Region Uzice Rezultati Poslovanja u 2015

8/17/2019 Region Uzice Rezultati Poslovanja u 2015

1/7

1

POSLOVANJE PRI VREDE REGIONA UŽICE U 2015.GODINI

I ndustri jska proizvodnja

Industriјskа prоizvоdnjа regiona Užice u 2015. gоdini zаbеlеžilа је rast od 4.3% u оdnоsu isti pеriоd 2014.gоdinе. U decembru 2015. u odnosu na isti mesec prethodne godine obim industrijske proizvodnje je ostvaren je u istom obimu a odnosu na prosečnu mesečnu proizvodnju iz prethodnegodine obim je povećan za 5,3%.

U periodu od januara do decembra 2015. gоdine, u оdnоsu nа isti pеriоd prеthоdnе gоdinе sva trisektora industrije ostvarila su rast proizvodnje i to: sеktоr preradjivačke industrije zа 6%, sеktоr

snаbdеvаnjа еlеktričnоm еnеrgiјоm, gаsоm i pаrоm zа 1,6% i sеktоr rudarstva za 4,5%. Najveći uticaj na rast fizičkog obima industrijske proizvodnje Užičkog regiona imala je prеrаĎivаčkа industriја, koja ima zаstupljеnost u strukturi ukupnе industriјe sa preko 90%. Usektoru rudarstva koji ima približno 2% učešća u ukupnoj industriji u poslednjih nekoliko mesecidošlo je do rasta aktivnosti tako da je kumulativno ostvareno povećanje od 4,5%. U sektorusnabdevanja električnom energijom procenat ostvarenog rasta mnogo je niži u odnosu na

prethodne godine.

RЕPUBLIKА RЕGIОN

Ø 2014= 100 Ø 2014= 100

Rеpublikа/Rеgiоn

X I I 2 0 1 5

P r о s е k

2 0 1 4

I - X I I 2 0 1 5

P r о s е k

2 0 1 4

X I I 2 0 1 5

X I I 2 0 1 4

I – X I I 2 0 1 5

I – X I I 2 0 1 4

X I I 2 0 1 5

P r о s е k

2 0 1 4

I - X I I 2 0 1 5

P r о s е k

2 0 1 4

X I I 2 0 1 5

X I I 2 0 1 4

I – X I I 2 0 1 5

I – X I I 2 0 1 4

Industriја- ukupnо 118,3 108,3 111,0 108,2 105,3 104,3 100,0 104,3

Rudаrstvо 125,5 110,5 137,0 110,5 89,9 106,0 122,1 106,0

PrеrаĎivаčkа industriја 108,9 105,3 100,6 105,3 107,9 104,5 105,8 104,5

Prоizvоdnjа еlеktričnе

еnеrgiје

152,3 118,8 144,5 118,8 82,9 101,6 55,2 101,6

U 2015. godini od ukupno 17 industrijskih grana zastupljenih na području Regiona, 11 granaostvarilo je rast, a 6 privrednih grana pad proizvodnje. Najveći rast ostvaren je u:


2/7

2

-Proizvodnji proizvoda od gume i plastike (I-135,4)

-Proizvodnji pića (I-117,0)-Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (111,4)

-Proizvodnji električne opreme (I-110,7)

-Proizvodnji prehrambenih proizvoda (I-108,1)-Proizvodnja motornih vozila i prikolica (I-107,9)

- Uslužnim delatnostima u rudarstvu (I-106,0)-Proizvodnji metalnih proizvoda, osim mašina (I-105,4)

Najniži indeksi fizičkog obima zabeleženi su u:- Proizvodnji drveta i proizvodima od drveta (I-65,4)

- Proizvodnji tekstila (I-77,3)

- Proizvodnji odevnih predmeta (I-77,1)

Proizvodnja osnovnih metala, grana sa najvećim učešćem u ukupnoj industriji Regiona, povećala je fizički obim industrijske proizvodnje u odnosu na prošlogodišnji nivo za 2% (ostvaren je indeksI-102).

Indeksi industriјskе prоizvоdnjе pо rоbnim grupаmа

XII2015

prosek2014.

I -X I I 2015

prosek2014.

XI I 2015

XI I 2014

I – XI I 2015

I - XI I2014

Еnеrgiја 82,9 101,6 55,2 101,6Intеrmеdiјаrni prоizvоdi 110,8 107,4 119,8 107,4Kаpitаlni prоizvоdi 118,4 104,7 98,7 104,7Trајni prоiz. zа širоkupоtrоšnju

111,4 104,4 105,8 104,4

Nеtrајni prоiz. zа širоkupоtrоšnju

82,1 92,0 66,9 92,0

Industriјskа prоizvоdnjа- ukupnо 105,3 104,3 100,0 104,3

Izvor:RZS

Analiza po namenskim grupama pokazuje da su najbolji rezultati u toku 2015. ostvareni u

sektoru intermedijarnih proizvoda (I-107,4), kapitalnim proizvodima (104,7) i trajnim

proizvodima za široku potrošnju (I-104,4). U sektoru energije ostvaren je mali rast od 1,6% dok je u sektoru netrajnih proizvoda za široku potrošnju zabeležen pad od 8% (I-92).

Ukupan rast industrijske proizvodnje Regiona u 2015.godini od 4,3%, niži je od rasta ostvarenogna nivou Republike koji je zabeležio povećan je od 8,2%.


3/7

3

Spoljnotrgovinska razmena

Srbija

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar – decembar 2015.godine iznosila je 31,6 milijardi USD što je za 10,9% manje u odnosu na isti period prethodne godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 13,4 milijardi USD, što predstavlja pad od10% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 18,2

milijarde USD, što je za 11,6% manje nego u istom periodu prethodne godine.

Pad izvoza i uvoza, kao i ukupne spoljnotrgovinske razmene, izraženo u dolarima, rezultat je jačanja ove valute, kako u odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro.

Ako izvoz i uvoz posmatramo u evrima uočićemo povećanje i to izvoza 7,8%, a uvoza 5,8%

u odnosu na isti period prošle godine. Deficit iznosi 4,8 milijardi dolara, što čini smanjenje od 15,8% u odnosu na isti period

prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 73,4% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72,0%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,1%);sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (28,9%), Beogradski region (22,8%), Region Јužne iIstočne Srbije (16,1%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43,7%); slede Region Vojvodine(28,1%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,2%), Region Јužne i Istočne Srbije (10,2%),a oko 0,8% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i

Metohija.

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, bili su: Italija (2,2 milijardi dolara), Nemačka(1,7), Bosna i Hercegovina (1,2), Rumunija (0,75) i Ruska Federacija (0,72) a u uvozu,

glavni spoljnotrgovinski partneri, bili su: Nemačka (2,3), Italija (1,9), Ruska Federacija(1,8), Kina (1,5) i MaĎarska (0,9).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisanesporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,8% ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od1734,9 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i

proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožĎe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi. Izvoz Srbije iznosi 2485,8 a uvoz 750,9

mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 331,0%.


4/7

4

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od

ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom. Najveći deficit javlja seu trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i RuskomFederacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Nemačkom,

MaĎarskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Švajcarskom, Austrijom,Belgijom.

Region

Vrednost spoljnotrgovinske razmene ostvarene na području regiona Užice u periodu januar-decembar 2015. godine iznosila je 1.127 miliona USD, od čega izvoz čini 607miliona USD a uvoz 520 miliona USD, ostvareni suficit iznosi 87 miliona USD a

pokrivenost uvoza izvozom je 117%.

U odnosu na 2014. godinu, ukupna spoljnotrgovinska razmena je manja za 13% . U2015. godini izvoz je smanjen za 10%, a uvoz za 17%, tako da je vrednost suficita povećanasa 50 na 87 miliona USD.

Opština Užice učestvuje sa 69% (63% izvoza i 75% uvoza) u ukupnojspoljnotrgovinskoj razmeni Regionaa i jedina je opština sa deficitom u razmeni sainostranstvom. Najveći suficit su ostvarile opštine Arilje, Požega, Čajetina i Kosjerić.

U odnosu na 2014. godinu samo je u opštinama Čajetina i Kosjerić došlo doneznatnog povaćanja izvoza (i suficita) a u opštinama Priboj i Prijepolje do neznatnog

povećanja uvoza. Opština Užice je smanjila deficit u razmeni sa 62,8 miliona USD u 2014.na7,3 miliona u 2015. godini.

Posmatrano po delatnostima, 47% izvoza ostvaruje proizvodnja metala i metalnih

proizvoda, 10,5% prehrambeni proizvodi, 8.9% proizvpodnja ostalih mašina i ureĎaja i 7% proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda. Tri proizvodne grane: proizvodnja metala i

metalnih proizvoda, prodaja i opravka vozila, proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda čine78,9% ukupnog uvoza Regiona.

Posmatrano po robama, najviše smo izvozili proizvode prerade aluminijuma i bakra,voće, odeću i municiju, a u uvozu najviše učestvuju: obojeni metali - aluminijum i bakar,drvo, plastične mase i pamuk.

Zemlje partneri u koje je smo najviše izvozili su: Nemačka, Italija, Bosna iHercegovina, Slovenija, Francuska, SAD, Crna Gora(64% ukupnog izvoza Regiona). Najvećiuvoz ostvaren je iz: Ruske Federacije, Kine i BiH(40% ukupnog uvoza Regiona). Najvećideficit ostvaren je u razmeni sa Ruskom Federacijom (72 miliona USD), a najveći suficit sa

Nemačkom (100 miliona USD). Značajan suficit se ostvaruje i u razmeni sa, SAD(37,4 milUSD),Slovenijom ( 24,5miliona), Italijom(22 miliona USD).

Grupacije zemalja sa kojima je realizovan najveći obim izvoza, preko 80%, suEvropska Unija i bivše jugoslovenske republike. Oko 88% uvoza se odnosi se na Zemlje utranziciji Centralne i Istočne Evrope, Zemlje u tranziciji Istočne i jugoistočne Azije,Evropsku Uniju i bivše jugoslovenske republike.


5/7

5

Zarade

Prosečna zarada u Republici Srbiji u decembru 2015. godine isplaćena je u iznosu od 70763 dinara, a zarada bez poreza i doprinosa u iznosu od 51485 dinara. Najveći nivo zarada ostvaren jeu uslužnom rudarstvu (185555 dinara), eksploataciji nafte i gasa (145580 din) snabdevanjuelektričnom energijom i gasom (106509), u vazdušnom saobraćaju (178490dinara), finansijskimdelatnostima (181527 dinara), racunarskom programiranju i konsaltingu (352209 din),

u pravljačkim delatnostima (154231 dinara) i uslugama reklamiranja i istraživanja tržišta (165464din). Najniži nivo zarada isplaćen je u pojedinim granama preradjivačke industrije ( proizvodnjiodevnih predmeta 38465 din i proizvodnji drveta 40738 din) i trgovini (trgovina na malo 41543

din), koje su i grane sa najvećim brojem zaposlenih u celokupnoj privredi. Nizak nivo zarada prisutan je u uslugama smeštaja i ishrane (delatnost pripremanja i posluživanja hrane i pića-34837dinara).

U vanprivrednim delatnostima u decembru su isplaćene zarade u iznosu od:-državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju (74842din), bez poreza i doprinosa (53730 )- obrazovanju (59894din), bez poreza i doprinosa ( 43069) i

-zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti (74426din), bez poreza i doprinosa (53875 din) .

Isplаćеnе zаrаdе, decembar 2015.gоdinе

Grаd/ оpštinа

Prоsеčnа zаrаdа

ukupnо

Prоsеčnа zаrаdа bеz pоrеzа idоprinоsа ukupnо

RSD

Nоminаlni indеks RSD

Nоminаlni indеks

XII 2015. I- XII

2015.

XII 2015/

XII 2014

I-XII2015/

I- XII2014

XII

2015.

I- XII

2015.

XII 2015/

XII 2014

I-XII 2015/

I- XII 2014

Užice 69269 58277 111.7 98.3 50187 42111 112.1 98.5Sevojno 65282 64486 100.0 98.3 47080 46456 100.3 98.5

Arilje 40504 39598 100.3 103.3 29650 28955 100.4 103.2

Bajina Bašta 50450 49856 100.3 99.4 36763 36283 999.2 99.8Kosjerić 84158 68747 123.4 105.1 60676 49844 122.8 105.2Nova Varoš 49813 46685 107.6 95.7 36225 33860 107.7 95.9Požega 49184 45920 106.5 97.9 35852 33455 106.7 98.5Priboj 44668 42698 141.1 115.4 36218 34202 156.9 121.7

Prijepolje 55103 45024 124.7 101.7 40280 32836 125.2 101.7

Ivanjica 52558 41483 128.3 93.1 38324 30227 128.4 93.5

Čajetina 67419 46376 156.9 101.6 49647 33819 159.3 102.3Zlatib.

oblast

58798 51900 112.4 100.0 43016 37875 113.5 100.6

SRBIЈА 70763 61145 116.2 99.5 51485 44432 116.6 99.8


6/7

6

Nivo prosečne zarade isplaćene na području Zlatiborskog okruga u decembru 2015. godine idalje je niži od republičkog proseka. Prosečno isplaćena zarada u Okrugu od 58798 dinara(43016 dinara bez poreza i doprinosa) čini 84% proseka Republike. Najviši nivo zarada ostvaren

je u Kosjeriću (84158), Sevojnu (65282din) i Užicu (69269din). Regionalni prosek ostvaren je u

opštini Prijepolje (55103 din). Najniži nivo zarada ostvaren je u Arilju (40504dinara) i Priboju(44668). Zlatiborski okrug po visini isplaćene decembarske zarade, od ukupno 25 okruga, čiji se podaci publikuju nalazi se na 15. mestu.

Zaposlenost /nezaposlenost

Poslednji podaci RZS (januar2016.) koji se odnose na prosečnu godišnju zaposlenost u2015.godini, pokazuju da je trenutno na području Regiona zaposleno 71573 lica što je znatnoviše u odnosu na prosečnu zaposlenost iz 2014. (64540 lica), i prosečnu zaposlenost iz2013.godine u kojoj je bilo evidentirano 61987 zaposlenih. Struktura zaposlenosti po

delatnostima duži period nije bitnije menjana, najveći broj zaposlenih angažovan je u preraĎivačkoj industriji, zdravstvu, obrazovanju, trgovini, gr adjevinarstvu i saobraćaju. Informacije o nezaposlenosti po opštinama u decembru 2015. godine date su u sledećem

pregledu.

Opštine Nezaposleni Novoprij

avljeni

Ukupno

zapošljavanjeZapošljavanjena neodredj. v

Zapošljavanjena odredjeno

Zaposleni sa

evidencije

Arilje 1267 56 231 40 191 51

Bajina

Bašta 2174 159 333 38 295 85

Kosjerić 854 61 85 9 76 11Požega 1962 106 265 44 221 67Užice 4414 334 794 71 723 207Čajetina 734 54 225 64 161 44Sevojno 459 39 0 0 0 0

Nova Varoš 2175 159 241 28 213 36

Priboj 5269 187 136 63 73 52

Prijepolje 5487 312 235 61 174 64

Ivanjica 4432 157 598 82 516 178

Zlat. okrug 30203 1581 2648 486 2162 651

I zvor: NSZ-decembar 2015. godine


7/7

7

Cene

Potrošačke cene u decembru 2015. u odnosu na decembar 2014. godine povećane su za 1.5% dok prosečno godišnje povećanje iznosi 1,9%. U decembru 2015. u odnosu na isti mesec prethodne godine

po pojedinim robnim grupama ostvareni su sledeći indeksi: Hrana i bezalkoholna pića (99,9),Alkoholna pića i duvan (108,8), Odeća i obuća (99,0), Stan,voda, el.energija, gas i druga goriva(104,4), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (101,9), Zdravstvo (100,8), Transport (98,0),Komunikacije (102,9), Rekreacija i kultura (103,8), Obrazovanje (102.6), Restorani i hoteli (102.4),

Ostala roba i usluge (101,3).

Inflacija merena indeksom potrošačkih cena

godina I II III IV V V VI VII IX X XI XII

Godišnja stopa

2015 0,1 0,8 1,9 1,8 1,5 1,9 1.0 2.1 1,4 1,4 1,3 1,5

Mesečna stopa

2015 -0,2 0,9 0,7 0,5 -0,3 0,5 -0.9 0.9 0,0 -0,2 -0,1 -0,2

Documents

Region Uzice Rezultati Poslovanja u 2015