Projekt za Liku-2-1.pdf

8/17/2019 Projekt za Liku-2-1.pdf

1/139

AGRONOMSKI FAKULTET SVEUČILIŠTA U ZAGREBU

AGROEKOLOŠKA REGIONALIZACIJA VOĆARSKE PROIZVODNJENA PODRUČJU LIČKO-SENJSKE ŽUPANIJE

Zagreb, svibanj 2009.


2/139

2

AGRONOMSKI FAKULTET SVEUČILIŠTA U ZAGREBUZavod za voćarstvo

Zavod za pedologiju

Projekt : AGROEKOLOŠKA REGIONALIZACIJA VOĆARSKEPROIZVODNJE NA PODRUČJU LIČKO-SENJSKE ŽUPANIJE

Nositelj projekta: Ličko-senjska županija-Upravni odjel za gospodarstvo

Koordinator: Sanja Rukavina, dipl. ing agr.

Izvršitelj projekta: Agronomski fakultet Sveučilišta u Zagrebu

Voditelj projekta i autor voćarskog dijela : Prof.dr.sc. Zlatko ČmelikAutor pedološkog i kartografskog dijela: Prof.dr.sc. Stjepan Husnjak

Ugovor (br. 47/08) za izradu ovog projekta (Broj projekta 0005421-Lika and

Dalmatian Hinterland Project) potpisan je s uredom UNDP u Zagrebu (United Nations

Development Programme) 25. studenog 2008 godine. U okviru navedenog ugovora, Ličko-senjska županija obavezala se sufinancirati izradu ovog projekta u iznosu od 20% ukupnih

troškova, dok preostali dio odnosno 80% troškova sufinancira UNDP. U cilju osiguravanju

pomoći za planiranje daljnjeg razvitka poljoprivrede, osobito voćarske proizvodnje, kao i za planiranje održivog razvoja i racionalnog korištenja poljoprivrednog zemljišta u Ličko-senjskoj županiji UNDP je pokrenuo i razvija partnerskih odnos s Ličko-senjskom županijom.S obzirom da je u današnje vrijeme potrebno raspolagati sa značajnim brojem kvalitetnih i

pouzdanih informacija temeljem kojih je onda moguće donošenje pravovremenih i ispravnihodluka UNDP smatra da ovom studijom osigurava temelje za kvalitetan rast i razvoj voćarske

proizvodnje u županiji.

Zagreb, svibanj 2009.


3/139

3

SADR ŽAJ

1. UVOD 5

2. CILJ ISTRAŽIVANJA 6

3. METODE RADA 6

4. REZULTATI ISTRAŽIVANJA 7

4.1. ZNAČAJKE PODNEBLJA 74.1.1. Oborine 8

4.1.2. Temperature 9

4.2. ZNAČAJKE RELJEFA 124.2.1. Karta nadmorske visine terena 13

4.2.2. Karta nagiba terena 14

4.3. ZNAČAJKE TALA 174.3.1. Pedološka karta Ličko-senjske županije 17

4.3.2. Značajke sistematskih jedinica 244.3.3. Značajke kartiranih jedinica 50

4.4. PROCJENA POGODNOSTI POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTAZA VOĆARSTVO 574.4.1. Koncepcija i kriteriji procjene 57

4.4.2. Rezultati procjene 60

4.4.3. Pogodnost poljoprivrednog zemljišta po voćnim vrstama koje seu datim uvjetima mogu uzgajati 92

4.4.3.1. Procjena pogodnosti zemljišta za maslinu 92

4.4.3.2. Procjena pogodnosti zemljišta za smokvu i bajam 94

4.4.3.3. Procjena pogodnosti zemljišta za marelicu i breskvu 97

4.4.3.4. Procjena pogodnosti zemljišta za trešnju 100

4.4.3.5. Procjena pogodnosti zemljišta za šljivu 103

4.4.3.6. Procjena pogodnosti zemljišta za jabuku 105

4.4.3.7. Procjena pogodnosti zemljišta za krušku 108

4.4.3.8. Procjena pogodnosti zemljišta za drijen i ružin šipak 111

4.4.3.9. Procjena pogodnosti zemljišta za malinu 113

4.4.3.10. Procjena pogodnosti zemljišta za kupinu 115

4.4.3.11. Procjena pogodnosti zemljišta za jagodu 117

4.4.3.12. Procjena pogodnosti zemljišta za borovnicu 119

4.4.3.13. Procjena pogodnosti – rekapitulacija 121

4.5. ANALIZA SADAŠNJEG STANJA I PRIJEDLOG MOGUĆEOBNOVE POSTOJEĆIH VOĆNIH NASADA 1284.5.1. Prijedlog mjera unapređenja voćarske proizvodnje 131

4.6. INFORMACIJSKI SUSTAV « AGROEKOLOŠKA REGIONALIZACIJAVOĆARSKE PROIZVODNJE U LIČKO-SENJSKOJ ŽUPANIJI» 1354.6.1. Struktura informacijskog sustava 135

4.6.2. Način računalnog korištenja 1385. LITERATURA 139


4/139

4

Prilozi:

1. TISKANE KARTE U MJERILU 1:100 000

- Pedološka karta

- Karte pogodnosti poljoprivrednog zemljišta po voćnim vrstama

2. INFORMACIJSKI SUSTAV «Agroekološka regionalizacija voćarske proizvodnje

u Ličko-senjskoj županiji» na CD


5/139

5

1. UVOD

Poljoprivredne površine na području Ličko-senjske županije predstavljaju važan

prirodni resurs za daljnji gospodarski razvitak ovog područja. Posebno je od interesa

korištenje poljoprivrednog zemljišta za razvoj voćarske proizvodnje za koju postaji značajan

interes. Stoga je vrlo važno da je voćarska proizvodnja danas prepoznata u razvojnim

planovima Ličko-senjske županije kao djelatnost od posebnog interesa i značaja za ukupan

razvoj poljoprivredne proizvodnje. Međutim, za daljnje planiranje korištenja zemljišnih

resursa za razvoj voćarstva, nedostaju pravovremene i pouzdane informacije u vidu stručno-

znanstvenih podloga odnosno karti pogodnosti poljoprivrednog zemljišta za pojedine voćne

vrste, te preporuke i smjernice vezane uz izbor podloga, sorti, uzgojnog oblika, gustoće

sklopa i sustava uzgoja, itd.

Jedan od osnovnih preduvjeta za planiranje daljnjeg razvoja te grane poljoprivrede

temeljem karti pogodnosti izrada regionalizacije voćarske proizvodnje. Pored navedenog,

podaci o pogodnosti poljoprivrednog zemljišta za voćarstvo, neophodni za vođenje agrarne

politike i namjenskog kreditiranja obiteljskih poljoprivrednih gospodarstva također nedostaju.

S obzirom na Zakon o novčanim poticajima u poljoprivredi, neophodno je usmjeravati

poticaje za konvencionalnu ili/i ekološku poljoprivredu na način da se uvažavaju prednosti i

nedostaci pojedinog područja u odnosu na zahtjeve voćarskih kultura za koje se poticaji traže.

Ugovor (br. 47/08) za izradu ovog projekta (Broj projekta 0005421-Lika and

Dalmatian Hinterland Project) potpisan je s uredom UNDP u Zagrebu (United Nations

Development Programme) 25. studenog 2008 godine. U okviru navedenog ugovora, Ličko-

senjska županija obavezala se sufinancirati izradu ovog projekta u iznosu od 20% ukupnih

troškova, dok će preostali dio odnosno 80% troškova sufinancirati UNDP.

Vjerujemo da će rezultati ovog projekta kao i izrađeni Informacijski sustav

«Regionalizacija voćarske proizvodnje u Ličko-senjskoj županiji» omogućiti dobivanje pouzdanih, pravovremenih i kvalitetnih informacija neophodnih u budućem planiranju razvoja

voćarstva, posebice na planu mogućnosti stvaranja jasnih i ispravnih koncepcija u sklopu

vođenja agrarne politike i namjenskog kreditiranja poljoprivrednih obiteljskih gospodarstva,

a što je danas izuzetno aktualno.


6/139

6

2. CILJ STUDIJSKOG RADA

Temeljni cilj projekta je segmentirati ukupno voćarsko proizvodno područje Ličko-

senjske županije prema voćnim vrstama i sortama. U okviru navedenog cilja, u definiranim

uzgojnim područjima odrediti će se voćne vrste koje se mogu uzgajati, te dati smjernice

uzgoja. U skladu s agroekološkim uvjetima pojedinih područja preporučiti će se odgovarajuće

podloge. Sorte će se preporučiti također sukladno agroekološkim kao i zakonski definiranim

uvjetima, te tr žišnim perspektivama. Rezultate procjene pogodnosti poljoprivrednog zemljišta

te regionalizacije voćarske proizvodnje prikazati će se na kartama mjerila 1:100.000. Sve

kartografske podatke te rezultate istraživanja povezati će se i organizirati u jedinstveni

informacijski sustav na CD mediju te će se izraditi studija « Agroekološka regionalizacija

voćarske proizvodnje na području Ličko-senjske županije».

Navedena studija kao i informacijski sustav za voćarsku proizvodnju omogućiti će

županijskoj upravi kreiranje učinkovitijeg plana razvoja i subvencioniranja ovih proizvodnji.

3. METODE RADA

Za provedbu opisanih ciljeva ovoga projekta korištene su metode rada uobičajene za

ovu vrstu istraživanja i izradu Informacijskog Sustava. Kako je veći dio ovih istraživanja

izvršen na temelju postojećih podataka, metode rada ponajprije su uključivale temeljitu

pripremu projekta te prikupljanje postojećih materijala. Od postojećih materijala korišteni su

slijedeći materijali:

-Studija-knjiga „Poljoprivreda“ (Husnjak i sur., 2007), izrađena kao dio cjelovitog Plana

navodnjavanja Ličko-senjske županije

-Osnovna pedološka karta Republike Hrvatske (xxx 1973-1986)

- Podaci o klimatskim značajkama (oborinama, temperaturama, i dr.)

za Ličko-senjsku županiju – Hidrometeorološki Zavod, Zagreb

- Topografske karte mjerila 1:100.000

Analiza sadašnjeg stanja voćarske proizvodnje izvršena je na temelju statističkih podataka

(Popis poljoprivrede 2003) i podataka dobivenih od strane Upravnog odjela za gospodarstvo

Ličko-senjske županije, a stanje postojećih nasada voćnjaka utvđeno je terenskim

istraživanjima.


7/139

7

Procjena pogodnosti zemljišta za voćarstvo izvršena je na temelju FAO kriterija procjene

zemljišta (FAO, 1976; Brinkman i Smyth, 1972,) uvažavajući pored značajki tla, klime i

reljefa, ekonomski aspekt poljoprivredne proizvodnje u odnosu na zahtjeve voćnih kultura u

konvencionalnoj i ekološkoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Granica Županije i pojedinih općina korištene su iz prostornog plana Županije u digitalnom

obliku kao granice područja istraživanja. Metode rada, kad je riječ o pretvaranju analognih ili

rasterskih digitalnih podataka u vektorske digitalne podatke, temelje se na Info tehnologiji, a

sukladne su metodologiji izrade zemljišnih informacijskih sustava, odnosno kriterijima i

normativima izrade karata mjerila 1:100.000. U radu je korišten ESRI programski paket,

odnosno ArcInfo i ArcView programi. Za jedinstveni koordinatni sustav podataka odabrana je

Gaus-Krügerova projekcija sa 5 zonom.


8/139

8

4. REZULTATI ISTRAŽIVANJA

4.1. ZNAČAJKE PODNEBLJA

Klimatske prilike kao jedan od čimbenika poljoprivredno proizvodnog prostora mogu

biti značajan ograničavajući čimbenik poljoprivredne proizvodnje. Poznato je da, pored

ostalog nedostatak vlage i topline, kao i višak vlage, mogu predstavljati velika ograničenja za

uzgoj poljoprivrednih kultura. Poljoprivreda je uvelike je ovisna o klimi, koja se javlja kao

dominantan faktor, te ima veliki utjecaj, premda na nju možemo najmanje djelovati. Kako

klima, međutim, uslijed dugogodišnjeg djelovanja pojedinih klimatskih elemenata u

određenom rasponu pokazuje izvjesnu stabilnost, upoznavanje i analiza klime nekog područja

stvara preduvjete za bolju čovjekovu prilagodbu određenom podneblju. Značajke klime

detaljno su prikazane u studiji Plan navodnjavanja Ličko-senjske županije (Husnjak i sur.,

2007). Za ovu priliku odnosno za procjenu pogodnosti zemljišta za proizvodnju voća i

regionalizaciju proizvodnog prostora prema specifičnim zahtjevima pojedinih voćnih kultura,

značajke klime su prikazane na temelju osnovnih klimatskih podataka s meteorološke postaje

Gospić, Ličko Lešće, Lovinac, Korenica, Senj i Pag, i to za razdoblje od 1961. do 2005.

godine.

Na temelju obrađenih klimatskih elemenata u studiji Plan navodnjavanja Ličko-

senjske županije (Husnjak i sur., 2007) razvidno je da ovo područje prema Langovu kišnom

faktoru ima raznoliku klimu. Tako područje Paga ima semihumidnu klimu (Kf=66,5),

područje Otočca, Ličkog Lešća i Gospića imaju humidnu klimu (Kf=121,3; Kf=129,6 i

Kf=158,5), dok područje Lovinca i Korenice imaju perhumidnu klimu (Kf=187, odnosno

Kf=167).

4.1.1. Oborine

U poljoprivrednoj proizvodnji oborine među meteorološkim elementima imaju

dominantan utjecaj. Naime, nedostatak kao i višak oborina samo je djelomično moguće

otkloniti odgovarajućim sustavom biljne proizvodnje, zbog čega su rezultati u biljnoj

proizvodnji uvelike ovisni o količini i rasporedu oborina. Za meteorološke postaje Gospić,

Ličko Lešće, Lovinac, Korenica, Senj i Pag u tablici 1. su prikazane su mjesečne maksimalne,

minimalne i prosječne količine oborina.


9/139

9

Iz tablice 1. je razvidno je da se količina oborina povećava s povećanjem nadmorske

visine (u kontinentalnom dijelu područja), tj od sjeverozapada prema jugoistoku, osim kod

MP Korenica gdje je količina oborina nešto niža u komparaciji s mjestima slične nadmorske

visine. Prosječno u razdoblju vegetacije (travanj-rujan) padne manje od 50% oborina, od

ukupnih godišnjih oborina. Mjesečni oborinski maksimumi su uglavno u proljetnim i

jesenskim mjesecima. Na temelju višegodišnjeg prosjeka i rasporeda količine oborina, može

se zaključiti da je on povoljan za uzgoj voćnih kultura, ali u sušnijim godinama pojavljuju se

rizici za intenzivnu proizvodnju treba planirati melioracijsku mjeru navodnjavanja.

4.1.2. Temperatura zraka

Od klimatskih elemenata veliko značenje imaju i temperature zraka, naročito

apsolutne minimalne, apsolutne maksimalne, srednje mjesečne i godišnje, srednje u razdoblju

vegetacije, pa čak i tijekom pojedinih fenofaza.

Na temelju srednjih mjesečnih temperatura zraka (Tablica 2) razvidno je da područje

Ličkog Lešća, Gospića i Lovinca pripada umjereno toploj klimi (vrijednosti srednjih godišnjih

temp. zraka su u granici 8º C - 12º C), područje Korenice ima umjereno hladnu klimu, dok

primorski dio županije ima toplu klimu. Temperatura zraka (s kojom je povezana) i

temperatura tla utječu na izbor kultura i rokove agrotehničkih zahvata. U proljetnim kasnim i

jesenskim ranim danima za poljoprivredne kulture vrlo je opasna temperatura zraka ispod

0oC, odnosno pojava mraza. Na kontinentalnom području pojava mraza seže sve do kraja

svibnja, a najranija pojava moguća je već u kolovozu.


10/139

Tablica 1: Količina oborina (mm) u nekim mjestima Ličko-senjske županije u razdoblju 1961-2005.

MjeseciMjesto

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

U veg-

taciji

Van

vegetacije

God.

suma

Sred. 101,5 97,9 97,6 109,1 103,1 88,9 63,6 91,1 134,7 152,3 188,5 148,6 590 786 1377

Min. 1,4 11,0 8,2 17,9 14,4 16,3 4,6 0,0 12,7 0,0 18,2 24,1 299 386 910

Gospić

Max. 199,2 2 41,6 2 23,0 2 07,9 2 39,6 2 89,5 1 52,1 2 20,5 3 76,3 5 05,9 4 13,7 3 90,7 971 1174 1768

Sred. 89,2 89,7 86,7 94,8 85,0 79,5 59,6 81,0 107,7 117,9 150,2 123,0 508 657 1164

Min. 0,0 5,4 19,4 24,7 3,9 12,5 2,4 0,0 8,8 0,0 13,4 22,1 289 306 807

Ličko

Lešće

Max. 169,2 1 91,3 2 13,5 1 63,9 2 30,8 1 71,6 1 41,7 2 36,1 2 82,6 3 96,6 4 01,4 3 24,7 755 1028 1468

Sred. 135,7 127,8 124,9 127,6 117,7 104,5 72,9 94,2 149,4 173,8 229,3 186,5 666 978 1644

Min. 3,0 18,7 15,5 26,8 22,7 24,7 11,4 0,0 8,8 0,0 51,7 13,1 376 474 1232

Lovinac

Max. 358,0 314,9 267,7 241,4 281,7 333,7 174,8 260,6 354,6 529,0 508,0 489,1 1135 1453 2162

Sred. 99,2 102,9 94,2 117,8 100,6 102,3 70,9 84,6 121,6 113,5 147,0 129,5 598 686 1284

Min. 0,0 12,4 16,8 46,2 10,7 38,8 11,0 4,1 15,2 10,8 40,0 27,3 322 334 913

Korenica

Max. 253,4 2 72,8 2 10,8 2 15,5 2 13,9 3 53,8 1 78,2 2 13,2 2 82,2 3 34,4 3 42,7 3 66,6 886 967 1768

Sred. 78,9 81,3 83,9 100,4 91,6 86,3 61,4 99,7 138,3 142,8 175,0 123,7 578 686 1263

Min. 0,2 0,7 9,1 26,7 9,1 20,8 4,0 0,0 8,0 0,4 15,4 24,8 210 255 730

Senj

Max. 200,5 2 05,1 1 92,8 2 31,3 2 77,7 2 65,2 1 58,9 2 96,2 3 54,5 4 85,0 3 93,7 3 19,1 933 1026 1815

Sred. 84,5 75,6 72,1 78,0 69,4 55,2 40,8 74,5 111,2 120,4 146,3 110,2 429 609 1038

Min. 0,0 4,4 11,0 27,0 1,4 3,5 0,0 0,0 0,0 0,0 4,3 14,0 197 200 658

Pag

Max. 184,8 2 40,9 2 04,3 1 50,2 1 34,3 1 53,6 1 51,0 4 29,0 2 86,5 4 15,8 4 38,7 3 57,8 812 1129 1482


11/139

11

Tablica 2: Srednja mjesečna i godišnja temperatura zraka( ºC) u nekim mjestima

Ličko-senjske županije u razdoblju 1961-2005

MjeseciMjestoI II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

God.

Sred. -1,4 0,2 3,9 8,2 13,1 16,5 18,5 17,9 13,7 9,3 4,4 -0,3 8,7

Min. -8,8 -4,5 -1,2 4,5 9,4 14,5 16,7 13,9 10,5 4,6 -0,1 -4,8 7,5

Gospić

Max. 3,8 5,5 9,1 11,3 16,3 21,4 21,2 22,9 16,7 12,9 10,2 3,9 10,5

Sred. -0,9 0,8 4,5 8,7 13,3 16,5 18,4 18,1 14,2 9,8 4,9 0,2 9,0

Min. -8,1 -3,9 -0,4 5,3 10,0 14,7 16,3 14,1 11,1 5,8 0,2 -5,0 7,8

Ličko

Lešće

Max. 4,4 6,6 9,5 11,9 16,0 20,8 21,2 22,7 17,5 13,5 11,0 4,5 10,8

Sred. -1,1 0,6 4,1 8,4 13,0 16,3 18,3 18,0 13,8 9,6 4,6 0,0 8,8

Min. -8,6 -4,3 -0,9 4,7 9,4 14,7 16,3 13,8 10,6 4,9 0,2 -4,5 7,6

Lovinac

Max. 4,4 5,6 8,9 11,6 15,7 20,8 20,4 21,5 16,6 13,2 10,0 4,2 10,1

Sred. -1,9 -1,0 3,0 6,8 12,2 15,5 17,4 16,9 12,9 8,5 3,1 -0,5 7,7

Min. -6,1 -6,0 -2,1 3,8 8,6 13,4 15,5 13,1 10,4 4,2 -0,4 -5,2 6,5

Korenica

Max. 3,0 3,4 7,4 9,9 14,6 19,9 19,4 20,5 16,5 11,9 8,2 3,0 9,2

Sred. 5,9 6,7 9,5 13,0 17,8 21,6 24,3 24,2 19,9 15,6 10,9 7,0 14,7

Min. 0,1 0,9 4,9 10,0 14,4 19,6 22,4 20,4 16,9 10,9 7,1 2,7 13,5

Senj

Max. 9,7 10,7 12,8 15,9 20,9 26,9 27,0 29,0 23,2 18,2 15,2 10,1 16,4

Sred. 7,0 7,6 10,2 13,7 18,6 22,4 25,1 24,9 20,7 16,6 11,8 8,2 15,6

Min. 3,3 4,3 5,9 10,6 15,3 20,5 22,9 21,5 17,9 11,9 8,8 5,3 14,8

Pag

Max. 10,2 10,6 13,4 16,3 21,3 26,9 28,1 29,0 23,6 18,9 15,0 10,8 17,1


12/139

12

4.2. ZNAČAJKE RELJEFA

Radi procjene pogodnosti poljoprivrednog zemljišta za voćarstvo, izrađene su

karte nadmorske visine i nagiba terena, s obzirom da nagib i nadmorska visina terena

mogu predstavljati velika ograničenja za voćarstvo, zbog čega se određena područja

tretiraju kao trajno nepogodna te se namjenjuju šumarstvu.

Ličko-senjska županija, najvećim se dijelom prostire između planina Male Kapele i

Plješivice na sjeveru te Velebita na jugu. Manji dio kopnenog dijela županije predstavlja

sjeverni dio otoka Paga, slika 1.

30 0 30 60 KilometersKm

Na tom području prostire se više većih i manjih polja od kojih su važnija Ličko polje,

Krbavsko polje, Gacko polje, Lipovo polje, Brinjsko polje, i dr.


13/139

13

4.2.1. Karta nadmorske visine terena

Na temelju analize karte nadmorske visine terena koja je prikazana na slici 2, utvrđeno

je da na području Ličko-senjske županije visina terena varira od 0 do preko 1.400 m. S

obzirom na prostornu rasprostranjenost utvrđeno je javljanje šest klasa reljefa.

Najrasprostranjenija je klasa koja obuhvaća gorski niži reljef koji zauzima 39,0% površine

županije, tablica 3.


0-200 m200-500 m

700-1.000 m

1.000-1.400> 1.400 m

LEGENDA

Nadmorska visina

500-700 m

Slika 2: Karta nadmorske visine terena


14/139

14

Tablica 3: Povr š ina klasa reljefa

Povr šinaKlasa Naziv

reljefa

Nadmorska

visina, m ha %1 Nizinski i

brežuljkasti

do 200

18.046,4 3,4

2 Brdoviti 200-500 40.853,5 7,6

3 Gorski niži 500-700 208.828,0 39,0

4 Gorski viši 700-1.000 171.862,4 32,1

5 Nisko planinski 1.000-1.400 82.267,6 15,4

6 Visoko planinski >1.400 13.428,1 2,5

Ukupna površina županije 535.286,0 100

Klasu gorskog nižeg reljefa karakterizira dakle nadmorska visina iznad 500 pa do 700 m.

Gorski viši reljef koji karakterizira nadmorska visina od 700 pa do 1.000 m, zauzima

također veliku površinu, odnosno 32,1% županije. Interesantno je napomenuti da se prema

navedenom na oko 50% područja županije nalazi reljef s nadmorskom visinom do 700 m a

na drugih 50% s nadmorskom visinom iznad 700 m.

Po zastupljenosti slijed zatim klasa nisko planinskog reljefa koja zauzima 15,4% županije.

Klasa brdovitog reljefa odnosno terena s nadmorskom visinom od 200-500 m zauzima

svega 7,6% županije. Vrlo malu povr šinu odnosno svega 3,4% županije zauzima klasa

nizinskog i brežuljkastog reljefa s nadmorskom visinom od 0-200 m. Ova klasa prostire se

samo uz uski obalni pojas kopnenog dijela županije, te na otoku Pagu. Najmanju povr šinu

zauzima klasa s visinom terena iznad 1.400 koja dakle predstavlja visoko planinski reljef te

koja zauzima 2,5% županije.

4.2.2. Karta nagiba terena

Osnovni element reljefa su padine sa svojim nagibom. Iz toga razloga, određivanje

nagiba jedan je od bitnih elemenata analize reljefa. Geomorfološka klasifikacija nagiba

temeljena na dominantnim morfološkim procesima koji se aktiviraju ovisno o veličini

nagiba kao i odgovarajućim reljefnim oblicima, primjerena je za korištenje u okviru


15/139

15

procjene pogodnosti zemljišta za različite namijene a tako i za voćarstvo, te je stoga

izrađena karta nagiba koja se prikazuje na slici 3. Prema toj klasifikaciji, nagib se

razvrstava u šest klasa. Utvrđeni rezultati o površinskoj zastupljenosti na području Ličko-

senjske županije, prikazani su u tablici 4.

Najveću površinu zauzima klasa koja predstavlja nagnute terene s nagibom od 8,8 do

21,3%, te koja zauzima oko 36% županije.


LEGENDA

Nagib terena144%

Slika 3: Karta nagiba terena


16/139

16

Tablica 4: Povr š ina klasa nagiba terena

Nagib terena Povr šinaKlasa

nagiba o

%

Značajke nagiba

ha %1 144 strmci i litice, urušavanje 4,0 0,001

Ukupna površ

ina ž

upanije 535.286,0 100,0

Po zastupljenosti slijedi dalje klasa s jako nagnutim terenom koja zauzima oko 27%

područja županije. Klasa s blago nagnutim terenom (3,5-8,8%) zauzima 17% a klasa s

ravnim terenom (


17/139

17

4.3. ZNAČAJKE TALA

4.3.1. Pedološka karta mjerila 1:100 000

Na području Ličko-senjske županije tlo je jedno od najvažnijih prirodnih bogatstva te

predstavlja jedan od najvažnijih prirodnih resursa. Stoga je nužno o tome voditi računa kako

bi ga se iskorištavalo na održivi način te kako bi ga se u očuvanom obliku ostavilo budućim

generacijama.

Za utvrđivanje značajki tla korištena je Pedološka karta Ličko-senjske županije izrađena u

mjerilu 1:100.000 (slika 4) u okviru projekta „Plan navodnjavanje Ličko-senjske županije“

Izrada navedene pedološke karte temeljena je na podacima Osnovne pedološke karte mjerila

1:50.000, te na podacima bonitetne karte mjerila 1:100.000, izrađene za prostorno

planiranje. Pored toga, korišteni su bili i ostali podaci i materijali, koji se prvenstveno

odnose na pedološka istraživanja koja su izvr šena za potrebe razvoja poljoprivrede kao i

izvođenja agrotehničkih i hidrotehničkih melioracija na području županije. Rijeke, jezera, te

veća naselja s okućnicama na karti su posebno izdvojeni na temelju topografske karte

mjerila 1:100.000. Povr šine pod šumama izdvojene su na temelju karte rasprostranjenosti

državnih šuma te karte rasprostranjenosti šuma izrađene na temelju fotointerpretacijesatelitskih snimaka iz 2000 godine.

Na pedološkoj karti izdvojena je ukupno 51 kartirana jedinica tala. Od tog broja 45

kartiranih jedinica tla svrstano je u grupu dominantno automorfnih nemelioriranih tala, a

šest jedinica u grupu dominantno hidromorfnih nemelioriranih tla. Nazivi kartiranih jedinica

tla, postotna zastupljenost sistematskih jedinica, te povr šina kartirnih jedinica (ukupna, pod

šumom i u poljoprivredi) prikazani su u legendi pedološke karte, tablica 5.

Daljnjom analizom i obradom pedološke karte utvrđeno je javljanje 14 tipova tala, odnosno

64 nižih jedinica, na razini podtipova, varijeteta ili formi, a čiji se popis prema postojećoj

klasifikaciji (Škorić 1986) prikazuje u tablici 6. Na temelju podataka o postotnoj

zastupljenosti sistematskih jedinica tla, odnosno stupnju heterogenosti i povr šini kartiranih

jedinica tla u poljoprivredi, utvrđena je površina pojedinih sistematskih jedinica tla kao i

ukupna površina pojedinih tipova tala, a što je također prikazano u tablici 6.


18/139

18

S

N

EW


Rendzina na laporu i laporastim vapnencimaSmeðe na vapnencu, tipièno plitkoRigolanatla njivaEutrièno smeðe na laporu, tipi ènoKoluvij karbonatni spr evagom sitnice, neoglejen, nekarbonatni

4030101010

502525

Eutrièno smeðe na pelitnim klastitimaLesivirano, tipièno na lesoidnom nanosu ivapnencimaPseudoglej na zaravniSmeðe na vapnencu, tipièno, srednje dubokoi duboko

503510

5

Koluvij karbonatni, skeletoidniRigolanotlo vinograda

6040

Koluvij s prevagom sitnice, nekar bonatni, neoglejenSmeðe na vapnencu i dolomitu, tipièno, plitko i sr ednje dubokoRendzina na dolomitu i tro šini vapnenca

603010

Vapnenaèko dolomitna cr nica, organomineralnaSmeðe na vapnencu i dolomitu, tipiènoplitkoRendzina na dolomitu ili siparimaLesivirano na vapnencu i dolomitu, tipièno

60201010

Distrièno smeðe na proluvi jalnom nanosuLesivirano na proluviju, tipièno i pseudoglejnoPseudoglej na zaravni, antropogenizirani

404020

Rendzina na dolomitu, plitkaSmeðe na dolomitu i vapnencu, tipièno, srednje duboko idubokoVapnenaèko dolomitna cr nica, organomineralnaLesivirano na dolomitu, tipièno

6020

1010

Kamenjar na vapnencu i dolomituRendzina na tr ošini vapnencaSmeðe na vapnencu i dolomitu, tipiènoplitko

Kamenjar na vapnencu i dolomituVapnenaèko dolomitna cr nica, organomineralnaSmeðe na vapnencu i dolomitu, tipiènoplitko

801010801010

Vapnenaèko dolomitna cr nica, organogena ior ganomineral naSmeðe na vapnencu i dolomitu, tipiènoplitkoRendzina na dolomitu

60

3010

Rendzina na laporu, karbonatnaRigolanotlo vinograda

6040

Distrièno smeðe na klastiènim sedimentimaLesivirano na vapnencu i dolomitu, akrièno itipiènoSmeðe na vapnencu i dolomitu, tipièno, plitko i sr ednje dubokoRanker distrièni na klastitima

60201010

Rendzina na š ljunkovitom nanosuSmeðe na vapnencu i dolomitu, tipièno, srednje dubokoKoluvij s prevagom sitnice, neoglejen, nekarbonatanEutrièno smeðe na karbonatnom nanosu

701510

5

Crvenica tipièna, plitka i srednje dubokaSmeðe na vapnencu, tipièno, plitko isrednje dubokoVapnenaèko dolomitna cr nica, ocrvenièenaLesivirano na vapnencu, tipièno

50301010

Lesivirano na vapnencu, akriènoSmeðe na vapnencu i dolomitu, tipièno, plitko i sr ednje dubokoRanker regolitièni na proluvi juLesivirano na vapnencu, tipièno i akriènoSmeðe na vapnencu lesivirano i tipièno, plitko i srednje duboko

7030

Crvenica lesivirana, sr ednje dubokaSmeðe na vapnencu i dolomitu, tipièno, srednje duboko,djelomiènoantr opogeniziranoLesivirano na vapnencu, tipièno i akrièno

5030

20

Smeðe na vapnencu i dolomitu, tipièno, plitko i sr ednje dubokoRendzina na mekom vapnencu i dolomituVapnenaèko dolomitna cr nica, organomineralna iposmeðenaSmeðe na vapnencu i dolomitu, tipièno, plitko i sr ednje dubokoLesivirano na vapnencu i dolomitu, tipiènoRendzina na dolomituVapnenaèko dolomitna cr nica, organomineralna

602020

60201010

Lesivirano na vapnencu, tipiènoSmeðe na vapnencu tipièno, duboko i sr ednje dubokoCrvenica tipièna, duboka

503020

Smeðe na vapnencu i dolomitu, tipièno, plitko i sr ednje dubokoCrvenica, tipièna, dubokaVapnenaèko dolomitna cr nica, organomineralnaLesivirano na vapnencu i dolomitu, tipièno

40302010

Rendzina na tr ošini vapnenca i dolomitaSmeðe na vapnencu, tipièno, plitko isrednje dubokoVapnenaèko dolomitna cr nica, organomineralna iposmeðena

4020201010

Distrièno smeðe tipièno, na pješèenjaku, konglomer atuiglinenim škriljevcimaLesivirano na dolomitu i vapnencu, akriènoSmeðe na vapnencu i dolomitu, tipièno, plitko i sr ednje dubokoRanker regolitièni na pješèenjacima i kongl omeratimaDistrièno smeðe na proluvi jalnom nanosuLesivirano na proluvijalnom nanosu, tipièno i pseudoglejnoEutrièno smeðe na proluvijalnom nanosuRanker regolitièni na proluvi jalnom nanosuSmeðe na vapnencu, tipièno, srednje dubokoi duboko

40

3020105020101010

Crvenica tipièna, srednjeduboka i dubokaSmeðe na vapnencu tipièno, srednje dubokoi dubokoRigolanotlo na koluviju

403030

Smeðe na vapnenaèko dolomitnim breèama, tipièno, plitkoLesivirano na vapnencu, tipiènoVapnenaèko dolomitna cr nica, organomineralnaRendzina na breèama, dolomitu itr ošini vapnenca

50202010

Humusno silikatno tlo ( ranker ), na kl astitimaDistrièno smeðe na klastitimaSmeðe na vapnencu i dolomitu, tipièno, plitko i sr ednje duboko

602020

Rendzina na karbonatnom nanosuSmeðe na vapnencu, tipièno, srednje dubokoi dubokoHumusno silikatno tlo ( ranker )Distrièno smeðe na klastitima

40202020

Vapnenaèko dolomitna cr nica, organomineralnaRendzina na dolomituSmeðe na dolomitu i vapnencu, tipièno, plitko i sr ednje duboko

503020

Rendzina na dolomituSmeðe na dolomitu, tipièno, plitko isrednje dubokoLesivirano na dolomitu, tipiènoCrvenica lesivirana, sr ednje dubokaDistrièno smeðe na reliktnoj crvenici

503020

Eutrièno smeðe na klastitima ilivapnenom šejluDistrièno smeðe na nekarbonatnom šejlu

60201010

5050

Rendzina na dolomitnimvapnenaèkim br eèamaikonglomeratimaSmeðe na vapnenaèko dolomitnim breèama tipièno,plitko i sr ednje duboko

60

40

Rendzina na dolomituSmeðe na dolomitu, tipièno, plitko isrednje dubokoLesivirano na dolomitu, tipiènoVapnenaèko dolomitna cr nica, organomineralna

60201010

Smeðe na vapnencu i dolomitu, tipièno, plitko i sr ednje dubokoVapnenaèko dolomitna cr nica, organomineralnaLesivirano na vapnencu i dolomitu, tipiènoRendzina na tr ošini vapnenca i dolomita

60201010

60201010

KARTIRANE JEDINICE TLA

Broj Sastavi struktura % zastu-

pljenostiPovr šina, ha

LEGENDA

ukupna pod šumom upoljoprivredi

Eutrièno smeðe na amfibolskim porfiritima, plit ko isr ednje duboko, litiènoRanker eutrièni

80

20

Eutrièno smeðe na proluvijalnom nanosuRendzina na karbonatnom šljunkuLesivirano na prouvi jalnom nanosu, tipièno,djelomiènoantr opogeniziranoDistrièno smeðe na proluvi jalnom nanosu

503010

10

Smeðe na vapnencu i dolomitu, tipièno, plitko i sr ednje dubokoCrvenica, tipièna, srednjeduboka i dubokaLesivirano na vapnencu, tipiènoRendzina na dolomitu i vapnenaèko dolomitnoj trošini

50301010

Smeðe na vapnencu i dolomitu, tipièno, plitko i sr ednje dubokoVapnenaèko dolomitna cr nica, organomineralna ior ganogenaLesivirano na vapnencu i dolomitu, tipiènoRendzina na vapnencu idolomitu

4030

2010

Smeðe na vapnencu, tipièno, plitko isrednje dubokoCrvenica tipièna, srednjeduboka i dubokaRendzina na tr ošini vapnencaKamenjar na vapnencimaSmeðe na vapnencu i dolomitu, tipièno, srednje dubokoDistrièno smeðe na ro žnjakuLesivirano na vapnencu i dolomitu, tipiènoCrvenica lesivirana, dubokaSmeðe na vapnencu, tipièno, plitko isrednje dubokoRigolanoiz smeðeg tla na vapnencu icrvenice

6040

11

4

3

5

12

1

2

7

13

14

15

8

9

6

10

18

22

23

29

30

31

24

25

26

16

19

20

17

21

27

28

34

35

36

39

40

37

38

32

33

1 0 01 6 , 0 4 7 24 , 3 5 2 91 , 7

8 9 2, 5 6 4 7, 7 2 4 4, 8

3617,7 1057,7 2560,0

274,5 5 2 ,9 2 2 1, 6

29229,8 24374,2 4855,6

16665,9 13433,4 3232,5

6 1 79 , 5 5 3 2 0 , 5 8 5 9, 0

2 0 89 , 5 7 8 7, 0 1302,5

5 6 4, 2 4 4 7, 8 1 1 6, 4

2 2 50 , 1 1 1 57 , 3 1 0 92 , 8

7 3 3, 4 2 9 5, 3 4 3 8, 1

586,5 137,5 449,0

26687,1 21561,3 5125,8

1 7 13 2 , 5 4 7 45 , 6 1 23 8 6 , 9

15922,2 13277,0 2645,2

15787,5 10954,4 4833,1

4323,9 3505,2 818,7

126,3 1 20 , 1 6 ,2

1 3 73 , 8 1 1 1 8 , 0 2 5 5, 8

2426,7 1 9 9, 7 2 2 27 , 0

3 2 27 , 3 2 2 4, 3 3 0 03 , 0

2 7 61 6 , 3 7 2 90 , 2 2 03 2 6 , 1

4 6 54 , 0 1 0 31 , 2 3 6 22 , 8

5025,0 4 5 62 , 9 4 6 2, 1

3 2 34 , 1 7 8 1, 4 2 4 52 , 7

18534,5 16904,1 1630,4

38682,7 30575,0 8107,7

13912,9 10935,2 2977,7

36422,2 29 3 2 5 ,1 7 0 97 , 1

42286,1 36105,0 6181,1

17321,2 10412,3 6908,9

84764,7 76952,3 7812,4

8 2 66 , 7 2 7 63 , 4 5 5 03 , 3

1 6 72 , 2 1 1 3 3 , 0 5 3 9, 2

1 9 33 , 0 1 1 2 3 , 0 8 1 0, 0

7 9 23 , 6 7 1 6 6 , 0 7 5 7, 6

5 2 00 , 0 5 0 3, 3 4 6 96 , 7

2 1 97 , 4 7 0 7, 3 1 4 90 , 1

1 0 92 3 , 1 8 2 94 , 6 2 6 28 , 5

1 2 32 3 , 1 2 0 59 , 4 1 02 6 3 , 7

I. DOMINANTNOAUTOMORFNA TLA

II. DOMINANTNO HIDROMORFNA TLA

Vodene povr šine ( r i jeke i j ezera )

Solana

53

54

Aluvijalno kar bonatna i nekarbonatna, neoglejena,povremeno plavljenaRigolanatla njiva, djelomièno hidromeliorirana

80

20 Auvi jalno karbonatna oglejena i neoglejena,povremeno plavljenaMoèvarno glejno, hipoglejno, miner alno, nekarbonatno,djelomiènohidromeliorirano

70

30

Pseudoglej na zaravniLesivirano na lesoidnom nanosu, tipiènoEutrièno smeðe tipiènoi lesivirano na lesoidnom nanosu

801010

Moèvarno glejno hipoglejno, miner alno, nekarbonatnoEutrièno smeðe na aluvi jalnom nanosu

Aluvijalno kar bonatno, neoglejeno, povr emeno plavljenoRendzina na š ljunku

40301515

Moèvarno glejno hipoglejno, miner alno,karbonatno i nekarbonatnoKoluvij s prevagom sitnicePseudoglej na zaravni

60

3010

Moèvarno glejno amfiglejno, miner alno, nekarbonatnoMoèvarno glejno epiglejno, miner alno, nekarbonatno

6040

52 Naselja

UKUPNO

SVEUKUPNO

47

49

46

48

51

50

2 1 17 , 9 8 3, 9 2 0 34 , 0

1 02 1 ,9 2 9, 8 9 92 , 1

7 3 4, 9 9 7, 7 637,2

543,6 23,7 519,9

4865,0 857,5 4007,5

1 57 8 ,9 6, 0 1 57 2 ,9

528836,0 362808,0 166028,0

2996,7

3429,6

23,7

535286,0 362808,0 166028,0

Šume

603010

Lesivirano na proluvijalnom nanosu i vapnencu, tipiènoDistrièno smeðe na proluvi jalnom nanosuPseudoglej na zaravni

6035

5Lesivirano na vapnencu i dolomitu, akrièno itipiènoSmeðe na vapnencu, tipièno, srednje dubokoRendzina na dolomituRigolanotlo iz smeðeg i crvenice

Smeðe (crvenica) na vapnencu, tipièno, plitko,sr ednje duboko i duboko

7030

Rigolanatla na šljunkovitim nanosima ilidolomituRendzina na dolomitu i šljunku

8020

43

45

41

42

44

4459,8 2593,0 1866,8

3 1 09 , 8 1 1 26 , 7 1 9 83 , 1

2 8 63 , 1 2 7 1, 5 2591,6

8 54 , 3 5 6, 9 7 97 , 4

3 6 87 , 1 8 9 5, 4 2 7 91 , 7

LIÈKO - SENJSKA ŽUPANIJA

PEDOLOŠKA KARTAMjerilo 1:100 000

Autori : Stjepan Husnjak Matko Bogunoviæ

Ž el jko Vidaèek

Izdavaè itisak: ZAVOD ZA PEDOLOGIJU Agronomskog fakulteta Sveuèil i šta u Zagrebu, 2007 godi ne

Naruèitelj : LIÈKO - SENJSKA Ž UPANIJA

Slika 4: Pedološka karta Ličko-senjske županije


19/139

19

Tablica 5: Legenda pedološke karte Ličko-senjske županijeKartirana jedinica tla

Povr šina, u ha

Broj Sastav i struktura kartirane jedinice

Zastup-

ljenost u

%Ukupno Pod

šumom

U poljo-

privredi

Dominantno automorfna tla

1.Kamenjar na vapnencu i dolomitu

Rendzina na trošina vapnenca

Smeđe na vapnencu i dolomitu, tipično plitko

80

10

10

10016,0 4724,3 5291,7

2.

Kamenjar na vapnencu i dolomitu

Vapnenačko dolomitna crnica, organomineralnaSmeđe na vapnencu i dolomitu, tipično plitko

80

10

10

892,5 647,7 244,8

3.

Koluvij s prevagom sitnice, nekarbonatni, neoglejen

Smeđe na vapnencu i dolomitu, tipično, plitko i srednjeduboko

Rendzina na dolomitu i trošina vapnenca

60

30

10

3617,7 1057,7 2560,0

4. Koluvij karbonatni, skeletoidni

Rigolano tlo vinograda

60

40

274,5 52,9 221,6

5.Vapnenačko dolomitna crnica, organomineralnaSmeđe na vapnencu i dolomitu, tipično, plitkoRendzina na dolomitu ili siparima

Lesivirano na vapnencu i dolomitu, tipično

6020

1010

29229,8 24374,2 4855,6

6

Vapnenačko dolomitna crnica, organomineralnaRendzina na dolomitu

Smeđe na dolomitu i vapnencu, tipično, plitko i srednjeduboko

50

30

20

16665,9 13433,4 3232,5

7

Vapnenačko dolomitna crnica, organogena iorganomineralnaSmeđe na vapnencu i dolomitu, tipično plitkoRendzina na dolomitu

6030

10

6179,5 5320,5 859,0

8

Humusno silikatno tlo (ranker) na klastitima

Distrično smeđe na klastitimaSmeđe na vapnencu i dolomitu, tipično, plitko i srednjeduboko

60

20

20

2089,5 787,0 1302,5

9

Rendzina na karbonatnom nanosu

Smeđe na vapnencu, tipično, srednje duboko i dubokoHumusno silikatno tlo (ranker)

Distrično smeđe na klastitima

40

2020

20

564,2 447,8 116,4

10

Rendzina na dolomitnim vapnenačkim brečama ikonglomeratima

Smeđe na vapnenačko dolomitnim brečama, tipično, plitko isrednje duboko

60

40

2250,1 1157,3 1092,8

11

Rendzina na laporu i laporastim vapnencima

Smeđe na vapnencu, tipično plitkoRigolana tla njivaEutrično smeđe na laporu, tipičnoKoluvij karbonatni s prevagom sitnice, neoglejen,

nekarbonatan

40

30

1010

10

733,4 295,3 438,1

12 Rendzina na laporu, karbonatna

Rigolano tlo vinograda

60

40

586,5 137,5 449,0

13

Rendzina na dolomitu, plitka

Smeđe na dolomitu i vapnencu, tipično, srednje duboko iduboko

Vapnenačko dolomitna crnica, organomineralnaLesivirano na dolomitu, tipično

60

20

10

10

26687,1 21561,3 5125,8

14

Rendzina na šljunkovitom nanosu

Smeđe na vapnencu i dolomitu, tipično, srednje dubokoKoluvij s prevagom sitnice, neoglejen, nekarbonatan

Eutrično smeđe na karbonatnom nanosu

70

15

10

5

17132,5 4745,6 12386,9


20/139

20

15

Rendzina na trošina vapnenca i dolomita

Smeđe na vapnencu, tipično, plitko i srednje dubokoVapnenačko dolomitna crnica, organomineralna i posmeđena

50

3020

15922,2 13277,0 2645,2

16

Rendzina na dolomitu

Smeđe na dolomitu, tipično, plitko i srednje dubokoLesivirano na dolomitu, tipično

Vapnenačko dolomitna crnica, organomineralna

60

20

10

10

15787,5 10954,4 4833,1

17

Rendzina na dolomitu

Smeđe na dolomitu, tipično, plitko i srednje dubokoLesivirano na dolomitu, tipičnoCrvenica lesivirana, srednje duboka

Distrično smeđe na reliktnoj crvenici

40

20

2010

10

4323,9 3505,2 818,7

18

Eutrično smeđe na amfibolskim porfiritima, plitko i srednjeduboko, litičnoRanker eutrični

80

20

126,3 120,1 6,2

19Eutrično smeđe na klastitima ili vapnenom šejluDistrično smeđe na nekarbonatnom šejlu

50

50

1373,8 1118,0 255,8

20

Eutrično smeđe na pelitnim klastitimaLesivirano, tipično na pelitnom nanosu i vapnencima

Pseudoglej na zaravniSmeđe na vapnencu, tipično, srednje duboko i duboko

60

20

1010

2426,7 199,7 2227,0

21

Eutrično smeđe na proluvijalnom nanosuRendzina na karbonatnom šljunku

Lesivirano na proluvijalnom nanosu tipično, djelomičnoantropogenizirano

Distrično smeđe na proluvijalnom nanosu

50

30

10

10

3227,3 224,3 3003,0

22

Distrično smeđe na proluvijalnom nanosuLesivirano na proluviju, tipično i pseudoglejnoPseudoglej na zaravni, antropogenizirani

40

40

20

27616,3 7290,2 20326,1

23

Distrično smeđe na klastičnim sedimentimaLesivirano na vapnencu i dolomitu, akrično i tipičnoSmeđe na vapnencu i dolomitu tipično, plitko i srednjedubokoRanker distrični na klastitima

60

20

10

10

4654,0 1031,2 3622,8

24

Distrično smeđe tipično na pješčenjaku, konglomeratu iglinenim škriljevcima

Lesivirano na dolomitu i vapnencu, akričnoSmeđe na vapnencu i dolomitu tipično, plitko i srednjeduboko

Ranker regolitični na pješčenjacima i konglomeratima

40

30

20

10

5025,0 4562,9 462,1

25

Distrično smeđe na proluvijalnom nanosuLesivirano na proluvijalnom nanosu, tipično i pseudoglejnoEutrično smeđe na proluvijalnom nanosuRanker reglitični na proluvijalnom nanosuSmeđe na vapnencu tipično, srednje duboko i duboko

5020

10

10

10

3234,1 781,4 2452,7

26

Smeđe na vapnenačko dolomitnim brečama, tipično, plitkoLesivirano na vapnencu, tipičnoVapnenačko dolomitna crnica, organomineralnaRenzina na brečama, dolomitu i trošini vapnenca

50

2020

10

18534,5 16904,1 1630,4

27


Crvenica tipična, srednje duboka i dubokaLesivirano na vapnencu, tipičnoRendzina na dolomitu i vapnenačko dolomitnoj trošini

50

30

10

10

38682,7 30575,0 8107,7

28


Vapnenačko dolomitna crnica, organomineralna i

organogenaLesivirano na vapnencu i dolomitu, tipičnoRendzina na vapnencu i dolomitu

40

30

20

10

13912,9 10935,2 2977,7


21/139

21

29

Smeđe na vapnencu i dolomitu, tipično, plitko i srednjedubokoRendzina na mekom vapnencu i dolomitu

Vapnenačko dolomitna crnica, organomineralna i posmeđena

60

20

20

36422,2 29325,1 7097,1

30


Lesivrano na vapnencu i dolomitu, tipičnoRendzina na dolomituVapnenačko dolomitna crnica, organomineralna

60

2010

10

42286,1 36105,0 6181,1

31


Crvenica tipična, dubokaVapnenačko dolomitna crnica, organomineralnaLesivirano na vapnencu i dolomitu, tipično

40

30

20

10

17321,2 10412,3 6908,9

32


Vapnenačko dolomitna crnica, organomineralnaLesivirano na vapnencu i dolomitu, tipičnoRendzina na trošina vapnenca i dolomitu

60

2010

10

84764,7 76952,3 7812,4

33

Smeđe na vapnencu, tipično, plitko i srednje dubokoCrvenica tipična, srednje duboka i dubokaRendzina na trošina vapnenca

Kamenjar na vapnencima

6020

10

10

8266,7 2763,4 5503,3

34

Smeđe na vapnencu i dolomitu, tipično, srednje dubokoDistrično smeđe na rožnjakuLesivirano na vapnencu i dolomitu, tipičnoCrvenica lesivirana, duboka

50

35

10

5

1672,2 1133,0 539,2

35Smeđe na vapnencu, tipično, plitko i srednje dubokoRigolano iz smeđeg tla na vapnencu i crvenice

60

40

1933,0 1123,0 810,0

36

Crvenica tipična, plitka i srednje dubokaSmeđe na vapnencu tipično, plitko i srednje dubokoVapnenačko dolomitna crnica, ocrveničena

Lesivirano na vapnencu, tipično

50

30

10

10

7923,6 7166,0 757,6

37

Crvenica lesivirana, srednje duboka

Smeđe na vapnencu i dolomitu tipično, srednje duboko,djelomično antropogeniziranoLesivirano na vapnencu, tipično i akrično

50

30

20

5200,0 503,3 4696,7

38

Crvenica tipična, srednje duboka i dubokaSmeđe na vapnencu tipično, srednje duboko i dubokoRigolano tlo na koluviju

40

30

30

2197,4 707,3 1490,1

39

Lesivirano na vapnencu, akričnoSmeđe na vapnencu i dolomitu, tipično, plitko i srednjeduboko

Ranker regolitični na proluviju

50

25

25

10923,1 8294,6 2628,5

40

Lesivirano na vapnencu, tipično i akričnoSmeđe na vapnencu lesivirano i tipično, plitko i srednjeduboko

70

30

12323,1 2059,4 10263,7

41

Lesivirano na vapnencu, tipičnoSmeđe na vapnencu tipično, duboko i srednje dubokoCrvenica tipična, duboka

50

30

20

4459,8 2593,0 1866,8

42

Lesivirano na proluvijalnom nanosu i vapnencu, tipičnoDistrično smeđe na proluvijalnom nanosuPseudoglej na zaravni

60

35

5

3109,8 1126,7 1983,1

43

Lesivirano na vapnencu i dolomitu, akrično i tipičnoSmeđe na vapnencu, tipično, srednje dubokoRendzina na dolomitu

60

3010

2863,1 271,5 2591,6

44 Rigolano tlo iz smeđeg i crveniceSmeđe (crvenica) na vapnencu, tipično, plitko, srednjeduboko i duboko

7030

854,3 56,9 797,4


22/139

22

45 Rigolana tla na šljunkovitim nanosima ili dolomitu

Rendzina na dolomitu i šljunku

80

20

3687,1 895,4 2791,7

Dominantno hidromorfna tla

46

Aluvijalno karbonatna i nekarbonatna, neoglejena,

povremeno plavljena

Rigolana tla njiva, djelomično hidromeliorirana

80

20

2117,9 83,9 2034,0

47

Aluvijalno karbonatna oglejena i neoglejena, povremeno plavljena

Močvarno glejno hipoglejno, mineralno, nekarbonatno,djelomično hidromeliorirano

70

30

1021,9 29,8 992,1

48

Pseudoglej na zaravni

Lesivirano na lesoidnom nanosu, tipičnoEutrično smeđe tipično i lesivirano na lesoidnom nanosu

80

10

10

734,9 97,7 637,2

49

Močvarno glejno hipoglejno, mineralno, nekarbonatnoEutrično smeđe na aluvijalnom nanosuAluvijalno karbonatno, neoglejeno, povremeno plavljenoRendzina na šljunku

40

30

1515

543,6 23,7 519,9

50

Močvarno glejno hipoglejno, mineralno, karbonatno inekarbonatno

Koluvij s prevagom sitnicePseudoglej na zaravni

60

3010

4865,0 857,5 4007,5

51Močvarno glejno, amfiglejno, mineralno, nekarbonatnoMočvarno glejno epiglejno, mineralno, nekarbonatno

60

40

1578,9 6,0 1572,9

UKUPNO

528836,0 362808,0 166028,0

52 Naselja 2996,7

53 Vodene povr šine (rijeke, jezera) 3429,6

54 Solana 23,7

SVEUKUPNO

535286,0 362808,0 166028,0

Tablica 6 : Popis tipova tala i nižih pedosistematskih jedinica na području

poljoprivrednog zemljišta Ličko-senjske županije

Povr šina, haBr

oj

Naziv tipa

tla

Naziv niže sistematske jedinice tlaza sist.jed. za tip tla

AUTOMORFNA TLA

1 na vapnencu 4783,7

2

Kamenjar

na dolomitu 193,8

4977,5

3 s prevagom sitnice, nekarbonatni, neoglejen 3976,9

4 s prevagom sitnice, karbonatni, neoglejen 43,9

5

Koluvij

skeletoidni, karbonatni, neoglejen 132,9

4153,7

6 organomineralna 11932,1

7 organogena 515,4

8 posmeđena 248,39

Vapnenačkodolomitna

crnica

ocrveničena 175,5

12871,3

10 na klastitima 1143,7

11 na amfibolskim porfiritima 1,4

12 na pješčenjacima 46,213

Ranker

na proluviju 925,6

2116,9

14 na trošini vapnenca i dolomita 3183,3

15

Rendzina

na vapnencu i dolomitu 10424,1

26208,6


23/139

23

16 na siparu 285,3

17 na karbonatnom nanosu 48,5

18 na brečama i konglomeratima 818,719 na laporu 434,6

20 na laporastim vapnencima 1411,4

21 na š

ljunkovitom nanosu 9602,722 tipično, plitko 32794,323 tipično. srednje duboko 6277,624 tipično, duboko 560,025 lesivirano, srednje duboko 2617,1

26

Smeđe tlo navapnencu idolomitu

lesivirano duboko 462,0

42711,0

27 lesivirana, plitka 135,0

28 lesivirana, srednje duboka 2295,3

29 lesivirana duboka 26,9

30 tipična plitka 378,831 tipična srednje duboka 4129,032

Crvenica

tipična duboka 2446,0

9411,0

33 na klastitima 2457,6

34 na nekarbonatnom šejlu 127,9

35 na proluvijalnom nanosu 9925,5

36 na pješčenjacima, konglomeratu i škriljevcima 184,837 na rožnjaku 188,7

38 na reliktnoj crvenici 81,8

39

Distričnosmeđe

na lesoidnom nanosu 425,6

13391,9

40 na laporu 43,8

41 na karbonatnom nanosu 619,3

42 na amfibolskim porfiritima 4,9

43 na klastitima ili vapnenom šejlu 1464,4

44 na proluvijalnom nanosu 1746,745

Eutričnosmeđe

na holocenskom i lesoidnom nanosu 219,6

4098,7

46 na ilovačma 445,547 na proluvijalnom nanosu tipično 1980,748 na proluvijalnom nanosu pseudoglejno 8130,4

49 na vapnencu i dolomitu tipično 15272,950 na vapnencu i dolomitu akrično 3732,451

Lesiviranotlo

na lesoidnom nanosu, tipično 63,7

29625,6

52 vinograda 268,2

53 njiva 450,6

54 iz smeđeg tla i crvenice 882,7

55 na koluvijalnom nanosu 447,056

Rigolano tlo

na šljunkovitim nanosima 2233,3

4281,8

HIDROMORFNA TLA

57 Pseudoglej na zaravni 5297,5 5297,5

58 karbonatno, povremeno plavljeno, neoglejeno 1525,1

59 karbonatno, povremeno plavljeno, oglejeno 694,4

60

Aluvijalnotlo nekarbonatno, povremeno plavljeno,

neoglejeno180,1

2399,6

61 hipoglejno, mineralno, nekarbonatno 505,6

62 hipoglejno, mineralno, karbonatno 2404,5

63 amfiglejno mineralno nekarbonatno 943,7

64

Močvarnoglejno

epiglejno mineralno nekarbonatno 629,1

4482,9


24/139

24

Ukupna površina za sistematske jedinice tla 166.028,0

Naselja s okućnicama 2996,7

Vodene povr šine (rijeke i jezera) 3429,6

Solana Pag 23,7

Šuma 362.808,0

Sveukupna površina županije 535.286,0

Od ukupno 14 tipova tala, 11 tipova pripada automorfnom odijelu a tri tipa hidromorfnom

odijelu tala. Treba istaći da se unutar kartiranih jedinica pojedini tipovi tala ili niže

sistematske jedinice ne javljaju zasebno, nego zajedno s drugim tipovima i nižim jedinicama

tvore zemljišne kombinacije, ovisno o matičnom supstratu, reljefu i hidrologiji, stupnju

antropogenizacije, i drugome.

4.3.2. Značajke sistematskih jedinica tla na poljoprivrednom zemljištu

Osnovne značajke pojedinih tipova tala detaljno su prikazane u postojećoj literaturi (Škorić

1986), tako da se ovom prilikom daje samo kraći opis s naglaskom na utvrđene pojedine

bitne opće karakteristike vezane prije svega uz specifičnosti područja istraživanja. Na

temelju analitičkih podataka za pedološke profile iz tumača Osnovne pedološke karte RH

mjerila 1:50.000, kao i drugih postojećih podataka koji su bili korišteni, u tablicama 9, 10 i

11, prikazani su utvrđeni rezultati za fizikalna i kemijska svojstva (min. i max.) pojedinih

tipova tla ili nižih jedinica. Za interpretaciju analitičkih podataka korištene su sljedeće

granične vrijednosti navedene u tablicama 7 i 8.


25/139

25

Tablica 7: Granične vrijednosti za interpretaciju fizikalnih svojstva tla

Poroznost tla

vrlo porozno >60% pora

porozno 45-60% poramalo porozno 30-45% poravrlo malo porozno 20% vol

velik 15-20% volosrednji 10-15% volmalen 5-10% vol.vrlo malen 25%


26/139

26

Sadržaj humusa u tlu

vrlo slabo humozno 10%

Sadržaj ukupnog dušika u tlu

vrlo bogato >0,3% bogato 0,3-0,2%dobro opskrbljeno 0,2-0,1%umjereno opskrbljeno 0,1-0,06%siromašno 20

II. klasa – osrednje opskrbljeno 10-20III. klasa – slabo opskrbljeno


27/139

27

11, 40 i 50, javlja kao sporedni član zemljišne kombinacije. Izdvojili smo ga u tri niže

jedinice, odnosno kao koluvij:

-s prevagom sitnice, nekarbonatni, neoglejen

-s prevagom sitnice, karbonatni, neoglejen

-skeletoidni, karbonatni, neoglejen

Najveću površinu (3 976,9 ha) zauzima koluvij karbonatni, s prevagom sitnice, neoglejeni,

tablica 4/2. U tablicama 4/3, 4/4 i 4/5, prikazani su obrađeni analitički podaci za više

reprezentativnih pedoloških profila koluvijalnih tala. Ovisno o podacima, za svako svojstvo

prikazane su minimalne i maksimalne vrijednosti, odnosno variranje pojedinih svojstava.

Prikazani podaci potvrđuju veliku heterogenost ovih tala na području Ličko-senjske

županije.

Crnica vapnenačko dolomitna

Crnica vapnenačko dolomitna (kalkomelanosol) je plitko tlo, do 20-ak centimetara

humusnog horizonta koji direktno ili preko regolita leži na vapnencu ili dolomitu. Sporo

trošenje podloge i propadanje (sufozija) stvorene sitnice kroz pukotine uvjetuje postanak

pretežno plitkih tala. Kalkomelanosol u prostoru dolazi zajedno sa smeđim tlom na

vapnencu i dolomitu, najčešće kao organomineralni i posmeđeni podtip. Ponešto ekcesivna

dreniranost, dobra propusnost i mali kapacitet tla za vodu, uvjetuju da su ova tla vrlo suha

do suha. Veličina segmenata tla ove jedinice je ispresijecana visokom stjenovitošću. Kao

dominantni član zemljišne kombinacije javlja se u kartiranim jedinicama 5, 6 i 7, a kao

sporedni član zemljišne kombinacije u kartiranim jedinicama 2, 13, 15, 16, 26, 28-32 i 36.

Izdvojili smo četiri niže jedinice ovog tla: -organomineralna; -organogena; -ocrveničena i –

posmeđena.

Najvećim dijelom ovo se tlo nalazi pod šumom. Van šume zauzima ukupno 12 871,3 ha od

čega najveći dio ili 11 932,1 ha otpada na organomineralni podtip. S obzirom na znatnerazlike između pojedinih podtipova, analitički podaci za pedološke profile prikazani su

posebno za crnicu organomineralnu, organogenu i posmeđenu. Organomineralna i

organogena crnica predstavljaju vrlo plitka tla s dubinom humusno akumulativnog

horizonta do 15 cm. Posmeđena crnica predstavlja nešto dublja tla s obzirom da se ispod

humusnog horizonta nalazi inicijalni (B)rz horizont, tako da pedološka dubina varira od 15

do 45 cm. Ostali podaci navedeni su u tablicama.


28/139

28

Tablica 9: Mehanički sastav tipova tla ili sistematskih jedinica tla na području Ličko-senjske županije

Oznaka Debljina Sadr žaj Sadržaj (%) pojedinih kategorija čestica, veličine (mm)

horizonta u cm skeleta 2,0-0,2 0,2-0,02 0,02-0,002


29/139

29

A 17-23 26,2-44,9 15,7-29,5 25,7-30,0 13,7-16,3

AC 6-11 20,3-44,8 17,3-30,7 20,8-25,8 17,1-23,2Ranker na proluviju

C 21-25 31,7-61,3 13,5-31,9 21,4-22,5 15,0-18,2

A ili Ap 5-35 0,0-15,2 1,7-47,5 18,0-60,8 12,2-63,6 0,84-1,44

(B)rz 10-73 0,0-61,2 4,9-36,8 6,9-52,0 9,4-80,4 1,25-1,76Smeđe na vapnencu i dolomitu, tipično(B)rz/C 15-50 0,0-7,4 9,6-27,9 3,4-44,8 26,6-84,4 1,40-1,52

A ili Ap 6-23 0,0-4,6 18,0-38,6 32,2-48,4 16,0-41,7 1,1-1,65

A/E 9-30 0,1-4,7 11,0-32,8 22,2-51,6 19,0-57,1 1,25-1,77Smeđe na vapnencu i dolomitu,lesivirano

(B)rz 16-71 0,0-3,2 3,9-26,2 16,7-47,8 25,8-77,0 1,45-1,55

A 10-30 0,3-7,6 10,4-25,2 15,8-37,7 40,2-62,6 1,46-1,70

(B)rz 16-70 0,0-2,2 9,6-23,8 2,9-35,6 40,4-81,2 1 ,66-1,77Crvenica tipična(B)rz/C 23-45 0,2-0,4 7,0-18,1 7,6-27,2 54,4-85,0 1,55-1,65

A 12-23 0,3-10,6 5,4-46,2 27,9-55,6 23,2-51,4

AE 14-52 0,1-10,2 3,0-24,9 8,9-39,4 35,9-75,7Crvenica lesivirana

(B)rz 15-67 0,0-4,8 6,7-17,4 10,2-21,2 69,3-86,4

A 7-35 3,2-7,1 1,4-22,2 9,0-45,9 12,4-51,8 15,7-45,6 1,56-1,61

(B)v 5-45 2,3-5,4 0,9-20,3 4,4-60,4 18,6-51,7 18,7-43,4 1,59-1,76

I C 9-45 0,9-15,5 0,9-51,2 24,6-60,1 20,0-58,1Distrično smeđe na klastitima

II C 18-56 0,3-35,7 2,5-72,9 7,8-46,7 19,0-46,2

A 10-18 2,2-5,1 11,0-14,8 23,9-30,6 35,6-42,8 18,5-22,8

(B)v 15-26 4,1-6,3 8,3-10,7 19,6-25,9 38,5-42,8 26,9-27,3Distrično smeđe na pješćenjakuC 20-27 9,5-10,2 16,3-34,6 22,6-43,5 30,9-32,6

A ili Ap 16-55 1,3-20,4 9,7-42,8 25,0-49,6 11,8-34,7 1,01-1,62

(B) 15-45 0,4-19,4 18,5-46,4 10,4-52,6 14,6-43,5 1,20-1,77

I C 13-80 0,3-41,8 7,7-39,4 11,5-41,8 11,5-57,0 1,56-1,68

II C 20-54 0,9-25,9 12,0-47,6 13,0-40,6 18,0-54,2


III C 10-37 1,4-8,8 12,4-47,8 6,6-26,6 31,0-79,6

A ili Ap 7-21 2,5-2,6 31,3-36,6 34,8-41,8 24,4-26,0 1,25-1,52Distrično smeđe na lesoidnom nanosu(B)v 22-25 0,1-0,4 21,8-23,9 35,6-43,2 32,8-42,2 1,49-1,68

A ili Ap 15-31 1,2-3,7 4,8-29,1 14,6-68,3 23,6-53,9 1,43-1,49Eutrično smeđe na karbonatnom nanosu

(B)v 22-33 0,1-3,9 1,2-21,3 24,9-58,1 36,8-76,2 1,58-1,74

A ili Ap 20-25 3,7-6,2 1,9-45,1 25,3-33,9 20,8-48,6 8,8-20,4 1,30-1,42

(B)v 22-40 5,2-7,1 1,1-37,1 17,0-35,5 11,9-46,0 13,6-48,0 1,46-1,72Eutrično smeđe na proluvijalnom nanosuI C 50-55 1,1-8,3 14,2-31,9 13,1-42,6 24,4-64,4 1,62-1,69

Eutrično smeđe na holocenskom nanosu A ili Ap 5-25 0,6-4,4 4,2-37,5 25,8-64,1 22,2-36,9 1,07-1,58


30/139

30

(B)v 15-30 0,6-5,3 6,3-50,7 22,9-61,0 23,7-44,4 1,62-1,77

I C 15-35 0,4-5,1 3,0-47,0 10,4-56,7 30,0-58,1 1,65-1,72

II C 20-40 0,2-4,6 4,3-29,3 27,8-55,8 29,6-66,8

A 20-35 1,8-6,2 3,7-18,1 26,0-40,5 29,8-39,0 11,6-30,0 1,11-1,28Eutrično smeđe na klastitima

(B)v 23-45 2,6-4,8 14,0-21,7 22,0-33,5 23,2-33,0 21,6-31,0 1,22-1,39

A ili Ap 4-30 0,0-26,8 6,1-43,9 17,3-54,5 12,8-49,0 0,98-1,12

E 10-34 0,0-13,5 4,5-45,4 14,8-70,8 19,6-66,8 1,30-1,61

Bt 15-83 0,0-12,1 3,6-35,5 6,2-44,3 32,9-87,9 1,38-1,78Lesivirano na vapnencu i dolomitu tipično

C 20-65 0,0-3,1 8,0-19,8 6,8-30,8 47,0-79,2 1,44-1,68

A ili Ap 4-25 0,3-23,3 23,7-40,8 28,2-53,2 9,4-35,0 1,05-1,45

E 17-50 0,0-14,3 4,8-41,5 27,8-57,5 17,2-50,0 1,12-1,69

Bt 20-65 0,0-26,1 9,2-32,1 4,6-47,0 16,3-74,8 1,66-1,81

Lesivirano na vapnencu

i dolomitu akričnoIIBt 26-80 0,2-3,0 6,5-25,6 7,7-29,2 53,0-81,0

A ili Ap 10-36 1,7-3,7 0,1-45,9 20,9-71,2 12,0-51,6 5,6-39,5 1,21-1,61

E 17-40 3,6-4,7 0,1-52,9 14,4-62,9 5,2-55,8 15,6-49,8 1,38-1,65

Bt 20-48 2,2-5,4 0,0-20,8 6,2-57,7 9,8-50,4 21,4-58,5 1,64-1,83Lesivirano na proluvijalnom nanosu

C 12-25 0,8-1,2 12,4-30,9 18,3-25,3 42,6-68,5

A 20-25 6,7-29,4 28,4-53,9 17,4-30,1 10,8-24,4 1,29-1,51

E 20-45 4,0-30,4 28,3-44,6 11,0-30,0 13,6-38,5 1,42-1,61Lesivirano na lesoidnom nanosu

Bt 20-30 4,4-22,5 14,7-51,0 11,0-24,2 29,2-46,3 1,67-1,85

A 4-5 1,4-2,9 13,0-22,9 27,9-41,7 33,0-34,8 12,3-14,4

E 14-16 4,7-8,1 15,0-19,3 38,1-55,9 17,1-30,1 12,0-12,5

Bt 13-20 3,5-7,4 9,2-15,7 24,8-43,0 22,8-38,1 18,6-27,9Lesivirano na pješčenjaku

Bt/C 11-31 2,6-6,2 6,2-10,5 28,5-29,4 29,5-36,8 23,3-35,8

P 18-25 1,5-5,6 17,6-35,2 6,7-59,8 9,7-74,0 1,11-1,67

I C 18-47 1,2-5,0 17,1-50,7 38,1-59,5 16,7-35,4 1,45-1,79

II C 17-37 0,4-6,1 9,8-47,5 20,6-52,6 32,7-61,9 1,62-1,78Rigolano tlo njiva

III C 30-75 0,3-2,4 8,2-43,8 21,5-44,5 39,9-70,0P 20-45 1,7-4,2 0,2-16,7 10,1-41,6 13,0-53,4 23,7-42,6 1,30-1,43

C 15-45 3,6-7,1 1,5-34,0 5,9-46,1 5,8-44,0 26,8-50,3 1,44-1,61Rigolano tlo iz smeđeg i crveniceC 35-45 2,3.5,2 0,7-6,4 12,1-32,7 25,2-47,6 36,4-42,8 1,65-1,82

P 16-33 0,9-17,5 2,1-40,4 35,3-68,3 13,0-29,7 1,19-1,64

C 19-50 0,7-4,8 20,4-48,4 18,4-47,2 23,4-43,8 1,54-1,85Rigolano tlo na proluvijalnom nanosu

C 16-80 0,5-7,9 7,8-28,3 30,8-46,4 24,4-57,4 1 ,46-1,78

A ili Ap 15-30 2,3-10,4 40,8-50,9 34,4-41,8 7,0-16,2 1,29-1,63Pseudoglej na zaravni srednje duboki

Eg 25-30 1,4-11,4 35,0-48,1 29,4-41,2 12,4-28,6 1,54-1,71


31/139

31

Btg 40-50 1,0-11,2 27,6-46,6 28,6-35,8 23,8-25,4 1,73-1,81

A ili Ap 19-48 1,8-5,6 8,8-45,3 35,2-57,6 13,4-31,8 1,31-1,65

Eg 14-47 0,7-6,8 22,8-41,2 28,0-68,2 22,6-37,9 1,56-1,73

Btg 23-66 0,2-5,5 7,2-45,9 22,2-42,5 30,8-50,0 1,72-1,83Pseudoglej na zaravni plitki

IIBtg 32-65 0,7-3,0 17,0-44,0 18,2-37,2 34,8-58,4

(A) ili Ap 15-32 0,2-50,7 16,9-52,6 15,0-58,3 6,4-49,7 1,00-1,45

II 17-45 0,9-8,4 15,1-48,7 33,6-61,7 8,6-32,5 1,19-1,44

III 25-32 0,7-34,1 4,4-52,8 18,1-59,9 12,8-51,1 1,36-1,54Aluvijalno neoglejeno

IV 32-50 0,1-18,5 22,1-66,5 8,0-62,9 11,8-34,3

(A) ili Ap 18-40 0,0-2,0 15,1-35,6 40,0-49,2 22,0-39,5 1,21-1,69II 17-40 0,0-2,3 10,2-37,0 35,6-53,4 26,0-42,8 1,34-1,52

Gso 19-70 0,0-1,8 13,4-47,3 32,0-52,4 15,9-47,6 1,38-1,55Aluvijalno oglejeno

Gso 31-60 0,0-0,6 21,0-28,9 28,6-43,6 33,0-42,4

Aa 15-20 0,2-0,8 24,2-33,7 41,3-47,0 24,2-28,6 1,08-1,25

Gso 35-45 0,6-0,7 11,0-31,5 37,2-48,2 27,6-34,2 1,45-1,52

Gso/Gr 35-70 0,3-0,7 10,5-19,5 31,8-41,4 29,8-37,0 1,37-1,41Močvarno glejno hipoglejno

Gso/Gr 30-90 0,2-2,9 15,8-20,0 29,8-30,1 47,0-54,2

Aa 10-30 0,3-18,1 6,5-38,9 22,3-47,0 17,4-44,8 1,11-1,37

Gr/Gso 8-42 0,1-25,3 10,6-41,5 2,2-42,0 36,8-63,0 1,34-1,41Močvarno glejno amfiglejnoGso 22-28 6,0-6,3 43,1-44,1 27,0-29,1 20,8-23,6

Aa 20-27 3,4-42,4 19,7-44,4 15,6-53,6 12,4-46,7 1,12-1,50

Gr 14-40 0,6-29,8 4,0-36,0 8,0-47,3 41,2-53,1 0,92-1,11Močvarno glejno epiglejnoGr 25-58 0,4-1,0 14,6-65,5 8,6-25,6 40,9-59,4 1,22-1,52

* GP- gustoća pakovanja


32/139

32

Tablica 10: Fizikalna svojstva tipova tla ili sistematskih jedinica tla na području Ličko-senjske županije

Sistematska jedinica tla Oznaka

horizontaDebljina u

cmGv*

g/cm3Gč*

g/cm3Kv*

% vol.P*

% vol.Kz*

% vol.

Propusnost tla

za vodu

K=10-5

cm/sek

Tv, %maseni*

(A) ili Ap 15-35 1,03-1,46 2,20-2,56 27,1-54,0 41,4-58,1 0,4-11,2 46,3-427,2 9,9-33,9

I C 20-60 1,06-1,54 2,30-2,65 36,6-52,4 40,3-58,6 1,1-10,1 47,5-59,3 9,6-29,6

II C 20-70 1,22-1,57 2,30-2,65 38,2-51,7 39,4-53,2 1,2-6,0 65,3-676,4 14,5-23,6

Koluvijalno tlo s prevagom

sitnice

III C 15-30

A 14-30 0,79-1,04 1,97-2,33 51,5-57,9 55,4-75,1 3,9-17,2Vapnenačko dolomitna crnica, posmeđena A/(B)rz 7-15 1,06-1,19 2,03-2,50 45,9-57,1 52,4-67,5 6,5-10,4Vapnenačko dolomitna crnica,

organomineralna

A 12-41 0,77-1,12 1,94-2,56 38,9-64,1 53,7-80,9 4,0-33,2 44,4

Vapnenačko dolomitna crnica,organogena

A 5-30 0,64-0,84 1,54-2,31 43,4-68,1 61,0-90,9 13,3-47,5

A 6-40 1,24-1,25 2,45-2,62 28,5-41,5 52,3-65,7 18,3-26,1Rendzina na vapnencu

AC 10-45

A ili Ap 5-35 1,27-1,31 2,20-2,70 25,7-62,9 51,5-79,2 4,1-44,7 18,0-37,0Rendzina na dolomitu

AC ili (B) 10-30 1,17-1,42 2,33-2,83 37,6-52,4 49,8-66,9 2,2-14,5 14,0-52,0

A 12-19 0,96-1,10 2,35-2,51 28,7-46,4 56,2-63,4 17,0-27,5

AC 11-21

I C 10-19Rendzina na laporu

II C 30-61

A 13-30 1,12-1,29 2,34-2,56 38,1-44,8 49,6-53,2 6,8-14,0 19,0-26,0Rendzina na karbonatnom

nanosu AC ili

(B)v10-52 1,26-1,28 2,28-2,69 38,9-40,4 51,0-53,2 12,1-12,8 24,0

A 10-37 1,17-1,33 2,41-2,61 29,6-41,9 49,0-68,0 7,1-38,4Rendzina na brečama

AC 10-38 1,18-1,52 2,52-2,61 38,9-40,0 41,8-69,0 2,9-29,0

A 14-40 10,0-38,6Rendzina na šljunku

C 15-30 17,6-20,9

A 6-30 8,3-23,3Ranker na klastitima

AC 22-52 7,6-13,3

A ili Ap 5-35 1,1-1,42 1,70-2,65 21,2-74,8 43,4-88,2 1,9-55,7 25,6-56,9 12,0-36,2

(B)rz 10-73 1,26-1,56 2,14-2,71 22,0-58,8 42,4-74,7 4,3-40,0 23,7-194,6 15,2-36,2Smeđe na vapnencu i dolomitu,tipično

(B)rz/C 15-50 1,36-1,54 2,39-2,69 34,1-53,9 42,5-76,6 1,1-25,5 35,6 21,9-26,4

A ili Ap 6-23 0,91-1,38 2,20-2,58 41,1-62,8 36,9-70,0 1,0-18,9 24,3-28,7

A/E 9-30 1,17-1,26 2,30-2,65 27,6-49,9 43,7-68,0 3,0-40,4 20,3-28,1Smeđe na vapnencu i dolomitu,lesivirano

(B)rz 16-71 1,36-1,45 2,00-2,66 36,1-50,9 39,2-61,9 1,0-17,4 27,0


33/139

33

A 10-30 0,95-1,29 2,46-2,54 37,8-41,9 49,2-62,1 8,5-20,7 21,4 19,5-29,4

(B)rz 16-70 1,12-1,20 2,52-2,65 39,6-46,1 46,9-56,6 0,8-14,8 23,7 17,3-32,0Crvenica tipična(B)rz/C 23-45 1,27-1,51 2,59-2,64 40,6-42,2 41,7-51,1 1,0-8,9 49,8 31,0

A 7-35 1,40-1,45 2,40-2,50 35,9-37,8 41,3-41,6 3,8-5,4 10,4-15,1

(B)v 5-45 1,51-1,64 2,40 32,4-38,2 32,8-39,7 0,4-1,5 8,7-12,4

I C 9-45Distrično smeđe na klastitima

II C 18-56

A 10-18 13,5

(B)v 15-26 13,8Distrično smeđe na pješčenjakuC 20-27 13,3

A ili Ap 16-55 0,83-1,47 2,41-2,68 32,7-53,3 44,9-67,2 2,5-26,0 2,6-1068,1 10,6-30,0

(B) 15-45 1,25-1,50 2,51-2,81 32,2-49,3 43,8-61,0 3,3-18,7 2,7-569,6 5,7-20,0I C 13-80 1,30-1,63 2,49-2,72 279,9-47,4 37,9-51,1 0,2-15,1 2,6-593,3 13,4-21,5

II C 20-54


III C 10-37

A ili Ap 7-21 0,93-1,02 2,18-2,29 53,2-62,8 56,3-72,5 3,1-9,7Distrično smeđe na lesoidnomnanosu

(B)v 22-25 0,52-1,11 2,54-2,57 52,3-55,3 56,8-79,5 1,5-27,2

A ili Ap 15-31 1,03 2,63 52,7 60,8 8,1Eutrično smeđe nakarbonatnom nanosu (B)v 22-33 1,25 2,83 46,8 55,8 8,0

A ili Ap 20-25 1,16 2,50 42,8 53,6 10,9 13,5-14,7

(B)v 22-40 1,30 2,56 42,8 49,3 6,5 12,6Eutrično smeđe na

proluvijalnom nanosuI C 50-55 1,40 2,52 38,4 44,5 6,1

A ili Ap 5-25 1,14-1,21 2,50-2,70 44,8-47,9 45,9-57,6 1,2-9,7 30,0

(B)v 15-30 1,35-1,39 2,50-2,77 42,4-43,5 44,4-50,9 1,0-8,5 20,2

I C 15-35 1,46-1,52 2,77-2,83 36,4-45,6 46,3-47,3 1,0-10,1

Eutrično smeđe naholocenskom nanosu

II C 20-40

A 20-35 0,85 2,44 52,5 65,2 12,7 10,4-16,0Eutrično smeđe na klastitima

(B)v 23-45 1,38 2,59 43,0 46,7 3,7 11,8-21,5

A ili Ap 4-30 1,04-1,20 1,89-2,56 38,0-61,5 51,8-85,7 0,4-37,5 16,3-50,0

E 10-34 1,03-1,49 2,39-2,73 37,4-53,0 40,4-59,3 0,1-15,6 23,7-2135,0 9,1-28,6

Bt 15-83 1,23-1,62 2,49-2,68 35,3-57,7 38,9-63,7 0,1-20,9 35,6-721,5 15,0-31,4

Lesivirano na vapnencu i

dolomitu tipičnoC 20-65 1,15-1,55 2,52-2,64 35,9-51,4 39,5-55,2 0,1-13,7 35,6-55,8 14,8

A ili Ap 4-25 1,01-1,24 1,87-2,60 43,9-63,7 50,2-85,6 5,2-40,0 18,3-21,3

E 17-50 0,94-1,51 2,50-2,64 35,6-47,0 39,6-64,1 3,4-17,7 12,1-12,7

Bt 20-65 1,11-1,50 2,51-2,68 34,9-49,9 40,2-57,0 0,7-72 15,7-16,1

Lesivirano na vapnencu

i dolomitu akričnoIIBt 26-80 1,15-1,44 2,52-2,67 43,3-50,1 44,2-54,4 0,9-4,2


34/139

34

A ili Ap 10-36 1,02-1,35 2,01-2,71 39,5-53,8 43,8-56,1 0,8-14,7 21,3 8,0-19,5

E 17-40 1,11-1,47 2,30-2,74 39,9-52,6 43,7-52,6 0,3-12,1 9,0-18,0

Bt 20-48 1,34-1,50 2,30-2,66 40,1-46,2 37,8-49,6 0,1-5,0 41,5 9,5-23,8

Lesivirano na proluvijalnom

nanosu

C 12-25

A 20-25 10,0-14,0

E 20-45 9,6-12,5Lesivirano na lesoidnom

nanosuBt 20-30

A 4-5 0,61-0,79 2,34-2,39 34,3-53,6 66,9-73,9 13,3-39,6

E 14-16 0,83-1,09 2,37-2,49 43,2-57,5 56,2-67,5 13,0-15,9

Bt 13-20 1,01-1,18 2,41-2,46Lesivirano na pješčenjaku

Bt/C 11-31

P 18-25 1,02-1,38 2,36-2,66 38,6-47,8 47,5-59,7 2,2-21,0I C 18-47 1,17-1,49 2,50-2,63 33,1-42,5 42,2-53,2 4,5-13,8

II C 17-37 1,31-1,55 2,40-2,65 37,3-44,5 40,8-49,6 1,0-8,1Rigolano tlo njiva

III C 30-75 1,30-1,56 2,47-2,65 29,9-47,2 40,7-49,2 1,7-12,9

P 20-45 1,09-1,16 2,34-2,77 43,0-52,1 50,5-60,7 4,5-10,9

C 15-45 1,15-1,38 2,55-2,56 36,8-46,1 46,1-54,9 7,2-10,3Rigolano tlo iz smeđeg icrvenice

C 35-45 1,32-1,50 2,55-2,63 25,7-43,6 42,2-48,3 2,0-16,7

P 16-33 1,07-1,32 2,50-2,56 41,2-46,2 48,0-57,4 6,8-15,9

C 19-50 1,30-1,64 2,51-2,64 37,8-42,4 37,9-48,4 0,1-6,0Rigolano tlo na proluvijalnom

nanosuC 16-80 1,24-1,65 2,54-2,63 31,2-43,5 37,3-52,7 2,5-10,7

A ili Ap 15-30 1,18-1,36 2,43-2,75 38,5-49,7 43,8-55,1 1,9-13,4 9,2-14,7

Eg 25-30 1,40-1,53 2,57-2,67 34,3-41,5 42,6-47,3 4,9-8,2 9,5-12,1Pseudoglej na zaravni srednjeduboki Btg 40-50 1,49-1,56 2,63-2,71 35,6-42,8 41,2-44,2 0,8-7,6 10,3-12,4

A ili Ap 19-48 1,12-1,37 2,44-2,77 38,6-49,9 43,9-56,3 1,8-14,3 59,3-142,4 10,4-13,5

Eg 14-47 1,38-1,53 2,56-2,69 34,6-41,7 42,5-48,1 5,3-8,1 35,6-996,8 8,5-15,4

Btg 23-66 1,50-1,57 2,64-2,73 35,8-42,9 40,1-43,3 0,5-7,1 56,9-474,6 12,2-20,1Pseudoglej na zaravni plitki

IIBtg 32-65

(A) ili Ap 15-32 0,92-1,34 2,52-2,61 42,6-55,3 48,5-63,5 2,1-71,2

II 17-45 1,11-1,30 2,52-2,61 44,2-53,1 49,4-56,0 1,6-8,3

III 25-32 1,24-1,25 2,62 46,8-47,3 52,3-52,7 5,0-5,9Aluvijalno neoglejeno

IV 32-50

(A) ili Ap 18-40 0,85-1,43 2,50-2,69 38,7-64,2 44,1-66,5 0,2-10,5

II 17-40 0,90-1,52 2,53-2,73 37,7-71,1 42,6-73,6 0,1-11,9

Gso 19-70 1,30-1,52 2,59-2,73 31,2-43,3 42,1-50,4 1,8-10,9Aluvijalno oglejeno

Gso 31-60 1,37-1,55 2,57-2,65 41,4-43,5 41,5-46,7 0,1-5,0


35/139

35

Aa 15-20 0,86 2,42 60,3 64,4 4,1 759,4 33,0

Gso 35-45 1,22 2,59 48,3 52,9 4,6 35,6 24,4

Gso/Gr 35-70Močvarno glejno hipoglejno

Gso/Gr 30-90

Aa 10-30 0,87-1,21 2,40-2,49 30,4-58,4 51,5-64,2 5,8-21,1 493,6 32,8-65,7

Gr/Gso 8-42 1,00-1,45 2,47-2,61 22,6-59,0 44,5-59,5 0,5-22,0 40,3 17,2-31,1Močvarno glejno amfiglejnoGso 22-28 1,00-1,20 2,50-2,58 49,7-59,0 53,5-59,5 0,5-3,8

Aa 20-27 0,96 2,21 67,9 70,1 2,2 30,8 11,7-48,2

Gr 14-40 1,18 2,51 58,0 57,3 4,3 47,5 12,7-33,7Močvarno glejno epiglejnoGr 25-58

*Tumač kratica: Kv- kapacitet tla za vodu; Kz- kapacitet tla za zrak; P- porozitet; qv- gustoća tla volumna; qč-gustoća čvrstih čestica; Tv- točka venuća


36/139

36

Tablica 11: Kemijska svojstva tipova tla ili sistematskih jedinica tla na području Ličko-senjske županije

pH Fiziološki aktivni Adsorpcijski kompleks

mg/100 g tla po Kappen-u*Sistematska oznakatla

Oznakahorizont

a

Debljina

u cm H2O MKC

l

%CaCO3

%

aktiv.

vapno

%humusa

% N

P2O5 K 2O

Y1hidrol.

T-S S T V%

(A) ili

Ap

15-35 5,9-

7,7

5,2-

7,1

11,8-

50,9

3,1-8, 3 0, 14-

0,42

0 ,3 -3 6,0 6 ,0 -4 4,4 7 ,9 -2 1,5 5 ,1 -

14,0

14,2-41,7 23,1-46,8 50,3-89,1

I C 20-60 6,1-7,8

5,3-7,1

5,3-11,0 1,4-7,5 0,06-0,30

0 ,0 -1 5,8 5 ,5 -4 5,3 6 ,5 -1 7,9 4 ,2 -11,6

12,5-39,9 18,2-41,1 51,9-90,5

II C 20-70 5,6-

7,8

4,5-

6,5

0,1-0,2 1,9-4,5 0,08-

0,21

0,0-4,3 6, 0-45, 6 4,9-20,5 3, 2-

13,3

7,5-30,5 17,0-38,1 37,0-87,0

Koluvijalno tlo s

prevagom sitnice

III C 15-30 6,7-8,2

5,7-7,3

15,5 1,9 14,0 6,8 4,4 25,0 29,4 85,0

A 14-30 6,4-

7,8

5,6-

6,8

7 ,9 -1 9,0 0 ,4 6-

0,76

0 ,0 -1 ,5 1 2,6-

26,0

3,0-9,2 5,0-

19,5

30,0-51,6 36,0-69,2 71,8-91,2Vapnenačkodolomitna crnica,

posmeđenaA/(B)rz 7-15 5,3-

7,8

4,6-

7,0

4 ,0 -1 8,8 0 ,1 6-

0,73

0 ,0 -1 ,2 1 0,6-

13,0

2,5-22,9 1, 6-

14,9

20,4-52,7 35,3-56,0 57,8-96,9

Vapnenačkodolomitna crnica,

organomineralna

A 12-41 5,2-

7,74,3-7,0

0,6-1,3 2,1-24,5 0,30-

1,46 0,0-9,3 7,6-41,0 2,0-44,9

1,3-29,2

25,8-53,3 40,3-70,6 58,0-97,6

Vapnenačkodolomitna crnica,

organogena

A 5-30 5,7-

7,8

5,3-

7,2 0,2-2,1 25,4-58,8

0,15-

2,13 1,5-12,8

10,0-

46,8 3,0-85,1

1,9-

55,3 2,6-54,5

51,7-

103,2 46,6-96,5

A 6-40 6,7-

7,9

5,7-

7,5

0,6-40,0 1,0-

2,0

3 ,1 -4 4,1 0 ,1 6-

1,60

0,0-4,5 6,8-37,0Rendzina na

vapnencu AC 10-45 7,5-

7,7

6,7-

7,3

5,3-73,0 2,0 1,8-7,8 0,12-

0,45

0,0-1,1 3,9-21,5

A ili Ap 5-35 5,5-7,9

4,7-7,7

0,2-67,2 0,5-1,5

4 ,6 -3 4,9 0 ,1 8-1,27

0 ,0 -1 5,4 3 ,0 -4 6,3 1 0,1-1 5,7 6 ,6 -10,2

9,6-25,5 19,8-32,1 48,7-79,4Rendzina na

dolomitu AC ili(B)rz

10-30 5,8-8,2

5,2-7,8

0,4-83,2 3,0 1,1-12,0 0,09-0,58

0,0-5,0 3,0-20,8 16,6 10,8 18,6 29,4 63,3

A 12-19 7,5-7,7

6,5-7,2

2,1-50,9 8,5 2,2-12,1 0,11-0,62

0 ,2 -4 ,0 1 0,0-40,0

AC 11-21 7,4-

8,0

6,0-

7,3

18,0-

69,7

11,0 0,9-4,1 0,06-

0,42

0,1-1,8 5,0-31,4 2,5 1,6 20,5 22,1 92,8

Rendzina na laporu

I C 10-19 7,7-8,2

6,5-7,7

71,0 13,5 1,1 0,06 0,0-0,9 4,0-26,7 2,5 1,6 30,6 32,2 95,0


37/139

37

II C 30-61 8,0 7,2-7,8

23,1-71,0

35,0 3,0 4,0

A 13-30 6,1-

8,1

5,6-

7,3

0,6-53,7 4,2-17,3 0,16-

0,87

0,0-12,8 5,6-33,0Rendzina na

karbonatnom nanosu AC ili(B)v

10-52 7,0-8,4

6,5-7,8

14,0-68,2

0,3-3, 9 0, 02-0,21

0,1-3,9 3,9-25,5

A 10-37 6,5-

8,1

5,6-

7,2

9,8-22,5 4,8-16,9 0,26-

0,98

0,3-3,0 3,6-36,8 24,5 15,9 39,5 55,4 71,3

Rendzina na brečamaAC 10-38 8,0-

8,3

6,6-

7,2

1,1-3, 6 0, 10-

0,20

0 ,4 -2 ,8 1 1,0-

23,8

0,6 0,4 37,7 28,1 98,6

A 14-40 6,6-

8,1

5,3-

7,2

0,0-21,6 2,3-18,3 0,12-

0,97

0,0-12,0 4,6-40,0

Rendzina na šljunku C 15-30 7,2-

7,6

6,6-

7,0

0,5-13,6 4,6-6,6 0,25-

0,37

0 ,4 -1 ,8 1 0,2-

15,4

A 6-30 4,0-7,0

3,0-6,1

1 ,4 -2 2,1 0 ,1 0-0,70

0 ,5 -8 ,5 7,0-3 0,0 6 ,2 -1 12 ,7 4 ,0 -73,2

5, 0-20,1 24, 1-103,7

6,4-83,4

Ranker na klastitimaAC 22-52 4,7-

6,5

3,7-

5,2

0,6-5, 6 0, 03-

0,28

1 ,0 -1 ,8 4,0-1 3,7 4 3,1-5 2,5 2 8,0-

34,1

1,9-3,5 30,5-37,6 6,2-10,3

A 17-23 5,3-5,4

4,2-4,5

3,8-7, 2 0, 17-0,37

0,5-1,5 4,0-9,0 27, 7-29,7 18,0-19,3

5,0-6,9 24,3-24,9 20,6-27,7

AC 6-11 5,2-

5,5

4,3-

4,5

4,1-5, 1 0, 13-

0,21

0,5-1,0 2,5-4,5 18, 7-22,2 12,1-14,4

3,9-4,0 16,1-18,3 21,3-24,8Ranker na proluviju

C 21-25 5,2-

5,3

4,4 14,2-16,5 9,2-

10,7

3,7-4,2 13,4-14,4 25,7-31,3

A ili Ap 5-35 4,8-

7,9

3,7-

7,2

0 ,6 -1 5,3 0 ,0 5-

0,82

0,0-3,5 4, 0-30, 0 2,0-63,9 1, 3-

41,5

6,1-54,1 13,1-72,1 18,7-97,3

(B)rz 10-73 5,4-

8,2

3,9-

7,7

0,5-8, 7 0, 04-

0,29

0,0-4,1 3, 4-17, 8 0,8-28,2 0, 5-

18,3

6,3-46,6 16,1-48,7 33,3-98,7Smeđe na vapnencu idolomitu, tipično

(B)rz/C 15-50 5,4-

5,7

4,2-

4,4

1 4,6-4 5,3 9 ,5 -

29,4

8,8-15,0 21,3-44,4 33,8-55,6

A ili Ap 6-23 4,8-

7,3

3,9-

6,3

3 ,0 -1 3,2 0 ,1 8-

0,70

0,0-3,4 6, 8-29, 0 3,9-46,4 2, 5-

30,2

14,8-48,8 22,1-55,2 16,3-94,2

A/E 9-30 5,2-

7,2

3,9-

6,2

1,5-8, 2 0, 07-

0,48

0,0-1,0 4, 6-21, 0 5,2-35,5 3, 4-

23,1

6,2-33,6 14,3-40,5 20,0-88,4Smeđe na vapnencu idolomitu, lesivirano

(B)rz 16-71 5,1-7,3

3,8-6,6

0,4 1,1-5,0 0,06-0,24

0,0-2,0 6, 8-12, 2 4,7-30,7 3, 0-19,9

10,6-40,0 18,4-46,3 18,8-86,5

Crvenica tipična A 10-30 6,3-8,1

4,7-7,0

4 ,0 -1 3,5 0 ,1 5-0,61

0,0-2,2 8, 0-22, 0 2,5-68,8 1, 6-44,7

17,8-41,4 32,2-62,5 28,4-95,6


38/139

38

(B)rz 16-70 5,6-8,2

4,0-7,0

1,4-5, 4 0, 09-0,22

0,0-1,0 6, 4-22, 7 2,0-31,6 1, 3-20,5

15,5-33,4 27,5-36,0 43,0-96,3

(B)rz/C 23-45 5,6-

7,4

3,9-

6,8

0,2-1,0 1,5 0,09 0,0 12,0-

13,0

2,0-25,7 1, 3-

16,7

14,8-31,9 31,8-33,2 47,0-96,1

A 12-23 5,8-7,2

4,7-6,5

2 ,3 -1 7,7 0 ,1 6-0,72

0 ,2 -2 ,2 1 0,2-36,0

6,1-24,2 4, 0-15,7

15,9-32,6 30,3-36,6 51,5-89,1

AE 14-52 4,4-

7,5

3,7-

6,2

0,8-9, 0 0, 09-

0,36

0,0-2,0 5, 7-19, 2 4,3-32,2 2, 8-

20,9

7,8-21,7 24,5-28,7 27,2-88,6Crvenica lesivirana

(B)rz 15-67 5,0-

7,9

3,9-

6,6

1,1-4, 0 0, 06-

0,09

0,3-1,7 8, 5-10, 2 2,3-39,5 1, 5-

25,8

10,4-25,4 23,4-36,2 28,7-93,6

A 7-35 4,1-

5,5

3,0-

4,9

0 ,9 -2 8,6 0 ,0 8-

0,84

0,5-7,0 5,1-37,8 12,7-120,3 8,1-

78,2

4,8-26,8 17,4-85,4 8,4-75,1

(B)v 5-45 4,4-

5,5

3,5-

5,0

0,8-6, 4 0, 03-

0,23

0 ,2 -1 ,7 1,8-2 0,0 6 ,2 -1 15 ,4 4 ,0 -

75,0

0,4-15,7 13,5-79,4 2,8-76,2

I C 9-45 4,5-

7,0

3,6-

6,1

0,4-2, 7 0, 02-

0,08

0,3-0,5 4, 8-14, 6 3,7-54,0 2, 4-

41,6

0,4-28,7 22,1-45,4 1,6-92,3

Distrično smeđe naklastitima

II C 18-56 4,5-7,2

3,8-6,5

1,5 0,02 3,5 12,0 6,2-66,7 4,0-43,3

3,9-17,5 21,0-48,3 10,3-83,3

A 10-18 5,2-

5,4

4,0-

4,4

4 ,5 -1 1,1 0 ,2 0-

0,35

0,2 4,8 28,7-34,6 18,6-

22,5

1,0-12,4 23,5-31,0 4,3-40,0

(B)v 15-26 5,1-

5,3

4,1 1,9-4,6 0,10-

0,70

0,4 2,8 22,5-25,5 14,6-16,6

1,2-6,5 15,8-23,1 7,6-28,1Distrično smeđe na pješčenjaku

C 20-27 5,2-5,3

4,0 0,9-5,2 0,06-0,12

0,0 2,3 19,0-19,8 12,3-12,8

2,4-7,1 15,2-19,4 15,8-36,6

A ili Ap 16-55 4,2-

5,5

4,0-

5,0

2,4-9, 7 0, 15-

1,33

0 ,0 -3 4,5 5 ,6 -4 6,0 1 4,0-5 3,0 9 ,1 -

34,4

2,2-17,5 19,5-43,7 9,3-53,3

(B) 15-45 4,7-5,5

3,7-4,9

0,7-7, 0 0, 04-0,24

0,0-2,6 4, 8-27, 2 6,6-40,0 4, 2-26,0

0,9-11,2 13,7-30,2 5,9-72,7

I C 13-80 4,8-

6,9

3,7-

5,9

0,4-2, 1 0, 05-

0,13

0,3-1,0 4,0-7,6 11, 9-49,5 7, 7-

32,2

0,4-12,3 8,2-37,4 4,9-45,9

II C 20-54 4,7-

5,5

3,7-

4,3

1,7 0,03 26,7-51,0 17,3-33,1

3,9-4,4 21,7-37,0 14,8-20,5

Distrično smeđe na proluvijalnom

nanosu

III C 10-37

A ili Ap 7-21 4,5-

5,3

3,8-

4,4

13,7-17, 7 0,70-

0,80

1 ,6 -3 ,0 2 9,0-

31,0

2 2,0-5 0,8 3 3,0-39,3

5,9-13,9 46,9-58,2 6,9-29,6Distrično smeđe nalesoidnom nanosu (B)v 22-25 5,2-

5,54,5-4,9

3,2-4, 4 0, 19-0,24

0 ,2 -2 ,5 1 0,0-16,4

2 2,9-2 9,7 1 4,9-19,3

2,7-13,0 22,0-27,9 12,3-46,6


39/139

39

A ili Ap 15-31 6,1-

6,5

5,5-

6,1

3,9-7, 6 0, 17-

0,30

0 ,0 -2 ,1 1 5,0-

19,2Eutrično smeđe nakarbonatnom nanosu ( B)v 22-33 6,5-

6,56,1-6,0

1,1 2,7 0,11 1,7 15,0

A ili Ap 20-25 5,8-

6,3

4,6-

5,4

3,6-6, 5 0, 21-

0,30

0,0-1,4 4,6-11,2 10,7-12,0 6,9-7,8 12,7-16,1 20,5-23,0 61,9-70,0

(B)v 22-40 6,0-

6,1

4,6-

5,4

1,1-3, 5 0, 09-

0,19

0 ,0 -1 ,4 4,0-1 3,2 8 ,7 -8 ,9 5 ,6 -5 ,8 1 3,0-1 6,5 1 8,8-2 2,1 6 9,1- 74 ,7Eutrično smeđe na

proluvijalnom

nanosuI C 50-55 5,4-

5,8

4,0-

5,4

1,0 5,0 8,9-25,4 5,8-

16,5

12,8-14,4 18,6-30,9 46,6-68,8

A ili Ap 5-25 5,5-

6,4

4,5-

5,9

2,9-9, 9 0, 17-

0,56

0 ,0 -1 6,0 6 ,0 -6 0,0 2 ,5 -1 7,8 1 ,6 -

11,6

17,7-35,4 26,1-38,3 67,8-95,7

(B)v 15-30 5,6-

6,5

4,7-

6,1

0,9-4, 4 0, 06-

0,26

0,0-8,7 7,6-40,8 2,3-11,6 1,5-7,5 16,0-26,2 23,5-32,8 68,1-93,6

I C 15-35 5,2-6,5

4,4-6,0

1,3-1, 7 0, 10-0,13

0,3-3,0 8,0-29,4 3,1-10,6 2,0-6,9 17,4-20,1 19,4-27,0 74,4-89,7

Eutrično smeđe naholocenskom nanosu

II C 20-40 5,3-

6,4

4,4-

5,9

9,6 6,2 25,7 31,9 80,6

A 20-35 6,3-

6,4

5,6-

5,9

6 ,5 -1 3,0 0 ,3 2-

0,47

1,2-10,5 18,4-

22,2

4,9-15,6 3, 2-

10,1

31,5-33,7 34,7-43,8 76,9-90,8Eutrično smeđe naklastitima (B)v 23-45 6,0-

6,55,1-6,0

1,5 0,08 0,4-4,7 12,2-15,2

2,8-8,9 1,9-5,8 15,2-16,8 18,6-21,0 74,2-90,1

A ili Ap 4-30 4,5-

6,4

3,3-

6,1

1,1 0,7 3,0-45,5 0,15-

1,00

0 ,0 -1 4,2 6 ,2 -3 6,0 1 ,8 -1 59 ,0 1 ,2-103,3

2,8-64,6 8,2-134,5 8,2-67,7

E 10-34 4,5-6,3

3,6-5,2

1 ,8 -1 0,8 0 ,0 8-0,29

0 ,2 -1 ,2 0,2-1 3,8 1 6,1-4 9,1 1 0,5-31,9

4,5-23,7 21,5-42,3 15,4-67,7

Bt 15-83 4,3-

6,5

3,9-

5,5

0,1-1,6 0,4-3,9 0,04-

0,19

0,0-2,0 3, 2-18, 0 2,8-45,6 1, 8-

31,4

3,7-36,2 4,8-45,8 15,8-94,2

Lesivirano navapnencu i dolomitu

tipično

C 20-65 5,0-

6,3

4,0-

5,9

0,2 0,1-1,4 7,0-16,6 3,1-43,8 2,0-

28,5

9,8-32,9 25,5-40,9 27,1-94,3

A ili Ap 4-25 4,6-

6,8

4,0-

6,1

2 ,8 -3 7,1 0 ,1 3-

1,18

0 ,0 -7 ,0 4,8-3 0,6 5 ,1 -1 12 ,2 3 ,3 -

72,9

5, 7-49,9 23, 3-

113,5

14,3-63,5

E 17-50 4,3-6,7

3,7-5,8

0,8-7, 7 0, 06-0,22

0 ,0 -3 6,5 2 ,6 -1 3,3 6 ,5 -3 8,5 4 ,2 -25,0

0,4-31,4 14,1-36,2 2,3-76,7

Bt 20-65 4,7-7,1

3,7-6,0

0,8-1, 3 0, 05-0,06

0,0-2,0 3,8-5,6 4,6-39,1 3,0-25,4

2,4-34,7 16,5-37,7 11,6-72,0

Lesivirano na

vapnencu i dolomitu

akrično

IIBt 26-80 5,9-6,8

4,0-5,3

7,3-17,0 4, 7-11,0

14,7-24,7 21,8-34,5 67,4-83,9


40/139

40

A ili Ap 10-36 5,1-

6,6

4,3-

6,2

2,3-4, 5 0, 12-

0,26

0 ,0 -1 ,8 3,6-2 5,5 1 0,2-3 6,5 6 ,6 -

37,1

8,5-20,6 23,7-45,6 18,6-74,9

E 17-40 5,4-

6,7

4,0-

5,9

0,7-2, 4 0, 03-

0,15

0 ,0 6-1 ,6 3 ,5 -1 3,0 7 ,1 -2 4,2 4 ,6 -

15,7

7,3-18,7 16,6-23,3 31,7-80,2

Bt 20-48 5,4-

6,9

4,1-

5,5

0,4-0,5 0,02 0,4-1,8 5,4-12,0 13,2-23,0 8,6-

14,9

7,4-17,9 22,3-26,6 33,2-69,1

Lesivirano na

proluvijalnomnanosu

C 12-25 4,8-5,4

4,0-4,3

14,8 9,6 20,7 30,3 68,2

A 20-25 5,8-6,7

4,8-5,8

2,1-3, 9 0, 10-0,19

0,2-12,0 7,8-57,0

E 20-45 5,8-

6,7

5,1-

5,5

1,5-1, 7 0, 07-

0,10

0,5-2,2 3,8-37,8Lesivirano nalesoidnom nanosu

Bt 20-30 5,3-

7,0

4,7-

5,6

0,9-1, 7 0, 04-

0,10

0,2-1,7 6,0-8,4

A 4-5 4,2-

4,6

3,3-

3,7

11,1-38,3 0,27-

0,68

2 ,0 -8 ,0 1 3,5-

31,0

45,0-50,5 32,8 3,5 36,3 9,6

E 14-16 4,6-4,7

3,5-3,7

2,9-3,7 0,06 0,4-0,5 3,0-3,5 29,5-33,0 21,4-29,2

0 ,6 -1 ,4 2 2,0-3 0,6 2 ,7 -4 ,6

Bt 13-20 4,7-

4,9

3,8-

4,0

Documents

Projekt za Liku-2-1.pdf