Pregled osnovnih nalaza - certusconsulting.rs

Top 500 privrednih društava u Srbiji u 2012. g.Pregled osnovnih nalazaPregled osnovnih nalaza

Metodološke napomene

� Izvor podataka je Agencija za privredne registre; kao korekcija korišćeni su i interni podacipreduzeća tamo gde postoji razlika sa APR podacima

� Data je realna lista preduzeća jer je uzeta u obzir konsolidacija – izvršeno je“čišćenje” liste,prikaz privrednih društava po realnoj snazi, ali je data i posebna tabela sa podacima nanekonsolidovanom nivou

� Prezentovani podaci odnose se u velikoj meri na nerevidirane finansijske izveštaje i moguće je

Top 500 privrednih društava u Srbiji je jedinstvena publikacija jer na jednom mestu predstavljaposlovanje privrede i daje pregled najvećih privrednih društava po realnoj snazi

2

� Prezentovani podaci odnose se u velikoj meri na nerevidirane finansijske izveštaje i moguće jeda objavljeni finansijski pokazatelji kod pojedinih privrednih društva ne odražavaju u potpunosti

ostvareno poslovanje u 2011. i 2012. godini

� Izvršena reklasifikacija i analiza 19 sektora, tri podsektora i grupe konglomerata

- kod klasifikacije preduzeća po sektorima uvažavana je pretežna delatnosti registrovana kodAgencije za privredne registre, ali je sprovedena i naknadna reklasifikacija, u skladu sameđunarodnom praksom i analitičarskom ekspertizom, gde god je procenjeno da zvaničnaklasifikacija ne odražava u potpunosti realno stanje

� Data je i makroekonomska analiza, analiza izvoznika, analiza poslovanja na berzi, sumarnipokazatelji po sektorima, rangiranje Top preduzeća po različitim parametrima (rast, neto profit,EBITDA marža, neto profitna marža)

Top 500 – Opšti trendovi / 1

Učešće pojedinih pokazatelja u pok. Za ukupnu privredu Srbije Komentari

�Najveća preduzeća koja su se našla na listisu ostvarila rast poslovnih prihoda od oko3,6% u realnim dinarima, odnosno 0,7% uevrima

�Ukoliko se u obzir uzmu preduzeća koja suprošle godine bila na listi (76 preduzeća je“ispalo” sa liste) ostvaren je negativan rast

Top 500 privrednih društava u Srbji čini značajan segment srpske privrede koji u velikoj meriopredeljuje njene tokove

52,4%

50,0%

60,0%

Poslovni prihodi

37,7 € mlrd

Krediti

11,7 € mlrd

Broj zaposlenih

390 hilj.

3

“ispalo” sa liste) ostvaren je negativan rastu realnim dinarima od 1%, odnosno pad uevrima za 3,8%, što je u skladu samakroekonomskim kretanjima (padrealnog BDP od 1,6%)

�Posmatrano u evrima 300 preduzeća jeostvarilo rast, a 200 je iskazalo padposlovnih prihoda; u realnim dinarimaodnos je 335-165

�Međutim, pored opštih trendova, odvećeg značaja su strukturne promenemeđu najvećim preduzećima koje seprelivaju na ostatak privrede

45,1%

38,8%

0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

50,0%

Poslovni prihodi Krediti Zaposleni


Top 10 po poslovnim prihodima, u € mn

Prema kriterijumu poslovnih prihoda NIS je bilo najveće privredno društvo u Srbiji u 2012.godini

2.069

1.6832.000

2.500

1. 2. 3. 5. 6. 10. 9. 4. 10. 14.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Rang 2011

Rang 2012

4

1.683

1.056912

658558 528 507 488 484

0

500

1.000

1.500

2.000

NIS

EPS

TELE

KO

M

SRB

IJA

DEL

HA

IZE

SER

BIA

SRB

IJA

GA

S

TAR

KET

T

MER

CA

TOR

-

S

DEL

TA

HO

LDIN

G

VIC

TOR

IA

GR

OU

P

KO

NC

ERN

FAR

MA

KO

M

M.B

.

630


EBITDA i neto profit - sumarno, u €mn Komentari

�Sistemski posmatrano, najveći pad netoprofita dolazi od visokih finansijskihrashoda (troškova kamata i negativnihkursnih razlika) kao rezutat značajnedepresijacije dinara u 2012. godini od oko12%

Drugi bitan razlog pada neto profita dolazi

3.8293.956

3.500

4.000

4.500

Najveća preduzeća u Srbiji su blago povećala poslovnu dobit pre amortizacije, kamata i poreza(EBITDA), ali je neto dobit značajno smanjena

+ 3,3%

5

�Drugi bitan razlog pada neto profita dolaziod značajnog umanjenja profita, odnosnoprodubljivanja gubitaka velikih državnihsistema (delom i usled računovodstvenihpolitika)

1.352

1740

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

EBITDA Neto profit

2011 2012

-87,2%

Neto rezultat, u € mn

2011 2012 Razlika

EPS 263 -104 367

Železnice Srbije 125 -156 281

Srbijagas -50 -330 280

Telekom Srbija 228 109 119

Delta Holding 96 4 92Ukupno 662 -477 1.140

U 2012. godini, u relativno teškim uslovima, veliki broj privrednih društava je ostvario dobit, agubitak je skoncentrisan u relativno malom broju preduzeća

Top 10 po neto dobiti, u €mn Komentari

�78% najvećih preduzeća u Srbiji ostvarujedobit u iznosu od 1,8 mlrd evra, pri čemuNIS doprinosi najviše sa petinom

�Ne račajući NIS, dobit je manjekoncentrisana nego gubitak

402

300

350

400

450

Top 10 učestvuje u dobicima za 50%,


6

10995

7966

5434 34 32 25

0

50

100

150

200

250

NIS

Tele

kom

Srb

ija

Tele

nor

JP P

TT S

rbija

Tark

ett

Suno

ko

Com

Trad

e

IM M

atije

vić

Hem

ofar

m

Imle

k Broj Iznos (€mn)

Pozitivna 388 1.843

Negativna 112 -1.669Ukupno 500 174

Statistika profitabilnosti

Top 10 učestvuje u dobicima za 50%, a NIS sa 22%

Državna preduzeća sa učešćem od 61% u ukupnim gubicima Top 500 preduzeća najveći su generatorigubitaka u sistemu

Najveća preduzeća po generisanim gubicima, u €mn

330

200

250

300

350

Top 10 učestvuje u gubicima sa 63%, a četiri najveća “gubitaša” učestvuju sa

42%

Komentari

�Najviše je gubitaka kod preduzeća uinostranom vlasništu, ali oni ne generišupreveliki iznos gubitaka

�Najmanje gubitaka kod domaćih privatnihpreduzeća (samo ona najbolja ulaze nalistu)


7

156

109 104

73 6956 53 50 46

0

50

100

150

200

Srbi

jaga

s

Žele

znic

e Sr

bije

HIP

- Pe

troh

emija

EPS

Vip

Mob

ile

Pute

vi S

rbije

Del

haiz

e Sr

bija

Inte

r-ko

p

Gal

enik

a

Vel

efar

m -

u s

teča

ju Broj Iznos (€mn)

Državna 25 -1.016.094

Domaća 31 -264.417

Strana 56 -388.304

Ukupno 112 -1.668.815

Struktura gubitaka

42%�Srbijagas najveći gubitaš u 2012. godini,

usled lošeg operativnog poslovanja ivisokih finansijskih rashoda

Poreklo kapitala / 1

Učešće u ostvarenim rezultatima po vlasništvu Komentari

�Najviše je domaćih privatnih preduzeća(257), zatim preduzeća sa većinskimstranim vlasništvom (190) i državnih (53)

�Strana preduzeća relativno više ostvarujuprihoda, EBITDA i investicija

�NIS daje glavni doprinos

51%

38% 38%42% 43%

38%

43%

48%

43%

40%

50%

60%

Strane direktne investicije imaju sve veći značaj za privredu Srbije, ali raste značaj i domaćeg privatnogkapitala

8

�NIS daje glavni doprinos

- Bez NIS-a i dalje preduzeća ustranom vlasništvu više učestvuju uEBITDA i investicijama, ali su zbirnirezultati domaćeg privatnog i stranogkapitala slični

29% 28%25%

11%

19%23%

33%29%

19%

0%

10%

20%

30%

40%

Bro

j

Po

slov

ni

prih

odi

EB

ITD

A

Bro

j

zap

osle

nih

Net

o d

ug

Inve

stic

ije

Domaća privatna Domaća državna Strana

Rast -

ukupno

Rast -

medijana

Domaća privatna 2,3% 4,8%

Domaća državna -7,6% -2,3%

Strana 7,1% 6,3%Ukupno 0,7% 4,6%

Stope rasta poslovnih prihoda u €

Ključni rezultati poslovanja po vlasništvu Komentari

�Domaća privatna preduzeća imaju najvećiprinos na kapital

- Domaća preduzeća u većem obimunego strana koriste zaduživanje kodbanaka kao instrument finansiranja

- Efekat “čišćenja”

Domaći privatni sektor ima veći prinos na kapital, ali je i značajno više zadužen u odnosu na strani kapital,od kojih je značajan deo još uvek u fazi razvoja i ima više stope rasta


17,0%

12,7%13,2%2,0

12,0%

14,0%

16,0%

18,0%

2,0

2,5

9

- Efekat “čišćenja”

�Značajan broj SDI je još uvek u fazi razvojai očekuje se da se njegovi rezultati brzopoprave

�Kada se posmatra nivo prinosa u odnosuna angažovani kapital manje su razlike uprinosima

5,7%6,5% 6,5%

6,0%

0,5%

1,4

0,5

1,4

0,0%

2,0%

4,0%

6,0%

8,0%

10,0%

12,0%

Dom

aća

pri

vatn

a

Dom

aća

drž

avn

a

Stra

na

Uku

pno

0,0

0,5

1,0

1,5

EBITDA marža ROE Neto dug / EBITDA

Domaća privatna 298

Domaća državna -740

Strana 617Ukupno 174

Sumarni neto rezultat, u € mn

Prihodi i neto dobit stranih preduzeća, u € mn Komentari

�Raste značaj Stranih direktinih investicijau sektor razmenljivih dobara i usluga

�Gubici stranih kompanija u Srbiji pre svegase odnose na sektore koji su direktnousmerene na domaće tržište: trgovina namalo robom široke potrošnje, trgovina namalo naftnim derivatima, proizvodnja i

8.503

7.628695

7.000

8.000

9.000

600

700

800

Broj PD 96 94

Strukturne promene su prisutne kod stranih direktnih investicija i raste značaj onih koji dolaze iz sektorarazmenljivih dobara i usluga, kao i značajnih i pretežnih izvoznika


10

malo naftnim derivatima, proizvodnja itrgovina duvanom, građevinarstvo,metalska industrija i preduzeća koja sunedavno otpočela sa investicijama

�Razlozi za gubitke se mogu naći u oštrojkonkurenciji, padu domaćeg tržišta usledpada kupovne moći i globalnim prilikama(metal)

�Oko polovine stranih preduzeća suizvoznici, a trećina pretežni (> 50%) iliznačajni (30%-50%)

-78

0

1.000

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

7.000

Sektor razmenljivih Sektor nerazmenljivih

-200

-100

0

100

200

300

400

500

600

Prihodi Neto dobit

Komentari


�Sve je više preduzeća sa većinskim inostranim kapitalom kojenastavljaju sa investcijama; u poslednje vreme to je u velikojmeri podstaknuto državnim subvencijama, ali postoje i drugipotencijali (pristup slobodnim tržištima, jeftina radna snaga,relativno dobar poreski sistem i drugo)

�Studija Ernest & Young

Strane direktne investicije relativno dobro posluju u Srbiji, a sve više njih nastavlja sa novim investicijama,možda Srbija i nije tako loše podneblje za SDI?

11

- U 2012. godini Srbija je bila 11. u Evropi sa 78 SDIprojekata (od zemalja CIE ispred su Poljska, Rusija iTurska)

- Otvoreno 10,302 nova radna mesta (6. mesto u Evropi)– efekat subvencija?

� Ipak, nije sve tako belo

- Prema drugim međunarodnim studijama (Svetskiekonomski forum), percepcija Srbije kao zemlje zainvesticije je niska (prema E&Y 1% poslovnih ljudi vidiSrbiju kao pogodnu zemlju za investicije)

- Nužna je promena percepcije investitora, ali i daljeunapređenje ambijenta (dozvole...)

- Nivo SDI u Srbiji nije dovoljan (u Top 500 CIE – 281)

Rezultati poslovanja preduzeća u većinskom domaćem

vlasništvu Komentari

�Tri grupe domaćeg privatnog kapitala

�Prisutna je promena trenda kodkonglomerata, pa iz “svaštarenja” dolazi dospecijalizacije; većina ima poljopivredno-prehrambeni komplex u svom poslovanju, alinosi i visike dugove; veliki broj izlazaka

Preduzeća sa liste Top 500 u većinskom domaćem privatnom vlasništvu načelno posluje dobro, ali postojerazlike po grupama


26,3%

16,7% 17,0%

5,4

20,0%

25,0%

30,0%

4,0

5,0

6,0

12

�“Gornji segment” domaće privrede koja jefokusirana na pojedinu delatnost imaostvaruje odlične rezultate

�“Donji segment” ima solidne pokazatelje, aliznatno niži prinos na kapital, što se verovatnoposledica lošijih uslova finansiranja od stranebanaka

�Najčešće domaća preduzeća rastu u sektorutrgovine na veliko, a onda se proširujeposlovanje na proizvodnju i maloprodaju

�Poljoprivredno-prehrambeni kompleks,trgovina na veliko, građevinarstvo i eneretikanajčešće delatnosti

7,9%

4,9%5,7% 5,7%

2,1%

16,7% 17,0%

1,91,7

2,0

0,0%

5,0%

10,0%

15,0%

Do

ma

ća -

kong

lom

era

ti

Do

mać

a >

80

mli

ona

evr

a

Dom

aća

< 8

0

mil

ion

a e

vra

Do

mać

a

priv

atn

a

0,0

1,0

2,0

3,0

EBITDA marža ROE Neto dug / EBITDA

Zastupljenost sektora u Top 500

Trendovi u pojedinim sektorima /1

U Top 500 ulaze preduzeća iz oblasti poljoprivrede, prehrambene i metalske industrije, a sa liste najviše izlaze građevinarstvo i trgovina na veliko.

25.1%25%

30%

100

120

�Najborjniji: trgovina na veliko, prehrambena industrija, građevinarstvo, trgovina na malo, poljoprivreda

�Najveći zbirni promet:

Komentari

13

31 47 3 12 22 4 13 34 19 11 46 98 33 33 12 4 11 7 3

3.2%

8.9%

0.9%1.9%

5.8%

1.3% 1.3%

6.0%

3.0%1.5%

13.3%

10.7%

5.1%3.4%

5.5%

1.8%0.8% 0.7%

0%

5%

10%

15%

20%

0

20

40

60

80

Broj firmi (leva osa) Ucesce u poslovnim prihodima (desna osa)

�Najveći zbirni promet: energetika, trgovina na veliko, poljoprivredno-prehrambeni kompleks

�72 nova preduzeća na listi u 2012: pretežno iz oblasti poljoprivrede, trgovine polj.proizvodima, prehrambene i metalske industrije.

�Među onima koji su izašli sa liste iz 2011. najviše onih iz sektora građevinarstva i trgovine na veliko, kao rezultat finansijskih poteškoća.

Rast prihoda izraženih u evrima

83.4

70

80

90


Nastavljen trend promene strukture privrede, okretanje ka rastu na bazi izvoza i sve više finalnih proizvoda u izvozu: aktiviranje investicija u automobilskom kompleksu, poljoprivredi, proizvodnji hrane i ostalih mašina.

Najveći ukupan rast u sektoru mašina i uređaja

Komentari

�Najveći rast – Proizvodnja mašina i uređaja : Fiat, Gorenje, Leoni, Grundfos, Alfa plam, namenska industrija

�Pad u metalskoj industriji zbog odlaska US Steel-a

14

22.0

15.2

3.7

18.1

5.9 7.69.9

-4.5

11.0 12.9

23.6

8.8

0.55.0

8.2

15.7

3.6

22.0

8.83.9 4.7

7.5 10.1

-6.1

3.9

9.44.5 3.2

9.3

4.0 3.6

13.5

-2.0

1.9

5.4

-6.1

9.9

-20

-10

0

10

20

30

40

50

60

u %

Ukupan rast poslovnih prihoda Medijalni rast poslovnih prihoda

�Solidne perspektive i rast privatnih kompanija u sektorima hemije i farmacije zamagljuje prisustvo državnih preduzeća (HIP petrohemija, HIP Azotara, Galenika)

�Građevinarstvo – u teškoj situaciji u 2012, duvanska industrija trpi pad tražnje zbog rasta akciza i povećanja sivog tržišta.


Prinos na kapital srednjeg preduzeća je 13%, ali su unutarsektorske i međusektorke disperzije velike.

�Najprofitabilniji: igre na sreću, IT, građ.materijali, poljoprivreda i hrana i piće

�Najmanje 15.5

39.5

21.1

41.1

17.220

30

40

50

u %

EBITDA marža i ROE Komentari

15

17.3

9.2

2.8

16.2

12.9

5.9

16.4

13.2

3.5

9.9

13.5

19.0

11.0 10.6

3.2

8.3

28.3

17.7

39.0

16.5

14.1

-15.6

2.0

-0.2

-5.0

13.8

3.10.7

17.0

2.8

10.3

-6.2-3.5 -4.3

7.5

20.0

14.7

26.2

-20

-10

0

10

20

30

40

50

u %

ROE - medijalna ROE - ukupno

�Najmanje profitabilni: proizvodnja lekova, građevinarstvo, trgovina na malo, transport

� Medijalne stope ukazuju da ima solidnih prinosa i u agregatno neprofitabilnim sektorima ali veliki državni gubitaši kvare ukpnu profitabilnost.

5.7

11.3

0.0

10.5 10.9

15.5

13.8

7.76.1

4.0

1.7

4.53.2

6.95.7

5.7 5.75.4

8.5

15.2

2.5

10.2 10.1

13.8

3.9 4.7 4.0

14.6

5.3

2.9

6.65.0

6.7

17.2

4.7

0

10

20

EBITDA marža - medijalna EBITDA marža - ukupna

Nedostajuća likvidnost

Uvećava se nedostajuća likvidnost u velikim državnim sistemima dok se kašnjenja u plaćanju dobavljača od strane maoprodajnih lanaca smanjuju

Putevi Srbije

Neto obrtni kapital, u milionima EURKoeficijent obrta dobavljača, u danima

16

2011 2012DELHAIZE SERBIA 170 82MERCATOR-S DOO 93 89IDEA 89 95METRO CASH & CARRY DOO 73 63PTP DIS DOO KRNJEVO 64 74UNIVEREXPORT DOO 71 69Prosek 93 79Medijana 81 78

-600 -400 -200 0

Idea

Delhaize Srbija

EPS

Mercator

Telekom Srbija

RTB Bor

HIP Petrohemija

Putevi Srbije

Top 5 – Po poslovnim prihodima

Rang 2012

Rang 2011 Preduzeće Sektor - reklasifikovan Poslovni prihodi, u 000EUR

1 1 NIS Energetika 2.069.197

2 2 EPS Energetika 1.683.105

17

2 2 EPS Energetika 1.683.105

3 3 TELEKOM SRBIJA Telekomunikacije 1.055.647

4 5 DELHAIZE SERBIA Trgovina na malo 912.435

5 6 SRBIJAGAS Konglomerati 657.634

Top 5 – Po rastu poslovnih prihoda

Rang Naziv Sektor

Rastposlovnihprihoda (i RSD)

1 FIAT AUTOMOBILI SRBIJA Proizvodnja ostalih mašina i uređaja 435,1%

2 GRAĐEVINSKA DIREKCIJA SRBIJE Nekretnine 363,1%

3 RST CORPORATION Energetika 215,4%

18

4 CRBC SERBIA Gradjevinarstvo 178,0%

5 KOMPANIJA JOVANOVIC Trgovina na veliko i posredovanje 177,5%

* uzeta su u obzir samo pravna lica koja su u 2011. godini imala poslovne prihode veće od 1,5 milijardi dinara

Top 5 – Po EBITDA

Rang Naziv Sektor EBITDA, u 000 EUR

1 NIS Energetika 620.774

2 TELEKOM SRBIJA Telekomunikacije 456.285

19


3 EPS Energetika 344.120

4 TELENOR Telekomunikacije 147.594

5 TARKETT Hemija 101.448

Top 5 – Po neto dobiti

Rang Naziv SektorNeto dobitu 000 EUR



20


3 TELENOR Telekomunikacije 94.758

4 JP PTT SRBIJA Transport i logistika 79.358

5 TARKETT Hemija 66.470

Top 5 – Po procenjenim investicijama

Rang Preduzeće Sektor

Procenjene investicije, u 000 EUR

1 FIAT AUTOMOBILI SRBIJA Proizvodnja ostalih mašina i uređaja 623.959



21



5 RTB BOR GRUPA-RTB BOR Metalska industrija 210.338

Top 5 – Po broju zaposlenih

Rang Naziv SektorProsečan brojzaposelnih u 2012.


2 ŽELEZNICE SRBIJE Transport i logistika 20.208


22



5 DELHAIZE SERBIA Trgovina na malo 12.611

Top 10 – Izvoznika u 2012.

Rang NazivVrednost u milionima EUR, u

2012Vrednost u milionima

EUR, u 2011

1 FIAT AUTOMOBILI SRBIJA, KRAGUJEVAC 318 32

2 TIGAR TYRES, PIROT 187 192

3 NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE, NOVI SAD 173 148

Najvećih 10 izezlo je 17% ukupnog izvoza robe u 2012.

23

Izvor: Uprava carina

3 NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE, NOVI SAD 173 148

4 TARKETT BAČKA PALANKA 157 150

5 HEMOFARM, VRSAC 155 110

6 ZELEZARA SMEDEREVO, SMEDEREVO 151 605

7 VALY, BELOŠEVAC 104 55

8 RTB INVEST, BOR 98 49

9 YURA CORPORATION, RAČA 95 42

10 ROAMING ELECTRONICS, BEOGRAD 93 29

Hvala na pažnji!

24

[email protected]

[email protected]

Documents

Pregled osnovnih nalaza - certusconsulting.rs