Prezentacija 13

Copyright © 2004 South-Western

Tema 13Tema 13Poglavlje 35Poglavlje 35

Kratkoročni odnos između inflacije i nezaposlenosti


Nezaposlenost i inflacija • Prirodna stopa nezaposlenosti zavisi od raznih

faktora na tržištu rada.• Na primer, zakon o minimalnim nadnicma,

uticaju sindikata, ulozi najamnina za efikasnost, efektivnost u nalaženju posla.

• Stopa inflacije primarno zavisi od porasta ponude novca, što je u nadležnosti centralne banke.


Nezaposlenost i inflacija

• Često smo suočeni sa izborom ili inflacija ili nezaposlenost, na kratak rok.

• Ako se ekonomska politika opredeli za povećanje agregatne tražnje, smanjiće se nezaposlenost , ali će se povećati inflacija.

• Ako se, pak, opredeli za smanjenje agregatne tražnje, smanjiće se inflacija, ali povećati nezaposlenost, bar privremeno.


FILIPSOVA KRIVA

• Filipsova kriva ilustruje odnos između inflacije i nezaposlenosti na kratak rok.

Slika 1 FILIPSOVA KRIVA

NezaposlenostStopa (u %)

0

Stopa inflacije(% god)

Filipsova kriva

4

B6

7

A2



Agregatna tražnja, agregatna ponuda i FILIPSOVA KRIVA

• FILIPSOVA KRIVA pokazuje kombinacije nezaposlenosti i inflacije koje se javljaju kao rezultat pomeranja krive agregatne tražnje duž krive agregatne ponude na kratak rok.


Agregatna tražnja, agregatna ponuda i FILIPSOVA KRIVA

• Što je veća agregatna tražnja , veći je nivo ukupbne proizvodnje i viši je opšti nivo cena.

• Što je viši nivo proizvodnje, manja je nezaposlenost.

Slika 2 Veza Filipsove krive sa agregatnom tražnjom i agregatnom ponudom

KoličinaOutputa

0

kratkoročna agregatna

ponuda

(a) Model agregatne tražjne i agregatne ponude

Nezaoposlenost0

Inflacijau %

Nivocena

(b) Filipsova kriva

Filipsova kriva Niska agregatnaTražnja

Visokaagregatna tražnja

(output je8,000)

B

4

6

(output je7,500)

A

7

2

8,000(nezaposlenost

od 4%)

106 B

(nezaposlenost od 7%)

7,500

102 A



POMERANJE FILIPSOVE KRIVE I ULOGA OČEKIVANJA

• FILIPSOVA KRIVA nudi mnoštvo kombinacija moguće inflacije i nezaposlenosti.


Dugoročna Filipsova kriva

• Tokom 1960-tih godina, Friedman i Phelps su zaključili da su na dugi rok inflacija i nezaposlenost nepovezane. Kao rezultat pojavila se vertikalna Filipsova kriva na dugi rok, na nivou prirodne stope nezaposlenosti.

• Otuda zaključak da monetarna politika može biti efektivna na katki rok, ali ne i na dugi rok.

Slika 3 Dugoročna Filipsova kriva

Nezaposlenost0 Prirodna stopa nezaposlenosti

Stopa Inflacije Dugoročna

Filipsova kriva

BVisokainflacija

Niskainflacija

A2. .ali nezaposlenostostaje na nivou svoje prirodne stope na dug rok.

1.Kad centralna Banka poveća ponudu novca,stopa inflacije se povećava.....


Slika 4 Veza Filipsove krive sa agregatnom tražnjom i agregatnom ponudom

KoličinaOutputa

Prirodna stopa outputa

Prirodna stopa nezaposlenosti

0

NivoCena

P

Agregatnatražnja AD

Dugoročna agregatnaponuda

Dugoročna Filipsovakriva

(a) Model agregane tražnje i agregatne ponude

Nezaposlenost 0

Inflacija

(b) Filipsova kriva

2. .povećavanivo cena

1. Porast ponude novca povećava Iagregatnu tražnju

AAD2

B

A

4. . . ... ali output i nezaposlenost ostaju na svom prirodnom nivou

3. Što povećava Inflaciju

P2B



Očekivanja i Filipsova kriva na kratak rok

• Očekivana inflacija izražava koliko ljudi očekuju da će se ukupni nivo cena promeniti.


Očekivanja i Filipsova kriva na kratak rok

• Na dugi rok očekivana inflacija se prilagođava promenama stvatne inflacije.

• Sposobnost centralne banke da utiče na neočekivanu inflaciju postoji samo na kratak rok.

• Jednom kada ljudi anticipiraju inflaciju, jedini način da se nezaposlenost svede na nivo ispod prirodnog je da stvarna inflacija bude iznad anticipiranog nivoa.


Stopa nezaposlenosti = prirodna nezaposlenost * (očekivana inflacija– stvarna

inflacija)

• Ova jednačina povezuje stopu stvarne nezaposlenosti sa prirodnom nezaposlenošću, stvarnom inflacijom i očekivanom inflacijom.

Očekivanja i kratkoročna Filipsova kriva

Slika 5 Kako očekivana inflacija pomera kratkoriočnu Filipsovu krivu

Nezaposlenost0 Prirodna stopanezaposlenosti

Stopa inflacije Dugoročna

Filipsova kriva

Kratkoročna Filiipsova krivasa visokom očekivanom

inflaciom

Kratkoročna Filipsova krivasa niskom očekivanom

inflacijom

1. Ekspanziona politika pomeraekonomiju naviše duž kratkoročne Filipsove krive . . .

2. .ali na dugi rok, očekivana inflacija raste, a kratkoročna Fillipsova kriva se pomera na desno.

CB

A



Dokaz Hipoteze o prirodnoj stopi

• Gledište da se nezaposlenost konačno uvek vraća na svoju prirodnu stopu, bez obziran na stopu inflacije naziva se hipoteza o prirodnoj stopi.

• Istorijska posmatranja povrđuju ovu hipotezu


Prirodni eksperiment i hipoteza o prirodnoj stopi

• Koncept stabilne filipsove krive srušen je početkom sedamdesetih godina.

• Pokom sedamdestih i osamdesetih godina privrede su bivale suočene sa visokom inflacijom i nezaposlenošću u isto vreme.

Slika 6 Filipspva kriva tokom 1960-tih

1 2 3 4 5 6 7 8 9 100

2

4

6

8

10

Nezaposlenost

Inflacija

1968

1966

19611962

1963

1967

19651964


Slika 7 Rušenje Filipsove krive

1 2 3 4 5 6 7 8 9 100

2

4

6

8

10

Nezaposlenost

Inflacija

1973

1966

1972

1971

19611962

1963

1967

19681969 1970

19651964



POMERANJA FILIPSOVE KRIVE I ULOGA ŠOKOVA NA STRANI

PONUDE• Istorijski događaji su pokazali da se

kratkoročna Filipsova kriva pomera usled promene očekivanja.



PONUDE• Kratkoročna Filipsova kriva se takođe pomera

usled škova na strani agregatne ponude. • Nepovoljne promene na strani ponude mogu

pogoršati odnos inflaicje i nezaposlenosti • Šokovi (smanjenja) na strani ponude daju

kreatorima politike manje prostora u odlučivanju da li se boriti protiv inflacije, ili protiv nezaposlenosti.



PONUDE• Šokovima ponude nazivaju se događaji koji

direktno utiču na promenu troškova poslovanja i dovode do promene cena, što pomera krivu agregatne ponude u levo, a kao rezultat Filipsova kriva se pomera u desno......

Slika 8 Nepovoljne promene agregatne ponude

Količina Outputa

0

NivoCena

Agregatnatražnja

(a) Model agregatne tražnje i agregatne ponude

Nezaposlenost0

Inflacija

(b) Filipsova kriva

3... podižunivo cena

AS2 Agregatnaponuda, AS

A1. Nepovoljnepromene agregatne ponude . . .

4. . dajući ekonomskojpolitici sve manje prostrorau borbi protiv inflaicije i nezaposlenost....

BP2

Y2

PA

Y

Filipsova kriva PC

2. . .umanjuju output . . .

PC2

B




PONUDE• Tokom sedamdestih godina, kada je OPEC

smanjio proizvodnju i povećao svetske cene nafte, ekonomska politika je bila suočena sa dva moguća izbora.• Boriti se protiv nezaposlenosti, povećavajući

agregatnu tražnju i povećavajući inflaciju.• Boriti se protiv inflacije, smanjujući agregatnu

tražnju, te tako povećati nezaposlenost.

Slika 9 Šokovi ponude tokom 1970-tih

1 2 3 4 5 6 7 8 9 100

2

4

6

8

10

Nezaposlenost

Inflacija

1972

19751981

1976

19781979

1980

1973

1974

1977



CENA SMANJENJA INFLACIJE

• Da bi redukovala inflaciju, centralna banka mora vršiti monetarnu kontrakciju.

• Kada centralna banka smanjuje stopu rasta novčane mase, smanjuje se agregatna tražnja.

• To redukuje količnu proizvedenih roba i usluga. • Što dovodi do porasta nezaposlenosti.

Slika 10 Dezinflacija na kratak i na dugi rok

Nezaposlenost 0 Natural rate ofunemployment

Inflacija Dugoročna Filipsova kriva

Kratkoročna Filipsovakriva sa očekivanjem

visoke inflacije

Kratkoročna Filipsova kriva sa očekivanjem

niske inflacije

1. Restriktivna monetarna politika vuče privredu Na dole duž Filipsove krive . .

2. . . . ali na dugi rok, očekivana inflacija pada i kratkoročna Filipsova kriva se pomera u levo.

BC

A




• Da bi redukovla inflaciju, privreda mora proći kroz period visoke nezaposlenosti i niske proizvodnje.• Kada centralna banka suzbija inflaciju, privreda se

kreće duž kratkoročne Filipsove krive.• Privreda ostvaruje nižu inflaciju po cenu veće

nezaposlenosti.



• Koeficijent žrtve je broj procenata izgubljenog godišnjeg proizvoda , da bi se inflacija smanjila za 1%.

• Pocenjeno je da ju u SAD ovaj koeficijent iznosio pet • Što znači, da bi se redukovala inflacija sa oko 10%

u periodu 1979-1981 na 4%, bilo bi potrebno izubiti oko 30% godišjneg proizvoda!


Racionalna očekivanja i mogućnost besplatne dezinflacije

• Teorija racionalnih očekivanja kaže da građani optimalno koriste informacije koje imaju, uključujući i informacije o ekonomskoj politici države, kada predviđaju budućnost.



• Očekivana inflacija objašnjava zašto na kratak rok postoji mogućnost izbora između inflacije i nezaposlenosti, ali ne i na dugi rok.

• Koliko brzo će ova kratkoročna mogućnost nestati zavisi od toga koliko brzo se očekivanja prilagođavaju.



• Teorija racionalnih očekivanja kaže da bi koeficijent žrtvovanja mogao biti mnogo manji no što je procenjeno.


Volkerova Dezinflacija

• Kada je Paul Volcker je bio na čelu FEDa tokom 1970-tih godina, inflacija se smatrala glavnim nacionalnim problemom.

• Volcker je uspeo da redukuje inflacijiu (od 10% na 4 %), ali po cenu velike nezaposlenosti (oko 10 % u 1983).

Slika 11 Volkerova Dezinflacija

1 2 3 4 5 6 7 8 9 100

2

4

6

8

10

Nezaposlenost

Inflacija

1980 1981

1982

1984

1986

1985

1979A

1983B

1987

C



Grinspenova era

• Alan Greenspan je na početku mandata na čelu FEDa imao pozitivan šok na strani ponude.

• 1986 godine OPEC je odustao od dogvora članica da smanje ponudu,

• što je dovelo da pada inflacije i pada nezaposlenosti.

Slika 12 Grinspenova era

1 2 3 4 5 6 7 8 9 100

2

4

6

8

10

Nezaposlenost

Inflacija

19841991

1985

19921986

19931994

198819871995

199620021998

1999

20002001

19891990

1997



Grinspenova era

• Fluktuacije u nivou inflacije i nezaposlenosti tokom perioda nazvanog Grinspenova era bile su relativno male u odnsu na aktvnosti FEDa.


Rezime

• Filipsova kriva pokazuje inverzni odnos između inflacije i nezaposlenosti.

• Povećavajući agregatnu tražnju ekonomska pilitika može odabrati tačku na Filipsovoj krivoj sa većom inflaciojom i manjom nezaposlenošću.

• Smanjući agregatnu tražnju ekonomska pilitika može odabrati tačku na Filipsovoj krivoj sa manjom inflaciojom i većom nezaposlenošću.


Rezime

• Odnos između nezaposlenosti i inflacije koji prikazuje Filipsova kriva postoji samo u kratkom roku.

• Na dugi rok Filipsova kriva je vertikalna na nivou prirodne stope nezaposlenosti.


Rezime

• Kratkoročna Filipsova kriva se pomera, takođe, i zbog promena agregatne ponude, tzv. šokova ponude.

• Nepovoljan šok ponude, (smanjenje agregatne ponude) daje ekonomskoj politici manje prostora u izboru između inflacije i nezaposlenosti.


Rezime

• Kada centralna banka smanjuje ponudu novca, da bi redukovla inflaciju, privreda se kreće duž kratkoročne Filipsove krive, što stvara privremenu nezaposlenost..

• Cena dezinflacije zavisi od toga koliko brzo padaju inflaciona očekivanja.

Documents

Prezentacija 13