REPURUKA E Kosovi;;s - PEnYSJIHKA KOCOUO - REI'UBLIC OF KOSOVO

GJYKATA KUSHTETUESE

YCTABHH CY)J,

CONSTITUTIONAL COURT

Pri.~tina, 2. moja 2018. godine Br. ref.: RK 1229/ 18

RESENJE 0 NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slucaju br. KI72/17

Podnosilac

Ajkune Sbala

Ocena ustavnosti presude Rev. br. 15/2017 Vrhovnog suda od 8. marta 2017. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

usastavu:

Arta Rama-Hajrizi, predsednica Ivan Cukalovic, zamenik predsednika Altay Suroy, sudija Almiro Rodrigues, sudija Snezhana Botusharova, sudija Bekim Sejdiu, sudija Selvete Gerxhaliu-Krasniqi, sudija i Gresa Caka-Nimani, sudija

Podnosilac zahteva

1. Zahtev je podnela Ajkune Shala iz Pristine eu daljem tekstu: podnositeljka zahteva) koju zastupa Ramiz Suka, advokat iz Pristine.

1

Osporena odluka

2. Podnositeljka zahteva osporava presudu Rev. br. 15/2017 Vrhovnog suda Kosova od 8. marta 2017. godine, kojom je odbijena, kao neosnovana, revizija podnositeljke podneta na presudu AC. br. 2326/2013 Apelaeionog suda od 31. oktobra 2016. godine.

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar je oeena ustavnosti osporene odluke, kojom su, navodno, podnositeljki zahteva povredena prava i slobode garantovane clanom 31. [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) i clanom 6. [Pravo na pravicno sudenje] Evropske konveneije 0 ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLjP).

Pravniosnov

4. Zahtev je zasnovan na clanu 113. [Jurisdikeija i ovlascene strane] Ustava, clanu 47. Zakona 0 Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 29. Poslovnika 0 radu Suda (u daljem tekstu: Poslovnik 0 radu).

Postupak pred Sudom

5 . Dana 20. juna 2017. godine, podnositeljkaje podnela zahtev Sudu.

6. Dana 22. juna 2017. godine, predsednica Suda je imenovala sudiju Almira Rodriguesa za sudiju izvestioea i Vece za razmatranje, sastavljeno od sudija: Ivan Cukalovic (predsedavajuci), Bekim Sejdiu i Selvete Gerxhaliu-Krasniqi.

7. Dana 26. jula 2017. godine, Sud je obavestio podnosite\jku 0 registraeiji zahteva i kopiju zahteva je prosledio Vrhovnom sudu.

8. Dana 22. februara 2018. godine, Vece za razmatranje je razmotrilo izvestaj sudije izvestioea i iznelo preporuku Sudu 0 neprihvatljivosti zahteva.

Pregled cinjenica

9 . Dana 17. jula 2001. godine, suprug podnositeljke zahteva je tokom izvrsavanja radnih obaveza na gradilistu poslodavea (u daljem tekstu : poslodavae) doziveo telesne povrede, od kojih je preminuo.

10. Dana 16. novembra 2005. godine, Opstinski javni tuzilae je (u daljem tekstu: OJT) podneo ondasnjem Opstinskom sudu optuznieu PP. br. 1799-1/2001 protiv poslodavea, zbog osnovane sumnje da je izvrsio krivicno delo izazivanja opste opasnosti.

11. Dana 11. novembra 2008. godine, ondasnji Opstinski sud je (presudom P. br. 2909/03) odbaeio optuznieu i prekinuo krivicni postupak protiv poslodavea zbog "apso/utnog zastarevanja krivicnog gonjenja."

2

12. Dana 6. novembra 2007. godine, podnositeljka zahteva je podnela civilnu tuzbu Opstinskom sudu, trazeci da se obaveze poslodavac "da tuziocima isplati iznos na ime naknade materijalne i nematerijalne stete za roditelja, odnosno supruga."

13. Dana 19. februara 2013. godine, sadasnji Osnovni sud je (presudom C. br. 2418/07), odbacio tuzbeni zahtev podnositeljke, uz obrazlozenje da prema clanu 358. ZOO-a "Prekid zastarevanja krivicnog gonjenja povlaCi za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu stete."

14. Podnositeljka zahteva je podnela zalbu Apelacionom sudu protiv presude Osnovnog suda "zbog bitnih povreda odredbi parnicnog postupka, pogresnog i nepotpunog utvrdivanja cinjenicnog stanja i pogresne primene materijalnog prava."

15. Dana 31. oktobra 2016. godine, Apelacioni sud je (presudom Ac. br. 2326/13) odbacio, kao neosnovanu, zalbu podnositeljke zahteva i potvrdio presudu Osnovnog suda, smatrajuci da je "prvostepeni sud pravicno odlucio kada je odbio u potpunosti kao neosnovan tuzbeni zahtev tuzilaca zbog zastarevanja zahteva za naknadu stete."

16. Podnositeljka je Vrhovnom sudu podnela zahtev za reVlzIJu presude Apelacionog suda, "zbog povrede odredbi parnicnog postupka i pogresnog sprovodenja materijalnog prava."

17. Dana 8. marta 2017. godine, Vrhovni sud je (presudom Rev. br. 15/2017) odbio, kao neosnovanu, reviziju podnositeljke zahteva i obrazlozio da je " ... drugostepeni sud pravicno sproveo materijalno pravo kada je odbio kao neosnovanu, zalbu tuzilaca, i kada je potvrdio presudu prvostepenog suda, [. . .] ... jer prema odredbi Clana 376 ZOO-a, rok zastarevanjaje 3 (tri) godine odnosno pet godina od dana izazivaTya stete za svaki slucaj."

Navodi podnosioca

18. Podnositeljka zahteva tvrdi da Zakon 0 radu koji je bio na snazi u vreme smrti njenog supruga obavezuje poslodavca da nadoknadi stetu koja je naneta na radu i u slucajevima kada zaposleni nije krivac za nesrecu.

19. Dalje, podnositeljka zahteva smatra su joj sudovi, odbijanjem njenog tuzbenog zahteva za kompenzaciju, povredili prava i slobode garantovane clanom 31. Ustava i clanom 6. EKLjP-a.

20. Sud primecuje da podnositeljka u zahtevu nije izricito navela koje resenje trazi od Suda.

Prihvatljivost zahteva

21. Sud prvo ispituje da Ii zahtev ispunjava uslove prihvatljivosti, koji su utvrdeni Ustavom i dalje obrazlozeni Zakonom i propisani Poslovnikom 0 radu.

3

22. U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1 i 7, clana 113. [Jurisdikcija i ovlascene strane] Ustava, koji propisuju:

1. Ustavni sud odlucuje samo u slucajevima koje su ovlaseene strane podnele sudu na zakonit nacin. [. ..]

7- Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova pmva i slobode koje im gamnhge ovaj Ustav prekrsena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pmvna sredstva, regulisanim zakonom.

23. Sud se poziva i na clan 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuje:

Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok pocinje od dana kada je podllosilac primio sudsku odluku.

24. U tom smislu, Sud smatra da je podnositeljka zahteva ovlascena strana koja osporava presudu Vrhovnog suda, ona je iscrpela pravna sredstva i podnela je zahtev u propisanom roku.

25. Medutim, Sud se dalje poziva na clan 48. [Tacnost podneska] Zakona, koji propisuje:

Podnosilac podneskaje dtd:an dajasno naglasi to koja prava i slobode su mu povredena i kojije konkretan aktjavnog organa koji podnosilac zeli da ospori.

26. Pored toga, Sud uzima u obzir stavove (1) (d) i (2) (b) pravila 36 [Kriterijum 0 prihvatljivosti], Poslovnika 0 radu, koji propisuju:

(1) Suduje dozvoljello da reiiava zahtev:

(d) akoje zahtev primafacie opmvdan iii nije ocigledno Ileosnovall.

(2) Sud proglasava zahtev kao ocigledno neosnovan kada zakljuci:

[ ... J

(b) da izllete cilljellice ni na koji nacin ne opravdavaju tvrdnju 0 krsenju llstavnih prava.

27. Sud podseca da podnositeljka zahteva tvrdi povredu prava na pravicno i nepristrasno sudenje, jer su redovni sudovi odbili njen tuzbeni zahtev za naknadu za smrt njenog supruga koja je nastala na poslu.

28. Stirn u vezi, Sud prvo primecuje da su se redovni sudovi iskljucivo bavili proceduralnim pitanjima u vezi sa rokovima zastarevanja zahteva za naknadu stete.

29. U stvari, Sud primecuje da su tuzbeni zahtev podnositeljke, zalbe i revizija odbaceni, jer su, kao sto je naveo Vrhovni sud "slldovi nizih instanci pmvicno

4

ocenili da je suprug [podnositeljke zahteva], (00.) izgubio zivot na posiu 17072001. godine, a tuzioci su podneli tuzbu sudu 6.11.2007 godine, vise od 6 (sest) godina, a prema odredbi ciana 376 ZOO-a, rok zastarevanjaje 3 (tri) go dine odnosno pet godina od dana izazivanja stete za svaki slucaj."

30. U stvari, Sud podseca da je Osnovni sud utvrdio da se tuzbeni zahtev podnositeljke ne moze usvojiti, jer clan 358 (2) ZOO-a, propisuje da "prekid zastarevanja krivicnog gonjenja poviaci za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu stete."

31. Sud takode podseca da je Apelacioni sud primetio da je suprug podnositeljke zahteva "poginuo 17072001. godine, a tuzioci su podneli tuzbu 6.11.2007. godine, sto znaCi daje prosio vise od 6 godina." Apelacioni sud je utvrdio daje "zahtev za naknadu zastareo u smisiu CIana 376 ZOO-a kojim je predvic1en rok od 3 godine za zastarevanje."

32. Sud smatra da odluke redovnih sudova potpuno objasnjavaju zasto tuzbeni zahtev podnositeljke za naknadu za smrt njenog supruga nije mogao da se usvOJI.

33. Sud podseca da se u skladu sa clanom 53. [Tumacenje odredbi Ijudskih prava] Ustava "osnovna prava i siobode zagarantovana ovim Ustavom tumace u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda za Ijudska prava."

34. U tom smislu, Sud ponavlja da slicno ESLjP-u, nije funkcija Ustavnog suda da se bavi greskama u Cinjenicama iIi zakonu navodno pocinjenih od strane redovnih sudova (pitanje zakonitosti), osim i u meri u kojoj su mogle povrediti prava i slobode zasticene Ustavom (pitanje ustavnosti). (Vidi: slucaj ESLjP-a, Garcia Ruiz protiv Spanije, br. 30544/96, 21. januar 1999. godine, § 28).

35. Stoga, Sud istice da je uloga Ustavnog suda sarno da obezbedi postovanje prava garantovanih Ustavom i drugim pravnim instrumentima. Stoga, ne moze da deluje kao sud "cetvrte instance". (Vidi: ESLjP, slucaj Akdivar protiv Turske, br. 21893/93, od 16. septembra 1996. godine, § 65; vidi takode: Ustavni sud: slucaj KI86/n, podnosilac zahteva: Milaim Berisha, resenje od 5. aprila 2012. godine).

36. Sud smatra da su odluke redovnih sudova, dok su delovale pod svojom nadleznoscu, primenile zakon na opravdan i pravican nacin.

37. Stavise, na podnositeljki zahteva je bilo da predoci dokaze i izgradi argumente, koji ukazuju na ustavnu povredu njenog prava na pravicno i nepristrasno sudenje. (Vidi: slucaj Ustavnog suda br. KI19/14 i KI21/14, Taftl Qorri i Mehdi Syia, resenje od 5. decembra 2013. godine).

38. Medutim, Sud smatra da niSta u slueaju predstavljenom od strane podnositeljke ne ukazuje da su postupci pred redovnim sudovima bili nepravicni iii proizvoljni da bi Ustavni sud mogao da utvrdi da su oni mogli da povrede prava i slobode zasticene Ustavom, odnosno da je srZ prava na pravicno i nepristrasno sudenje bilo povredeno iii da su podnositeljki zahteva

5

uskracene bilo kakve procesne garancije, sto bi dovelo do povrede clana 31. Ustava iii clana 6. 1 EKLjP-a.

39. Osim toga, Sud primecuje da je podnositeljka zahteva imala koristi od kontradiktornog postupka, gde je bila u mogucnosti da podnese argumente koje je smatrala relevantnim za njen slucaj. Pravni razlozi za odluke redovnih sudova kojima je odbijen, kao neprihvatljiv, njen tuzbeni zahtev su detaljno izlozeni.

40. Dakle, Sud smatra da su, gledano u celosti, postupci pred redovnim sudovima bili opravdani i pravicni u smislu clana 31. Ustava i clana 6. 1 Konvencije.

41. Dakle, zahtev podnositeljke je ocigledno neosnovan na ustavnim osnovama i neprihvatljiv je u skladu sa pravilom 36 (1) (d) i (2) (b) Poslovnika 0 radu.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa clanom 113.7 Ustava, clanom 48. Zakona i pravilima 36 (1) (d) i (2) (b) i 56 (2) Poslovnika 0 radu, 22. februara 2018. godine, jednoglasno

ODLU(:UJE

1. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

II. DA DOSTAVI OVU odluku stranama;

III. DA OBJAVI ovu odluku u Sluzbenom listu, u skladu sa clanom 2004 Zakona;

IV. Ova odluka stupa na snagu odmah.

Sudija izvestilac Ustavnog suda

A1miro Rodrigues

6