutin 1947.

godine. Prvo elektriĉno osvetljenje u Sjenici se pojavilo krajem 1945. godine. Tada je

izgraĊena termoelektriĉna centrala sa niskonaponskom elektriĉnom mreţom. Tutin je prvo

elektriĉno osvetljenje dobio 1947. godine iz „Pilane― gde je bio postavljen elektriĉni

generator. Ulasci u pogon generatora elektriĉnih centrala Sistema elektroprivrede Srbije su:

HE „Zvornik― 1955, 1956, 1957. i 1958. godine, HE „Bistrica― 1960. godine, HE „Kokin

Brod― 1962. godine, HE „Bajina Bašta― 1966. 1968. 1982 godine i HE „Gazivode― 1981.

godine.

1071 Branko Tanasijević: Poĉetak i razvoj elektrifikacije na podruĉju „Elektrosrbije―

Kraljevo, Isto, str. 172.

1072 Isto, str. 187.


318

u pogon 8. novembra 1931. godine1073

. Prva centrala je bila sa

jednosmernom strujom. Druga je bila sa trofaznom strujom. Hidroelektriĉna

centrala „Sandţaka― u Novom Pazaru imala je vod preko jaza. SagraĊena je

za opskrbno (potrošaĉko) podruĉje 10.364 stanovnika1074

. Elektriĉna centrala

u Rudno ušla je u pogon 1934. godine.

Termoelektrana u Beranama izgraĊena je (1936-1939). Puštena je

u pogon 1939. godine i registrovana na ime Koste Popovića1075

. Zapošljavala

je dva stalna radnika. Radila je sve do 1943. godine.

11.11. BANKE I ZAVODI

U Novm Pazaru je 1900. godine postojala Poljoprivredna banka

(Menafi‘sandigi), koja je imala svoga predsednika i ĉetiri ĉlana. Kapital

Banke iznosio je 55.000 groša1076

.

U Pljevljima postojala je Filijala Polimske banke1077

. Radila je kao

Polimska banka – a.d. Filijala u Prijepolju od 1929. godine1078

. Uspešno je

poslovala do 1941. godine1079

.

Nikšićka kreditna banka – Podruţnica Pljevlja radila je tokom

1921. godine1080

. Iste godine je ukinuta.

1073

IARNP ZH knj. 4; Miodrag Radović: Elektroras – Novi Pazar (1944-1974),

(nd), str. 2.; opširnije o problemima elektrifikacije vidi, inţ. L. Lendvaj: Problemi

elektrifikacije – pitanje i stanje elektrifikacije u Jugoslaviji, Beograd 1930; i Statistika

elektriĉnih centrala Jugoslavije iz 1932. godine (Izdanje Saveza elektriţnih centrala Savske

banovine), Zagreb 1933.

1074 Statistika elektriĉnih centrala Kraljevine Jugoslavije – Stanje u julu 1932.

godine, Zagreb 1933. str. 90-91.



1076 Dr Skender Rizaj: Novopazarski sandţak u 1900/1. godine, Kraljevo 1971. str.

6.

1077 AJ 65-1381-2365; Privredni adresar Kraljevine Jugoslavije, Beograd 1934-

1935. str. 1375.

1078 AJ 65-1381-2365.

1079 AJ 65-1381-2365.

1080 Jugoslovenski kompas – Finacijalni dio, (Uredio: Vladimir Pavlaković), Zagreb

1921. str. 164.


319

Polimska banka – Filijala u Sjenici osnovana je 1929. godine.

Radila je do 1932. godine1081

.

Sjeniĉka privredna banka osnovana je 1914. godine. Za vreme

Prvog svetskog rata nije radila. Rad je obnovila 1919. godine i radila je do

1921. godine1082

.

Prva prijepoljska banka osnovana je 1925. godine. Osnivaĉi banke

su bili Gliša Veselinović, trgovac, Isak N. Zindović, trgovac, Jusuf Srna,

trgovac, Bećir H. Hasanović, trgovac, Jovan Spasić, direktor gimnazije,

Bećir Mirić, trgovac, Milivoje M. Milivojević, kafandţija, Milivoje

Vidaković, ĉinovnik ovdašnji, Mihailo Strahinjić, sajdţija, D. Zindović,

trgovac, Milan Vrpović, kapitalista, Vojislav J. Gospić, obućar, Jovan

Muĉević, šef finansijske uprave, Josif JevĊević, školski nadzornik i Andţika

S. Mušić, sreski sanitarni referent1083

.

Limska banka u Prijepolju osnovana je 1925. godine, kao

akcionarsko društvo, sa sedištem u Prijepolju1084

. Banku su otvorili 43

akcionara: trgovaca, zanatlija i okruţnih ĉinovnika. Osnovana je sa ciljem da

radi prema pravilima predviĊene poslove, pomaţe razvijanje privrede,

trgovine i industrije1085

. Ova banka je od 1929. godine imala svoje filijale u

Pljevljima i Sjenici1086

. Radila je do poĉetka Drugog svetskog rata. Filijala u

Sjenici prestala je sa radom 1932. godine.

Drţavna hipotekarna banka osnovla je 1921. godine Glavnu

filijalu u Prijepolju1087

, koja je radila kao agencije ove banke. Radila je do

1927. godine.

Novopazarska banka je osnovana 1914. godine. Radila je sa

prekidima: 1914. 1919-1929. i 1931-1932. godine1088

. Za vreme Prvog

1081

AJ 65-1381-2365; Privredni adresar Kraljevine Jugoslavije, Beograd 1934-

1935. str. 1375.

1082 AJ 65-1401-2385.

1083 AJ 65-1381-2365.

1084 AJ 65-1381-2365; „Sluţbene novine Kraljevine SHS―, br. 4493, Beograd od

31. januara 1926.

1085 AJ 65-1381-2365. – Banka je radila do poĉetka Drugog svetskog rata.

1086 AJ 65-1381-2365; „Sluţbene novine Kraljevine SHS―, br. 4493, Beograd, 31.

januar 1926.

1087 AJ 125-109-125; uporedi, dr Miomir Glomazić: Istorija Drţavne hipotekarne

banke 1862-1932. Narodna misao, Beograd 1933.

1088 AJ 65-1344-2328.


320

svetskog rata nije radila. Obnovila je rad 1919. godine. Uspešno je radila do

1932. godine1089

.

1089

AJ 65-1344-2328.


321

Glava dvanaesta

12. RAZVOJ ŠKOLSTVA U SANDŢAKU

Sandţak je kraj gde su se razvijali prvi uslovi psimenosti i

prosvećenosti, kraj sa najvećim brojem manastira kao kulturnih centara

(Mileševo, ĐurĊevi Stupovi, Sopoćani…), ĉiji su umetnici prevazišli svoje

uĉitelje Grke1090

. Na ovom podruĉju nastao je veliki broj dţamija, medţlisa,

mekteba, medresa i ruţdija, gde se obrazovala muslimanska inteligencija.

Hrišćansko sveštenstvo je odrţavalo pismenost po manastirima, neophodnu

za crkvene obrede1091

.

Slika br. 24 – Jedna stranica Miroslavljevog jevanĊelja

1090

IAR NP NOS Deţeva inv. br. 98, p. 50, list 3. – Zapisnik sa Prvog sabora

prosetnih radnika Sandţaka u Sjenici, 29. aprila 1954. – Na ovom saboru uĉestvovali su

prosvetni radnici srezova: Sjeniĉkog, Deţevskog, Štaviĉkog, Mileševskog, Pribojskog,

Zlatarskog i Bjelopoljskog.

1091 IAR NP NOS Deţeva inv. br. 98, p. 50, list. 5.

mailto:SAND@AKU


322

U crkvi Svetog Petra na Limu, u bjelopoljskom kraju poĉelo je doba

pismenosti i stvaralaštva. U XII veku napisano je Miroslavljevo jevanĊelje i

Divoševo jevanĊelje u slavu bosanskog plemića Divoša Tihoradića1092

.

Slika br. 25 – Stranica Kur′ana koji se ĉuva u Husein-pašinoj dţamiji u Pljevljima1093

.

Nakon dolaska Osmanlija na prostoru Sandţaka je, pored ćirilice,

razvijano i arapsko pismo. U XVI veku nastao je rukopis Kur'ana u Husein-

pašinoj dţamiji u Pljevljima i veliki broj knjiga, rukopisa i dokumenata od

neprocenjive vrednosti za nauĉna istraţivanja u Sandţaku. U Osmanlijskom

periodu nastao je 96 vrsta dokumenata, oĉuvanih u istorijskim arhivima i

privatnim zbirkama. U Osmanlijskom periodu vladavine od XIV do XX veka

nastale su mnoge osnovne i srednje verske i svetovne škole. Njihova tradicija

masovnosti nastavljena je i u XX veku. Otvoren je veliki broj osnovnih i

skroman broj srednjih škola u svim gradovima i mnogim selima Sandţaka.

Školstvo Sandţaka je, u skladu sa administrativno-teritorijalnom

podelom posle Prvog balkanskog rata, podeljeno izmeĊu Srbije i Crne Gore.

1092

Bijelo Polje u trećem milenijumu, Beograd 2005. str. 24.

1093 Uzeir Bećović: Husein-pašina dţamija, Podgorica 2006. str. 210. – Pojedine

stranice ove knjige su raĊene u pozlati, što je ĉini raskošnom, ĉitljivijom i zanimljivijom za

uĉenje i nauĉno istraţivanje. Poĉeci pojedinih poglavlja raĊeni su lepšim i većim,

pozlaćenim slovima, a ukraj njih se uvek nalazi minijatura, dok su taĉke na kraju redova u

vidu pozlaćenog osmolista


323

Srbiji su pripadali Raški i Prijepoljski okrug, Crnoj Gori pripadali su

Andrijeviĉki, Beranski, Bjelopoljski i Pljevaljski okrug. Na isti naĉin je i

školstvo podeljeno. Stanovništvo koje je govorilo jedan jezik školovalo se na

srpskom, crnogorskom i osmanskom jeziku. Deca pripadnika islama su pre

podne uĉila u mektebima na osmanskom, arapskom i svom jeziku a popodne

pohaĊala su svetovnu školu, gde se nastava izvodila na srpskom ili

crnogorskom jeziku.

Prosvetni razvitak kod hrišćanskog i islamskog stanovništva tekao je

podvojeno. „Pred kraj XIX veka i kod jednih i kod drugih oseća se uticaj

svetovne kulture kako su verski elementi još prevlaĊivali. Potiskivanje tih

elemenata vršilo se brţe kod pravoslavnih nego kod Muslimana. Sistemi

školstva kod Muslimana bio je ovakav. Najniţe škole su bile „sibijan

mektebi― koji su obuhvatili decu od 5 do 7 godina, a uĉila se osnovna

pismenost i najnuţniji verski obredi. Đaci su, izuzev gradova, sedeli na podu

i nisu bili podeljeni u razrede. Osnovnu školu i „iptidahiju― pohaĊala su deca

od 7 do 11. godina. Nastava je bila verska i svetovna i to na turskom jeziku.

Niţu gimnaziju „ruţdiju― pohaĊala su deca od 11 do 15 godina. Podeljena je

bila na mušku i ţensku. Školu je pohaĊao manji broj pravoslavne dece.

Nastava je bila predmetna, a nastavnici uĉitelji „mualimi―. Više gimnazije

postojale su samo u Novom Pazaru i Pljevljima. U većim mestima postojale

su turske bogoslovije – „medrese― koje su spremale hodţe, a predavali su u

njima profesori „muderizi―. Uĉiteljskih škola u Sandţaku nije bilo. Poĉev od

niţih gimnazija uĉili su se jezici turski, srpski, persijski a kasnije i francuski.

Materijalno izdrţavanje škola po selima snosili su Ċaĉki roditelji a po

gradovima drţava. U otmenim muslimanskim kućama odrţavalo se

nacionalno pismo „bosanĉica― ili „stepanĉica―.

Školovanje kod pravoslavnih do polovine XIX veka nije dovoljno

nauĉno istraţeno. Posle Prvog srpskog ustanka jedan deo pravoslavnog

stanovništva se iselio skoro, a naroĉito graĊanstvo. Biće da je pismenost bila

razvijenija, nego kasnije u XVIII i XIX veku. Nesmetano osnivanje

svetovnih hrišćanskih škola u Sandţaku poĉelo je oko 1878. godine, posle

Sanstefanskog ugovora. U ovom ugovoru bilo je predviĊeno da Veseljenski

patrijarh moţe pri crkvama otvoriti neku vrstu uĉilišta u kojima će

pravoslavna deca uĉiti da pevaju crkvene pesme i da se mole bogu i ništa

više.

U drugoj polovini XIX veka meša se starinsko i novo obrazovanje.

Starinsko obrazovanje u manastirima kao u Sv. Trojici u Pljevljima i

Mileševu posle njegove obnove 1860. godine. Ovo je bilo struĉno

obrazovanje za sveštenike i kaluĊere. Oko sredine XIX veka obnavlja se

pravoslavno graĊanstvo koje stvara škole u kojima se uĉilo ĉitati, pisati i

bogu moliti. Škole su otvarane inicijativom naroda, a organizovale su ih


324

crkvene opštine. Turske vlasti su pravile velike smetnje a naroĉito u

pograniĉnim selima. Iz prošlog veka su škole u Mileševskom srezu: u

Mileševu, Prijepolju, Tocima, Seljanima; u Zlatarskom: u Novoj Varoši,

Štitkovu, Bistrici i Radijevićima; u Pribojskom: u Priboju, Krnjaĉi i

Golešima; u Sjeniĉkom: u Sjenici, Lopiţama i Štavlju; u Deţevskom: u

Novom Pazaru i Vraĉevima1094

; u Bjelopoljskom: u Bijelom Polju i Obodu;

u Pljevaljskom: u Pljevljima, Otilovićima, Bobovu, Ilijinom Brdu i

Prenĉanima. Uĉitelja u Prenĉanima plaćala je Srbija i Crna Gora. Školom je

u stvari upravljao uĉitelj―1095

.

Hrišćanske škole u Sandţaku su tokom XIX veka snabdevane

literaturom iz Prištine. Literaturu je uglavnom nosio Stevan Marković, koji je

jedan put godišnje obilazio ceo Novopazarski sandţak do Pljevalja i juţno do

Prizrena, Đakova (Đakovice) i Peći1096

.

Kazne za slabe i nestašne uĉenike su bile moralne i fiziĉke, surove i

retke. Uĉitelje je plaćala crkvena opština. Uĉitelji su pomagali popu pri

obredima. Vladike su plaćale i premeštali uĉitelje do 1890. godine, kada je

Kraljevina Srbija plaćanje preuzela i to ilegalno, a i dalje se vodilo kao da ih

plaća Raško-prizrenska eparhija. Škole po selima bile su retke. U doba

osmanlijske vlasti u Sandţaku je Raško-prizrenski episkop uţivao

autonomiju u otvaranju škola, tamo gde je našao za shodno1097

. Ali sudbina

te autonomije je bila usko vezana za Carigradsku patrijaršiju.

Nakon ustrojstva nove vlasti posle Prvog balkanskog rata, otvaraju se

osnovne škole, niţe gimnazije u Prijepolju i Novom Pazaru i viša gimnazija

u Pljevljima. Turske škole osim „sibijan mekteba― i „medresa― prestale su da

rade. Muslimanska deca su nerado išla u drţavne škole zajedno s

pravoslavnom decom. Pravoslavnih uĉenica bilo je duplo manje od

muškaraca, dok muslimanska ţenska deca nisu uopšte pohaĊala školu. Prvi

svetski rat bacio je školstvo unazad. Za vreme ovog rata radile su samo neke

škole po gradovima, uĉitelji su bili Jugosloveni iz Austro-Ugarske. Nastava

je izvoĊena samo latinicom, a od jezika uĉio se nemaĉki. Posle prvog

1094

Postoje verovanja i tvrdnje da je škola u Vraĉevima postojala kao manastirska

škola u vreme Prvog srpskog ustanka. Takva hipoteza zasniva se na neobjavljenim

istorijskim izvorima (sećanju) koji se ĉuvaju u Pokrajinskom zavodu u Prištini. Ako bi se

tvrdnja dokazala, to bi bila najstarija svetovna osnovna škola u Sandţaku.

1095 IAR NP NOS Deţeva inv. br. 98, p. 50, list 4


1985. str. 86.

1097 O radu škola na prostoru Srbije i Juţnih krajeva u XIX veku uporedi, Mihailo

Mingej Petrović: Školstvo Srbije 1804-1913. – Dokumenti i kazivanja, Beograd 1980; Vidi,

„Politika―, br. 1449, Beograd od 22. januara 1908. str. 1.


325

svetskog rata nastupio je novi polet u prosveti Sandţaka. U periodu od 1918.

do 1941. godine broj škola se uĉetvorostruĉio. Škole su bile prepuštene na

materijalno izdrţavanje opštinskim samoupravama, a materijalno poslovanje

su vršili školski odbori. Osnivane su crkvene školske opštine. PohaĊanje

škole po zakonu je bilo obavezno, ali u praksi to nije sprovoĊeno, tako da

oko 50% muslimanske muške dece nije pohaĊalo školu, a ţenske 50%. Broj

nepismenih iznosio je preko 50%. Posle 1938. godine izdrţavanje škola su

preuzele banske uprave, ali budţeti su opet bili minimalni. U Sandţaku

izdrţavanje škola vršila je uprava Zetske banovine. Školske zgrade je

podizao narod uz minimalnu pomoć drţave.

Srez

Procenat

nepismenosti

kod muških

Procenat

nepismenosti

kod ţenskih

Opšta

nepismenost

1 2 3 4

Novovaroški 38, 6 87, 1 63, 0

Pljevaljski 39, 1 87, 8 68, 3

Bjelopoljski 54, 8 89, 1 78, 3

Mileševski 69, 5 76, 0 76, 0

Deţevski 62, 8 94, 5 78, 6

Pribojski 67, 5 94, 6 81, 4

Sjeniĉki 71, 5 94, 3 82, 8

Štaviĉki 80, 3 98, 3 89, 2

Prosek nepismenosti u Sandţaku 60, 5 92, 1 77, 2

Tabela broj 28 – Nepismenost u Sandţaku 1931. godine1098

.

Nadzor nad školama preduzeli su školski nadzornici, koji su obilazili

školu dva puta godišnje. Inspekciju verske nastave vršila su svetovna lica.

Školski nadzornici bili su uĉitelji koji su se isticali na radu, ili oni koji su

svršili VPŠ.

Po svim sreskim mestima postojale su tipiĉne graĊanske škole. Za

prelaz iz njih u gimnazije morao se polagati dopunski ispit. Od 1933. godine

za upis u prvi razred gimnazije uvedeni su prijemni ispiti. U vojnu akademiju

1098

„Glas Sandţaka― (List za kulturno-ekonomsko podizanje Sandţaka), God. II,

br. 2, Novi Pazar od 15. februara 1941. str. 1.


326

je primano vrlo malo uĉenika iz ovih krajeva. Više gimanzije su postojale u

Pljevljima od 1901. godine i u Novom Pazaru od 1913. godine do kraja

1928/1929. godine, kada su ukinuti viši razredi da bi se 1938/39. godine

otvorila opet samoupravna viša gimanzija. Niţe gimanzije su postojale u

Prijepolu od 1913. godine, u Novoj Varoši i Bijelom Polju od 1924. godine.

GraĊanska škola je postojala u Sjenici od 1927. godine. Postojale su i ţenske

zanatske škole u svim sreskim mestima, a u Sjenici i Ćilimarska škola.

Radniĉki podmladak posećivao je specijalne veĉernje škole. Telesne škole su

zakonom bile zabranjene i premda su tolerisane.

Školski praznici su bili: pored nedelja, roĊendan Kralja, Dan

ujedinjenja, Sveti Sava, Štrosmajerom dan, Ćirilo i Metodije, Boţić, Uskrs,

Ċaĉke slave i svi ostali veći verski praznici. Za Muslimane još Bajram i

Ramazan. Sveti Sava je proslvaljan kao školska slava a Vidovdan kao

završna školska sveĉanost.

Do „Obznane― veći broj prosvetnih radnika u Sandţaku pripadao je

naprednom pokretu, a kasnije najveći broj demokratskoj, a neki

socijalistiĉkoj ili zamljoradniĉkoj partiji. „Šestog aprila 1941. godine prestao

je rad u školama―1099

.

IzmeĊu dva svetska rata u Novom Pazaru i Srezu deţevskom bilo je

svega 13 osnovnih škola koje su bile smeštene u drţavne zgrade. Dve su

škole radile u privatnim zgradama. školske zgrade u Srezu imele su samo po

dve uĉionice. Prema priĉama starijih uĉitelja, nastava je izvoĊena na

verbalan naĉin, a „izuzev table i raĉunaljke malo je koja škola imala šta

drugo―1100

.

U Novom Pazaru postojale su Ţenska radniĉka škola, Struĉna

produţna škola i Viša samoupravna gimnazija. Najbolje snabdevena škola

bila je Gimnazija u Novom Pazaru. Imala je 1128 uĉila, Ċaĉku biblioteku sa

1111 knjiga i nastavniĉku biblioteku sa 1623 knjige1101

. Sve škole su imale

Ċaĉku i nastavniĉku knjiţnicu (biblioteku). Đaĉke knjiţnice su bile

siromašne, dok su nastavniĉke biblioteke imale dosta knjiga dobrog izbora.

U Sandţaku kod jednog dela islamskog stanovništva je vladalo

mišljenje da moraju biti protiv škola koje nisu dobre, i koje nisu korisne

1099

IAR NP NOS Deţeva inv. br. 98, p. 50, list 6.

1100 IAR NP NOS Deţeva inv. br. 98, p. 49, list 3 – Izveštaj grupe školskih

inspektora o radu škole i kulturno-prosvetnim prilikama u Srezu deţevskom, 1955. godine.

1101 IAR NP NOS Deţeva inv. br. 98, p. 49, list 4.


327

onoliko, koliko bi trebale i mogle da budu1102

. U Srezu mileševskom školske

zgrade većinom su privremene, stalnih je vrlo mali broj, malo ih je koje bar

do nekle odgovaraju potrebama škole, a dosta njih na sve više liĉe nego na

školu. Uĉionice su bile mraĉne, ne okreĉene, sa klupama koje su se

neprestano kretale, kao na federima, dajući izvesne glasove i u kojima je

sedelo i po sedmoro dece, mada u njihovom nedostatku, deca su sedela na

podovima1103

.

Stanovništvo Sreza mileševskog, Ċaci i uĉitelji su priţeljkivali da će

doći vreme kad će školi biti poklonjena puna paţnja, kad će se u svim

školama raditi bar sa dva razreda, kad će škole biti snabdevene svim

potrebnim uĉilima i nameštajem, kad će putevi koji vode ka školi biti u

ispravnom stanju i kada će se dolinom reke Lima putovati autom ili

vozom1104

.

Stanovništvu Sandţaka bilo je jasno, „da bi se koraĉalo uporedo sa

kulturom i civilizacijom, jedan od najbitnijih uslova leţi u što manjem

procentu nepismenosti jednoga naroda―1105

. Intelektualci u Sandţaku

postavili su cilj i zadatak: da narod ispliva iz privredne krize, da ga pored

pismenosti politiĉki i privredno osposobi1106

.

12.1. SIBIJAN MEKTEBI, IBTIDAIJE I MEDRESE

U osmanlijskom periodu obrazovanju je poklanjana velika paţnja.

„Sibijan- mektebi― (mesta za uĉenje dece) bili su veoma rasprostranjeni. U

Novom Pazaru je radilo 12 mekteba. Od tog broja 9 je bilo muških i tri

ţenska „Sibijan- mekteba―, u kojima su versku nastavu obavljale uĉiteljice

(„mualime―). Nastava je poĉinjala s bukvarom na arapskom jeziku – Elif

1102

Milivoje P. Ţutić: Ukidanje škola, „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko

podizanje Sandţaka), God. I, br. 7, Prijepolje, 1. maj 1932. str. 4.

1103 Dušan V. Aleksić: Stanje škola u Sandţaku, „Sandţak― (List za kulturno i

ekonomsko podizanje Sandţaka), God. II, br. 27, Prijepolje, 1. avgust 1933. str. 2.

1104 Isto, str. 3.

1105 Rad. V. Tomašević: Prosvetne prilike u Srezu beranskom, „Sandţak― (List za

kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. III, br. 34, Prijepolje, 1. januar 1934. str.

8.

1106 „Sandţak― ( List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. III, br.

34, Prijepolje, 1. januar 1934. str. 9.


328

sufarom, a završavala nakon dve ili tri godine s upoznavanjem Kur′anom

1107.

Sibijan-mektebi su radili u dţematima pri dţamijama. Uĉitelji su bili sibijan-

mualimi, najĉešće sami imami dţamija. Trajali su dve godine. U Novom

Pazaru postojali su mektebi: „Nad gradom―, u Ćukovcu „Ĉaršembe―, Ţenski

mekteb hodţe Solihe, mešoviti mekteb kod „Pašine dţamije― – bio je jedan

od boljih, „Hadţihurem― kod Bor-dţamije, „Esman-hodţin― mekteb u Lugu,

„Antunalem― mekteb1108

, ţenski mekteb „Hadţi-efendinice―, „Mekteb u

Hoćanskom sokaku―, „Melajski mekteb― – bio je njastariji, „Mejrem –

hodţin― mekteb u Bukrešu za ţensku decu.

Prvo versko obrazovanje sticalo se u mektebima, poĉetnim verskim

školama, kojih je u Sandţaku bilo veliki broj u svim gradovima i mestima u

Sandţaku. Uĉilo se ĉitanje i pisanje arapske azbuke (harfova), pravilno

ĉitanje Kur‘ana, uĉenje izvesnih poglavlja iz Kur‘ana i ostalo što je potrebno

za obavljanje verskih obreda1109

. Karakteristiĉno za mektebe bilo je da nije

odreĊeno vreme za trajanje godišnje nastave, jer se uĉilo preko cele godine.

Za uĉenike mekteba nije bilo propisano doba starosti za primanje u mekteb.

Mektebi su bili otvoreni za decu svih uzrasta. Mektebi su izdrţavani iz

sredstava samostalnih vakufa namenjenih za tu svrhu, i od priloga što su ih u

naturi davali stanovnici iz teritorijalne nadleţnosti mekteba.

U Sjenici je 1900. godine bilo 15 mekteba sa 481 uĉenika (277

muških i 204 ţenakih), a u selima bilo je 23 sibijan-mekteba sa 1038 uĉenika

ili 825 muških i 213 ţenskih. U Bijelom Polju je bilo 4 sibijan-mekteba u

kojima je pohaĊalo 261 uĉenik ili 143 muških i 118 ţenskih. U Novoj Varoši

je bilo dva sibijan-mekteba: jedan za muškarce - 122 uĉenika i jedan za ţene

- 44 uĉenice1110

.

1107

Grupa autora: Novi Pazar i okolina, Beograd 1969. str. 424; Velizar Nedović:

Školstvo i vaspitanje u Sandţaku za vreme Turaka (1459-1912), „Nastava i vaspitanje―,

Beograd 1958. str. 33-41. i 115-121; opširnije o sibijan-mektebima vidi, Mevlud Dudić:

Uloga sibijan-mekteba u oĉuvanju islama u Sandţaku, (odbranjena doktorska disertacija

2007. godine na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru).

1108 IASRNP ZMR kut. 1; Opširnije o mektebu kod Antun Alem dţamije vidi,

Slavica Vujović: Mekteb uz Altun-Alem dţamiju u Novom Pazaru, „Novopazarski


1109 Abduselam I. Balagija: Uloga vakufa u verskom i svetovnom prosvećivanju

naših Muslimana, Beograd 1933. str. 5; Jašar Redţepagić: Školstvo i prosveta u Novom

Pazaru od XV do XX stoleća, „Novopazarski zbornik―, br. 18, Novi Pazar 1994. str. 85-110.

1110 Dr Skender Rizaj: Novopazarski sandţak u 1900/1. godini, Kraljevo 1971. str.

8-14; O razvoju mekteba na podruĉju Kosovskog vilajeta u kome su krajem XIX i poĉetkom

XX veka bili i krajevi Sandţaka, vidi, Mudţait Asimov: Sibijan-mektebi u Kosovskom

vilajetu krajem XIX veka na osnovu Slname, „Zbornik Filozofskog fakulteta u Prištini―, knj.

2, Priština 1992. str. 25-35.


329

U srezovima u Sandţaku organizovana su muftijstva. Pred posebnom

komisijom svaki hodţa polagao je ispit za drţavnog imama. Polagani su

sledeći predmeti: uĉenje Kur'ana i tedţvida, islamsko verovanje, ibadet,

muharemat, šurut na erkani niţa, osnovna pismenost na drţavnom

sluţbenom jeziku, temeljno poznavanje Uredbe o voĊenju matice u

administraciji, kriviĉni zakon za nepravilnosti uĉinjene u administraciji i

Zakon o ustrojstvu vojske: odeljak i o ţenidbi oficira, podoficira i vojnika i o

regrutnim komisijama1111

. Imam je bio obavezan da poznaje persijski (ĉitanje

i lepo pisanje), arapski i turski. Sibijan-mektebi su zvaniĉno bili zatvoreni

29. aprila 1926. godine Odlukom Ministarstva prosvjete Kraljevine SHS1112

.

Istorijski izvori govore da su sibijan-mektebi kasnije nastavili rad. Ministar

prosvete Kraljevine Jugoslavije je 5. marta 1931. godine doneo odluku da

sibijan-mektebi nastave sa radom i da ih pohaĊaju deca od 5 do 7 godina1113

.

Nastava je bila verska i saopštavana je uĉenicima na raznim jezicima:

drţavnom (srpskom i crnogorskom), albanskom, turskom i arapskom1114

.

Mektebi su postojali 1933. godine u Ursulama, opština Kladniĉka, srez

Sjeniĉki1115

, u Sjenici je osnovan 1935. godine1116

i u Tuzinju opština

BuĊevaĉka, Srez sejniĉki1117

.

U Sandţaku 1931. godine radili su sibijan-mektebi u sledećim

mestima: u Sjenici kod Velike dţamije (Bijele dţamije) i kod Ćatovića

dţamije, Draţeviću – Srez sjeniĉki; Prijepolju u kraju zvanom „Vakuf― u

mestu zvanom „Šarin Pov― – Srez mileševski; Pljevlju dva mekteba – Srez

pljevaljski; Kruševu, Lukarima, Gornjoj Jošanici, Goševu, Bajevici, Ĉašić

Docu, Novom Pazaru (6 mekteba) i Trnavi – Srez deţevski1118

.

Sibijan-mektebe izdrţavali su i plaćali nastavnike ili vakufi ili sam

muslimanski narod. Svrha ovih škola bila je iskljuţivo versko vaspitanje.

Deca su uĉila napamet delove Kur‘ana na arapskom jeziku.

Rušdija je bila niţa a ibtidaija viša gimanazija. Sredinom

devetnaestog veka u Sandţaku osnivaju se ruţdije, prvi stupanj srednjih

1111

IAR NP OS u Sjenici, „OV― 1952, dok. 156/52.


1113 Adnan Prekić: Islamska zajednica u Pljevljima, II, „Almanah―, br. 37-38. str.

171.

1114 AJ 66-1364-1584.

1115 IAR NP OS u Sjenici, „OV― 1952, dok. 1147/52



1118 AJ 66-1364-1584.


330

škola u Osmanlijskoj Carevini1119

. U Novoj Varoši je 1850. godine

podignuta ruţdija. Ruţdije su osnovane u Novom Pazaru, Sjenici, Bijelom

Polju i Pljevljima. Ove škole pohaĊala su deca islamske i hrišćanske

pripadnosti. Postoje sluĉajevi da su hrišćani bili imami u pojedinim

dţamijama, koji su završavali ruţdije i usavršavali se u velikim gradovima

Osmanske carevine. Rušdije su 1900. godine postojale u Sjenici sa 50

uĉenika, Novom Pazaru sa 56 uĉenika i Bijelom Polju sa 26 uĉenika.

Ibtidaija je verska osnovna škola koja je trajala tri godine. Ova vrsta

škole 1900. godine postojale su u Bijelom Polju sa 26 uĉenika i Novom

Pazaru sa 125 uĉenika.

Medresa je bila najveća verska škola. Verska škola najvišeg ranga u

islamu u Novom Pazaru bila je medresa, koja je osnovana 1540. godine1120

.

Prestala je sa radom 1941. godine1121

. Uĉenje u medresi trajalo je 12 godina.

Svršeni uĉenici oslobaĊani su vojne obaveze i ţivot su posvećivali pozivu

propovednika vere Muhameda a.s. Medresa u Pljevljima otvorena je krajem

XVI veka1122

. Uspešno je radila do balkanskih ratova. Medresa u Prijepolju

otvorena je 1. novembra 1934. godine i radila je do 1941. godine1123

.

12.2. OSNOVNO OBRAZOVANJE

Osnovno obrazovanje u Sandţaku ima dugu tradiciju. Sudeći prema

vrstama dokumenata, osnovna pismenost uĉena je u manastirima,

dţamijama, mektebima, osnovnim školama i samouĉki.

U Sandţaku su školske 1904/1905. godine radile sledeće škole: u

manastiru Crna Reka, Novi Pazar, Vraĉevi, Sjenica, Lopiţe, Stranjane,

Aljinovići, Štavalj, Suho-dol (Suvi Do), Nova Varoš, Štitkovo, Radijevići,

Bukovik, Radojinja, Bistrica, Belo Polje (Bijelo Polje), Pećarska, Pljevlje,

Meljak, Stilovo, Otilovići, Ilino Brdo, Krnjaĉa, Bobovo, Kosanica,

1119

Abdulah Škaljić: Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, (Šesto izdanje), Svjetlost,


1120 Dr Ismet Kasumović: Školstvo i obrazovanje u Bosanskom ejaletu za vrijeme

osmanske uprave, Mostar 1999. str. 216; Detaljnije o Medresi u Novom Pazaru vidi, mr

Mevlud Dudić: Nastanak i razvoj medrese u Novom Pazaru, (odbranjen magistarski rad na

Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru 2005. godine).

1121 Adnan Prekić: Islamska zajednica u Pljevljima, Isto, str. 425.

1122 Dr Ismet Kasumović, Isto, str. 224.

1123 Adnan Prekić: Islamska zajednica u Pljevljima, Isto, str.172.


331

Premćane, OgraĊenica, Boljanić, Prijepolje, Toce, Seljani, Manastir

Mileševo, Priboj, Manastir Banja, Goleš, Berane, Manastir ĐurĊevi Stupovi

kod Berana, Gornje selo kod Berana, Polica, Donja Rţanica, Zaostro,

Prošćen i Vinicka1124

.

Na podruĉju Sandţaka u toku Pvog svetskog rata postojale su

okruţne komande u Novom Pazaru, Priboju i Prijepolju1125

, koje su izmeĊu

ostalog pratile i razvoj školstva na podruĉju svog delovanja. Ratne šteta

uĉinjena srednjim i osnovnim školama za vreme Prvog svetskog rata bila je

ogromna1126

. Uništen je školski inventar i stradao je knjiţni fond svih

školskih biblioteka.

Škole u Sandţaku (1921-1929) pripadale su Zetskoj, Raškoj i Uţiĉkoj

oblasti. To je oteţavalo rad zbog finasiranja i provere rada nastavnog

kadra1127

. Uĉitelji su upućivani iz unutrašnjost Srbije u Rašku oblast1128

,

Uţiĉku oblast 1129

i severne krajeve Zetske oblasti1130

.

Prema izveštaju školskog nadzornika Zetske banovine Jovana

Dativića, u Sandţaku nije postojala dobra volja meĊu graĊanima za otvaranje

škola1131

. Prema izveštajima školskih nadzornika, 1931. godine nisu radile

škole: u Srezu deţevskom: Junaci; u Srezu sjeniĉkom: Trijebinje i Kladnica;

u Srezu štaviĉkom: Melaje, Godovo i Mojstir; u Srezu pljevaljskom:

Glisnica, Glibaći, Gotovuša, Crljenica, Boljanići i Meljak; u Srezu

andrijevićkom: Gusinje i Štitari; u Srezu bjelopoljskom: Kovren, Šahovići i

Azanje; u Srezu deţevskoj: Nikoljaĉa, Novi Pazar (Grubetiće), Trnava i

Kuzmiĉevo; u Srezu mileševskom: Goleš, Ritošići i Toci1132

. Zastupljenost

uĉenika po srezovima, vidi tabelu koja sledi.

1124

Dr Branko Peruniĉić: Zulumi aga i begova u Kosovskom vilajetu, Beograd

1989. str. 340-341.

1125 AS Vojni generalni guernman za Srbiju Odeljenje VIII – politiĉko (Politisch-

administrative Abteilung), inv. br. 851, N. 11180, list 20-25. – Poverljivi izveštaji inspekcije

o politiĉkim i privrednim prilikama, školstvu i stanovništvu okruţnih komandi Kosovska

Mitrovica, Priboj, Novi Pazar i Prijepolje, 29. decembar 1916; IARNP ZK kut. br. 2.

1126 AJ 66-1286-1530

1127 AJ 66-1291-60905

1128 IARNP ZVĆ kut. 1, p. 221.

1129 AJ 66-1291-15355; AJ 66-1291-15356.

1130 AJ 66-1291-16756/24.

1131 AJ 66-1297-1536.

1132 AJ 66-1297-1536.


332

Redni

broj Srez

Uĉenici

Muški Ţenski Svega

1 2 3 4 5

1 Andrijeviĉki 307 67 374

2 Beranski 300 127 427

3 Bjelopoljski 223 61 284

4 Prijepoljski 392 94 486

5 Pljevaljski 390 112 502

6 Deţevski 428 108 536

Svega 2040 569 2609

Tabela br. 29 – Uĉenici po srezovima školske 1930/1931. godine.

Školovanje ţenske dece u Sandţaku, posebno u selima, jedva da je

bilo tragova. Prosvetni invspektor za Crnu Goru predlagao je da se obrati

veća paţnja na vaspitanje ţenskog podmlatka i preko njega vršiti podizanje

kulturnog ţivota u većoj razmeri kod ţenske dece. Traţio je otvaranje jedne

uĉiteljske škole, jer je mali broj uĉiteljica radio u školama1133

.

U novovaroškom kraju prve osnovne škola su postojale u Novoj

Varoši, Bistrici, Štitkovu, Radijevićima i Bukoviku. Radile su u veoma

teškim uslovima. Nisu imale dovoljno uĉila, inventara i struĉnog kadra.

IzmeĊu dva svetska rata radilo je 9 škola u kojima je bilo 20 odeljenja. U

njima je radilo oko 20 nastavnika.

Škola u Novoj Varoši poĉela je sa radom 1826. godine i stekla veliko

iskusto u radu1134

. Radila je sa prekidima. Zapaţen je neprekidan rad škole u

periodu 1830-1840. godine1135

. Nova Varoš je 1904. godine imala mušku i

ţensku osnovnu školu. Ova škola izmeĊu dva svetska rata radila je

neprekidno. Povećavao se broj uĉenika u skladu sa povećanjem broja

stanovnika.

1133

AJ 66-1297-1536.

1134 Vukoman Šalipurović: Kulturno-prosvetne i politiĉke organizacije u Polimlju i

Raškoj (1903-1912), Beograd 1972. str. 74.

1135 Milić F. Petrović: Dokumenti o Raškoj oblasti (1900-1912), Beograd 1995. str.

350. – Škola u Novoj Varoši radila je bez ruhsatname.


333

Prvi upravitelji ove škole bili su Sreten Vukosavljević, Stevan

Antonijević, Josif JevĊević, Jovan Mitronović i Todor Mihajlović1136

.

Škola u Bistrici kod Nove Varoši osnovana je 1830. i radila do 1840.

godine1137

, a zatim odmah prestala sa sradom. Ponovo je poĉela sa radom

1904. godine1138

. Prvi uĉitelji škole bili su Tanasije Veljkoviĉ i Velimir

Nikaĉević. IzmeĊu ova dva uĉitelja izbio je sukob oko naĉina rada škole i

izvoĊenja nastave. Škola za vreme ratova nije radila. IzmeĊu dva svetska rata

radila je u teškim uslovima.

Škola u Štitkovu poĉela je sa radom 1904. godine1139

. Prvi uĉitelji

bili su Dušan Debeljković, Radivoje Orlović, Simo Ĉakarević i Dimitrije

Petrović. Škola za vreme ratova nije radila. Od 1919. do 1941. godine školu

su pohaĊali uĉenici iz naseljenih mesta oko Štitkova.

Škola u Radijevićima kod Nove Varoši osnovana je 1890. godine1140

.

Ubrzo je prestala sa radom. Pono je poĉela sa radom 1904. godine1141

. Prvi

uĉitelj Škole bio je Mihailo Perić1142

. Nakon prekida za vreme ratova, škola

je nastavila rad 1920. godine i radila je do 1941. godine.

Škola u Bukoviku kod Nove Varoši poĉela je sa radom školske

1904/1905. godine1143

. Prvi uĉitelj škole bio je Antonije Tubić i Mihailo

Perić.

U pribojskom kraju prve osnovne škola su postojale u Priboju, Banji

(Pribojskoj Banji), Golešima, Krnjaĉi, Buĉju i Ritošićima. Škole Sreza Priboj

od 1919. do 1941. godine radile su pod oteţanim okolnostima1144

, jer nisu

imale dovoljno struĉnog kadra, uĉila i literature. U period od 1919. do 1941.

godine radilo je 9 škola u kojima je otvoreno 18 odeljenaj u kojima je radilo

18 nastavnika.

1136

Isto, str. 75-78. – Detaljnije o radu škole moţe se naći u fodnovima Arhiva

Srbije: AS DSIP-a, PP, r. 61 i 17. ; AS DSIP-a PP, r. 196; AS DSIP-a, PP, r. 148.

1137 Milić F. Petrović: Dokumenti o Raškoj oblasti (1900-1912), isto, str. 350.

1138 Vukoman Šalipurović, Isto, str. 78-79.

1139 Isto, str. 79.


1141 Isto, str. 81.

1142 AS DSIP-a PP r. 962.

1143 Vukoman Šalipurović, Isto, str. 82. .

1144 AJ 66-2338-2987.


334

Škola u Priboju otvorena je 1887. godine1145

. Ubrzo je prestala sa

radom. Ponovo je poĉela sa radom 1904. godine i bila je smeštena u jednoj

slaboj i nepodesnoj zgradi, napravljenoj od pletera (plota)1146

. Iz ove

nepodesne zgrade preselila se u kafanu manastira Banje, koja je bila

prilagoĊena za školu. Prvi uĉtelj ove škole bio je Radivoje Orović.

Priboj nije imao svoje školsko upraviteljstvo. Škole u Banji, Priboju i

Golešima pripadale su prijepoljskom, a škole u Buĉju, Krnjaĉi i Ritošićima

pljevaljskom upraviteljstvu. Ova škola bila je poznata po svom kadru i

aktivnostima u vreme proslava školske slave Sveti Sava i drugih. Škola je,

nakon prekida za vreme ratova, nastavila rad 1920. godine. Radila je do

poĉetka Drugog svetskog rata.

Škola u Banji otvorena je 1854. godine1147

. Radila je do 1875.

godine. Tada je dobila ruhsatnamu1148

. Obnovljena je 1905. godine u novoj

školskoj zgradi1149

. Prvi uĉitelji ove škole bili su Miladin Simić – Nikaĉević,

voĊa seljaka u Raoniĉkoj buni, Dimitrije Nikolić i Filip Stojanović.

Škola u Golešima radila je 1869. godine1150

i ubrzo zatvorena.

Otvorena je 1874. godine1151

. Zatvorena je 1875. godine. Ponovo je otvorena

1895. godine. Jedan od najuspešnijih uĉitelja škole bio je Apostol Adamović.

Radila je do Prvog balkanskog rata, kada prekida rad. Obnovila je rad posle

Prvog svetskog rata, 1920. godine i uspešno je radila do 1941. godine.

Škola u Krnjači poĉela je sa radom 1903. godine1152

. Školske

1903/1904. godine Ċacima je predavao Tanasije Popović. Kasnije su

predavali Boţidar Potparić, Dimitrije Teodosić i Manojlo Ilić1153

.

1145

Milić F. Petrović: Dokumenti o Raškoj oblasti (1900-1912), Isto, str. 350. –

Škola je radila bez ruhsatname.

1146Vukoman Šalipurović, Isto, str. 83.

1147 Milić F. Petrović: Dokumenti o Raškoj oblasti (1900-1912), Isto, str. 350. –

Škola u Priboju radila je bez ruhsatname.

1148 Abdulah Škalić: Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Šesto izdanje, Sarajevo

1989. str. 536. – Ruhsatn je dozvola. Ruhsatnama je dozvola sultana o otvaranju i radu škola

u Osmanlijskoj carevini.

1149 AS DSIP-a PP r. 381.; AS DSIP-a PP r. 108.; AS DSIP-a PP r. 148.; AS DSIP-

a PP r. 677; Vukoman Šalipurović, Isto, str. 86.

1150 Vukoman Šalipurović, Isto, str. 87. – Opširnije o školi uporedi AS DSIP-a PP f.

7, dok. Br. 2697.; AS DSIP-a PP r. 707, br. 4006.

1151 Milić F. Petrović: Dokumenti o Raškoj oblasti (1900-1912), Isto, str. 350. –

Škola Golešima je radila bez ruhsatname.

1152 Vukoman Šalipurović, Isto, str. 90.


335

Škola u Bučju izgraĊena je 1907. ali je poĉela sa radom 1909.

godine1154

. U ovu školu Išla su deca iz sela Gloga, Buĉja i Zastora. Prvi

uĉitelji bili su Dragomir Obradović i Mladen Radojević. Uspešno je radila do

Prvog balkanskog rata, kada je prekinula rad. Obnovila je rad 1919. godine i

uspešno je radila do 1941. godine.

Škola u Ritošićima sagraĊena je 1906. a poĉela je sa radom 1907.

godine1155

. Školu su pohaĊali Ċaci iz sela Poblaća, Soĉica, Plašća i Ritošića.

Prvi uĉitelji bili su Ante Todorović i Milun Bojovuić.

U prijepoljskom kraju (Srezu mileševskom) prve osnovne škole su

postojale u Prijepolju, Mileševi, Tocima, Seljanima, Obardima, Ivanju,

Vinickoj i Stranjanima. Imale su sliĉnu sudbinu kakvu su imale u ostalim

delovima Sandţaka. Škole Sreza Pijepolje od 1919. do 1941. godine radile su

pod oteţanim okolnostima1156

. Radilo je 16 škola u kojima je bilo 36

odeljenj. U školama su predavali 42 nastavnika. Izdvojićemo istoriju

najstarijih škola.

Škola u Prijepolju otvorena je 1845. godine1157

a osnovana je 1850. i

radila do 1860. godine1158

. Ubrzo je prestala sa radom. Obnovila je svoj rad

1904. godine i imala mušku i ţensku školu1159

. Na pragu dvadesetog veka

prvi uĉitelji u ovoj školi bili su ĐorĊe Jakić, ĐorĊe Popović, Sreten

Vukosavljević, Stane Petrović i Milica Ćirković. Ovu školu pohaĊali su Ċaci

iz Prijepolja i bliţe okoline. Prvi upravnici ove škole su bili ĐorĊe JakšIć i

Sreten Vukosavljević.

Posle Prvog svetskog rata muslimasko stanovništvo je pohaĊalo

drţavne škole u Prijepolju i okolini u kojima su, pored svetovnih predneta,

izuĉavali i veronauku1160

.

Škola u Mileševi otvorena je 1868. godine1161

. Radila je sa

prekidima. Redovan rad poĉela je 1904. godine1162

. Prvi uĉitelji bili su

1153

AS DSIP-a PP r. 6, br. 910.

1154 Vukoman Šalipurović, Isto, str. 91 i 92. .

1155 Isto, str. 93.

1156 AJ 66-2338-2989.



1159 Vukoman Šalipurović, Isto , str. 94.

1160 IARNP GNP inv. br. 39. list 37.

1161 Milić F. Petrović: Dokumenti o Raškoj oblasti (1900-1912), isto, str. 350. –

Škola u Mileševi je radila bez ruhsatname.


336

Vasilije Dumić, Vasilije Gospić i Filiman Purić. Škola je radila pri manstiru

Mileševa. Đaci su radili gradivo iz poljoprivrednih pouka jer su za oĉiglednu

nastavu koristili manastisko imanje. Osmanlijske vlasti su u proleće 1910.

godine zatvorile ovu školu. Sledeće godine obnovila je rad, ali u vreme

Prvog balkanskog rata prekinula je rad. Obnovila je rad 1919. godine i

uspešno je radila do 1941. godine.

Škola u Tocima otvorena je 1885. godine1163

. Radila je sa prekidima.

Uspešno je radila 1904. godine1164

. PohaĊali su je Ċaci iz sela Toci i

Đurašića. Prvi uĉitelji u ovoj školi na poĉetku XX veka bili su uĉitelj V.

Puzović i Vasilije Ristić. Vladimir Puzović, uţitelj škole u Tocima je

najduţe radio u ovoj školi izmeĊu dva svetska rata. U vreme ratova nije

radila. Obnovila je rad 1919. godine. Uspešno je radila do 1941. godine.

Škola u Seljanima otvorena je 1871. godine1165

. Uspešno je radila do

1904. godine1166

. Uĉitelji u ovoj školi bili su Milenko Miodragović, Jevrem

Ljujić i Stojan Studić. Škola je prekinula rad 1910. godine, ali sledeće godine

je obnovila rad. U vreme ratova nije radila. Obnovila je rad 1919. godine.

Nastava je izvoĊena u teškim uslovima do 1941. godine, kada je prekinula

rad.

Škola u Obardima izgraĊena je 1908. godine1167

. Prvi uĉitelji bili su

Milisav Ljujić i Milivoje Kajević. Osmanlijske vlasti krajem 1910. godine

nisu dozvolile rad škole u Obardima. Ponovo je poĉela rad školske

1911/1912. godine. U vreme ratova ova škola nije radila. Obnovila je rad

1919. godine. Nastava je izvoĊena u teškim uslovima. Zato je traţen struĉni

kadar. Nastava je u ovoj školi odrţavana do 1941. godine.

Škola u Ivanju sagraĊena je 1905. godine, a poĉela je sa radom 1911.

godine1168

. Škola je kasnije poĉela sa radom zbog toga što osmanlijske vlasti



Škola u Tocima je radila bez ruhsatname.



Škola u Seljanima je radila bez ruhsatname; Opširnije o osnovnoj školi u Seljanima vidi,

Mile M. Pleskonjić: Sto trideset godina Osnovne škole u Seljašnici (1871-2001), Prijepolje

2002; isti: Manastir i škola u Seljanima kod Prijepolja, „Uţiĉki zbornik―, br. 27, Uţice 2001.

str. 235-254.


1167 Isto, str. 102.

1168 Isto, str. 103.


337

nisu dale dozvolu za nastavu. Prvi uĉitelj bio je ĐorĊe Mladenović1169

. U

vreme ratova prekidala je rad. Obnovila je rad 1919. godine i nastava je

izvoĊena u teškim uslovima do 1941. godine.

Škola u Vinickoj otvorena je 1911. godine1170

. Prvi uĉitelj u Ovoj

školi bio je Aleksandar Arsić. Prekinula je rad u vreme Prvog balkanskog

rata. Nije radila u vreme Prvog svetskog rata. Obnovila je rad 1919. godine.

Prestala je sa radom 1941. godine.

Škola u Stranjanima radila je 1904. godine1171

. Prvi uĉitelji u školi

bili su Danilo Kolaković i Janićije Tašković. Odmetnici okolnih sela ovu

školu su 1911. godine spalili i nije radila do kraja Prvog balkanskog rata.

Prve osnovne škole u sjeniĉkom kraju radile su u Sjenici, Lopiţama,

Aljinoviću, Raţdaginji, Štavlju i Kladnici. U sjeniĉkom kraju u XIX i

poĉetkom XX veka radile su škole u Sjenici, Lopiţama, Štavlju,

Aljinovićima i Suvodolu. U ovom srezu radilo je 14-16 škola u kojima je

bilo 31 odeljenja u kojima je radilo 32 nastavnika. Škole u Sjenici i okolini

su poĉele rad 29. januara 1919. godine, po novom raĉunanju vremena1172

.

IzmeĊu dva rata u sjeniĉkom kraju postojalo je 16 osnovnih ĉetvororazrednih

škola. Radile su u sledećim mestima: Aljinoviću, Trijebinu, Lopiţama,

Barama, BuĊevu, Rasnu, Raţdagini, Dugoj Poljani, Štavlju, Brnjici,

Dragojloviću, Vapi, Kladnici i dve osnovne škole u Sjenici1173

.

Škola u Sjenici otvorena je oko 1860. godine1174

. Škola je uspešno

postojala od 1860. godine i bila je smeštena u jednu manju srpsku zgradu do

1900. godine1175

, mada postoje pretpostavke da je radila ranije jer se nalazila

1169

AS DSIP-a PP, r 73, br. 89.


1171 AS DSIP-a PP f. 7, dok. br. 20708; O razvoju školstva u Sjenici vidi, dr Sait

Kaĉapor: Osnovne škole u Sjenici i okolini 1930-1940. godine (Fragmenti), „Zbornik

Sjenice―, br. 8, Sjenica 1997. str. 199-228; isti: Razvoj osnovnog školstva u Sjenici i okolini,

„Zbornik Sjenice―, br. 1, Sjenica 1985. str. 138-155.

1172 AJ MPKJ OON 81-233-19. – Novo raĉunanje vremena poĉelo je 1920. godine.

1173 IARNP ZH knj. 5 – Savo Ĉukanović: Hronika Sjenice, (nd), str. 89. (Original

ove hronike ĉuva se u Istorijskom arhivu u Kraljevu, a kopiju poseduje autor ovog rada).

1174 Milić F. Petrović: Dokumenti o Raškoj oblasti (1900-1912), Beograd 1995. str.

352. – Detaljnije o radu škola u Srezu sjeniĉkom i okolnim srezovima vidi, Sefedin Šehović:

Osnovne škole Novog Pazara, Sjenice i Tutina (1912-2000), Beograd 2005; isti: Osnovne

škole naše oblasti u sistemu obrazovanja Srbije (1912-2000), „Pedagogija―, God. LX, br. 4,

Beograd 2002. str. 74-81.

1175 Mr Sait Kaĉapor: Razvoj osnovnog školstva u Sjenici i okolini, „Zbornik

Sjenice―, br. 1, Sjenica 1985. str. 139.


338

u blizini crkve. Imala je ruhsatnamu. Škola u Sjenici radila je 1904. godine

kao mešovita škola1176

. Poĉetkom XX veka u ovoj školi radili su uĉitelji

Savo Klinić, Marija Marković, Josif Popović, Sava Klinić, Hristina

ĐurĊević, Aleksa Joviĉić i Jelena Joviĉić, Aleksandar Despotović, Jelena

Milinković, Stevan Antonijević, Đakon Perlić, Jorga Popović, Savka

Antonijević, SerĊo Stavrić, Petar Sokolović i Jelena Milenković. Upravitelji

ove škole bili su Savo Klinić i Janićije ĐurĊević. U ĉetvrtom razredu ove

škole dva puta nedeljno predavan je i turski jezik1177

. Škola nije radila za

vreme ratova koji su voĊeni na prostoru Sandţaka. Nastava je izvoĊena u

„Gornjoj― i „Donjoj― zgradi.

Škola u Lopiţama poĉela je rad u konaku pri crkvi, 1855. godine1178

.

Ukinuta je 1876. godine i nije radila do 1892. godine, kada je ponovo

otvorena1179

. Škola u Lopiţama zabeleţila je uspešan rad 1904. godine. U

ovoj školi predavali su Simo Balšić, Stanimir Stanimirović i Gligorije

Stevanović. Imala je obeleţja manastirske škole. Škola za vreme ratova na

ovim prostorima nije radila. Posle Prvog svetskog rata nastavila je rad 10.

maja 1920. godine1180

.

Rad Škole u periodu (1920-1941) odvijao se u oteţanim uslovima.

Krov zgrade u kojoj je radila prokišnjavao je. Uĉitelji su se stalno menjali i

podnosili su ostavke jer su radili u veoma teškim uslovima.

Škola u Aljinoviću poĉela je rad 1891. godine1181

, meĊutim,

zvaniĉno je otvorena 1895. godine1182

. Ova škola radila je školske

1903/1904. godine1183

. Uĉitelj u ovoj školi bio je Jakov Strijelić. Škola u

vreme ratova prekidala je rad. Obnovila je rad 1920. i radila je do 1941.

godine.

1176

Vukoman Šalipurović, Isto, str. 105.

1177 AS DSIP-a PP f. 1, dok. Br. 786.

1178 Mr Sait Kaĉapor: Razvoj osnovnog školstva u Sjenici i okolini, Isto,. str. 144.

1179 Milić Petrović: Dokumenti o Raškoj oblasti (1900-1912), Beograd 1995. str.

852,

1180 Mr Sait Kaĉapor: Razvoj osnovnog školstva u Sjenici i okolini, Isto, str. 145.

1181 Isto, str. 146.

1182 Milić Petrović, Isto, str. 352.

1183 Isto, str. 109.


339

Škola u Raţdaginji osnovana je 1923. godine1184

. Prvi uĉitelj bio je

Andrija Šipovalov, ruski emigrant. Do 1932. godine škola je radila u zgradi

mekteba, i tada poĉela je izgradnja planske školske zgrade u kojoj sa radom

poĉinje 1934. godine1185

. Rad škole obnovljen je 1945. godine a prvi uĉitelji

u posleratnom periodu bili su uĉiteljski zastupnici Selimir Luković i Zaga

Nedović1186

.

Škola u Štavlju poĉela je rad 9. januara 1904. godine1187

. Uĉitelji u

ovoj školi bili su Vladimir Purić, Todor Mihailović i Dimitrije Petrović.

Škola je zatvorena 1910. godine, kada je prestala sa radom. Škola je ponovo

otvorena 1920. godine i radila je do 1941. godine.

Škola u Kladnici osnovana je 1923. godine1188

. Poĉela je da radi sa

dva odeljenja, a prvi uĉitelji bili su Radovan i Kosa Rajlić. Uslovi za rad su

bili teški, škola je bila smeštena u brvnari gde je ranije radio mekteb,

islamska verska škola. Izgradnja planske školske zgrade sa dve uĉionice i

dva uĉiteljska stana poĉela jet 1932. godinee. U novoj zgradi rad je poĉeo u

jesen 1937. godine1189

.

Za vreme Drugog svetskog rata škola nije radila. Školska zgrada

znatno je oštećena a inventar skoro da je bio uništen. Rad škole obnovljen je

1945. godine a prvi uĉitelj u posleratnom periodu bio je Gušmirović

Nedţib1190

.

U novopazarskom kraju (Srezu deĉevskom) poĉetkom XX veka

radile su osnovne škole u Novom Pazaru, Vraĉevima, Nikoljaĉi-Konĉuljići,

Deţevi i Junacima. Sve škole u novopazarskom kraju bile su 1910. godine

zatvorene od strane osmanlijske vlasti, zbog nedostavljanja diploma uĉitelja

na uvid lokalnim vlastima. Sledeće godine su sve škole ovog kraja radile.

Poĉetkom Prvog svetskog rata škole su bile zatvorene. Ponovno otvaranje

škola u Novopazarskom kraju pokrenula je okupacijska vlast 1916.

1184

IARNP ZK – Izveštaj nadzornika Okruga raškog za školsku 1923/24. godinu,

Novi Pazar, 30. 06. 1924. godine (kopija iz AJ).

1185 IARNP Dosije registrature Osnovna škola u Raţdaginji – Podaci iz

neobjavljene knjige Jefta Vuĉkovića, Osnovne škole opštine Sjenica u dvadesetom veku.

1186 Jefto Vuĉković: Osnovne škole opštine Sjenica u dvadesetom veku (nd)


1188 AS Ministarstvo prosvete NRS f. 54, r. 6 – Statistiĉki list za osnovne škole.

1189 IARNP OŠ „Vuk Karadţić― Kladnica, 1ist 1-10. – Letopis škole.

1190 AS MPNRS – Statistiĉki list za osnovne škole, f. 54, p. 6.


340

godine1191

. U novopazarskom okrugu 1916. godine ustanovljeno je da

postoje škole u Novom Pazaru, Vojkoviću, Kovaĉevo, Jošanici, Nikoljaĉi,

Polokcu, Poţegi, Postenju, Rajetiću, Sopoćanima, Štitarima i

Miokovcima1192

. Škole Sreza deţevskog izmeĊu dva svetska rata radile su u

teškim uslovima1193

. U Deţevskom srezu i Srezu sjeiĉkom školske

1929/1930. godine radile su škole u: u Novom Pazaru („Stevan Nemanja― i

„Sveti Sava―), Poţegi, Osaonici, Kuzmiĉevu, Vranovini, Deţevi, Postenju,

Nikoljaĉi, Drenovi, Vraĉevu, Jošanici, Junacima, Trnavi, Rajetiću,

Grubetiću, Banjskoj, Sjenici, Dugoj Poljani, Štavlju, Vapi, Donjim

Lopiţama, Aljinoviću, Gonju, Barama, Raţdaginji, Rasnu, BuĊevu i

Trijebinju1194

. IzmeĊu dva svetska rata u ovom kraju radilo je 17 škola. U

njima radilo je 46 odeljenja. Ukupno je radio 51 nastavnik.

Škola u Novom Pazaru osnovana je 1820. godine, mada stalnih

školskih zgrada nije bilo već se radilo po crkvenim kućama sve do

osloboĊenja od Turaka, oktobra 1912. godine1195

. Imala je dugu tradiciju u

XIX veku. U školi radila je ţenska i muška osnovna škola. Dakle, bila je

mešovita osnovna škola.

Prvi uĉitelj u ovoj školi bio je Daskal Pavle. Poznatiji uĉitelji u školi

u Novom Pazaru bili su Nikola Todorović, Lazar Uljarević, Perka Jovanović,

Danojla Šiljak i Simo Klinić.

Škola u Novom Pazaru imala je svoju biblioteku koja je uspešno

radila do kraja osmanlijske vladavine 1912. godine1196

. Pravila Školskog

odbora Srpske Novopazarske škole doneta su 5. novembra 1900. godine (po

starom kalendaru).

1191

AS Vojni generalni guernman za Srbiju Odeljenje VIII – politiĉko (Politisch-

administrative Abteilung), inv. br. 242, N. 2848, list 4. – Škole u okrugu komande Novi

Pazar, 11-21. maja 1916; IARNP ZK kut. br. 2.

1192 AS Vojni generalni guernman za Srbiju Odeljenje VIII – politiĉko (Politisch-

administrative Abteilung), inv. br. 406, N. 4727, list 23. – Izveštaj okruţne komande Novi

Pazar o školskim prilikama na svojoj teritoriji, broju stanovnika, broju Ċaka i školskim

zgradama i stanovima, 29. jun-24. jul 1916; IARNP ZK kut. br. 2.

1193 AJ 66-2338-2950.

1194 AJ 66-1364-1584.

1195 AJ MPSN – Izveštaj prosvetnog nazornika Okruga raškog za 1918. godinu. –

Podaci o osnovnoj školi u Novom Pazaru 1918. godine dati su u posebnoj rubrici; Mr Hivzo

Gološ: Osnovna škola „Stefan Nemanja― u Novom Pazaru (1820-2000), „Novopazarski

zbornik―, br. 24, Novi Pazar 2000. str. 251.

1196 IARNP ZK kut. 1; Mr. Sait Kaĉapor – Školstvo u Novom Pazaru i okolini od

1918. do 1941. godine, Isto, str. 113.


341

Poznati upravitelji Škole u Novom Pazaru bili su Savo Klinić i

Bogoljub Pajantić.

Slika br. 26 – Uspomena na premeštaj iz Novog Pazara za Beograd Stanimira Stanimirovića.

S leva sede: Bojović Lazar, Rosanda Špadijer, Jelena Pandurović,

Profirović (?), Stanimir Stanimirović, Mileva Mićović, Jelena Despotović,

Rosanda Daĉevićka i Velizar Kovaĉević; stoje s leva: Veliĉko Mićović,

Sekula Pandurović, Miloš Špadijer, Miloš Popović, upravitelj, Nuhović

Iljaz, verouĉitelj, Atanasije, verouĉitelj, Filip Stojanović, Ljubomir Deletić,

Obren Popović, Stevan Đurović i Aleksandar Despotović, Novi Pazar 20.

oktobra 1935. godine (IARNP Zbirka fotografija)

Novopazarska crkveno-školska opština, 1899. godine, zapoĉinje

gradnju školske zgrade1197

. Tradiciju ove prve osnovne škole, posle 1912,

nastavila je Osnovna škola „Stefan Nemanja―, a posle balkanskih ratova

dobila je i prostor u zgradi bivše ruţdije ĉime se otvara i Osnovna škola

„Sveti Sava―1198

. Radi što uspešnijeg obuhvata uĉenika, posle Prvog

svetskog rata, odeljenja su podeljena na ţenska i muška, a od školske

1922/23. godine formira se prvi put i odeljenje sastavljeno od muslimanske

ţenske dece1199

. Na poĉetku 1927/28. godine nekoliko odeljenja je smešteno

u zgradi u ulici Kraljevića Tomislava, tako da je formirano još jedno

1197

IARNP ZK kut. 1; Mr Sait Kaĉapor – Školstvo u Novom Pazaru i okolini od

1918. do 1941. godine, Isto, 16 i 17.

1198 IARNP ZK kut. 1; Mr Sait Kaĉapor – Školstvo u Novom Pazaru i okolini od

1918. do 1941. godine, Isto, 17.

1199 AJ MPKJ, OON – Izveštaj školskog nadzornika, br. 292, 1. 06. 1922.


342

izdvojeno odeljenje Kralj Tomislav1200

. Zbog ovih razloga na poĉetku

školske 1930/31. godine, ponovo je pokrenuto pitanje izgradnje školske

zgrade, pa je u tu svrhu formiran fond kod Hipotekarne banke u Nišu1201

.

Rešenjem Ministarstva prosvete, Odeljenje za osnovnu nastavu

Kraljevine Jugoslavije, od februara 1934. godine, sve tri osnovne škole u

Novom Pazaru spajaju se u jednu pod nazivom Osnovna škola „Stevan

Nemanja―1202

a septembra iste godine udaren je temelj za zgradu1203

, koja je

useljena na poĉetku školske 1936/1937. godine1204

.

Sa radom je prestala aprila 1941. godine1205

. Za vreme Drugog

svetskog rata Škola u Novom pazaru radila je, a nastava je izvoĊena na

albanskom jeziku.

Škola u Vračevima je, 1863. godine, pri crkvi formirana prva srpska

svetovna škola sa kuhinjom u ovim krajevima, dok je najstarija škola bila

manastirska, formirana u toku Prvog srpskog ustanka, 1808. godine1206

.

Radila je sa prekidima. Pominje se da je radila školske 1903/1904. godine.

Najpoznatiji uĉitelji u ovoj školi bili su Filip Stojanović i Aleksandar

Despotović.

Škola nije radila od proleća 1910. godine do kraja godine zbog

odbijanja predaje svedodţbe uĉitelja na overu1207

. Obnovila je rad 1920.

godine i radila je do 1941. godine.

Škola u Vranovini osnovana je 1920. godine1208

. Samostalno radi do

1962. godine, kada je pripojena Centralnoj osnovnoj školi u Deţevi. Školu su

1200

IARNP ZK kut. 1; Mr Sait Kaĉapor: Školstvo u Novom Pazaru i okolini od


1201 IARNP ZK kut. 1; Mr Sait Kaĉapor: Školstvo u Novom Pazaru i okolini od

1918. do 1941. godine, Isto, 20.

1202 AJ MPKJ, OON – Rešenje Ministarstva prosvete, Odeljenje za osnovnu

nastavu Kraljevine Jugoslavije od 23. 02. 1934, o. n. br. 79414/33; IARNP ZK kut. 2.

1203 IARNP OŠ „Stefan Nemanja― Novi Pazar – Dokument reţijskog odbora za

zidanje školske zgrade, septembra 1934. godine.



1205 IARNP ZH knj. 3; Miodrag Radović: Hronika Novog Pazara u NOR-u, knj. 3.

(nd),


1207 AS DSIP-a PP r. 1663, dok. Br. 6804.




343

pohaĊali uĉenici iz sledećih sela: Lopuţnje, Polaza, Bekova, Kaludre,

Trnova, Brezovice, Vitoša, Todorice, Lozne, Polokca, Pajovića, Kovaĉeva,

Gorrnje Tušimlje i Srednje Tušimlje. Prva uĉiteljica ove škole bila je Marija

AranĊelović koja je odmah poĉela rad na prosvećivanju, okupljanju uĉenika i

ţena i prva u ovom kraju pokrenula je domaćiĉki kurs1209

.

Škola u Grubetiću osnovana je 1920. godine1210

. Samostalno je

radila do 1962. godine, kada je pripojena Osnovnoj školi u Lukarima. Školu

su pohaĊali uĉenici iz naseljenih mesta: Koţlja, Kominja, Murovaca, Ĉašić

Doca, Kruševa, Janiĉara, Cvrnja, Maljevaci, kao i svih okolnih sela i zaseoka

u okolini Lukara1211

.

Škola u Nikoljači – Končulići otvorena je 1905. godine1212

. Prvi

uĉitelj u ovoj školi bio je Martin Dobrić. Škola za vreme ratova nije radila.

Obnovila je rad 3. oktobra 1919. godine i radila je do 1941. godine.

Škola u Deţevi otvorena je 1904. godine1213

. Prvi uĉitelji u ovoj školi

bili su Tanasije Veljković i Stanimir Stanimirović. Škola u Deţevi je u jesen

1907. godine prestala sa radom. Ponovo je osnovana 1908. godine1214

. U

toku Prvog svetskog rata nije radila. Obnovila je rad 1919. godine i radila je

do 1941. godine. Od 1949. godine radila kao osmogodišnja, potpuna

osnovna škola. Prvi uĉitelji u školi u Deţivi bili su Atanasije Veljković i

Vukola Parović1215

. Školu su pohaĊali uĉenici iz Alulovića, Bekova, Budića,

Deţeve, Dmitrove Reke, Dolca, Dramića, Dvorišta, Gubereva, Kaludre,

Kuzmiĉeva, Lozne, Mišĉića, Paresije, Polaza, Rasa, Sudskog Sela, Tenkova,

Tiĉara, Todorice, Tunova, Vitoša, Vranovine i Zapuţja1216

.

1209






1918. do 1941. godine, Isto, 31.


1213 Isto, str. 119.

1214 Grupa autora: Novi Pazar i okolina, Beograd 1969. str. 430.



1216 IARNP SO-e Novi Pazar – Zapisnik sa IV sednice Skupštine opštine Novi

Pazar od 18. 09. 1969.


344

Škola u Junacima otvorena je u jesen 1904. godine. Prvi uĉitelji bili

su Spiro Nedeljković i Nedeljko Boţović1217

. Škola u Junacima prestala je sa

radom 1904. godine1218

. Do tada radila je kao osnovna škola. Imala je

proširen program iz poljoprivrednih pouka, kao što je bio program u školi u

Mileševi. Najpoznatiji uĉitelj u školi bio je Milan Krgović. Škola nije radila

za vreme ratova. Obnovila je rad u januaru 1919. godine i radila je do 1941.

godine.

Škola u Kuzmičevu osnovana je 1889. godine1219

. Samostalno je

radila do 1962. godine, kada je pripojena Centralnoj osnovnoj školi u

Deţevi1220

. Školu su pohaĊali uĉenici iz sledećih naseljenih mesta: Dramiće,

Kuzmiĉevo, deo Radaljice, Rast, Šaronje i Tenkovo. „Do kraja meĊuratnog

perioda Škola je radila sa prekidima―1221

. Škola je u toku ratova prekidala

rad. Obnovila je rad 1925. godine. Radila je sa prekidima zbog loših uslova

za rad i nedostatka struĉnog kadra.

Škola u Osaonici osnovana je 18. aprila 1920. godine1222

. IzmeĊu

Prvog i Drugog svetskog rata u Osaonici bila je ĉetvororazredna Osnova

škola1223

. Odmah nakon završetka Drugog svetskog rata, sve škole na

podruĉju sreza deţevskog poĉele su sa radom u martu 1945. godine1224

. Ova

škola je sve do 1960. godine radila kao ĉetvororazreda osnovna škola.

Škola u Poţegi osnovna je 1913. godine1225

. Samostalno je radila do

1962. godine, kada je kao ĉetvororazredna škola pripojena Centralnoj

osnovnoj školi u Dojeviću. Škola u Poţegi nije radila za vreme ratova.

Obnovila je rad 1919. godine i radila je do 1941. godine.

1217

AS DSIP-a PP f. 1 – Konzul Stanoković Ministarstvu inostranih dela od 24,

seotenbra 1904. godine.




1220 IAR NP SO-e Novi Pazar – Knjiga zapisnika NOO Novi Pazar za 1962.

godinu.






1224 IAR NP ONO NP f. 1-2; IARNP SNO NP f. 1-5.


1918. do 1941. godine, Novi Pazar 1987, 27.


345

Škola u Postenju osnovana je 1915. godine1226

. U toku Prvog

svetskog rata nije radila. Nastavila je sa radom 1921. godine1227

.

Škola u Sopoćanima osnovana je 1915. godine1228

. U toku Prvog

svetskog rata nije radila. Rad je obnovila 1921. godine1229

u privatnoj zgradi

jer nije postojala školska zgrada. Zbog nedostatka kadra škola je više puta

prekidala rad. Godine 1921. postavnjena je uĉiteljica1230

koja je samo izvršila

pripremu za rad škole, jer je u meĊuvremenu imenovana za rad u

Ministarstvu prosvete Kraljevine SHS. U poĉetku 1922. godine, školu su

pohaĊali uĉenici iz sledećih naseljenih mesta: Bobovik, Doljani, Graĉane,

Piskopovci, Roginje, Sebeĉevo, Selac, Slatina, Tvrdoševo, Vuĉiniće, ZabrĊe

i Ţivaliće1231

.

Osnovna škola u Sopoćanima 1921. godine imala je školsku i Ċaĉku

biblioteku od 80 knjiga1232

. Prvi uĉitelj škole bio je Obren Kanić. Prema

reĉima školskog nadzornika trebalo je pomoći ovo mesto sa podizanjem

zgrade; pošto je istorijsko, gde je manastir Sopoćani - tada još u ruševinama i

nepokriven. Za vreme Drugog svetskog rata Škola nije radila. Rad škole

obnovljen je u martu 1945. godine1233

.

Škola u Rajetiću osnovana je je 1900. godine1234

. Odmah nakon

Prvog svetskog rata u Rajetiću poĉela je sa radom 1920. godine, u privatnoj

kući, jer je zgrada za školu podignuta mnogo kasnije1235

. Samostalno je

radila do 1962. godine, kada je pripojena Centralnoj osnovnoj školi u

1226

Grupa autora: Novi Pazar i okolina, Isto, str. 432.


1918. do 1941. godine, Novi Pazar 1987. godine str. 30.

1228 Grupa autora: Novi Pazar i okolina, Beograd, 1969. str. 432; Kasnije ova škola

prijepojena je Centralnoj osnovnoj školi na Dojeviću, koja i danas nosi ime „Rastko

Nemanjić – Sava―; uporedi sa Slobodan Pavićević: Moja škola „Sveti Sava―, Kragujevac

1998.



1230 IARNP ZK kut. 1 – Godišnji izveštaj o školama i školskom radu školske

1919/1920. godine. (kopija)

1231 IARNP ZK kut. 1 – Podaci o školama Okruga raškog 20. 03. 1922. godine

(kopija); Arif Brniĉanin: Osnovna škola „Rastko Nemanjić – Sava―, (nd)

1232 IARNP ZK kut. 1 – Godišnji izveštaj OŠ Sopoćani 1921. godine.

1233 IARNP – GNO Novi Pazar inv. br. 1-2.

1234 Grupa autora, Novi Pazar i okolina, Istro, str. 432.

1235 Isto, 433.


346

Trnavi1236

. Školu su pohaĊali uĉenici iz sledećih naseljenih mesta: Javora,

Kašlja, Rajetića, Šanca i Vojkovića.

Škola u Trnavi poĉela je sa radom 1922. godine1237

. Za vreme

Drugog svetskog rata nije radila. Obnovila je rad marta 1945. godine. Od

1949. godine radi kao osmogodišnja, potpuna osnovna škola. Od 1962.

godine pripojene su joj sledeće nepotpune škole u: BrĊanima, Leĉi,

Odojeviću i Rajetiću1238

. Školu su pohaĊali uĉenici iz sledećih naseljenih

mesta: Donja Trnava, Gornja Trnava, Izbice, NetvrĊe, Osoje, Pedelje,

Pljevljani i Ujniĉe1239

.

U pljevaljskom kraju poĉetkom XX veka radilo je devet osnovnih

škola. Šest škola finasirala je Kraljevina Srbija a tri (Bobovo, Kosanica i

Prenĉane) Kraljevina Crna Gora. Sve škole u pljevaljskom kraju zatvorene

su 1910. godine a ponovo otvorene 1911. godine. U ovom kraju postojale su

osnovne škole: Gradska osnovna škola u Pljevljima, Namgama, Boljanićima,

Poblaću, Potkamensko, Potpeću, Kovaĉu, Glisnici, Glibaćima, Kakmuţi,

Hoćevini, ZabrĊu, Brvenici, Kosanicama, Maoĉama i ĐurĊevića Tari.

Tokom 1919. godineprve obnovile su rad škole u sledećim mestima: Pljevlju,

Ilino Brdo, Boljanići, Kovaĉ i ZabrĊe1240

. Škole Sreza Pljevlja od 1919. do

1941. godine radile su pod oteţanim okolnostima1241

, jer nisu imale struĉni

kadar i uĉila, a mnoge ni svoje zgrade već su radile u privatnim kućama. U

Pljevaljskom srezu školske 1929/1930. godine ĉetvri razred imale su škole u:

Pljevljima, Stiloviću, Crljenici, Obardu, Matarugama, Marinoj Šumi, Maoĉu,

Premćanima, ZabrĊu, ĐurĊevićima Tari, Gabaćima, Kosanici, Potpeću,

ZabrĊu, Ivinom Brdu, Kakmuţu, Hoćevini, Meljaku, Namgama, Gotoviši,

Bobovu, OgraĊenici, Brvenici, Poblaću, Glisnici, Boljanićima, Kovaĉima i

Potkamenskoj1242

. U Pljevaljskom srezu izmeĊu dva svetska rata radilo je

oko 27 škola. U njima je bilo 56 odeljenja. U ovom srezu radilo je oko 66

nastavnika.

1236

IARNP SO-e NP – Knjiga zapisnika NOO 1962. godine.



1238 IRANP SO-e NP – Knjiga zapisnika NOO Novi Pazar za 1962. godinu.

1239 IARNP OŠ Trnava, f. 1 – Rešenje o osnivanju Nepotpune osnovne škole

Trnava, br. 26847/60, Novi Pazar od 29. 12. 1960. godine.

1240 AJ 66-1297-1536.

1241 AJ 66-2338-2975.

1242 AJ 66-1364-1584.


347

Škola u Pljevljima radila je tokom XIX veka. Na poĉetku XX veka u

školi radili su sledeći uĉitelji: Stevan Samardţić, Josif JevĊević, Prokopije

Šiljak, Mara Samardţić, Staka Vukaiĉić, Milica Bojović, Antonije

Todorović, Draga Todorović, Miladin Simić i Mihailo Kurtović.

Osmanlijske vlasti su 11. maja 1910. godine zatvorile pljevaljsku osnovnu

školu zbog toga što uĉitelji ove škole nisu predali svoja svedoĉanstva

sreskom osmanlijskom naĉelstvu1243

. Škole su ponovo otvorene 1911.

godine.

Škola na Ilijinom Brdu je radila školske 1903/1904. godine1244.

Nova školska zgrada uraĊena je 1908. godine. Najpoznatiji uĉitelji u ovoj

školi bili su Nićifor Cvijetić, Miladin Simić, Miladin Simić-Nikaĉević i Jevta

Tasić. Ova škola u toku ratova nije radila. Obnovila je rad 1919. godine i

radila je do 1941. godine.

Škola u Otilovićima radila je školske 1904/19105. godie1245

.

Najpoznatiji uĉitelji u ovoj školi bili su Nikola Pejatović i Jovan

Atanacković. Nastava u školi nije izvoĊena za vreme ratova. Obnovila je rad

1920. godine.

Škola u Meljaku radila je školske 1903/1904. godine1246

. Škola nije

redovno radila zbog izbijanja Raoniĉke bune. Najpoznatiji uĉitelji ove škole

bili su Nikola Pejatović, Dragomir Obradović, Nićifor Lisiĉić o Jovan

Trajković. Nastava u toku ratova nije izvoĊena. IzmeĊu dva svetska rata

radila je sa prekidima.

Škola u Kovaču sagraĊena je 1904. a poĉela sa radom u januaru

1904. godine1247

. Prvi uĉitelji škole bili su Ignjat Šiljak, ĐorĊe Vasić,

Vasilije Dumić, Milun Bojović i Vladislav Puzović. Škola je radila sa

prekidima u vreme ratova i nedostatka kadrova u miru.

Škola u Hoćevini poĉela je sa radom školske 1905/1906. godine1248

.

Prvi uĉitelj škole bio je Josif Ţepić. Kasnije su radili Stojan Studić i Dušan

Radiĉević.

Škole u bjelopoljskom kraju su imale istu sudbinu kao i u ostalim

sandţaĉkim srezovima. Radile su u oteţanim uslovima. Prestale su sa radom

1243

Vukoman Šalipurović, Isto, str. 123.

1244 Isto, str. 124.

1245 Isto, str. 126.

1246 Isto, str. 127.

1247 Isto, str. 128.

1248 Isto, str. 129.


348

1910. godine jer uĉitelji su odbijali da predaju osmanlijskim vlastima svoja

svedoĉanstva na overu, tvrdeći da je to jedino pravo mitropolita raško-

prizrenskog. Škole su 1911. godine ponovo otvorene. U Bjelopoljskom srezu

školske 1929/1930. godine ĉetvrti razred su imale škole u: Bijelom Polju,

Rasovu, Bistrici, Šahovićima, Zatonskoj, Ivanji, Lazanji, Azani, Sutivanji,

Lešnjiku, Ravnoj Reci, Ţarskoj, Mojkovcu, Stoţeru, Prošćanima, Kovrenu,

Panovom Polju, Gropi, Lepenici, Sei Mosi, Jabuĉanima, Grnĉarima,

Pekarskoj, Gubovcu, Koritima i Boru1249

. Osnovne škole Sreza Bijelo Polje

od 1919. do 1941. godine radile su u teškim uslovima1250

. Radilo je preko 28

škola u kojima je bilo oko 56 odeljenja i u kojima je radilo 59 nastavnika.

Istorija najstarijih škola u ovom kraju izgledala bi ovako:

Škola u Bijelom Polju osnovana je 1846. godine1251

. Radila je sa

prekidima. Školske 1904/1905. godine u Školi radili su Janićije ĐurĊević i

Kristina ĐurĊević1252

. Kasnije u ovoj školi radili su Jevrem Ljujić, Stanija

Niković, Danojla Šiljak, Anto Todorović, Josif JevĊević, Jakov Strijelić i

drugi. Škola nije radila za vreme ratova. Obnovila je rad 1919. godine1253

.

Osnovna škola u Pavinom Polju poĉela je sa radom 1919.

godine1254

. Prvi uĉitelj posle Prvog svetskog rata bio je Joksim Joksimović.

Škola je radila do 1941. godine.

Škola u Pećarskoj radila je školske 1903/1904. godine1255

.

Najpoznatiji uĉitelji ove škole bili su Petar – Perko Popović. Nastava je

prekinuta u jesen 1912. godine zbog Prvog balkanskog rata1256

.

Osnovna škola u Šahovićima poĉela je sa radom 1919. godine. Prvi

uĉitelj posle Prvog svetskog rata bio je Miloš Mašović1257

. Škola je radila u

teškim uslovima. Meštani su se izborili da naprave novu zgradu u kojoj su

uĉenici imali bolje uslove za uĉenje.

1249

AJ 66-1364-1584.

1250 AJ 66-2338-2756.

1251 Murat Mahmutović i Fehim Dţogović: Mahmutovići bjelopoljskog kraja,

(Traganja i kazivanja), Novi Pazar 2007. str. 16.

1252 AS DSIP-a PP f. 3, dok. Br. 5768.

1253 AJ 66-1297-1536.

1254 AJ 66-1297-1536.


1256 AS DSIP-a PP r. 105, dok. br. bb – Konzul Srbije Ministarstvu inostranih dela,

Priština od 26. jula 1912. godine.

1257 AJ 66-1297-1536.


349

Osnovna škola u Rasovu poĉela je sa radom 1919. godine1258

.

Uspešno je radila do 1941. godine. Prvi posleratni uĉitelj u ovoj školi bio je

Jovan Radović, koji je uspešno izveo više generacija iz ove škole. Đaci iz

okolnih mesta putovali su više sati do škole.

U tutinskom kraju (Srezu štaviĉkom) osnovno obrazovanje ima dugu

i interesantnu tradiciju. Prve škole su bili mektebi, koji su radili pri

dţamijama. Svaki dţemat u osmanskom periodu imao je svoj mekteb.

Svetovne škole radile su u Crnoj Reci od 1901. godine i Suvom Dolu od

1904. godine1259

. U ostalim mestima škole su otvarane izmeĊu dva svetska

rata. U periodu od 1919. do 1941. godine radilo je 35 škola sa 48 odeljenja.

U njima je radilo 43 nastavnika.

Osnovna škola u Suvom Dolu poĉela je sa radom 1904. godine1260

,

mada ima indicja da je otvaranje škole zapoĉeto i 1903. godine. Škola za

vreme ratova nije radila. Jeremija Jera Popović je postavio temelje

prosvetiteljskog rada u Suvodolskoj školi1261

.

Drţavna narodna škola „Kralja Aleksandra Prvog― u Tutinu

osnovnana je 1914. godine1262. MeĊu prvim uĉiteljima ove škole bili su

Milivoje Cemović, Kosara Radević, Boţidar Radović, Magdalena

Golubović, Milivoje Jelić, Poleksija Đukić, Vasilije Dimitrijev, Crnovršanin

Ćazim i Gusinac Feriz verouĉitelji1263. „U celom posleratnom periodu, sve do

1987. godine, na gradskom podruĉju Tutina ovo je bila jedina osnovna

škola―1264. U toku Prvog svetskog rata škola u Tutinu nije radila, ali za vreme

okupacije, u toku Drugog svetskog rata, u školi se nastava izvodila na

albanskom jeziku. Iako je škola osnovana 1914. godine, poĉela je da radi

1258

AJ 66-1297-1536.

1259 Milić Petrović: Dokumenti o Raškoj oblasti (1900-1912), Isto, str. 348. i 352.

1260 Milomir Popović Rade: Letopis Oš „Jovan Popović― Leskova 1903-19074),

Kraljevo 2005. str. 31-35.

1261 IARNP ZK kut. 1; Mr Sait Kaĉapor i Halil Pepić: Naše mesto i okolina, Tutin

1989. str. 57.

1262 AS MP f. 18 – Školski list Osnovne škole u Tutinu, 16. aprila 1950. godine.

1263 IARNP ZK kut. 1; Vule Popović: Peštersko-štaviĉki vihori, isto, str. 117.

1264 AS MPON f. 12 – Statistiĉki Izveštaj Osnovne škole Melaje za 1949. godinu;

Mr Sait Kaĉapor: Školstvo u Novom Pazaru i okolini od 1918. do 1941. godine, Novi Pazar

1987. godine, 56.


350

1922. godine1265. Od 1958. godine radila je kao Matiĉna osnovna škola u

Tutinu i pripojene su joj nepotpune osnovne škole u Crnišu i Dobrinju.

Drţavna narodna škola „Kralja Dragutina― u Delimeđu osnovana

je 1925. godine1266

. Inicijator za otvaranje ove škole bio je mula Mano

Caković iz Ĉukota kod DelimeĊa1267

. Škola je radila u veoma teškim

uslovima. Prvi uĉitelj ove škole bio je Milisav Boriĉić1268

. U toku Drugog

svetskog rata škola nije radila, ali zgrada je sluţila za smeštaj izbeglica iz

Bosne1269

.

Drţavna narodna škola „Kralja Uroša― u Melajama osnovana

je1925. godine1270

. Samostalno je radila do 1958. godine, kada je pripojena

Osnovnoj školi DelimeĊe1271

.

Drţavna narodna škola „Kralj Petar veliki oslobodilac― u Godovu

osnovana je 1931. godine1272

.

Škola je prestala da radi 1941. godine a ponovo je poĉela da radi

1945. godine1273

. Osnovna škola u Godovu postala je Matiĉna škola Godovo

1958. godinine1274

. Matiĉno podruĉje škole ĉinile su ranije škole: Biohane,

Dolovo, Godovo i Saš.

1265



1266 AS MPNRS F. 23, p. 30 – Školski list OŠ DelimeĊe, 25. oktobra 1948. godine.

(Kopije školskog lista ove škole nalaze se u Istorijskom arhivu „Ras― u Novom Pazaru);

Vule Popović: Peštersko-štaviĉki vihori – Hronika, Beograd 2003. str. 117.

1267 Prema sećanju Zuhdije Hodţića iz Novog Pazara, Hakija Caković je pokretaĉ

inicijative za otvaranje i izgradnju zgrade Osnovne škole u DelimeĊu.

1268 IARNP ZK kut. 1; Mr Sait Kaĉapor i Halil Pepić: Naše mesto i okolina, Tutin,

1989. str. 58.

1269 AS MPON f. 23, p. 30 – Školski list Osnovne škole DelimeĊe od 25. oktobra

1948; IARNP ZK kut. 1;

1270 AS MP f. 12 – Statistiĉki Izveštaj OŠ Melaje za 1949. godinu.

1271 IAR NP NOO-e DelimeĊe inv. br. 6, p. 24 – Zapisnik sa IV zajedniĉke sednice

OV i VP NOO-e DelimeĊe od 9. avgusta 1958.

1272 IARNP ZK kut. 1; Mr Sait Kaĉapor i Halil Pepić: Isto, str. 57.

1273 IARNP OŠ Godovo – Upisnica redovnih uĉenika 1945/46. godine

1274IANP SO-e Tutin iv. br. 44, p. 25, list 30 – Rešenje o postavljenju upravitelja

matiĉnih osnovnih škola od 22. 10. 1958. godine.


351

Osnovna škola u Dobrinju osnovana je 1936. godine1275

. Radila je

do 6. aprila 1941. godine, kada je prestala sa radom. Obnovila je rad 7.

decembra 1945. godine. Samostalno je radila do 1958. godine, kada je

pripojena Osnovnoj školi „Bogoljub Ĉukić― u Tutinu1276

.

Osnovna škola u Ţirču osnovana je 1937. godine1277

. Samostalno je

radila do 1958. godine1278

. Školu su pohaĊali uĉenici iz sledećih naseljenih

mesta: RuĊa i Ţirĉa.

Drţavna narodna škola „Kralja Milutina― u Mojstiru Osnovana je

1930. godine1279

. Samostalno je radila do 1959. godine, kada je pripojena

Matiĉnoj o snovnoj školi „Aleksa Đilas – Bećo― u Mojstiru 1959. godine1280

.

Prvi uĉitelj škole bio je Aleksa Đilas Bećo, narodni heroj po kome je kasnije

i dobila ime.

Drţavna narodna škola „Zmaj Jova Jovanović― na Crkvinama

osnovana je 1930. godine1281

. Prvi uĉitelji bili su braĉni par Ljubica i Milan

Petrović, Danica Marjanović i Jelena Mijović. Škola nije radila u toku

Drugog svetskog rata. Nastavila je rad 1945. godine. Od 1958. godine Škola

radi pod imenom Matiĉna osmogodišnja škola1282

i pripojena joj je

1275

AS MP f. 34, p. 25 – Školski list Osnovne škole u Dobrinju, 28. novembar

1948. godine.

1276 IANP SO-e Tutin iv. br. 44, p. 25, list 30 – Rešenje o postavljenju upravitelja

matiĉnih osnovnih škola od 22. 10. 1958. godine.

1277 AS MP f. 8 – Školski list Narodne osnovne škole u Ţirĉu, 13. 12. 1948. godine;

Mr Sait Kaĉapor i Halil Pepić, Isto, str. 58.

1278 IAR NP OŠ „ALeksa Šantić― u Crkvinama – Zapisnik sa sednice Nastavniĉkog

veća Matiĉne OŠ „Aleksa Šantić― u Crkvinama, 3. novembra 1958. godine.


1280 IARNP OŠ Zapadni Mojstir – Upisnica OŠ u Zapadnom Mojstiru 1958/59.

godine.

Ime selu Istoĉni Mojstir, umesto ranijeg imena Srpski Mojstir, dali su prvi uţitelji u

Mojstiru: Milutin Divac i Mehmed Mehmedbašić.

1281 AS MP f. 21 – Školski list Osnovne narodne škole Crkvine, 20. oktobra 1948.

godine; Vule Popović: Peštersko-štaviĉki vihori – Hronika, isto, str. 117; Mr Sait Kaĉapor i

Halil Pepić: Naše mesto i okolina, Tutin 1989, 58.

1282 IAR NP OŠ „Aleksa Šantić― Crkvine – Zapisnik sa sednice Nastavniĉkog veća

Matiĉne osnovne škole „Aleksa Šantić― u Crkvinama, 3. novrmbar 1958. godine (Iz knjige

zapisnika Nastavniĉkog veća OŠ „Aleksa Šantić― – Crkvine.


352

nepotpuna osnovna škola u Ţirĉu. Pod imenom Osnovna škola „Aleksa

Šantić― u Crkvinama prvi put se javlja 1964. godine1283

.

Škola u Suvodolu izgraĊena je 1903. a poĉela sa radom 1904.

godine1284

. Prvi uĉitelj ove škole bio je Jeremije Popović.

Drţavna naroodna škola „Rastko Nemanjić― u Ribariću poĉela je

sa radom 1901. godine i radila je u konaku manastira Crna Reka sve do

1912. godine1285

. Prvi uĉitelji škole bili su Golub Marijanović, Andrija

Šipalov i Šaban Huršid, verouĉitelj1286

. Od 1925. godine, nakon izgradnje

školske zgrade, sedište škole nalazi se u Ribariću. U toku Drugog svetskog

rata nije radila a školska zgrada je bila zauzeta od strane okupatora.

Nastavila je rad 1945. godine1287

kao Narodna škola u Ribariću. Od 1949.

godine radila je kao potpuna osnovna škola. Pripojene su joj 1958. godine

nepotpune osnovne škole u Orlju, Paljevu, Starĉevićima i Strumcima1288

.

Po završetku Prvog svetskog rata u beranskom i andrijeviĉkom kraju

su nastavile s radom one škole koje su radile u predratnom periodu, a

otvoreno je i nekoliko novih. Andrijeviĉkom srezu pripadale su plavoske i

gusinjske škole, a beranskom i roţajske. U Beranskom srezu od 1919. do

školske 1923/1924. godine otvoreno je ukupno 33 škole u sledećim mestima:

Azane, Bašĉa, Bać, Balotiće, Berane, Biševo, Brzava, Buĉe, Budimlja, Crni

Vrh, Dapsiće, Dolac, Donja Rţanica, Dragosava, Glavace, Goraţde, Gornje

Zaostro, Harema (kao odeljenje Beranske škole), Kalaĉe, Kaludra, Luţac,

Lubnica, Petnjica, Petnjik, Rijeka Marsenića, Roţaje, Rovca, Savin Bor,

Trpezi, Tucanje, Vinicka, Vrbnica i Zagrad.

U beranskom srezu školske 1929/1930. godine radile su škole u

Beranama, Vinickoj, Buĉu, Luţcu, Manastiru ĐurĊevi Stupovi, Crnom Vrhu,

Ljubnici, Kuriguće, Glavaci, Zagradu, Brzavi, Štinari, Zaostru, Rovcima,

Kaludri, Donjoj Rţanici, Zagorju, Petnjici, Daspiću, Goraţdu, Vrbici, Trpezi,

Budimlji, Mašonje, Tucnju, Savinom Boru, Roţaju, Kalaĉima, Lovnici,

1283

Konkursi, „Sluţbeni glasnik SR Srbije―, God. XX , br. 22, Beograd, 30. maja

1964. godine, str. 454.

1284 IARNP ZK kut. 1; Konkursi, „Sluţbeni glasnik SR Srbije―, God. XX , br. 22,

Beograd, 30. maja 1964. godine, str. 110.


1286 JA MP SN f. 546 – Statistika narodnih škola 1937/1938. godine i dokumenta

školskih budţeta koje je finansirala opština; Vule Popović: Peštersko-štaviĉki vihori –

Hronika, Beograd 2003. str. 117.

1287 IARNP ONO f. 1-2.

1288 IARNP OŠ „Branko Radiĉević― kut. 3 – Arhiva po delovodnom protokolu.


353

Bašĉi, Bukovici, Baću i Balotiću1289

. Osnovne škole u Sezu Berane od 1919.

do 1941. godine radile su u oteţanim uslovima1290

. Radilo je oko 35-39 škola

u kojima je bilo oko 69 odeljenja i u kojima je radilo 68 nastavnika. Gradske

škole su bile po jedna u Beranama i Roţajama. Deset škola imale su samo po

jednu uĉionicu. Dvadeset i jedna škola su bile mešovite, a trinaest samo za

muškarce. Škole samo za muškarce su bile u selima u kojima su ţiveli

stanovnici muslimanske verske pripadnosti.

Škole su bile slabo snabdevene uĉilima. U svim školama jedva da je

bilo 100 knjiga za uĉitelje i uĉenike.

U periodu (1919-1924) prvi put su otvorene škole u: Bašĉi (sa

Odeljenjem u Lovnici), Baću, Balotiću, Biševu, Bihoru, Crnom Vrhu,

Gavacima, Kalaĉama, Petnjiku, Roţajama, Rovcima, Savinom Boru, Trpezi,

Tucnju i Vrbici.

U periodu (1924-1931) bilo je 39 škola. Otvorene su nove škole u

sledećim naselejnim mestima: Bukovica, Donja Lovnica, Donje Zaostro,

Kurikuće, Štitari i Zagorje.

Srez Beranski je 1931. godine imao 13 opština (ĐurĊevi Stupovi,

Berane, Biševo, Buĉe, Budimlja, Donja Rţanica, Gornja Sela, Ibar, Petnjica,

Polica, Roţaje, Štitari i Vinicka) u kojima je radilo 39 osnovnih škola. U

periodu (1931-1941) u Beranskom srezu otvorena je još jedna škola u selu

Praćevcu, tako da ih je na poĉetku Drugog svetskog rata bilo svega 40, sa 78

odeljenja, 3.300 uĉenika i 93 uĉitelja1291

.

Škola u manastiru Đurđevi Stupovi kod Berana otvorena je 1884.

godine1292

. Imala je versko-svetovni karakter. Radila je pod nadzorom

manastirskog osoblja. Školu su pohaĊala hrišćanska deca. Prekidala je rad u

vreme ratova. Obnovila je svoj rad 1919. godine.

Škola u Beranama otvorena je 1884. godine1293

. Radila je u teškim

uslovima. Školu su pohaĊala deca iz Berana i okoline.

1289

AJ-66-1364-1584.

1290 AJ 66-2338-2752.

1291 http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/

Škola u Savinom Boru otvorena je 1913. godine, ali radila je kratko vremena. Nije

radila za vreme Prvog svetskog rata.

1292 Milić F. Petrović: Dokumenti raške oblasti (1900-1912), Beograd 1995. str.

349. - Škola je radila bez ruhsatname.

1293 Milić F. Petrović: Dokumenti Raške oblasti (1900-1912),Isto, str. 349. – Škola

je radila bez ruhsatname.

http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/


354

U gusinjskom kraju postojala je samo jedna škola. Osnovne škole u

Plavu, Gusinju i Velikoj od 1919. do 1941. godine pripadale su Sezu

Andrijevica1294

.

Prva osnovna škola u Gusinju formirana je 1868. godine1295

.

Otvarana je i zatvarana više puta. Zatvorena je 1877. godine, zbog ratnih

sukoba na prostoru Gusinja. Poĉela je sa radom 1892. godine, ali zvaniĉno je

otvorena 1904. godine1296

.

U Roţajama i okolini otvaranje škola poĉelo je u XX veku. „Pored

osnovne škole u Roţajama, koja je na srpskohrvatskom jeziku poĉela da radi

1912. godine, od 1919. do 1924. godine otvaraju se osnovne škole u Baću,

Bašĉi, Biševu, Bukovici, Donjoj Lovnici i Kalaĉama―1297

.

U Andrijeviĉkom srezu od 1919. 1924. godine otvorene su 24

osnovne škole u mestima: Andrijevica, Bare, Brezovica, Cecuni, Đulići,

Gornja Rţanica, Gusinje, Han Garanĉića, Jošanica, Konjusi, Kralje, Kuti,

Lijeva Rijeka, Mateševo, Plav, Seoce, Slatina, Šekular, Trepĉa, Ulotina,

Velika, Vojno Selo, Vranještica i ZabrĊe. Školske 1923/24. godine osnovana

je i škola u Metehu1298

.

Andrijeviĉki srez je izmeĊu dva svetska rata imao sledećih 11

opština: Andrijevica, Gusinje, Konjuh, Kralje, Lijeva Rijeka, Plav, Polimlje,

Šekular, Trepĉa, Velika i Vojno Selo1299

. Svaka opština ulagala je

maksimum napora za otvaranje i odrţavanje osnovne škole u svojoj sredini.

U Andrijeviĉkom srezu u periodu (1924-1941) novootvorene škole su u

Graĉanici, Martinovićima i Murini. Izgradnja zgrada za škole bio je prioritet

aktivnosti graĊana, nastavnika i školskih nadzornika ovoga kraja, jer nastava

u postojećim školskim zgradam je izvoĊena u oteţanim uslovima1300

, jer

ratna šteta u svim školama bila je ogromna: uništen je inventar, knjiţni fond,

uĉila i stanovi za nastavnike.

1294

AJ 66-2338-2731.

1295 Mustafa Memić: Plav i Gusinje u prošlosti, Beograd 1989. str. 176; Ivan Ivanić:

Srpske manastirske, seoske i Varoške škole u Turskoj, „Godišnjak Nikole Ĉupića―, knj.

XXXII, Beograd 1913. str. 243

1296 Milić F. Petrović: Dokumenti Raške oblasti (1900-1912), Isto, str. 349. – Škola

je radila bez ruhsatname.

1297 Zaim Azemović: Roţaje i okolina – Kratak istorijski pregled, „Roţajski

zbornik―, br. 3, Roţaje 1982. str. 14.



1300 AJ 66-1286-1530.




355

12.3. SREDNJE OBRAZOVANJE

Srednje obrazovanje u Sandţaku je poĉelo u vreme osmanlijske

vladavine. Postojale su ruţdije1301

, na ĉijim temeljima su nastale gimnazije u

Sandţaku. Ruţdije su 1900. godine postojale u Bijelom Polju, Novom

Pazaru i Sjenici1302

. Srednje obrazovanje se posebno razvijalo posle Prvog

svetkosg rata. Razvijalo se razliĉito u svakoj opštini Sandţaka. U srednjim

školama osposobljavani su kadrovi za rad u raznim zanatskim radnjama i za

rad u ustanovama.

Iz osmanskog perioda nasleĊene su rušdije, ibtidaije i medrese.

Pljevaljsku gimnaziju otvorila je Vlada Srbije 1901. godine1303

.

Njen prvobitni naziv bio je Srpska gimnazija Pljevlje. Rad ove škole

pomagali su srpski konzulati u Prištini i Skoplju, javorska carinarnica i

crkveno-školska opština u Pljevljima. U Gimnaziji je od 1904. godine radila

i devojaĉka škola, kao ţensko odeljenje gimnazije. Uĉenice ovog odeljenja

imale su dodatne predmete: ruĉni rad, vezenje i šivenje. Škola za vreme

balkanskih ratova nije radila. Ponovo je otvorena odmah posle Balkanskih

ratova 1913. godine1304

. Radila je pod nadzorom kraljevskih vlasti iz

Podgorice. U toku Prvog svetskog rata nije radila. Nakon završetka rata

nastavila je rad. Školu su pohaĊali uĉenici iz Pljevalja i šire okoline.

1301 Opširnije o mektebima, medresama i ruţdijama uporedi, Dr Ismet Kasumović:

Školstvo i obrazovanje u Bosanskom ejaletu za vrijeme osmanske uprave, Mostar 1999. (84-

247); uporedi, Mevlud Dudić: Uloga sibjan-mekteba u oĉuvanju islama u Sandţaku, (nd)

doktorska disertacija odbranjena na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru 2007.

godine; isti: Nastanak i razvoj medrese u Novom Pazaru, (nd), magistarski rad odbranjen

2005. godine. 1302

Dr Skender Rizaj: Novopazarski sandţak u 1900/1. godini, „Naša Prošlost―,

IV-V, Kraljevo, 1969-1970.


Raškoj (1903-1912), Beograd 1972. str. 136. – Opširnije o radu Pljevaljske gimnazije (1901-

1912) vidi, Radmila Popović-Petković i Vukoman Šalipurović: Srpske škole i prosveta u

zapadnim krajevima Stare Srbije, Priboj 1970; Milić F. Petrović: Pljevaljska gimnazija

(1901-2001), Dokumentacija (1901-1914), Pljevlja 1999; isti: Pljevaljska gimnazija 1901-

2001, Pljevlja 2001; Pregled gimnazija 1926/1927. u Kraljevini SHS, (bez mesta i godine

izdanja); Grupa autora: Pljevaljska gimnazija – Spomenica, Pljevlja 2001;


Raškoj (1903-1912), Isto, str. 592.


356

Gimnazija u Pljevlju uspešno je radila od 1919. do 1941. godine1305

. PohaĊali su je uĉenici iz Pljevalja i okoline, Berana, Bijelog Polja, Priboja,

Prijepolja i ostalih krajeva Crne Gore i Srbije.

Prvi porfesori ove škole bili su Ilija Lalević, Ljubomir Joviĉić, Todor

Borovnjak, ĐorĊe Pejanović, Gavro Pejatović, Sejfo Šehović, Stana

Jovanović i Vidosava Dumić1306

. Uspešan direktor gimnazije bio je Ilija

Lalević1307

.

Nakon mladoturske revolucije 1908. godine i proglasa ustavnosti,

nastali su gori uslovi rada za Pljevaljsku gimanziju. Rad u ovoj srednjoj školi

od 1910. godine nadgledao je inspektor Vilajetskog prosvenog odeljenja iz

Skoplja sin Sali-age Forte, koji je prisustvovao ĉasovima i ispitivao1308

.

Zbog otpora nastavnog kadra da preda svoja svedoĉanstva na overu

osmanlijskom prosvetnom odseku (mearifatu) u Pljevljima, gimnazija je

zatvorena 12. maja 1910. godine1309

. Obnovila je rad 1911. godine. Škola

ponovo nije radila školske 1912/1913. godine zbog Balkanskih ratova, te je

nastavila rad 1913. godine1310

.

U Kraljevini SHS 26. aprila 1920. godine ukinute su sve privatne

ţenske radniĉke škole1311

. To je uĉinjeno i u Sandţaku, gde je sporo tekao

proces osnivanja novih ţenskih zanatskih škola. Gimnazija u Pljevljima

radila je od 1920. do 1941. godine1312

.

Uĉenici ove škole bili su preteţno hrišćanske populacije, jer

pripadnici Islama retko su dozvoljavali svojoj deci da pohaĊaju svetovne

škole, jer su bili mišljenja da su štetne po obrazovanje mladih muslimanskih

kadrova. Ţenska deca islamske populacije u gimnaziji bila su prava retkost.

Gimnazija u Novom Pazaru osnovana je Ukazom Srpskog

kraljevskog ministarstva prosvete i crkvenih poslova 20. novembra 1913.

1305

AJ 66-2244-2379.

1306 AS DSIP-a PP f. 7, br. 2555; Vukoman Šalipurović: Kulturno-prosvetne i

politiĉke organizacije u Polimlju i Raškoj (1903-1912), Isto str. 137. ;

1307 AS DSIP-a PP f. 4, br. 2683.

1308 AS DSIP-a PP r. 6, br. 282.


Raškoj (1903-1912), Isto, str. 143.

1310 Isto, str. 149.

1311 http://www.tehnickaskol-pirot.edu.yu/ Oskoli/Zanatska.html

1312 AJ 66-2332-2584.

http://www.tehnickaskol-pirot.edu.yu/


357

godine kao Srpska kraljevska gimnazija u Novom Pazaru1313. Sa radom je

poĉela 10. januara 1914. godine1314.

U prvoj školskoj godini imala je samo jedan razred sa 59 uĉenika1315

.

Školske 1914/1915. godine stvoreni su uslovi za otvaranje drugog razreda, a

zapoĉeti rad sa trećim razredom prekinut je 1. novembra 1915. godine, kada

su vojne vlasti zauzele školsku zgradu za svoje potrebe, a 6. novembra su

objavile evakuaciju stanovništva Novog Pazara pred Austro-Ugarskom

okupacijom1316

.

Nadleţnost nad radom Srpske kraljevske gimnazije u Novom Pazaru

u vremenu od 1913-1915. godine imali su Srpsko kraljevsko ministarstvo

prosvete i crkvenih poslova i Inspektorat Srpskog kraljevskog ministarstva

prosvete i crkvenih poslova za Kosovsku oblast u Prištini1317

.

Po završetku Prvog svetskog rata, nakon višemeseĉnih priprema

gimnazija poĉela je sa radom 25. maja 1919. godine kao ĉetvororazredna

Novo-Pazarska gimnazija1318

. Odobrenjem Ministarstva prosvete Kraljevine

Srba, Hrvata i Slovenaca 1. januara 1920. godine, u Novopazarskoj gimnaziji

je otvoren peti razred1319

. Sledeća, školska 1920/21. godina poĉela je sa

radom 18. oktobra 1920. godine1320

, uz prethodno odobrenje ministra

prosvete Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, Odeljenje za srednju nastavu,

za otvaranje šestog razreda1321

, a 14. septembra 1921. godine otvoren je

1313

IARNP ZK kut. 2; Izveštaj Novopazarske gimnazije za školsku 1913/1914.

godinu, Novi Pazar 1914. str. 2; Dr Branko Jovanović: Gimnazija u Novom Pazaru (1913-

1998), Novi Pazar 1999. str. 21. i 22.

1314 IARNP Gimnazija „Bratstvo-jedinstvo― u Novom Pazaru, knj. 7, list 1 –

Delovodni protokol Drţavne ginazije u Novom Pazaru 1918-1923,

1315 IARNP ZK kut. 2; Izveštaj Novopazarske gimnazije za školsku 1913/1914.

godinu, Novi Pazar 1914. str. 3-5.

1316 IARNP G B-J NP knj. 93 – Letopis Gimnazije u Novom Pazru

1317 IARNP G B-J NP – Letopis Gimnazije u Novom Pazru.

1318 AJ MPKJ SN f. 172 – Izveštaj direktora Novopazarske gimnazije inspektoru

Ministarstva prosvete i vera za Kosovsku oblast u Skoplju o pripremi i poĉetku rada

gimnazije i rasporedu nastavnika od 20. 05. 1919. godine.

1319 IARNP G B-J NP knj. 7, delist br. 111. – Delovodni protokol za 1920,

1320 AJ MPKJ, SN, f. 172 – Izveštaj sa sednice Nastavniĉkog saveta Novo-Pazarske

gimnazije od 6. novembra 1920. godine.

1321 AJ MPKJ, SN, f. 172 – Odluka ministra prosvete Kraljevine SHS, Odeljenje za

srednju nastavu, S. N. Br. 9430 od 8. avgusta 1920. o otvaranju šestog razreda u

Novopazarskoj gimnaziji.


358

sedmi razred1322

. Ukazom kralja Aleksandra od 11. avgusta 1922. godine, na

osnovu ĉlana 4. Zakona o srednjim školama, ova gimnazija je postala

Potpuna mešovita gimnazija1323

. Osmi razred ukinut je 9. novembra 1927.

godine, po nareĊenju Ministarstva prosvete Kraljevine Srba Hrvata i

Slovenaca1324

. Već 24. avgusta 1929. godine, Ukazom kralja Aleksandra,

svedena je na ĉetiri razreda. 1325

Nakon zavoĊenja šestojanuarske diktature i stvaranja Kraljevine

Jugoslavije 3. oktobra 1929. godine1326

, nadleţnost nad radom Gimnazije u

Novom Pazaru, pored Odeljenja za srednju nastavu pri Ministarsrvu

Kraljevine Jugoslavije, umesto Velikog ţupana Raške oblasti, Prosvetno

odeljenje u Ĉaĉku, preuzelo je Ministarstvo prosvete Kraljevske banske

uprave zetske banovine1327

. Na osnovu zakona, a po nareĊenju Ministarstva

prosvete Kraljevine Jugoslavije, Odeljenje za srednju nastavu, naziv Realna

gimnazija u Novom Pazaru dobila je 5. marta 1931. godine1328

. Pod ovim

nazivom radila je do 1938. godine, kada se grupa graĊana Novog Pazara

obratila Ministarstvu prosvete Kraljevine Jugoslavije, Odeljenje za srednje

škole, traţeći otvaranje petog i šestog razreda1329

. Kao garanciju za rad ovih

razreda opština Novi Pazar je obezbedila kredit od 70.000 dinara i

subvenciju od graĊana u visini od 20.000 dinara. Na predlog ministra

prosvete Kraljevine Jugoslavije, a na osnovu Zakona o srednjim školama,

Kraljevski namesnici donose Ukaz o otvaranju petog i šestog razreda ĉime se

gimnazija deli na Drţavnu realnu gimnaziju i Višu samoupravnu gimnaziju u

Novom Pazaru1330

. Za otvaranje potpune gimnazije bili su zainteresovani

1322

AJ MPKJ, SN, 14747 – Odluka ministra prosvete Kraljevine SHS, Odeljenje za

srednju nastavu, od 14. 09. 1921.

1323 IARNP ZK kut. 2 – Izveštaj Mešovite osmorazredne gimnazije u Novom

Pazaru za školsku 1923/24. godinu, Novi Pazar 1924.

1324 IARNP G B-J NP knj. 10, delist br. 942 – Delovodni protokol Mešovite

osmorazredne gimnazije u Novom Pazaru za 1927, od 19. 11. 1927.

1325 IARNP ZK kut. 2 – Izveštaj Drţavne nepotpune gimnazije u Novom Pazaru za

školsku 1929/30. godinu, Novi Pazar 1930.

1326 Branko Petranović i Momĉilo Zeĉević: Jugoslavija (1918-1988) – Tematska

zbirka dokumenata, Izdavaĉka radna orgnaizacija „Rad―, Beograd, 1988. str. 316.

1327 IARNP G-B-J NP - Dosije fonda.

1328 AJ MPKJ, SN, f. 171, dokument od 05. 03. 1931.



1330 IARNP ZK kut. 2; Mr Sait Kaĉapor, Školstvo u Novom Pazaru i okolini od

1918. do 1941. godine, Isto. str. 115.


359

ĉlanovi tzv. „Stalnog odbora za otvaranje pune drţavne gimnazije u Novom

Pazaru― izabrani na široj konferenciji predstavnika srezova štaviĉkog,

sjeniĉkog i studeniĉkog odrţane 18. juna 1939. godine1331

. Kraljevsko

namesništvo svojim Ukazom od 12. oktobra 1939. godine, rešava da se,

poĉev od školske 1939/40. godine, otvori sedmi razred1332

, a 5. septembra

1940. godine Ministarstvo prosvete je telegramom obavestilo direktora

gimnazije da se izvrši upis uĉenika u osmi razred1333

. Gimnazija u Novom

Pazaru uspešno je radila izmeĊu dva svetska rata1334

.

Na sednici Nastavniĉkog saveta od 1. aprila 1941. godine, po

nareĊenju Ministarstva prosvete, prestala je nastava do daljnjeg1335

. Nakon

okupacije nadleţnost nad radom Drţavne realne gimnazije u Novom Pazaru

imalo je Ministarstvo prosvete, Odeljenje za srednje škole, komesar ovog

Ministarstva i Ispostava drinske banovine, Prosvetno odeljenje u Uţicu1336

.

Septembra 1941. godine većina nastavnika gimnazije prešlo je u Rašku u

izbeglištvo1337

. Školske 1942/1943. godine formirana je Drţavna realna

gimnazija iz Novog Pazara u Raški, a rad poĉela je 11. februara 1943.

godine. Nastava je bila neredovna a polagani su samo privatni ispiti i ispiti

zrelosti do polovine 1944. godine1338

.

Nakon Drugog svetskog rata, kao Mešovita realna gimnazija u

Novom Pazaru, poĉela je sa radom 12. aprila 1945. godine sa šest razreda, a

nešto kasnije dobila je i sedmi razred1339

. Od 26. jula do 26. septembra 1945.

1331

AJ MPKJ, SN, f. 171 – Pismo grupe graĊana Ministru prosvete Kraljevine

Jugoslavije od 26. 06. 1939. godine i Dopis narodnog poslanika iz Novog Pazara Tihomira

Šarkovića predsedniku Ministarskog saveta i ministru unutrašnjih poslova Dragiši

Cvetkoviću od 21. 07. 1939.

1332 IARNP ZK kut. 2; Dr Branko Jovanović: Gimnazija u Novom Pazaru (1913-

1998), Isto, f. 171 - Prepis Ukaza Kraljevskih namesnika Kraljevine Jugoslavije, II br.

25124/39 od 12. 10. 1939; Godišnji izveštaj Drţavne realne gimnazije i Više samoupravne

gimnazije u Novom Pazaru za školsku 1939/1940, Ĉaĉak 1940. str. 22.

1333 IARNP ZK kut. 2; Mr Sait Kaĉapor, Školstvo u Novom Pazaru i okolini od

1918. do 1941. godine, Novi Pazar 1987, str. 114-116.

1334 AJ 66-2244-2378.

1335 IARNP G-B-J NP – Knjiga zapisnika Nastavniĉkog saveta Novopazarske

samoupravne gimnazije.

1336 IARNP G-B-J NP kut. 99, p. 45, 46 i 48.

1337 IARNP G-B-J NP kut. 99, p. 45-58.

1338 IARNP G-B-J NP knj. 71 – Upisnice vanrednih uĉenika, 1921-1940, 1943-

1944; IARNPG B-J NP knj. 86. - Glavni protokol ispita zrelosti.

1339 IARNP G-B-J NP kut. 99, p. 60 – Izveštaj direktora gimnazije o poĉetku rada,

broju uĉenika i nedostatku nastavnog kadra.


360

godine organizovan je gimnazijski kurs za uĉitelje1340

. Školsku 1945/1946.

godinu Gimnazija u Novom Pazaru poĉela je 15. oktobra 1945. godine sa

osam razreda kao Drţavna realna gimnazija1341

.

Gimnazija u Beranama otvorena je posle Balkanskih ratova 1913.

godine1342

. Za vreme Prvog svetskog rata nije radila. Obnovila je rad odmah

nakon osloboĊenja 1919. godine. Radila je u veoma teškim uslovima. Struĉni

kadar je bio veliki problem. Nije bilo struĉnih profesora te su, pored struĉnih

nastavnika, angaţovani uspešniji uĉitelji kao predavaĉi.

Uspešan rad Gimnaziju u Beranama potvrĊuju budući uspešni

stvaraoci 19 akademika, 120 doktora nauka i na stotine nauĉnika,

knjizevnika i politiĉara. U ovoj velikoj školi školovali su se Mihailo Lalić,

Dušan Kostić, Risto Ratković, Radonja Vesović, Radovan Zogović, Milovan

Đilas, Radoslav Pajković, Miljan Mojasević, Milosav Babović, Slobodan

Tomović, Miomir Dašić, Milivoje Babović, Hilmija Ćatović, Aleksandar

Prijić, Jovan Bogićević, Vladimir Vulević1343

i drugi. Gimnazija u Beranam

uspešno je radila od 1920. do 1941. godine1344

.

Gimnazija u Prijepolju osnovana je 20. novembra 1913. godine1345

.

Jedna je od najstarijih obrazovnih institucija u Polimlju. Odmah nakon

osloboĊenja od turskog ropstva, kralj Aleksandar Prvi KaraĊorĊević potpisao

je ukaz o osnivanju Gimnazije u Prijepolju.

Nastava je poĉela tek 4. marta 1914. godine, jer prvi direktor Ţivko

Joksimović, sa suprugom Katarinom, iz okoline Poţege, nije mogao da preĊe

snegom zavejani Zlatibor. Nastava se odvijala u turskoj ruţdiji, danas

Muzeju. Kasnije je Gimnazija preseljena u austrougarsku kasarnu, zapaljenu

tokom Drugog svetskog rata, pa posle obnovljenu, da bi se u novu zgradu

uselila 1996. godine1346

.

1340

IARNP G-B-J NP, kut. 99, p. 78 – Izveštaj direktora gimnazije o radu kursa.

1341 IARNP G-B-J NP kut. 99, p. 81 – Raspis Okruţnog narodnog odbora Novi

Pazar o poĉetku nastave u Novopazarskoj gimnaziji za školsku 1945/46. godinu.

1342 Nikola Škerović: Crna Gora na osvitku XX vijeka, Beograd 1964. str. 592. –

Gimnazija u Beranama osnovana je Ukazom vlade Kraljevine Crne Gore 1913. godine.

Opširnije o beranskoj gimnaziji vidi, Zoran M. Zeĉević: Beranska gimnazija (1913-1943),

Berane 2008.

1343 http://www.prosvjetnirad.cg.yu/br17-18_05/08.htm

1344 AJ 66-2332-2552.

1345 Branko Jovanović: Gimnazija u Novom Pazaru (1913-1998), Novi Pazar 199.

str. 21.

1346 http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva; Vidi „Glas javnosti―, Beograd od 24.

novembra 2003.

http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva


361

Gimnazija u Prijepolju radila je od 1919. do 1941. godine1347

.

Niţa gimanzija u Bijelom Polju osnovana je 1926. godine1348

.

Nastava u školi odvijala se u oteţanim uslovima. Struĉni kadar je

popunjavan iz drugih krajeva jer u ovom kraju nije bilo dovoljno nastavnika.

Gimnazija u Bijelom Polju radila je od 1920. do 1941. godine1349

.

Uĉitelska škola u Beranama – Uĉiteljska škola u Beranama radila je

od 1919. do 1929. godine1350

. Radila je u oteţanim uslovima. Nije imala

struĉni kadar. Školski nadzornik je ovu školu okarakterisao „što manje rada,

što većih plata i odliĉnih ocean dajte―. Na ovim prostorima za školskog

nadzornika vladala je izreka „školski nadzornici su svatovski glavari, jer za

nadzornike nisu dolazili najdostojniji―1351

. U svom radu imala je prekida1352

.

Domaćiĉka škola u Priboju – Domaćiĉka škola u Priboju otvorila

je, na inicijatgivu pojedinih prvaka iz Priboja, Banje i Društva „Prosvete― iz

Sarajeva, domaćiĉki kurs. Rad teĉaja trajao je od 26. oktobra 1931. do 7.

februara 1932. godine. Uĉenice su radile u tri uĉionice Društva „Prosvete―.

Predavanja su drţali dva nastavnika osnovne škole u Banji. ObraĊivali su

nacionalnu grupu predmeta. Školu su pohaĊale 18 uĉenica. Teĉaj je odrţan u

Pribojskoj Banji1353

.

Domaćiĉka škola u Pljevljima – Posle Drugog svetskog rata u

Pljevljima je otvorena Drţana domaćiĉka ţenska škola. Radila je poseban

kurs 1930. godine. Imala je svoju zgradu. Bavila se obukom ţenske radne

snage. Obuĉavala je uĉenice o ţenskom ruĉnom radu i povrtarstvu. Imala je

1930. godine 20 uĉenica. Škola je radial u jednoj privatnoj zgradi. Radila je u

jednoj uĉionici. U školi izuĉavani su predmeti: Domaćinstvo, Vaspitanje

dece, Nauka o ishrani, Mlekarstvo, Novinarstvo, Povrtarstvo, Konzerviranja

voća i povrća, Teorija kuhanja, Opšta higijena, Praktiĉni rad u kuhinji i

Ruĉni rad1354

.

1347

AJ 66-2244-2379.

1348 Murat Mahmutović i Fehim Dţogović: Mahmutovići bjelopoljskog kraja, Isto,

str. 16.

1349 AJ 66-2332-2552.

1350 AJ 66-2187-2089.

1351 AJ 66-1291-60905

1352 AJ 66-2614-2333; Opširnije o radu Uĉiteljske škole u Baranama vidi, Zdravko

Deletić: Uĉiteljska škola u Ivangradu (1919-1929), Uţice 2000; isti: Uĉiteljska škola u

Beranama (1919-1929), Kraljevo 2002.

1353 AJ 66-2344-3245.

1354 AJ 66-2344-3245.


362

Domaćiĉka škola u Plavu - Domaćiĉka škola u Plavu odrţvala je

posebne teĉajeve za uĉenice iz Plava. Osposobljavane su za domaću

radionost. Škola je radila u teškim uslovima i bila je banovinska škola.

Obuĉvala je ţensku radnu snagu. Uspešno je radila 1932. godine. Imala je 3

uĉionice u kojima je izvoĊena nastava. Imala je jedan razred sa jednim

odeljenjem. Posedovala je zgradu, koja je odgovarala uslovima za nastavu.

Škola je 1932. godine imala 24 uĉenice, rasporeĊene u 3 odeljenja. Nastavu

su izvodila dva nastavnika. Upravnik škole bila je Dobrinka Grujiĉić,

nastavnica ove škole1355

. Radila je od 1920. do 1941. godine1356

.

Domaćička škola u Prijepolju – U Prijepolju je u prvoj polovini XX

veka uspešno radila Domaćiĉka škola. Školu su pohaĊale uĉenice Prijepolja i

okoline. Radila je sa prekidima. Struĉni kadar škole predstavljao je veliki

problem. Predavaĉi pojedinih predmeta bili su uĉitelji iz obliţnjih škola

ovoga kraja.

Drţavna mešovita graĊanska škola u Sjenici radila je od od 1928.

do 1941. godine1357

. Upravitelj škole bio je Svetozar Milošević1358

. U školi

nastava je dobro izvoĊena. Nedostatak škole bio je da uĉenici iz ove škole

nisu mogli da nastave školovanje u srednjim struĉnim školama, jer su

postojala odreĊena ograniĉenja i smetnje za prelaz svršenih uĉenika

graĊanske škole u sve srednje struĉne škole1359

. Školu je za vreme postojanja

ukupno završilo 737 uĉenika: 107 ţena i 428 muškaraka1360

. Nastavnici u

ovoj školi bili su: Blagoje Vukosavljević, Svetozar Milošević, Radoš

Popović, Anto Tomović, Natalija Penezić, Kristina Milošević, Vasilija

Ţivković, Sovija Stevović, Veselinka Glišević, Tihomir Ĉumić, Veliĉko

Marković, Latif Prašo, Vojin Vuković, ĐorĊe Mumalo i Adem Zekić. U

povoljnijim uslovima radila je od 1929. do 1932. godine1361

. Ovu školu su

pohaĊali uĉenici iz Sjenice i okolnih naselja. Radila je u teškim uslovima, jer

nije imala dovoljno struĉnog kadra. Nastavnici su dolazili iz udaljenih

krajeva Kraljevine Jugoslavije.

1355

AJ 66-2344-3245.

1356 AJ 66-2334-2680.

1357 Dr Sait Kaĉapor i Dţemail Muratović: Drţavna mešovita graĊanska škola u

Sjenici, „Zbornik Sjenice―, br. 6-7, Sjenica 1990/1991. str. 177;

1358 AJ MP SN f. 418 – Izveštaj upravitelja škole od 29. juna 1933. godine.

1359 AJ MP SN f. 418 – Izveštaj upravitelja škole od 29. juna 1933. godine.

1360 AJ 66 f. 418; Dr Sait Kaĉapor i Dţemail Muratović: Drţavna mešovita

graĊanska škola u Sjenici, „Zbornik Sjenice―, br. 6-7, Sjenica 1990/1991. str. 192.

1361 AJ 66-2147-2070


363

Opšta zanatska-trgovaĉka škola u Sjenici radila jet od 1914. do

1925. godine1362

. Za vreme Prvog svetskog rata nije radila. Ponovo je poĉela

sa radom 1919. godine. Škola je imala problema u svom radu. Pojedini

zanatlije nisu dozvoljavali svojim radnicima da pohaĊaju školu. Radila je pet

dana nedeljno. Utorkom nije radila zbog pijaĉnog dana u Novom Pazaru, i

ĉetvrtkom zbog pijaca u Sjenici, jer su Ċaci sa svojim gazdama nosili robu na

pijac. Zbog malog broja uĉenika ukinuta je 1925. godine.

Ţenska zanatska škola Podruţine Beogradskog ţenskog društva

u Sjenici radila je od 1920. do 1936. godine1363

. Školovala je ţensku decu

ovog kraja i osposobljavala ih za izradu proizvoda domaće radinosti. Škola je

imala mali broj uĉenica. Oskudevala je u nastavniĉkom kadru. Radila je u

teškim uslovima, jer nije imala posebno svoju zgradu i nedovoljan broj

prostorija za izvoĊenje nastave.

Ţenska zanatska škola u Novom Pazaru – U zgradi „Mitropolije― u

Novom Pazaru prvi put je otvorena ţenska škola u toku školske 1885/1886.

godine, koja je radila sve do 1912. godine, negujući naroĉito ţenski ruĉni

rad1364

. Ponovo je osnovana 15. septembra 1913. godine1365

.

U toku Prvog svetskog rata nije radila. Ponovo je u Novom Pazaru

15. avgusta 1919. godine poĉela sa radom pod imenom Ţenska zanatska

škola1366

. Njena prva uţiteljica bila je Leposava Vujović. Asistirale su joj

Zorka Hadţi-Popović, roĊena Mitrović i Caja Vesnić. Prva školovana

uĉiteljica bila je Zorka Mitrović1367

, koja je za svoj diplomski rad imala temu

Svadbeni šešir kraljice Marije.1368

Pored navedenih uĉiteljica radile su i

Milica Milošević, Radmila Novaković i Marija Pešić.

1362

Sait Kaĉapor: Opšta zanatska-trgovaĉka škola u Sjenici (1914-1925), „Zbornik

Sjenice―, br. 2, Sjenica 1986. str. 125-140.

1363 Sait Kaĉapor: Ţenska zanatska škola podruţine Beogradskog ţenskog društva u

Sjenici (1920-1936), „Zbronik Sjenice―, br. 5. Sjenica 1989. str. 193-206.


1365 Mr Sait Kaĉapor: Školstvo u Novom Pazaru i okolini od 1918-1941. godine,

Isto, str. 85; Muradija Kahrović: Novi Pazar u vaktu i zemanu, Isto, str. 127.


1367 Prema sećanju Zorke Hadţi-Popović (udata Mitrović), nakon završetka škole u

Beogradu, uspešno je obuĉavala uĉenice u Novom Pazaru. Povremeno je obuĉavala i

uĉenice iz Sjenice. Diplomski rad Zorke Hadţi-Popović bio je: Svadbeni šešir za kraljicu

Mariju.

1368 Sećanje Zorke Mitrović o svom školovanju pribeleţio mr Hivzo Gološ (zvuĉni

zapis u liĉnoj zbirci „Sećanja velikana novopazarskog kraja―). Prema kazivanju pok. Zorke


364

Škola za vreme ratova nije radila, ali odmah po završetku Prvog i

Drugog svetskog rata nastavljala je svoj rad.

Godine 1946. Okruţni narodni odbor u Novom Pazaru organizovao je

otvaranje struĉnih škola u Novom Pazaru i Novoj Varoši1369

. Školske 1946-

1947. godine radila je Ţenska zanatska škola1370

, koja se od 1952. godine

vodi kao Ţenska struĉna škola1371

. Škola je obnovila rad avgusta 1954.

godine, a ukinuta 31. avgusta 1960. godine1372

.

Pored ove škole, ţenske zanatske škole u Sandţaku radile su u

Beranama, Bijelom Polju, Novoj Varoši, Pljevljima, Prijepolju i Sjenici1373

.

Opšta zanatska škola u Novom Pazaru otpoĉela sa radom 16. aprila

1919. godine, kao Opšta zanatska-trgovaĉka škola1374

. Radila je sa

prekidima. Osposobljavala je trgovce i zanatlije ovoga kraja. Nastava je

izvoĊena u veĉernjim satima.

Ţenska zanatska škola u Beranama radila je 1931. godine. Ţensku

decu osposobljavale su Nadeţda Ivanović, uprviteljica Škole i AnĊelija

Cariĉić, uĉiteljica dnevniĉarka1375

. Školu su pohaĊale uĉenice sa prostora

Berana i okoline.

Ţenska zanatska škola u Pljevlju radila je tokom 1931. godine.

PohaĊale su je uĉenica Pljevalja i okoline. U školi radili su: Drago

Obradović, upravitelj i Stojka Rajanović, struĉna uĉiteljica.

Ţenska zanatska škola u Bijelom Polju – „Zaĉeci srednjeg

savremenijeg struĉnog obrazovanja u Bijelom Polju poĉinju stvaranjem

Ţenske zanatske škole 23. aprila 1922. godine uz odobrenje Ministarstva

Kraljevine SHS. Škola je osnovana uz pomoć ogranka Kola srpskih sestara.

Mitrović, Ţenska zanatska škola u Novom Pazaru je uspešno radila. Obuĉavala je ţensku

omladinu Novog Pazara i šire okoline.

1369 V. Gredić: Pitanje uĉenika u privredi, „Bratstvo― (List Narodnog fronta Okruga

novopazarskog), God. II, br. 28, Novi Pazar 15. jun 1946, str. 3.

1370 IARNP Ţenska struĉna škola u Novom Pazaru, f. 1, p. 1-4 – Platni spiskovi

osoblja Ţenske zanatske škole I-XII meseca 1946. godine.

1371 IARNP SO-e NP kut. 8, p. 143-148 – Platni spiskovi osoblja Ţenske stuĉne

škole u Novom Pazaru 1956. godine

1372 IARNP kut. 8, p. 140-142 – Platni spiskovi Ţenske struĉne škole u Novom

Pazaru 1956. godine

1373 IARNP ON f. 1, p. 43.


1375 Ilustrovani zvaniĉni Almanah-šematizam Zetske banovine, Sarajevo 1931.

str.500.


365

U prvi razred je bilo upisano 24 uĉenice. Škola je radila do 1948. godine sa

prekidom 1941. i 1945. godine. Škola je imala veliki znaĉaj, posebno u

školovanju ţenske omladine. Datum osnivanja ove škole (23.04.) uzet je za

Dan škole―1376

. U školi radili su Spasoje Butrić, upravitelj i Slavka ĐorĊević,

struĉna uĉiteljica.

Zanatlijska škola u Prijepolju – U Prijepolju je izmeĊu dva svetska

rata uspešno radila Zanatlijska škola koju su pohaĊale uĉenice Prijepolja i

šire okoline. Uĉenice su izuĉavale domaću radinost. Obuĉvane su za izradu

ćilima i svih ruĉnih radova od vune, konoplje i lana. Kasnije njihovi

proizvodi su prodavani u mnogim gradovima u Sandţaku. Izgradile su

takmiĉarski duh kod svih uĉenica iste struke. Nastavu je drţala Slavka

Stanić, struĉna uĉiteljica.

Zanatsko-trgovačka škola u Beranama radila je 1931. godine.

PohaĊali su je uĉenici Berana i okoline. U školi radili su Milan Popović,

upravitelj; i honorarni radnici: Stanislav Brabovski, Filip Cemović, Kosta

Popović i Vsevolod Sudrilovski.

Zanatsko-trgovačka škola u Bijelom Polju radila je 1931. godine.

PohaĊali su je uĉenici Bijelog Polja i okoline. U Školi radili su Vladimir

Ćetković, upravitelj; i honorarni nastavnici: Spasoje Butrić, Spasoje Rašović

i Jovan Radović.

Zanatsko-trgovačka škola u Novom Pazaru radila je 1931. godine.

PohaĊali su je uĉenici Novog Pazara i okoline. Upravitelj škole bio je Filip

Stojanović. Honorarni nastavnici bili su: Miodrag Cvetković, Miraš Đukić,

Stanimir Stanimirović, Lazar Uljarević, Atanasije Veljović, Aleksandar

Despotović, Tihomir Ĉukić i dr Zorka Trišić.

Zanatsko-trgovačka škola u Pljevljima radila je 1931. godine.

PohaĊali su je uĉenici Pljevalja i okoline. Upravitelj škole bio je Dušan

Radiĉević. Honorarni nastavnici bili su: Pavle Pavlović, Boţina Đolević,

Dušan Ivović i Branko Debeljević.

Zanatsko-trgovačka škola u Prijepolju radila je 1931. godine.

PohaĊali su je uĉenici Prijepolja i okoline. Upravitelj škole bio je Jovan

Spasić. Honorarni nastavnici bili su: Dejan popović, A. Karavajev, Milosav

Prušević i Apostol Adamović.

1376

http://www.skole.cg.yu/033/o_nama.php


366

Gajretova ćilimarska škola u Novom Pazaru poĉela je sa radom

1922. godine1377

, kao Gajretova ćilimarska škola, a zvaniĉno otvorena je 10.

februara 1923. godine1378

. Od 1924. godine radila je pod imenom „Gajretova

ţenska zanatska škola za ćilimarstvo―. Uĉenice su osposobljavane za pranje,

predenje, bojenje, snovanje, ĉešljanje vune i tkanje zavesa, zidnjaka, haljina i

tepiha. Upraviteljica škole bila je Mazmula Ajdulagić.

Ćilimarska škola u Pljevljima radila je 1931. godine. PohaĊale su je

uĉenice iz Pljevalja i okoline. Izuĉavale su izradu ruĉnih radova domaće

radinosti, posebno ćilima. Upraviteljica škole bila je Katarina Tomek.

Ćilimarska škola u Sjenici – Ćilimarska škola u Sjenici otvorena je

1908. godine, u doba osmanske vlasti na ovim prostorima1379

. Školu su

pohaĊale uĉenice iz Sjenice i okoline. Školu je otvorila izvesna Jermenka,

prva ţena u Sjenici savremeno evropski odevena. Prve uĉenice bile su Fatka

Alilovska, Katica Perezanović, Bisa Ĉukanović (Partaljević) i druge, koje su

osposbljavane za samostalan rad na izradi ćilima, koji su prodavani u

Sandţaku, Sarajevu, kasnije i širom Kraljevine Jugoslavije.

Ćilimarska škola u Sjenici je jedna od najstarijih i najkorisnijih škola

na prostoru Sandţaka. U ovoj školi raĊeni su ćilimi dobrog kvaliteta.

Sjeniĉki ćilimi osvajali su trţišta u Osmanskoj carevini i Sandţaku. U njoj je

uspešno radila ţenska radna snaga. U proizvodnji dominirala je domaća

radinost. Najbolji uspeh postigla je 1922. godine1380

. Od prodaje ćilima i

ostalih proizvoda ove škole u Sjenici je ţivelo oko dve stotine domova.

Nakon donošenja Zakona o ţenskim zanatskim školama u Kraljevini

Jugoslaviji, Ćilimarska škola u Sjenici poĉinje naglo da stagnira, jer nije

imala svoj statut, niti se znalo pod ĉiju je nadleţnost pripadala. Zato je škola

spala na tri do ĉetiri uĉenice. Radila je za vreme Zetske banovine, koja je

finasirala njene troškove1381

. Istaknuti upravitelj škole bio je Uroš

Karamarković, a struĉna uĉiteljica Bosiljka Tripković.

Pletarska škola u Beranama radila je 1931. godine. Upravitelj škole

bio je Girardo Dujmović, ujedno i struĉni uĉitelj škole. Bavila se

1377

Muradija Kahrović: Novi Pazar u vaktu i zemanu, Novi Pazar, 2003. str. 124; o

srednjim školama (zanatskoj i trgovaĉkoj) u Novom Ppazaru vidi, Elvira Đekić: Tehniţka

škola u Novom Pazaru, Novi Pazar 2009.


1379 IARNP ZH knj. 2, list 65; Savo Ĉukanović: Hronika Sjenice, (nd), str. 57.

1380 Nedaće Ćilimarske škole u Sjenici, „Politika―, God. XXIX, br. 8734, Beograd,

4. septembra 1932. str. 8

1381 IARNP ON F. 1, P. 43.


367

osposobljavanjem kadrova za proizvodnju predmeta ruĉne radinosti od

prutova. Školu su pohaĊali uĉenici iz Berana i šire okoline, koji su imali

uslova za pletenje korpi, sepadi i sliĉnih predmeta.

Drţavna mešovita škola u Sjenici osnovana je 1928. godine1382

.

Radila je u istoj zgradi u kojoj su pre balkanskih ratova radile svetovne

škole: ibtidaija, ruţdija i idadija1383

. Škola je posedovala Ċaĉku, nastavniĉku i

„knjiţnicu Ċaĉkih udţbenika―1384

. Prva generacija ĉetvorogodišnjeg

školovanja u Drţavnoj graĊanskoj školi izašla je školske 1931/1932. godine.

U ovoj školi izuĉavani su sledeći predmeti: nauka o veri, srpsko-

hrvatski jezik, francuski jezik, istorija, zemljopis, prirodopis, matematika,

nacrtna geometrija, higijena, crtanje sa modelisanjem, domaćinsko pisanje,

gimnastika, pevanje i ţenski rad.

Prema Zakonu o graĊanskim školama, sve srednje škole su bile u

obavezi da svake školske godine izvode Ċaĉke ekskurzije: poludnevne,

jednodnevne ili višednevne. Poludnevne i jednodnevne ekskurzije izvoĊene

su u okolini grada. Višednevne ekskurzije izvoĊene su van svoga grada, radi

upoznavanja svoje domovine.

Drţavna mešovita škola u Sjenici imala je Ċaĉko udruţenje

„Zora―1385

. Okupljalo je uĉenike ove škole radi druţenja, takviĉenja u izradi

zanatskih predmeta i prireĊivanju raznih sveĉanosti.

12.4. OSTALI OBLICI OBRAZOVANJA

U nedostatktu škola i nemogućnosti masovnijeg prosvećivanja

stanovništva, stanovništvo u Sandţaku je obrazovano na razne naĉine.

Obrazovano je putem vazova, biblioteka i samouĉki.

Vazovi (predavanja) su bili korisna ustanova u Islamu, koji su

odrţavani u dţamijama redovno svakog petka posle namaza, pa i prilikom

drugih molitava. „Dţamije kao svakodnevna sastajališta vernika Islama bile

su neka vrsta Narodnih univerziteta, gde su odrţavana predavanja pouĉnog

1382

JA MP OSN (66) f. 418; Dr Sait Kaĉapor i Dţemail Muratović: GraĊanska

škola u Sjenici, „Zbornike Sjenice―, br. 6-7, Sjenica 1991. str. 179.

1383 U Osmanlijskoj carevini sve do sredine XIX veka samo su ruţdija i ibtidaija

bile srednje svetovne škole.

1384 Dr. S. Kaĉapor i Dţ. Muratović, Isto, str. 180.

1385 Isto, str. 194.


368

sadrţaja. Na vazovima su predavane najĉešćše teme verskog sadrţaja koje su

popunjavale versko obrazovanje―1386

. Predavaĉi su bili vaizi, koji su ceo svoj

vek posvećivali ovoj duţnosti. Odrţavali su predavanja u raznim mestima

okupljenom svetu. Njihova predavanja su bila pouĉna i popularna.

Dţamije su bile centri duhovnog ţivota, gde su, pored vršenja pet

vaktova namaza, odrţavani sastanci za sve kulturne i opšte korisne akcije

dţemata.

Biblioteke u Sanţaku su bile narodne, školske, nastavniĉke i privatne

– mesta gde se sticao poseban vid obrazovanja. U njima se obrazovao mali

broj uĉenih ljudi, jer su bile preteţno njima dostupne i samo su ih oni mogli

koristiti. Obrazovanje u bibliotekama je bilo slobodno, samostalno i

samouĉki. Imaoci biblioteka su odgovorno ĉuvali biblioteke u kojima se

ĉesto nalazila i arhivska graĊa od neprocenjive vrednosti. Rukopisi velikana

nauke i knjiţevnosti su bili dostupni malom broju ĉitalaca.

Posebno treba istaći da se dogaĊalo da vakifi (zaveštaoci) prilikom

uvakufljenja svojih nekretnina uvakufili bi i izvestan broj knjiga, starih

rukopisa, pa i ĉitavu biblioteku1387

. Nabavka knjiga u ostalim bibliotekama

bila je slobodna. Izbor knjiga bio je mali.

Poseban vid obrazovanja je samoučki. Pojedini inteligentni

Sandţaklije su sami, uz pomoć braće ili sestara ili pismenijih ljudi u okolini,

uĉili pisma: arapsko, latinicu i ćirilicu. Znali su da ĉitaju i pišu i ako nisu

pohaĊali nikakvu školu. To su retki sluĉajevi. Takvi graĊani nisu imali

nikavu diplomu o završenoj školi. Bavili su se mnogim zanatima. Mogli su

da raspravljaju o raznim temama sa dosta upućenosti u nauĉna dostignuća.

Mnogi su bili vrsni muslihuni, odbornici, porotnici u sudovima i mirovnim

većima u svojoj sredini.

Poseban vid obrazovanja je osposobljavanje novih zanatskih kadrova.

Zainteresovani zanatlije su svoj zanat preteţno uĉile kod dobrih zanatlija,

dugo godina provodeći na radu kod majstora svoga zanata. Takav uĉenik je

postajao šegrt (uĉenik) kod majstora. Nakon odreĊenog vremena šegrt je

dobijao posebno zanatsku diplomu, koja mu je omogućavala da se

nesmetano i samostalno bavi dotiĉnim zanatom.

Zabeleţeni su sluĉjaevi samouĉkog uĉenja zanata uz poznate

majstore, bez dobijanja ikakve diplome. Najĉešći oblik takvog uĉenja je u

1386

Abduselam I. Balagija: Uloga vakufa u verskom i svetovnom prosvećivanju

naših Muslimana, Beograd 1933. str. 68; O naĉinu širenja islamsko-orijentalne civilizacije

vidi, Mustafa Spahić: Povijest Islama, Sarajevo 2008. str. 661.

1387 Isto, str. 69.


369

graĊevinarstvu. Mnogi su postajali vrsni tesari, zidari kamenom i opekom,

berberi, mesari (kasapi) i drugi zantlije.

Otvaranjem škola i savremenih biblioteka smanjivani su ostali oblici

uĉenja u Sandţaku. Otvarane su savremene narodne škole u kojima su se

ljudi opismenjavali i stvarani novi potrebni kadrovi.

Štampa u Sandţaku je, pored informisanja, predstavljala poseban

vid uĉenja.

Krajem XIX i poĉetkom XX veka u Sandţaku nije izlazio nijedan list

ni ĉasopis. Od listova pisanih na srpskom i bošnjaĉkom jeziku ĉitani su

„Carigradski glasnik―, „Vardar― i „Zakonitost―1388

. Dopisniĉka sluţba u

Sandţaku bila je loše organizovana i ĉlanaka u pomenutim novinama bilo je

veoma malo. Iz Kraljevine Srbije ĉitani su „Politika―, „Pravda―, „Trgovaĉki

glasnik―1389

i drugi listovi. Iz Bosne i Hercegovine, Vojvodine i Crne Gore

ĉitani su listovi: „Zastava―, mostarska „Zora―, „Slovenski jug―, ĉasopis

„Golub―, „Delo―, „Glas Crnogorca―, „Bosanska vila―, „Brankovo kolo―,

„Srpski Sinon―1390

i drugi listovi i ĉasopisi.

U Pljevljima je 1909. godine poĉeo da izlazi list „Lim―. Glavni

urednik lista bio je Ćamil Kurbegović, koji je nabavio štamparske mašine u

Austro-Ugarskoj. Bilo je pokušaja da list bude zjedniĉki za Srbe i pripadnike

islama. Za to se posebno zalagao Mithad efendija, izaslanik Centralnog

odbora mladoturskog pokreta „Jedinstvo i napredak―.

„Novopazarski glasnik― (Sluţbeni list Okruţnog odbora) izlazio je od

1. aprila 1921. godine1391

. Izlazio je dva puta meseĉno1392

.

„Novopazarski glasnik―, izlazio je kao list od 1930. do 1932. godine.

Štampan je tri puta meseĉno1393

. Izdanja ovog lista ĉuvaju se u Narodnoj

biblioteci Srbije. Pratio je zbiravanja na prostoru Novog Pazara i okoline.

„Glas Sandţaka i Crne Gore― (Nezavisni vanstranaĉki list Crne Gore

i Sandţaka), izlazio je u Sarajevu 1922. godine. U bibliotekama nema

1388

Vukoman Šalipurović: Isto, str. 239.

1389 Isto, str. 240.

1390 Isto, str. 241.

1391 Vidi, „Novopazarski glasnik― (Sluţbeni list Okruţnog odbora), God. I, br. 1,

Novi Pazar, 1. aprila 1921. str. 1.

1392 Mr Hivzo Gološ: Štampa u Novom Pazaru u XX veku – ĉasopisi i novine,

„Susreti bibliografa , 02. , InĊija 2003. str. 159.

1393 Vidi, „Novopazarski glasnik―, God. III, br. 6, Novi Pazar, 15. maja 1932. str. 1.


370

dostupnih primeraka za istraţivanja. Urednik lista bio je Đuro Filipović1394

.

Pratio je zbivanja u celom Sandţaku i Crnoj Gori.

Slika br. 27 − „Novopazarski glasnik―, prvi list u Novom Pazaru izmeĊu dva svetska rata.

1394

Miroslav Luketić i Olga-Cana Vukmirović: Crnogorska bibliografija, Tom II,

knj. 1. Cetinje 1985. str. 42-43.


371

„Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka),

izlazio je u Prijepolju od 1932. godine1395

. Obuhvatao je celo podruĉje

Sandĉaka.

„Novi Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka)

izlazio je u Prijepolju. Nastavio je da prati zbivanja u Sandţaku kao što je to

radio list „Sandţak―.

Slika br. 38 − Raška (Deĉji list), God. I, br. 1, Novi Pazar od januara 1930. godine

„Raška― (List za kulturna i ekonomska pitanja) izlazio je 1935.

godine u Prijepolju1396

. Izlazio je umesto Lista „Novi Sandţak― i Lista

„Sandţak―. Objavio je tekstova koje je ranije objavljivao list Sandţak..

„Raška―, (Deĉji list) izlazio je u Novom Pazaru. Štampao ga je

Ljubomir Jovanoviĉ. Prvi broj lista izašao je januara 1930. godine1397

.

Objavljivao je tekstove za deĉji uzrast.

1395


br. 1, Prijepolje, 15. februara 1932.

1396 Vidi, „Raška― (List za kulturna i ekonomska pitanja), God. I, br. 1, Prijepolje,

1. avgust 1935. str. 1.


372

Sveštenici, verouĉitelji i pismenije stanovništvo Sandţaka koristilo je

posebne verske listove. Hrišćansko stanovništvo ĉitalo je list „Bratstvo―,

koje je izmeĊu dva svetska rata izlazilo u Sarajevu. Izlazio je za pdoruĉje

Dalmacije, Bosne i Hercegovine, Sandţaka i Kosova i Metohije1398

. Mali

broj primeraka je oĉuvan. Pripadnici Islama su od 1920. do 1924. godine

ĉitali list „Hak―1399

, na osmanskom i srpskom jeziku. Na osmanskom jeziku

pisano je arapskim pismom (harfovima). List je izlazio neredovno u Skoplju.

Zufer Musić je svoju politiĉku aktivnost ispoljavao preko svog lista

koji je nosio naziv „Naš dom“1400

. Ovaj list je bio programiran za kulturno i

politiĉko organizovanje Muslimana na jugu zemlje (Crna Gora, Kosovo,

Makedonija i juţna Srbija). O programskoj orijentaciji i karakteristikama

ovog lista objašnjeno je u jednom od radova koji je objavljen u „Istorijskim

zapisima― Istorijskog Instituta Crne Gore, pa ovom prilikom o njemu nema

potrebe pisati (Zufer Musić i njegov list „Naš dom― (Nezavisni list za

kulturno i ekonomsko podizanje Muslimana), „Metak koji je promašio cilj―

posebno je onda zapaţen). Osim toga saĉuvani su 56 njegovih brojeva koji

su objavljeni od oktobra 1938. do 15. marta 1941. godine. Saĉuvano je 56

primjeraka ovog lista, zasluga je univerzitetskog profesora i poznatog

orijentaliste Taiba. Pomenuti list je izlazio (1938 – 1941) dva puta

meseĉno1401

.

„Glas Sandţaka― (List za kulturno-ekonomsko podizanje

Sandţaka), izlazio je 1940. i 1941. godine u Novom Pazaru. Objavljivao je

tekstove o aktuelnim dogaĊajima uoĉi poĉetka Drugog svetskog rata u

Sandţaku.

Štampa u Sandţaku i ostala štampa u Kraljevini Jugoslaviji pratila je

sva znaĉajnija zbivanja na ovom podruĉju. Predstavlja svojevrstan neizbrisiv

trag vremena u nedostatku istorijskih izvora.

1397

Vidi, Raška (Deĉji list), God. I, br. 1, Novi Pazar, januar 1930. – Original lista

ĉuva se u Sveuĉilišnoj biblioteci u Zagrebu. Fotokopija ovog lista nalazi se u Istorijskom

arhivu „Ras― u Novom Pazaru.

1398 Vidi, „Bratstvo―, Sarajevo 1922.

1399Vidi, „Hak― (Glasilo Organizacije juţnih muslimana Kraljevine SHS), God. I,

br. 1, Skoplje 1920.

1400 http://www.bosnjaci.net/pdfs/predgovor.pdf.

1401 Vidi, Retrospektivna bibliografija na Makedonija, Tom II, knj. 1, Skoplje 1993.


373

Glava trinaesta

13. INSTITUCIJE KULTURE U SANDŢAKU

Kulturni radnici u Kraljevini SHS imali su jasno opredeljenje: da im

novonastala drţava mora obezbediti kulturnu autonomiju bez obzira na oblik

njenog ureĊenja, oko koga su politiĉke partije zauzimale razliĉite stavove1402

.

Ali vlasti u drţavi i lokalni organi su imali veliki uticaj na razvoj kulture i

instucija u kulturi. Kulturna autonomija nikako nije oslobaĊala duhovne

radnike tri plemena duţnosti da stalno traţe sve tešnje kontakte, da ostvaruju

sve dublje meĊusobno razumevanje i sporazumevanje o svim pitanjima i da

se brinu za meĊusobno dopunjavanje zajedniĉkog prosvetnog rada koji će na

svom vrhuncu biti poslednja najlepša potvrda slobodne Jugoslavije u

Društvu naroda1403

.

Jugoslovenska muslimanska orgnaizacija (JMO) obuhvatala je

osnovna pitanja od znaĉaja za politiĉki, nacionalni, socijalni, verski i

prosvetni razvitak muslimanskog stanovništva Bosne i Hercegovine1404

.

Imala je temeljna naĉela: demokratiju, ustanovost, pravdu, slobodu,

jednakost i toleranciju. Delovanje JMO se osećalo kod muslimanskog

stanovništva u Sandţaku.

Demokratska stranka je iskljuĉivala sve istorijske, plemenske, verske

i pokrajinske razlike kao razlog i podlogu za politiĉko i administrativno

ureĊenje i posebno pograniĉno izdvajanje1405

. Formirana je kao protivteţa

Radikalnoj stranci1406

. Poklanjala je veliku paţnju kulturno-prosvetnim

pitanjima. Prvaci Demokratske stranke su uoĉili da drţavna, prosvetna i

1402

Ljubodrag Dimić: Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije (1918-1941), Deo I,

Beograd 1996. str. 208.

1403 Isto, str. 209.

1404 Isto, str. 207.

1405 Isto, str. 198.

1406 Mala politiĉka enciklopedija, Beograd 1966. str. 163.


374

kulturna politika u Kraljevini SHS nije postojala1407

. Zalagali su se da se ova

pitanja reše.

Komunistiĉka partija Jugoslavije je kroz sportska, umetniĉka i

kulturna udruţenja širila ideje klasne borbe proletarijata1408

. KPJ izmeĊu dva

svetska rata nije imala jasno formulisan stav o nacionalnosti Muslimana1409

.

Otuda mali broj Muslimana u Sandţaku je pripadao ovoj partiji. Ona u

poĉetku nije imala jasan kulturno-prosvetni program za stanovnike

Sandţaka. U Sandţaku je 1939. godine osnovan Pokrajinski komitet KPJ za

Sandţak1410

.

Stvaranje institucija u kulturi teklo je sporo. Uzroci sporog razvoja

institucija u kulturi nalazili su se u sporom razvoju Sandţaka. Neupuštenost

u vrednosti institucija u kulturi je jedan od vaţnijih razloga sporog razvoja

svih institucija u kulturi.

Razvoj institucija u kulturi zavisio je od rada entuzijasta u svakoj

sredini ponaosob. Ukoliko je jedna sredina imala školu, zadrugu i dobre

uĉitelje-aktiviste, institucije u kulturi osnivane su i uspešno su radile. Škole,

dţamije i manastiri u Sandţaku su bili centri obrazovanja i kulture – prozori

u svet nauke, kulture i umetnosti.

13.1. BIBLIOTEKE

Istorija bibliotekarstva u Sandţaku je duga i bogata. Biblioteka svoje

korene uĉvršćivla je tokom srednjeg i novog veka i savremenog doba.

U srednjem veku biblioteke su imali manastiri. U manastirima

negovana je pismenost pravoslavnog stanovništva.

Manastiri su odigrali znaĉajnu ulogu u kulturnom razvoju naših

naroda1411

. Ĉuvali su bogatu kulturnu baštinu materijalne kulture i pisanih

spomenika. Zahvaljujući bibliotekama u okviru manastira, posebno

1407

Ljubodrag Dimić: Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije (1918-1941), Deo I,

Isto, str. 200.

1408 Isto, str. 212.; Istorijski arhiv KPJ, Kongresi i zemaljske konferencije KPJ

1919-1937, Tom II, Beograd 1949. str. 67.

1409 Peta zemaljska konferencija Komunistiĉke partije Jugoslavije, Zbornik radova,

Zagreb 1972. str. 100.

1410 Mirko Ćuković: Sandţak, Beograd 1964. str. 28.



375

manastira u Hilandaru, oĉuvane su knjige neprocenjive vrednosti. Oĉuvano

je pismo ćirilica. Ako posmatramo razvoj pismenosti i bibliotekarstva na

našim prostorima, uoĉićemo da je razvitak pismenosti išao naporedo sa

opštim kulturnim napretkom i u duhovnom i u materijalnom pogledu1412

.

Ĉuvanje pisane reĉi u obliku knjige duga je tradicija u Sandţaku. Prva

napisana knjiga je Miroslvljevo jevanĊelje, koje predstavlja najstariji

nedatirani spomenik srpske knjiţevnosti. Prepisano je sa slovenskog

predloška za brata Stefana Nemanje, humskog kneza Miroslava (1171-1197),

a jevanĊelje je prepisao izvesni Gligorije dijak. Na svojim pergamentskim

stranicama sjedinjuje istoĉni tekst i u zapadnoj tradiciji umetniĉki slikane

inicijale i minijature u crvenoj, zelenoj, ţutoj, smeĊoj i zlatnoj boji od kojih

su neki, umetnuti i u elektronsko izdanje srednjovekovne Srbije, skoro devet

vekova kasnije.

Slika br. 29 − Spomenici pismenosti i knjiţevnosti kod Srba u srednjem veku (Prema Ţeljku

Škalameru: Školski istorijski atlas za V, VI, VII i VIII razred osnovne

škole, Sedmo izdanje, Beograd 1990. str. 26)

1412

Petar ĐorĊić: Istorija srpske ćirilice, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva,

Beograd 1990. str. 62.


376

Prema V. Stanišiću i Dţeju Gelbu, pismo se raĊa sa civilizacijom, a

civilizacija ne moţe da postoji bez pisma1413

. Manastir Mileševa je imao

svoju štampariju, gde su štampane prve knjige na prostoru Sandţaka.

Dolaskom Osmanlija u Sandţak je doneto arapsko pismo. Privatne

biblioteke su postojale u svakoj bogatijoj kući i u svakoj dţamiji. U

bibliotekama se ĉuvala preteţno literatura verskog karaktera. Literatura

nauĉnog karaktera ĉuvana je kod nauĉnika i većim bibliotekama velikih

dţamija.

Knjige i dokumenta kod pripadnika Islama su viosko cenjeni i

ĉuvani. Znanje pripadnika Islama bilo je izazov svih: i dece, i omladine, i

odraslih i starih ljudi i ţena. Knjige i arhiva (svi vaţni dokumenti) ĉuvani su

na posebnim mestima, zaštićenim od vlage, sunca, vatre i tuĊih ruku.

U Osmanskoj Carevini postojale su mnoge biblioteke, kutubhane ili

ćutubhane1414

. Svaka imućnija porodica u Sandţaku imala je svoju priruĉnu

biblioteku. Vlasnici privatnih bogatijih bibilioteka bili su muftije Sandţaka i

imami dţamija. Zahvaljujući njima oĉuvane su mnogobrojne retke i stare

knjige, koje se nalaze u arhivima, bibliotekama, muzeijima i privatnom

vlasništvu u Sandţaku. Većina oĉuvanih knjiga predstavlja dragocen

istorijski izvor.

Biblioteke su izmeĊu dva svetska rata imale sve škole. Postojale su

nastavniĉke i Ċaĉke biblioteke. Narodne biblioteke postojale su od 1923.

godine u Novom Pazaru i Sjenici1415

. Svaka biblioteka u Sandţaku imala je

mali broj knjiga i novina. Udţbenici su ĉinili najveći deo biblioteĉkog

materijala. Biblioteke nisu imale svoje zgrade i struĉno osoblje. U njima

radili su prosvetni radnici kao dodatni posao.

U gimnazijama postojale su nastavniĉka, Ċaĉka i biblioteka školskih

udţbeniĉka1416

. Biblioteke Novopazarske gimnazije pred Drugi svetski rat

imale su Nastavniĉka biblioteka 1.625 knjige, Đaĉka 1.079 knjiga a

1413

Dr Vanja Stanišić: Civilizacijske poruke pisma, „Nacional geographic―, Srbija,

januar 2007. str. 13.

1414 Abdulah Škaljić:Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, (Šesto izdanje), Sarajevo

1989. str. 428.

1415 IARNP ZK kut. 2 - Kopija Izveštaja Školskog nadzornika za Okrug raški 1923.

godine u kome stoji da su narodne knjiţnice postojale samo u Novom Pazaru i Sjenici.

1416 Dr Branko Jovanović: Gimnazija u Novom Pazaru (1913-1998), Novi Pazar

1999. str. 77.


377

Biblioteka Ċaĉkih udţbenika brojala je 265 knjiga1417

, što je ukupno iznosilo

2.971 knjiga.

Slika br. 30 − Poĉetna stranica rukopisa Zbirke zbivanja dogaĊaja na osmansko-persijskom

jeziku, voĊena od 1150. do 1208. godine po Hidţri, odnosno od 1737. do

1811. godine nove ere.

Biblioteka sa ĉitaonicom u Roţajama osnovana je 11. januara 1934.

godine i zvala se Narodna knjiţnica i ĉitaonica. U poĉetku biblioteka je

imala 30 ĉlanova. Na osnivaĉkoj skupštini izabrana je Uprava i za njenog

predsjednika imenovan šerijatski sudija Tvrtković a za sekretara uĉitelj u

Roţajama Milivoje Cemović, jedan od utemeljivaĉa biblioteke1418

. Pravilima

1417

Isto, str. 111.

1418 Narodna biblioteka u Roţajama – Kopije Pravila Narodne knjiţnice i

ĉitaonice u Roţajama poseduje Narodna biblioteka u Roţajama. Uz Pravila Narodne

knjiţnice i ĉitaonice postoji i kopija odobrenja Ministarstva prosvjete Kraljevine


378

su se regulisali organizacija Knjiţnice i ĉitaonice, duţnosti i prava ĉlanova,

nadleţnosti organa kao i naĉin finansiranja. Na kraju Pravila nalaze se

potpisi 25 lica osnivaĉa. Zanimljivo je da je u Roţajama 1935. godine

formirana biblioteka koja je bila smještena u kafani. Bila je smještena u

zgradi koja je bila vakufska svojina, a bibliotekar ujedno i konobar bio je

Smajo Bećiragić. Biblioteka je posedovala zavidan za to doba fond od oko

3000 knjiga. Najĉešći korisnici biblioteke bili su napredni mladići ovoga

kraja, uĉenici Velike Medrese iz Skopja i studenti1419

.

U Pljevljima je biblioteka osnovana 1914. godine. Biblioteka je

prestala da radi u vreme Prvog svetskog rata. Obnovila je rad nakon

završetka rata. Đaĉka druţina „Polet― je 1925. godine imala svoju knjiţnicu.

U selu Meljaku je 1932. godine osnovana Narodna knjiţnica koja je dobila

ime „Ljubišnja―. U selu Potpeću su 1934. godine, povodom 130-godišnjice

Prvog srpskog ustanka u školi osnovane Narodna knjiţnica i ĉitaonica1420

.

U Prijepolju knjiţnica je postojala od 1904. godine1421

. Biblioteka je

radila izmeĊu dva rata. U ĉitanici okupljala se omladina i ĉitala tadašnje

savremene pisce. Sve škole prijepolojskog kraja imale su svoje Ċaĉke

biblioteke.

Izmedu dva svetska rata Priboj je imao razvijen kulturno-zabavni

ţivot: aktivno su radili dramska sekcija, dva Kulturno–umetniĉka društva:

„Prosveta― i „Gajret―, Gradska ĉitaonica (biblioteka), Tamburaški orkestar

itd. Obzirom da nije postojala namenska zgrada za kulturu, u Priboju

programi kulture su se realizovali u Hotelu „Stevovića―, zgradi Osnovne

škole, a tridesetih godina XX veka u novosagraĊenoj sali Sokolksog doma

koja je imala pozornicu1422

.

Jugoslavije Odsjek za narodno prosvećivanje br. 4170 od 26. aprila 1934. godine,

kojima se odobrava otvaranje Narodne knjiţnice i ĉitaonice u Roţajama po pomenutim

pravilima.

1419 Narodna biblioteka u Roţajama, „Glas Sandţaka―, br. 23, Novi Pazar,

5.4.2009. str. 23-24.

1420 http:/www.bibliotekapljevlja.com/istorijat9.htm

1421 Vujica Bojović: Vek biblioteke u Prijepolju 1904-2004, Prijepolje 2005. str. 27-

29; Milić Petrović: Mileševska škola i školstvo u Srbiji, Prijepolje 1990. str. 64;

1422 Uporedi, Faruk Dizdarević: Sto godina ĉitališta u Priboju (1899-1999), Priboj

2007; isti, Talija u Priboju – Pozorišni amaterizam (1900-1993), Priboj 1994;

http://www.priboj.org.rs/kultura.html


379

13.2. ARHIVI I MUZEJI

U Sandţaku izmeĊu dva svetska rata nije postojao nijedan arhiv.

Dokumentacija koju su stvarali organi vlasti, sudovi i škole, ĉuvao je svako

svoju arhivu kako je znao i umeo. Obzirom da tadašnje zakonodavstvo nije

preciznije odreĊivalo naĉin rada arhiva na lokalnom nivou, istorijski izvori

su masovno uništavani.

Inicijativu za osnivanje Arhiva Kraljevine SHS stvorene 1918.

godine i donošenje zakona, kojim bi se regulisala nadleţnost i delatnost, dao

je Odbor Drţavnog arhiva u Beogradu (današnjeg Arhiva Srbije) 1922.

godine. Pripreme i rad na projektu Zakona o arhivskoj delatnosti trajali su do

1935. godine, ali do donošenje zakona nije došlo. Postojala je samo Drţavna

arhiva u Beogradu kao insitucija zaštite arhvske graĊe. Na lokalnom nivou, u

srezovima, okruzima, oblastima i banovinama nisu osnivani arhivi. Postojale

su samo arhive pri opštinama, srezovima, oblastima i banovinama. U

ratovima arhivska graĊa, kao nezaobilazni istorijski izvor, uništavana je bez

ikakve kontrole. O njoj je voĊena mala briga. Zahvaljujći velikim

entuzijastima i ljubiteljime nauĉne istine, u privatnim kućama ostalo je malo

istorijskih dokumenata koji su postali arhivska graĊa od izuzetne i velike

vaţnosti.

U Sandţaku u periodu (1918-1941) svaki stvaraoc arhivske graĊe je

ĉuvao svoju dokumentaciju kako je znao i umeo.

Poĉetak osnivanja muzeja u Sandţaku postavile su škole. Osnovna

škola u Novom Pazaru je 1930. godine posedovala svoj Školski muzej1423

.

Novĉanu pomoć za Školski muzej u Novom Pazaru dalo je Uĉiteljsko

društvo Sreza deţevskog1424

. Na osnovu istorijskih izvora moţe se izvesti

zakljuĉak da je, 1931. godine, jedino u Osnovnoj školi u Novom Pazaru

postojao Školski muzej1425

. Prema istorijskim izvorima, muzeologijom

bavile su se gimnazije. Gimnazija u Novom Pazaru je odmah posle Prvog

svetskog rata imala svoju Istorijsku zbirku koju su obrazovali uĉenici i

nastavnici škole. Posedovala je Istorijske karte i fotografije i zbirku muziĉkih

instrumenata.

1423

AJ MP OON – Polugodišnji izveštaj o stanju škola za srez deţevski i sjeniĉki

za školsku 1930/31. godinu

1424 Mr Hivzo Gološ: Osnovna škola „Stefan Nemanja― u Novom Pazaru (1820-

2000), „Novopazarski zbornik―, br. 24, Novi Pazar 2000, str. 253.

1425 AJ MP OON – Izveštaj izaslanika Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije

Vladislava Dţabića o pregledu osnovnih škola u Sjeniĉkom i Deţevskom srezu, 1931.

godine.


380


381

Glava ĉetrnaesta

14. KULTURNO-METNIĈKA DRUŠTVA,

UDRUŢENJA I DRUŢINE

U Sandţaku postojale su brojne kulturne i dobrovoljne organizacije

koje su širile i razvijale nacionalnu svest, podizale moral i razvijale i širile

tekovine kulture i kulturnog nasleĊa. U doba Osmanske vlasti sve ove

organizacije pomagane su i podrţavane od crkveno-školskih opština i škola,

a većinom su bile u gradovima. U njima su bili uglavnom trgovaĉka i

zanatska omladina, naroĉito preko leta, kada su bili angaţovani uĉitelji i

studenti.

Omladina u Sandţaku otvarala je ĉitaonice, odrţavala literarne

ĉasove, spremala horove, pripremala zabave i drţala brojna predavanja o

pojedinim dogaĊajima iz politiĉkog i kulturnog zbivanja u svetu1426

.

Odrţavana su predavanja o raznim ratovima, tehniĉkim dostignućima u

tehniĉkim naukama i drugim pitanjima iz nauke i politike.

Kod hrišćanskog stanovništva znaĉajan datum je 1904. godina.

Proslavljala se stogodišnjica Prvog srpskog ustanka. U gradovima Sandţaka

odrţavana su predavanja o Prvom srpskom ustanku.

Kulturne organizacije otvarale su ĉitaonice i nabavljale knjige i

muziĉke instrumente. Obuĉavana je omladina u sviranju i horskom pevanju.

Pozorišno amatersko stvaralaštvo bila je posebna aktivnost omladine.

U celom Sandţaku nije postojalo nijedno pozorište. Nedostatak pozorišta

nadoknaĊivala su kulturna društva1427

. Pozorišne predstave nisu bile na

velikoj umetniĉkoj visini, jer su glumci uglavnom bili uĉitelji, Ċaci, studenti,

trgovaĉki i zanatski omladinci, koji su razvijali ljubav prema glumi i

pozorištu.

1426

Vukoman Šalipurović: Kulturno-prosvetne i politiĉke organizacije u Polimlju i

Raškoj 1903-1912., Beograd 1972. str. 231.

1427 Isto, str. 332.


382

Sportska društva kao sekcije ili klubovi uspešno su okupljala

omladinu. Ogranci društva „Soko― ĉije je sedište bilo u Skoplju uspešno su

radili. Sokolska društva su 1911. godine osnovana u Sjenici, Novoj Varoši,

Novom Pazaru, Pljevljima i Prijepolju. Sokolska društva iz Sandţaka su

1911. godine uĉestvovala na sletu u Zagrebu1428

.

U Novoj Varoši postojala je orgnaizacija „Srpska omladina― koja je

rukovodila celokupnim kulturnim radom, a od 1907. godine postojalo je

Pevaĉko društvo „Zora― koje je imalo svoj hor i dramsku sekciju. Društvo

„Sveti Sava― je okupljalao uĉitelje novovaroškog kraja za kulturno

prosvećivanje naroda i rešavalo i postavljalo pitanja staleškog poloţaja i

uslova rada1429

.

U Priboju postojalo je društvo „Sveti Sava― koje je imalo svoju

sekciju „Srpske omladine― sa horom, dramskom sekcijom i orkestrom1430

.

Omladina je pripremala razne zabave, posebno se isticala pripremajući

svetosavske zabave.

U Prijepolju je postojalo društvo „Sveti Sava― i orgnaizacija „Srpska

pravoslavna omladina― koja je u raznim kulturnim sekcijama okupljala

omladinu1431

. „Prijepoljsko-pribojsko oblasno uĉiteljsko udruţenje― sa

sedištem u Prijepolju osnovano je 1910. godine. Isticali su se pripremanjem

izbora u selima i gradovima i pozivali su ostala oblasna uĉiteljska udruţenja

na razmenu iskustava i prisustvovalo uĉiteljskim skupštinama za Staru

Srbiju.

U Sjenici postojalo je društvo „Sveti Sava― koje je 1910. godine

osnovalo svoju ĉitaonicu, koje je pomagano od strane Ministarstva inostranih

dela Srbije1432

.

U Novom Pazaru osnovno je pevaĉko društvo „Relja Krilatica― koje

je imalo hor i orkestar, i društvo „Sveti Sava― koje je osnovalo biblioteku i

ĉitaonicu u parohijskom domu1433

.

1428

AS DSIP-a, PP, r. 213, br. 1620. Skoplje 6. juna 1911. godine.

1429 AS DSIP PP, r. 189, br. 502 – Dopis Sretena Vukosavljevića Ministarstvu

inostranih dela, Nova Varoš, br. 502, od 23. januara 1905. godine.

1430 Vukoman Šalipurović: Isto, str. 234.

1431 Isto, str. 235.

1432 AS DSIP PP, r. 516 – Zahtev upravitelja Škole u Sjenici upućen Ministarstvu

inostranih dela Srbije, Sjenica, br. 1446 od 3. marta 1910. godine.

1433 Vukoman Šalipurović: isto, str. 236.


383

U Pljevljima postojala su društvo „Sveti Sava― i društvo „Bratstvo―,

dok je pri gimnaziji postojala Ċaĉka druţina „Straţa―. „Oblasno uĉiteljsko

udruţenje― u Pljevljima osnovano je 1910. godine1434

.

14.1. KULTURNO-UMETNIĈKA DRUŠTVA

Diletansko pozorišno društvo „Napredak“ u Novom Pazaru uspešno

je radilo izmeĊu dva svetska rata. Svoje predstave uspešno je izvodilo u

gradovima Sandţaka i Srbije1435

. Saradnja sa društvima u okolnim

gradovima uspešno je razvijana. Društvo je gostovalo u sredinama koje su

imale svoje sale za izvoĊenje pozorišnih predstava. Na svom repertoaru

imalo je predstave koje su ismejale zulum vlasti nad stanovništvom, i

nepromišljene poteze pojedinih graĊana svoga kraja. Dela tadašnjih

dramskih pisaca Jugoslavije ĉesto su bila na repertoaru ovog društva.

Trezveničko-literarno društvo „Sloga“ u Šahovićima – U selu

Šahovićima, srez Bijelo Polje u februaru 1933. godine osnovano je

Trezveniĉko-literarno društvo „Sloga“1436

. Osnovano je na inicijativu

Vukosava Radovića, studenta prava. Imalo je oko 60 ĉlanova.

U Upravni odbor Društva 1933. godine bili su predsednik Slobodan

Popović, sveštenik, podpredsednik Radoš Drljević, sekretar Vukalida

Tomović i blagajnik Jovo Milošević. Nadzorni odbor ĉinili su Vukosav

Radović, Uroš Mrdak i Mira Sakoĉević, studenti prava.

Sresko pravoslano crkveno-pjevačko društvo „Sveti Sava“ u

Prijepolju radilo je izmeĊu dva svetska rata. Uĉinilo je mnogo na

prosvećivanju svojih ĉlanova i okoline. Posle Prvog svetskog rata svoj rad je

nastavilo pod imenom „Ĉitaonica― i imalo je bogatu knjiţnicu1437

. Radilo je

prema Osnovnim pravilima Društva „Svetog Save―1438

. Društva Svetog Save

1434

Isto, str. 236/237/

1435 IARNP Zbirka plakata, f. 1.


br. 19, Prijepolje, 1. marta 1933. str. 4.

1437 D. Zindović: Jedan listić iz kulturne istorije Prijepolja, „Sandţak― (List za

kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. III, br. 34, Prijepolje, 1. januar 1934. str 6.

1438 Mihailo Vojvodić: Društvo Svetoga Save – Dokumenti (1886-1891), Beograd

1999. str. 17-18; „Društvo Svetoga Save―, br. 1, Beograd 1886. str. 5-8;


384

u Sandţaku su, na intervenciju osmanlijskih vlasti, ukinuta 1891. godine1439

,

ali su kasnije obnovila rad.

Osnivaĉi društva bili su prota Jovan Gospić, ĐorĊe Jakić, uĉitelj.

Društvo je intimno bilo vezano za crkvu, jer je ona bila centar pravoslavnog

narodnog ţivota i pod crkvenim krovom bili su najbolje zaštićeni od vlasti.

Od ţenskih ĉlanova dugo je bila samo Stana Petrovićeva, uĉiteljica. Prvi

predsednik društva bio je prota Jovan Gospić. Na njegovo mesto je došao

Sreten Vukosavljević, jer je prethodnik dao ostavku. Posle Vukosavljevića je

došao D. Zindović.

Pored pozorišnih predstava organizovalo je sedeljke. Rad društva je u

poĉetku ometan od strane vlasti i konzervativaca svoje sredine.

Društvo se borilo da izgradi Narodni dom, zgradu sa jednom velikom

salom za koncerte i pozorišne prestave. Sala, prema projektu koji je bio

izraĊen, imala bi pozornicu, mesto za orkestar, loţe i galerije i oko 250

sedišta1440

. Planirane su još dve prostorije za ĉitaonicu i kancelariju.

U toku Prvog svetskog rata sva imovina društva je opljaĉkana. Ostao

je mali broj knjiga koje su ponovo vraćene knjiţnici.

Ţenska Podruţina u Prijepolju osnovana je 1913. godine1441

.

Uĉestvovala je u svim humanitarnim i kulturim poduhvatima ovog lepog

grada. Upornim radom izborila je da 1932. godine u Ţenskoj radniĉkoj školi

u Prijeplju otvori Ćilimarsko odeljenje, koje je imalo 22 uĉenika.

U Upravi ovoga vrednog i uspešnog društva nalazile su se gospoĊe:

Stanka JevĊević, Persa Bogdanović, Borka Vukosavljević, Bosa Dosković,

ĐurĊa Purić, Jefimija Gospić, Mitra Minić, Ceca Borisavljević, Mica

Zindović, Sofija Šiljak, Finka Kijanović i Lepa Vukadinović.

14.2. DRUŠTVO „GAJRET“

Društvo „Gajret― je bilo društvo za potpomaganje muslimana uĉenika

srednjih i visokih škola u Bosni i Hercegovini i Austro-Ugarskoj Monarhiji u

prvoj polovini XX veka. Osnivaĉka skupština Društva „Gajret― odrţana je u

1439

AS MUD PPO 1891, red. 657. P.P. br. 2249; Mihailo Vojvodić: Društvo

Svetoga Save – Dokumenti (1886-1891), Beograd 1999. str. 294.

1440 Isto, str. 7.


br. 5, Prijepolje, 1. april 1932. str. 3.

http://bs.wikipedia.org/wiki/Musliman

http://bs.wikipedia.org/wiki/Bosna_i_Hercegovina

http://bs.wikipedia.org/wiki/Austro-Ugarska


385

Sarajevu, 20. februara 1903. godine. Osnivaĉi „Gajreta― su bili Safet-beg

Bašagić i Edhem Mulabdić, koji su bili i osnivaĉi ĉasopisa „Behar― .

Društvo „Gajret― je 1919. godine proširilo svoj rad, te pored davanja

stipendija uĉenicima, osnovalo je i konvikte (ustanove u kojoj su Ċaci imali

stan i hranu) za srednjoškolce u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Banja Luci,

Bihaću i Foĉi1442

.

Društvo „Gajret― je sa svojim delovanjem u Sandţaku poĉelo 1920.

godine, kada je došlo do uspostavljanja njegovog pododbora u Priboju1443

.

Iste godine imenovani se poverenici u Prijepolju (4), Novoj Varoši (3),

Novom Pazaru (2), Bijelom Polju (2), Sjenici (2) i u Pljevljima (1). Od 1921.

godine umesto poverenika osnovani su pododbori u Prijepolju, Novom

Pazaru i Bijelom Polju, dok su u ostalim mestima zadrţani poverenici.

Imenovani su poverenici u Brodarevu, Kanju, Komranu, Kosatici,

Hisardţiku, Kaćevu, Petelju, Velikoj Ţupi i Stranjanju (sve u prijepoljskom

srezu). Ali, novoosnovana povereništva su ubrzo prestala sa radom1444

.

„Širenje „Gajret― organizacije u Sandţaku pomagali su pored

drţavnih organa, verski sluţbenici i bosanskohercegovaĉki iseljenici. Od 12

povjerenika koji su bili postavljeni 1921. godine, 11 ih je bilo iz redova

imama ili verouĉitelja. Mada su se na ovim akcijama oko „Gajretove―

popularizacije angaţovale i drţavne vlasti i verski sluţbenici, domaće

muslimansko stanovništvo se prema „Gajretu― odnosilo sa nepoverenjem,

videći u njegovoj aktivnosti opasnost od „nacionalizovanja― u srpskom

smislu. Organizovani otpor jaĉanju „Gajretovog― uticaja i širenju njegove

mreţe u Sandţaku pruţila je i politiĉka partija „Dţemijet― koja je nastojala

da sve njegove akcije onemogući koristeći svoj snaţan uticaj meĊu

muslimanskim svetom, razvijajući snaţnu antigajretovsku propagandu i

predstavljajući ga kao radikalsko društvo bosanskih Muslimana preko koga

su vladajući krugovi hteli ojaĉati svoj politiĉki uticaj u Sandţaku i

Makedoniji―1445

.

U Sandţaku izbio je sukob izmeĊu „Gajreta― i „Dţemijeta―. Ali,

pokušaji „Gajreta― da stupi u kontakt sa „Dţemijetom― u cilju ostvarivanja

bilo kakve saradnje naišli su na tvrdo odbijanje, jer „Dţemijet― se ĉak javljao

sa pretnjom da će osnovati „Novi Gajret―.

1442

http:bs.wikipedia.org/wiki/Gajret

1443 Opširnije o „Gajretu― u Priboju vidi, Faruk Dizdarević: Gajret u Priboju, Priboj

2004.

1444 Vidi, „Gajret―, br. 6, Sarajevo 1940.

1445 http:// www.sanoptikum.org.yu/ drustvo/ autori/ safet_bandzovic/

Gajret_u_sandzaku.htm

http://bs.wikipedia.org/wiki/20._februar


http://bs.wikipedia.org/wiki/Safvet-beg_Ba%C5%A1agi%C4%87

http://bs.wikipedia.org/wiki/Safvet-beg_Ba%C5%A1agi%C4%87

http://bs.wikipedia.org/wiki/Edhem_Mulabdi%C4%87

http://bs.wikipedia.org/wiki/Behar_%28%C4%8Dasopis%29


http://bs.wikipedia.org/wiki/Sarajevo

http://bs.wikipedia.org/wiki/Mostar

http://bs.wikipedia.org/wiki/Tuzla

http://bs.wikipedia.org/wiki/Banja_Luka

http://bs.wikipedia.org/wiki/Biha%C4%87

http://bs.wikipedia.org/wiki/Fo%C4%8Da


386

Društvo „Gajret― moglo je imati ţeljeni uticaj zato što je zatvorena

muslimanska sredina pretvarala svoju snagu i ţelju za oĉuvanjem

nacionalnog, verskog i kulturnog identiteta. Pruţala je otpor prema svemu

onom što je dolazilo izvan tog zaĉaranog kruga. Zato sve ono što se u

obiĉnom narodu vezivalo za „Gajret― i njegovo suštinsko opredeljenje nisu

obezbeĊivali mogućnost za njegov efikasniji rad i neki širi uticaj u Sandţaku,

bez obzira na to što su se u njegovom radu i popularizaciji angaţovali najviši

predstavnici vlasti koji su svojim autoritetom nastojali da privuku

Muslimane i znameniti ljudi od autoriteta koji su postali poverenici

„Gajreta―. Zato brzo osnivanje „Gajretovih― pododbora i povereništava u

gradovima Sandţaka nije pratilo onako masovno i aktivno uĉešće naroda

kako je bilo planirano.

„Gajretovo― povereništvo u Novom Pazaru, uspostavljeno je 1920.

godine. U Pododbor preraslo je 1921. godine. Novi Pazar je bio najveće i

najznaĉajnije mesto u Sandţaku. Zbog toga „Gajret― je smatrao da će u

Novom Pazaru imati i najviše uspeha. MeĊutim, naišao je na otpor

„Dţemijeta―. Uprava „Gajretove ćilimarske škole― u Novom Pazaru bila je

takoĊe jedno vreme pod kontrolom „Dţemijeta―. Nakon „Dţemijetovog―

ukidanja 1924. godine, poboljšan je rad „Gajreta― u Novom Pazaru1446

.

Pribojski pododbor „Gajreta―, osnovan 1920. godine. Radio je sve do

16. oktobra 1924. godine i od tada je, umesto njega, delovao poverenik koji

je postojao sve do 1931. godine. Godile 1931. poverenik je razrešen

duţnosti. Novi poverenik je imenovan 27. jula 1938. godine i nakon pola

godine opet je uspostavljen pododbor1447

.

U Prijepolju je, 1921. godine, postavljen pododbor „Gajreta―. Radio

je u solidnim uslovima. Uĉestvovao je u širenju kulture u Prijepolju i

okolini1448

.

Pljevaljski pododbor Gajreta formiran je 1922. ali je 1933. godine

zbog slabih rezultata ukinut. Imenovan je poverenik. Mesni odbor je

uspostavljen 1934. godine1449

.

1446

I. Kemura: Uloga „Gajreta u društvenom ţivotu Muslimana Bosne i

Hercegovine (1903-1941), Sarajevo 1986. str. 280-281; Atif Purivatra: Jugoslovenska

muslimanska orgnaizacija u politiĉkom ţivotu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Sarajevo

1977. str. 338-340; Mirko Ćuković: Sandţak, Beograd 1964. str. 6-8.

1447 Vidi, „Gajret―, br. 3, Sarajevo 1940;

1448 Opširnije o Gajretu u Prijepolju vidi, Nadir Dacić: Gajret u Prijepolju i njegova

kulturno-prosvjetna djelatnost, Ikra, Prijepolje 2007.

1449 Vidi, „Gajret―, br. 6, Sarajevo 1940


387

U Novoj Varoši su 3 poverenika radili sve do juna 1926. godine, kada

je osnovan pododbor. Pevaĉko društvo „Gajret― u Novoj Varoši poĉelo je sa

radom 1923. godine i radilo do 1941. godine, kao srpsko-muslimansko

prosvetno i kulturno društvo s ciljem da okuplja i pruţa pomoć mladim

Srbima i Muslimanima koji su voleli pevanje i muziku, organizovalo je

nastupe i koncerte hora i muzike1450

.

U Sjenici su 1920. imenovana 2 poverenika „Gajreta―, a 1921. godine

još dva. Obzirom, da su se trojica poverenika povukla a ĉetvrti otišao u

Tursku, u Sjenici je, 11. juna 1923. godine, prestao da postoji „Gajret―. Novi

poverenik imenovan je 1927. godine. Dve godine kasnije formiran je

pododbor, koji je 1932. godine prestao da radi. Na njegovo mesto su

postavljena dva poverenika, a 1934. godine formiran je pododbor.

Bjelopoljski pododbor „Gajreta― formiran je, 1920. godine. Ukinut je

1924. godine. Ponovo je uspostavljen 24. novembra 1928. godine. Ali je opet

zbog neaktivnosti ukinut 1933. godine. Ponovo je, 1937. godine, formiran

pododbor „valjda samo iz razloga toga da ovakvo jedno veće mesto ne bi

apstiniralo radu „Gajreta―1451

.

Pored spomenutih mesta „Gajret― je imenovao poverenike u Beranu,

Brodarevu i Roţaju, ali se nisu mogli odrţati. U Roţaju postojao je mesni

odbor, ali zbog svoje neaktivnosti nije mogao dograditi svoj dom iako mu je

Glavni odbor „Gajreta― nudio potrebni novac za dogradnju. „Gajret― je

pokušavao i sa osnivanjem pododbora u Potpeću (Pljevaljski srez), ali bez

posebnog uspeha u radu.

„Gajret― je pokušavao da u Sandţaku deluje i na kulturno-

prosvetnom planu. Trudio se da uĉestvuje u borbi protiv nepismanosti. U

tom smislu vrlo znaĉajno mesto u delovanju u Sandţaku trebalo je da ima

otvaranje njegovog konvikta (internata) prvo u Novom Pazaru a zatim u

Pljevljima. Glavni odbor „Gajreta― je školske 1922/1923. godine otvorio

konvikt u Novom Pazaru. Upravnik ovog konvikta bio je uĉitelj Mustafa

Kreso. Prve godine u internat stupilo je svega pet pitomaca a na kraju

školske godine ostalo je svega dvoje. Konvikt je zbog malog broja pitomaca

i nerentabilnosti zatvoren. Postojala je ideja da se on nakon zatvaranja u

Novom Pazaru premesti u Prijepolje. Ali, obzirom da se u ovom gradu javilo

samo 5 kandidata, nije ni tamo otvoren. Jedini sandţaĉki internat nakon

samo jedne godine rada bio je zatvoren. Školske 1928/1929. godine, u

Sandţaku je otvoren internat u Pljevljima. Za internat dobijene su prostorije

bivše vakufske medrese. U internat su tada stupila 23 pitomca. Od osnivanja

1450

Almanah Drinske banovine 1930. str. 262.

1451 Vidi „Gajret―, br. 6, Sarajevo 1940


388

internat je neprestano radio i primao godišnje oko 30 pitomaca od kojih je

veliki broj bio iz drugih krajeva van Sandţaka. U internatu je školske

1932/1933. godine osnovana literarna druţina „Gajretov podmladak―.

Zgrada u kojoj je bio smešten internat imala je 11 odjeljenja: 2 uĉionice, 1

spavaonicu (salu), 1 menzu, kuhinju, peraonicu, bolnicu, sobu za molitvu,

kancelariju upravnika, njegov stan i ostale nusprostorije1452

.

Osim u pomenutim internatima „Gajretovi― sandţaĉki pitomci

školovani su i u konviktima širom Bosne i Hercegovine. Kroz sve konvikte

za dvadeset godina „Gajretovog― delovanja u Sandţaku prošlo je 166

uĉenika. „Gajretovi― pitomci uĉestvovali su u radu raznih nacionalnih

orgnaizacija poput SOKOL-a, Jadranske straţe i sliĉnim orgnaizacijama.

Sandţaĉki i bosanskohercegovaĉki studenti su za vreme studija u

Beogradu stanovali domu „Osman Đikić― beogradskog „Gajreta―. Ovaj dom,

izgraĊen je 1931. godine. Otvorio je velike šanse za školovanje većeg broja

muslimanske studentske omladine iz Bosne i Hercegovine, Sandţaka, Crne

Gore i Makedonije. Naprimer, školske 1922/1923. godine, na Beogradskom

univerzitetu bilo je upisano svega ĉetiri Muslimana, školske 1939/1940.

godine bilo je 419 studenata. Sandţaĉki studenti su gotovo bez razlike plaćali

puni iznos za stanovanje u ovom domu, jer su dobijali stipendije od

Vakufske direkcije u Skoplju.

Pored ovakvih delovanja u Sandţaku „Gajret― je pokušavao i sa

otvaranjem ĉitaonica. Tako je 1925. godine osnovana ĉitaonica u Pljevljima,

Prijepolju i Novoj Varoši 1929. godine i nešto kasnije u Sjenici. Svaka

„Gajretova― ĉitaonica imala je svoju biblioteku sa skromnim fondom knjiga

koje su stajale na usluzi ĉlanovima, a bile su pretplaćene na veći ili manji

broj listova i ĉasopisa. „Gajretova― ĉitaonica u Pljevljima je 1940. godine,

pored dobro opremljene biblioteke, imala tamburaški orkestar, diletantsku

sekciju i potrebnu opremu za organizaciju zabava (lepu salu, pozornicu,

stolice, dekor i drugi potrebni inventar). Upravu nad „Gajretovim―

ĉitaonicama u Sandţaku imali su mesni odbori, a imovina ĉitaonica pripadala

je „Gajretu―. Troškove izdrţavanja snosili su ĉlanovi ĉitaonice. Pored

ĉitaonica, „Gajret― se zalagao i za odrţavanje analfabetskih teĉajeva. U

njegovoj organizaciji odrţano je nekoliko teĉajeva opismenjavanja u

Prijepolju, Brodarevu i Novom Pazaru. Odrţavana su i popularna

predavanja.

„Gajret― je preduzimao uspešne akcije na osposobljavanju za rad

ţenske muslimanske omladine. Otvario je Ćilimarsku školu u Novom

Pazaru. Ova škola je bila osnovana na predlog Glavnog „Gajretovog―

1452

Vidi, „Gajret―, br. 7-9, Sarajevo 1940


389

odbora. Posredstvom Glavnog odbora kod ministra za trgovinu i industriju

Kraljevine SHS, premeštena je uĉiteljica Drţavne ćilimarske škole Fatima

Dţamović iz Sjenice u Novi Pazar. Nakon obezbeĊenja najpotrebnijeg

pribora za rad, škola je zvaniĉno otvorena 10. februara 1923. godine i nosila

je naziv Gajretova ćilimarska škola. Prvi njen upravnik bio je Asim

Duraković. Cilj škole je bio da osposobi muslimansku ţensku decu u tkanju

ćilima i da širi pismenost meĊu omladinkama. Školu su pored muslimanskih

uĉenica pohaĊale i uĉenice pravoslavne veroispovesti1453

. Pravljeni su ćilimi

visokog kvaliteta. Pravljene su i ostale rukotvorine. Većina uĉenica bila je iz

Novog Pazara i okoline.

„Gajretov― rad u Sandţaku izmeĊu dva svjetska rata je ambiciozno

zamišljen kao masovan i plodotvoran. U stvarnosti bio je suoĉen sa

delovanjem niza ĉinjenica nacionalne, politiĉke, verske, kulturne i

finansijske prirode koji su uticali na to da on bude marginalni faktor u ţivotu

većeg dela sandţaĉkih Muslimana i Muslimanki.

Pododbor Društvo „Gajret“ u Prijepolju osnovano je 1924.

godine1454

. Imalo je oko 200 vrednih ĉlanova. U prostorijama „Gajreta― odrţavana su javna predavanja za narod. Sreten Vukosavljević, drţavni

podsekretar u penziji i bivši narodni poslanik, ĉesto je gostovao u Prijepolju i

drţao predavanja.

Na ĉelu ovog uspešnog društva nalazili su se Asan Anić, verouĉitelj i

Ćamil Selmanović, policijski pisar. Upravni odbor „Gajreta― u Prijepolju

ĉinili su: Abdul Pašanović, ĉinovnik Šumske uprave, Ibrahim Kratović,

trgovac, Vukosav Kijanović, uĉitelj, Bećir Hadţihasanović, trgovac i

Hašimbegović poreski sluţbenik.

Pododbor Društva „Gajret“ u Pljevljima osnovan je odmah posle

Prvog svetskog rata1455

. Ujedinjena grupa napredne muslimanske omladine

bila je osnivaĉ pljevaljskog pododbora Društva „Gajret―. Ovo je bio prvi

„Gajretov― pododbor u Sandţaku. Kasnije, po ugledu na ovaj pododbor

osnivani su pododbori u Sandţaku.

1453

Safet Bandţović: „Gajretova― ćilimarska škola u Novom Pazaru,

„Novopazarski zbornik―, br. 10, Novi Pazar 1986. str. 197-202; I. Kemura: n. d. , str. 325-

327; Sait Kaĉapor: Školstvo u Novom Pazaru i okolini od 1918. do 1941. godine, Novi

Pazar 1987. str. 93-103.




br. 5, Prijepolje, 1. april 1932. str. 3.


390

Glavni odbor Gajreta je, ceneći aktivan rad ovog odbora, 1928.

godine, otvorio Gajretov internat u Pljevljima, u kome se izdrţavalo preko

trideset muslimanskih Ċaka iz celog Sandţaka. „Gajret― je neumorno radio

na kulturnom podizanju naroda u Sandţaku, prireĊujući korisna predavanja

za narod i odrţavajući analfabetske teĉajeve i domaćinske kurseve, na

kojima se veliki broj muslimanskih ţena obuĉavao pismenosti i domaćinstvu.

Društva „Gajret“ u Sjenici – Reorganizaciju Društva „Gajret― u

Sjenici su 1933. godine izvršili Tufibeg Tahirbegović i Hasan Ljubinĉić,

ĉlanovi Glavnog odbora „Gajreta― iz Sarajeva1456

.

Upravni odbor društva ĉinili su predsednik Sulejman Abdagić,

šerijatski sudija, sekretar Dţemo Gargovcić, poreţdţija, blagajnik i Vidoje

Penezić, uĉitelj. Ĉlanovi Uprave bili su Anto Tomović, nastavnik, Mulaz

Dervović, trgovac i Mehmed Abdagić, imam. Nadzorni odbor ĉinili su

Mehmed Ćosović, predsednik opštine, Svetozar Milošević, upravnik

GraĊevinske škole i Milosav Vujisić, uĉitelj.

Nova uprava „Gajreta― u Sjenici imala je zadatak da izvrši upis

ĉlanova sa sela i da odrţava popularna predavanja za narod. Oko KUD

„Njegoš― okupljali su se Srbi a Muslimani oko KUD „Gajret―1457

.

14.3. SOKOLSKA DRUŠTVA

Sokolska društva su organizovana u svim većim mestima u

Sandţaku. U selima organizovane su seoske sokolske ĉete. Sokolske ĉete su

seljacima pomagale kako da racionalno obraĊuju zemlju i kako da razviju

zadrugarstvo u svojoj sredini1458

.

Uţička sokolska ţupa – U Uţicu je 1924. godine osnovana Uţiĉka

sokolska ţupa za podruĉje Uţiĉke oblasti, koja je imala svoja podruĉna

sokolska društva u Uţicu, Arilju, Poţegi, Kosjeriću, Bajinoj Bašti, Ĉajetini,

Novoj Varoši, Novom Pazaru, Višegradu, Priboju, Prijepolju, Sjenici,

1456

Vidi, „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. II,

br. 17, Prijepolje, 1. januar 1933. str. 7.

1457 IARNP ZK kut. 1; Savo Ĉukanović: Hronika Sjenice, (nd), str. 89.

1458 M. M.: O radu seoskih sokolskih ĉeta, „Novipazarski glasnik―, god. III, br. 6,

Novi Pazar, 15. maja 1932. str. 2; O naĉinu organizovanja i rada sokolskih društava vidi,

Jugoslovenski sokolski savez, (Uredio: Vladimir Ravnihar), Ljubljana 1922.


391

Pljevljima i Bijelom Polju1459

. Uprava Uţiĉke sokolske ţupe izdavala je list

„Zlatiborski soko―, kome je glavni cilj bio umno, telesno i moralno

vaspitanje naroda u jugoslovenskom i slovenskom nacionalnom duhu1460

.

Sokolsko društvo u Priboju – Sokolsko društvo u Priboju radilo je od

1912. do 1941. godine. U svom radu imalo je prekida u vreme ratova.

Uĉestvovalo je na sletovima. Organizovalo je kulturno-zabavni i sportski

ţivot u svom gradu1461

.

Sokolsko društvo u Novom Pazaru – Sokolsko društvo u Novom

Pazaru osnovano je „prvih godina posle osloboĊenja― u Prvom svetskom

ratu, koje je radilo u okviru Sokolske ţupe Uţice1462

. Osnivaĉi ovog društva

u Novom Pazaru bili su Jordan Petrović, direktor gimnazije u Novom Pazaru

i Zdravko Salinger, apotekar. Prvi naĉelnici bili su nastavnici: Nikolaj Pedi,

Rus i Miloš Joviĉić.

Društvo je 1925. godine podiglo Sokolski dom. Posle izgradnje

doma, Sokolsko društvo je uspešno delovalo. Imalo je preko 200 ĉlanova

vanškolske omladine. Pomagalo je razvoj sporta u školama Novog Pazara.

Školovalo je svoje najbolje aktiviste. Organizovalo je svake godine, od 1925.

do 1940. godine, gradski slet na kojem je godišnje uĉestvovalo proseĉno oko

400 uĉesnika. Izrastao je u sportsku tradiciju grada1463

. Ĉlanovi Sokolskog

društva iz Novog Pazara uĉestvovali su tri puta na sletu u Pragu i dva puta u

Sofiji.

Sokolska četa u selu Rasovu – U Rasovu, kod Bijelog Polja je 1932.

godine formirana Sokolska ĉeta1464

. Ĉetu je osnovao Mil. Dobriĉanin, uĉitelj.

Ĉeta je postigla zavidne rezultate. PrireĊivala je zabave sa odabranim

pozorišnim komadima za seosku omladinu.

1459

Vodiĉ Istorijskog arhiva Titovo Uţica, Titovo Uţice 1990. str. 523; Gordana i

Milijan Cvijović: Nastanak i razvoj sokolstva u uţiĉkom kraju, „Uţiĉki zbornik―, br. 3,

Titovo Uţice 1974. str. 429-435.

1460 Gordana i Milijan Cvijović: Isto, str. 436.; O radu sokolskih udruţenja u Evropi

vidi, Bora Jovanović: Fiziĉka kultura kroz istoriju, Beograd 1955. str. 135-137.

1461 O radu Sokolskog društva u Priboju vidi, Mile Ĉarapić: Sokolsko društvo u

Priboju (1912-1941), Priboj 1999.

1462 Grupa autora: Novi Pazar i okolina, Beograd 1969. str. 463.

1463 IARNP ZF – Kutija za sletove i društvene aktivnosti - Sletovi u Novom Pazaru

tradicionalno su odrţavani od 1946. do 1979. godine. PrireĊivani su u ĉast 25. maja, Dana

mladih i RoĊendana Josipa Broza Tita.


br. 19, Prijepolje, 1. marta 1933. str. 4.


392

Sokolsko društvo u Novoj Varoši – Sokolsko društvo u Novoj Varoši

osnovano je 5. januara 1924. godine, na inicijativu Svetozara Brkanovića,

sreskog naĉelnika1465

. Na osnivaĉkoj skupštin društva prvi put se ĉula reĉ o

sokolskoj ideologiji, a kasnije se prenela na ceo Sandţak.

Društvo je uspešno radilo i na dan Svetog Ilije, 1933. godine, udarilo

je kamen temeljac svome domu. Izgradnju doma i rad Društva pomagali su

Drago Borisavljević, industrijalac, time što je poklonio plac za ovaj dom,

Milan Borisavljević dao je ogromne priloge u materijalu, Milan Dragojlović,

inţinjer iz Beograda je pomogao novcem i izradio je plan doma. Novcem su

pomogli i Krsta Smiljanić, general, i ministar u penziji Milorad Vujiĉić. Kao

pomagaĉi siromašnih porodica istakli su se Tihomir Jovanović, pekar iz

Beograda i Ratko Dumbelović, opanĉar iz Kraljeva. Rad Društva neumorno

su pomagali dr Aleksa Stanišić, ban Zetske banovine i Jehliĉko.

Seoska sokolska četa u Rasnu – U selu Rasnu, srez sjeniĉki je 15.

aprila 1934. godine osnovao Seosku sokolsku ĉetu1466

. Osnovana je na

inicijativu uĉitelja Samardţića. Na dan osnivanja ĉete odrţano je nekoliko

prigodnih predavanja prisutnim (oko 60 mladića). Na ĉelu Upravnog odbora

bili su T. Šemović i gopsodin Samardţić, uĉitelj. Ĉlanovi ove ĉete bili su sve

sami Muslimani i Arnauti (Albanci ili Šiptari).

14.4. RAZNE DRUŢINE I UDRUŢENJA

Streljačka druţina u Prijepolju – U Prijepolju je tokom oktobra

1932. godine osnovana Streljaĉka druţina1467

. Predsednik druţine bio je Ilija

Kiković. Druţina je primljena u Savez strelaca Kraljevine Jugoslavije.

Streljačka druţina u Štavlju –U Štavlju, Srezu sjeniĉkom je oktobra

1932. godine osnovana Streljaĉka druţina1468

. Osnivaĉi druţine bili su

Stanko Nikolić, sveštenik i Blagota Pavićević, uĉitelj.

1465

Vidi, „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. II,

br. 28, Prijepolje, 1. septembar 1933. str. 3.

1466 „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. III, br. 40,

Prijepolje, 1. maja 1934. str 3.


br. 15, Prijepolje, 1. novembar 1932. str. 4.


br. 15, Prijepolje, 1. novembar 1932. str. 4.

mailto:DRU@INA

mailto:DRU@INA


393

Đačka druţina „Jakšić“ u Novoj Varoši – U Novoj Varoši je izmeĊu

dva svetska rata radila Đaĉka druţina „Jakšić―, koja je prireĊivala pozorišne

komade za graĊane. Zabave su bile odliĉno posećene.

Streljačka druţina u Savinom Polju – U Savinom Polju kod Bijelog

Polja je tokom novembra 1932. godine osnovana Streljaĉka druţina1469

.

Inicijator osnivaĉke skupštine bio je Aleksandar Popović, uĉitelj. Imala je 30

ĉlanova. Posedovala je dobro strelište. Bojevim gaĊanjima je prisustvovao

veliki broj seljaka iz bliţe i dalje okoline. Rezultati gaĊanja bili su povoljni.

Streljačka druţina u Sopotnici – Streljaĉka druţina u Sopotnici

osnovana je poĉetkom marta 1933. godine1470

. Osnovana je na inicijativu D.

Aleksića. Imala je prosvetnu, pozorišnu i sokolsku sekciju. Strelci su

prireĊivali uspele zabave, koje su posećivane i od strane seljaka iz opštine

Ivanjske.

Upravu Druţine 1933. godine ĉinili su D. Aleksić, uĉitelj, J. Pušica,

R. Divac, V. Vukašinović, Milun Ljujić, M. Paraidilović, M. Vukašinović,

D. Divac i S. Kurkać, svi zemljoradnici iz Opštine ivanjske.

Planinarsko društvo u Prijepolju – Planinarsko društvo u Prijepolju

osnovano je tokom maja 1933. godine1471

. Prvi predsednik Društva bio je

Budimir Bogdanović, uĉitelj iz Prijepolja. Društvo je davalo potrebna

obaveštenja svima onima koji su ţeleli putovati kroz Sandţak da vide

romantiĉni Zlatar, Jabuku, Kamenu Goru i druga mesta.

Streljačka druţina u Rasnu – Streljaĉka druţina u Rasnu osnovana

je oktobra 1934. godine1472

. Strelaca osnivaĉa je bilo 47. Predsednik druţine

je Samardţić, uĉitelj. U Upravi udruţenja bili su T. Šemović, predsednik

opštine, Pavle Vasiljević, bivši predsednik opštine, Halil Šerbarović i neki

Maksimović. Puške i potrebnu municiju druţina dobila je od komande

vojnog okruga.

Opština rasanska je bila naseljena sa muslimanskim i arnautskim

stanovništvo i 10 pravoslavnih kuća.

1469






br. 25, Prijepolje, 1. jun 1933. str. 2.

1472 „Sandţak― (List za kulturno i ekonomsko podizanje Sandţaka), God. III, br. 46,

Prijepolje, 1. novembar 1934. str 3.

mailto:DRU@INA

mailto:DRU@INA

mailto:DRU@INA

mailto:DRU@INA


394

Rasno je imalo lepu opštinsku zgradu, dţamiju i spremalo se da

podigne crkvu. Ĉistu vodu je dobilo tokom 1933. godine, uz pomoć drţave i

banovine. UraĊen je vodovod sa ĉesmom u sredini sela. Imalo je sledeće

kulturne ustanovi: Podmladak Crvenog krsta, Sokolsku ĉetu, Zemljoradniĉku

kreditnu zadrugu, Ċaĉku kuhinju i narodnu ĉitaonicu.

Okruţni odbor Udruţenje za zaštitu Muslimana u Jugoslaviji u

Novom Pazaru - Udruţenje za zaštitu Muslimana u Jugoslaviji osnovano je

u Novom Pazaru 4. aprila 1920. godine1473

. Osnivaĉka skupština odrţana je u

dvorištu zgrade Ĉavića u Novom Pazaru. Odbor je usvojio Rezoluciju, koja

je predviĊala: 1. da se Udruţenje bolje ĉvrsti u krajevima Stare Srbije

(Sandţaka), kao i, zbog šire javnosti, traţeno je, da Centralni i akcioni odbor

ispune zajedniĉke zakljuĉke Kongresa, da će organ Udruţenja izlaziti i na

srpskom jeziku; 2. da se ispuni odluka Kongresa i stupi u dodir sa strankama

zbog sporazumevanja i opredeljivanja, a o svemu izvesti javnost; 3. da se

nastoji da Udruţenje ni u kom sluĉaju ne zauzima stanovište koje bi ma u

ĉem bilo suprotno interesima Bosansko-hercegovaĉkih Muslimana, te da s

njima budemo u što tešnjoj vezi; i 4. (Sa zbora je pozdravljena Kralj. vlada

depešom). Na osnivaĉkom zboru govorili su Ćamil-beg Aćifbegović i Asim

Salihamidţić. Odbor je bio optuţen za antidrţavni rad. U centru optuţbi bilo

je islamsko sveštenstvo, koje je optuţbe odbilo1474

.

Udruţenje trezvenih u Novom Pazaru – Udruţenje trezvenih (u

narodu poznato kao Udruţenje trezvenjaka) u Novom Pazaru radilo je tokom

ĉetvrte decenije dvadesetog veka. Okupljalo je decu, omladinu, zrele ljude i

starce. Borilo se protiv alkohola i svih negativnosti koje su zapaţali u svojoj

sredini. Pisali su prigodne parole u cilju spreĉavanja pušenja, pijenja

alkohola i svega što je bilo nazadno u svojoj sredini. Društvo je isticalo

parole sledeće sadrţine: „ţivela trezvenost―, „ţivelo narodno zdravlje―,

„rakija ubija― i „dole sa alkoholnim lokalima―1475

.

1473

AJ 69-294 – Izveštaj Okruţnog odbora Udruţenja za zaštitu prava Muslimana u

Jugoslaviji muftiji Okruga raškog o odrţanom zboru u Novom Pazaru, br. 22, Novi Pazar,

15. aprila 1920. – O Udruţenju za zaštitu Muslimana u Jugoslaviji u Novom Pazaru vidi,

Šerbo Rastoder: Nekoliko svedoĉanstava o osnivanju Udruţenja za zaštitu Muslimana u

Jugoslaviji u Novom Pazaru 1920. godine, „Tutitnski zbornik―, br. 2, Tutin 2001. str. 131-

140.

1474 AJ 69-294 – Izveštaj sa potpisima dvadeset i tri dţamijska imama u Muftijstvu

Okruga raškog povodom vojnih izveštaja o nekim „pokretima meĊu muhmadencima―, Novi

Pazar, 15. aprila 1920. godine.

1475 IARNP Zbirka fotografija – Na fotografiji Društva trezvenih vide se rukopisi

parola koje je ovo društvo isticalo za vreme svojih manifestacija.


395

Udruţenje zanatlija Sreza mileševskog – Zanatlije Sreza

mileševskog su, 5. aprila 1919. godine, osnovali Udruţenje zanatlija Sreza

mileševskog, koje je od 1921. do 1932. godine radilo kao „Zanatski esnaf

sviju zanatlija za varoš Prijepolje―, a zatim ponovo kao Udruţenje zanatlija

za Srez mileševski1476

.

Trgovačko udruţenje u Beranama radilo je od 1934. do 1941.

godine1477

. Okupljalo je trgovce iz Berana i okolnih sela. Bavilo se razvojem

trgovine na podruĉju beranskog kraja. Poznati trgovci u berankom kraju bili

su: Ahmet Adrović, Aso Ĉukić, Radun Ćulafić, Mehmed Dţević, Oso Feka,

Jonus Garĉević, Franjo Jovanović, Halit Omerović, Petar Popović, Aleksa

Tvrdišić, Vojin Vojinović, Vlado Vujošević, Vuĉić Vujošević i Nedţib

Zeković1478

.

Udruţenje trgovaca u Bijelom Polju – Trgovci bjelopoljskog kraja

su od 1934. do 1941. godine imali svoje udruţenje, koje se bavilo razvojem

trgovine na podruĉju bjelopoljskog kraja1479

. Trgovci iz Bijelog Polja

saraĊivali su sa trgovcima okolnih srezova. Poznati trgovci Bijelog Polja i

okoline bili su Dţemo Ajdaragić, Aljo Ašanin, Sait Baltić, Majo Ĉevapović,

Ibro-Zeir Ĉikić, Mustafa Ĉikić, Đoko Ĉujović, Iljaz Dervović, Ševko

Dervović, Ibrahim Dizdarević, Sulejman Dizdarević, Omer Dlakić, Šaban

Dlakić, Ibrahim Dobrdţić, Šaćir Dobardţić, Jakov Drobnjak, Nurko

Hadţajić, Ćamil Hot, Juso Idrizović, Stevo Jakovljević, Pavle Jokanĉević,

Gligo Kašik, Abdurahman Kavazović, Mujo Purĉehajić, Kosta Lilić, Arif

Ljubić, Azem Mahmutović, Smajo Martinović, Aćif Đula MeĊedović,

Medţid MeĊedović, Ibrahim Mekić, Nazif Mekić, Dţemo Mulabegović, Arif

Dţemail Mušović, Medo Mušović, Bejto Muzurović, Osmo Muzurović,

Munir Nišić, Sekula Obradović, Branko Pajović, Mile Pajović, Vlajko

Pajović, Jusuf Šećerović, Sreto Vukanĉić, Abaz Zaimović i Plavo

Zoranić1480

.

Trgovačko udruţenje u Novoj Varoši - Trgovci Zlatarskog sreza

organizovali su Trgovaĉko udruţenje, koje je postojalo od 1934. do 1941.

1476

IAU UZSMP f. 1 – Zapisnik sa prve vanredne sednice Udruţenja zanatlija

sreza Mileševskog od 5. aprila 1919. godine; Zakon o radnjama od 5. novembra 1931.

godine, „Sluţbene novine Kraljevine Jugoslavije―, br. 262/1931.


1478 Isto, str. 1063.

1479 Isto, str. 1410.

1480 Isto, str. 1064.


396

godine1481

. Bavilo se snabdevanjem stanovništva osnovnim namirnicama.

Trgovci stokom saraĊivali su sa trgovcima iz okolnih gradova. Stoku, meso i

mleĉne proizvode prodavali su u Novoj Varoši i susednim gradovima.

Poznati trgovci Nove Varoši i okoline bili su: Ferid Alispajić, Dobrosav

Andrović, Husein Bajrović, Muharem Bajrović, Etem Begić, Mehmed Begić,

Alija Bilalagić, Mustafa Bilalagić, Ahmet Bistroĉić, Salko Bistroĉić, Temo

Bistroĉić, Dobro Cucić, Veso i Milorad Cucić, Hamid Đolmajić, Stevo

Duriĉić, Ibro Hadţibegović, Alija Hadţić, Bećir Ibrović, Mustafa Irdţivujić,

Derviš Kratovac, Vaso Perić, Jovo Petrović, Omer Salibegović, Hasan

Softić, Miloš Tanović, Bećir Turkmanović, Šerif Turkmanović, Mehmed

Turkušić, Jeremije Zeĉević i Radisav Zekoviĉić1482

.

Trgovačko udruţenje u Novom Pazaru radilo je u periodu od 1919.

do 1921. godine1483. Obnovilo je svoj rad 1934. godine i radilo do 1941.

godine. Zadatak udruţenja bio je finasiranje trgovaca i njihova obuka i

osposobljavanje za rad. Trgovci Sreza deţevskog okupljali su se oko

Trgovaĉkog udruţenja, ĉije je sedište bilo u Novom Pazaru1484

. SaraĊivali su

sa trgovcima iz susednih srezova, posebno sa trgovcima iz Sreza štaviĉkog.

Trgovci iz ovog sreza izvozili su stoku u susedne srezove, Makedoniju,

Grĉku i Crnu Goru1485

. Izvoz u Mekedniju i Grĉku vršen je vozom iz Raške.

Izvoz u okolne srezove, Albaniju i Crnu Goru vršen je na taj naĉin što je

stoka gonjena peške do Roţaja, Peći, Tirane, Podgorice, Bijelog Polja,

Prizrena, Prištine, Mitrovice, Brusa, Kraljeva, Uţica, Sjenice i drugih mesta.

Pojedini uspešniji trgovci u zajednici sa trgovcima iz Sjenice peške su stizali

na pijace sa svojom robom u Kragujevac i Beograd1486

. Oĉuvan je devter

porodice Harĉinović iz Novog Pazara1487

. Poznati trgovci iz Novog Pazara i

okoline bili su: Hadţi Aćif Ahmetović, Mustafa Alivodić, Ramiz Ahmetović,

Hilmo Avdović, Munib Avdović, Šefko Avdović, Salko Baĉevac, Elfrain i

1481

Isto, str. 1412.

1482 Isto, str. 1136.

1483 AJ 65-1376-2360.

1484 IARNP Zbirka Nazif i braća Ĉarovac f. 1; Privredni adresar Kraljevine

Jugoslavije, Beograd 1934-1935. str. 1415.

1485 IARNP Zbirka Nazif i braća Ĉarovac f. 1.

1486 Prema sećanjima Amira Cakovića, Nazima Ĉalakovića, Hakije Cakovića i

hadţi Ibrahima Makića, grupe ĉobana (pastira) goneći stada ovaca u sureku od 100 do 500

grla za 1 mesec dana stizali su sa Pešterske visoravni do Beograda i Kragujevca. Odluĉivali

su se na tako dalek put zbog velike cene mesa i mesnatih proizvoda. Putovanje i trgovina na

ovaj naĉin vršena je od 1918. do 1925. godine. Kasnije stoka i proizvodi su transportovani

ţeleznicom od Raške do Kraljeva, Kragujevca i Beograda, kao i Soluna.

1487 IARNP ZDOJ kut. 6 – Defter porodice Harĉinović iz XIX i poĉetka XX veka.


397

sin Bahar, braća Bahor, Jakob Bahor, ud. Hajruša Bahtijarević, Rušid

Bajrakterević, Fehim Bajramović, Todor Banković, Stevan Basarović, Sinan

Bajramović, Abaz BelovoĊanin, Ahmet Biševac, Dţemail Bošnjović,

Sulejman Ĉolaković, braća Ćorović, Mehmed Ćosović, Mahmud Daca,

Ljutvija Dolovac, Mujo Dazdarević, Ćazim Dervišević, Mustafa Dazdarević,

Ćamil Društinac, Aljuš Đakovac, Jana ĐurĊević, Ibrahim Gegić, Fadil Gicić,

Kostantin Guberina, Mehmed Harĉinović, Nail Hasanović, Redţep

Hasurdţić, Abdulćerim Hoćanin, Ćamil Hoćanin, Rašid Hamzić, Murat

Ibrahimović, Ţivota Ivanović, Abdulah Jakupović, Šaban Karakaš, Ahmet

Koĉ, Rašid Komešikan, Samuel Konforti, Ahmet Koniĉanin, Bejto Kuĉević,

Salko Leković, Ejup i Hanefija Ljajić, Ramiz Ljajić, Usein (Husein)

Maljevac, Biharad Mehmed, Amir i kompanija Mekić, Nikola Misolvić,

Velija Minelfić, Petar Mirković, Mitović i braća, Ramiz Muderizović, Hasan

Muftarević, Ramo Mujović, Ahmet Murselović, Hajro Nokić, hadţi Šaban

Numanović, Šaban Numanović, Latif Omerović, Moric Papo, Ahmet

Poplata, Josip Papo, Momir Perišić, Jaćim Radovanović, Dragoljub

Rajiĉević, Manojlo Raković, Murat Rupić, Salko Sajtarić, Redţep Saraĉević,

Ignjat Savić, Hivzo Slezović, Nićifor Srećković, Murat Subašić, Nail

Šarukić, Bajram Škrijelj, Redţep Škrijelj, Redţep Tabaković, Simon

Tokalić, Nazif Torbić, Šefko Trtovac, Mustafa Turković, Aćif Ugljanin,

Derviš Ugljanin, Šaban Vuĉelj i Omer Zejnilović1488

.

1488

Privredni adresar Kraljevine Jugoslavije, Beograd 1934-1935. str. 1136-1137.

Trgovci u Gusinju, Plavu, Pljevlju, Priboju, Prijepolju i Sjenici nisu imali trgovaĉka

udruţenja. U svim ovim gradovima postojali su registrovani trgovci. Poznati trgovci u

Gusinju bili su: Sabo Adilović, Alija i braća Ceković, Rade Drakulović, Redţo Hot,

Radomir Lonĉarević, Metko Meković, Sabrija Petrović, Bajro Radonĉić, Juso i Medo

Pjetlović, Bajro Radonĉić, Medo Rašić, Redţo Rašić, Hajro Šehović, Ramo Šestović, Mileta

Tmušić. U Plavu poznati trgovci bili su: ĐorĊe i Ljubomir Antović, Simo ĐorĊević, Vukota

Dţurović, Ako Rajković, Dulo Redţepagić, Jozo Redţepagić, Omer Redţepagić, Smako

Redţepagić, Miloš i drugi Manlević. U Pljevlju radili su trgovci: Anefija Akbegović, ĐorĊe

Aritanović, Vlatko Aritanović, Ţivko Aritanović, Ananije Bajić, Lazar i braća Bajić, Lazar i

drugovi Bajić, Mihajlo Bezarević, Mujo Bošković, Mujo Brahić, Ibro Ĉaušević, Rašid

Ĉaušević, Halil Ĉergić, Hadţo Ĉivgin, Miloš Ćorović, Mihajlo Ĉavić, Husein Denković,

Relja Dragašević, Hilmija Drnda, Muhamed Drnda, Almasa Đenisijevića, Arif Đulović,

Dara Grujiĉić, Hajredin Hadţatlagić, Vehbija Hadţimujović, Mustafa Islamović, Alija

Jabuĉar, Šaćir Jašar, Osman Kaĉar, Ahmet Kamber, Alija Karakaš, Milija Karakaš, Avdo

Karamatović, Osman Koštović, Fehim Keĉević, Medo Kondo, Diko Krsmanović, Uzeir

Kujović, Ibrahim Kulosma, Šaćir Kurbegović, Jusuf Manaković, Rade Marković, Nuro

Mislić, Nezir Mutapĉić, Senko Munišević, Sadika Pajević, Alija Pijuk, Ramo Pilidija, Hasan

Pobrić, Niko Rabrinović, Ĉedomir Radović, Jelena Radović, Rizo Razanulić, Diša Servan,

Ejub Servan, Osman Servan, Dedo Selmanović, Hasan Selmanović, Faik Selmanović,

Muhamed Selmanović, Dobrosav Stevanović, Saip Suruliz, Lazar Šišerović, Jovo Zeĉević,

Mujo Zeĉević i Stana Ţivković. U Priboju radili su trgovci: A. I. M. Borisavljević, Mihajlo

Duĉić, Salih Hanĉić, Vaso Jelić, Milan Karadţić, Mušan Maglajić, Milan Milešević,


398

Zanatlijsko udruţenje u Beranama – Zanatlije beranskog kraja su se

1934. godine organizovali Udruţenje zanatlija1489

. Bavilo se struĉnim

usavršavanjem mladih kadrova. Štitilo je zanatlije od neovlašćene

kupopreprodaje zanatlijskih proizvoda iz drugih krajeva.

Udruţenje zanatlija u Bijelom Polju – Zanatlije u bjelopoljskom

kraju su 1934. godine organizovani u Udruţenje zantlija1490

. Bavilo se

struĉnim usavršavanjem mladih zanatlia.

Zanatlijsko udruţenje u Novom Pazaru – Zanatlije Sreza deţevskog

su 1934. godine organizovali Zanatlijsko udruţenje1491

. Postojalo je do 1941.

godine. Bavilo se organizovanjem zanatlija i zaštitom zanatlijskikh

proizvoda.

Udruţenje zanatlija za Srez andrijevički u Beranama – Zanatlije

Sreza andrijeviĉkog osnovale su 1934. godine svoje udruţenje, koje se borilo

za kvalitet zanatlijskih proizvoda i njihovu prodaju na trţištu1492

.

Studentski klub u Pljevljima – U Pljevljima je tokom februara 1932.

godine osnovan Studentski klub1493

, kao udruţenje studenata. Ovo je bilo

Abdurahman Musabegović, Radenko Nikoĉević, Zahit Praša, Sulejman Softić, Dobroslav

Stevović, Safko Sukić, Medo Veletović, Sreten Veljović, Mile Vitorović, Jusuf Zlatanović.

U Prijepolju radili su trgovci: Jakup Bajramović, Persa Radanović, Jusuf Cvijović, Ćamil

Ĉiĉić, Vehbija Ĉinoić, Smajo Ĉakić, Miloš Derić, Mihajlo Desković, Hanim Grba, Bećir

Hasanović, Hanefija Hašimbegović, Šerif Helić, Mehmed Alija Hodţić, Ibrahim Iĉelić,

Hasan Lalica, Omer Lalica, Ibrahim Jusufagić, Avdo Kadribašić, Edhem Kreštelica, S.

Kuburović, Petar Melentijević, Latif Memić, Omer Memić, Mina Almić Muharem, Fajko

Perović, Salko Pilev, Salko Purović, Ahmet Salihbegović, Mustafa Salihbegović, Ibrahim

Saraĉević, Ahmet Selaković, Jusuf Srna, Dobroslav Stevović, Hasan Sudţuka, Risto

Sviĉević, Mustafa Šehović, Vukosav Tomašević, Husein Topĉibašić, Jusuf Umitović, Drago

Veselinović i Isak Zindović. U Sjenici i okolini radili su trgovci: Filal Avdagić, Bahtijar

Bajrović, Rafail Bojović, Rasim Ćatović, Hakija Ćatović, Šućrija Ĉingać, Omer Ĉingić,

Mulaz Dervović, Bahtijar Guzonjić, Jusuf Guzonjić, Salih Guzonjić, Šućro Guzonjić,

Dţemail Jahić, Rešo Jahić, Bajram Jakupović, Hamza Mašović, Danijel Montija, Mento

Montija, Kamuel Montija, Petar Oresijević, Šaćir Pepić, Gojko Pavićević, Milan Pavićević,

Nikodin Petrović, Tufo Salaković, Mahit Šaklonić, Aleksa todorović, Mirko Vranić, Arif

Vrcić, Šaćir Vrcić, Zejnil i Nurko Vrcić i ĐorĊe Vuĉević.


1490 Isto, str. 1410.

1491 IARNP SO-eNP Zanatlije, f. 1-3; Privredni adresar Kraljevine Jugoslavije,

Beograd 1934-1935. str. 1415.



br. 1, Prijepolje, 15. februar 1932. str. 3.


399

prvo studentsko udruţenje. Bavilo se pitanjima studenata i pitanjima razvoja

Sandţaka.

Streljačka druţina u Beranama – Streljaĉka druţina u Beranama

osnovana je 1931. godine. Odrţavala je godišnje skupštine na kojima je

birala novu upravu1494

. Bavila se obukom u streljaštvu svojih ĉlanova.

Okupljala je bogate i poznate graĊane Berana i okoline.

Akcionarsko društvo „Zlatar-jabuka i Limska dolina― sa sedištem

u Prijepolju osnovana je 1931. godine. Ĉlanovi Upravnog odobora bili su:

Svetomir Borisiavljević, Sreten Vukosavljević, Milan S. Minić, Bećir H.

Hasanović, Kirilo Reljić, Đoša Borisavljević i Strahinja Borisavljević.

Nadzorni odbor ĉinili su Jaša Bogdanović, Ahmet Salihbegović, Bogosav

Varagić, Risto Sviĉević i Smajo Avdović1495

. Zadatak društva i banke bio je

izgradnja letovališta i hotela; kuporeprodaja lekovite vode, snabdeva

posetioce u hotelima, banjama i letovalištima1496

.

1494



1495 AJ 65-1381-2365.

1496 AJ 65-1381-2366.

mailto:DRU@INA


400


401

Glava petnaesta

15. RAZVOJ SPORTA

Istorija sporta u Sandţaku je bogata. Datira od najstarijih vremena do

danas. U Sandţaku sport razvijao se pod uticajem Vizantije, kasnije Turske

(Osmanlijske carevine) s Istoka i katoliĉkih zemalja sa Zapada1497

. Razvijali

su se sledeći sportovi: gimnastika, atletika, fudbal i drugi sportovi. Sportski

klubovi postojali su kao sportske organizacije, samostalne ili u sastavu nekog

sportskog društva, osnivane su s namerom da okupljaju ĉlanove radi

bavljenja nekim sprotom1498

.

Gimnastikom se stanovništvo na tlu Sandaţaka aktivno bavilo u

osmanlijskom periodu, u miru i ratovima1499

. U osmanskom periodu

postojala je posebna knjiga (udţbenik) po kome su uĉitelji u školi i

komandanti u vojsci nastojali da sportski osposobljavaju mlade ljude.

U Srbiju je Hugo Bulija doneo fudbal 1896. godine. Prva utakmica

odrţana je 1. maja 1899. godine. Jugoslovenski nogometni savez osnovan

je 18. aprila 1919. godine. U Beogradu je 1920. godine odigrano prvo

prvenstvo gradskih klubova. Prvo prvenstvo drţave odigrano je 1923.

godine i igrana su, sa prekidima, do 1941. godine1500

.

Fudbalski klub „Berane― je osnovan 1920. godine. Utakmice je igrao

na Gradskom stadionu u Beranama. Igrao je sa fudbalskim klubovima iz

okolnih gradova. Utakmice su imale revijalni i karakter, gde se omladina

bliţe upoznavala1501

.

1497

Bora Jovanović: Fiziĉka kultura kroz istoriju, Beograd 1955. str. 120.

1498 Enciklopedija fudbala, knj. 3, Beograd 2006. str. 35.

1499 IARNP ZDOJ kut. 6 – Uporedi, Udţbenik za srednje škole u osmanlijskom

periodu – skice gimnastiĉkih veţbi.

1500 http://www.fs.org.yu/cms/item/home/sr/istorijat.html

1501 Fudbalski klub Berane je najstariji fudbalski klub na prostoru Sandţaka. O radu

ovog kluba vidi, Komnen Vujadinović: Fudbalski klub Berane (1920-1995), Andrijevica

1997.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/1920.


402

Fudbalski klub „Gusinje― osnovan je 1936. godine, pod imenom

„Sokolsko društvo―, sekcija za fudbal. Ĉlanovi kluba su bili omladinci iz

Gusinja, uglavnom uĉenici Medrese iz Skoplja. Njihov fudbalski rad se

odnosio na ukljuĉivanje gradske i radniĉko-esnafske omladine u klub i

upoznavanje sa fudbalskom veštinom. Fudbalske utakmice su odrţavane za

vreme letnjeg raspusta, kada su polaznici Medrese boravili u svom zaviĉaju.

Oni su tokom raspusta organizovali prijateljske utakmice sa ekipama iz

Andrijevice, Berana, Bijelog Polja, Pljevalja, Plava i drugih mesta. Susreti i

fudbalske utakmice su za cilj imali upoznavanje i zbliţavanje omladine iz

svih krajeva Crne Gore. Ovakve aktivnosti odrţavale su se pre i u toku

Drugog svjetskog rata, sve do 1946. godine.

U Novm Pazaru je 1922. godine postojao Fudbalski klub

„Hajduk―1502

. Fudbalski klub „Ras― iz Novog Pazara osnovan je 1928.

godine1503

. Kasnije je promenio ime u „GraĊanski―. Najuspešniji fudbaler,

trener i nauĉni sportski stvaralac novopazarskog fudbala bio je Abdulah

Gegić1504

.

U Bijelom Polju je 1922. godine osnovan Fudbalski klub „Sloga―1505

.

Na inicijativu Rifata Burdţovića Klub je od 1934. godine nosio ime

„Jedinstvo―. Uspešno se takmiĉio u tadašnjoj fudblaskoj ligi.

U Priboj prvi fudbal je 1919. godine doneo lekar Bogoslav Siler, po

nacionalnosti Ĉeh. U Junu 1922. godine osnovano je sportsko društvo „Lim―

koje je imalo dve selekcije: fudbalsku i muziĉku1506

.

U Prijepolju su postojala dva kluba „Sloga― i „Napredak―. „Kasnije

spajanjem ova dva kluba nastaje FK „KaraĊorĊe― koji postoji vrlo kratko.

Prilikom jednog skupa u salašu, gde je sada Sluţba za platni promet u

Prijepolju, 1926. godine FK „KaraĊorĊe― prerasta u FK „Polimlje―1507

. O

osnivanju FK „Polimlja― najbolje svedoĉe sećanja njegovih bivših ĉlanova,

aktivista i simpatizera kluba.

U periodu (1930-1940) u Sandţaku u fudbalu su prednjaĉila Pljevlja.

To je grad koji je po veliĉini u Sandţaku bio odmah iza Novog Pazara. To i

1502

Privatna arhiva Dragoslava Dragana Petrovića iz Novog Pazara – Materijal

pripremjen za knjigu „Zvezde novopazarskog fudbala― (nd).

1503 IARNP Zbirka Miodraga Radovića, knj. 2; Dragoslav Dragan Petrović:

Golmani novopazarskog fudala (1945-1998), Novi Pazar 1999. str. 7.

1504 Enciklopedija fudbala, knj. 1, Beograd 2006. str. 133.

1505 Bijelo Polje u trećem milenijumu, Beograd 2005. str. 44.

1506 http://www.fk-fap.org.yu/istorijat.html

1507 http://dhast. info/prijepolje/istorija.htm


403

druge okolnosti omogućavale su da se u Pljevljima u periodu (1930-1940)

stvorio jak fudbalski klub „Breznik― sa kojim je FK „Polimlje― imao i

najĉešće susrete u toj deceniji. Posle izgradnje puta Prijepolje–Bijelo Polje

ĉesto se susretao i sa tamošnjim klubovima, a znatno manje sa igraĉima iz

Nove Varoši, Priboja i Sjenice, jer u ovim mestima nije ni bilo dovoljno

„fudbalskog ţivota―.

U avgustu 1940. godine u Prijepolju organizovana je sportska

proslava pod nazivom „Dvadeset godina sporta u Prijepolju―, koja je

predstavljala izuzetnu smotru omladine Sandzaka. Uĉestvovali su svi

sandţaĉki fudbalski klubovi koji su okupljali naprednu omladinu ovog

podneblja.

Fudbal u Sjenici se igrao i pre rata. U Sjenici, lepom gradu na

Pešterskoj visoravni osnovan je Fudbalski klub „Sloga― 1929. godine1508

.

Biciklizam na prostoru Sandţaka imao je karakter amaterizma.

Najzastupljeniji je bio u Novom Pazaru, gde su se povremeno odrţavala

biciklistiĉka takmiĉenja. Stanovnici Sandţaka rekreativno vozili su bicikl,

koji je bio prevozno sredstvo, jer nije bilo modernih auta i autobusa.

1508

http://www.sjenica.info.com


404


405

Glava šesnaesta

16. RAZVOJ ZDRAVSTVA U SANDŢAKU

U Sandţaku Hipokratova zakletva1509

je malo poštovana, zato što

malobrojni lekari i medicinsko osoblje u retkim i malim bolnicama i

apotekama u Sandţaku nisu imali mogućnosti da zdravstveno zbrinu

stanovnike ovoga kraja. Lekari i medicinsko osbolje radili su u teškim

uslovima. Veliki broj bolesnika nije mogao doći u pravom trenutku do

pravog lekara. Narod je pribegavao svojoj narodnoj narodnoj medicine i

svojim samoucima lekarima1510

. U nedostatku medicinskog osoblja

nadrilekarstvo, narodna medicina i vraĉari su priticali u pomoć onima kojima

je bila potrebna lekarska pomoć.

16.1. BOLNICE I APOTEKE

Istorija medicine moţe se pratiti od praistorije do savremenog

doba1511

. U Sandţaku medicina ima dugu tradiciju. Preteĉe savremene

medicine su narodna medicina i nadrilekarstvo. Postepeno se dolazilo do

primene leĉenja melemima, ĉajevima i lekovima.

Prvu bolnicu u Srbiji osnovao je sveti Sava 1217. godine u

duhovnom, politiĉkom i kulturnom centru Srbije u manastiru Studenica1512

, u

kojoj su leĉeni i bolesnici iz Sandţaka. Taĉnije, „prva bolnica u Srbiji je u

1509

Ćamil Gegić i Hazir Derdemez: Razvoj zdravstvene sluţbe u opštini Tutin,

Tutin, 2002. str. 11.

1510 Dr Vladimir Stanojević: Istorija Medicine, Medicinsko izdavaĉko preduzeće i

Medicinska knjiga, Beograd – Zagreb 1953. str. 1017.

1511 Opširnije o razvoju medicine uporedi, Vladimir Stanojević: Istorija medicine,

Beograd-Zagreb 1953; Budimir Pavlović: Istorija srpske medicine, Beograd 2002; Branivoje

Timotić: Istorija medicine, Beograd 2008.

1512 Tomislav Milić: Na 1207. putu zdravlja – Od manastirske bolnice u Studinici

do zdravstvenog centra „Studenica― Kraljevo, Kraljevo 2007. str. 11.


406

stvari zapoĉela sa radom 1207. godine u manastiru Studenici, zaduţbini i

mauzoleju Stefana Nemanje, zaĉetnika vladarske loze Nemanjića. Otvorena

je po nalogu Save Nemanjića - Svetog Save, igumana najpoznatije srpske

srednjovekovne lavre, po njegovom povratku sa Svete gore. U Studeniĉkom

tipiku sveti Sava propisuje naĉin na koji se treba ophoditi sa bolesnima―1513

.

U srednjem veku pri manastirima u Sandţaku su otvarane škole i bolnice.

Rad škola i bolnica nastavljen je tokom novog veka, kada su vojni logori

osmanlijske vojske u blizini svojih bedema, kula i logora otvarali manje

bolnice. Lekari (hećimi) obuĉavani su u velikim gradovima Osmanlijske

Carevine.

Slika br. 33 − Transport bolesnika saonicama iz okoline Bijelog Polja

Na teritoriji srpskog dela Sandţaka u vreme Kraljevine Jugoslavije

postojale su samo dve drţavne bolnice i jedan dom narodnog zdravlja1514

.

Postojale su bolnice u Novom Pazaru i Prijepolju i Dom narodnog zdravlja u

Novom Pazaru1515

. U Tutinu je radila jedna sreska bolnica – ambulanta1516

.

1513

http://www.med.bg.ac.yu/dloads/nastavni%20bolnica

1514 IARNP ONO NP inv. br. 14, p. 1.

1515 IARNP ONO NP inv. br. 14 – Ĉetvrto zasedanje ONO Novi Pazar, odrţane u

Novoj Varoši, 11. avgusta 1946. – O razvoju zdravstva u Prijepolju vidi, Vladislav Vulović:


407

U Priboju je povremeno radila narodna ambulanta1517

, da bi tek poĉetkom

aprila 1945. godine Priboj dobio Sresku narodnu bolnicu1518

. U Novoj Varoši

bolnica sreskog karaktera je poĉela rad odmah posle Drugog svetskog

rata1519

. U ostalom delu Sandţaka izmeĊu dva svetska rata radile su bolnice u

Beranama, Bijelom Polju i Pljevljima.

Transpor bolesnika od kuće do bolnice bio je veliki problem zbog

nedostatka motornih vozila. Korišćena su zapreţna kola i saonice.

U Novom Pazaru 1920. godine poroĊaji su se obavljali u privatnim

kućama uz struĉnu pomoć dveju babica, a 1932. godine je primljena još

jedna babica1520

.

Lekari su se najĉešće hvatali u koštac sa pegavim tifusom i velikom

vašljivošću1521

; šugom1522

i sifilisom1523

.

Zdravstvene prilike u Sandţaku su bile veoma nezavidne. IzmeĊu dva

svetska rata na oko 30.000 stanovnika u Sandţaku dolazio je jedan lekar. U

okviru preventivne zaštite stanovništva, posebno dece, vršeno je vakcinisanje

protiv velikih boginja. Nakon Ruske socijalistiĉke revolucije i graĊanskog

rata u Rusiji 1917. godine, veliki broj ruskih emigranata došao je u

Jugoslaviju. Nakon Prvog svetskog rata u Novi Pazar je došlo nekoliko

ruskih lekara-emigranata, kojima su se pridruţili i neki pripadnici prve

generacije ratnika-Ċaka koji su završili studije medicine u Francuskoj1524

. U

Novom Pazaru „Bakteriološka slanica je otvorena 1922. godine, a

Ambulanta za koţno-veneriĉne bolesti 1924. godine. Prva apoteka u Novom

Bolnica manastira Mileševa, Simpozijum „Seoski dani Sretena Vukosavljevića―, XIII,

Prijepolje 1990. str. 261-171.





1520 IARNP ON inv. br. 1; – Problem razvoja medicine u novopazarskom kraju

prisutan je u celom XX veku. Uporedi, Avdo Ćeranić: Bolnica u Novom Pazaru u vreme

Drugog svetskog rata, „Novopazarski zbornik―, br. 25, Novi Pazar 2001. str. 333-339; dr

Vlastimir Ilić: Istorijski razvoj zdravstvene sluţbe u Novom Pazaru i okolini, Beograd 1970.


1522 Opširnije o šugi u istoriji, vidi, Prof. dr Filipo Medina: Medicinski leksikon,

Zemun 2007. str. 570.


1524 Detaljnije o ruskim lekarima na prostoru Sandţaka vidi, Stevan Litvinjenko:

Ruski lekari u Srbiji i Crnoj Gori, Beograd 2007.


408

Pazaru otvorena je 1926. godine. U oktobru mesecu 1927. izgraĊene su tri

montaţne barake za potrebe zdravslvene sluţbe. U tim barakama je iste

godine formiran Dom zdravlja. Prve ambulante na seoskom podruĉju

formirane su u Vranovini i Nikoljaĉi 1928. godine. Iste godine otvorene su

ambulante u Sjenici i Tutinu, gde je, po potrebi, ordinirao lekar iz

novopazarskog Doma zdravlja―1525

.

U Roţaje su 1934. godine došla dva lekara - ruska emigranta – i tu su

ostala dvije godine. Od 1936. godine u Roţaju je radio jedan lekar1526

. Tamo

gde nije bilo lekara i zdravstvene zaštite bolesti su odnosile veliki broj

ţivota1527

. U svim srezovima u Sandţaku tridesetih godina dvadesetog veka

postojalo je samo pet bolnica. Higijenski zavod sa Cetinja, kao centralni

banovinski zavod, imao je domove narodnog zdravlja u Novom Pazaru i

Pljevljima i stanice za preventivnu zdravstvenu zaštitu u Sjenici i Tutinu u

kojima su povremeno boravili i honorarno ordinirali lekari koji su dolazili sa

strane. Stanovništo se dovijalo na razne naĉine da leĉi svoje bolesnike.

Naprimer, u Novom Pazaru frizeri su se, pored svog frizerskog zanata, bavili

vaĊenjem zuba, operacijama bruha i gušavosti, te pravljanjem lekova.

Sandţaĉki „vraĉevi― su za leĉenje ujeda protiv besnila hvatali muhe na

Vidovdan, koje su potom korišćene kao tablete. U Roţajama su se berberi

bavili vaĊenjem zuba i sunećenjem dece. U Pljevljima i okolini je tokom

septembra 1929. godine deset dana boravila ĉetrdesetoĉlana ekipa

beogradskih lekara. Nakon pregleda preko tri hiljade bolesnika, utvrdili su

raznovrsna obolenja i kod pravoslavnog i kod muslimanskog stanovništva.

Ljudi su najĉešće obolevali od bolesti stomaka zbog nehigijenskog naĉina

ishrane, tuberkoloze pluća, naslednog sifilisa, usnih oboljenja, gušavosti i

oboljenja kostiju.

Prva prava gradska bolnica u Novom Pazaru otvorena je 1912.

godine1528

u ulici Kej 23. Ista bolnica je 1918. godine postala banovska

bolnica. U okviru ove bolnice je 1922. godine formirana Bakteriološka

stanica. Ambulanta za koţno veneriĉne bolesti formirana je 1924. godine.

Ambulanta u Tutinu otvorena je 1928. godine, u koju je po potrebi,

dolazio lekar iz Novog Pazara. Umesto lekarske usluge, stanovništvo

1525

Grupa autora: Novi Pazar i okolina, Beograd 1969. str. 468-469.

http://www.sanoptikum.org.yu/drustvo/o_nama/s_bandzovic_tegoba_opstanka.htm

1526 A. Matović: Roţajsko zdravsvo od 1912. do 1944. godine, „Roţajski zbornik―,

br. 7, Roţaje 1955. str. 145-146.

1527 Salija Adrović: Gornji Bihor, Isto, str. 90.

1528 Ćamil Gegić i Hazir Derdemez: Razvoj zdravstvene sluţbe u opštini Tutin,

Tutin 2002. str. 18.


409

tutinskog kraja koristilo je pomoć narodnih vidara i sveštenika obe vere. Prvi

lekari pre Drugog svetskog rata u Tutinu su bili dr Đuro Stojković od 1931.

godine i dr Svevald Ronosjukov od 1935. godine.

Dom narodnog zdravlja za Novi Pazar, Sjenicu i Tutin radio je u

periodu (1932-1940). Njegov upravnik bio je dr Mihajlo Jarmakov.

U Plavu i Gusinju, izmeĊu dva svetska rata, postojale su dve

ambulante: jedna u Plavu, druga u Gusinju u kojima je radio lekar dr Drago

Petrović, potomak vladajuće porodice Petrovića1529

i opštinski lekar od 1931.

godine.

U Sandţaku vladalo je bespuće, siromaštvo i nepismenost. Ţivelo se

bez adekvatne potrebne lekarske pomoći. Na primeru sela Brodareva iz

okoline Prijepolja bilo je bezbroj. U ovo maleno lepo selo je 1935. godine

prvi put ekipa lekara doputovala automobilom, putujući 25 kilometara putem

za pešake1530

. Stanovništvo se okupljalao da vidi to „novo ĉudo― i

komentarisalo je kako je moguće da se kreće a da ga ništa ne vuĉe (šlepuje).

Banovinske bolnice 1938. i 1939. godine postojale su u Beranama,

Bijelom Polju, Novom Pazaru, Pljevljima, Prijepolju i Sjenici1531

. U

bolnicama u Novom Pazaru i Bijelom Polju izmeĊu dva svetska rata bilo je

vaţno rešiti pitanje gušavosti1532

. U ovim bolnicama i sreskim domovima

zdravlja u periodu (1918-1941) radio je mali broj lekara. U Beranama radili

su: dr Vukota Dedović, lekar od 1926. godine i dr Sava Lazović-Vasojević,

sreski lekar od 1898. godine1533

. U Gusinju radio je dr Drago Petrović, opšti

lekar od 1931. godine1534

. U Bijelom Polju radio je dr Mihailo Martinović,


. U Novoj Varoši radili su dr Konstantin

Ĉernajev, sreski lekar od 1919. godine i dr Slobodan Purić od 1929.

godine1536

. U Novom Pazaru radili su: dr Aleksej Bakunin, opšti lekar od

1902. godine; dr Vladimir Vladić, hirurg od 1924. godine i dr Mihajlo

1529

Mustafa Memić: Plav i Gusinje u prošlosti, Isto, str. 240.

1530 Milivoje P. Ţutić: U besputnom Sandţaku, „Raška― (List za kulturna i

ekonomska pitanja), God. II, br. 5, Prijepolje, 14. januar 1936. str. 2. i 3.

1531 Godišnjak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustnova i organa, 1939.

godine, Beograd 1940. str. 134-135.

1532 Godišnjak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustnova i organa, 1936.

godine, Beograd 1937. str. 23.


1534 Isto, str. 1486.

1535 Isto, str. 1480.

1536 Isto, str. 1495.


410

Luković, sreski lekar od 1925. godine1537

. U Pljevljima radili su dr Boţo

Milutinović, dr Nikola Konstatinović, sreski lekar od 1922. godine, dr Petar

Banković, lekar od 1924. godine, dr Veksler Vojgović, vojni lekar od 1930.

godine i dr Boris Ivanić, sreski lekar1538

. U Priboju radili su dr Ilija Acić,

sreski lekar od 1923. godine i dr Bogoslav Šiler, lekar od 1902. godine1539

. U

Prijepolju radili su lekari: dr Gergev Milan, sreski lekar od 1924. godine, dr

Vojimir Nedeljković od 1926. godine, a u Sjenici radio je dr Srbislav KrĊić,


. U Tutinu radio je dr Vsevalod Romasinkov,

sreski lekar1541

.

16.2. NARODNA MEDICINA

„Lekara za intervenciju nije bilo i narod se, kad mu je bilo teško,

obraćao prvo hodţama i popovima, a onda i nekim ljudima koji su sebe

proglasili narodnim vidarima. Niskoj svesti ljudi je odgovarao ovaj naĉin

leĉenja i oni su narodnim vidarima verovali. I da je bilo lekara i

organizovanih bolnica, ljudi bi više hrlili nadrilekarima. Ako bi neko umro i

posle intervencije narodnih lekara, to se komentarisalo - da je toliko imao

veka, a ako bi prezdravio, onda se priĉalo naveliko da ga je izleĉio Bog i taj

vidar. I ne samo to. Toj priĉi su se dodavale neverovatne stvari da bi se od

nadrilekara napravilo ĉudo u koje moraju verovati i najnevernije tome―1542

.

Zapisi hodţa i popova imali su veliko poverenje narodnih masa u

Sandţaku. Njihov vid leĉenja je psihološke prirode. Neuki ljudi su im

verovali i obraćali su im se kad su imali neki zdravstveni problem.

Psihološko leĉenje od strane hodţa i popova vekovima uspešno se

primenjivalo. Posebno su bili uspešni u leĉenju umobolnih pacijenata. Nad

takvim pacijentima primenjivane su metode primene straha, batinanja i

putem zapisa i bajanja.

Ovom prilikom izneću samo najinteresantnija leĉenja. Na daleko su

ĉuveni sandţaĉki vidari pomoću raznih melema. Melemom od nane, srţi

1537

Isto, str. 1495.

1538 Isto, str. 1498.

1539 Isto, str. 1499.

1540 Isto, str. 1499 i 1502.

1541 Isto, str. 1508.

1542 Ćamil Gegić i Hazir Derdemez, Isto, str. 193.


411

zove, pravog masla od koza i meda leĉene su posekotine1543

. Opekotine

raznih lica u Sandţaku leĉili su uspešni vidari, koji su koristili meleme,

kiselo mleko pomešano sa ilom ili glinom1544

. Za leĉenje opekotina ĉesto se

upotrebljavao med.

Poznati vidari bili su Jovan Senović iz Sudskog sela kod Novog

Pazara, Halil Spahović-Gicić iz Ţabrena, Dţemo Emrić iz Duge Poljane,

Dragica Ćirović i Ramiz Habibović iz Šara, Elmaz i Muratka Jakupović iz

Kamešnice, Sadik i Alem Bronja iz Ţitnića, Zaim i Mejrema Hukić iz Ugla,

Milorad Bioĉanin iz Brnjice, Stoja i Stanimirka Kaliĉanin iz Štavlja,

Hankuša Lila Baltić iz Ursula, Naza Zornić Lemić, Stevan Jevrić i mula

Nuho Karalić iz Ponorca1545

.

Stanovništvo u Sandţaku ĉesto je imalo problema od ujeda

gmizavaca, posebno zmija. Takve povrede leĉene su tako što se telo na

mestu ujeda zakopavalo u vlaţnu zemlju. Poţeljno je bilo, radi uspešnog

leĉenja da se telo nalazi što dublje i što duţe u zemlji1546

.

Prelome kostiju i išĉašenja zglobova uspešno su leĉena širom

Sandţaka, bez pomoći lekara. Poznati ortoped samouk Salkan Alić iz Novog

Pazara ĉesto je intervenisao i u Novopazarskoj bolnici1547

.

Povrede oka znaju biti neugodne, a ĉesto ljudi su ostajali bez jednog

ili oba oka. U oftamologiji u Sandţaku ţiveo je samouk vidar Salih

Vuĉelj1548

. On je spravljao meleme tako što je u poseban bakarni kazan

stavljao 1 kilogram lekovite biljke nane, 1 kilogram metala bakra, metanicu

(oko pola kilograma masla od koza) i dva litra vode. Takvu smesu kuvao je

na tihoj vatri dok se smesa ne zgusne i postane melem.

1543

Poznavaoci melema za posekotine su: Bećo Gološ iz Brniševa kod Tutina,

Altuna Gološ iz Novog Pazara, Hava Caković iz Melaja kod Tutina i Šerifa Hodţić iz

Novog Pazara.

1544 Prema sećanju Šahze Nokić iz Novog Pazara, opekotine svih vrsta leĉene su

pomoću kiselog mleka pomešanog sa ilom ili glinom i medom. Takva smesa se stavljala na

opekotinu sve dotle dok rana ne zaceli, dok se ne pojavi mlada koţa na mestu opekotine.

1545 Mile Nedeljković: Narodno lekarstvo u okolini Sjenice, „Zbornike Sjenice―, br.

2, Sjenica 1986. str. 59-70.

1546 Samoleĉenje ostvario Hajran Pepić iz Harapovića kod Tutina odmah nakon

Drugog svetskog rata. Ovaj samouki lekar poznavao je mnoge lekovite trave. Na obroncima

planine Ninaje skupljao je posebno lekovitu travu od koje se pravio ĉaj za leĉenje ţutice.

1547 Salkan Salko Alić je uspešno leĉio lomove ruku i nogu i razna uganuća

zglobova. Prema Sećanju ovog vrsnog fizioterapeuta samouka, ovu veštinu nasledio je od

svojih predaka u Hercegovini.

1548 Naĉin spravljanja melema za oko dao Salih Vuĉelj 1975. godine.


412


413

Glava sedamnaesta

17. POLOŢAJ ŢENE U SANDŢAKU

U Kraljevini SHS, prema Vidovdanskom ustavu, ţena i nedorasli bili

su posebno zaštitićeni od štetnih poslova po njihovo zdravlje1549

. Ali od

1931. godine ţena je stavljena u neravnopravan odnos prema muškarcu.

Prema Oktroisanom ustavu stoji: „Zakon će rešiti o ţenskom pravu

glasa―1550

.

Poloţaj ţene u Sandţaku izmeĊu dva svetska rata bio je teţak. Ţena

je bila sve, osim jednaka sa muškarcem. Borba ţene za jednakost sa

muškarcem neprekidno se vodila. Ţena je uveravana da je nauĉno dokazano,

da nikada nije kadra ni po svojoj telesnoj ni umnoj sposobnosti, da se s

muškarcem takmiĉi i da mu se pridruţi u vanjskim poslovima, zbog njene

duţnosti, za koju je stvorena, da je vrši, a koja nije zahtevala od nje više,

nego što su joj dopuštale njene prirodne sile1551

. Da Muslimanka ne bi zapala

u teţi poloţaj od onog u kome se nalazila, savetovano je nek muslimanska

ţena drţi pred svojim oĉima samo svoj odgoj i vaspitanje svojih sposobnosti

prema prirodnom zakonu, koji joj je odreĊen od i velikog Allaha; jer ona će

tek tada biti dostojna onih pohvala, kojim su je obasula neka kuránska

uzvišena ajeta i Pejgamberovi hadisi i tada tek neće biti izloţena onom

ţestokom sudu nauke i nauĉnika kulturnog sveta, koji su nemoćni izbaviti se

iz opasne provalije1552

.

U Sandţaku ţena u dvadesetom veku imala je uspona i padova na

polju demokratije, izjednaĉavanja sa muškarcem i priznavanja narušenih

prava ţene. U miru borila se za sopstvenu emancipaciju. U ratovima bila je

meta neprijatelja i stub porodice. Borila se za sopstvenu i porodiĉnu

egzistenciju.

1549

Srpski ustavi od 1835. do 1990. godine, Isto, str. 197.

1550 Isto, str. 237.

1551 Muhamed Ferid Vedţdi, Isto, str. 35.

1552 Isto, str. 39.


414

U prvoj polovini dvadesetog veka pripadnice Islama ţivele su u

mraku (pokrivene zarom, peĉom i feredţom). Nepismenost ţene u duhu

Vukovog pisma u Sandţaku kretala se do 98,3%. Istina, pripadnice islamske

veroispovesti u mektebima sticale su osnovnu pismenost. Poznavale su

arapsko pismo. Usavršavanje im nije omogućavano. Uĉenje u svetovnim

školama im je uskraćivano od strane roditelja. Pripadnice drugih

veroispovesti zbog siromaštva i male zainteresovanosti ostajale su

nepismene. Pismenost, prozor za svet nauke i istine, bila je dostupna malom

broju ţena u Sandţaku. Narodna poslovica „kod oĉiju-slep― (bez oĉiju), zbog

nepismenosti, naţalost, obistinila se sve do završetka Drugog svetskog rata.

Lekarski timovi u Sandaku zabeleţili su, 1930. godine, neke bolesti i

ĉudne obiĉaje kod bošnjaĉko-muslimanskog stanovništva. Konstatovali su da

bošnjaĉko-muslimanska ţena pri poroĊaju, kada bi joj bolovi prestali, da bi

se brţe porodila sipala je vode u muţevljevu cipelu, pa tu vodu ispila. Ili

obesila bi muţevljeve gaće, s nogavicama na dole, suzila bi nogavice, pa

gaće napunila bi vodom i gutala vodu koja je kroz suţene nogavice

proticala1553

.

U Sandţaku je 1931. godine postojala opšta nepismenost. Iznosila je

77,2%, ili 66, 5% nepismenih muških i 92,1% ţenskih, što znaĉi da od svaka

4 odrasla stanovnika Sandţaka samo je jedan bio pismen. Ali ne samo da

nepismenost nije bila ista kod jedne verske grupe i druge da je razliĉita kod

varošana i, kod seljaka, kod jednog ili durgo pola, ona nije bila ravnopravna

ni u svim srezovima; ĉak postojale su razlike u pismenosti, odnosno

nepismenosti pojedinih srezova―1554

.

Da bi princip demokratije jednake i za ţenu i za ĉoveka u Sandţaku

krenuo pravim putem, nakon završetka Prvog svetskog rata tadašnje lokalne

vlasti osnivale su svetovne škole u centrima narodnih odbora opština, gde je

god postojao uslov za to. Ali rezultati opismenjavanja bili su mali.

Škola, domaća radinost, zanatstvo, trgovina i zadruge stvorili su

uslove za ravnomerno opismenjavanje muškaraca i ţena. Tadašnje politiĉke i

administrativno teritorijalne strukture izriĉito su se zalagale za razvoj škola,

zadruga i mesta za razvoj demokratije u Sandţaku. U Osnovnim školama

devojĉice su postale ravnopravne sa deĉacima. Do tada to pravo podjednako

je primenjivano. Ranije je to pravo postojalo na papiru u zakonodastvu.

1553

D. Aranitović: Prilozi istoriji zdravstvene kulture pljevaljskog kraja, II,

„Brezniĉki zapisi―, br. 2, Pljevlja 1990. str. 138-142.

1554 P.: Nepismenost u Sandţaku, „Glas Sandţaka― (List za kulturno-ekonomsko

podizanje Sandţaka), God. II, br. 2, Novi Pazar, 15. februara 1941. str. 1. - Procenat

nepismenosti po srezovima 1931. godine iznosila je razliĉito u svakom srezu.


415

Poĉeo je prelazak sa reĉi na dela i primena zakona o školama u svim

sredinama. U srednjim školama devojke su se same odluĉivale za svoj

ţivotni poziv. Njihov izbor odabiranja bio je mali. Imale su ţenske zanatske

škole i ćilimarske škole. Za decu ţenskog pola osnivane su i posebne škole

(Ţenske zanatske škole u većini gradova). U Sandţaku ţena se borila da

bude ravnopravna sa muškarcem. U osnovnoj i srednjoj školi postala je

ravnopravna sa muškarcem. Ukinute su posebne škole za ţenski i muški pol

(muške i ţenske gimnazije). Osnovane su zajedniĉke škole za oba pola - na

ravnopravnoj osnovi.

Svi problemi razliĉitosti u struĉnom smislu meĊu polovima su postali

individualne prirode. Ţena se izjednaĉila sa muškarcem. Sve više postaje

ravnopravni ĉlan populacije u Sandţaku. Ali to je bilo slovo na papiru. U

praksi ţena je zaostajala. Procenat nepismenosti ţene u Sandţaku je bio

visok.

Po struĉnoj spremi, religijskoj opredeljenosti, politiĉkoj pripadnosti,

poloţaju i znaĉaju za porodicu i Sandţak, ţena se uspešno borila za svoju

potpunu emancipaciju i demokratiju u porodici, školi i društvu u celini.

Prepreke na putu ka boljem danas i sutra ţena je savladavala u miru i ratu.

Uspešno se kretala putem istine, demokratije i ravnopravnosti. Brojni primeri

zlostavljanja ţene i bilo kakvog osporavanja emancipacije ţene dokazi su

ostataka bremenite naše prošlosti. Istina, demokratija, struĉnost, pripadnost

religiji i politiĉkoj organizaciji putevi su većine savremenog ĉoveĉanstva.

Ţena se uspešno borila da od porodice do drţavnih funkcija bude

ravnopravna sa muškarcem. Postala je ravnopravan stub porodice i zajednice

u kojoj egzistira sa muškarcem.

Da bi jedna ograniĉena zamišljena ravan zvana ţivot bila stabilna,

potrebno je da se oslanja na tri stuba: uspešnom muškarcu, uspešnoj i

emancipovanoj ţeni i stabilnoj ekonomskoj osnovi. Demokratija je celovita i

uspešna ako poĉiva na ravnopravnosti muškarca i ţene.

Muslimanke u Sandţku nisu bile onakve kako se o njima obiĉno

mislilo. „I kod najsiromašnije Muslimake zapazićete jednu sigurnost u

drţanju i otmenost u manirima, a pored toga naroĉito treba ukazati na

izvanredan smisao za sve umetnosti kod naših Muslimanki. Umihana Đudina

pesnikinja muslimanska ţivela je još u poĉetku devetnaestog veka! To

pokazuje da se o vasptanju ţenskog podmlatka u naših Muslimana ne vodi

raĉuna tek od skora―1555

. Kur′anska osnova „svi muslimani su braća i sestre―

ostvarivala se na prostoru Sandţaka. Muslimanke su bile temelj i stub

porodice. Pokrivanje Muslimanke bilo je jedini znak samostalnosti i jedini

1555

Vidi, „Ilustrovani list Nedelja―, br. 282, Beograd, 7. avgust 1932. str. 18.


416

štit ţenske slobode, koji ju je branio od nepravde, nasilja i apsolutnog

neograniĉenog ropstva muškarca1556

.

Pitanje emancipacija ţene izmeĊu dva svetska rata postao je sveski

problem, jer su ţene ĉinile polovinu ĉoveĉanstva1557

. O emancipaciji ţene se

moţe govoriti sa društvenog, pravnog i verskog gledišta. U društvu ţena je

zapostavljena i vuĉe korene iz bliţe i dalje prošlosti. U Ustavima i zakonima

Jugoslavije ţena je zastupljena, ali nije mogla koristiti svoja zakonom

zagarantovana prava: školovanje, rad, nasledstvo i politiĉko delovanje, jer

spreĉavale su je obaveze u porodici, konzervativni stav pojedinih sredina

prema emancipaciji ţene i tradicionalna zapostavljenost uloge ţene u

društvu1558

. U primeni vere i verskih propisa ţena je imala ograniĉena prava

u odnosu na muţa: nije samostalno birala udaju, porodicu, nasledstvo,

struĉno usavršavanje i svoju sadašnjost i budućnost. Ţena je definisana kao

plemenito stvorenje i da je nju boţja moć odredila da umnoţava ĉoveĉji rod i

njena duţnost u tom pogledu bila je velika i uzvišena, da se s njom muškarac

ne moţe meriti1559

.

U skladu sa svojom tradicijom i verskim opredeljenjem, Muslimanke

su na glavi nosile zar, feredţu i peĉu, a nikako kao mraĉno nasleĊe iz svoje

bliţe i dalje prošlosti. To im nije smetalo da budu dobre i uspešne majke, da

budu stub porodice i društva kod Muslimana.

Hrišćanke su u duhu svoje vere, svoje tradicije i svoje uloge u

porodici i društu nastojale da opravdaju svoju postojanost.

Kod Muslimana na prostoru Sandţaka Muslimanka se nije krila od

familije, rodbine komšija, muţevljevih prijatelja, a ĉesto ni od komšija i

muţevljevih prijatelja nemuslimana. Kod Muslimanke se mogla videti jaĉa

individualnost. Kod Muslimana bila je retka poligamija, „vrlo je retko da naš

Musliman ima dve ţene, a ako se desi, to je mahom što prva ţena nije imala

1556

Muhamed Ferid Vedţdi: Muslimanska ţena, (S arapskog preveo Musa Ćazim

Ćatić), Mostar 1915. str. 92.

1557 Maksim Svara: Emancipacija Muslimanke u svijetu i kod nas, Sarajevo 1932.

str. 8.

1558 Poloţaj ţene izmeĊu dva rata bio je predmet interesovanja nauĉnika i novinara.

O problemu emancipacije ţene izmeĊu dva svetska rata vidi, Ţivka Vidojković: Ţena i dom,

Zemun 1989; Maja Korać: Zatoĉenica pola, Beograd 1991; Mileta Švob: Migracije ţena

Jugoslavije u inozemstva, „Nauĉni pregled―, br. 12-13, Beograd 1985. str. 293-317;

Dragutin Kosorić: Borbeni put ţena Jugoslavije, Beograd 1972; Ernest Leguve: Moralna

istorija ţena, Beograd 1876; Dušan Glumac: Brak i socijalni poloţaj ţena kod Jevreja – ţena

u društvu, „Bogoslovlje―, br. 5, sv. 1, Beograd 1930. str. 29-43; „Jugoslovenska ţena―, God.

I-IV, br. 1-47, Beograd 1931-1934;

1559 Muhamed Ferid Vedţdi: Isto, str. 13.


417

dece, a naš Musliman kao i ostali Srbi ne moţe da zamisli da je osnovao

familiju, ako nema dece i za njega je najveće prokletstvo, ako mu u kući

ĉedo ne zaplaĉe―1560

.

Ţena Albanka na prostoru Sandţaka zadrţala je svoje istorijsko

mesto u porodici. Nastavila je vaspitnu ulogu svojih nalsednika. Iako je bila

podĉinjena muškarcu, u vreme ĉestih ratova, prema Marku Miljanovu, uzele

su uĉešće za slobodu svoga kraja i naroda. Ukoliko su muţevi oklevali, ţene

su, u vreme Mladoturske revolucije reagovale reĉima: „Ginite, ne podaraĉite

se, ili dajte puške nama ţenama, puste vi ostale―1561

. U porodici oĉuvale su

svoju tradiciju, jezik i obiĉaje. Na prostoru Sandţaka većinom ţive Albanci

islamske veroispovesti. Otuda su ĉesti primeri mešovitih brakova Albanaca

sa Bošnjakinjma i obrnto. U takvim sluĉajevima došlo je do mešanja kulture,

obiĉaja i jezika.

Prema filozofu Julesu Simoneu i francuskom nauĉniku Logofijetu,

ţena mora ostati samo ţena1562

. Protivnici emancipacije ţene u Jugoslaviji su

sve više prihvatali navedenu parolu. U Sandţaku ova parola je sprovoĊena

bez obzira što je mali broj Sandţaklija za ovog filozofa znalo.

Ţenski pokret u svetu u XIX i poĉetkom XX veka nije nastao kao

organizovani, a pogotovo ne kao masovni pokret, ali su se mnoge ţene

pokrenule individualno ili zajedno sa drugim ţenama (i nekim

muštakrcima)1563

. „Klasiĉni ţenski pokret XIX i ranog XX veka bio je pokret

ţena (iako ne svih ţena, a ukljuĉivao je i neke muškarce) za ţene. Teţio je

Fundamentalnoj promeni rodnih odnosa, i to poboljšanjem poloţaja ţene u

ekonomskom, socijalnom, politiĉkom i kulturnom smislu, kako u odnosu na

njihovu dotadašnju situaciju, tako i u odnosu na muškarce―1564

. Ţena u

Jugoslaviji se za svoja prava borila u oteţanim uslovima. Nasledila je teţak

ţivot svoj i svoje porodice. Ona je bila stoţer svih zbivanja u porodici. Ali

njena uloga u razvoju društva zapostavljana je i negirana. Ţena u Jugoslaviji

je poĉela da diţe svoj glas, da se bori za svoja prava, da ostvaruje svoju

vekovnu zasluţenu slobodu školovanja, rada i politiĉkog angaţovanja.

U Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji postojala su razna

udruţenja ţena: SEKRETARIJAT ŢENA SOCIJALISTA (KOMUNISTA)

1560

Hasan M. Rebac: Poĉetak emancipovanja Srpkinje muslimanske vere, Beograd

1925. str. 5.

1561 Dimitrije Tucović: Izabrani spisi, Isto, str. 69.

1562 Muhamed Ferid Vedţdi: Isto, str. 66.

1563 Gizela Bok: Ţena u istoriji Evrope, CLIO, Beograd 2005. str. 176-187.

1564 Isto, str. 188.


418

osnovan je 1919. godine, u okviru Socijalistiĉke radniĉke partije (komunista)

- SRPJ (k); aprila 1919. godine, osnovano i feministiĉko, nestranaĉko

udruţenje DRUŠTVO ZA PROSVEĆIVANJE ŢENE I ZAŠTITU NJENIH

PRAVA; a 1906. i odrţan je njihov prvi Kongres u Beogradu na kome je

osnovan NARODNI ŢENSKI SAVEZ SRPKINJA, HRVATICA I

SLOVENKI, koji je od 1929. godine delovao pod imenom

JUGOSLOVENSKI ŢENSKI SAVEZ, a od 1936. godine izdaje svoj list

„Glasnik Jugoslovenskog ţenskog saveza―. Društvo za prosvećivanje ţene

proširilo je svoje zadatke i promenilo ime u ŢENSKI POKRET; Sa

SPLOŠNJIM ŢENSKIM DRUŠTVOM iz Ljubljane i UDRUŢENJEM

JUGOSLOVENSKIH ŢENA iz Zagreba, društvo je 1923. godine

organizovalo skupštinu feministiĉkih društava u Ljubljani, gde je osnovana

ALIJANSA ŢENSKIH DRUŠTAVA U DRŢAVI SHS, sa ciljem da se

izbore za politiĉka prava ţena, kako bi njihovim posredstvom, reformama i

promenama starih i donošenjem novih zakona uticala na promene obiĉaja i

na ostvarenje potpune jednakosti izmeĊu muškaraca i ţena. „Tako su

organizacije Jugoslavije, Bugarske, Ĉehoslovaĉke, Poljske, Rumunije i

Grĉke, sledeći politiku svojih vlada, osnovale MALU ŢENSKU ANTANTU

(1923). Program ove antante je feministiĉki, a osnovana je radi razmene

iskustva i zajedniĉkog nastupanja u borbi za mir u Internacionalnoj ligi za

mir i slobodu―1565

. ŢENSKU STRANKU osnovala je grupa mladih

intelektualki 1927. godine. Krajem 1927. godine osnovano je UDRUŢENJE

UNIVERZITETSKI OBRAZOVANIH ŢENA, koje je imalo svoje sekcije u

Beogradu, Sarajevu, Skoplju, Šapcu i Kragujevcu1566

. Od 1931. godine u

Jugoslaviji delovala je LIGA ŢENA ZA MIR I SLOBODU. Usledilo je,

1935. godine, osnovanje OMLADINSKE SEKCIJE ŢENSKOG POKRETA.

Iz gore navedenog se vidi da ţena u Sandţaku nije imala svoje stranke i

udruţenja. Ukljuĉivala se u postojeće partije i udruţenja i vodila borbu za

svoju emancipaciju i priznavanje prava ţena.

Grupa ţena, opet pod uticajem KPJ pokrenule su nezavisne ţenske

listove. U Beogradu je 1936. godine pokrenut list „Ţena danas―, koji je

izlazio do 1976. godine. U Zagrebu je 1938. godine pokrenut „Ţenski svijet―,

u Sloveniji je 1940. godine „Naša ţena― zamenila feministiĉki ţenski list koji

je ranije izlazio. Pokrenuti listovi šireni su u svim krajevima Jugoslavije i

odigrali su veliku ulogu u podizanju svesti ţena, u razmeni iskustava, u

1565

http://www.njomenngo.org.yu/coment/blogcategory/28/61/

1566 O radu Udruţenja univerzitetski obrazovanih ţena vidi, Deset godina rada

Udruţenja univerzitetski obrazovanih ţena Jugoslavije (1928-1938), (Priredila: Paulina

Lebl-Albala), Beograd 1939; Radmila Petrović-Radojiĉić: Pravo ţena na rad i zaradu,

Zagreb 1931;


419

obaveštavanju o svim politiĉkim dogaĊajima u zemlji i svetu, kao i u

ukljuĉivanju ţena u društveno–politiĉki ţivot tadašnje Jugoslavije.

Pred Drugi svetski rat u svim većim gradovima i mestima izbijali su

mnogi štrajkovi i demonstracije i sprovoĊene su razne politiĉke akcije. U

njima su uspešno uĉestvovale i ţene. Ţenski zahtevi postali su deo opštih

zahteva štrajkaĉa i demonstranata. U antifašistiĉkom pokretu su bile

ravnopravne uĉesnice, a njihovi politiĉki zahtevi uvaţavani su kao deo

zahteva za slobodu i demokratiju. Po prvi put se u jednom širokom pokretu

prihvatila ideja da slobode i demokratije nema ako se ona ne odnosi i na

potlaĉenu polovinu stanovništva - ţenu.

Slika br. 31 − Stara ţenska nošnja Muslimanke kod Prijepolja


420

Kraljevina Jugoslavija je u svojoj unutrašnjoj politici pojaĉala

policijski pritisak. Zabranila je rad mnogim ţenskim i omladinskim

orgnaizacijama. Sve se završilo masovnim hapšenjima antifašista i

antifašistkinja. Ubijani su štrajkaĉi i organizatori manifestacija na ulicama.

Otvarani su koncentracioni logori po ugledu na nacistiĉke.

U Novom Pazaru postojala je Podruţina Ţenskog Društva koja se

bavila vaspitanjem ţenske dece. PrireĊivale su zabave i izvoĊeni su pozorišni

komadi „Princeze Biserko―1567

. Podruţnica se zalagala da se obavezno u

Ţenskoj zanatskoj školi u Novom Pazaru predaju struĉni predmeti, narodni

jezik i matematika1568

.

Kapitulacija Kraljevine Jugoslavije nije bila kapitulacija njenih

graĊana i graĊanki. Misao o otporu fašizmu, razvijana i meĊu ţenama uoĉi

rata, prelazila je u njihovu konkretnu akciju. Ţenske organizacije su

raspuštene, pa su se ţene ili u mešovitim grupama ili same organizovale po

preduzećima, ustanovama i školama, po svojim kućama u selima ili

gradovima i dogovarale se o pruţanju otpora okupatoru i domaćim

izdajnicima. Prve spontane aktivnosti ţena bile su: pomoć zarobljenim

vojnicima koji su beţali iz kolona, obeleţenim Jevrejima, prikupljanje i

deljenje hrane gladnima, smeštaj izbeglica iz svih krajeva. Po gradovima i

selima nikle su razne grupe ţena pod raznim nazivima koje su uspešno

uĉestvovale na svoj naĉin u pripremama ustanka. U toku ustanka one su

obavljale niz odgovornih poslova u vezi sa smeštajem i snabdevanjem

partizana. Obavljale su poslove zbrinjavanja dece i ranjenika. U borbenim

jedinicama u leto 1941. godine ţene su uĉestvovale kao borci i bolniĉarke. U

gradovima, one su bile ukljuĉene u ilegalnu borbu i uĉestvovale u raznim

vidovima otpora.

Prema statistiĉkim podacima, Jugoslavija je u ratu izgubila 1.700.000

stanovnika - od toga oko 600.000 ţena. Raĉuna se da je u Narodno-

oslobodilaĉkom pokretu na razne naĉine uĉestvovalo oko 2.000.000 ţena. U

vojnim jedinicama bilo je oko 110.000 ţena. Od 305.000 poginulih boraca

25.000 su bile ţene, a od 405.000 ranjenih 40.000 bile su ţene1569

. Ovde se

ne iznose znaĉajni podaci o uĉestvovanju ţena u ratu na strani okupatora i

domaćih izdajnika.

1567

Vidi, „Domaćica― (Organ Ţenskog Društva i njegovih Podruţina), God. XLVI,

br. 3-5, Beogad 1931. str. 64-65.

1568 Vidi, „Domaćica― (Organ Ţenskog Društva i njegovih Podruţina), God. XLVII,

br. 1, Beogad 1933. str. 78-79.

1569http://www.womenngo.org.yu/coment/blogcategory/28/61/


421

U celini gledano, uloga ţene u razvoju celokupnih društvenih tokova

bila je od ogromne vaţnosti. Ĉesto su joj uskraćivana osnovna prava ĉoveka

vredna. Ali, njena je uloga od velike vaţnosti u našem celokupnom ţivotu:

politiĉkom, kulturnom i ekonomskom1570

.

1570

Šesti kongres KPJ (Saveza komunista Jugoslavije), Beograd 1952. str. 99-101;

O problemima uĉešća ţene u politiĉki ţivot posle Prvog svetskog rata vidi, Zovka Kveder:

Almanah jugoslovenskih ţena za godinu 1921. Zagreb 1921.


422


423

ZAKLJUĈAK

Sandţak je istorijska tvorevina nastala u doba osmanlijske vladavine

kao teritorijalna celina, ĉije su se granice menjale u skladu sa istorijskim

kretanjima na prostoru Osmanlijskog carstva. Kao geografska regija

podeljena je izmeĊu Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Albanije.

Politiĉki ţivot u Sandţaku izmeĊu dva svetska rata je specifiĉan.

Razlikovao se od ostalih krajeva Jugoslavije. Ali imao je i zajedniĉke

osobine višepartijskih sistema u kome su se dešavale krupne promene. Ĉeste

smene politiĉkih partija na ĉelu Kraljevine Jugoslavije duboko su se

odraţavale u Sandţaku.

Sandţaĉki intelektualci su u vreme dominacije fašistiĉkih sila u svetu

digli glas. Odrţali su skup u Bijelom Polju i odluĉno stali na stranu mira u

svetu. Znalaĉki su analizirali svoju prošlost i prošlost fašistiĉkih sila i digli

glas protiv italijanskog fašizma i okupacije Etiopije. Usprotivili su se

fašizaciji Jugoslavije i uputili protest Vladi Milana Stojadinovića.

Antikomunistiĉka borba u Sandţaku je imala svoj specifiĉan put. U

vreme mira i legalnog rada komunistiĉkih propagatora prihvatila je

komunistiĉke zahteve kao vid borbe protiv kapitalizma. Komunistiĉke ideje

su primale kao rešenje put oslobaĊanja od veĉitog ugnjetavanja. U vreme

legalnog rada komunistiĉkih voĊa u Sandţaku se vodila odluĉna

antikomunistiĉka propaganda.

Administrativno-teritorijalne promene u Sandţaku su bile politiĉke

prirode. U prvim godinama posle Prvog svetskog rata zadrţana je postojeća

podela sa svim svojim osobenostima i manama. U skladu sa administrativno-

teritorijalnim politiĉkim promenama u Jugoslaviji vršene su promene i

podele teritorije Sandţaka. Prva ozbiljnija podela izvršena je 1922. godine,

kada je teritorija Sandţaka podeljena tako što je podeljena oblastima ĉiji su

centri bili van granica Sandĉaka. Druga podela teritorije izvršena je 1929.

godine, kada je podelom Kraljevine Jugoslavije na banovine teritorija

Sandţaka pripala Zetskoj banovini. Sreska podela na opštine u Sandţaku se

nije menjala tokom prve polovine XX veka. Menjan je samo naziv a

teritorijlna celina je oĉuvana.


424

Školstvo u Sandţaku imalo je posebna obeleţja. Nasledilo je oblik

školovanja iz osmanlijskog perioda i dobilo je novi svetovni oblik

školovanja. Stanovništvo islamske vere je tretirano nepismenim zato što nije

poznavalo Vukova pisma (latinicu i ćirilicu), a u suštini bilo je pismeno, jer

je poznavalo arapsko pismo. Stari sistem školstva nasledio je novi sistem

obrazovanja. Otvaranje škola i izgradnja školskih objekata išlo je veoma

teško. Školski kadar u Sandţaku je, po pravilu, dolazio po kazni. Ima

primera neadekvatnog izveštavanja. Stanovništvo u Sandţaku vekovima je

ţivelo zajedno. Hrišćanska deca su u vreme osmanlijske vlasti pohaĊala

svoje crkvene i svetovne škole, a pojedinci su uspešno pohaĊali mektebe i

medrese. IzmeĊu dva svetska rata na prostoru Sandţaka otvoren je veliki broj

osnovnih i srednjih škola. Zatvoreni su mektebi, rušdije i medrese. Islamsko

stanovništvo je nerado masovno pohaĊalo nove škole. I dalje se

opismenjavalo u mektebima, ali je nerado prihvatalo i novi oblik

opismenjavanja.

Prirodna bogatstva Sandţaka su neispitana i dovoljno neiskorišćena.

Nauĉna ispitivanja pokazala su da je Sandţak bogat kraj, ali njegovi prirodni

resursi nisu dobro iskorišćavani.

Glavni oblici zanimanja stanovništva u Sandţaku izmeĊu dva svetska

rata bili su poljoprivreda, zanatstvo, trgovina i stoĉarstvo. U tom pravcu se i

pripremala omladina u toku svog školovanja ili uĉenja zanata.

Saobraćaj, ugostiteljstvo i zadrugarstvo su bili nerazvijeni. Otvarani

su novi putevi i voĊena je polemika da ţeleznica proĊe kroz gradove

Sandţaka.

Ugostiteljstvo je imalo duboke korene u doba osmanlijske vlasti.

Pored hanova i karavan-saraja otvarani su manji hoteli.

U gradovima Sandţaka osnivane su zadruge, koje su imale uspona i

padova. Osnivanje zadruga u većem broju usledilo je posle ekonomske krize

i nakon intervencije udruţenja „Gajret―.

Migraciona kretanja stanovništva u Sandţaku su imala posebno

obeleţje. U vreme mira migraciona kretanja su dolazila do izraţaja. U vreme

ratova i ekonomskih kriza migraciona kretanja su obeleţila mnoga mesta u

Sandţaku. Stanovništvo svih nacija i konfesija (vera) imalo je „svoju istinu―

o uzrocima migracionih kretanja. Ĉinjeica je da su migraciona kretanja

nastajala zbog loših uslova za ţivot, pritiska od vlasti, nestabilnog terena u

vreme ratova i zbog mogućnosti da se naĊe bolja sredina za savremeniji i

lakši ţivot od onog u Sandţaku.

Institucije u kulturi u Sandţaku su postavile svoje temelje. Osnivane

su male bilbioteke, muzeji i ĉitaonice. Kulturno-umetniĉka društva su


425

osnivana i brojala su mali broj ĉlanova. Rad osnovanih kulturno-umetniĉkih

amaterskih društava se svodio na diletanske grupe i povremene nastupe pred

publikom.

Sokolska društva i udruţenje „Gajret― imali su ozbiljne i zapaţene

rezultate. Uspešno su nastupala na domaćoj i meĊunarodnoj sceni. Pokazala

su veliko interesovanje za razvoj svih delova Sandţaka. Imalo je sredina koje

nisu imale svoja udruţenja, ali u tim sredinama izvoĊene su aktivnosti

društava i udruţenja koja su postojala u okruţenju.

Sportske ekipe i klubovi u Sandţaku su bili u osnivanju. Gimnastika

je beleţila prve korake. Takmiĉari su amaterski izvodili pojedine

gimnastiĉke veţbe. Fudbaleri su osnivali svoje fudbalske timove (klubove)

koji su se uspešno takmiĉili u svom rangu takmiĉenja. Biciklisti su amaterski

prireĊivali takmiĉenja ulicama Novog Pazara i obliţnjih gradova.

Elektrifikacija izmeĊu dva svetska rata u Sandţaku je postavila svoje

temelje. Osnivaju se hidrocentrale, kao preteĉe velikih hidroenergentskihih

prozvodţaĉa. Zapoĉeta je epoha elektrifikacije gradova i sela.

Poloţaj ţene u Sandţaku je izuzetno teţak. Ţena je bila stub

porodice, ţrtva mnogih sukoba i garant mira meĊu zavaĊenim plemenima.

Borila se za svoj poloţaj, za svoju emancipaciju i za izjednaĉavanje sa

muškarcem. Uĉestvovala je u podizanju zajedniĉke kuće domaćinstva.

Bavila se stoĉarstvom i zemljoradnjom. Ţena se osavremenjavala u

zanatskim školama. Na putu uspeha ţene u Sandţaku najviše se ispreĉilo

njeno nazadno nasleĊe iz prošlosti.

Sandţak je izmeĊu dva rata bio udaljen od puteva, ţeleznice,

aerodrome i velikih školskih centara. Vladala je nemaštinja i skromno znanje

u zanatstvu, trgovini, stoĉarstvu i poljoprivredi. Ekstenzivan rad u mnogim

granama ţivota nije obećavao bolju budućnost ovoga kraja. Otvarane su

nove škole. Osavremenjivani su novi putevi. IzgraĊivani su bolji mostovi

preko reka: Raške, Ibra, Lima, Drine i manjih reĉica.

Na kraju moţemo zakljuĉiti da je rad na nauĉnom istraţivanju

Sandţaka u politiĉkom i društveno-ekonomskom ţivotu Jugoslavije bio

koristan. Otvorio je poĉetne stranice nauĉnih istraţivanja mnogih nauka i

nauĉnih disciplina. Odgonetnuo je mnoge nedoumice o osnivanju škola,

bolnica i sudova. Otvorio je novu nauĉno-istraţivaĉku stranicu za štampu.

Otklonjena je dilema da u Sandţaku nije bilo informativnih sredstava.

Naprotiv, postojao je skroman broj listova. Pitanje poloţaja ţene je razjasnio.

Teţak poloţaj ţene svih nacija i vera bio je prisutan na prostoru Sandţaka.

Poloţaj Sandţaka ovim radom je nauĉno istraţen. Otvorena su mnoga pitanja

za koja do ovog rada se samo fragmentarno i pojedinaĉno znalo. Na osnovu


426

nauĉne istine zasnovane na istorijskim izvorima, dati su odgovori na mnoga

postavljena pitanja.


427

REZIME

Sandţak je u Osmanlijskoj Carevini predstavljao osnovnu vojnu i

upravnu jedinicu. U poĉetku je vojni karakter sandţaka bio u prvom planu

zbog stalnih osvjanja koja je osmanlijska vojska preduzimala, ali je kasnije i

upravna dimenzija postavljena u istu ravan sa ovom. Po organizaciji

teritorijalne uprave moţe se reći da je sandţak predstavljao osnovnu jedinicu

u osmanskoj upravnoj podeli. Podela ejaleta na sandţake nije bila stalna,

sandţaci su vremenom mogli menjati svoje granice i ove je promene dosta

teško pratiti.

Novopazarski Sandţak je formiran 1790. godine. Postojao je u

periodu (1790-1817) i obuhvatao je kaze: Mitrovicu, Novi Pazar, Trgovište,

Sjenicu, Novu Varoš, Priboj, Prijepolje, Plejvlja, Bijelo Polje, Andrijevicu,

Berane, Roţaje, Plav i Gusinje. Ukinut je 1817. godine.

Sultan Abdulaziz (1861-1876) izdao je, 8. oktobra 1864. godine,

Ustavni vilajetski zakon ili Vilajetsku uredbu (Vilayet Nizamnamesi).

Steĉeni su uslovi da Novi Pazar postane centar Novopazarskog sandţaka,

koji pod ovim imenom postoji do danas, u geografskom smislu.

Sandţak je bio meta interesovanja Osmanlijske Carevine, Srbije,

Crne Gore, Austro-Ugarske, Nemaĉke, Italije i Albanije. Nakon balkanskih

ratova, Mirovnim ugovorom u Budimpešti 1913. godine podeljen je izmeĊu

Srbije i Crne Gore. Administrativno-teritorijalna podela Sandţaka ĉesto je

menjana na štetu ljudi u Sandţaku. Sandţak je podeljen i u verskom pogledu.

U Njemu ţive pripadnici Islama i hrišćanstva (pravoslavci i katolici).

Politiĉke stranke izmeĊu dva svetska rata putem ĉestih izbora

uspevale su da uĉestvuju u vlasti, sudstvu, školstvu i kulturi. MeĊusobni

obraĉuni izmeĊu politiĉkih stranaka odrţavali su se na celokupni razvoj

Sandţaka. U vreme ekspanizije fašistiţkih sila u Evropi i svetu, intelektualci

u Sandţaku suprotstavili su se jasnom osudom na Molepstviju u Bijelom

Polju 1935. godine. Osudili su fašizam i njegovu agresivnu politiku. Zatraţili

su od Društva naroda, Vlade Milana Stojadinovića i celog sveta, da zaustave

fašistiţku agresiju na Etiopiju i u celom svetu.


428

Školstvo u Sandţaku od balkanskih ratova do Drugog svetskog rata

imalo je svetovni karakter. Verske škole su samostalno radile, nezavisno od

vlasti. Širom Sandţaka osnivane su osnovne i srednje škole.

Prirodna bogatstva Sandţaka su velika, ali njihova iskorišćenost bila

je simboliĉna. Korišćeni su stari i otvarani novi rudnici. Bogatstvo šuma

korišćeno je stihijski. Razvoj lova, ribolova, stoĉarstva, pĉelarstva,

ugostiteljstva, zanatstva i poljoprivrede imao je stihijski karakter, bez obzira

na mogućnosti uspešnog razvoja.

Zadrugarstvo u Sandţaku razvijano je usporeno. Uspeh svake

zadruge zavisio je od zadrugara i njihove angaţovanosti. Pomoći tamošnjih

vlasti zadrugama bile su simboliĉne.

Institucije u kulturi, kulturno-umetniĉka društva i razna udruţenja

preteţno su imala amaterski karakter. Postavljeni su temelji za kasnije

uspehe mnogih društava i udruţenja. Njihov amaterizam i udaljenost od

politike, vere i vlasti usporavali su uspešan razvoj kulture u celini.

Zdravstvo u Sandţaku bilo je na niskom nivou. Malobrojne bolnice

su bile malog kapaciteta. U njima je radio mali broj lekara. Njihovo odsustvo

dopunjavala je narodna medicina.

Elektrifikacija gradova u Sandţaku odvijala se usporeno. Mali broj

objekata u većim gradovima imalo je osvetljenu po neku ulicu.

Elektrificiranja domaćinstava u gradovima i selima gotovo da nije ni

postojala ili je bila samo simboliĉna.

Saobraćaj je bio na najniţem mogućem nivou. GraĊeni su loši putevi.

Reĉni saobraćaj se odvijao na prost naĉin. Ĉinjeni su bezuspešni pokušaji da

se izgradi ţeleznica kroz Sandţak.

Poloţaj ţene svih naroda i konfesija bio je teţak. Iako je ţena oduvek

bila temelj obrazovanja i porodice, posvećivana joj je mala paţnja. Stavljena

je na margine politiĉkog, obrazovnog, verskog, kulturnog i privrednog

ţivota. Ţena se budila i osnivala je svoje stranke i udruţenja. Uporno se

borila za svoje pravo mesto, koje joj je oduvek pripadalo, ali koje joj je

osporavano i ugroţavano. Ţena je ĉesto bila garant mira.


429

SUMMARY

In Otoman Empire, Sanjak represented the fundamental military et

administrative mit. At the beginning this military character of Sanjak had a

leading cole because of the constant conguering of the Otoman military, but

Later on the administrative dimension was equalized with the military one.

According to the teritorial administrative organisation one cold say that

Sanjak represented the fundamental wit in Otoman administrative devision.

This devision of provinces into sanjak wasn‘t constant, by the time sanjaks

changed their borders and these changes is quite difficult to fallow.

Novi Pazar‘s Sanjak was formed in 1790. It existed in period of

(1790-1817) and it included the fallowing districts: Mitrovica, Novi Pazar,

Trgoviste, Sjenica, Nova Varos, Priboj, Prijepolje, Pljevlja, Bijelo Polje,

Andrijevica, Berane, Rozaje, Plav and Gusinje. Sanjak was abalished in

1817.

On October 8, 1864. Sultan Abdulaziz (1861-1876) issued the

Constitutional province Law on Province decree (Vilajet Nizamnamesi). All

the coditioons were acomplished for Novi Pazar to become the center of

Novi Pazar‘s Sanjak, which in geographical ternus still exists under the same

name.

Sanjak was a target of interest to Otoman Empire, Serbia,

Montenegro, Austrian-Hungary, Germany, Italy and Albany. After the

Balkan wars, the Peacemaking contract in Budapest in 1913. devidet Sanjak

belkeen Serbia and Montenegro. The administrative-teritorial sepovatica of

Sanjak was frequently changed thus cansing harm to people of Sanjak.

Sanjak was separated in religions way, too. In Sanjak Live people

who beloy to Islamic religion and Cristianity (Orthodox and Cathalicks).

Between the two warld wars political parties menagedto, tharks to

trequent elections, participate in autharity, judiciany, schooling and culture.

The mutuall conflicts amary these political parties reflected on the entire

development of Sanjak. During the fascist expnsion in Evrope and the world.

Sanjak‘s intelectals oposed with a clear criticism on Molepsvi in Bijelo Polje

in 1935. They requestet from the People‘s Society, the Government of Milan


430

Stojadinovic and from the whale world to stop the fascist aggression on

Etiopia and the whole world.

Since the Balkan‘s wars up to the World War Two the Sclods in

Sanjak had a secular character. Religions scools worked indipendently, apart

from the autharities. Elementery and secondaryschools were faunded all

araund Sanjak.

The natural capocities of Sanjak are greot, but the use of them was

symbolic. The old mines wer e used and the ovex ones opered. The capacity

of forests was elementalyused. The development of hurt, fishing, cattle

rassing, beeneeping, restaurant melagement, handcraft and agriculture nad

also clemental character althaugh there were great possibilities far their

successhed development.

Cooperative societies were slowly developed in Sanjak. The success

od each cooperative depended on the cooperaters and their engagements. the

help of the tarner autharities was very symbolic.

The cultural institutions, cultural-artistic societies and amather

associatiars had amateur character. They Laid fondations far later success of

many other societies and associations. Their amateurism and distance from

politics, religion and autharity slowed down the successful cultural

development.

Health care was on a low level in Sanjak. Sporse hospitals had small

capacities. Not many doctors worked in themard their absence was

suplemented by people‘s medicine.

Tawn electrification had a slow processin Sanjak. In biggen tawns a

small number of biuldings and shrects had it. The electrification of

hausehalds in tawuns and villages didit exist on it was quite symbolic.

Transports was on a lowest hevel. Bad roods were burift. river

transportation was very simple. The unsuccessful effarts were made in order

to build the raifway thraughaut Sanjak.

A woman status of any nation on religion was dificult. Althaugh she

was always a base in the family and the education, se was little

appreciated.She was litlle appreciated. She was put in the margin of political,

educational, religions, cultural and economic life. But she ware up and

fonded mary porties and associatsion. She was per sistently fighting for rer

beetter position, Whicli had always belanged to her, but she constontly

shallenged and endorgered. She was aften the peace guarantee.

(Prevela: Samra Osmanlić, prof.)


431

RÉSUMÉ

Sandjak a representé la fondamentalle militaire unité à l‘ Empire

ottoman. Au début la militaire caractère de Sandjak a été le premier projet,

parce que l‘armée de l‘Empire ottoman avait conquis ici, mais plus tard, la

direction de gestion est mise sur même place. On peut dire que Sandjak

représentait la fondimentalle unité dans la division d‘Empire ottoman d‘après

l‘organisation du terotoire de gestion. La division eyalette (au serbe original

ejalet) était aux plusieures parties, et une partie sèappellait sandjak. Mais

cette division n‘était pas constante, ces parties pouvaient changer ses

frontières avec le temps et on l‘était difficilement.

Sandjak Novi Pazar est fondé en 1790. Il existait de 1790 à 1817 et il

avait les territoires de suivantes villes : Mitrovica, Novi Pazar, Trgoviste,

Sjenica, Nova Varos, Priboj, Prijepolje, Pljevlja, Bijelo Polje, Andrijevica,

Berane, Rozaje, Plav et Gusinje. Il est aboli en 1817.

Sultan Abdoulaziz (1861-1876), le 8 octobre en 1864 donnait le loi

de constitution de Vilayette ou la règlement de Vilayette (Vilayet

Nizamnamesi). Il y avait les conditions pour la ville Novi Pazar qui devenait

le centre de ce sandjak. Il existe aujourd‘hui, au signification géographie.

Ce Sandjak était intéressant pour l‘Empire ottoman, Serbie,

Montenegro, Austro-hongroise, Allemange, Italie et Albanie. Après les

guerres balkanique Sandjak était séparé parmi Serbie et Montenegro avec le

Contrat de paix en 1913 à Budapest. La division administrative et territoire

changaient souvent et les gens éprouvaient du dommage. Sandjak est

séparépar la religion. Et ici on vit les gens d‘islam et de christianisme

(ortodoxe et catholique).

Les parties politiques organisaient les choix, et comme ça, elles

participaient à l‘autorité, à l‘enseignement, à le tribunal et à la culture parmi

deux guerres. Ces paties politiques se disputaient souvent et ses querelles

avaient l‘inlfuence à tout développement de région Sandjak. Pendant

l‘expansion de forces de fascime a tout le monde, en 1935 les intellectuels de

Sandjak s‘opposaient avec publique condamnation sur Molepstvija à Bijelo

Polje. On condamnait fascisme et sa politique. On demandait La société du

peuple, le gouvernement de Miladin Stojadinovic et tout le monde, de

stopper attaque de fascisme en Ethiopie et tout le monde.


432

L‘enseignement à Sandjak avait profane caractère de guerres

balkanique à Le Second Mondial Guerre. Les écoles réligieuses travaient

indépendant, sans autorité. Les écoles primaires et secondaires sont fondées

sur territoire de Sandjak.

Les productions naturelles de Sandjak étaient grandes, mais on les

exploitaient un peu. On exploitait vieux mines et on ouvertait nouveaux

mines. Les richesses de fôrets sont utilisées élémentaire. Le progrès du

pêche, de l‘agriculture, de l‘apiculture, du chasse, du bétail, du hôtellerie et

de l‘artisant, on était élémentaire aussi, bien qu‘il y avait les coditions pour

bien développement.

L‘artisant déeveloppait très lentement. Le succès de chaque

coopérative était dépendant de coopérateur et son engagement. L‘aide

d‘autorité était très peu, symbolique.

Ces institutions dans culture, les associations de culture et d‘art et

autres associations, étaient à domain amateurisme. Mais c‘était une base pour

les succès de plusieurs associations plus tard. Son amateurisme était éloigné

de politique, de religion et d‘autorité et à cause de ça la culture développait

très lentement.

La santé (publique) était très mauvais. Il n‘y avait pas beaucoup

d‘hôpitals et ces hôpitlas n‘avaient pas plus grand capacité. Dans ces hôpitals

il y avait quelques médecins. Le déficit de docteurs, les gens complétaient

avec médecine populaire.

L‘électrificatins développait très lentement dans les villes de Sanjak.

Il y avait quelques rues et bâtiments avec électricité. L‘électrification de

ménage n‘existait pas dans les villes et à les campagnes, mais si

électrification existait, cè.tait rarement.

Le trafic était très mauvais. On bâtait très mauvais roures. Le

transport par l‘eau était simplement. Il y avait les tentetives, mais sans

succès, pour construire le chemain de fer à travers Sandjak.

La position femme de toutes religions était très difficile. Malgre que

la femme était la base d‘éducation et de famille, depuis toujours, on lui avait

un peu attention. La femme était posée aux marginals de politique,

d‘éducation, de religion, de culture...Mais elle se réveillait et fondait sa partie

et son association. Elle battait pour sa position à la société. Mais elle était le

garant pour paix.

(Prevela: Danijela Bojanić, prof. francuskog jezika i književnosti)


433

РЕЗЮМЕ

Санджак в Оттоманском царстве представлял основную

военную отвесную единицу. В начале военный характер санджака был

в первом плане для постоянных захватов которые оттоманская армия

предппиняла, но поздная размер была поставлена в такой же равни с

этой. По организациитериториялной управе можно сказать што

Санджак предсталял основную единицу в оттоманской отвесной

делении. Деление эялета на санджаке не было постоянное, санджаки

могли временом меняти свои рубежьи и эты изменения было доволъно

трудно сопровождатъ.

Новопазарский Санджак был формирован в 1790. году. Он

существовал в периоде (1790–1817) и охвативал города: Митровицу,

Новый Пазар, Трговиште, Сјеницу, Новую Варош, Прибој, Пријеполе,

Плевля, Бијело Поле, Андриевицу, Беране, Рожае, Плав и Гусине. Его

отменили 1817. году.

Султан Абдулазиз (1861–1876) выдавал, 8. октября 1864. года

Конституционный закон. Приобретали все условия чтобы Новый Пазар

стал центр Новопазарского санджака, который под этим именом

сущестует до сегодня, в географическом смисле.

Санджак был цель интересования Оттоманского царства,

Сербие, Черногорье, Аустро-Венгерие, Германие, Италие, и Албаные.

После Балканских войны Мирным соглашением в Будампеште 1913.

года был распределен между Сербии и Черногорьи. Административно-

териториальное разделение Санджака часто было спряна ущерб людей

в Санджаке. Санджак разделен и у верующем взгляду. Б ему живут

сторожники Ислама и кристиянства.

Политические партии между двух мировых войны порядком

частых выборей получались участвоваться у власти, судебному

установлению, образованию у культуры. Взаимные расчëти между

политических патийотрожали на целов развитие Санджака. Во время

экономский фашисткие силы в Европе и мире, интелигенти в Санджаке

птотиворечили яприговору на Mолепствию в Быелом Поле 1935. году.

Они осудили фашисзм и его агресивную полтику. Попросили от

Общества народа, Валде Милана Стоядиновича и целого мира, чтобы

остановили фашисткую агресию на Этиопию в целом мире.


434

Образование в Цанджаке от балканских войнов до Втаорой

мировой войны имел священный характер. религиозные школы

самостояьно работали, независимо от власти. Во всего мирь Санджака

закладывали начальние и средние школы.

Природные богатства Санджака большие, но их испощованость

была симболичная. Были использовани старые и открывали новые

рудники. Богатство лесов было использовано стихийски. Развитие

охоты, рыбалке, скотоводства, пчеловодства, опрактиршсства,

ремесленничества, сельского хазяйства имел стихийски характер,

несмотря на возможности успешного развития.

Кооперация в Санджаке развернуто замедлëна. Успех каждой

оперативе зависел от члена задруги и их ангажирования. Помощи

тамошних властей кооперативам были симболичные.

Учреждания в культуре, культурно-художественная общества и

разные объединения имели преимущественно любительский характер.

Были определени фундаменти для поздних успехов многих общества

объединениях. Их дилентатизм и удалятностъ от политики, религии и

власти замедляли успешное развитие цельности культуры.

Законодательство в Санджаке было на низком уровеньи.

Малочисленные больницы были маленькой способности (мощности). В

них работал маленькое число врачей. Их отпуск дополняла народная

медицина.

Электрификация городов в Санджаке отматывала замедлëнно.

Маленькое число объектов в вольших городов имело освещенную по

некоторую улицу. Электрифицирование хазяйствов в городов и

деревнев не почти существовала или была только символичная.

Сообщение было на ниже всего могучейуровени. Строени

плохие пути. Речное саобщение отматывано на простой способ. Делани

безуспешние попытки чтобы построит желеную дорогу через Санджак.

Положение жены всех народов и конфесии был тяжëлый. Хотя

жена всегда была фундамент образования и семье, ей было мало

посвящено уважение. Она поставлена на маргине политического,

образовного, религиозного, культурного и экономического жизнья.

Жена посыпалась и основывала свое партии и объединения.

Настойчиво боралась для своë породическое местечко, которое всегда

принадлежало по которое оспоривана и узрожано. Жена часто была

гарант мира.

(Prevela: Jasmina Nokić, profesor jezika i književnosti)


435

خلاصخ

(HÙLLASAH)

وب صجك ف الاعطخ اؼثب١خ دذح الأعبع١خ اؼد٠خ ف اج١ؼ. ف اجذا٠خ وبذ

صفخ صجك اؼغىش٠خ ف١خلاصخ

وبذ صجك ف اؼذ اؼثب رث ادذح الاعبع١خ ف اج١ؼ الاداسح. ف اجذا٠خ وبذ

اؼغىش٠خ صجك ف اشرجخ الا أج افزدبد اغزشح از وب ٠م ثب اج١ؼ اصفخ

اؼثب ، ى ف١ب ثؼذ ص اجؼذ الاداس ا فظ اغز اؼغىش ، بد١خ ازمغ١

الاداس ٠ى ا ٠مبي ا صجك رث ادذح الاعبع١خ ف ازمغ١ الاداس اؼثب ، رمغ١

الا٠بد ػ صجم١بد ٠ى دائب د١ث ثشس الذ وبذ رغ١ش دذدب ، ز ازغ١شاد

وب اصؼت زبثؼزب.

اؽز ػ (0:09 – 1;09 ازذ افزشح ) 1;09اعظ صجك ف ثبصاس ػب

، ثش٠بث، اذ ازب١خ> ١زشف١زظ، ف ثبصاس، رشغف١ؾز، ع١١زغ، ف فبسػ، ثش٠ج

. اػ اغطب 0:09ث١ف ، ث١ث، اذس٠ف١زظ، ثشا، سجب، ثلاف غع١١ب. اغ ػب

لب الا٠بد ا الائذخ اغطب١خ از 0:81اوزثشػب :( ف 0:98 -0:80ػجذ اؼض٠ض )

٠ضاي اع لبئب ا الا اعزفذ اؾشط زى ذ٠خ ف ثبصاس شوضا زا اصجك از ب

ثبؼ اجغشاف.

وب صجك شوض ازب اغطخ اؼثب١خ صشث١ب اجج الاعد اغب اب١ب ا٠طب١ب

لغذ صجك ث١ صشث١ب اجج 01;0اجب١ب. ثؼذ دشة اجمب ارفبل١خ اغلا ف ثذاثغذ ػب

٠ذك اضشس ثغىب صجك . ا صجك ا٠ضب مغخ الاعد. رمغ١ صجك اداس٠ب ١ذا١ب وب

ابد١خ اذ١٠خ د١ث ٠ؼ١ؼ ف١ب اغ اصبس وبث١ه اسثروظ.

ؽبسوذ الادضاة اغبع١خ ث١ اذشث١ اؼب١ز١ ف اغطخ ػجش ازخبثبد زىشسح ،

١ الادضاة اؼىظ ػ رمذ وزه ؽبسوذ ف اثمبفخ ازشث١خ ازؼ١ ، ازبفظ ازجبدي ث

صجك.

ف فزشح ازؼبػ افبؽ١خ ف اسثب اؼب ػبسضزب طجمخ اثمف١ ف صجك اعزىشرب

د١ث اعزىشا افبؽ١خ ع١بعزب اؼذا١خ 11;0ثضح ف ث١ث خلاي اجزبع ال١ ػب

ؼب ا ٠لفا اؼذا افبؽ ػ طجا ػصجخ الا دىخ ١لا عز٠بد٠ف١زؼ و ا

اث١ث١ب.

ازؼ١ ف صجك ز اذشة اجمب١خ ا اذشة اؼب١خ اثب١خ وب ػ ظ ػب،

اذاسط اذ١٠خ وبذ رؼ ػ ؽى غزم اغطبد ، اؾئذ اذاسط الاثزذائ١خ اثب٠خ

ف صجك وب.

وث١شح ى اعزخذاب وب سض٠ب د١ث اعزخذذ ابج اثشاد اطج١ؼ١خ ف صجك

امذ٠خ افززذذ اجذ٠ذح.


436

اعزخذذ ثشح اغبثبد ثطشق غ١ش ظخ ا٠ضب رطس اص١ذ رشث١خ ااؽ رشث١خ

اذ اغ١بدخ اذشف اضساػخ ػؾائ١ب ثبشغ اىب١خ ازط٠ش ابجخ .

مبف١خ اف١خ اجبػبد اخزفخ وبذ رؼ ػ اعبط اؤعغبد اثمبف١خ اجبػبد اث

اا٠خ ػ زا الاعبط ضؼذ الاعظ جبح اجبػبد اخزفخ ف اغزمج ، اثزؼبد ػ

اغ١بعخ اغطخ اذ٠ اثطأ ازطس ابجخ ثمبفخ ثبجؼب.

١خ اؼذد راد اؤعغبد اصذ١خ ف صجك وبذ ػ غز زذ ؛ اغزؾف١بد ل

عؼخ ذذدح وب ٠ؼ ثب ػذد ل١ الاطجبء ازؾش اطت اؾؼج زؼ٠ض مص.

اطبلخ اىشثبئ١خ ف صجك وبذ رز ثجطئ ، فىب ػذد ل١ اؾاسع ضبءح ف

اذ اىج١شح ، اب ف اج١د امش فىبذ ل١خ الازؾبس.

غز اطشق ع١ئخ وبذ اطشق ابئ١خ غ١ش زطسح ، دشوخ اشس وبذ ف اد

وبذ بن ذبلاد غ١ش بجذخ جبء عىه اذذ٠ذ ف صجك.

ضغ اشأح ج١غ ام١بد وب ع١ئب، اشأح از اعبط رؼ١ اؼبئخ ف رذظ ثأ

اثمبف١خ الالزصبد٠خ. ازب اجزبػ ضؼذ ػ بؼ اذ١بح اغ١بع١خ ازؼ١١خ اذ١٠خ

ضذ اشأح ثذأد ثزأع١ظ ادضاثب جزؼب وبذ صشح ف طش٠مب زذم١ك اذف از

غبجب ب بز ، وبذ ف وث١ش اشاد ضبخ غلا.

(Preveli: mr Enver Ujkanović i Mustafa Gološ,

hafiz i profesor arapskog jezika)


437

ÖZET

Osmanlı Devleti‘nde Sancak, temel askeri ve yönetim birimini temsil

etmekteydi. Osmanlı Devleti‘nin askeri alanda sürekli gelişmesinden dolayı

bu birimin daha çok askeri karakteri ön plana çıkmaktaydı, ancak daha sonra

birimin yönetim boyutu da askeri boyutu ile eşit hale gelecek ölçüde önem

kazanmıştır. Yönetim organizasyonu açısından bakıldığında, Osmanlı

Devleti‘nin yönetimi sancak birimlerinden teşkil etmektedir. Öte yandan bu

tür bir eyalet yapısı süreklilik arz etmemekteydi ve zamanla sancakların

sınırları değişiklik göstermiştir ki bu değişiklikleri takip etmekte oldukça

güçtür.

Novi Pazar Sancağı 1790 yılında kurulmuştur. 1790-1817 yılları

arasında varlığını sürdurüp bünyesine Mitrovitsa, Novi Pazar, Trgovişte,

Syenitsa, Nova Varoş, Priboy, Priyepolye, Plevlya, Biyelo Polye,

Andriyevitsa, Berane, Rojaye, Plav ve Gusinye kazaları dahil etmiştir.

8 Ekim 1864 yılında Sultan Abdülaziz (1861-1876) Vilayet

Nizannamesini ilan etmiştir. Bunun üzerine Novi Pazar şehri, Novi Pazar

Sancağının merkezi haline gelmiş ve bu adıyla coğrafı olarak da bugüne

kadar varlığını sürdürebilmiştir.

Tarih boyunca Sancak, Osmanlı Devleti‘nin, Sırbistan‘nın,

Karadağ‘ın, Avusturya‘nın, Almanya‘nın, İtalya‘nın ve Arnavutluk‘un

hedefi olmuştur. Balkan Savaşı‘nın ardından 1913 yılında Budim

Anlaşması‘nın şartları gereği bölge, Sırbıstan ve Karadağ tarafından ikiye

ayrılmıştır. Sancak‘ın sık sık parçalanması, bölgede yaşayan insanlara da

zarar vermekteydi. Öte yandan Sancak, dini olarak da parçalanmıştır.

Bölgede hem Müslüman hem de Hıristiyanlar yaşamaktadır.

İki Dünya Savaşı arasındaki dönemde siyasi partiler, sık sık

gerçekleştirilen seçimlerle yönetimde, yargıda, eğitimde ve kültürde yer

alabilmişlerdir. Partiler arasında yapılan çatışmalar, Sancak‘ın her alandaki

gelişmesini etkilemiştir. Avrupa‘da ve dünyada faşist ideolojinin güçlü

olduğu dönemlerde Sancak‘taki entelektüeller, söz konusu ideolojiye karşı

çıkmışlardır. Öyle ki, Biyelo Polye şehrinde 1935 yılında organize edilen

Molepstviye toplantısında faşizmin agresif politikası eleştirilmiştir.

Toplantıya katılanlar, Birleşmiş Milletler, Milan Stoyadinoviç hükümeti ve


438

bütün dünyadan faşist rejiminin Etiyopya ve dünyanın her tarafına yapılan

taaruzlarını durdurmasını istemişlerdir.

Balkan Savaşları‘ndan İkinci Dünya Savaşı‘na kadar Sancak‘taki

eğitim daha çok fen bilimleri ağırlıklıydı. Din okullarıysa devletten ayrı bir

statüsüye sahipti. Bu zaman zarfında Sancak genelinde ilkokul ve liseler de

açılmıştır.

Sancak geniş çaplı doğal zenginliklere sahipti ancak söz konusu

zenginliklerin kullanımı çok sembolik seviyedeydi. Eski ve yeni açılan

madenlerin yanı sıra var olan orman zenginlikleri planlı bir şekilde

kullanılmamaktaydı. Avcılık, çiftçilik, arıcılık, turizm, sanat ve tarım, yüksel

potansiyele sahip olmasına rağmen son derece ilkel bir şekilde

gelişmekteydi.

Sancak‘taki kooperatiflerin gelişimi yavaş bir seyir izlemekteydi. Her

kooperatifin başarısı üyelerine bağlıydı. Bu tür kurumlara devlet çok

sembolik bir miktarda yardım etmekteydi.

Kültür kurumları ve kültürle ilgili çeşitli organizasyonlar amatör

seviyede olmakla birlikte yine bu dönemde daha sonra çok başarılı olacak

kurumların temeli atılmıştır. Yine de bu kurumların amatörlüğü ile siyaset,

din ve yönetime olan uzaklığı, kültürün başarılı bir şekilde gelişmesini

engellemekteydi.

Sancak‘ın sağlık kurumlarının hizmet kalitesi son derece düşük bir

seviyedeydi. Az sayıdaki hastanelerin kapasitesi çok düşüktü ve az sayıda

personel çalışmaktaydı. Sağlık sektöründe yaşanan bu aksaklıklardan doğan

boşluğu ise ‗halk tıbbı‘ doldurmaktaydı.

Sancak‘taki şehirlerden bazılarında elektrikli lambalarla döşenmiş,

yok denecek kadar az sayıda caddesi bulunmaktaydı. Evlerdeyse elektrik

hemen hemen hiç yoktu. Trafik yoğunluğu ise oldukça düşük seviyedeydi.

Yollar çok kötüydü, nehir ulaşımı ise ilkel bir şekilde gerçekleşmekteydi. Bu

arada Sancak üzerinden geçmesi düşünülen tren hattı konusunda bazı

başarısız teşebbüsler de olmuştur.

Kadınların durumu genelde çok kötüydü. Eğitimin ve ailenin temeli

olmasına rağmen kadına toplumda hak ettiği önemi atfedilmemekteydi. Bu

dönemde kadınlar siyaset, eğitim, din, kültür ve ekonominin hep dışında

bırakılmıştır. Zamanla Sancak kadını uyanıp kendi parti ve dernekleri

kurabilmiştir. Hak ettiği yere gelmek için çok mücadele eden Sancak kadını,

çoğu zaman barışın garantisini temsil etmekteydi.

Master Avdija Salković


439

SKRAĆENICE

a.s. – Alejhi Selam

ACGC – Arhiv Crne Gore na Cetinju

AJ – Arhiv Jugoslavije

AKP – Arhiv Kosova u Prištini

AMS – Arhiv Makedonije u Skoplju

AS – Arhiv Srbije

AVII – Arhiv Vojnoistorijskog instituta

BB – Bjelopoljska brigada

BiH – Bosna i Hercegovina

br. – broj

CK – Centralni komitet

DB – Donjovasojevićka brigada

dok. – Dokument

dr – Doktor

DSIP-a PP – Drţavni sekretarijat inostranih poslova Poslanstvo u

Prištini

f. – Fascikla

FK – Fudbalski klub

G-B-J – Gimnazija „Bratstvo-jedinstvo―

GNO – Gradski narodni odbor

GNP – Gimnazija Novi Pazar

God. – Godina

g/t – Grama po toni

HE – Hidroelektrana

IAIB – Intendantura Andrijevice, Ivangrada i Budve


440

IARNP – Istorijski arhiv „Ras― Novi Pazar

IATM – Istorijski arhiv u Kosovskoj Mitrovici (Titovoj Mitrovici)

IAU – Istorijski arhiv u Uţicu

IG – Intendantura Gusinja

I-K-G-S – Italijanska komanda grada Sjenice

IMNP – Imamat Novi Pazar

inv. br. – Inventarni broj

I-P-S – Imovinsko-pravna sluţba

IRO – Izdavaĉka radna organizacija

ISV – Intendantura Sandţaĉke vojske

ISI – Institut za savremenu istoriju

IZ – Islamska zajednica

JMO – Jugoslovenska muslimanska organizacija

JNS – Jugoslovenska narodna stranka

JRZ – Jugoslovenska radikalna zajednica

k.– Kutija

KBUZB – Kraljevska banska uprava Zetske banovine

km – Kilometar

knj. – Knjiga

KPJ – Komunistiĉka partija Jugoslavije

Kraljevina SHS – Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca

KS – Konjska snaga

KUD – Kulturno-umetniĉko društvo

kut. – Kutija

LAFEG – Liĉni arhivski fond Elezović Gliše

MG – Memoarska graĊa

MID – Ministarstvo inostranih dela

Min. un. dela – Ministarstvo unutrašnjih dela

MNO – Mesni narodni odbor


441

MPKJ OON – Ministarstvo prosvete Kraljevine Jugoslavije

Odeljenje za osnovnu nastavu

MPNRS – Ministarstvo prosvete Narodne Republike Srbije

MPSN – Ministarstvo prosvete Srednja nastava

mr – Magistar

M-S – Fond Milana Stojadinovića

MUD – Ministarstvo unutrašnjih dela

MUD PPO – Ministarstvo unutrašnjih dela - Pokloni prodaja i otkupi

(nd) – Neobjavljeno delo

NOB – Narodnooslobodilaĉka borba

NOO-e – Narodni odbor opštine

NOR – Narodnooslobodilaĉki rat

NOS – Narodni odbor sreza

NOSS – Narodni odbor Sreza sjeniţkog

NOV – Narodnooslobodilaĉka vojska

NR – Narodna Republika

NRS – Narodna Republika Srbija

NTO – Nacionalna turska organizacija

OŠ – Osnovna škola

OM – Opština Mitrovaĉka

OMNP – Okruţno muftijstvo Novi Pazar.

ON – Opština novopazarska

ONO – Okruţni narodni odbor

ONONP – Okruţni narodni odbor Novi Pazar

OSNP – Okruţni sud u Novom Pazaru

OST – Opštinski sud u Tutinu

OSV – Odred srbijanske vojske

OUN – Organizacija ujedinjenih nacija

OV – Opštinsko veće

„OV― – Overa


442

OVMPNP – Okolinsko fakufsko-mearifsko povereništvo Novi Pazar

OVMPPLJ – Okolinsko fakufsko-mearifsko povereništvo Pljevlja

OVMPPRI – Okolinsko fakufsko-mearifsko povereništvo Priboj

OVMPS – Okolinsko fakufsko-mearifsko povereništvo Sjenica

p. – Predmet

PK – Pokrajinski komitet

PLB – Plavogusinjska brigada

PLJB – Pljevaljska brigada

POJ – Partizanski odredi Jugoslavije

POR – Poglavarstvo opštine Ribariće

PP – Poslanstvo u Prištini

R-413-143 – Rukopis od broja 413 do broja 143

RB – Roţajska brigada

SAD – Sjedinjene Ameriĉke Drţave

SANU – Srpska akademija nauka i umetnosti

SKJ – Savez komunista Jugoslavije

SKOJ – Savez komunistiĉke omladine Jugoslavije

SNO – Sreski narodni odbor

SO-eNP – Skupština opštine Novi Pazar

„SRNAO― – Srpska nacionalna organizacija

str. – Stranica

sv. – Sveska

SSZZNP – Sreski savez zemljoradniĉkih zadruga Novi Pazar

tzv. – Takozvani

UZSMP – Udruţenje zanatlija Sreza Mileševskog u Prijepolju

VŠ – Vrhovni štab

VGG – Vojni generalni guvernman

VMRO – Vnatrešnata makedonska revolucionarna organizacija

VP – Veće proizvoĊaĉa


443

VPAR – Vakufsko povereništvo za agrarnu reformu

VPARS – Vrhovno poglavarstvo za agrarnu reformu u Skoplju

VPŠ – Viša pedagoška škola

VUNP – Vakufska uprava Novi Pazar

VUPL – Vakufska uprava Plav

VUPR – Vakufska uprava Prijepolje

VUS – Vakufska uprava Sjenica

ZDOJ – Zbirka dokumenata na orijentalnim jezicima

ZF – Zbirka fotografija

ZH – Zbirka hronika

ZK – Zbirka kopija

ZMR – Zbirka Miodraga Radovića

ZP – Zbirka plakata

ZVĆ – Zbirka Vukmana Ćulafića

ZZD – Zemljoradniĉka zadruga u Deţevi

ZZ-VP-NP – Zemljoradniĉka zadruga „Vojin Popović― u Novom

Pazaru (Holding kompanija „Vojin Popović― u Novom Pazaru)


444

SADRŢAJ

UVOD

Glava prva

ISTORIJSKI SMISAO SANDŢAKA

Glava druga

SANDŢAK (1790-1918)

Glava treća

ADMINISTRATIVNO-TERITORIJALNE I VERSKE PODELE

SANDŢAKA (1912-1941)

1. Administrativno-teritorijalne podele Sandţaka (1912-1941)

2. Verske podele Sandţaka

Glava ĉetvrta

STANOVNIŠTVO

1. Sastav stanovništva

2. Popisi stanovništva

3. Migracije stanovništva

Glava peta

POLITIĈKI ŢIVOT U SANDŢAKU

1. Delovanje politiĉkih stranaka u Sandţaku

2. Izbori u Sandţaku

2.1. Lokalni izbori

2.2. Parlamentarni izbori

3. Ilegalni partijski rad KPJ u Sandţaku

4. Antikomunistiĉka borba u Sandţaku


445

Glava šesta

ODNOS SANDŢAĈKIH INTELEKTUALACA PREMA

POJAVAMA FAŠIZMA

Glava sedma

ODRAZ ŠESTOJANUARSKE DIKTATURE U SANDŢAKU

Glava osma

SUDOVI

1. Prvostepeni sudovi

2. Okruţni sudovi

3. Sreski sudovi

4. Agrarni sudovi

5. Sudovi za ograniĉavanje drţavnih šuma

6. Šerijatski sudovi

7. Institucija muslihuna

Glava deveta

DRUŠTVENO-EKONOMSKI ŢIVOT ………..….

1. Odlike društveno-ekonomskog ţivota u Jugoslaviji izmeĊu

dva svetska rata

Glava deseta

PRIRODNA BOGATSTVA SANDŢAKA

1. Rudna bogatstva

2. Šume

3. Lovišta

4. Ribolov

4. Voda za piće

5. Mineralne vode

6. Kamenolomi

Glava jedanaesta

PRIVREDNI RAZVOJ SANDŢAKA

1. Poljoprivreda

mailto:DR@AVNIH


446

2. Voćarstvo i vinogradarstvo

3. Stoĉarstvo

4. Zanatstvo

5. Domaća radinost

6. Prvi industrijski objekti

7. Saobraćaj

8. Ugostiteljstvo

9. Zadrugarstvo

10. Elektrifikaciija

11. Banke i zavodi

Glava dvanaesta

RAZVOJ ŠKOLSTVA U SANDŢAKU

1. Sibijan mektebi, ibtidaije i medrese

2. Osnovno obrazovanje

3. Srednje obrazovanje

4. Ostali oblici obrazovanja

Glava trinaesta

INSTITUCIJE KULTURE U SANDŢAKU

1. Biblioteke

2. Arhivi i muzeji

Glava ĉetrnaesta

KULTURNO-UMETNIĈKA DRUŠTVA, UDRUŢENJA I

DRUŢINE

1. Kulturno-umetniĉka društva

2. Društvo „Gajret―

3. Sokolska društva

4. Razne druţine i udruţenja

Glava petnaesta

RAZVOJ SPORTA

mailto:SAND@AKU


447

Glava šesnaesta

RAZVOJ ZDRAVSTVA U SANDŢAKU

1. Bolnice i apoteke

2. Narodna medicina

Glava sedamanesta

POLOŢAJ ŢENE U SANDŢAKU

ZAKLJUĈAK

REZIME

SUMMARY

RÉSUMÉ

РЕЗЮМЕ

خلاصخ (HÙLLASAH)

ÖZET

SKRAĆENICE

SADRŢAJ

Documents

SANDŢAK U POLITIĈKOM I DRUŠTVENO-EKONOMSKOMbiblioteka-np.org.rs/wp-content/uploads/2020/04/Hivzo... · 2020. 4. 8. · Sandţak u politikom i društveno -ekonomskom ţivotu Jugoslavije