Univerzitet u Beogradu STOMATOLOŠKI FAKULTET

Dr Subotića 8, tel: 2685-288, e-mail: stomfak@rcub.bg.ac.rs

br. 36/13

datum: 14.04.2014.

Na molbu ass dr Svetlane Antić, Etički odbor Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na sednici održanoj dana 14.04.2014. godine, daje

S A G L A S N O S T

Ass dr Svetlani Antić za sprovođenje istraživanja u okviru izrade doktorske disertacije, pod naslovom:

„Uticaj prisustva i položaja trećeg molara donje vilice na rizik za nastanak preloma u regionu donjeviličnog ugla i zglobnog nastavka“

i u druge svrhe se ne može koristiti.

PREDSEDNIK ETIČKOG ODBORA

/prof.dr Ljiljana Janković/

ПОДАЦИ О МЕНТОРУ

За кандидата др Светлану Антић_____________

Име и презиме ментора: Зоран Ракочевић____________________________________________________

Звање:_____редовни професор_______________________________________________________________

Списак радова који квалификују ментора за вођење докторске дисертације:

1. Local control of glomus tumors of the head & neck by radiation therapy and surgery. J BUON.

2012;17(1):128-31.

2. A human mandible (BH-1) from the Pleistocene deposits of Mala Balanica cave (Sicevo Gorge, Nis,

Serbia). JOURNAL OF HUMAN EVOLUTION, 2011; 61(2): 186-196.

3. The treatment of scaphoid nonunion using the Ilizarov fixator without bone graft, a study of 18 cases.

JOURNAL OF ORTHOPAEDIC SURGERY AND RESEARCH, 2011; 6: 57.

4. Symmetry of the submandibular glands in humans - a postmortem study assessing the linear

morphometric parameters. ОRAL SURGERY ORAL MEDICINE ORAL PATHOLOGY ORAL

RADIOLOGY, 2006; 102 (3): 391-394.

5. Fractures in Late Medieval skeletal populations from Serbia. АMERICAN JOURNAL OF PHYSICAL

ANTHROPOLOGY, 2006; 130(2): 167-178.

6. Gunshot injury to the face with a missile lodged in the upper cervical spine without neurological deficit.

DENTOMAXILLOFACIAL RADIOLOGY, 2006; 35(1): 38-42.

ДЕКАН ФАКУЛТЕТА

Датум__19.06.2014.____ М.П. ________________________________

ПОДАЦИ О МЕНТОРУ

За кандидата др Светлану Антић_____________

Име и презиме ментора:_______Марија Ђурић_________________________________________________

Звање:_____редовни професор_______________________________________________________________

Списак радова који квалификују ментора за вођење докторске дисертације:

1. Enhanced trabecular micro-architecture of the femoral neck in hip osteoarthritis vs. healthy controls: a micro-

computer tomography study in postmenopausal women. INTERNATIONAL ORTHOPAEDICS, (2013), vol. 37

br. 1, str. 21-26

2. Micro-structural basis for particular vulnerability of the superolateral neck trabecular bone in the postmenopausal

women with hip fractures. BONE, (2012), vol. 50 br. 1, str. 63-68

3. Age-related deterioration in trabecular bone mechanical properties at material level: Nanoindentation study of the

femoral neck in women by using AFM. EXPERIMENTAL GERONTOLOGY, (2012), vol. 47 br. 2, str. 154-159

4. Age-dependence of power spectral density and fractal dimension of bone mineralized matrix in atomic force

microscope topography images: potential correlates of bone tissue age and bone fragility in female femoral neck

trabeculae. JOURNAL OF ANATOMY, (2012), vol. 221 br. 5, str. 427-433

5. Nanostructure and mineral composition of trabecular bone in the lateral femoral neck: Implications for bone

fragility in elderly women. ACTA BIOMATERIALIA, (2011), vol. 7 br. 9, str. 3446-3451

ДЕКАН ФАКУЛТЕТА

Датум__19.06.2014.____ М.П. ________________________________

Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Doktorske studije

Predlog teme doktorske disertacije

UTICAJ PRISUSTVA I POLOŽAJA TREĆEG MOLARA DONJE VILICE NA RIZIK

ZA NASTANAK PRELOMA U REGIONU DONJEVILIČNOG UGLA I ZGLOBNOG

NASTAVKA

Kandidat: dr Svetlana Antić Mentori: Prof.dr Zoran Rakočević

Prof.dr Marija Đurić

Beograd, 2014.

I Uvod

Donja vilica (mandibula) je deo maksilofacijalnog skeleta koji, zbog svoje prominencije i

anatomskih svojstava, pokazuje izrazitu sklonost ka povređivanju i nastanku preloma. Prema

literaturi, prelomi donje vilice čine 15-59 % svih preloma facijalnog , dok podaci o

načinu zadobijanja i tipu nastalih preloma donje vilice, kao i o distribuciji ovih preloma po polu i

starosti nisu konzistentni i variraju zavisno od karakteristika populacije uključene u studiju,

njene okoline, kulture, socijalnog i ekonmskog razvoja.

Prelom, tj. prekid kontinuiteta kosti mandibule, nastaje u trenutku kada napon, koji se razvija u

vilici usled delovanja sile, prevaziđe granicu elasticiteta kosti i savlada njenu otpornost.

Na nastanak i vrstu preloma donje vilice utiču brojni faktori:

-karakteristike delujuće sile (intenzitet i pravac delovanja),

-veličina i lokalizacija površine na koju sila deluje,

-biomehanička svojstva kosti mandibule (koštana gustina, masa i arhitektonika)

-prisustvo/odsustvo zuba u vilici,

-okolna meka tkiva,

-položaj donje vilice (položaj pri otvorenim ili zatvorenim ustima) u trenutku delovanja sile.

Odavno je zapaženo da donji treći molar može imati uticaj na lokalizaciju preloma u donjoj

vilici. Rezultati kliničko-epidemioloških studija su pokazali da prisustvo donjeg trećeg molara,

naročito ako je ovaj zub neiznikao ili delimično iznikao, povećava rizik za nastanak preloma

donjeviličnog ugla dva do četiri . Ovi podaci su naveli neke da predlože

ekstrakciju neizniklih trećih molara radi sprečavanja pomenutog preloma, naročito u populaciji

izloženoj povredama, npr. u osoba koje se bave nekim od kontaktnih sportova.

U studijama Duan DH i Zhan i Thangavelu A i prisustvo ovog zuba je koreliralo

sa značajno manjom učestalošću preloma zglobnog nastavka donje vilice. Prisustvo donjeg

trećeg molara bi moglo delovati preventivno na prelom zglobnog nastavka koji u odnosu na

prelom donjeviličnog ugla iziskuje zahtevniji tretman i nosi veći rizik za nastanak komplikacija.

Ekstrakcija neizniklog trećeg molara u cilju sprečavanja preloma donjeviličnog ugla postaje

diskutabilna, a pokazalo se da i sam zahvat nosi sa sobom rizik za nastanak preloma

donjeviličnog ugla u toku intervencije ili nakon njenog .

U nekoliko kliničko-epidemioloških studija ispitivan je uticaj različitog položaja i stepena

izniklosti donjeg trećeg molara na učestalost preloma donjeviličnog , kao i na učestalost

preloma i ugla, i zglobnog , pri čemu rezultati dobijeni u pomenutim studijama

nisu sasvim usaglašeni.

U studiji Takada H, Abe S, Tamatsu Y, Mitarashi S, Saka H i Ide upotrebom

mikrokompjuterizovane tomografije (micro CT), analizirana je trodimenzionalana koštana

mikrostruktura regiona ugla donjih vilica bez prisutnih i sa prisutnim delimično izniklim trećim

molarima, a potom je primenom metode konačnih elemenata- Finite Element Analysis (FEA)

analizirana distribucija napona značajnog za nastanak preloma, koji se razvija u donjoj vilici pod

dejstvom traumatske sile. Dok je mikrokompjuterizovana tomografija pokazala da nema

značajnih razlika u trodimenzionalnoj mikrostrukturi kosti, FEA je pokazala razliku u distribuciji

napona značajnog za nastanak preloma između kompjuterski modelovanih regiona donjeviličnih

uglova bez i sa prisutnim trećim molarom. U FEA studiji Bezerra TP, Silva Junior FI, Scarparo

HC, Costa FW, Studart-Soares je analizirana distribucija napona u regionu ugla i zglobnog

nastavka donje vilice nakon primene sile u predelu brade, u situaciji bez i sa prisutnim potpuno

izniklim trećim molarom u vertikalnom položaju.

U literaturi nema podataka o tome kako utiču različiti položaji i stepen izniklosti donjeg trećeg

molara na distribuciju napona u regionu ugla i zlobnog nastavka. Takođe, nema podataka o

uticaju donjeg trećeg molara na distribuciju napona u pomenutim regionima nakon primene sile

bočno, u predelu tela donje vilice.

II Radna hipoteza

Hipoteze ovog istraživanja su :

- da distribucija napona u regionu ugla i zglobnog nastavka donje vilice prilikom delovanja

traumatske sile, zavisi od prisustva i položaja donjeg trećeg molara;

- da se prosečne i maksimalne vrednosti napona koji se razvija u regionu donjeviličnog ugla i

zglobnog nastavka pri dejstvu zadate sile, razlikuju u situacijama kada je donji treći molar

odsutan i prisutan;

- da se prosečne i maksimalne vrednosti napona koji se razvija u regionu donjeviličnog ugla i

zglobnog nastavka pri dejstvu zadate sile, razlikuju u situacijama kada je donji treći molar

prisutan, ali se nalazi u različitim položajima;

- da prisustvo i položaj ovog zuba utiču na stepen rizika za nastanak preloma u navedenim

regionima donje vilice;

III Cilj rada

1) Ispitati kakav uticaj ima prisustvo trećeg molara donje vilice na rizik za nastanak preloma

u regionu donjeviličnog ugla i zglobnog nastavka.

2) Ispitati kakav uticaj imaju različiti položaji donjeg trećeg molara na rizik za nastanak

preloma u regionu donjeviličnog ugla i zglobnog nastavka.

IV Radni zadaci

Kako bi se testirale postavljene hipoteze i ostvario cilj istraživanja, definisani su radni zadaci u

okviru dva zasebna dela studije:

1. Analiza kompjuterskih modela donje vilice metodom konačnih elemenata

2. Kliničko-epidemiološka studija

1. Zadaci analize kompjuterskih modela donje vilice primenom metode konačnih

elemenata:

1) Utvrditi kakav uticaj ima prisustvo donjeg trećeg molara na distribuciju napona značajnog za

nastanak preloma u regionu ugla i zglobnog nastavka donje vilice u dva standardna slučaja

dejstva traumatske sile:

-pri dejstvu sile spreda-frontalno (pri udaru u predelu brade- simfize);

-pri dejstvu sile bočno (pri udaru u predelu tela donje vilice), sa iste i suprotne strane

(ipsilateralno i kontralateralno).

2) Utvrditi kakav uticaj ima različit položaj i stepen izniklosti ovog zuba na distribuciju napona

značajnog za nastanak preloma u predelu ugla i zglobnog nastavka donje vilice u sledećim

situacijama:

a) prisutan potpuno iznikao donji treći molar u vertikalnom položaju

b) prisutan delimično iznikao (poluimpaktiran) donji treći molar u mezioanguliranom položaju

c) prisutan neiznikao (impaktiran) donji treći molar u mezioanguliranom položaju

i to posebno za slučaj dejstva sile frontalno i bočno- ipsilateralno i kontralateralno.

3) Utvrditi ima li razlike u prosečnim i maksimalnim vrednostima napona, koji se razvija u

regionu donjeviličnog ugla i zglobnog nastavka pri dejstvu zadate sile (frontalne i bočne),

između situacija u kojima je donji treći molar odsutan i prisutan.

4) Utvrditi ima li razlike u prosečnim i maksimalnim vrednostima napona koji se razvija u

regionu donjeviličnog ugla i zglobnog nastavka pri dejstvu zadate sile (frontalne i bočne), u

situacijama kada se donji treći molar nalazi u prethodno navedenim različitim položajima.

2. Zadaci kliničko-epidemiološke studije:

1) Utvrditi da li ima statistički značajne razlike u učestalosti preloma donje vilice u regionu ugla

i zglobnog nastavka u situacijama bez prisutnog i sa prisutnim donjim trećim molarom.

2) Utvrditi da li ima statistički značajne razlike u učestalosti preloma donje vilice u regionu ugla

i zglobnog nastavka u situacijama sa prisutnim donjim trećim molarom ali u različitim

položajima i pri različitom stepenu izniklosti.

3) Proceniti rizik za nastanak preloma donje vilice u pomenutim regionima u zavisnosti od

prisustva i položaja donjeg trećeg molara.

4) Utvrditi kakav uticaj na obrazac preloma donje vilice imaju: način povređivanja, pravac i

mesto dejstva traumatske sile.

IV Materijal i metode

Studija će se sastojati iz dva zasebna dela:

1. Analiza kompjuterskih modela donje vilice primenom metode konačnih elemenata

a) Analiza distribucije napona u regionima donjeviličnog ugla i zglobnog nastavka na

kompjuterskim modelima donje vilice.

b) Analiza prosečnih i maksimalnih vrednosti napona u pomenutim regionima donje vilice,

pri dejstvu zadate sile, na kompjuterskim modelima donje vilice.

2. Kliničko-epidemiološka studija

a) Retrospektivna kliničko-epidemiološka studija

b) Prospektivna kliničko-epidemiološka studija

1. Analiza kompjuterskih modela donje vilice primenom metode konačnih elemenata

Donja vilica-mandibula odrasle osobe srednje životne dobi, muškog pola, sa prisutnim

neizniklim donjim trećim molarom i punim zubnim nizom, biće odabrana iz skeletne kolekcije

Laboratorije za antropologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Mandibula će

najpre biti skenirana na dijagnostičkom CT aparatu (Siemens Somatom Sensation 16) u

transverzalnim ravnima u slojevima debljine 0,75mm, u Centru za radiološku dijagnostiku

Stomatološkog fakulteta u Beogradu. Dobijeni preseci će biti upotrebljeni za izradu sledećih

kompjuterskih modela donje vilice:

● Model br. 1: model donje vilice bez trećih molara

● Model br. 2: model donje vilice sa prisutnim potpuno izniklim trećim molarima u

vertikalnom položaju

● Model br. 3: model donje vilice sa prisutnim delimično izniklim (poluimpaktiranim)

trećim molarima u mezioanguliranom položaju

● Model br. 4: model donje vilice sa prisutnim neizniklim (impaktiranim) trećim molarima

u mezioanguliranom položaju

Donji treći molar će se na svakom modelu dovoditi u zadati položaj softverskim

manipulacijama.

Izrada kompjuterskih modela donje vilice i analiza istih metodom konačnih elemenata biće

sprovedena u Istraživačko razvojnom centru za bioinžinjering (BioIRC) na Mašinskom fakultetu

Univerziteta u Kragujevcu. Primenjenom metodom biće simulirano dejstvo traumatske sile u tri

različita pravca:

- dejstvo frontalne sile- simuliran udarac u predelu brade

-dejstvo lateralne sile- simuliran udarac u predelu tela donje vilice: ipsilateralno i

kontralateralno.

Primenjena sila će biti intenziteta 2000N i delovaće preko površine od 1 c . Za generisanje

mreže konačnih elemenata, definisanje graničnih uslova, osobina materijala, i uslova opterećenja

biće korišćeni programi Geomagic i Mimics. Iz literature će biti preuzete eksperimentalno

izračunate vrednosti modulusa elastičnosti sveže kosti i zuba radi definisanja mehaničkih

osobina kosti i zuba u modelu. Programi PAK i ANSYS će poslužiti za proračun i finalnu

analizu dobijenih podataka.

Potom će se analizirati distribucija napona u regionu ugla i zglobnog nastavka donje vilice, na

svim modelima i to u situaciji kada sila deluje frontalno (u predelu brade) i u situaciji kada sila

deluje bočno (u predelu tela donje vilice) ipsilateralno i kontralateralno, a zatim ispitivati ima li

razlika prosečnim i maksimalnim vrednostima dostignutih napona u pomenutim regionima

između modela.

2. Kliničko-epidemiološka studija

2.1. Retrospektivna kliničko-epidemiološka studija

U retrospektivnoj kliničko-epidemiološkoj studiji će se koristiti podaci iz istorija bolesti

pacijenata sa prelomom donje vilice, lečenih na klinici za Maksilofacijalnu hirurgiju

Stomatološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, u periodu od 2000- 2012.godine.

Podaci koji će se evidentirati su :

● Starost pacijenta u trenutku povređivanja

● Pol pacijenta ( M / Ž )

● Način povređivanja (saobraćajni udes, fizički sukob, pad, sport, povreda na poslu,

jatrogeni prelom)

● Vrsta preloma donje vilice- na osnovu dijagnoze i snimka: ortopantomograma i postero-

anteriornog radiograma donje vilice.

● Prisustvo/odsustvo donjeg trećeg molara- na osnovu ortopantomograma.

● Stepen izniklosti, angulacija, broj korenova i najkraća udaljenost trećeg molara od donje

ivice ugla donje vilice, u slučaju prisustva ovog zuba.

Položaj trećeg donjeg molara biće definisan na osnovu klasifikacije po Pellu & Gregory-

, angulacija će biti definisana na osnovu ugla izmeću uzdužne osovine zuba i mandibularne

okluzalne ravni, a potom klasifikovana prema Ma’aita-i i Alwrikat- na sledeći način:

distoangularni položaj: (više od 100°); vertikalni položaj: (80–100°); mezioangularni položaj:

(20–80°); horizontalni položaj (manje od 20°). Pozicije neizniklih trećih donjih molara u odnosu

na donju ivicu mandibule biće svrstane u dve klase: klasa α: najkraće rastojanje od površine

trećeg molara do donje ivice mandibule je veće ili jednako rastojanju između susednog drugog

molara i donje ivice mandibule; klasa β: najkraće rastojanje od površine trećeg molara do donje

ivice mandibule je manje od rastojanja između susednog drugog molara i donje ivice

.

Radiološka dijagnoza preloma će biti postavljena na osnovu prisustva jednog od sledećih

radioloških kriterijuma preloma: linije preloma, prekida kontinuiteta ivica kosti i dislokacije

fragmenata.

Od mnogobrojnih klasifikacija i podela, za definisanje lokalizacije preloma donje vilice odabrali

smo u praksi prihvaćenu i široko primenjivanu kliničku podelu donje vilice na regione, usled

njene najveće sličnosti sa istoimenom radiološkom podelom i prilagodljivosti primeni na

ortopantomogramu. Odabrana klinička podela uz to pruža mogućnost za pouzdano određivanje

lokalizacije preloma.

Prelomi pojedinih regiona donje vilice će biti definisani na sledeći način:

Pod prelomom bradnog regiona (symphysis/parasimphysis) podrazumevaće se prelom

lokalizovan u središnjem delu vilice, između zamišljenih linija koje dodiruju distalne površine

korena levog i desnog očnjaka.

Pod prelomom tela donje vilice (corpus mandibulae) podrazumevaće se prelom lokalizovan u

regionu omeđenom linijom tangentom distalne površine očnjaka i linijom tangentom distalne

površine distalnog korena drugog molara.

Pod prelomom ugla donje vilice (angulus mandibulae) podrazumevaće se prelom lokalizovan u

regionu čije su granice: linija koja dodiruje distalnu površinu distalnog korena drugog molara i

linija preseka okluzalne ravni i vilične grane.

Pod prelomom grane donje vilice (ramus mandibulae) podrazumevaće se prelom koji se pruža

od prednje ka zadnjoj ivici grane, a lokalizovan je u regionu omeđenom linijom preseka

okluzalne ravni i vilične grane i njoj paralelnom linijom koja prolazi kroz najnižu tačku

donjeviličnog useka (incisura mandibulae).

Pod prelomom zglobnog nastavka (processus condylaris) podrazumevaće se prelom koji se

pruža od bilo koje tačke na donjeviličnom useku (incisura mandibulae) ka zadnjoj ivici vilične

grane.

Pod prelomom mišićnog nastavka (processus coronoideus) podrazumevaće se prelom koji se

pruža od bilo koje tačke na donjeviličnom useku (incisura mandibulae) ka prednjoj ivici vilične

grane.

2.2.Prospektivna kliničko-epidemiološka studija

Prospektivna kliničko-epidemiološka studija će se sprovoditi na klinici za Maksilofacijalnu

hirurgiju Stomatološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, tokom 2013.godine.

Podaci koji će se evidentirati su :

● Starost pacijenta u trenutku povređivanja

● Pol pacijenta ( M / Ž )

● Način povređivanja (saobraćajni udes, fizički sukob, pad, sport, povreda na poslu,

jatrogeni prelom)

● Mesto dejstva traumatske sile (anamnestički podatak)

● Vrsta preloma donje vilice- na osnovu kliničkog pregleda i snimka: ortopantomograma i

postero-anteriornog radiograma donje vilice.

● Prisustvo/odsustvo trećeg donjeg molara- na osnovu ortopantomograma.

● Stepen izniklosti, angulacija, broj korenova i udaljenost donjeg trećeg molara od donje

ivice ugla donje vilice, u slučaju prisustva ovog zuba.

Statistička analiza

Dobijeni podaci će biti statistički analizirani korišćenjem SPSS programa, verzija 17 (SPSS,

Inc., Chicago, IL, USA). Podaci će biti analizirani najpre deskriptivnim statističkim metodama,

pri čemu će isti biti prikazani u formi srednje vrednosti i standardne devijacije, i u formi

apsolutnih vrednosti i procenata. Za ispitivanje postojanja razlika između tipova preloma i načina

povređivanja u odnosu na pol i starost biće korišćeni analitički neparametarski testovi (Hi-

kvadrat test- , Kruskal Walis test). Upoređivanje prevalenci preloma u regijonu donjeviličnog

ugla i zglobnog nastavka između grupa pacijenata sa i bez prisutnog donjeg trećeg molara će biti

izvedeno Hi-kvadrat ( ) testom. Upoređivanje prevalenci preloma u regionu donjeviličnog ugla

i zglobnog nastavka između grupa pacijenata sa prisutnim donjim trećim molarom u različitim

položajima i u različitom eruptivnom statusu biće izvedeno Kruskal Walis testom. Za ispitivanje

uticaja broja korenova donjeg trećeg molara na prevalencu preloma u regionu donjeviličnog ugla

i zglobnog nastavka u odgovarajućim polovinama donje vilice biće korišćen Kruskal Walis test.

Korišćenjem adekvatnog regresionog modela ispitivaće se povezanost svakog faktora rizika sa

tipom preloma i u multivarijantnom regresionom modelu izdvajati prediktori pojave različitih

tipova preloma. Rezultati će se smatrati statistički značajnim, ukoliko je P< 0,05.

Literatura

1) Zix JA, Schaller B, Lieger O, Saulacic N, Thorén H, Iizuka T. Incidence, aetiology and

pattern of mandibular fractures in central Switzerland. Swiss Med Wkly. 2011 May

27;141:w13207.

2) Rashid A, Eyeson J, Haider D, van Gijn D, Fan K. Incidence and patterns of mandibular

fractures during a 5-year period in a London teaching hospital. Br J Oral Maxillofac Surg. 2013

Dec;51(8):794-8.

3) B.P. Hanson, P. Cummings, F.P. Rivara, M.T. John. The association of third molars with

mandibular angle fractures: a meta-analysis. J Can Dent Assoc. 2004 Jan;70(1):39–43.

4) J.T. Lee, T.B. Dodson. The effect of mandibular third molar presence and position on the risk

of an angle fracture. J Oral Maxillofac Surg. 2000 Apr;58(4):394–8.

5) N. Safdar, J.G. Meechan. Relationship between fractures of the mandibular angle and the

presence and state of eruption of the lower third molar. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral

Radiol. 1995 Jun;79(6):680–4.

6) Duan DH, Zhang Y. Does the presence of mandibular third molars increase the risk of angle

fracture and simultaneously decrease therisk of condylar fracture? Int J Oral Maxillofac Surg.

2008 Jan;37(1):25-8.

7) Thangavelu A, Yoganandha R, Vaidhyanathan A. Impact of impacted mandibular third molars

in mandibular angle and condylar fractures. Int J Oral Maxillofac Surg. 2010 Feb;39(2):136-9.

8) Özçakir-Tomruk C, Arslan A. Mandibular angle fractures during third molar removal: a report

of two cases. Aust Dent J. 2012 Jun;57(2):231-5.

9) Ethunandan M, Shanahan D, Patel M. Iatrogenic mandibular fractures following removal of

impacted third molars: an analysis of 130 cases.Br Dent J. 2012 Feb 24;212(4):179-84.

10) Cankaya AB, Erdem MA, Cakarer S, Cifter M, Oral CK. Iatrogenic mandibular fracture

associated with third molar removal. Int J Med Sci. 2011;8(7):547-53.

11) Grau-Manclús V, Gargallo-Albiol J, Almendros-Marqués N, Gay-Escoda C. Mandibular

fractures related to the surgical extraction of impacted lower third molars: a report of 11 cases. J

Oral Maxillofac Surg. 2011 May;69(5):1286-90.

12) Iida S, Hassfeld S, Reuther T, Nomura K, Mühling J. Relationship between the risk of

mandibular angle fractures and the status of incompletely erupted mandibular third molars. J

Craniomaxillofac Surg. 2005 Jun;33(3):158-63.

13) Inaoka SD, Carneiro SC, Vasconcelos BC, Leal J, Porto GG. Relationship between

mandibular fracture and impacted lower third molar. Med Oral Patol Oral Cir Bucal. 2009 Jul

1;14(7):349-54.

14) Patil PM. Unerupted lower third molars and their influence on fractures of the mandibular

angle and condyle. Br J Oral Maxillofac Surg. 2012 Jul;50(5):443-6.

15) Takada H, Abe S, Tamatsu Y, Mitarashi S, Saka H, Ide Y. Three-dimensional bone

microstructures of the mandibular angle using micro-CT and finite element analysis: relationship

between partially impacted mandibular third molars and angle fractures. Dent Traumatol. 2006

Feb;22(1):18-24.

16) Bezerra TP, Silva Junior FI, Scarparo HC, Costa FW, Studart-Soares EC. Do erupted third

molars weaken the mandibular angle after trauma to the chin region? A 3D finite element study.

Int J Oral Maxillofac Surg. 2013 Apr;42(4):474-80.

17) Pell GJ, Gregory BT. Impacted mandibular third molars: classification and modified

techniques for removal. Dent Digest 1933;39:330–338.

18) Ma’aita J, Alwrikat A. Is the mandibular third molar a risk factor for mandibular angle

fracture? Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol Endod. 2000 Feb;89(2):143-6.

19) Iida S, Hassfeld S, Reuther T, Nomura K, Mühling J. Relationship between the risk of

mandibular angle fractures and the status of incompletely erupted mandibular third molars.J

Craniomaxillofac Surg. 2005 Jun;33(3):158-63.

Nastavno-naučnom veću Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Odlukom Nastavno-naučnog veća Stomatološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, donetoj na

trećoj redovnoj sednici, održanoj 22.04.2014.godine, imenovana je komisija u sastavu:

Prof.dr Rakočević Zoran, Stomatološki fakultet, Beograd

Prof.dr Marija Đurić, Medicinski fakultet, Beograd

Prof.dr Nenad Filipović, Mašinski fakultet, Kragujevac

Prof.dr Miroslav Vukadinović, Stomatološki fakultet, Beograd

Doc.dr Božidar Brković, Stomatološki fakultet, Beograd

Za ocenu predloga teme doktorske disertacije pod nazivom: „UTICAJ PRISUSTVA I

POLOŽAJA TREĆEG MOLARA DONJE VILICE NA RIZIK ZA NASTANAK PRELOMA U

REGIONU DONJEVILIČNOG UGLA I ZGLOBNOG NASTAVKA“

Kandidat: dr Svetlana Antić

Mentori: Prof.dr Zoran Rakočević

Prof.dr Marija Đurić

Imenovana komisija je proučila predlog teme doktorske disertacije, plan istraživanja kao i

biografiju kandidata i Nastavno-naučnom veću Stomatološkog fakulteta, Univerziteta u

Beogradu podnosi sledeći

IZVEŠTAJ

Dr Svetlana Antić je rođena 04.08.1983.godine u Paraćinu. Završila je Osnovnu školu „Momčilo

Popović Ozren“, Muzičku školu „Milenko Živković“ i Gimnaziju u Paraćinu.

Diplomirala je na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 22.10.2007.godine sa

prosečnom ocenom 9.52 i dužinom studiranja od 5 godina i 22 dana. Proglašena je za najboljeg

studenta treće (školska 2004/’05.) i četvrte godine studija(školska 2005/’06.) i nosilac je nagrade

Univerziteta u Beograduza najboljeg studenta generacije Stomatološkog fakulteta, koji je

diplomirao u školskoj 2007/2008.godini.“

Tokom studija je tri puta učestvovala na Kongresu studenata medicinskih nauka Srbije. Autor je

sledećih radova: „Mogućnosti hirurške terapije u lečenju dijabetičnog stopala“ (46. kongres

studenata medicine i somatologije, Kotor 3.-7.maj 2005.god.), „Ispitivanje učestalosti

novopostavljenih i zamenjenih amalgamskih i kompozitnih restauracija“

(47. kongres studenata medicine i stomatologije; Lepenski Vir 30.04.-04.05.2006.god.),

„Komparacija efekata primene zubnog konca i rastvora sa 0.05% hlorheksidindiglukonata u

održavanju higijene interdentalnih prostora“ (48. kongres studenata medicinskih nauka sa

internacionalnim učešćem; Kopaonik 26.04.-30.04.2007.god.).

Tokom školske 2005/’06.godine bila je demonstrator na Klinici za protetetiku, na predmetu

„Dentalna anatomija“.

Bila je stipendista Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije za

školsku 2006/’07.godinu, grada Paraćina i EFG banke.

Nakon diplomiranja, obavezan pripravnički staž obavila je u domu zdravlja “Novi Beograd“kao i

na Stomatološkom fakultetu, u periodu od 1.12.2007. – 1.12.2008.

2008.godine upisala je dokorske studije na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Odslušala je i položila sve ispite sa prosečnom ocenom 9.65. Tokom doktorskih studija bila je

stipendista Fondacije za stipendiranje naučnog i umetničkog podmlatka i Ministarstva za nauku i

tehnološki razvoj.

2009.godine upisala je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, gde je do sada odslušala 4

godine studija.

Od dana upisa na doktorske studije 7.10.2008.god bila je saradnik u nastavi na predmetu

„Radiologija“ na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. 10.05.2012.godine izabrana je u zvanje

asistenta za naučnu oblast Bazične stomatološke nauke, nastavni predmet „Osnovi kliničke

radiologije“ na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Od 2011.godine je saradnik na realizaciji projekta MNTR br: 45005.

U dosadašnjem postdiplomskom radu učestvovala je na sledećim stručnim skupovima:

-XXI International Symposium on Morphological Sciences- Thaormina 2010.„Intracranial

arteriovenous malformations as a possible cause of endocranial lesions: case report“

-18th Congress of the Balkan Stomatological Society (Bass), Skopje 2013. „Radiological

characteristics of allergic fungal sinusitis in patients with clinically diagnosed chronic

rhinosinusitis“.

Objavila je sledeće naučne radove:

Janovic A, Antic S, Rakocevic Z, Djuric M. Paranasal sinus osteoma: is there any

association with anatomical variations? Rhinology 2013 Mar;51(1):54-60., DOI:10.4193/

Rhino12.130.

Gavric M, Antic S, Jelovac D, ZarevA, Petrović M, Popović V, Antunović M.

Osteonecrosis of the jaw as a serious adverse effect of bisphosphonate therapy and it's indistinct

etiopathogenesis. 2013 DOI: 10.2298/VSP121211025G

Za temu svoje doktorske disertacije dr Svetlana Antić predlaže ispitivanje vezano za nastanak

preloma ugla i zglobnog nastavka donje vilice u zavisnosti od prisustva i položaja donjeg trećeg

molara.

Donja vilica (mandibula) je deo maksilofacijalnog skeleta koji, zbog svoje prominencije i

anatomskih svojstava, pokazuje izrazitu sklonost ka povređivanju i nastanku preloma. Prema

literaturi, postoji povezanost između lokalizacije preloma u donjoj vilici i prisustva donjeg trećeg

molara. Kliničko-epidemiološke studije su pokazale da prisustvo trećeg molara, naročito ako je

ovaj zub neiznikao ili delimično iznikao, povećava rizik za nastanak preloma donje vilice u regiji

ugla. Neki autori su čak predlagali ekstrakciju neizniklih trećih molara u cilju sprečavanja

preloma donjeviličnog ugla. Međutim, otkriveno je i da prisustvo ovog zuba korelira sa značajno

manjom učestalošću preloma zglobnog nastavka mandibule, što je rezultiralo pretpostavkom da

prisustvo donjeg trećeg molara u tom slučaju ima preventivnu ulogu. Obzirom da je, usled slabije

pristupačnosti i većih mogućnosti za nastanak komplikacija, prelom u regionu zglobnog nastavka

teže zbrinuti, postaje sporna opravdanost ekstrakcije donjeg trećeg molara radi sprečavanja

preloma ugla donje vilice.

U nekoliko kliničko-epidemioloških studija ispitivan je uticaj različitog položaja i stepena

izniklosti donjeg trećeg molara na učestalost preloma donjeviličnog ugla i zglobnog nastavka, ali

rezultati dobijeni u pomenutim studijama nisu sasvim usaglašeni.

Upotrebom metode konačnih elemenata- Finite Element Analysis (FEA) analizirana je

distribucija napona značajnog za nastanak preloma, koji se razvija u donjoj vilici pod dejstvom

traumatske sile, ali do sada nije ispitivano kako utiču različiti položaji i stepen izniklosti donjeg

trećeg molara na distribuciju napona u regionu ugla i zlobnog nastavka. Takođe, nije ispitivan

uticaj donjeg trećeg molara na distribuciju napona u pomenutim regionima nakon primene sile u

različitim tačkama: frontalno-u predelu brade i bočno- u predelu tela donje vilice.

Kandidat je za cilj istraživanja odredio da se ispita uticaj prisustva i položaja donjeg trećeg

molara na rizik za nastanak preloma u regionu ugla i zglobnog nastavka donje vilice.

Kako bi se ostvario postavljeni cilj, definisani su zadaci u okviru dva zasebna dela istraživanja.

Prvi deo istraživanja podrazumeva analizu kompjuterskih modela donje vilice primenom metode

konačnih elemenata i ima za zadatak ispitivanje uticaja prisustva i položaja donjeg trećeg molara

na distribuciju napona značajnog za nastanak preloma u regionu ugla i zglobnog nastavka donje

vilice u dva standardna slučaja dejstva traumatske sile: pri dejstvu sile spreda-frontalno (pri

udaru u predelu brade), pri dejstvu sile bočno (pri udaru u predelu tela donje vilice), sa iste i

suprotne strane (ipsilateralno i kontralateralno). Drugi deo istraživanja se odnosi na kliničko-

epidemiološku studiju (retrospektivnu i prospektivnu) koja ima zadatak da ispita uticaj prisustva,

položaja, stepena izniklosti i broja korenova donjeg trećeg molara na učestalost preloma donje

vilice u regionu ugla i zglobnog nastavka, kao i da ispita kakav uticaj na obrazac preloma donje

vilice imaju način povređivanja, pravac i mesto dejstva traumatske sile.

U prvom delu studije će se primenom metode konačnih elemenata analizirati distribucija napona

u regionima ugla i zglobnog nastavka na kompjuterskim modelima donje vilice, a potom i

prosečne i maksimalne vrednosti napona u pomenutim regionima nakon dejstva zadate sile. Za

dobijanje modela donje vilice biće upotrebljeni CT snimci mandibule odrasle osobe muškog

pola, srednje životne dobi, preuzete iz kolekcije Laboratorije za Antropologiju Anatomskog

instituta Medicinskog fakulteta u Beogradu. Kreiraće se četiri modela:

Model br. 1: model donje vilice bez trećih molara

Model br.2: model donje vilice sa prisutnim potpuno izniklim trećim molarima u

vertikalnom položaju

Model br.3: model donje vilice sa prisutnim delimično izniklim trećim molarima u

mezioanguliranom položaju

Model br.4: model donje vilice sa prisutnim neizniklim trećim molarima u

mezioanguliranom položaju

Izrada kompjuterskih modela donje vilice i analiza istih metodom konačnih elemenata biće

sprovedena u Istraživačko razvojnom centru za bioinžinjering (BioIRC) na Mašinskom fakultetu

Univerziteta u Kragujevcu. Primenjenom metodom biće simulirano dejstvo traumatske sile u dva

različita pravca:

-dejstvo frontalne sile- simuliran udarac u predelu brade

-dejstvo lateralne sile- simuliran udarac u predelu tela donje vilice, ipsilateralno i kontralateralno.

Intenzitet primenjene sile će iznositi 2000N delovaće preko površine od 1 c . Za generisanje

mreže konačnih elemenata, definisanje graničnih uslova, osobina materijala, i uslova opterećenja

biće korišćeni programi Geomagic i Mimics. Iz literature će biti preuzete eksperimentalno

izračunate vrednosti modulusa elastičnosti sveže kosti i zuba radi definisanja mehaničkih

osobina kosti i zuba u modelu. Programi PAK i ANSYS će poslužiti za proračun i finalnu

analizu dobijenih podataka.

Potom će se analizirati distribucija napona u regionu ugla i zglobnog nastavka donje vilice, na

svim modelima i to u situaciji kada sila deluje frontalno (u predelu brade) i u situaciji kada sila

deluje bočno (u predelu tela donje vilice) ipsilateralno i kontralateralno, a zatim ispitivati ima li

razlika prosečnim i maksimalnim vrednostima dostignutih napona u pomenutim regionima

između modela.

Metoda konačnih elemenata (finite element method- FEM ili Finite element analysis- FEA) je

numerička metoda koja se široko primenjuje za ispitivanje biomehaničkog ponašanja

geometrijski složenih bioloških struktura. Ova metoda se zasniva na formiranju matematičkog

modela objekta, koji se ispituje tako što se kompleksna geometrijska struktura deli na veliki broj

pravilnih geometrijskih elemenata koji zajedno predstavljaju ispitivani objekat. Metoda konačnih

elemenata omogućava sagledavanje rasporeda napona u materijalu, deformacije objekta,

slabljenje pri cikličnom zamoru, itd. Primenom ove metode, danas je moguće formirati

trodimenzionalne modele izuzetno složenih fizičkih struktura i ispitivati ponašanje materijala

pod uticajem jednog ili više faktora i prevazići ograničenja eksperimentalnih istraživanja na

humanim vilicama.

U drugom delu studije sprovešće se najpre retrospektivna, a zatim i prospektivna kliničko-

epidemiološka studija.

U retrospektivnoj kliničko-epidemiološkoj studiji će se koristiti podaci iz istorija bolesti

pacijenata sa prelomom donje vilice, lečenih na klinici za Maksilofacijalnu hirurgiju

Stomatološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, u periodu od 2000- 2012.godine. Podaci koji

će se evidentirati su: godina rođenja pacijenta, pol pacijenta ( M / Ž ), način povređivanja

(saobraćajni udes, fizički sukob, pad, sport, povreda na poslu, jatrogeni prelom), vrsta preloma

donje vilice- na osnovu dijagnoze i snimka: ortopantomograma i postero-anteriornog radiograma

donje vilice, prisustvo/odsustvo trećeg donjeg molara- na osnovu ortopantomograma, stepen

izniklosti, angulacija, broj korenova i najkraća udaljenost donjeg trećeg molara od donje ivice

ugla donje vilice, u slučaju prisustva donjeg trećeg molara.

Prospektivna kliničko-epidemiološka studija će se takođe sprovoditi na klinici za

Maksilofacijalnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, tokom perioda od

1 godine. Podaci koji će se evidentirati su: godina rođenja pacijenta, pol pacijenta ( M / Ž ),

način povređivanja (saobraćajni udes, tuča, pad, sport, povreda na poslu, jatrogeni prelom),

mesto dejstva traumatske sile (anamnestički podatak), vrsta preloma donje vilice- na osnovu

dijagnoze i snimka: ortopantomograma i postero-anteriornog radiograma donje vilice,

prisustvo/odsustvo trećeg donjeg molara- na osnovu ortopantomograma, stepen izniklosti,

angulacija, broj korenova i najkraća udaljenost trećeg molara od donje ivice ugla donje vilice, u

slučaju prisustva donjeg trećeg molara.

Dobijeni podaci će biti statistički analizirani korišćenjem SPSS programa, verzija 17 (SPSS,

Inc., Chicago, IL, USA). Podaci će biti analizirani najpre deskriptivnim statističkim metodama,

pri čemu će isti biti prikazani u formi srednje vrednosti i standardne devijacije, i u formi

apsolutnih vrednosti i procenata. Za ispitivanje postojanja razlika između tipova preloma i načina

povređivanja u odnosu na pol i starost biće korišćeni analitički neparametarski testovi (Hi-

kvadrat test- , Kruskal Walis test). Upoređivanje prevalenci preloma u regijonu donjeviličnog

ugla i zglobnog nastavka između grupa pacijenata sa i bez prisutnog donjeg trećeg molara će biti

izvedeno Hi-kvadrat ( ) testom. Upoređivanje prevalenci preloma u regionu donjeviličnog ugla

i zglobnog nastavka između grupa pacijenata sa prisutnim donjim trećim molarom u različitim

položajima i u različitom eruptivnom statusu biće izvedeno Kruskal Walis testom. Za ispitivanje

uticaja broja korenova donjeg trećeg molara na prevalencu preloma u regionu donjeviličnog ugla

i zglobnog nastavka u odgovarajućim polovinama donje vilice biće korišćen Kruskal Walis test.

Korišćenjem adekvatnog regresionog modela ispitivaće se povezanost svakog faktora rizika sa

tipom preloma i u multivarijantnom regresionom modelu izdvajati prediktori pojave različitih

tipova preloma. Rezultatiće se smatrati statistički značajnim, ukoliko je P< 0,05.

Na osnovu pregleda podnete dokumentacije Komisija za ocenu predloga teme doktorske

disertacije dr Svetlane Antić donela je sledeći:

ZAKLJUČAK

Cilj koji je kandidat postavio u predlogu teme doktorske disertacije je vrlo aktuelan i u

potpunosti naučno proučavan. Uz primenu predložene metodologije očekuju se rezultati koji bi

mogli razjasniti uticaj donjeg molara na obrazac preloma donje vilice. Obrazloženi predlog teme

doktorske disertacije predstavlja sveobuhvatan pristup problemu povećane fragilnosti regiona

ugla i zglobnog nastavka donje vilice u zavisnosti od faktora vezanih za donji treći molar.

Na osnovu priložene biografije kandidata, obrazloženja teme, plana istraživanja kao i analize

priložene dokumentacije, članovi komisije smatraju da je predložena tema doktorske disertacije

„UTICAJ PRISUSTVA I POLOŽAJA TREĆEG MOLARA DONJE VILICE NA RIZIK ZA

NASTANAK PRELOMA U REGIONU DONJEVILIČNOG UGLA I ZGLOBNOG

NASTAVKA“ kandidata dr Svetlane Antić značajna i aktuelna i da u potpunosti ispunjava

zahteve za originalni naučni doprinos u istraživanjima koja se odnose na prelome donje vilice.

Na osnovu celokupne analize priloženog materijala, Komisija jednoglasno zaključuje da su,

pored zakonskih, ispunjeni i svi ostali formalni uslovi i na osnovu toga predlaže Nastavno-

naučnom veću Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu da kandidatu dr Svetlani Antić

odobri izradu doktorske disertacije pod nazivom:

„ UTICAJ PRISUSTVA I POLOŽAJA TREĆEG MOLARA DONJE VILICE NA RIZIK ZA

NASTANAK PRELOMA U REGIONU DONJEVILIČNOG UGLA I ZGLOBNOG

NASTAVKA“.

Komisija:

Prof.dr Zoran Rakočević, Stomatološki fakultet, Beograd

Prof.dr Marija Đurić, Medicinski fakultet, Beograd

Prof.dr Nenad Filipović, Mašinski fakultet, Kragujevac

Prof.dr Miroslav Vukadinović, Stomatološki fakultet, Beograd

Doc.dr Božidar Brković, Stomatološki fakultet, Beograd

Na osnovu člana 50. Statuta Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nastavno naučno veće Stomatološkog fakulteta, na VI redovnoj sednici u školskoj 2013/14. godini, održanoj 23.09.2014. godine, donelo je sledeću

O D L U K U

Usvaja se pozitivan izveštaj stručne komisije za ocenu predloga teme doktorske disertacije dr Svetlane Antić pod nazivomUTICAJ PRISUSTVA I POLOŽAJA TREĆEG MOLARA DONJE VILICE NA RIZIK ZA NASTANAK PRELOMA U REGIONU DONJEVILIČNOG UGLA I ZGLOBNOG NASTAVKA.

Utvrđuje se da kandidat može pristupiti radu na doktorskoj disertaciji pod navedenim nazivom, pod uslovom da se sa izveštajem komisije i odlukom ovog Veća saglasi Veće naučnih oblasti medicinskih nauka Univerziteta u Beogradu.

Za mentore kandidatu imenuju se prof. dr Zoran Rakočević i prof. dr Marija Đurić.

Odluku dostaviti: - Veću naučnih oblasti medicinskih nauka Univerziteta u Beogradu - Imenovanom/oj, - Mentorima (2), - Veću, - Odseku za nastavu, - Pisarnici.

Referent kadrovskog odseka Violeta Rastović

Dekan Stomatološkogfakulteta

Prof.drMiroslavVukadinović

Obrazac 1.

Fakultet STOMATOLOŠKI UNIVERZITET U BEOGRADU

STRUČNO VEĆE ZA MEDICINSKE

Broj zahteva NAUKE

(Naziv stručnog veća kome se zahtev upućuje, aglasno

članu 6. i članu 7. stav 1 .ovog pravilnika)

(Datum)

Beograd, Studentski trg br.1

ZAHTEV

za davanje saglasnosti na predlog teme doktorske disertacije

Molimo da, shodno članu 57. st.3. Zakona o univerzitetu ("Službeni glasnik RS" br. 21/02), date saglasnost Na predlog teme doktorske disertacije:

UTICAJ PRISUSTVA I POLOŽAJA TREĆEG MOLARA DONJE VILICE NA RIZIK

ZA NASTANAK PRELOMA U REGIONU DONJEVILIČNOG UGLA I ZGLOBNOG NASTAVKA

NAUČNA OBLAST KLINIČKE STOMATOLOŠKE NAUKE

PODACI O KANDIDATU: 1.Ime, ime jednog od roditelja i prezime kandidata:

SVETLANA ZORAN ANTIĆ 2. Naziv i sedište fakulteta na kome je stekao visoko obrazovanje:

STOMATOLOŠKI FAKULTET U BEOGRADU 3. Godina diplomiranja: 2007. 4. Naziv magistarske teze kandidata: /

5. Naziv fakulteta na kome je magistarska teza odbranjena: / 6. Godina odbrane magistarske teze: / 7. Naziv fakulteta na kome je kandidat završio doktorske studije: / odsek, smer ili grupa / Godina završetka doktorskih studija: / Obaveštavamo vas da je Nastavno naučno veće (naziv nadležnog tela fakulteta) na sednici održanoj 23.09.2014. razmotrilo predloženu temu i zaključilo da je tema podobna za izradu doktorske disertacije. DEKAN FAKULTETA _____________________________ Prof. dr Miroslav Vukadinović Prilog: 1. Predlog teme doktorske disertacije sa obrazloženjem, 2. Akt nadležnog tela fakulteta o podobnosti teme za izradu doktorske disertacije.