POTICANJE RAVNOPRAVNOSTI NA HRVATSKOM TRŽIŠTU RADA

RAŠIRENOST I OBILJEŽJA DISKRIMINACIJE NA HRVATSKOM TRŽIŠTU RADA -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Izvješde na temelju ankete među nezaposlenim osobama i ankete među poslodavcima

Institut društvenih znanosti

Ivo PILAR

Institute of Social Sciences

Projekt

PROGRESS

Supporting Equality in Croatian Labour Market

Poticanje ravnopravnosti na hrvatskom tržištu rada

Ref. No. VS/2009/0381

Nositelj projekta

Hrvatski zavod za zapošljavanje

Institut Pilar

partnerska institucija za komponentu projekta: Identificiranje

najvažnijih obilježja diskriminacije temeljene na invaliditetu, spolu, rasi,

nacionalnosti, dobi, seksualnoj orijentaciji i religijskom uvjerenju na

hrvatskom tržištu rada

Istraživanje

Raširenost i obilježja diskriminacije na hrvatskom tržištu rada:

anketa među nezaposlenima i anketa među poslodavcima

Voditeljica

Prof. dr. sc. Renata Franc

Suradnici

Dr. sc. Ivana Ferid

Jelena Maričid

Ivana Vrselja

Mr. sc. Ines Sučid

Stanko Rihtar

Konzultanti

Prof. dr. sc. Ljiljana Kaliterna Lipovčan

Prof. dr. sc. Vlado Šakid

Autori izvješda

Renata Franc, Ivana Ferid, Stanko Rihtar, Jelena Maričid

Lektura

Mirna Murati

Termin provedbe terenskog dijela istraživanja

22. 2. – 10. 3. 2010. anketa među nezaposlenima

22. 2. – 26. 3. 2010. anketa među poslodavcima

Završetak izvješda

Travanj 2010.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SADRŽAJ

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

UVOD 5

ZNANJE O DISKRIMINACIJI 6

Poznavanje izraza „diskriminacija“ 6

Poznavanje relevantnih zakona 8

Poznavanje institucija mjerodavnih za suzbijanje diskriminacije

i promicanje ravnopravnosti (te ocjena njihova rada) 10

RAŠIRENOST I OBILJEŽJA DISKRIMINACIJE NA TRŽIŠTU RADA 12

Percepcija raširenosti diskriminacije 12

Diskriminacija na tržištu rada opdenito 12

Percepcija diskriminacije pri zapošljavanju (uzorak nezaposlenih osoba) 15

Percepcija diskriminacije u vlastitoj tvrtki (uzorak poslodavaca) 16

Percepcija kriterija pri zapošljavanju, promaknudu ili dodatnom usavršavanju 18

Osobna iskustva diskriminacije 20

Opdenito u Hrvatskoj 20

Iskustva diskriminacije na tržištu rada 21

Iskustva diskriminacije pri zapošljavanju 21

Iskustva diskriminacije na radnome mjestu 25

Načini reagiranja na diskriminaciju i upoznatost s pravima u slučaju diskriminacije 27

Načini reagiranja na diskriminaciju i pritužbe na diskriminaciju 27

Upoznatost s pravima žrtava diskriminacije i ocjena načina za njezino povedanje 29

Mogude posljedice iskustva diskriminacije među nezaposlenim osobama 31

Kvaliteta života nezaposlenih osoba 31

Mogude odrednice sklonosti diskriminaciji među poslodavcima 32

Neizravne mjere predrasuda i stereotipi 32

Sklonost diskriminaciji – stupanj socijalne distance 34

Učestalost kontakta s pripadnicima različitih skupina 35

STAVOVI O SUZBIJANJU DISKRIMINACIJE I POZITIVNOJ AKCIJI 37

Opde zadovoljstvo suzbijanjem diskriminacije 37

Percepcija najvažnijih aktera za suzbijanje diskriminacije na tržištu rada 38

Ocjena mogudih mjera za suzbijanje diskriminacije na tržištu rada 38

ZAKLJUČCI 40

Znanja o diskriminaciji, poznavanje zakona i prava vezanih uz diskriminaciju 40

Raširenost i obilježja diskriminacije 41

PRILOG 1: Opis metode - anketa među nezaposlenima 43

PRILOG 2: Opis metode - anketa među poslodavcima 47

PRILOG 3: Tablični pregled rezultata – anketa među nezaposlenima 52

PRILOG 4: Tablični pregled rezultata – anketa među poslodavcima 115

5

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

UVOD

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Rezultati prezentirani u ovom izvješdu temelje se na podatcima dviju terenskih anketa: anketi

na reprezentativnom uzorku nezaposlenih osoba te anketi na reprezentativnom uzorku

poslodavaca. Obje ankete proveo je Institut Pilar tijekom veljače i ožujka 2010. godine u okviru

prve komponente projekta „Poticanje ravnopravnosti na hrvatskom tržištu rada“ (nositelj

projekta Hrvatski zavod za zapošljavanje). Osnovni cilj ove komponente projekta bio je utvrditi

raširenost i glavna obilježja diskriminacije na hrvatskom tržištu rada, pri čemu je istraživanjem

obuhvadeno šest osnova za diskriminaciju: spol, dob, invaliditet, etnička pripadnost, religijska

pripadnost i seksualna orijentacija. Provedenim anketama prikupljeni su kvantitativni podatci o

raširenosti, obilježjima i mogudim odrednicama diskriminacije na hrvatskom tržištu rada koji

mogu služiti kao polazišna točka za planiranje ostalih aktivnosti predviđenih projektom,

odnosno za daljnje pradenje raširenosti i obilježja diskriminacije na hrvatskom tržištu rada.

Istraživanje među nezaposlenim osobama provedeno je terenskom usmenom anketom, u

razdoblju od 22. veljače do 10. ožujka 2010. godine, u 13 područnih ureda Hrvatskog zavoda za

zapošljavanje. Tijekom anketiranja ukupno je kontaktirano 1674 osoba, od kojih je 746 (ili

44,5%) odbilo sudjelovanje. Bez obzira na razmjerno visoku stopu odbijanja, opisanim načinom

provedbe istraživanja dobiven je uzorak koji vjerno odražava strukturu populacije,1 kako prema

zadanim stratifikacijskim tako i prema ostalim relevantnim kriterijima koji bi mogli utjecati na

predmet istraživanja (tablica 1). Ostala obilježja uzorka prikazana su u tablici 2.

Istraživanje među poslodavcima provedeno je terenskom usmenom anketom u razdoblju od

22. veljače do 26. ožujka 2010. godine među poslodavcima čija su sjedišta registrirana u 36

naselja u Hrvatskoj, a u uzorak su ušle i tri tvrtke sa sjedištima registriranim u inozemstvu. Pri

provedbi ankete ukupno je kontaktirano 946 predstavnika različitih poslodavaca, od kojih je 342

(ili 36,2%) odbilo sudjelovati. Bez obzira na odbijanje, opisanim načinom provedbe istraživanja

(pridržavanjem zadanih kvota) dobiven je uzorak koji vjerno odražava strukturu populacije2

prema zadanim stratifikacijskim kriterijima.

1 Veličina realiziranog uzorka dopušta procjenu populacijskih parametara s teorijskom greškom koja ne prelazi +/-

3,2 posto, uz stupanj rizika u zaključivanju manji od pet posto. 2 Veličina realiziranog uzorka dopušta procjenu populacijskih parametara s teorijskom greškom koja ne prelazi +/-

4,0 posto, uz stupanj rizika u zaključivanju manji od pet posto.

6

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ZNANJE O DISKRIMINACIJI

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

POZNAVANJE IZRAZA „DISKRIMINACIJA“3

Prvi korak u analizi pojavnosti i raširenosti diskriminacije na hrvatskom tržištu rada odnosio se

na utvrđivanje konteksta, odnosno stupnja upoznatosti nezaposlenih osoba te poslodavaca sa

značenjem izraza diskriminacija, zakonima koji reguliraju diskriminaciju te institucijama i

tijelima nadležnim za promicanje ravnopravnosti i suzbijanje diskriminacije.

Na pitanje „Jeste li čuli za izraz diskriminacija?“ čak 93% poslodavaca i 73% nezaposlenih

osoba odgovara da su za taj izraz čuli i da znaju što on znači, a dodatnih 6% odnosno 19%

izjavljuje da su za izraz čuli, ali nisu sasvim sigurni u njegovo značenje, dok svega 0,5

poslodavaca a 7,5% nezaposlenih navodi kako nije čulo za izraz diskriminacija. Dakle, ovako

opde pitanje ukazuje da jedna četvrtina nezaposlenih osoba (26,5%), a manje od desetine

poslodavaca (6,6%) procjenjuje da ili uopde nije čulo za pojam diskriminacije ili je čulo ali ne

zna njegovo točno značenje.

Međutim, kada su sudionici istraživanja trebali navesti neki primjer diskriminacije (na tržištu

rada), među nezaposlenim osobama najviše je onih koji ne daju nikakav odgovor (38%),

odnosno onih koji navode samo neku od osnova diskriminacije, primjerice spolna diskriminacija,

diskriminaciji starijih, bez jasnijeg određenja pojma ili navođenja konkretnog primjera (29%).

Nadalje, 16% nezaposlenih osoba navodi primjere koji nisu vezani uz diskriminaciju, ved

opdenito uz kršenje zakona, kriminal ili neisplatu plada. Udio nezaposlenih koji navode primjer iz

kojeg se može zaključiti da razumiju značenje pojma diskriminacije jest 14%, a dodatnih ih 3% u

svome odgovoru daje određenje pojma (na primjer, nepravedno postupanje, zakidanje nekoga)

bez navođenja osnove. Dakle, može se redi da u najboljem slučaju 17% nezaposlenih osoba

doista razumije značenje izraza diskriminacija, dok su ostali ili samo čuli za taj izraz, bez točnog

razumijevanja, ili mu pripisuju opdenitije značenje (slika 1).

Odgovori poslodavaca ukazuju na nešto bolju upoznatost s pojmom diskriminacije (slika 1).

Naime, za jednu tredinu poslodavaca može se redi da pokazuje razumijevanje značenja ovoga

pojma (tu ubrajamo 31% poslodavaca koji navode i određenje i osnovu te dodatnih 2% koji

navode samo određenje diskriminacije); za nešto više od tredine (36% koji kao primjer navode

3 U obje ankete pitanja vezana uza znanje prethodila su ostalim pitanjima.

7

samo neku od osnova diskriminacije) može se redi da su čuli za pojam 'diskriminacija' ali da

imaju ograničeno razumijevanje toga pojma; dok jedna tredina poslodavaca ne poznaje njegovo

značenje ili za njega nije niti čula (22% poslodavaca koji na postavljeno pitanje ne daju nikakav

odgovor te 9% njih koji pod diskriminacijom podrazumijevaju neke opdenite nepravilnosti,

kršenje prava i slično).

Slika 1

Možete li navesti neki primjer diskriminacije na tržištu rada? (kategorizirani slobodni odgovori)

Dodatnim pitanjem (slika 2) utvrđeno je kako je poznavanje pojma diskriminacija na razini

prepoznavanja znatno raširenije. Naime u pitanju tipa višestrukog izbora s dva - oba točna -

ponuđena odgovora o tome što je diskriminacija, 75% poslodavca, a 64% nezaposlenih ispravno

prepoznaje da pojam diskriminacija označuje i nepravedno postupanje prema osobi i stavljanje

osobe u nepovoljniji položaj zbog neke njezine karakteristike ili pripadnosti grupi, dok ih tek

manji udio (od 8% do 18%) odabire samo jedan od dvaju ponuđenih točnih odgovora. Međutim

i u ovom slučaju utvrđeno je da nešto manje od desetine (8,4%) nezaposlenih, a mali udio

(3,1%) poslodavaca ne pokazuje poznavanje pojma diskriminacija niti na razini

prepoznavanja, bududi da odabire odgovore ne znam/ ne mogu procijeniti ili niti jedan od dva

ponuđenih razgovora nije točan.

30,8

2,3

35,9

8,6

22,4

14,4

2,6

28,8

15,8

38,4

0

20

40

60

Nav

eden

pri

mje

r, d

efin

icija

i o

sno

va

Nav

eden

a d

efin

icija

(bez

osn

ove

)

Nav

eden

a o

sno

va (b

ez d

efin

icije

)

Pri

mje

ri n

evez

ani u

z d

iskr

imin

aciju

Bez

od

govo

ra

%

Poslodavci Nezaposleni

8

Slika 2

Koji od navedenih odgovora najbolje označuje što je diskriminacija?

Dakle, odgovori na sva tri pitanja pokazuju da velika vedina i nezaposlenih i poslodavaca

smatra kako je upoznata s pojmom diskriminacija i da ujedno gotovo svi pokazuju poznavanje

značenja izraza diskriminacija na razini prepoznavanja, međutim gotovo tredina poslodavaca, a

nešto više od polovine nezaposlenih u slobodnim odgovorima ne pokazuje razumijevanje

pojma diskriminacija. Pritom, treba istaknuti da se svi ovi podatci odnose na poznavanje

značenja izraza diskriminacija, što svakako treba razlikovati od same diskriminacije. Drugim

riječima, čak i oni koji znaju značenje pojma, vjerojatno ne bi točno prepoznali stvarne oblike

diskriminacije, odnosno stvarne oblike nepravednog postupanja prema pojedincima zbog neke

njihove grupne pripadnosti ne bi prepoznali i imenovali diskriminacijom.

POZNAVANJE RELEVANTNIH ZAKONA

Dodatnim pitanjima provjereno je znaju li nezaposlene osobe odnosno poslodavci je li u

Hrvatskoj zakonom kažnjiva diskriminacija na osnovi spola, dobi, invaliditeta, etničke

pripadnosti ili narodnosti, religijske pripadnosti ili vjere te seksualne orijentacije (šest osnova

obuhvadenih zakonom) odnosno diskriminacija na osnovi opdeg fizičkog izgleda (visine, težine i

fizičke /ne/atraktivnosti).

Otprilike tredina i nezaposlenih i poslodavaca izjavljuje da ne zna je li diskriminacija na

temelju pojedinih karakteristika zakonom kažnjiva ili nije (postotci odgovora „ne znam“ za

različite osnove kredu se od 25% do 38%), a otprilike 15% do 30% njih na postavljena pitanja

12,9

7,9

75,3

0,8

2,3

17,6

8,0

63,6

0,3

8,1

Nepravedno postupanje prema osobi zbog neke njezine karakteristike ili pripadnosti grupi

Stavljanje osobe u nepovoljniji položaj zbog njezine karakteristike ili pripadnosti grupi

Oba odgovora su točna

Ništa od navedenog nije točno

Ne znam, ne mogu procijeniti

Poslodavci Nezaposleni

9

daje pogrešne odgovore. Postotci ispravnih odgovora nešto su viši među poslodavcima nego

među nezaposlenim osobama – iako, u oba slučaja, ukazuju na slabije poznavanje zakona. Tako

58% donosno 56% poslodavaca ispravno odgovara da je u Hrvatskoj zakonom kažnjiva dis-

kriminacija na temelju spola odnosno invaliditeta (a isto čini i 44% odnosno 46% nezaposlenih),

dok 54% odnosno 49% poslodavaca (te 44% odnosno 40% nezaposlenih) zna i da je zakonom

kažnjiva etnička odnosno vjerska diskriminacija. Postotci ispravnih odgovora za zakonom

kažnjivu dobnu diskriminaciju te diskriminaciju na osnovi seksualne orijentacije još su niži i

iznose 47% i 44% u skupini poslodavaca, odnosno 37% i 38% među nezaposlenima (slika 3).

Slika 3

Je li u Hrvatskoj zakonom kažnjiva diskriminacija (nepravedno postupanje prema osobama

zbog neke njihove karakteristike ili pripadnosti određenoj grupi) na osnovi:

Kada su sudionici sami trebali navesti neke hrvatske zakone za koje znaju da predviđaju

kažnjavanje diskriminacije, čak 68% poslodavaca te 87% nezaposlenih ne daje nikakav

odgovor, odnosno ne navodi niti jedan takav zakon. Relativno najvedi udio poslodavaca na

ovome pitanju navodi Zakon o suzbijanju diskriminacije (21% ), potom Zakon o radu i radnim

odnosima (13%) te Zakon o ravnopravnosti spolova (8%). Navođenje konkretnih zakona znatno

je rjeđe među nezaposlenim osobama, pri čemu se i u ovom slučaju relativno najčešde navode

Zakon o suzbijanju diskriminacije (8%) te Zakon o ravnopravnosti spolova (3%).

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Sp

ola

Do

bi

Inv

alid

ite

ta

Etn

ičke

pri

pa

dn

ost

i (n

aro

dn

ost

i)

Re

ligij

ske

pri

pa

dn

ost

i ili

vje

re

Se

ksu

aln

e o

rije

nta

cije

Op

deg

fiz

ičko

g iz

gle

da

Sp

ola

Do

bi

Inv

alid

ite

ta

Etn

ičke

pri

pa

dn

ost

i (n

aro

dn

ost

i)

Re

ligij

ske

pri

pa

dn

ost

i ili

vje

re

Se

ksu

aln

e o

rije

nta

cije

Op

deg

fiz

ičko

g iz

gle

da

nezaposleni poslodavci

Da Ne Ne znam / bez odgovora

10

Na izravno pitanje jesu li čuli da u Hrvatskoj postoji Zakon o suzbijanju diskriminacije (slika

4), potvrdno odgovara nešto više od polovine sudionika (57% poslodavaca te 60%

nezaposlenih), međutim oko petina poslodavaca (18%), a 4% nezaposlenih procjenjuje ne

samo da je čulo za Zakon nego i da je upoznato s njegovim sadržajem. Od sudionika koji su čuli

za Zakon o suzbijanju diskriminacije relativno najvedi udio njih kao početni izvor informacija o

Zakonu navodi informativne ili druge emisije na televiziji (od onih koji su čuli za Zakon 59%

nezaposlenih te 49% poslodavaca), dok se svi ostali izvori navode u znatno manjem broju

slučajeva.

Slika 4

Jeste li čuli da u Hrvatskoj postoji Zakon o suzbijanju diskriminacije?

Bez obzira na relativno nepoznavanje Zakona o suzbijanju diskriminacije, apsolutna vedina –

kako nezaposlenih osoba, tako i poslodavaca – podržava njegovo uvođenje, pa tako na pitanje

je li u Hrvatskoj bilo potrebe za uvođenjem ovoga Zakona, potvrdno odgovara 87%

nezaposlenih a 84% poslodavaca.

POZNAVANJE INSTITUCIJA MJERODAVNIH ZA SUZBIJANJE DISKRIMINACIJE

I PROMICANJE RAVNOPRAVNOSTI (TE OCJENA NJIHOVA RADA)

U skladu s podatcima koji ukazuju da sudionici istraživanja relativno slabo poznaju zakone koji

reguliraju problematiku diskriminacije, utvrđena je i relativno niska razina upoznatosti s

institucijama mjerodavnim za promicanje ravnopravnosti i suzbijanje diskriminacije. Apsolutna

17,5

39,742,7

4,1

56,2

39,7

0

20

40

60

80

Jesam, i upoznat sam sa sadržajem tog zakona

Jesam, ali nisam upoznat sa sadržajem

Nisam

%Poslodavci Nezaposleni

11

vedina sudionika (69% poslodavaca te 81% nezaposlenih osoba) ne zna koje je središnje tijelo

zaduženo za suzbijanje svih oblika diskriminacije. Tek 17% poslodavaca kao središnje tijelo za

suzbijanje diskriminacije navodi neku od institucija pravobraniteljstva (relativno najčešde

pučkog pravobranitelja), a po 5% ih tu funkciju pripisuje opdenito pravosuđu odnosno

Državnom odvjetništvu. Nezaposleni, pak, u 8% slučajeva navode da je riječ o Ministarstvu

pravosuđa odnosno sudstvu opdenito, a samo 4% ih spominje institucije pravobraniteljstva.

U ocjenama rada institucija mjerodavnih za pravedno postupanje prema pojedinim

društvenim skupinama – preciznije, institucije pučkog pravobranitelja, pravobranitelja za

ravnopravnost spolova, pravobranitelja za osobe s invaliditetom te Državnog odvjetništva –

također prevladavaju odgovori „ne znam; nisam upoznat“ (ovisno o pojedinoj instituciji, u

rasponu od 38% do 44% nezaposlenih, a od 32% do 44% poslodavaca), a primjetan je i nešto

vedi udio neutralnih procjena („ni dobro ni loše“), koje daje od 19% do 24% nezaposlenih

odnosno od 25% do 29% poslodavaca. Tek manje od jedne petine sudionika procjenjuje da

institucije pravobraniteljstva i Državnog odvjetništva svoj posao odrađuju uglavnom dobro ili

izrazito, pri čemu su takve pozitivne ocjene nešto češde među poslodavcima nego među

nezaposlenim osobama. Tako se udio poslodavaca koji rad obuhvadenih institucija procjenjuju

uglavnom dobrim ili izrazito dobrim krede od 18% (za rad Državnog odvjetništva) do 21% (za rad

pravobranitelja za ravnopravnost spolova), dok se među nezaposlenima ti postotci kredu od

11% (za Državno odvjetništvo) do 18% (za pravobranitelja za osobe s invaliditetom).

Slika 5

Jeste li upoznati i kako ocjenjujete rad sljededih institucija mjerodavnih za pravedno postupanje

prema pojedinim društvenim skupinama?

13,3

12,1

17,7

11,4

21,2

19,8

19,9

18,0

23,7

23,9

19,3

18,8

25,5

28,0

24,8

26,7

20,7

19,9

19,4

32,2

13,4

14,7

11,6

23,8

42,3

44,1

43,6

37,6

39,9

37,5

43,7

31,5

0% 20% 40% 60% 80% 100%

Pravobranitelja/-ice za ravnopravnost spolova

Pučkog pravobranitelja

Pravobranitelja/-ice za osobe s invaliditetom

Državnog odvjetništva

Pravobranitelja/-ice za ravnopravnost spolova

Pučkog pravobranitelja

Pravobranitelja/-ice za osobe s invaliditetom

Državnog odvjetništva

PO

SLO

DA

VC

I

N

EZA

PO

SLEN

I

Izrazito / uglavnom dobro Ni dobro ni loše

Izrazito / uglavnom loše Nisam upoznat / bez odgovora

12

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

RAŠIRENOST I OBILJEŽJA DISKRIMINACIJE NA TRŽIŠTU RADA

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Na temelju anketa može se zaključivati o raširenosti diskriminacije polazedi od nekoliko tipova

podataka. Jedan od pokazatelja jest odgovor na pitanje koliki udio građana ili pripadnika

pojedinih kategorija građana, mogudih žrtava diskriminacije, smatra da su diskriminirani, koliko

često, zbog čega i u kojim kontekstima. Dakle, o raširenosti diskriminacije i njezinim obilježjima

zaključujemo na temelju osobnog iskustva diskriminacije. Drugi komplementarni pokazatelj

raširenosti diskriminacije u društvu temelji se na percepciji građana o tome koliko je u

pojedinom društvu zastupljena ili česta diskriminacija pripadnika pojedine kategorije građana. U

tom se slučaju radi o percepciji grupne diskriminacije.

Bududi da ova dva glavna tipa pitanja za utvrđivanje raširenosti diskriminacije

podrazumijevaju različitu perspektivu i psihološke procese pri odgovaranju, razumljivo je da

donekle pružaju i različitu sliku o raširenosti diskriminacije. Naime, odgovori na pitanja o

osobnom iskustvu diskriminacije, uz to što su određeni dosjedanjem (i s tim povezanim

mogudim problemima) konkretnog iskustva diskriminacije u trenutku odgovaranja, umnogome

ovise i o samoj mogudnosti prepoznavanja da se kod pojedinog iskustva radilo o diskriminaciji,

što pak podrazumijeva određeni stupanj osviještenosti o tome što je diskriminacija i koja su

prava osobe u konkretnoj situaciji.

Za razliku od toga, u pitanjima u kojima se traži procjena raširenosti diskriminacije u društvu,

građani u pravilu ne odgovaraju na temelju svojih iskustava, pa ni iskustava njima poznatih ili

bliskih osoba, ved se ponajprije radi o medijski posredovanoj slici, dakle o nekoj opdoj percepciji

položaja pojedine grupe u društvu. Stoga odgovori na takva pitanja više govore o položaju i

statusu pojedine skupine ili kategorije građana u društvu - koliko je ona sa svojim problemima i

eventualnim kršenjima svojih prava javno vidljiva, prisutna u medijima i sl.

PERCEPCIJA RAŠIRENOSTI DISKRIMINACIJE

Diskriminacija na tržištu rada opdenito

I nezaposlene osobe i poslodavci smatraju kako je na tržištu rada - od šest osnova za

diskriminaciju obuhvadenih istraživanjem - opdenito najprisutnija dobna diskriminacija. Naime

dobnu diskriminaciju izrazito ili prilično raširenom na hrvatskom tržištu rada procjenjuje 62%

13

nezaposlenih osoba i 66% poslodavaca. Potom slijede diskriminacija na temelju invaliditeta

(raširenom je procjenjuje 51% nezaposlenih a 65% poslodavaca) te spolna diskriminacija (koju

raširenom procjenjuje 49% nezaposlenih osoba a 57% poslodavaca). Diskriminacija na ostalim

osnovama (etnička, vjerska te na osnovi seksualne orijentacije) doživljava se manje prisutnom

na hrvatskome tržištu rada, te je izrazito ili prilično raširenom procjenjuje između jedne

četvrtine i jedne tredine nezaposlenih osoba te nešto više poslodavaca (u rasponu od 29,5% do

42,9%).

Slika 6

Prema vašem mišljenu, je li - i u kojoj mjeri - na tržištu rada u Hrvatskoj raširena

ili nije raširena diskriminacija na temelju... (udio odgovora 'izrazito' i 'prilično')

Zanimljivo je da je relativni rang procjena raširenosti diskriminacije na različitim osnovama

među nezaposlenima podjednak onom koji je utvrđen i među poslodavcima. Naime i poslodavci

i nezaposleni na tržištu rada relativno najraširenijom procjenjuju dobnu diskriminaciju, a

najmanje raširenom vjersku diskriminaciju. Pritom se nezaposleni i poslodavci razlikuju po

udjelu u kojem smatraju da je određena vrsta diskriminacije raširena, pa tako nezaposleni to

čine u sustavno manjem postotku negoli poslodavci. S druge strane, nezaposleni u znatno

vedem udjelu nego poslodavci za svaku od osnova diskriminacije odgovaraju „ne znam, ne

mogu procijeniti“, osobito kod procjene raširenosti diskriminacije na temelju seksualne

orijentacije, gdje čak 41% nezaposlenih izjavljuje da nema dovoljno spoznaja na kojima bi

mogao temeljiti svoju procjenu.

Kada je riječ o pojedinim područjima vezanim uz tržište rada i radna mjesta, najvedi udio i

poslodavaca i nezaposlenih osoba procjenjuje da je diskriminacija najprisutnija pri samom

65,7 65,2

56,5

42,9

38,6

29,5

62,2

51,448,7

34,1

29,426,2

0

20

40

60

80

Dobi Invaliditeta Spola Etničkog podrijetla

(narodnosti)

Seksualne orijentacije

Religijske pripadnosti ili

vjere

% Poslodavci Nezaposleni

14

zapošljavanju (prilično ili izrazito raširenom doživljava je 65% poslodavaca te 62% neza-

poslenih).

Slika 7

Prema vašem mišljenju, koliko je diskriminacija raširena ili nije raširena u pojedinim područjima

vezanim uz tržište rada i radna mjesta u Hrvatskoj? (zbroj odgovora 'izrazito' i 'prilično')

Procjene raširenosti diskriminacije u ostalim područjima razlikuju se – pa tako poslodavci,

osim pri samom zapošljavanju, u vedem postotku negoli nezaposleni, percipiraju izrazito ili

prilično raširenom diskriminaciju u području napredovanja na radnome mjestu (58%

poslodavaca naprema 44% nezaposlenih). Nezaposlene osobe, pak, u vedoj mjeri negoli

poslodavci procjenjuju diskriminaciju prisutnom pri osiguravanju jednakih plada i drugih oblika

nagrađivanja zaposlenika (55% nezaposlenih naprema 50% poslodavaca) te pri osiguravanju

jednakih radnih uvjeta (52% nezaposlenih naprema 44% poslodavaca).

I nezaposleni i poslodavci najmanje raširenom procjenjuju diskriminaciju u omogudivanju

pristupa edukaciji. Valja napomenuti da se i u ovome slučaju, kao i kod pitanja o raširenosti

diskriminacije na tržištu rada opdenito, među nezaposlenima bilježi vedi udio odgovora „ne

znam, ne mogu procijeniti“ nego među poslodavcima, osobito pri procjenama diskriminacije u

području napredovanja na radnome mjestu, kada čak 44% nezaposlenih odgovara da ne zna ili

ne može procijeniti.

64,8

57,6

50,2

43,6

32,0

61,8

43,9

55,451,5

36,7

0

20

40

60

80

Kod zapošljavanja Napredovanja na

radnom mjestu

U osiguravanju

jednakih plaća i

drugih oblika

nagrađivanja

zaposlenika

U osiguravanju

jednakih radnih

uvjeta

U omogućavanju

pristupa edukaciji

%

Poslodavci Nezaposleni

15

Percepcija diskriminacije pri zapošljavanju (uzorak nezaposlenih osoba)

Kao što je navedeno, od različitih aspekata tržišta rada relativno najvedi udio i nezaposlenih

osoba i poslodavaca procjenjuje da je diskriminacija najraširenija pri samom zapošljavanju

(prilično ili izrazito raširenom doživljava je 65% poslodavaca te 62% nezaposlenih), a ujedno se

dob, invaliditet i spol percipiraju najčešdim osnovama diskriminacije na tržištu rada.

Slični podatci dobiveni su i od nezaposlenih osoba u pitanju u kojem su procjenjivali

raširenost diskriminacije po svakoj od šest osnova pri samom zapošljavanju (slika 8). Naime, te

su procjene gotovo identične njihovim procjenama kod pitanja o raširenosti diskriminacije na

tržištu rada opdenito. Dakle, prema percepciji nezaposlenih osoba slika situacije glede

diskriminacije na različitim osnovama na tržištu rada izjednačena je s onom pri samom

zapošljavanju.

Tako više od polovine nezaposlenih osoba procjenjuje da je pri zapošljavanju prilično ili

izrazito raširena dobna diskriminacija (63%), diskriminacija na temelju invaliditeta (52%) te

spolna diskriminacija (51%). Za razliku od toga, etničku, vjersku te diskriminaciju na temelju

seksualne orijentacije pri zapošljavanju raširenom procjenjuje između četvrtine i tredine

nezaposlenih, pri čemu relativna vedina (od 32% do 42%) ne može procijeniti raširenost

diskriminacije na tim trima osnovama.

Slika 8

Je li pri zapošljavanju, i u kojoj mjeri, u Hrvatskoj raširena diskriminacija na temelju:

(uzorak nezaposlenih osoba)

23,4 19,713,9

8,0 10,0 6,9

39,8

32,237,2

25,7 19,520,4

10,9

11,218,7

22,5

15,9 23,6

3,7

5,2

5,3

11,7

12,2

14,0

22,231,9

24,932,1

42,435,0

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Dobi Invaliditeta Spola Etničkog podrijetla

(narodnosti)

Seksualne orijentacije

Religijske pripadnosti ili

vjere

Ne znam / bez odgovora Uopde nema diskriminacije Prilično je rijetka

Prilično je raširena Izrazito je raširena

16

Određene razlike u procjenama zabilježene su s obzirom na osobnu pripadnost pojedinoj

društvenoj skupini, pa tako stariji sudionici (40 i više godina), u vedoj mjeri negoli oni mlađi (do

40 godina), procjenjuju raširenom dobnu diskriminaciju (70% naprema 56%); osobe s

invaliditetom, u vedoj mjeri negoli osobe bez invaliditeta, procjenjuju raširenom diskriminaciju

na temelju invaliditeta (66% naprema 52%); spolnu diskriminaciju raširenom percipira vedi udio

žena nego muškaraca (57% naprema 44%); a razlika je uočena i s obzirom na procjenu

raširenosti etničke diskriminacije, koju raširenijom doživljavaju osobe manjinskih narodnosti (ili

one koje se nisu izjasnile o narodnosti) nego Hrvati po narodnosti (50% naprema 32%).

Percepcija diskriminacije u vlastitoj tvrtki (uzorak poslodavaca)

Velik raskorak uočava se u procjenama poslodavaca o raširenosti diskriminacije na različitim

osnovama na tržištu rada opdenito i procjenama vjerojatnosti diskriminacije na različitim

osnovama u vlastitoj tvrtki. Naime, dok diskriminaciju na tržištu rada vedina poslodavaca

procjenjuje izrazito ili prilično raširenom (ovisno o pojedinoj osnovi u udjelu od 30% do 66%;

slika 6), kada je riječ o vlastitoj tvrtki, za diskriminaciju na svakoj od analiziranih osnova najvedi

udio poslodavaca odgovara da je tek vrlo malo ili uopde nije vjerojatna (slika 9).

Slika 9

Prema vašem mišljenju, je li, i u kojoj mjeri, u vašoj tvrtki vjerojatna diskriminacija na osnovi...

(uzorak poslodavaca)

9,4 9,4 6,8 7,3 4,6 3,6

16,4 22,4

11,8 17,214,7

12,4

70,766,2

77,873,5

79,3 82,6

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Invaliditeta Dobi Seksualne orijentacije

Spola Etničke pripadnosti (narodnosti)

Religijske pripadnosti ili

vjere

Uopde ne Vrlo malo Donekle Izrazito

17

Primjerice, samo 12% poslodavaca drži da je u njihovoj tvrtki donekle ili izrazito vjerojatna

diskriminacija na temelju invaliditeta, 11% ih vjerojatnom procjenjuje dobnu diskriminaciju, a

10% odnosno 9% vjerojatnom smatra i diskriminaciju na temelju seksualne orijentacije odnosno

spola. Etnička ili vjerska diskriminacija percipira se u vlastitoj tvrtki još manje vjerojatnom,

odnosno takvom je procjenjuje tek 6% odnosno 5% poslodavaca. Razlike u procjenama

zabilježene su tek s obzirom na veličinu tvrtke – pritom poslodavci u velikim tvrtkama (s više od

250 zaposlenih), u odnosu na one u malim i srednjim tvrtkama, nešto vjerojatnijom procjenjuju

dobnu diskriminaciju (18% naprema 8% odnosno 9%) te spolnu diskriminaciju (13% naprema

8% odnosno 7%).

Slična razlika u percepciji raširenosti diskriminacije u Hrvatskoj opdenito u odnosu na vlastitu

tvrtku utvrđena je i pri procjenama vjerojatnosti diskriminacije u pojedinim aspektima vezanim

uz rad i radna mjesta u tvrtki. Tek 13% poslodavaca vjerojatnom procjenjuje diskriminaciju pri

zapošljavanju u vlastitoj tvrtki (dok ih je 65% procijenilo da je diskriminacija pri zapošljavanju u

Hrvatskoj opdenito prilično ili izrazito raširena; slika 7), a 11% odnosno 10% ih u vlastitoj tvrtki

vjerojatnom drži diskriminaciju u području napredovanja na radnome mjestu te u osiguravanju

jednakih plada i drugih oblika nagrađivanja zaposlenika. Najmanje vjerojatnom procjenjuje se

diskriminacija u području osiguravanja jednakih radnih uvjeta (8%) te u omogudivanju pristupa

edukaciji (7%) (slika 10).

Slika 10

Prema vašem mišljenju, je li, i u kojoj mjeri, u vašoj tvrtki vjerojatna diskriminacija u području...

(uzorak poslodavaca)

10,6 8,36,0 6,6 8,1

23,0

16,714,9 16,2 15,4

63,172,2

77,3 75,5 73,8

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Samog zapošljavanja Napredovanja na radnom mjestu

Omogućivanja pristupa edukaciji

Osiguravanja jednakih radnih uvjeta

Osiguravanja jednakih plaća i drugih oblika

nagrađivanja zaposlenika

Uopde ne Vrlo malo Donekle Izrazito

18

Određene razlike u procjenama uočavaju se ponovno s obzirom na veličinu tvrtke –

poslodavci u velikim tvrtkama, u nešto vedem udjelu negoli oni u malim i srednjim, vjerojatnom

procjenjuju diskriminaciju u području napredovanja na radnome mjestu (18% naprema 7%

odnosno 9%) te u području osiguravanja jednakih plada i drugih oblika nagrađivanja (17%

naprema 8% odnosno 7%).

Percepcija kriterija pri zapošljavanju, promaknudu ili dodatnom usavršavanju

O raširenosti diskriminacije može se zaključivati i na temelju kriterija koji se postavljaju kao

važni pri odlučivanju o zapošljavanju, promaknudu ili dodatnom usavršavanju. U društvu u

kojem se želi osigurati zaštita i promicanje jednakosti i jednakih prava i mogudnosti, socio-

demografske ili fizičke osobine pojedinaca ne bi smjele ikoga dovoditi u nepovoljniji položaj od

drugih. Želedi utvrditi kakva je percepcija kriterija i praksi na tržištu rada u Hrvatskoj, zatražili

smo od nezaposlenih osoba i poslodavaca uključenih u istraživanje da procijene važnost

pojedinih kriterija – pri čemu su nezaposleni procjenjivali važnost kriterija pri odlučivanju o

zapošljavanju opdenito, dok su se procjene poslodavaca odnosile na važnost istih tih kriterija pri

odlučivanju o zapošljavanju, odnosno promaknudu ili usavršavanju u vlastitoj tvrtki (slika 11).

Nezaposlene osobe procjenjuju svaki od obuhvadenih kriterija važnim pri odlučivanju o

zapošljavanju u vedem udjelu nego poslodavci. Najvedi udio nezaposlenih osoba procjenjuje da

se pri odlučivanju o zapošljavanju kao uglavnom ili izrazito važan kriterij postavlja dob

kandidata (47%), potom invaliditet (39%), opdi fizički izgled (36%), spol (35%) te bračni ili

obiteljski status (29%). Ostale ponuđene kriterije - poput etničkog podrijetla, izražavanja

vjerskog uvjerenja, seksualne orijentacije ili religijske pripadnosti - važnim pri odlučivanju o

zapošljavanju procjenjuje manji udio nezaposlenih osoba (u rasponu od 13,8% za religijsku

pripadnost do 20% za etničku pripadnost; slika 11).

Vedina poslodavaca izjavljuje da se obuhvadeni kriteriji u njihovim tvrtkama drže malo

važnima ili potpuno nevažnima pri odlučivanju o zapošljavanju, a posebice pri odabiru

zaposlenika za promaknude ili usavršavanje (slika 11). Ipak, donekle značajnijima procjenjuju se

invaliditet, dob i spol – koje od 32% do 20% poslodavaca percipira uglavnom ili izrazito važnima

pri zapošljavanju, odnosno od 14% do 8% poslodavaca percipira ih važnim pri odlučivanju o

promaknudu ili usavršavanju.

U ovom kontekstu svakako je zanimljivo naglasiti i podatke utvrđene na uzorku poslodavaca

o tome kako se u njihovoj tvrtki najčešde traže radnici za zapošljavanje, odnosno koliko se dob i

spol pojavljuju kao kriteriji u samim natječajima za posao u njihovoj tvrtki. Naime, gotovo

polovina poslodavaca traženje radnika putem osobnih poznanstava odabire kao jedan od tri

najčešda načina za traženje radnika (45,4%, pri čemu je takav način traženja radnika relativno

najčešdi u malim tvrtkama - 55,7%, a relativno najmanje prisutan u državnoj upravi i javnom

sektoru - 31,3%). Najčešdi način traženja radnika jest putem posredovanja HZZ-a (63,9%) te

oglašivanja u medijima, što kao jedan od triju najčešdih načina koristi polovina tvrtki.

Oko jedne desetine poslodavaca također navodi da se u natječajima za posao u njihovoj

tvrtki uvijek ili uglavnom uvijek navodi dobna granica kao uvjet koji kandidati trebaju zadovoljiti,

a dodatna četvrtina navodi da se takvi natječaji pojavljuju povremeno. Kada je pitanje manje

izravno, pa su tako poslodavci upitani koliko često se u oglasima navodi dobna granica zato jer

posao zahtijeva određene kompetencije vezane uz dob, dobivaju se podjednaki podatci. Tako

19

6,6% poslodavaca odgovara da se dobna granica zbog zahtjeva posla u natječajima navodi

uvijek ili često, a dodatna četvrtina da se navodi povremeno. Dakle u oba slučaja oko tredine

poslodavaca odgovara kako se u natječajima za radna mjesta u njihovoj tvrtki barem

povremeno kao uvjet koji treba zadovoljiti postavlja dob kandidata.

Slika 11

Prema vašem mišljenju, je li pri odlučivanju o zapošljavanju, i u kojoj mjeri, važan svaki

od sljededih kriterija? (udio odgovora 'uglavnom' ili 'izrazito važno')

U vezi sa spolom, 43,8% poslodavaca odgovara da se u natječajima za radna mjesta u

njihovoj tvrtki u pravilu ne navodi izričito kako se mogu javiti osobe oba spola, a na manje

izravno pitanje, u kojem je takvo nenavođenje mogudnosti javljanja osoba oba spola opravdano

zahtjevima posla, 12% poslodavaca navodi da se takva zakonska obveza ne poštuje.

Ovakav obrazac odgovora, zajedno s prije opisanim podatcima prema kojima poslodavci

procjenjuju da diskriminacija u njihovoj tvrtki nije baš vjerojatna, ukazuju na to da i u ovom

slučaju poslodavci najvjerojatnije nisu upoznati odnosno svjesni da je navođenje dobne granice

kao i nenavođenje da se na radno mjesto mogu javiti osobe oba spola pokazatelj mogude

diskriminacije pri zapošljavanju.

46,5

38,5

35,7

34,8

29,0

20,1

18,5

17,8

13,8

26,2

31,8

14,1

20,2

6,1

7,5

11,7

10,9

4,8

14,3

13,6

7,0

8,1

4,2

4,8

8,6

7,0

3,7

0 20 40 60

Dob

Invaliditet

Opdi fizički izgled

Spol

Bračni ili obiteljski status

Etničko podrijetlo (narodnost)

Izražavanje vjerskog uvjerenja

Seksualna orijentacija kandidata

Religijska pripadnost kandidata

%

zapošljavanju opdenito -nezaposleni

zapošljavanju u Vašoj tvrtki -poslodavci

promaknudu ili usavršavanju u Vašoj tvrtki - poslodavci

20

OSOBNA ISKUSTVA DISKRIMINACIJE

Opdenito u Hrvatskoj

Za utvrđivanje zastupljenosti iskustva diskriminacije nezaposlene su osobe prvo odgovarale jesu

li i koliko često u posljednjih godinu dana opdenito u Hrvatskoj doživjele nepravedno postu-

panje zbog neke od pripadnosti ili obilježja (slika 12).

Slika 12

Jeste li i koliko često u posljednjih godinu dana doživjeli da je u Hrvatskoj netko prema vama

postupio nepravedno zbog: (udio odgovora 'jednom' ili 'više puta')

Predočeni podatci ukazuju na to da su među nezaposlenim osobama relativno najčešda

iskustva dobne diskriminacije, potom spolne, nakon čega slijede iskustva etničke te vjerske

diskriminacije, a relativno najmanji udio nezaposlenih navodi i iskustvo diskriminacije na

temelju invaliditeta te seksualne orijentacije. Iskustvo dobne diskriminacije, kao relativno

najčešde iskustvo, navodi gotovo tri desetine nezaposlenih, dok je iskustvo spolne diskriminacije

karakteristično za oko jednu šestinu nezaposlenih osoba (15,6%; slika 12). Kod iskustva

diskriminacije na temelju ovih dviju osnova uočljiva je i razlika s obzirom na spol, pri čemu su i

dobna i spolna diskriminacija češde među ženama nego među muškarcima. Naime, o dobnoj

diskriminaciji izvještava oko tredina žena (34%) a petina muškaraca (22,2%), dok o spolnoj

diskriminaciji izvještava gotovo četvrtina žena (23,4%) u odnosu na 6,8% muškaraca.

Iskustvo etničke diskriminacije na razini čitavog uzorka nezaposlenih karakteristično je za

relativno mali udio nezaposlenih (6,8%), međutim među nezaposlenim osobama koje su

pripadnici neke od manjinskih narodnosti (ili na pitanje o narodnosti nisu odgovorili) o iskustvu

28,4

15,6

9,6

7,66,8

2,81,9

0

5

10

15

20

25

30

dobi spola bolesti vjere ili odnosa prema vjeri

narodnosti ili nacionalnosti

invaliditeta seksualne orijentacije

(prema suprotnom ili istom spolu)

%

21

etničke diskriminacije izvještava jedna četvrtina tih ispitanika (24,6%). Slični su nalazi i o

iskustvu vjerske diskriminacije. Naime, iako je na razini čitavog uzorka to iskustvo relativno

rijetko (7,6%), u skupini nezaposlenih osoba pripadnika neke od manjinskih narodnosti navodi

je četvrtina ispitanika (u odnosu na 4,6% pripadnika vedinske skupine).

Iskustvo diskriminacije na temelju invaliditeta na razini čitavog uzorka navodi 2,8%

nezaposlenih, međutim među nezaposlenim osobama s invaliditetom o takvom iskustvu

izvještava čak 45,5% nezaposlenih osoba.

Dakle, navedeni podatci ukazuju da iako dobna diskriminacija opdenito pogađa apsolutno

najvedi udio nezaposlenih, relativna zastupljenost iskustava diskriminacije po pojedinim

skupinama nezaposlenih osoba ukazuje da su diskriminaciji najviše izložene osobe s

invaliditetom (nešto manje od polovine njih navodi iskustvo diskriminacije na temelju

invaliditeta), dok u ostalim skupinama između jedne petine i jedne tredine nezaposlenih navodi

iskustvo neke vrste diskriminacije.

Iskustva diskriminacije na tržištu rada

Za utvrđivanje zastupljenosti osobnih iskustava diskriminacije nezaposlenih osoba na tržištu

rada nezaposlene su osobe odgovarale jesu li i koliko često u posljednjih godinu dana doživjele

da nisu dobile posao zbog određene pripadnosti, da im je na razgovoru za posao otvoreno

rečeno kako ne odgovaraju za radno mjesto zbog neke pripadnosti, jesu li i koliko često u

posljednjih godinu dana doživjele na razgovorima za posao pitanja ili komentare vezane uz

neku grupnu pripadnosti ili privatni život, te jesu li na radnom mjestu zbog pojedinih

pripadnosti doživjele nepravedno postupanje - na koji način ili u kojem kontekstu?

Iskustva diskriminacije pri zapošljavanju

Grupna pripadnost kao percipirani razlog nedobivanja posla. Pri navođenju i tumačenju

podataka o osobnim iskustvima diskriminacije u kontekstu zapošljavanja treba istaknuti da je

početnim pitanjem utvrđeno kako se u posljednjih godinu dana 61,3% nezaposlenih osoba

javilo na neki oglas ili natječaj za radno mjesto. Samim time utvrđeni nalazi na razini čitavog

uzorka predstavljaju podcijenjenu čestinu iskustva diskriminacije nezaposlenih osoba pri

zapošljavanju.

Predočeni podatci ukazuju na to da je i u situaciji zapošljavanja na razini svih nezaposlenih

najčešde iskustvo dobne diskriminacije, tako jedna petina svih nezaposlenih smatra da u godini

prije ispitivanja nije dobila posao zbog svoje dobi. Od ostalih obuhvadenih osnova za

diskriminaciju nezaposleni relativno češde smatraju da nisu dobili posao zbog spola (6,2% na

razini čitavog uzorka), dok su iskustva nedobivanja posla zbog ostalih grupnih pripadnosti na

razini čitavog uzorka manje zastupljena (do 5%).

Dob kao percipirani razlog za nedobivanje posla relativno je najčešdi među osobama od 40 ili

više godina (28,3% nezaposlenih), dok je spol kao percipirani razlog nedobivanja posla češdi

među ženama nego među muškarcima (9,3% nezaposlenih žena, a 2,8% nezaposlenih

muškaraca).

22

Slika 13

Je li vam se, i koliko često, u posljednjih godinu dana dogodilo da niste dobili posao zbog…

Iako se etnička pripadnost, religijska pripadnost ili vjera, invaliditet, a osobito seksualna

orijentacija na razini čitavog uzorka relativno rijetko smatraju osnovnim razlogom za

nedobivanje posla (u rasponu od 0,4 do 4,8%), ako se u obzir uzmu samo nezaposlene osobe

manjinskih narodnosti (N=103), etničku pripadnost kao razlog nedobivanja posla navodi 15,3%

osoba, a religijsku pripadnost podjednakih 16,3%. Ujedno, ako se pri razmatranju invalidnosti

kao percipiranog razloga za nedobivanje posla uzmu u obzir samo nezaposlene osobe s

invaliditetom (N=101), tada tredina njih smatra da je to razlog nedobivanja posla.

Dakle, iako i ovi podatci ukazuju na to da je najraširenija dobna diskriminacija u smislu da

pogađa relativno najvedi broj nezaposlenih osoba, analiza po skupinama nezaposlenih ponovno

ukazuje da je relativno najčešde iskustvo diskriminacije na temelju invaliditeta, koje navodi

34,7% osoba s invaliditetom, a tek potom iskustvo dobne diskriminacije, koje navodi 28,3%

osoba od 40 ili više godina.

Na temelju odgovora na ova pitanja formirana je nova varijabla kojom se izdvajaju

nezaposlene osobe koje smatraju da je jedna od šest obuhvadenih pripadnosti osnovni razlog

zašto nisu dobili posao. Na temelju tako određene varijable može se redi da na razini čitavog

uzorka nezaposlenih oko četvrtina njih (24,1%) smatra neku od šest grupnih pripadnosti

osnovnim razlogom za nedobivanje posla u godini prije ispitivanja, odnosno među onima koji su

se u godini prije ispitivanja javili na najmanje jedan natječaj (N=569), više od tredine njih (38%;

N=218) smatra da posao nisu dobili zbog neke pripadnosti, pri čemu ih više od polovine navodi

da im je to jasno rečeno ili pokazano.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

dobi spola religijske pripadnosti ili

vjere

etničke pripadnosti (narodnosti)

invaliditeta seksualne orijentacije

Bez odgovora Niti jednom Jednom ili više

23

Iskustva diskriminacije na razgovoru za posao. Kako bi se dobili pokazatelji o raširenosti i

obilježjima diskriminacije pri samim razgovorima za posao, i među nezaposlenim osobama i

među poslodavcima ispitano je koliko su na razgovorima za posao česta pitanja i komentari

vezani uz grupne pripadnosti ili privatni život (među nezaposlenima ispitana je i čestina

komentara) te je li, i koliko često, u godini prije ispitivanja nekom od kandidata na razgovoru

otvoreno rečeno da ne odgovara za posao zbog neke svoje grupne pripadnosti ili osnove za

diskriminaciju. Dakle, takva pitanja omoguduju i usporedbu pokazatelja o raširenosti

diskriminacije iz perspektive odnosno osobnog iskustva samih nezaposlenih te iz perspektive

poslodavaca. Bududi da i među nezaposlenima ima onih koji u godini prije ispitivanja nisu bili na

razgovoru za posao, kao što i među poslodavcima ima onih koji u godini prije ispitivanja nisu

primali nove kandidate, treba naglasiti da podatci predočeni na slici 13 ponovno ukazuju

ponajprije na relativan odnos diskriminacije na različitim osnovama iz perspektive poslodavaca i

samih nezaposlenih. Dakle, utvrđeni su na razini čitavih uzoraka te se ne mogu tumačiti kao

apsolutni pokazatelj zastupljenosti ovakvog postupanja.

Slika 14

Relativna zastupljenost otvorenog priopdavanja kandidatu da ne odgovara za radno mjesto

zbog neke od pripadnosti ili obilježja - procjene poslodavaca i osobna iskustva nezaposlenih

Iz predočenih podataka vidljivo je da je i prema iskustvu nezaposlenih i prema procjenama

poslodavaca relativno najčešde slučaj da se na razgovorima za posao kandidatima otvoreno

kaže da ne odgovaraju zbog svoje dobi. Ujedno takvo iskustvo značajno češde navode

nezaposleni u dobi od 40 ili više godina. S podjednakom čestinom poslodavci procjenjuju da se

kandidatima na razgovoru za posao kaže i da ne odgovaraju zbog svoga zdravstvenog stanja (što

nije zahvadeno pitanjem nezaposlenim osobama). Prema procjenama poslodavaca, nakon dobi,

kandidatima se relativno često otvoreno govori i da ne odgovaraju za posao zbog svog

invaliditeta. Podatak o zastupljenosti ovakvog iskustva utvrđen na čitavom uzorku nezaposlenih

osoba relativno je nizak, međutim treba istaknuti da u podskupini osoba s invaliditetom njih

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

14,0

16,0

dobi invaliditeta spola seksualne orijentacije (prema suprotnom ili

istom spolu)

narodnosti ili nacionalnosti

vjere ili odnosa prema vjeri

%

procjene poslodavaca

iskustva nezapsolenih

24

16,9% od ukupnog broja (pri čemu ih više od tredine nije u obuhvadenom razdoblju bilo na

razgovoru za posao) navodi da im je invaliditet otvoreno naveden kao razlog nedobivanja posla.

Slika 15

Čestina pitanja kandidatu na razgovoru za posao vezana uz grupne pripadnosti ili privatni život

(procjene poslodavaca te osobna iskustva na uzorku nezaposlenih osoba)

Prema iskustvu nezaposlenih, na razgovorima za posao među najčešdim neprimjerenim

pitanjima jesu ona o bračnom statusu - navodi ih skoro tredina svih nezaposlenih, o broju

djece/namjerama rađanja/planiranju obitelji, što navodi oko četvrtina svih nezaposlenih, te o

zdravstvenome stanju koje ne utječe u značajnoj mjeri na obavljanje posla, što navodi petina

svih nezaposlenih. Iskustva ovakvih pitanja još su i češda u pojedinim skupinama nezaposlenih

osoba. Tako među nezaposlenim ženama nešto manje od polovine njih navodi iskustva pitanja

o bračnom statusu (45,3%), a nešto manje od tredine i pitanja o broju djece/namjerama

rađanja/planiranju obitelji (29,3%). Među nezaposlenim osobama s invaliditetom više od

tredine ih navodi pitanja o zdravstvenome stanju koje ne utječe u značajnoj mjeri na obavljanje

posla (36,6%), dok među nezaposlenim osobama manjinskih narodnosti njih oko petina navodi

pitanja o nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti (19,2%), a nešto više od desetine i pitanja o

religijskoj pripadnosti (13,3%). Ujedno, i ovi pokazatelji po skupinama nezaposlenih osoba daju

podcijenjenu sliku pojavnosti ovakvih pitanja, bududi da su utvrđeni na čitavom uzorku

nezaposlenih, a u posljednjih godinu dana oko polovine nezaposlenih nije bilo na razgovoru na

posao te nije bilo niti u prilici doživjeti ovakva pitanja. Dakle, stvarna zastupljenost ovakvih

pitanja sigurno je veda od ove utvrđene na razini čitavog uzorka nezaposlenih osoba.

Sukladno tome, prema percepciji poslodavaca u otprilike 60% tvrtki, takva su pitanja

kandidatima postavljana jednom ili više puta. S obzirom na ved navedene podatke prema

kojima poslodavci uglavnom procjenjuju da u njihovoj tvrtki nije vjerojatna diskriminacija,

donekle iznenađuju ovakve procjene poslodavaca, koje ukazuju na to da su u njihovim tvrtkama

ovakva pitanja kandidatima postavljanja jednom ili više puta. Stoga takav rezultat može

0,0

10,0

20,0

30,0

40,0

50,0

60,0

70,0

80,0

bračnom statusu (npr. je li u braku, s

kim živi)

broju djece / namjerama

rađanja / daljnjem planiranju obitelji

nacionalnoj ili etničkoj

pripadnosti

religijskoj pripadnosti

prakticiranju vjere zdravstvenom stanju (koje ne utječe u većoj

mjeri na obavljanje posla)

seksualnom životu ili seksualnoj

orijentaciji

%

poslodavci nezaposleni

25

ukazivati na to da poslodavci nisu svjesni mogude diskriminirajude naravi ovakvih pitanja. Ovdje

svakako treba spomenuti i podatak prema kojemu na pitanje postoji li u tvrtki neki poseban

pravilnik ili akt kojim se regulira način vođenja razgovora pri selekciji za radno mjesto, 73,5%

poslodavaca odgovara da ne postoji, a dodatnih 14,7% odgovora da ne zna. Dakle, može se redi

da u hrvatskim tvrtkama nije uobičajeno da postoje posebni akti ili pravilnici koji reguliraju

način vođenja razgovora za posao, jer postojanje takvih dokumenata navodi tek desetina

poslodavaca (11,3%).

Na uzorku nezaposlenih ispitana je i zastupljenost iskustava neugodnih ili uvredljivih

komentara zbog određene pripadnosti ili obilježja, na razgovoru za posao. Na razini čitavog

uzorka takva su iskustva relativno rijetka, međutim podatci na razini pojedinih skupina ukazuju

na nezanemarivu učestalost takvih pitanja. Primjerice, od ukupnog uzorka osoba s invaliditetom

15,9% njih navodi da su u posljednjih godinu dana na razgovorima za posao doživjeli uvredljive

ili neugodne komentare glede svog zdravstvenog stanja, a 10% navodi i komentare vezane

izravno uz invaliditet. Oko desetina nezaposlenih osoba nehrvatske narodnosti navodi iskustvo

uvredljivih ili neprimjerenih komentara vezanih uz narodnost (11,2%) te religioznu pripadnost ili

odnos prema vjeri (8,2%). Oko desetine ili nešto manje žena navodi i komentare vezane uz broj

djece i planiranje obitelji (10,4%) ili bračni status (7%), a desetina nezaposlenih od 40 ili više

godina i komentare vezne uz dob (9,6%). Ujedno, i u ovom slučaju podatci su utvrđeni na razini

čitavog uzorka nezaposlenih osoba, te je zastupljenost ovih iskustava samo među nezaposlenim

osobama koje su u posljednjih godinu dana bile na razgovorima za posao zasigurno veda.

Iskustva diskriminacije na radnome mjestu

Podatci o čestini iskustva diskriminacije zbog različitih razloga na samom radnome mjestu

prikazani su na slici 16. Pri navođenju i tumačenju ovih nalaza ponovno treba naglasiti da je u

uzorku nezaposlenih 16,4% osoba koje do sada nisu bile u radnom odnosu te navedeni postoci

na razini čitavog uzorka i u ovom slučaju predstavljaju podcijenjenu čestinu iskustva

diskriminacije nezaposlenih osoba na ranijim radnim mjestima, odnosno iskustva diskriminacije

opdenito na radnome mjestu.

Predočeni podatci pokazuju da su i u ovom slučaju na razini čitavog uzorka relativno najčešda

iskustva dobne diskriminacije, potom spolne te etničke i vjerske diskriminacije, dok je relativno

mala zastupljenost diskriminacije na osnovi invaliditeta i seksualne orijentacije. Međutim

analiza po pojedinim skupinama ukazuje da diskriminacija na radnome mjestu najviše pogađa

osobe s invaliditetom, bududi da među njima četvrtina navodi iskustvo diskriminacije na

temelju invaliditeta (25,8%), potom osobe manjinskih narodnosti, među kojima oko petina

(22,7%) navodi iskustvo etničke diskriminacije, 14,5% iskustvo vjerske diskriminacije, a tek onda

po relativnoj raširenosti slijedi dobna diskriminacija, o kojoj relativno najčešde izvještavaju

nezaposleni od 40 ili više godina (18,3%) te spolna diskriminacija žena (15,8%).

26

Slika 16

Jeste li, i koliko često, NA RADNOME MJESTU doživjeli da je netko prema vama

postupio nepravedno zbog...

Dodatnim pitanjem na uzorku nezaposlenih provjereno je u kojim područjima se na radnome

mjestu javljaju iskustva diskriminacije. Nezaposleni su odgovarali jesu li ikada na radnome

mjestu doživjeli da im je zbog jedne od šest pripadnosti uskradeno ili onemogudeno

napredovanje na poslu, edukacija ili usavršavanje, bolji radni uvjeti te jednaka plada ili drugi

oblici nagrađivanja zaposlenika. Dakle, podatci prikupljeni ovim pitanjem omoguduju uvid u to

u kojim su situacijama ili kontekstima na radnome mjestu relativno najčešda iskustva određene

diskriminacije.

Predočeni podatci pokazuju da se određena diskriminacija razlikuje po relativnoj čestini

kojom se doživljava u pojedinim aspektima vezanim uz radna mjesta. Tako su iskustva spolne

diskriminacije relativno češda u pogledu (ne)dobivanja jednake plade ili drugih oblika

nagrađivanja te u pogledu napredovanja na poslu nego u pogledu pristupa edukaciji ili boljim

radnim uvjetima. Za razliku od toga, iskustva dobne diskriminacije na radnome mjestu

relativno su najčešda u pogledu mogudnosti napredovanja te boljih radnih uvjeta. Iskustva

etničke, vjerske ili seksualne diskriminacije podjednako su česta u četiri obuhvadena područja ili

konteksta na radnome mjestu. Pri navođenju ovih podataka treba ponovno istaknuti da se oni

mogu tumačiti samo kao grubi pokazatelj relativne čestine iskustva diskriminacije u četiri

konteksta na radnome mjestu, a ne kao apsolutni, bududi da su utvrđeni na čitavom uzorku

nezaposlenih osoba, a 16% njih nije nikada bilo u radnom odnosu.

9,017,2

1,7 5,5 4,8 0,60%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

spola dobi invaliditeta etničke pripadnosti

religijske pripadnosti ili

vjere

seksualne orijentacije

Nisu bili zapsoleni Bez odgovora

Niti jednom Jednom ili više

27

Slika 17

Jeste li ikad na radnome mjestu doživjeli da vam je zbog nekog od ovih obilježja uskradeno

ili onemogudeno napredovanje, usavršavanje, bolji radni uvjeti ili jednaka plada ili naknada

kao i drugima?

NAČINI REAGIRANJA NA DISKRIMINACIJU I UPOZNATOST S PRAVIMA

U SLUČAJU DISKRIMINACIJE

Načini reagiranja na diskriminaciju i pritužbe na diskriminaciju

Eventualne posljedice iskustva diskriminacije osim o obilježjima samog iskustva diskriminacije

mogu ovisiti i o načinima na koji žrtva diskriminacije reagira na doživljeno ili percipirano

nepravedno postupanje. Stoga se anketom među nezaposlenim osobama pomodu nekoliko

pitanja nastojalo zahvatiti kakvi su njihovi uobičajeni načini reagiranja na eventualno doživljenu

diskriminaciju, odnosno neprimjerena pitanja ili komentare vezane uz grupnu pripadnost ili

privatni život. Ujedno je anketom među poslodavcima ispitano jesu li doživjeli pritužbe

zaposlenika zbog diskriminacije i kako reagiraju na takve pritužbe.

Prvo demo se osvrnuti na načine reagiranja na iskustvo diskriminacije pri (ne) dobivanju

posla. Vedina nezaposlenih koji smatraju da u posljednjih godinu dana nisu dobili posao zbog

neke od šest grupnih pripadnosti odgovara da zbog toga nisu ništa poduzeli (na razini čitavog

uzorka 21,9%), a mali udio ispitanika verbalno je reagirao (5,7% na razini čitavog uzorka), dok su

izrazito rijetki slučajevi da se reagira nekim dopisom, žalbom ili prijavom (manje od 1% na razini

čitavog uzorka). Gotovo isti nalaz dobiva se i s drugim tipom pitanja, u kojem je interes

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

14,0

16,0

18,0Sp

ol

Do

b

Inva

lidit

et

Etn

ička

pri

pad

no

st (n

aro

dn

ost

)

Rel

igijs

ka p

rip

adn

ost

ili v

jera

Seks

ual

na

ori

jen

taci

ja

Nis

am b

io/-

la u

rad

no

m o

dn

osu

%

Napredovanje na poslu

Edukacija ili usavršavanje

Bolji radni uvjeti

Jednaka plaća ili drugi oblici nagrađivanja zaposlenika

28

usmjeren na to jesu li se nezaposleni zbog eventualnog nedobivanja posla poradi neke grupne

pripadnosti obratili kojoj od mjerodavnih institucija, jer vedina odgovara da se nikome nisu

obratili (27,3% na razini čitavog uzroka, 1,3% navodi da su nekoga kontaktirali, dok 71,4% njih

to nije doživjelo). Dakle, dominantan način reagiranja na iskustvo diskriminacije pri

zapošljavanju opdenito je - nereagiranje. Jedina reakcija koja se javlja s nešto vedom

učestalošdu jest „reagirao/la sam riječima“. Svi drugi oblici reagiranja koji uključuju i službeniji

tip i, da tako kažemo, vedi „intenzitet“ reakcije zastupljeni su sa zanemarivom učestalošdu (oko

1% na razini čitavog uzorka).

Dodatnim pitanjem provjereno je kako nezaposleni reagiraju na eventualna neugodna

pitanja ili komentare na razgovoru za posao koji su vezani uz pojedine grupne pripadnosti ili

bračni status, planiranje obitelji i zdravstveno stanje. Da su barem ponekad jasno rekli da

pitanje ili komentar smatraju neprimjerenim, odgovara 8,3% svih nezaposlenih, a 5,4% ih

odgovara da su barem ponekad otvoreno odbili odgovoriti na takva pitanja, dok 14,1%

nezaposlenih odgovara da su prešutjeli ili ignorirali pitanje ili komentar te izbjegli odgovor, a

12,4% navodi da su na takva pitanja barem ponekad odgovorili (kod svih odgovora oko dvije

tredine čitavog uzorka ili nije doživjelo takva pitanja i komentare ili uopde nije bilo na razgovoru

za posao).

Pitanje o načinu reagiranja postavljeno je i u pogledu doživljaja diskriminacije na radnome

mjestu u smislu uskradivanja ili onemogudivanja napredovanja, edukacije/usavršavanja, boljih

radnih uvjeta, jednake plade ili drugih oblika nagrađivanja. Ponovno se utvrđuje da najvedi udio

nezaposlenih (oko 20%, i na razini čitavog uzorka, i po pojedinim skupinama nezaposlenih

osoba) nije ništa poduzeo, a jedini donekle zastupljeniji način reagiranja jest verbalno (od 3,1%

u skupini nezaposlenih osoba manjinskih narodnosti do 9.6% u skupini žena). Pritom je

dodatnim pitanjem utvrđeno da se svega 2,5% svih nezaposlenih zbog diskriminacije na

radnome mjestu obratilo nekoj instituciji.

Donekle je zastupljeno obradanje nadređenima s pritužbom za diskriminaciju. Tako na razini

čitavog uzorka relativno najviše nezaposlenih navodi da se obratilo nadređenima zbog dobne

diskriminacije - 8,4%, potom spolne 4,8%, etničke 3,1%, vjerske 2,2% invaliditeta 1,4%. Analiza

po skupinama nezaposlenih pokazuje da su se nadređenima relativno najčešde obratile osobe s

invaliditetom (12,9%) s pritužbom na diskriminaciju na temelju invaliditeta te pripadnici

manjinskih narodnosti zbog pritužbi za etničku diskriminaciju (11,2%).

Sukladno podatcima koji govore o tome da relativno mali udio nezaposlenih osoba na neki

način reagira na iskustvo diskriminacije, na to ukazuju i podatci utvrđeni među poslodavcima.

Tako 12% poslodavaca navodi da zna za najmanje jedan slučaj da se u njihovoj tvrtki netko od

zaposlenika ili kandidata za posao osjedao diskriminiran ili žrtvom diskriminacije (u rasponu od

5,3% u malim tvrtkama do oko 18% u tvrtkama s više od 250 zaposlenih te tvrtkama iz državne

uprave i javnog sektora). Ujedno mali udio poslodavaca (od 0,7% za diskriminaciju na temelju

seksualne orijentacije do 6,8% za dobnu diskriminaciju) navodi da se njima osobno netko od

zaposlenika osobno obratio s pritužbom na diskriminaciju zbog neke od šest osnova

obuhvadenih istraživanjem. Pritom se relativna vedina poslodavaca (12% na razini čitavog

uzorka) odlučila za poduzimanje neke akcije unutar same tvrtke (savjet zaposleniku da se

službeno žali unutar tvrtke ili da se izravno žali osobi na koju se pritužba odnosi, ili su sami

poslodavci prijavili slučaj nadređenima), 4% poslodavaca reagiralo je negiranjem ili

umanjivanjem problema (u smislu da su zaposleniku savjetovali da cijelu situaciju zanemari ili su

mu temeljem vlastite procjene pokušali objasniti da se u konkretnom slučaju ne radi o

29

diskriminaciji), a samo 2% poslodavaca odlučilo se za poduzimanje akcija izvan tvrtke tako što

su savjetovali zaposleniku da se službeno žali ili podnese prijavu mjerodavnom tijelu (izvan

tvrtke).

Upoznatost s pravima žrtava diskriminacije i ocjena načina za njezino povedanje

Utvrđeni načini (ne)reagiranja na iskustva diskriminacije dijelom mogu proizlaziti i iz nedovoljne

upoznatosti samih nezaposlenih osoba, pa i poslodavaca, s pravima mogudih žrtava

diskriminacije. Stoga je u obje ankete osim ved opisanih pitanja vezanih uza znanje o

diskriminaciji dodatno zahvadena i upoznatost samih nezaposlenih i poslodavaca s pravima

žrtava diskriminacije kao i ocjena korisnosti načina za povedanje upoznatosti s tim pravima i

među nezaposlenim i među zaposlenim osobama.

Utvrđeni podatci ukazuju kako 63% nezaposlenih smatra da nisu upoznati sa svojim pravima

u slučaju diskriminacije (30% 'uopde ne' i 33% 'uglavnom ne'), pri čemu relativna vedina kao

najkorisniji način za upoznavanje sa svojim pravima vezanim uz diskriminaciju od ponuđena

četiri načina izabire seminare i edukaciju (39,9%; slika 18).

Slika 18

Razdioba odgovora nezaposlenih - u kojoj ste mjeri upoznati sa svojim pravima kao moguda

žrtva diskriminacije, te odgovora poslodavaca - jesu li zaposlenici u vašoj tvrtki upoznati sa

svojim pravima ako su žrtve diskriminacije te koliko su sami upoznati s pravima osoba mogudih

žrtava diskriminacije?

30,0

5,011,9

32,7

13,4

39,1

22,4

39,1

41,7

2,7

16,1

6,5

8,1

25,7

0,8

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

nezaposleni poslodavci o zaposlenicima poslodavci

Bez odgovora

Ne znam, ne mogu procijenitiDa, potpuno

Da, uglavnom da

Uglavnom ne

Uopde ne

30

S druge strane za poslodavce se može redi da donekle precjenjuju mjeru u kojoj su njihovi

zaposlenici upoznati sa svojim pravima u slučaju diskriminacije, bududi da ih preko polovine

smatra kako su njihovi zaposlenici upoznati sa svojim pravima. Drugim riječima, da zaposlenici u

njihovoj tvrtki nisu dovoljno upoznati sa svojim pravima u slučaju diskriminacije, smatra manje

od petine poslodavaca (18,4%; a jedna četvrtina ne može procijeniti), pri čemu također

relativna vedina (39,9%) kao najkorisniji način za upoznavanje zaposlenika o njihovim pravima

vezanim uz diskriminaciju (od četiri ponuđena načina) bira održavanje edukacije unutar tvrtke

(slika 18 i 19).

Slika 19

Što bi od navedenog bio najkorisniji način upoznavanja nezaposlenih/zaposlenika s pravima

vezanim uz diskriminaciju?

Ujedno otprilike polovina poslodavaca (51%) smatra kako oni sami nisu dovoljno upoznati s

pravima osoba mogudih žrtava diskriminacije, odnosno da nemaju dovoljno znanja na temelju

kojih bi mogli savjetovati i educirati zaposlenike o njihovim pravima. Dakle, dok među

nezaposlenim osobama oko jedna četvrtina (25,1%) smatra da je uglavnom ili potpuno

upoznata sa svojim pravima, među poslodavcima nešto manje od polovine njih smatra da su

dovoljno upoznati s pravima osoba mogudih žrtava diskriminacije eda bi mogli savjetovati i

educirati svoje zaposlenike (slika 18) .

Samo 17% poslodavaca je do sada (u okviru tvrtke ili izvan nje) pohađalo neki oblik edukacije

o suzbijanju diskriminacije na tržištu rada – pri čemu je samo u manjem broju slučajeva (3%) to

bila glavna tema edukacije, a ne tek jedna od obrađivanih tema. Na pitanje bi li im trebala

dodatna potpora u vezi sa suzbijanjem diskriminacije na tržištu rada i koji oblik dodatne

potpore (od tri ponuđena) im se čini najkorisniji, oko tredina poslodavaca odgovara da im ne

treba dodatna potpora (u rasponu od 23,2% među poslodavcima u državnoj upravi i javnom

sektoru do 38,4% poslodavaca iz malih tvrtki). Oko četvrtine poslodavaca navodi da bi im

17,3

1,1

3,9

16,8

16,4

39,9

11,4

2,5

4,1

20,7

20,9

39,9

0 10 20 30 40 50

Ne mogu procijeniti

Nešto drugo

Upoznavanje s iskustvima drugih nezaposlenih/diskriminiranih osoba u tvrtki

Preko obrazovnih kampanja u medijima

Samostalno upoznavanje sa sadržajem zakona

Organiziranje seminara za nezaposlene/edukacije za zaposlenike tvrtke

%

Poslodavci

Nezaposleni

31

najkorisniji bili pravni savjeti, a druga četvrtina kao najkorisniji način izabire dodatnu edukaciju,

dok 14% poslodavaca kao najkorisniji oblik dodatne potpore izabire upoznavanje s iskustvima

drugih tvrtki (slika 19).

MOGUDE POSLJEDICE ISKUSTVA DISKRIMINACIJE MEĐU NEZAPOSLENIM OSOBAMA

Kvaliteta života nezaposlenih osoba

Bududi da je iskustvo diskriminacije neugodno te da osobu ograničuje u njezinim životnim

postignudima, može se pretpostaviti da de to iskustvo utjecati na životno zadovoljstvo i osjedaj

srede, odnosno opdenito kvalitetu života. Također je mogude da manje zadovoljne nezaposlene

osobe postaju rezignirane i manje aktivne u traženju zaposlenja, čime se prolongira njihov

status nezaposlene osobe. Za utvrđivanje kvalitete života nezaposlene osobe su odgovarale

koliko su opdenito zadovoljne životom, koliko su sretne te koliko je njihovo zadovoljstvo

pojedinim životnim područjima.4 U sva tri slučaja za procjene je korištena skala od 0 do 10, pri

čemu 10 označuje izrazito zadovoljstvo odnosno sredu.

Utvrđeni podatci ukazuju da su nezaposleni u prosjeku opdenito blago zadovoljni svojim

životom, odnosno prosječni rezultat na skali od 0 do 10 malo je vedi od sredine skale (M=5,86).

Pritom se za oko dvije tredine nezaposlenih (65,8%) može redi da su u određenom stupnju

(procjena veda od 5) opdenito zadovoljni svojim životom, dok je nezaposlenih koji su blago do

jako nezadovoljni oko jedna četvrtina (24,4% procjena manja od 5), a oko petine nezaposlenih

nije niti zadovoljno niti nezadovoljno. U pogledu procjene srede, prosječni rezultat nešto je viši

(M=6.22), pri čemu se šest desetina nezaposlenih (59,9%) procjenjuje u određenom stupnju

sretnima (procjena veda od 5), a oko jedna petina ih se procjenjuje u određenom stupnju

nesretnima (22,3% procjena manja od 5), dok je nešto manje od petine (17,9%, procjena manja

od 5) niti sretno niti nesretno (ocjena 5).

Analiza s obzirom na podskupine nezaposlenih osoba pokazuje da je u prosjeku relativno

najvede i opde zadovoljstvo i sreda karakteristično za skupinu nezaposlenih mlađih od 40

godina, a u prosjeku relativno najniže za nezaposlene od 40 ili više godina.

Nezaposlene osobe u različitim područjima osobnog života u prosjeku iskazuju zadovoljstvo

(M u rasponu od 5,57 do 7,95), osim životnim standardom i osjedajem sigurnosti u bududnosti,

u pogledu kojih u prosjeku iskazuju blago nezadovoljstvo (manje od 5). Nezaposleni su u

prosjeku najzadovoljniji odnosima sa svojim bližnjima (M=7,95), a potom svojom duhovnošdu

(M=7.15), zdravljem (M=7.04, SD=1.836) te pripadnošdu okolini u kojoj žive (M=6,94). Nešto

manje zadovoljstvo nezaposleni iskazuju u pogledu osjedaja sigurnosti (M=6,02) te onoga što

postižu u životu (M=5,57), dok blago nezadovoljstvo iskazuju svojim životnim standardom

(M=4,72) te osjedajem sigurnosti u bududnosti (M=4,47).

Prosječne procjene zadovoljstva na pokazateljima nacionalnog blagostanja ukazuju na

određeni stupanj nezadovoljstva, bududi da se kredu u rasponu od 2,31 do 5,04. Pritom su

nezaposlene osobe relativno najmanje zadovoljne ekonomskom situacijom u Hrvatskoj

(M=2,31), vlastima i upravom (M=2,43), potom socijalnim uvjetima (M=2,89) te biznisom i

poduzetništvom u Hrvatskoj (M=2,85). Nezadovoljstvo je nešto manje odnosno tek blago u

4 Za utvrđivanje zadovoljstva pojedinim životnim područjima korišten je instrument Međunarodni indeks blago-

stanja (International Wellbeing Index, IWI; Cummins, 2002. prema Kaliterna Lipovčan, Prizmid-Larsen 2006),

32

pogledu stanja prirodnog okoliša u Hrvatskoj (M=4,35), a niti zadovoljstvo niti nezadovoljstvo

izražava se u pogledu nacionalne sigurnosti (M=5,04).

MOGUDE ODREDNICE SKLONOSTI DISKRIMINACIJI MEĐU POSLODAVCIMA

Neizravne mjere predrasuda i stereotipi

U anketnim istraživanjima izravne mjere vezane uz predrasude i diskriminaciju često su

opteredene socijalno poželjnim odgovorima, odnosno – sudionici istraživanja su, ponekad i

nesvjesno, skloni davati odgovore kakve misle da se od njih očekuju. O mogudoj sklonosti

diskriminaciji odnosno nejednakom postupanju prema pripadnicima različitih društvenih

skupina mogude je, međutim, zaključivati i na temelju manje izravnih mjera – kao što su, na

primjer, motivacija za reagiranje bez predrasuda, neizravne mjere predrasuda ili stereotipa.

Nekoliko takvih mjera uključeno je u ovo istraživanje u anketni upitnik za poslodavce, a utvrđeni

podatci ukazuju na to da poslodavci – iako formalno zagovaraju „jednaka prava za sve“ – ipak

ne izražavaju podjednaku socijalnu osjetljivost za pripadnike različitih društvenih skupina.

Primjerice, na pitanje „Kako se ponašate prema pripadnicima drugih društvenih skupina?“,

apsolutna vedina poslodavaca (njih 90%) izjavljuje da se prema svima nastoji ponašati jednako.

Nadalje, 86% njih izjavljuje da su na takvo ponašanje osobno motivirani (jer je to njima osobno

važno), međutim 22% poslodavaca navodi da se prema svima nastoje ponašati jednako dijelom

i zato da bi izbjegli neodobravanje drugih ljudi.

Mjere stereotipa, odnosno iskazani stupanj slaganja ili neslaganja s pojedinim tvrdnjama koje

odražavaju stereotipna razmišljanja o pripadnicima određenih društvenih skupina, isto tako

pokazuju načelno prihvadanje ravnopravnosti i poštivanje prava drugih. Čak 80% poslodavaca

izjavljuje kako u njihovoj tvrtki pripadnici svih društvenih skupina imaju jednake mogudnosti

napredovanja, a tek ih se 5% s takvom tvrdnjom ne slaže. Kada je riječ o osobama s

invaliditetom, 69% poslodavaca slaže se s tvrdnjom da je lako razumjeti zahtjeve tih osoba za

jednakim pravima na tržištu rada. Više od polovine poslodavaca (njih 52%) ne slaže se s

tvrdnjom da starije osobe nisu sposobne usvojiti nova znanja i vještine potrebne za rad. Ujedno

poslodavci se u velikom udjelu (od 67% do 78%) ne slažu s tvrdnjama koje u negativnom

kontekstu prikazuju žene, osobe druge (nehrvatske) etničke pripadnosti ili osobe druge

(nekatoličke) vjere ili religije.

Međutim treba istaknuti i da oko petina poslodavaca (20%) smatra kako je zapošljavanje

osoba s invaliditetom za poslodavce vedi trošak nego korist, a podjednaki udio se slaže i s

tvrdnjom da starije osobe nisu sposobne usvojiti nova znanja i vještine potrebne za rad. Ujedno,

poslodavci se teže izjašnjavaju u pogledu tvrdnji o osobama homoseksualne orijentacije, pa

tako u relativno najvedem udjelu (40%) daju neutralne procjene („niti se slažem niti ne

slažem“), odnosno izjavljuju da ne znaju ili ne mogu procijeniti stupanj slaganja sa sadržajem

ovih tvrdnji (slika 20).

33

Slika 20

Koliko se slažete ili ne slažete sa sljededim tvrdnjama?

Međutim, na manje izravnoj mjeri, kada su poslodavci procjenjivali koliko je, prema

njihovom mišljenju, važno na radnom mjestu udovoljiti potrebama pripadnika pojedinih

društvenih skupina, dobivaju se nešto drugačiji podatci. Naime, utvrđeni podatci ukazuju na

postojanje značajnih razlika u načinu na koji poslodavci doživljavaju pripadnike pojedinih

skupina, odnosno – upuduju na to da se potrebe pripadnika jednih skupina ipak od poslodavaca

percipiraju manje važnima negoli potrebe pripadnika nekih drugih skupina. Najvedi udio

poslodavaca smatra da je na radnome mjestu važno udovoljiti potrebama osoba s invaliditetom

(čak 90% njih procjenjuje to uglavnom ili izrazito važnim), a važnima drže i potrebe starijih

osoba i žena (78%). U značajno manjem udjelu, međutim, smatraju važnim uvažavati potrebe

osoba nekatoličke vjere i osoba mlađih od 24 godine (izrazito ili uglavnom važnim to procjenjuje

63% poslodavaca), osoba nehrvatske narodnosti (62%), te posebice homoseksualnih osoba

(48% poslodavaca).

79,9

19,0

69,4

19,2

36,9

7,4

50,4

8,9

41,7

6,0

74,0

30,3

30,3

5,1

47,5

6,3

51,6

29,1

66,9

26,6

72,3

12,1

78,0

13,6

29,3

29,8

14,9

33,4

24,3

29,1

34,0

25,7

23,0

18,6

46,2

16,0

12,4

40,4

39,9

0% 20% 40% 60% 80% 100%

U našoj tvrtki pripadnici svih društvenih skupina imaju jednake mogućnosti napredovanja.

Zapošljavanje osoba s invaliditetom za poslodavce predstavlja veći trošak nego korist.

Lako je razumjeti zahtjeve osoba s invaliditetom da imaju jednaka prava na tržištu rada kao i ostali.

Starije osobe nisu sposobne usvojiti nova znanja i vještine potrebne za rad.

Zaposlenici starije dobi ozbiljnije pristupaju poslu i radnim zadacima.

Žene danas više vremena provode na bolovanjima i rodiljskim dopustima nego na poslu.

Sposobnosti žena na poslu češće se podcjenjuju nego sposobnosti muškaraca.

Za tvrtku nije dobro da osoba koja komunicira s klijentima i poslovnim partnerima bude druge etničke pripadnosti.

Osobe različitog etničkog podrijetla (narodnosti) obogaćuju radnu sredinu.

Zaposlenici katoličke vjere su bolji i marljiviji radnici od pripadnika drugih vjera ili religija.

Religijska uvjerenja pojedinca nisu bitna za dobro obavljanje posla.

Zapošljavanje osobe homoseksualnih sklonosti unosi nelagodu među ostale zaposlenike.

Homoseksualne osobe su u Hrvatskoj žrtve diskriminacije na radnom mjestu.

Uglavnom da / potpuno da Uglavnom ne / uopde ne Ni da ni ne / ne znam / bez odgovora

34

Slika 21

Koliko je, po vašem mišljenju, važno na radnom mjestu odgovoriti potrebama navedenih skupina?

Sklonost diskriminaciji – stupanj socijalne distance

Vrlo slične rezultate otkrivaju i procjene prihvadanja pripadnika različitih društvenih skupina kao

nadređene osobe na radnome mjestu (slika 22). Tako je relativno najvedem udjelu poslodavaca

prihvatljivo kada bi im nadređena bila osoba starija od 50 godina ili muškarac (u oba slučaja to

sasvim ili uglavnom prihvatljivim procjenjuje 92% poslodavaca), potom žena (88%) te osoba s

invaliditetom (87%), dok bi im pak relativno najmanje prihvatljivo bilo kao nadređenoga imati

homoseksualnu osobu (63%), odnosno osobu mlađu od 24 godine (62%).

Slika 22 / Koliko bi vam bilo prihvatljivo ili neprihvatljivo kad bi vam prvi nadređeni (šef)

na radnom mjestu bio/bila.....

5,1

7,5

7,5

10,3

14,2

10,1

15,1

24,7

4,5

13,9

13,6

22,5

21,9

25,8

21,9

25,5

43,9

52,3

56,8

51,2

47,7

46,0

47,0

35,3

45,7

25,8

21,5

15,1

15,6

17,1

15,1

13,1

0% 20% 40% 60% 80% 100%

Osobama s invaliditetom

Osobama starijim od 50 godina

Ženama

Muškarcima

Osobama nekatoličke vjere

Osobama mlađim od 24 godine

Osobama nehrvatske narodnosti

Homoseksualnim osobama

Nimalo važno Uglavnom nevažno Uglavnom važno Izrazito važno Bez odgovora

75,0

75,2

71,5

65,1

59,6

61,9

48,2

37,7

17,4

16,6

16,2

22,2

21,5

19,0

15,2

24,2

7,0

12,1

8,3

5,0

6,3

7,1

9,1

9,8

13,2

14,4

21,4

21,0

0% 20% 40% 60% 80% 100%

Osoba starija od 50 godina

Muškarac

Žena

Osoba s invaliditetom

Osoba nehrvatske narodnosti

Osoba nekatoličke vjere

Homoseksualna osoba

Osoba mlađa od 24 godine

Sasvim prihvatljivo Uglavnom prihvatljivo Uglavnom neprihvatljivo Sasvim neprihvatljivo Neutralno / bez odgovora

35

Učestalost kontakta s pripadnicima različitih skupina

Stavove prema različitosti, pa i mogude predrasude odnosno stereotipno razmišljanje, u

određenoj mjeri oblikuje i čestina interakcija s osobama koje su s obzirom na svoje fizičke ili

socio-demografske osobine „drugačije“. Heterogenija mreža kontakata redovito ukazuje na

vedu otvorenost prema različitosti, odnosno vedu spremnost na prihvadanje drugih kao

jednakih. Utvrđeni podatci ukazuju na to da apsolutna vedina poslodavaca među svojim

prijateljima ili poznanicima ima osobe koje pripadaju različitim dobnim skupinama te osobe

koje su drugačije vjere ili etničke pripadnosti: 96% poslodavaca među svojim prijateljima ili

poznanicima ima osobe starije od 50 godina, 91% ih izjavljuje da u tom krugu bliskih osoba ima i

one mlađe od 24 godine, a 88% odnosno 87% ih poznaje odnosno održava kontakte i s osobama

koje su različite vjere odnosno različitog etničkog podrijetla. Vrlo visok postotak poslodavaca

(76%) među svojim prijateljima ili poznanicima ima i osobe s invaliditetom, dok ih oko tredina

(30%) izjavljuje da poznaje osobe homoseksualne orijentacije.

Slika 23

Imate li prijatelje ili poznanike/kolege na poslu/prijatelje među kolegama na poslu koji su...

Poslovno okruženje manje je raznoliko od onog privatnog, pri čemu i dalje dominiraju

kontakti s osobama različite dobi (80% odnosno 73% poslodavaca ima na poslu kolege odnosno

prijatelje – osobe starije od 50 godina, a 72% odnosno 57% ih poznanstvo odnosno prijateljstvo

na poslu ostvaruje i s osobama mlađim od 24 godine). Nadalje, 59% poslodavaca izjavljuje kako

na poslu ima i kolege različite vjere odnosno etničke pripadnosti, a 51% odnosno 50% ih ubraja

među svoje prijatelje.

96,290,9

88,4 86,8

76,3

30,0

79,5

72,4

59,1 58,8

29,3

7,5

72,5

57,3

51,0 49,8

23,5

6,6

0

20

40

60

80

100

stariji od 50 g. mlađi od 24 g. različite vjere različitog etničkog pod.

osobe s invaliditetom

homoseksualne osobe

%

prijatelji ili poznanici kolege na poslu prijatelji među kolegama na poslu

36

U znatno manjoj mjeri u radnom okruženju poslodavci imaju priliku ostvariti kontakt ili

prijateljske odnose s osobama s invaliditetom (to čine tek u 29% odnosno 24% slučajeva), a

apsolutno najmanji udio poslodavaca (8% odnosno 7% njih) na radnome mjestu ima kolege ili

prijatelje koji su homoseksualne osobe. Valja, međutim, napomenuti da se udjeli odgovora „ne

znam“ na pitanje o kontaktu s homoseksualnim osobama kredu od 23% do čak 38% (ovisno o

tome je li riječ o osobnom prijatelju, poslovnom prijatelju ili tek kolegi suradniku) – dok se u

svim ostalim slučajevima ti postotci kredu od 0,2% (za pripadnike različitih dobnih skupina) do

9%, odnosno 15% za pripadnike različitog etničkog podrijetla odnosno vjere. Drugim riječima,

seksualna orijentacija kolega, prijatelja ili poznanika osobina je o kojoj poslodavci imaju

najmanje saznanja.

37

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

STAVOVI O SUZBIJANJU DISKRIMINACIJE I POZITIVNOJ AKCIJI

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

OPDE ZADOVOLJSTVO SUZBIJANJEM DISKRIMINACIJE

Velika vedina i nezaposlenih i poslodavaca nije zadovoljna time koliko se u Hrvatskoj opdenito,

odnosno pri zapošljavanju i na radnim mjestima, čini na suzbijanju diskriminacije (slika 24). Tako

između 61% i 65% nezaposlenih osoba ocjenjuje da je u tom pogledu učinjeno malo ili gotovo

ništa, između 14% i 17% smatra da se čini dosta, ali da ni to nije dovoljno. Poslodavci su nešto

manje kritični, pa ih tako između 20% i 25% smatra da se čini dosta, ali ne i dovoljno, dok ih

između 53% i 56% smatra da se čini malo ili gotovo ništa. Dakle, da je zadovoljno time koliko se

čini na suzbijanju diskriminacije, može se redi za jednu desetinu poslodavaca, a za manje od

desetine nezaposlenih osoba (slika 24).

Slika 24

Koliko se, prema vašem mišljenju, u Hrvatskoj čini na suzbijanju svih oblika diskriminacije?

60,7 64,7 62,554,3 56,0 53,3

16,9 13,5 14,7 25,2 20,7 20,5

7,3 5,9 5,58,5 10,0 11,8

15,1 15,9 17,3 12,1 13,4 14,4

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Opdenito u društvu

Pri samom zapošljavanju

Na radnim mjestima

Opdenito u društvu

Pri samom zapošljavanju

Na radnim mjestima

NEZAPOSLENI POSLODAVCI

Ne znam / bez odgovora Dovoljno / najviše koliko se može

Dosta, ali ne dovoljno Malo / gotovo ništa

38

PERCEPCIJA NAJVAŽNIJIH AKTERA ZA SUZBIJANJE DISKRIMINACIJE NA TRŽIŠTU RADA

I nezaposleni i poslodavci suglasni su u procjeni da bi za rješavanje problema diskriminacije na

tržištu rada u prvome redu trebala biti zadužena državna vlast – takvo mišljenje iznosi 73%

nezaposlenih, a 67% poslodavaca. Slijededi (prema mišljenju 35% nezaposlenih te 48%

poslodavaca) koji bi se tim problemom trebali baviti jesu sami poslodavci, odnosno institucije

pravobranitelja (koje izabire 30% nezaposlenih a 46% poslodavaca). Ostali akteri percipiraju se

manje važnima za rješavanje problema diskriminacije na tržištu rada. Pritom je zanimljivo da

nezaposleni u relativno vedem udjelu nego poslodavci (27% naprema 12%) kao mogude važnog

čimbenika percipiraju i lokalnu vlast, dok poslodavci u nešto vedem udjelu nego nezaposleni

(22% naprema 13%) drže da bi na rješavanju ovoga problema trebao raditi svaki pojedinac sam

za sebe (22% poslodavaca naprema 13,2% nezaposlenih), odnosno da bi se problemom trebale

baviti udruge i organizacije civilnoga društva (20,2% poslodavaca u odnosu na 12,4% kod

nezaposlenih).

OCJENA MOGUDIH MJERA ZA SUZBIJANJE DISKRIMINACIJE NA TRŽIŠTU RADA

Nezaposleni i poslodavci procjenjivali su koliko bi svaka od šest ponuđenih mjera mogla

pridonijeti suzbijanju diskriminacije na tržištu rada (slika 25). Prema utvrđenim podatcima, za

svaku od mjera može se redi da se ocjenjuje potencijalno korisnom, bududi da se udjeli osoba

koje ih procjenjuju mogude učinkovitima (odgovori „izrazito“ ili „uglavnom da“) kredu od 61%

do 79% među nezaposlenima, a od 79% do 83% među poslodavcima. Kao mogude

najučinkovitija mjera percipira se uvođenje strožih kazni za prekršitelje odredbi Zakona o

suzbijanju diskriminacije – za koju 48% poslodavaca a 45% nezaposlenih osoba drži da bi mogla

izrazito pridonijeti suzbijanju diskriminacije na tržištu rada. Uz to, obje skupine sudionika u

nešto vedem udjelu mogude izrazito učinkovitim procjenjuju i uvođenje mehanizama potpore i

ohrabrivanja žrtava diskriminacije na prijavljivanje djela (40% poslodavaca a 35% nezaposlenih)

te obvezno informiranje nezaposlenih osoba o načinu podnošenja prijava vezanih uz

diskriminaciju pri zapošljavanju (35% poslodavaca odnosno 32% nezaposlenih). Valja

napomenuti da i kod ovog pitanja nezaposleni češde nego poslodavci odgovaraju „ne znam, ne

mogu procijeniti“, zbog čega su onda i udjeli nezaposlenih koji procjenjuju učinkovitost

pojedine mjere sustavno niži nego među poslodavcima.

Mišljenja nezaposlenih osoba i poslodavaca, međutim, značajnije se razlikuju glede uvođenja

obveze zapošljavanja pripadnika pojedinih društvenih skupina po takozvanom kvotnom

sustavu, koje poslodavci podržavaju u znatno manjem postotku negoli nezaposleni, i to za svaku

od pojedinih društvenih skupina (slika 26). Primjerice, uvođenje obveznog zapošljavanja po

kvotnom sustavu za osobe s invaliditetom i osobe starije od 50 godina uglavnom ili u potpunosti

podržava 67% odnosno 62% nezaposlenih naprema 49% odnosno 46% poslodavaca. Kvotno

zapošljavanje osoba mlađih od 24 godine te žena podržava oko 60% nezaposlenih u odnosu na

oko 44% poslodavaca. Podjednaka razlika utvrđena je i u pogledu uvođenja kvotnog sustava za

zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina odnosno osoba nekatoličke vjere.

39

Slika 25 / Koliko, prema vašem mišljenju, svaka od ovih mjera može pridonijeti suzbijanju

diskriminacije na tržištu rada? (udio odgovora 'izrazito da')

Slika 26 / Kakvo je vaše mišljenje o uvođenju obveze zapošljavanja pripadnika pojedinih skupina

po tzv. kvotnom sustavu (udio odgovora 'potpuno...' ili 'uglavnom podržavam')

Ideja o mogudem uvođenju zakonske obveze da poslodavci pri natječajima za posao u

životopisima ne smiju tražiti podatke o spolu i dobi kandidata podjednako je (ne)prihvadena

među poslodavcima i nezaposlenima, odnosno u obje skupine sudionika otprilike tredina njih u

tom pitanju odabire neutralnu kategoriju odgovora ('niti podržavam, niti ne podržavam'),

tredina bi ih takvu mogudnost podržala, a tredina ne bi.

17,8

22,4

26,6

44,6

32,1

35,4

26,5

31,5

32,9

47,8

34,9

40,2

0 20 40 60

Programi edukacija za zaposlenike i poslodavce o diskriminaciji i njezinom

suzbijanju

Poticajne mjere za poslodavce pri zapošljavanju teže zapošljivih skupina

radnika

Veća medijska pozornost problemima diskriminacije na tržištu rada

Strože kazne za prekršitelje odredbi Zakona o suzbijanju diskriminacije

Obvezno informiranje nezaposlenih osoba o načinu podnošenja prijava vezanih uz

diskriminaciju pri zapošljavanju

Uvođenje mehanizama potpore i ohrabrivanja žrtava diskriminacije na

prijavljivanje djela

%

Nezaposleni Poslodavci

59,0

67,061,6 59,5

50,0 48,242,7

48,745,8 44,2

38,0 37,1

0

20

40

60

80

100

Žene Osobe s invaliditetom

Osobe starije od 50 godina

Osobe mlađe od 24 godine

Pripadnike nacionalnih manjina

Osobe nekatoličke vjere

%

Nezaposleni Poslodavci

40

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ZAKLJUČCI

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ZNANJA O DISKRIMINACIJI, POZNAVANJE ZAKONA I PRAVA VEZANIH UZ DISKRIMINACIJU

Utvrđeni podatci ukazuju na relativno slabo poznavanje - i poslodavaca i nezaposlenih osoba -

kako značenja izraza diskriminacija, tako i relevantnih zakona i institucija te prava mogudih

žrtava diskriminacije. Naime, iako vedina sudionika izjavljuje da je čula za izraz diskriminacija i

da zna što znači te pokazuje razumijevanje izraza na razini prepoznavanja, tek se za otprilike

tredinu poslodavaca a manje od petine nezaposlenih osoba može redi da doista razumiju

značenje izraza diskriminacija, odnosno da mogu jasno odrediti pojam ili navesti neki

konkretan primjer iz kojeg je vidljivo razumijevanje izraza diskriminacija. Ujedno oko četiri

desetine i poslodavaca i nezaposlenih na izravno pitanje o poznavanju Zakona o suzbijanju

diskriminacije odgovaraju da nisu čuli za Zakon, a svega manje od petine poslodavaca i 4%

nezaposlenih čulo je za taj zakon i smatra da je upoznato s njegovim sadržajem. Poslodavci i

nezaposlene osobe nisu baš upoznati ni s ostalim zakonima relevantnim za pitanja

diskriminacije na tržištu rada, pa tako skoro 70% poslodavaca a 90% nezaposlenih na izravno

pitanje ne navodi niti jedan takav zakon, dok Zakon o suzbijanju diskriminacije navodi petina

poslodavaca a manje od desetine nezaposlenih. Neovisno o ovakvom slabom poznavanju

zakona opdenito, apsolutna vedina i poslodavaca i nezaposlenih osoba podržava Zakon o

suzbijanju diskriminacije, odnosno smatra da je u Hrvatskoj postojala potreba za njime.

Sukladno relativno slaboj upoznatosti sa sadržajem Zakona o suzbijanju diskriminacije, oko

70% poslodavaca, a 80% nezaposlenih ne znaju koje je središnje tijelo u Hrvatskoj zaduženo

za suzbijanje svih oblika diskriminacije, a oko četiri desetine i nezaposlenih i poslodavaca nisu

upoznati s radom relevantnih institucija u dovoljnoj mjeri da bi mogli ocijeniti njihov rad. Dobra

ilustracija stupnja tog nepoznavanja i nezaposlenih osoba i poslodavaca jesu i utvrđeni podatci

prema kojima oko polovina poslodavaca i nešto manje nezaposlenih zna da je u Hrvatskoj

zakonom kažnjiva dobna, spolna, etnička, vjerska diskriminacija te diskriminacija na osnovi

invaliditeta i seksualne orijentacije.

Na temelju provedenog istraživanja može se zaključiti da su i nezaposlene osobe i poslodavci

vedinom svjesni nedovoljne vlastite upoznatosti s problemima diskriminacije i s pravima osobe

žrtve diskriminacije. Tako 63% nezaposlenih, a oko polovina poslodavaca smatraju da nisu

upoznati sa svojim pravima kao žrtva diskriminacije i smatraju da ne znaju dovoljno o

diskriminaciji da bi mogli sami savjetovati i educirati zaposlenike o njihovim pravima. Ovakva

41

neupoznatost poslodavaca može proizlaziti i otuda što ih je do sada svega 17% pohađalo neki

oblik edukacije o suzbijanju diskriminacije na tržištu rada.

Važnost dodatnih edukacija ističu i sami nezaposleni i poslodavci, pa ih tako relativna vedina

kao najkorisniji način za upoznavanje nezaposlenih osoba s njihovim pravima u slučaju

diskriminacije izabire seminare i edukaciju. Ujedno, i vedina poslodavaca navodi da im treba

dodatna potpora vezana uz suzbijanje diskriminacije na tržištu rada, pri čemu četvrtina

poslodavaca navodi da bi im najkorisniji bili pravni savjeti, a druga četvrtina kao najkorisniji

način izabire dodatnu edukaciju.

RAŠIRENOST I OBILJEŽJA DISKRIMINACIJE

Pri zaključivanju o raširenosti i obilježjima diskriminacije na hrvatskom tržištu rada kao prvo

treba istaknuti podatke istraživanja koji ukazuju na uobičajene prakse na hrvatskom tržištu rada

koje pružaju mogudnosti za javljanje diskriminacije. Primjerice, što se tiče razgovora za posao

kao mogudeg konteksta diskriminacije, prema navodima poslodavaca, u svega otprilike desetini

hrvatskih tvrtki postoje posebni akti ili pravilnici koji reguliraju način vođenja razgovora za

posao. Ujedno, prema percepciji poslodavaca, u otprilike 60% tvrtki kandidatima za radno

mjesto najmanje jednom su postavljana pitanja vezana uz grupne pripadnosti ili privatni život.

Isto tako gotovo polovina poslodavaca kao jedan od tri najčešda načina za traženje radnika u

tvrtki ističe osobna poznanstva, a oko tredina poslodavaca navodi da se u natječajima za radna

mjesta u njihovoj tvrtki barem povremeno kao uvjet koji treba zadovoljiti postavlja dob

kandidata, dok istodobno četiri desetine poslodavaca navodi da se u natječajima za radna

mjesta u njihovoj tvrtki u pravilu izričito ne spominje mogudnost zapošljavanja osoba oba spola.

Utvrđeni podatci o raširenosti pojedine vrste diskriminacije, a na temelju podataka o

osobnom iskustvu diskriminacije, slažu se s utvrđenom percepcijom raširenosti određene

diskriminacije. Naime, i nezaposlene osobe i poslodavci smatraju da je na tržištu rada u

Hrvatskoj opdenito najprisutnija dobna diskriminacija, potom diskriminacija na temelju

invaliditeta te spolna diskriminacija, dok se diskriminacije na ostalim osnovama (etnička,

vjerska te ona na osnovi seksualne orijentacije) doživljavaju manje raširenima. Od različitih

aspekata tržišta rada i nezaposleni i poslodavci smatraju da je diskriminacija najraširenija pri

samom zapošljavanju, a potom, u nešto manjoj mjeri, i u osiguravanju jednakih plada te

napredovanja na radnome mjestu.

Sukladno ovakvoj percepciji, utvrđeni podatci o pojavnosti iskustva diskriminacije među

nezaposlenim osobama ukazuju na to da je u pravilu, neovisno o tome radi li se o iskustvima

diskriminacije opdenito u Hrvatskoj, na tržištu rada opdenito, o situacijama vezanim uza

zapošljavanje ili na radnom mjestu, apsolutno najčešda dobna diskriminacija, odnosno da

dobna diskriminacija pogađa apsolutno najvedi broj osoba. Primjerice, petina nezaposlenih

osoba smatra da u posljednjih godinu dana nije dobila posao zbog dobi, oko 15% nezaposlenih

je u posljednjih godinu dana na razgovoru za posao doživjelo da im je otvoreno rečeno da ne

odgovaraju zbog dobi, oko 17% nezaposlenih je doživjelo nepravedno postupanje na radnome

mjestu zbog dobi, odnosno desetina ili nešto manje nezaposlenih osoba navodi da im je na

radnome mjestu zbog dobi bilo uskradeno ili onemogudeno napredovanje, usavršavanje, bolji

radni uvjeti, jednaka plade ili ostale naknade. Pritom je u gotovo svim navedenim situacijama

iskustvo dobne diskriminacije češde u skupini nezaposlenih osoba od 40 ili više godina nego

42

među osobama mlađim od 40 godina. Nakon dobne diskriminacije, po zastupljenosti na razini

čitavog uzorka u gotovo svim analiziranim aspektima tržišta rada slijedi spolna diskriminacija.

Tako 15,6% nezaposlenih osoba navodi da je u godini prije ispitivanja doživjelo nepravedno

postupanje zbog svoje dobi, 6,1% ih smatra da u godini prije ispitivanja nisu dobili posao zbog

spola, 4,4 % je doživjelo da im je na razgovoru za posao rečeno da ne odgovaraju zbog dobi, 9%

je doživjelo nepravedno postupanje na radnome mjestu zbog spola, oko desetina je doživjela

uskradivanje ili onemogudivanje napredovanja na radnome mjestu, dok manji udio - 7,1%,

jednaku pladu, 6,7% edukaciju ili usavršavanje, a 4% bolje radne uvjete. Ujedno, u svim

obuhvadenim kontekstima iskustva spolne diskriminacije u pravilu su češda među ženama nego

među muškarcima.

Iako utvrđeni podatci ukazuju da su u svim analiziranim aspektima ili kontekstima tržišta

rada na razini čitavog uzorka najčešda iskustva dobne diskriminacije, potom spolne te etničke i

vjerske, dok je relativno mala zastupljenost diskriminacije na osnovi invaliditeta i seksualne

orijentacije, analize po pojedinim skupinama nezaposlenih osoba ukazuju da je upravo

skupina osoba s invaliditetom relativno najviše izložena diskriminaciji na tržištu rada. Tako

tredina nezaposlenih osoba s invaliditetom smatra da zbog invaliditeta u godini prije ispitivanja

nije dobila posao, a oko četvrtina nezaposlenih osoba s invaliditetom navodi iskustvo

diskriminacije na radnome mjestu.

Iako se na temelju podataka ovog istraživanja teško može zaključivati o raširenosti

diskriminacije homoseksualnih osoba, podatci o mjerama predrasuda, stereotipa i sklonosti

diskriminaciji prikupljeni među poslodavcima pokazuju da je i ta skupina osoba potencijalno

jedna od najugroženijih diskriminacijom. Naime, na mjeri socijalne distance gotovo 40%

poslodavaca odgovara da im u određenom stupnju ne bi bilo prihvatljivo da im takva osoba

bude nadređena, odnosno daju neutralnu procjenu, a ujedno za tu skupinu relativno najvedi

udio poslodavaca (u odnosu na ostale obuhvadene osnove za diskriminaciju) smatra da nije

važno udovoljiti njihovim potrebama na radnome mjestu, ili i na tom pitanju, kao i na mjerama

stavova i stereotipa o homoseksualnim osobama, daju neutralne procjene odnosno ne mogu

procijeniti stupanj slaganja sa sadržajem korištenih tvrdnji.

Pri navođenju svih ovih podataka o iskustvima diskriminacije na tržištu rada treba istaknuti

da su utvrđeni na čitavom uzorku nezaposlenih, dakle i onima koji u razdoblju obuhvadenom

istraživanjem nisu bili na razgovorima za posao ili u radnom odnosu. Samim time utvrđeni

pokazatelji pojavnosti iskustva diskriminacije na tržištu radu daju podcijenjenu procjenu

zastupljenosti iskustva diskriminacije te ukazuju na potrebu za vedim uzorkom nezaposlenih

osoba u bududim istraživanjima iskustva diskriminacije na tržištu rada. Neovisno o tome,

utvrđeni podatci valjani su pokazatelj relativne čestine diskriminacije na pojedinim osnovama i

pojedinim kontekstima tržišta rada te pružaju početnu točku za daljnje pradenje raširenosti i

obilježja diskriminacije na hrvatskom tržištu rada.

43

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PRILOG 1 Opis metode: anketa među nezaposlenima

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Predmet istraživanja

Istraživanjem se pokušalo utvrditi opseg, narav i posljedice diskriminacije na osnovi invaliditeta,

spola, narodnosti, dobi, seksualne orijentacije i religijskog uvjerenja na hrvatskom tržištu rada.

Ispitani su raširenost i obilježja, mogude posljedice i načini reagiranja na diskriminaciju među

nezaposlenim osobama. Ujedno, ispitano je i njihovo poznavanje relevantnih zakona i uloge

mjerodavnih institucija, poznavanje prava mogudih žrtava te stavovi o konkretnim načinima za

suzbijanje diskriminacije u tom području.

Anketni upitnik

Primijenjeni anketni upitnik obuhvatio je 60 pitanja (ukupno 172 varijable), koja se mogu

svrstati u sljedede sadržajne cjeline:

(1) Znanje o diskriminaciji: poznavanje izraza diskriminacija i upoznatost sa zakonima koji

reguliraju tu problematiku, upoznatost s institucijama mjerodavnim za suzbijanje diskriminacije

i promicanje ravnopravnosti te ocjena njihova rada.

(2) Osobna iskustva diskriminacije na tržištu rada: iskustva neke vrste diskriminacije, iskustva

pri zapošljavanju i na radnome mjestu, načini reagiranja i poznavanje vlastitih prava.

(3) Percepcija raširenosti diskriminacije na tržištu rada opdenito te specifične diskriminacije:

percepcija diskriminacije po pojedinim područjima tržišta rada, percepcija raširenosti određene

vrste diskriminacije pri zapošljavanju.

(4) Stavovi o suzbijanju diskriminacije i pozitivnoj akciji: percepcija napora u suzbijanju

diskriminacije i uloge mjerodavnih organizacija/institucija, stavovi o konkretnim mjerama za

suzbijanje diskriminacije na tržištu rada.

(5) Mogude posljedice diskriminacije: opde zadovoljstvo životom, zadovoljstvo pojedinim

aspektima života i subjektivna procjena materijalnog stanja.

(6) Demografska i socijalna obilježja: spol, dob, naobrazba, bolest ili invaliditet, prihod,

narodnost, radno iskustvo, veličina tvrtke najduže zaposlenosti i njezina djelatnost, trajanje

nezaposlenosti, razlog nezaposlenosti, načini informiranja o natječajima za radna mjesta.

44

Uzorak, termini i okolnosti istraživanja

Istraživanje je provedeno na troetapno stratificiranom uzorku nezaposlenih osoba. Prvi je

stratum određen teritorijalno, kao distribucija prema šest razmjerno homogenih regija

izdvojenih faktorskom i klaster analizom relevantnih demografskih pokazatelja iz popisa

stanovništva. Izbor naselja unutar regija proveden je metodom slučajnog izbora bez povrata, uz

vjerojatnost proporcionalnu udjelu nezaposlenih osoba kojim sudjeluju u nadređenoj

stratifikacijskoj jedinici. Drugi stratum određen je na temelju podataka o dobi nezaposlenih

(dvije kategorije, do 39 godina te 40 i više godina), a tredi prema podatcima o spolu unutar tako

određenih dobnih kategorija. Na temelju opisanih kriterija određene su kvote za svaku lokaciju

anketiranja, a konačni je izbor ispitanika unutar kvota proveden slučajnim postupkom.

Istraživanje je provedeno terenskom usmenom anketom, u razdoblju od 22. veljače do 10.

ožujka 2010. godine, u 13 područnih ureda Hrvatskog zavoda za zapošljavanje. Obavili su ga

educirani suradnici Instituta Pilar, uz organizacijsku pomod i suradnju djelatnika Zavoda.

Anketiranje je provedeno pojedinačno, među osobama koje su, u navedenom razdoblju,

navradale u Zavod zbog obnavljanja evidencije. Kako bi se smanjila proporcija neizjašnjavanja i

umanjila socijalna poželjnost odgovaranja, kontaktiranim je osobama zajamčena anonimnost na

sljedede načine: (1) objašnjeno im je da de se odgovori upotrijebiti isključivo kao skupina

podataka za statističke analize; (2) opisan im je način na koji su ušli u uzorak (slučajan izbor); (3)

nisu trebali navoditi imena niti su ona na bilo koji način evidentirana.

Ukupno je kontaktirano 1674 osoba, od kojih je 746 (ili 44,5%) odbilo sudjelovanje. Bez

obzira na razmjerno visoku stopu odbijanja, opisanim načinom provedbe istraživanja dobiven je

uzorak koji vjerno odražava strukturu populacije,5 kako prema zadanim stratifikacijskim, tako i

prema ostalim relevantnim kriterijima koji bi mogli utjecati na predmet istraživanja (tablica 1).

Ostala obilježja uzorka prikazana su u tablici 2.

Tablica 1 (nastavak na sljededoj stranici)

Strukture realiziranog uzorka i populacije prema usporedivim obilježjima

Uzorak (%) Populacija6 (%)

Stratifikacijska obilježja

Regija Slavonija 29,1 27,3

Sjeverozapadna Hrvatska 15,6 18,6

Grad Zagreb 13,4 11,7

Središnja Hrvatska 10,3 11,4

Istra i Primorje 8,4 9,1

Dalmacija 23,2 21,9

Spol Ženski 55,9 56,7

Muški 44,1 43,3

Dob Do 39 godina 52,8 52,5

40 i više godina 47,2 47,5

5 Veličina realiziranog uzorka dopušta procjenu populacijskih parametara s teorijskom greškom koja ne prelazi +/-

3,2 posto, uz stupanj rizika u zaključivanju manji od pet posto. 6 Svi podatci o veličini i strukturi populacije nezaposlenih osoba preuzeti su iz najsvježijeg Mjesečnog statističkog

biltena Hrvatskog zavoda za zapošljavanje u vrijeme planiranja istraživanja (broj 12, prosinac 2009.).

45

Tablica 1 (nastavak s prethodne stranice)

Strukture realiziranog uzorka i populacije prema usporedivim obilježjima

Uzorak (%) Populacija (%)

Ostala relevantna obilježja

Obrazovanje NSS 28,4 30,2

SSS 60,6 61,5

VŠS, VSS 11,0 8,1

Prethodna zaposlenost Ne 16,4 16,6

Da 83,6 83,4

Sektor prethodne Proizvodnja 33,9 40,1

najduže zaposlenosti7 Trgovina i usluge 56,2 51,4

Državna uprava i javni sektor 8,9 6,6

Ostalo 1,0 1,9

N 928 291545

Tablica 2

Ostala obilježja uzorka (nastavak na sljededoj stranici)

Uzorak (%)

Trajanje nezaposlenosti? Tri mjeseca ili manje 19,3

Više od tri mjeseca, a manje od šest 14,8

Od šest mjeseci do godine dana 15,6

Više od godinu, a manje od dvije godine 14,8

Više od dvije godine 32,5

Bez odgovora 3,0

Veličina tvrtke u kojoj ste Nisam bio/-la u radnom odnosu 16,4

najduže bili zaposleni? Mala (do 50 zaposlenih) 34,2

Srednja (51 do 250 zaposlenih) 20,7

Velika (251 ili više zaposlenih) 28,7

Tip vlasništva tvrtke u kojoj Nisam bio/-la u radnom odnosu 16,4

ste najduže bili zaposleni? Privatno 48,0

Državno 23,4

Društveno 8,5

Zadružno 0,2

Mješovito 3,5

7 Udjeli se odnose na one koji su prethodno bili zaposleni.

46

Tablica 2

Ostala obilježja uzorka (nastavak s prethodne stranice)

Na koji je način prekinut Nikad nisam bio/-la u radnom odnosu 16,4

posljednji radni odnos? Istekao mi je ugovor o radu 18,8

Otpušten/-a sam kao tehnološki višak

ili je poduzede propalo 37,6

Dobio/-la sam otkaz,

no ne kao tehnološki višak 10,1

Sam/-a sam dao/-la otkaz 10,2

Nešto drugo 3,6

Bez odgovora 3,3

Koliki je približno sadašnji Do 1000 kn 35

mjesečni prihod po članu Od 1001 do 2000 kn 32,6

vašega kudanstva? Od 2001 do 3000 kn 16,6

Od 3001 do 4000 kn 4,7

Od 4001 do 5000 kn 3,7

Više od 5000 kn 1,9

Bez odgovora 5,5

Bolujete li od neke dugo- Ne 86,5

trajne bolesti, invaliditeta Da 12,7

ili nesposobnosti?8 Bez odgovora 0,8

Koje ste narodnosti? Hrvatske 88,4

Ostale 7,5

Ne želim odgovoriti 4,1

N 928

Na kraju valja navesti da među osobama obuhvadenim uzorkom ugovor na neodređeno

vrijeme nikad nije imalo njih 42,4%. Oni koji su prethodno bili zaposleni u prosjeku imaju 13,1

godinu staža i radili su za tri do četiri poslodavca (M=3,8).

8 Kako bi se moglo uspoređivati odgovore osoba s invaliditetom i onih bez invaliditeta, osobe s invaliditetom u

planiranom su uzorku namjerno nadzastupljene (uključeno ih je 101 s formalnim statusom). Prilikom usporedbi ostalih subuzoraka i iskazivanja rezultata za cijeli uzorak taj je udio ponderiranjem sveden na pravi omjer u populaciji nezaposlenih, koji iznosi 1,9 posto (prema podatcima HZZ-a za prosinac 2009.).

47

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PRILOG 2 Opis metode: anketa među poslodavcima

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Predmet istraživanja

Istraživanjem se pokušalo utvrditi opseg, narav i posljedice diskriminacije na osnovi invaliditeta,

spola, narodnosti, dobi, seksualne orijentacije i religijskog uvjerenja na hrvatskom tržištu rada.

Ispitano je kako poslodavci percipiraju raširenost i obilježja diskriminacije, kako na tržištu rada

opdenito, tako i u svojoj tvrtki. Ujedno, ispitane su mogude individualne odrednice sklonosti

diskriminaciji (predrasude, stereotipi i iskustvo kontakta s pripadnicima različitih skupina) te

upoznatost s relevantnim zakonima i ulogom nadležnih institucija, poznavanje prava mogudih

žrtava, načini reagiranja u slučaju diskriminacije zaposlenika, kao i stavovi o konkretnim

načinima suzbijanja diskriminacije na tržištu rada.

Anketni upitnik

Primijenjeni anketni upitnik obuhvatio je 59 pitanja (ukupno 197 varijable), koja se mogu

svrstati u sljedede sadržajne cjeline:

(1) Znanje o diskriminaciji: poznavanje izraza diskriminacija i upoznatost sa zakonima koji

reguliraju tu problematiku, upoznatost s institucijama mjerodavnim za suzbijanje diskriminacije

i promicanje ravnopravnosti te ocjena njihova rada.

(2) Percepcija raširenosti diskriminacije na tržištu rada opdenito te specifične diskriminacije,

percepcija diskriminacije po pojedinim područjima tržišta rada, percepcija raširenosti određene

vrste diskriminacije pri zapošljavanju.

(3) Percepcija raširenosti diskriminacije u vlastitoj tvrtki i osobna iskustva s diskriminacijom

zaposlenika, percepcija vjerojatnosti za diskriminaciju opdenito i specifično, percepcija

diskriminacije u pojedinim područjima, percepcija kriterija i praksi pri zapošljavanju, osobna

iskustva s diskriminacijom zaposlenika.

(4) Mogudi uzroci sklonosti diskriminaciji: izravne i neizravne mjere predrasuda prema

pojedinim grupama, stereotipi i mjere učestalosti kontakata s pripadnicima različitih skupina.

(5) Stavovi o suzbijanju diskriminacije i pozitivnoj akciji: percepcija napora u suzbijanju

diskriminacije i uloge mjerodavnih organizacija/institucija, stavovi o konkretnim mjerama za

suzbijanje diskriminacije na tržištu rada.

48

(6) Podatci o tvrtki: veličina, sektor osnovne djelatnosti, oblik vlasništva, sjedište, broj i

struktura zaposlenih i rukovodedih položaja.

(7) Demografska i socijalna obilježja: spol, dob, naobrazba, bolest ili invaliditet, položaj u

poduzedu, narodnost i radni staž.

Uzorak, termini i okolnosti istraživanja

Istraživanje je provedeno na troetapno stratificiranom uzorku poslodavaca. Prvi je stratum

određen teritorijalno, kao distribucija prema šest razmjerno homogenih regija izdvojenih

faktorskom i klaster analizom relevantnih demografskih pokazatelja iz popisa stanovništva.

Izbor naselja unutar regija proveden je metodom slučajnog izbora bez povrata, uz vjerojatnost

proporcionalnu udjelu zaposlenosti s kojim sudjeluju u nadređenoj stratifikacijskoj jedinici.

Drugi stratum određen je na temelju podataka o zaposlenosti prema djelatnostima (NKD 2007,

s obzirom na restrikcije određene veličinom uzorka, sažeta je u tri kategorije: (1) proizvodnja,

(2) trgovina i usluge te (3) državna uprava i javni sektor),9 dok je tredi određen vodedi računa o

zaposlenosti prema veličini poduzeda (mikro- i mala, srednja i velika) unutar tako sažetih

sektora osnovne djelatnosti. Na temelju opisanih kriterija određene su kvote za svaku lokaciju

anketiranja, a konačni je izbor poslodavaca unutar kvota proveden slučajnim postupkom.

Drugim riječima, uzorak je biran tako da udio poslodavaca u njemu, i to prema regiji, sažetoj

klasifikaciji djelatnosti i veličini, ne odražava njihov broj u populaciji, nego proporcije ukupne

zaposlenosti u okviru spomenutih kategorija. Kao najpouzdaniji izvor za konačni izbor sudionika

u istraživanju pritom je upotrijebljena baza HZZ-a, bududi da sadrži aktualne podatke o

poslodavcima koji zapošljavaju oko tri četvrtine radne snage u Hrvatskoj (u nju nisu uvrštene

registrirane, no 'mrtve' tvrtke, kao ni one s manje od četvero zaposlenih, što znači irelevantne

za cilj ovog istraživanja).

Istraživanje je provedeno terenskom usmenom anketom (od 22. veljače do 26. ožujka 2010.

godine) među poslodavcima čija su sjedišta registrirana u 36 naselja u Hrvatskoj, a u uzorak su

ušle i tri tvrtke sa sjedištima registriranim u inozemstvu. Anketiranje su obavili educirani

suradnici Instituta Pilar, pridržavajudi se zadanih kvota i birajudi po jednog predstavnika svakog

od izabranih poslodavaca. Kako bi se smanjila proporcija neizjašnjavanja i umanjila socijalna

poželjnost odgovaranja, sugovornicima je zajamčena anonimnost na sljedede načine: (1) objaš-

njeno im je da de se odgovori upotrijebiti isključivo kao skupina podataka za statističke analize;

(2) opisan im je način na koji su ušli u uzorak (slučajan izbor); (3) nisu trebali navoditi imena niti

su ona na bilo koji način evidentirana.

Ukupno je kontaktirano 946 predstavnika različitih poslodavaca, od kojih je 342 (ili 36,2%)

odbilo sudjelovati. Bez obzira na odbijanje, opisanim načinom provedbe istraživanja

(pridržavanjem zadanih kvota) dobiven je, kako se vidi iz tablice 1, uzorak koji vjerno odražava

strukturu populacije10 prema zadanim stratifikacijskim kriterijima. Ostala obilježja uzorka

prikazana su u tablici 2.

9 U tabličnom pregledu koji slijedi, odgovori uspoređeni prema opisanoj kategorizaciji mogu se promatrati i kao

usporedbe prema obliku vlasništva (proizvodnja te trgovina i usluge, promatrane zajedno, dominantno su u privatnom vlasništvu, nasuprot državnoj upravi i javnom sektoru). 10

Veličina realiziranog uzorka dopušta procjenu populacijskih parametara s teorijskom greškom koja ne prelazi +/- 4,0 posto, uz stupanj rizika u zaključivanju manji od pet posto.

49

Tablica 1

Strukture realiziranog uzorka i populacije prema usporedivim obilježjima

Uzorak

(% ispitanika)

Populacija11

(% u ukupnoj zaposlenosti)

Regija Slavonija 17 17

Sjeverozapadna Hrvatska 19 18

Grad Zagreb 26 26

Središnja Hrvatska 7 6

Istra i Primorje 14 15

Dalmacija 17 18

Djelatnost Proizvodnja 33 33

Trgovina i usluge 48 45

Državna uprava i javni sektor 19 22

Veličina12

Mikro- i mala (do 50 zaposlenih) 42 32 (46)

Srednja (51-250 zaposlenih) 29 29 (23)

Velika (251 i više zaposlenih) 29 39 (31)

N 604 1403333

Tablica 2

Ostala obilježja uzorka

Uzorak (%)

Oblik vlasništva Privatno 69,9

Državno 20,4

Društveno 6,0

Zadružno 0,0

Mješovito 2,3

Bez odgovora 1,4

Udjeli među zaposlenima Žene 47,6

Osobe s invaliditetom 1,3

Stariji od 50 godina 20,3

Mlađi od 24 godine 11,2

Udjeli među rukovodedim mjestima Žene 39,2

Osobe s invaliditetom 1,1

Stariji od 50 godina 32,9

Mlađi od 24 godine 1,3

N 604

Tijekom anketiranja predstavnika poslodavaca vedinom je razgovarano s glavnim menadže-

rima, direktorima ili vlasnicima (u 54,8% slučajeva), potom s voditeljima ljudskih resursa,

11

Kao izvori podataka o populaciji poslodavaca upotrijebljena je aktualna baza poslodavaca Hrvatskog zavoda za zapošljavanje te najsvježiji podatci Državnog zavoda za statistiku u vrijeme planiranja istraživanja (Mjesečno statističko izvješde za siječanj 2010.). 12

Bududi da baza HZZ-a ne sadrži tvrtke s manje od četvero zaposlenih, podatci u zagradama odnose se na projekcije udjela malih, srednjih i velikih poslodavaca u slučaju da je popis potpun.

50

odnosno odgovornima za zapošljavanje, upravljanje zaposlenicima i pitanjima vezanim za plade

(25,3%), dok su se u 19,9% slučajeva anketiranju odazvali oni koji su zauzimali neku od ostalih

upravnih funkcija. Među odabranim sugovornicima bilo je 48,3% žena i 51,7% muškaraca, i to

srednjeg (36%) i višeg ili visokog obrazovanja (64%), u prosjeku nešto starijih od 40 godina

(Mdob=43,8), koji su za aktualnog poslodavca radili, isto tako u prosjeku, oko 11 godina

(Mstaž=11,2). Sugovornici su uglavnom bili hrvatske narodnosti (u 93,0% slučajeva; pripadnika

ostalih narodnosti bilo je 3,1%, a neizjašnjenih 3,9%). Među anketiranima 3,6% ih je izjavilo da

boluje od neke dugotrajne bolesti, invaliditeta ili nesposobnosti.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PRILOG 3 Tablični pregled rezultata – anketa među nezaposlenima

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

1.

Jest

e li

čuli

za iz

raz

dis

krim

inac

ija?

1. N

isam

7,5

5,3

10

,05

,89

,47

,11

0,5

7,3

18

,82

. Jes

am, a

li n

e zn

am š

to t

očn

o z

nač

i1

8,7

18

,41

9,2

18

,71

8,8

18

,22

2,6

18

,71

8,8

3. J

esam

i zn

am š

to z

nač

i7

3,3

75

,97

0,3

74

,67

1,8

74

,16

6,8

73

,56

2,4

4. B

ez o

dgo

vora

0,5

0,4

0,5

0,9

0,0

0,5

0,0

0,5

0,0

2.

Mo

žete

li n

aves

ti n

eki p

rim

jer

dis

krim

inac

ije n

a tr

žišt

u r

ada?

1. N

aved

en p

rim

jer,

def

inic

ija i

osn

ova

14

,41

8,9

9,2

15

,51

3,1

15

,01

0,2

14

,32

0,8

2. N

aved

ena

def

inic

ija (

bez

osn

ove

)2

,63

,81

,33

,41

,82

,53

,12

,70

,03

. Nav

eden

a o

sno

va (

bez

def

inic

ije)

28

,82

9,7

27

,82

7,6

30

,22

8,9

27

,92

8,9

23

,84

. Ost

alo

15

,81

3,5

18

,41

9,9

11

,21

5,4

18

,41

6,0

6,9

5. B

ez o

dgo

vora

38

,43

4,2

43

,33

3,6

43

,83

8,1

40

,53

8,2

48

,5

3.

Ko

ji o

d n

aved

enih

od

govo

ra n

ajb

olje

ozn

aču

je š

to je

dis

krim

inac

ija?

1. N

epra

ved

no

po

stu

pan

je p

rem

a o

sob

i zb

og

nek

e n

jezi

ne

kara

kter

isti

ke il

i pri

pad

no

sti g

rup

i1

7,6

15

,81

9,7

17

,41

7,8

18

,21

3,4

17

,71

5,8

2. S

tavl

jan

je o

sob

e u

nep

ovo

ljniji

po

loža

j zb

og

nje

zin

e ka

rak

teri

stik

e ili

pri

pad

no

sti g

rup

i8

,08

,17

,88

,87

,08

,54

,17

,91

2,9

3. O

ba

od

govo

ra s

u t

očn

a6

3,6

66

,66

0,2

62

,26

5,2

62

,77

1,1

64

,04

7,5

4. N

išta

od

nav

eden

og

nije

to

čno

0,3

0,2

0,4

0,3

0,3

0,2

1,0

0,2

3,0

5. N

e zn

am, n

e m

ogu

pro

cije

nit

i8

,17

,58

,88

,27

,97

,99

,47

,91

8,8

6. B

ez o

dgo

vora

2,4

1,8

3,1

3,0

1,8

2,6

1,0

2,4

2,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

52

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

4.

Je li

u H

rvat

sko

j zak

on

om

kaž

njiv

a d

iskr

imin

acija

(n

epra

ved

no

po

stu

pan

je p

rem

a o

sob

ama

zbo

g n

eke

njih

ove

kar

akte

rist

ike

ili p

rip

adn

ost

i od

ređ

eno

j gru

pi)

na

osn

ovi

:

1. S

po

laD

a4

3,9

42

,04

6,1

46

,64

0,9

44

,24

2,2

44

,03

9,6

Ne

24

,02

4,8

23

,12

6,3

21

,52

3,2

29

,92

3,8

32

,7N

e zn

am2

9,7

31

,22

8,0

24

,93

5,1

29

,92

7,9

29

,72

7,7

Bez

od

govo

ra2

,42

,02

,82

,22

,52

,70

,02

,40

,02

. Do

bi

Da

36

,73

3,1

40

,94

0,5

32

,53

5,9

43

,23

6,9

28

,7N

e2

6,8

27

,72

5,7

27

,42

6,0

26

,13

2,0

26

,54

0,6

Ne

znam

33

,93

6,3

31

,12

9,6

38

,73

5,1

24

,83

4,0

30

,7B

ez o

dgo

vora

2,6

2,9

2,3

2,5

2,8

2,9

0,0

2,7

0,0

3. I

nva

lidit

eta

Da

46

,44

5,0

48

,14

7,2

45

,54

6,3

47

,44

6,6

38

,6N

e1

9,8

20

,11

9,4

22

,21

7,1

19

,32

3,6

19

,53

5,6

Ne

znam

30

,73

1,8

29

,42

7,3

34

,63

1,1

27

,93

0,8

24

,8B

ez o

dgo

vora

3,1

3,1

3,1

3,4

2,8

3,4

1,0

3,1

1,0

4. E

tnič

ke p

rip

adn

ost

i (n

aro

dn

ost

i)D

a4

3,9

40

,24

8,7

43

,34

4,6

43

,64

6,9

44

,04

0,6

Ne

22

,52

4,3

20

,22

5,8

18

,82

2,3

23

,52

2,2

32

,7N

e zn

am3

0,7

32

,62

8,2

28

,33

3,2

31

,02

8,6

30

,72

6,7

Bez

od

govo

ra3

,02

,92

,92

,63

,43

,11

,03

,10

,0

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

53

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

4. (

nas

tava

k)Je

li u

Hrv

atsk

oj z

ako

no

m k

ažn

jiva

dis

krim

inac

ija (

nep

rave

dn

o p

ost

up

anje

pre

ma

oso

bam

a zb

og

nek

e n

jiho

ve k

arak

teri

stik

e ili

pri

pad

no

sti o

dre

đen

oj g

rup

i) n

a o

sno

vi:

5. R

elig

ijske

pri

pad

no

sti i

li vj

ere

Da

40

,03

6,8

43

,83

9,3

40

,84

0,0

40

,04

0,3

28

,7N

e2

5,0

25

,12

4,9

28

,82

0,8

24

,62

7,9

24

,74

1,6

Ne

znam

31

,73

4,5

28

,52

9,0

34

,83

1,8

31

,13

1,8

28

,7B

ez o

dgo

vora

3,2

3,5

2,9

2,9

3,6

3,5

1,0

3,3

1,0

6. S

eksu

aln

e o

rije

nta

cije

Da

38

,03

4,0

42

,53

9,6

36

,23

7,1

44

,43

8,1

32

,7N

e2

3,6

24

,32

2,8

25

,22

1,9

23

,62

3,6

23

,33

7,6

Ne

znam

35

,33

7,8

32

,43

2,7

38

,23

5,9

31

,03

5,4

28

,7B

ez o

dgo

vora

3,1

3,8

2,3

2,5

3,8

3,4

1,0

3,1

1,0

7. O

pće

g fi

zičk

og

izgl

eda

(vis

ina,

tež

ina,

fiz

ička

ne/

atra

ktiv

no

st)

Da

32

,32

6,6

38

,83

6,0

28

,13

2,0

34

,73

2,4

26

,7N

e3

0,0

32

,12

7,6

30

,03

0,0

29

,53

4,0

29

,74

3,6

Ne

znam

34

,63

8,1

30

,53

1,7

37

,83

5,2

30

,33

4,7

29

,7B

ez o

dgo

vora

3,1

3,1

3,1

2,2

4,0

3,4

1,0

3,1

0,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

54

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

5.

Mo

žete

li n

aves

ti n

aziv

nek

ih o

d h

rvat

skih

zak

on

a ko

ji ka

žnja

vaju

dis

krim

inac

iju, a

ko t

akvi

po

sto

je?

1. D

a, t

o s

u (

up

isat

i sve

zak

on

e ko

je o

sob

a n

avo

di)

:1

. Ust

av1

,40

,92

,01

,21

,81

,51

,01

,51

,02

. Zak

on

o s

uzb

ijan

ju d

iskr

imin

acije

7,9

8,7

6,9

8,4

7,3

8,2

5,1

8,0

2,0

3. Z

ako

n o

su

zbija

nju

dis

krim

inac

iji n

a ra

du

0,3

0,0

0,6

0,2

0,3

0,3

0,0

0,2

1,0

4. Z

ako

n o

rad

u i

rad

nim

od

no

sim

a1

,31

,31

,31

,61

,01

,31

,01

,30

,05

. Zak

on

o lj

ud

skim

pra

vim

a0

,42

,00

,50

,40

,30

,31

,00

,40

,06

. Zak

on

o r

avn

op

ravn

ost

i sp

olo

va3

,32

,74

,14

,32

,33

,43

,13

,41

,07

. Zak

on

o p

ravi

ma

man

jina

0,8

0,7

1,0

0,9

0,8

0,8

1,0

0,8

0,0

8. K

azn

eni z

ako

n0

,60

,70

,50

,70

,50

,42

,00

,60

,09

. Međ

un

aro

dn

e ko

nve

nci

je0

,20

,30

,00

,30

,00

,20

,00

,12

,02

. Ne

znam

, bez

od

govo

ra8

7,4

88

,38

7,8

86

,38

8,7

87

,38

8,8

87

,39

4,1

6.

Jest

e li

čuli

da

u H

rvat

sko

j po

sto

ji Za

kon

o s

uzb

ijan

ju d

iskr

imin

acije

?

1. N

isam

36

,63

6,6

36

,73

5,8

37

,63

6,6

37

,13

6,6

35

,62

. Jes

am, a

li n

isam

up

ozn

at s

a sa

drž

ajem

to

ga z

ako

na

56

,25

6,4

56

,05

5,7

56

,85

5,6

60

,95

6,2

55

,43

. Jes

am, i

up

ozn

at s

am s

a sa

drž

ajem

to

ga z

ako

na

4,1

3,9

4,2

5,3

2,6

4,3

2,0

4,0

6,9

4. B

ez o

dgo

vora

3,1

3,1

3,1

3,2

3,0

3,5

0,0

3,1

2,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

55

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

7.

Ako

ste

ču

li za

Zak

on

, što

je o

d n

aved

eno

g V

aš P

OČ

ETN

I izv

or

info

rmac

ija o

ovo

m Z

ako

nu

:

0. N

isam

ču

o/č

ula

za

zako

n3

6,6

36

,63

6,7

35

,83

7,6

36

,63

7,1

36

,63

5,6

1. I

nfo

rmat

ivn

e ili

dru

ge e

mis

ije n

a te

levi

ziji

37

,53

8,6

36

,13

8,1

36

,83

7,0

41

,33

7,5

37

,62

. In

form

ativ

ne

ili d

ruge

em

isije

na

rad

iju3

,63

,83

,33

,14

,14

,00

,03

,61

,03

. In

form

ativ

ni i

li d

rugi

pri

lozi

u n

ovi

nam

a6

,03

,49

,07

,34

,56

,15

,16

,02

,04

. Sp

oto

vi i

rekl

ame

veza

ne

uz

Zako

n, n

a te

levi

ziji

5,3

5,4

5,2

3,9

6,9

5,7

2,0

5,3

5,0

5. P

laka

ti i

rekl

ame

veza

ne

uz

Zako

n, n

a ja

vnim

mje

stim

a0

,91

,00

,80

,90

,90

,91

,00

,84

,06

. Ogl

asi i

rek

lam

e ve

zan

e u

z Za

kon

, u t

iska

nim

med

ijim

a (d

nev

ne

no

vin

e, t

jed

nic

i)1

,41

,51

,31

,41

,51

,42

,01

,51

,07

. Ogl

asi i

rek

lam

e n

a ra

diju

1,0

0,9

1,1

0,9

1,1

1,1

0,0

1,0

3,0

8. N

ešto

dru

go1

,82

,70

,81

,81

,81

,72

,01

,80

,09

. Bez

od

govo

ra5

,96

,15

,76

,84

,95

,59

,45

,81

0,9

8.

Je li

, pre

ma

Vaš

em m

išlje

nju

, u H

rvat

sko

j bilo

po

treb

e za

do

no

šen

jem

Zak

on

a o

su

zbija

nju

dis

krim

inac

ije?

1. D

a8

7,4

89

,68

4,8

89

,98

4,6

87

,28

8,6

87

,48

4,2

2. N

e2

,81

,84

,01

,44

,42

,92

,02

,85

,03

. Ne

znam

9,6

8,4

11

,08

,51

0,8

9,6

9,4

9,6

10

,94

. Bez

od

govo

ra0

,20

,20

,30

,20

,30

,30

,00

,20

,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

56

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

9.

Znat

e li

koje

je o

sno

vno

tije

lo/i

nst

itu

cija

u H

rvat

sko

j zad

uže

no

za

suzb

ijan

je s

vih

ob

lika

dis

krim

inac

ije?

1. Z

nam

(u

pis

ati o

dgo

vor)

:H

rvat

ska

vlad

a0

,70

,90

,50

,90

,50

,52

,00

,71

,0U

red

drž

avn

e u

pra

ve0

,10

,00

,30

,00

,30

,01

,00

,10

,0M

inis

tars

tvo

ob

itel

ji, b

ran

itel

ja i

međ

uge

ner

acijs

ke s

olid

arn

ost

i0

,20

,00

,50

,20

,30

,30

,00

,20

,0M

inis

tars

tvo

rad

a i s

oci

jaln

e sk

rbi

0,2

0,0

0,5

0,5

0,0

0,1

1,0

0,2

1,0

Inst

itu

cije

pra

vob

ran

itel

jstv

a3

,62

,94

,35

,02

,03

,91

,03

,62

,0M

inis

tars

tvo

pra

vosu

đa

– su

dst

vo8

,18

,47

,79

,56

,37

,21

3,3

8,0

7,9

Drž

avn

o o

dvj

etn

ištv

o2

,32

,42

,01

,82

,82

,32

,02

,30

,0M

UP

1,3

0,7

2,0

1,6

1,0

1,1

3,1

1,3

2,0

Usk

ok

0,4

0,0

0,8

0,7

0,0

0,3

1,0

0,4

0,0

Insp

ekci

ja r

ada

0,1

0,0

0,3

0,2

0,0

0,1

0,0

0,1

0,0

Hrv

atsk

i sab

or

0,9

0,9

1,0

1,4

0,5

0,9

1,0

1,0

1,0

Zdra

vstv

o0

,10

,00

,30

,00

,30

,10

,00

,10

,0Si

nd

ikat

0,2

0,2

0,3

0,2

0,3

0,3

0,0

0,2

0,0

HH

O0

,20

,20

,30

,20

,30

,30

,00

,20

,0B

. A. B

. E.

0,1

0,2

0,0

0,2

0,0

0,1

0,0

0,1

0,0

Ost

ale

nev

lad

ine

ud

ruge

0,1

0,2

0,0

0,2

0,0

0,1

0,0

0,1

0,0

2. N

e zn

am, b

ez o

dgo

vora

81

,38

3,0

79

,37

7,5

85

,78

2,3

74

,58

1,1

85

,1

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

57

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

10

.Je

ste

li u

po

znat

i i k

ako

ocj

enju

jete

rad

slje

deć

ih in

stit

uci

ja m

jero

dav

nih

za

pra

ved

no

po

stu

pan

je p

rem

a p

oje

din

im d

rušt

ven

im s

kup

inam

a?

1. P

ravo

bra

nit

elja

/-ic

e za

rav

no

pra

vno

st s

po

lova

Izra

zito

loše

7,4

7,0

8,0

7,7

7,1

7,5

7,1

7,5

4,0

Ugl

avn

om

loše

13

,31

5,3

11

,01

3,7

12

,81

3,0

15

,51

3,3

11

,9N

i do

bro

ni l

oše

23

,72

4,3

23

,12

5,5

21

,72

3,5

25

,72

3,7

25

,7U

glav

no

m d

ob

ro1

1,9

12

,51

1,3

12

,01

1,9

11

,71

3,4

11

,91

5,8

Izra

zito

do

bro

1,4

1,5

1,3

1,2

1,8

1,5

1,2

1,5

1,0

Nis

am u

po

znat

/-a

39

,63

7,2

42

,33

6,7

42

,84

0,0

36

,13

9,5

40

,6B

ez o

dgo

vora

2,6

2,2

3,1

3,1

2,0

2,8

1,0

2,7

1,0

2. P

učk

og

pra

vob

ran

itel

jaIz

razi

to lo

še8

,17

,19

,38

,67

,68

,37

,18

,24

,0U

glav

no

m lo

še1

1,8

12

,51

1,0

13

,49

,91

1,4

14

,51

1,7

13

,9N

i do

bro

ni l

oše

23

,92

3,5

24

,42

6,8

20

,72

3,7

25

,52

3,9

22

,8U

glav

no

m d

ob

ro1

1,3

13

,29

,11

1,9

10

,61

1,0

13

,61

1,2

13

,9Iz

razi

to d

ob

ro0

,80

,90

,80

,21

,50

,90

,00

,80

,0N

isam

up

ozn

at/-

a4

1,2

40

,34

2,1

35

,64

7,4

41

,63

8,3

41

,14

4,6

Bez

od

govo

ra2

,92

,53

,33

,42

,33

,11

,02

,91

,0

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

58

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

10

. (n

asta

vak)

Jest

e li

up

ozn

ati i

kak

o o

cjen

juje

te r

ad s

ljed

ećih

inst

itu

cija

mje

rod

avn

ih z

a p

rave

dn

o p

ost

up

anje

pre

ma

po

jed

inim

dru

štve

nim

sku

pin

ama?

3. P

ravo

bra

nit

elja

/-ic

e za

oso

be

s in

valid

itet

om

Izra

zito

loše

7,4

6,7

8,1

7,6

7,1

7,3

8,2

7,4

7,9

Ugl

avn

om

loše

12

,01

2,0

12

,01

3,5

10

,21

1,8

13

,61

2,0

11

,9N

i do

bro

ni l

oše

19

,31

9,3

19

,22

0,5

17

,91

9,8

15

,51

9,2

20

,8U

glav

no

m d

ob

ro1

4,6

15

,71

3,3

14

,81

4,3

13

,62

1,8

14

,61

1,9

Izra

zito

do

bro

3,1

4,0

2,0

1,9

4,4

3,1

3,1

3,0

5,9

Nis

am u

po

znat

/-a

40

,63

9,4

42

,03

7,9

43

,74

1,1

36

,94

0,6

39

,6B

ez o

dgo

vora

3,1

2,9

3,4

3,9

2,3

3,4

1,0

3,1

2,0

4. D

ržav

no

g o

dvj

etn

ištv

aIz

razi

to lo

še1

6,9

16

,41

7,4

18

,01

5,6

16

,61

8,7

16

,91

3,9

Ugl

avn

om

loše

15

,31

5,3

15

,41

6,9

13

,61

5,2

16

,31

5,4

14

,9N

i do

bro

ni l

oše

18

,82

0,1

17

,22

1,1

16

,21

8,8

18

,41

8,7

20

,8U

glav

no

m d

ob

ro8

,68

,98

,28

,48

,89

,05

,38

,68

,9Iz

razi

to d

ob

ro2

,83

,91

,61

,93

,82

,55

,42

,85

,0N

isam

up

ozn

at/-

a3

4,8

32

,93

7,0

30

,33

9,8

34

,73

5,9

34

,83

4,7

Bez

od

govo

ra2

,82

,53

,13

,42

,03

,10

,02

,82

,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

59

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

11

.K

olik

o s

e, p

rem

a V

ašem

miš

ljen

ju, u

Hrv

atsk

oj č

ini n

a su

zbija

nju

svi

h o

blik

a d

iskr

imin

acije

?

1. O

pće

nit

o u

dru

štvu

Čin

i se

naj

više

ko

liko

se

mo

že2

,92

,23

,63

,02

,82

,83

,12

,91

,0Č

ini s

e d

ovo

ljno

4,4

3,9

5,0

3,5

5,4

4,3

5,3

4,4

7,9

Čin

i se

do

sta,

ali

ne

do

voljn

o1

6,9

14

,32

0,0

18

,31

5,4

16

,61

9,6

16

,91

5,8

Čin

i se

mal

o3

3,6

37

,12

9,6

35

,03

2,1

34

,03

1,0

33

,53

9,6

Ne

čin

i se

goto

vo n

išta

27

,12

8,4

25

,62

7,7

26

,52

6,9

28

,72

7,3

17

,8N

e zn

am1

3,4

12

,21

4,6

10

,51

6,6

13

,51

2,2

13

,31

5,8

Bez

od

govo

ra1

,71

,81

,62

,11

,31

,90

,21

,72

,02

. Pri

sam

om

zap

ošl

java

nju

Čin

i se

naj

više

ko

liko

se

mo

že2

,12

,12

,12

,12

,02

,12

,02

,13

,0Č

ini s

e d

ovo

ljno

3,8

2,1

5,7

2,5

5,2

3,7

4,3

3,7

5,9

Čin

i se

do

sta,

ali

ne

do

voljn

o1

3,5

11

,81

5,6

12

,41

4,8

13

,11

6,7

13

,51

3,9

Čin

i se

mal

o2

9,5

29

,42

9,5

29

,72

9,2

29

,33

0,6

29

,52

7,7

Ne

čin

i se

goto

vo n

išta

35

,24

0,0

29

,73

8,4

31

,73

5,5

33

,23

5,3

31

,7N

e zn

am1

4,0

12

,61

5,5

12

,41

5,8

14

,11

3,3

13

,91

7,8

Bez

od

govo

ra1

,92

,01

,82

,51

,32

,10

,01

,90

,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

60

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

11

. (n

asta

vak)

Ko

liko

se,

pre

ma

Vaš

em m

išlje

nju

, u H

rvat

sko

j čin

i na

suzb

ijan

ju s

vih

ob

lika

dis

krim

inac

ije?

3. N

a ra

dn

im m

jest

ima

Čin

i se

naj

više

ko

liko

se

mo

že1

,91

,12

,81

,22

,81

,83

,11

,91

,0Č

ini s

e d

ovo

ljno

3,6

2,3

5,2

3,2

4,1

3,7

3,1

3,6

4,0

Čin

i se

do

sta,

ali

ne

do

voljn

o1

4,7

13

,01

6,6

13

,51

6,0

14

,61

5,5

14

,81

0,9

Čin

i se

mal

o2

7,8

27

,22

8,4

30

,12

5,2

27

,43

0,8

27

,73

2,7

Ne

čin

i se

goto

vo n

išta

34

,73

9,8

28

,73

6,4

32

,73

5,0

31

,83

4,8

26

,7N

e zn

am1

5,4

14

,81

6,1

13

,11

8,0

15

,41

5,6

15

,22

3,8

Bez

od

govo

ra1

,91

,82

,12

,51

,32

,10

,21

,91

,0

12

.Je

ste

li i k

olik

o č

esto

u p

osl

jed

njih

go

din

u d

ana

do

živj

eli d

a je

u H

rvat

sko

j net

ko p

rem

a V

ama

po

stu

pio

nep

rave

dn

o z

bo

g:

1. V

ašeg

sp

ola

Nit

i jed

no

m8

0,9

73

,98

9,0

79

,58

2,4

80

,78

2,3

81

,07

5,2

Jed

no

m7

,51

1,3

3,2

7,2

7,9

7,2

10

,47

,59

,9D

va il

i tri

pu

ta5

,38

,21

,94

,95

,65

,81

,05

,27

,9Č

etir

i ili

pet

pu

ta0

,40

,50

,30

,70

,00

,40

,00

,41

,0V

iše

od

pet

pu

ta2

,43

,41

,42

,42

,52

,52

,02

,44

,0B

ez o

dgo

vora

3,5

2,7

4,4

5,2

1,5

3,3

4,3

3,5

2,0

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

61

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

12

. (n

asta

vak)

Jest

e li

i ko

liko

čes

to u

po

slje

dn

jih g

od

inu

dan

a d

oži

vjel

i da

je u

Hrv

atsk

oj n

etko

pre

ma

Vam

a p

ost

up

io n

epra

ved

no

zb

og:

2. V

aše

do

bi

Nit

i jed

no

m6

8,4

63

,67

4,0

63

,87

3,7

68

,56

8,0

68

,46

8,3

Jed

no

m1

0,3

11

,98

,61

1,6

8,9

9,7

15

,31

0,4

6,9

Dva

ili t

ri p

uta

10

,71

2,5

8,7

11

,31

0,0

11

,27

,31

0,8

8,9

Čet

iri i

li p

et p

uta

2,1

2,5

1,7

2,8

1,3

2,0

3,1

2,1

5,0

Viš

e o

d p

et p

uta

5,3

7,1

3,2

6,1

4,3

5,5

3,2

5,2

8,9

Bez

od

govo

ra3

,12

,53

,94

,31

,83

,13

,13

,12

,03

. Vaš

e b

ole

sti

Nit

i jed

no

m8

6,5

86

,28

6,8

82

,59

0,8

86

,58

6,2

87

,15

7,4

Jed

no

m4

,13

,34

,94

,73

,44

,04

,33

,91

3,9

Dva

ili t

ri p

uta

2,8

3,1

2,3

4,1

1,3

2,6

4,3

2,7

7,9

Čet

iri i

li p

et p

uta

0,2

0,2

0,2

0,3

0,1

0,2

0,0

0,1

5,0

Viš

e o

d p

et p

uta

2,5

3,1

1,9

3,1

1,9

2,7

1,2

2,3

12

,9B

ez o

dgo

vora

4,0

4,1

3,9

5,3

2,5

3,9

4,1

4,0

3,0

4. V

ašeg

inva

lidit

eta

Nit

i jed

no

m9

1,8

92

,99

0,6

89

,09

4,9

91

,59

4,6

92

,65

3,5

Jed

no

m0

,90

,61

,31

,30

,41

,00

,20

,61

4,9

Dva

ili t

ri p

uta

0,8

0,5

1,1

0,9

0,6

0,9

0,0

0,6

8,9

Čet

iri i

li p

et p

uta

0,1

0,1

0,2

0,1

0,1

0,1

0,0

0,0

5,9

Viš

e o

d p

et p

uta

1,0

0,9

1,2

1,2

0,9

1,1

0,2

0,7

15

,8B

ez o

dgo

vora

5,3

5,1

5,7

7,4

3,0

5,3

5,1

5,4

1,0

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

62

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

12

. (n

asta

vak)

Jest

e li

i ko

liko

čes

to u

po

slje

dn

jih g

od

inu

dan

a d

oži

vjel

i da

je u

Hrv

atsk

oj n

etko

pre

ma

Vam

a p

ost

up

io n

epra

ved

no

zb

og:

5. V

aše

seks

ual

ne

ori

jen

taci

je (

pre

ma

sup

rotn

om

ili i

sto

m s

po

lu)

Nit

i jed

no

m9

3,5

93

,99

3,1

92

,09

5,2

93

,39

4,9

93

,59

5,0

Jed

no

m1

,01

,10

,80

,71

,31

,10

,01

,01

,0D

va il

i tri

pu

ta0

,20

,00

,50

,20

,30

,30

,00

,20

,0Č

etir

i ili

pet

pu

ta0

,10

,20

,00

,30

,00

,20

,00

,11

,0V

iše

od

pet

pu

ta0

,60

,90

,30

,50

,80

,70

,00

,61

,0B

ez o

dgo

vora

4,5

3,8

5,4

6,3

2,5

4,4

5,1

4,6

2,0

6. V

aše

nar

od

no

sti i

li n

acio

nal

no

sti

Nit

i jed

no

m8

9,5

89

,98

9,0

87

,49

1,7

91

,77

2,5

89

,49

4,1

Jed

no

m2

,02

,02

,02

,12

,01

,65

,12

,11

,0D

va il

i tri

pu

ta1

,91

,62

,32

,51

,31

,18

,21

,92

,0Č

etir

i ili

pet

pu

ta0

,90

,91

,01

,10

,80

,73

,11

,00

,0V

iše

od

pet

pu

ta2

,02

,71

,31

,82

,31

,28

,22

,11

,0B

ez o

dgo

vora

3,6

2,9

4,4

5,0

2,0

3,6

3,1

3,6

2,0

7. V

aše

vjer

e ili

od

no

sa p

rem

a vj

eri

Nit

i jed

no

m8

8,8

89

,98

7,6

88

,88

8,9

89

,98

0,6

88

,89

2,1

Jed

no

m2

,52

,03

,21

,63

,62

,34

,12

,52

,0D

va il

i tri

pu

ta2

,22

,22

,12

,51

,82

,13

,12

,22

,0Č

etir

i ili

pet

pu

ta0

,50

,40

,50

,40

,50

,32

,00

,50

,0V

iše

od

pet

pu

ta2

,42

,72

,01

,63

,31

,96

,12

,42

,0B

ez o

dgo

vora

3,6

2,7

4,6

5,0

2,0

3,5

4,1

3,6

2,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

63

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

13

.U

po

slje

dn

jih g

od

inu

dan

a ko

liko

ste

pu

ta:

1. J

avili

se/

nat

jeca

li se

na

nek

i nat

ječa

j/o

glas

za

rad

no

mje

sto

Nit

i jed

no

m3

7,1

34

,64

0,1

42

,33

1,4

36

,74

0,3

37

,13

7,6

Jed

no

m1

0,8

11

,01

0,6

10

,61

1,1

11

,28

,21

1,0

3,0

Dva

ili t

ri p

uta

19

,22

0,1

18

,21

7,3

21

,41

9,9

14

,51

9,2

19

,8Č

etir

i ili

pet

pu

ta8

,18

,67

,56

,79

,68

,09

,28

,17

,9V

iše

od

pet

pu

ta2

3,2

23

,82

2,4

21

,02

5,6

22

,72

6,9

23

,03

1,7

Bez

od

govo

ra1

,51

,81

,32

,01

,01

,61

,01

,60

,02

. Bili

na

razg

ovo

ru z

a p

osa

oN

iti j

edn

om

50

,54

9,8

51

,25

3,4

47

,25

1,3

44

,25

0,5

46

,5Je

dn

om

18

,62

0,0

17

,11

6,5

21

,01

8,4

20

,61

8,7

12

,9D

va il

i tri

pu

ta1

6,6

16

,91

6,2

16

,41

6,7

16

,02

0,8

16

,42

1,8

Čet

iri i

li p

et p

uta

4,3

4,5

4,1

3,0

5,8

4,2

5,1

4,4

1,0

Viš

e o

d p

et p

uta

7,7

6,2

9,4

7,4

8,0

7,7

7,3

7,5

16

,8B

ez o

dgo

vora

2,4

2,7

2,0

3,4

1,3

2,4

2,0

2,4

1,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

64

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

14

.Je

li V

am s

e, i

kolik

o č

esto

, u p

osl

jed

njih

go

din

u d

ana

do

god

ilo d

a n

iste

do

bili

po

sao

zb

og…

1. S

po

laN

iti j

edn

om

85

,18

3,3

87

,38

1,2

89

,58

5,2

84

,78

5,1

86

,1Je

dn

om

4,1

5,9

2,2

4,0

4,3

4,0

5,1

4,1

5,9

Dva

ili t

ri p

uta

1,9

3,4

0,3

2,7

1,0

2,1

1,0

1,9

2,0

Čet

iri i

li p

et p

uta

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

Viš

e o

d p

et p

uta

0,1

0,0

0,3

0,2

0,0

0,1

0,0

0,1

0,0

Bez

od

govo

ra8

,67

,51

0,0

11

,95

,18

,69

,28

,75

,92

. Do

bi

Nit

i jed

no

m7

1,1

69

,17

3,4

60

,58

2,9

71

,17

1,1

71

,07

6,2

Jed

no

m5

,96

,94

,76

,94

,85

,96

,15

,94

,0D

va il

i tri

pu

ta7

,88

,76

,71

0,6

4,6

8,0

6,1

7,7

8,9

Čet

iri i

li p

et p

uta

2,8

2,9

2,6

3,2

2,3

2,3

6,3

2,8

2,0

Viš

e o

d p

et p

uta

4,2

5,2

3,2

7,6

0,5

4,4

3,2

4,2

4,0

Bez

od

govo

ra8

,37

,29

,51

1,2

5,1

8,4

7,1

8,3

5,0

3. I

nva

lidit

eta

Nit

i jed

no

m8

8,2

89

,48

6,8

83

,59

3,3

88

,28

7,6

88

,85

9,4

Jed

no

m1

,51

,41

,62

,20

,71

,61

,01

,39

,9D

va il

i tri

pu

ta0

,91

,00

,81

,20

,51

,00

,20

,52

1,8

Čet

iri i

li p

et p

uta

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

Viš

e o

d p

et p

uta

0,2

0,1

0,3

0,3

0,1

0,2

0,0

0,1

3,0

Bez

od

govo

ra9

,28

,11

0,5

12

,85

,39

,01

1,2

9,3

5,9

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

65

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

14

. (n

asta

vak)

Je li

Vam

se,

i ko

liko

čes

to, u

po

slje

dn

jih g

od

inu

dan

a d

ogo

dilo

da

nis

te d

ob

ili p

osa

o z

bo

g…

4. E

tnič

ke p

rip

adn

ost

i (n

aro

dn

ost

i)N

iti j

edn

om

88

,18

8,8

87

,48

4,1

92

,68

9,9

74

,58

8,0

93

,1Je

dn

om

0,8

0,9

0,8

0,9

0,8

0,4

4,1

0,8

0,0

Dva

ili t

ri p

uta

1,2

1,5

0,8

1,6

0,8

0,4

7,1

1,2

0,0

Čet

iri i

li p

et p

uta

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

Viš

e o

d p

et p

uta

0,8

0,9

0,8

0,9

0,8

0,4

4,1

0,8

1,0

Bez

od

govo

ra9

,07

,91

0,3

12

,55

,18

,81

0,2

9,1

5,9

5. R

elig

ijske

pri

pad

no

sti i

li vj

ere

Nit

i jed

no

m8

7,8

88

,58

6,9

84

,19

1,9

89

,57

4,5

87

,79

3,1

Jed

no

m1

,20

,91

,50

,91

,50

,84

,11

,20

,0D

va il

i tri

pu

ta1

,11

,50

,51

,11

,00

,18

,21

,10

,0Č

etir

i ili

pet

pu

ta0

,60

,70

,60

,90

,30

,61

,00

,61

,0V

iše

od

pet

pu

ta0

,50

,40

,50

,40

,50

,13

,10

,50

,0B

ez o

dgo

vora

8,9

7,9

10

,01

2,5

4,8

8,8

9,2

8,9

5,9

6. S

eksu

aln

e o

rije

nta

cije

Nit

i jed

no

m9

0,6

91

,68

9,4

86

,89

4,9

90

,78

9,8

90

,69

3,1

Jed

no

m0

,10

,20

,00

,20

,00

,10

,00

,10

,0D

va il

i tri

pu

ta0

,10

,20

,00

,20

,00

,20

,00

,11

,0Č

etir

i ili

pet

pu

ta0

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,0V

iše

od

pet

pu

ta0

,10

,00

,30

,20

,00

,10

,00

,10

,0B

ez o

dgo

vora

9,0

7,9

10

,31

2,5

5,1

8,8

10

,29

,15

,9

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

66

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

15

.A

ko d

a, n

a o

sno

viu

čeg

a st

e za

klju

čili

da

je t

o r

azlo

g zb

og

koje

g n

iste

do

bili

po

sao

?

1. T

o m

i je

jasn

o r

ečen

o il

i po

kaza

no

Nit

i jed

no

m2

4,3

23

,02

5,8

21

,52

7,3

23

,53

0,9

24

,41

9,8

Jed

no

m9

,19

,78

,49

,68

,89

,28

,29

,11

3,9

Dva

ili t

ri p

uta

6,8

7,1

6,4

8,7

4,5

6,3

9,3

6,7

6,9

Čet

iri i

li p

et p

uta

1,1

1,1

1,0

0,7

1,5

1,1

1,0

1,1

2,0

Viš

e o

d p

et p

uta

2,8

3,8

1,8

4,5

1,3

3,1

2,1

2,9

4,0

Bez

od

govo

ra5

5,9

55

,35

6,5

54

,95

6,6

56

,84

8,5

55

,95

3,5

2. S

am/s

ama

sam

to

zak

ljuči

o/-

laN

iti j

edn

om

18

,91

9,2

18

,61

5,7

22

,41

8,1

24

,51

9,1

7,9

Jed

no

m3

,34

,42

,03

,82

,83

,60

,03

,17

,9D

va il

i tri

pu

ta3

,33

,53

,14

,32

,33

,15

,13

,11

0,9

Čet

iri i

li p

et p

uta

0,9

1,3

0,5

1,8

0,0

0,7

3,1

1,0

1,0

Viš

e o

d p

et p

uta

2,2

2,4

2,0

3,6

0,5

2,3

2,0

2,2

4,0

Bez

od

govo

ra7

1,3

69

,27

3,7

70

,87

2,1

72

,36

5,3

71

,56

8,3

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

67

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

16

.A

ko d

a, je

ste

li n

ako

n t

oga

neš

to p

od

uze

li i a

ko je

ste,

što

?

1. N

isam

niš

ta p

od

uze

o/-

la2

1,9

25

,91

7,4

27

,61

5,6

21

,82

2,6

21

,82

9,7

2. R

iječi

ma

sam

rea

gira

o/-

la5

,76

,25

,35

,75

,95

,57

,35

,78

,93

. Tra

žio

/-la

sam

oči

tova

nje

te

tvrt

ke p

isan

im p

ute

m0

,20

,40

,00

,40

,00

,30

,00

,20

,04

. Pis

anim

pu

tem

sam

se

žalio

/ža

lila

tvrt

ki0

,10

,30

,00

,00

,30

,20

,00

,11

,05

. Pis

anu

žal

bu

up

uti

o/-

la s

am n

eko

m iz

van

tvr

tke

0,1

0,2

0,0

0,0

0,3

0,1

0,0

0,1

0,0

6. P

okr

enu

o/-

la s

am s

ud

ski p

ost

up

ak il

i kaz

nen

u p

rija

vu0

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,01

,07

. Neš

to d

rugo

0,4

0,5

0,3

0,3

0,5

0,4

0,0

0,4

2,0

8. N

isam

to

do

živi

o/-

jela

71

,46

6,5

77

,06

5,9

77

,67

1,6

70

,17

1,7

57

,4

17

.A

ko d

a, je

ste

li se

zb

og

toga

ob

rati

li n

eko

j in

stit

uci

ji ili

org

aniz

aciji

?

1. N

isam

se

nik

om

e o

bra

tio

/-la

27

,33

1,7

22

,13

3,0

20

,82

6,9

29

,92

7,1

35

,62

. Med

ijim

a0

,10

,00

,30

,00

,30

,10

,00

,10

,03

. Sin

dik

atu

0,4

0,7

0,0

0,4

0,3

0,4

0,0

0,4

0,0

4. I

nst

itu

ciji

pra

vob

ran

itel

ja/-

ice

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

1,0

5. P

olic

iji0

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,06

. Drž

avn

om

od

vjet

niš

tvu

0,1

0,2

0,0

0,2

0,0

0,2

0,0

0,1

1,0

7. N

eko

j ud

ruzi

0,3

0,2

0,3

0,3

0,3

0,3

0,0

0,2

1,0

8. N

eko

m d

rugo

m0

,40

,60

,30

,30

,50

,31

,00

,43

,09

. Nis

am t

o d

oži

vio

/-je

la7

1,4

66

,67

7,0

65

,77

7,8

71

,76

9,0

71

,75

8,4

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

68

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

18

.Je

li V

am s

e (k

olik

o č

esto

) u

po

slje

dn

jih g

od

inu

dan

a d

ogo

dilo

da

Vam

je n

a ra

zgo

voru

za

po

sao

otv

ore

no

reč

eno

kak

o n

e o

dgo

vara

te z

a to

rad

no

mje

sto

zb

og…

1. S

po

laN

iti j

edn

om

64

,56

4,5

64

,56

0,0

69

,66

4,5

65

,06

4,7

56

,4Je

dn

om

2,9

3,3

2,6

1,8

4,3

2,7

5,1

2,9

5,0

Dva

ili t

ri p

uta

1,2

1,4

1,0

1,4

1,0

1,4

0,0

1,2

2,0

Čet

iri i

li p

et p

uta

0,1

0,2

0,0

0,0

0,3

0,1

0,0

0,1

0,0

Viš

e o

d p

et p

uta

0,2

0,4

0,0

0,2

0,3

0,3

0,0

0,2

0,0

Nis

am b

io/-

la n

a ra

zgo

voru

za

po

sao

21

,02

1,6

20

,32

3,9

17

,72

0,9

21

,82

0,8

29

,7B

ez o

dgo

vora

10

,08

,61

1,6

12

,86

,91

0,2

8,2

10

,06

,92

. Do

bi

Nit

i jed

no

m5

4,1

54

,65

3,6

44

,86

4,6

54

,55

1,4

54

,25

2,5

Jed

no

m6

,55

,47

,77

,55

,36

,01

0,2

6,5

3,0

Dva

ili t

ri p

uta

6,0

6,6

5,4

8,0

3,8

6,0

6,3

6,0

5,9

Čet

iri i

li p

et p

uta

1,1

1,6

0,5

0,9

1,3

1,1

1,0

1,1

1,0

Viš

e o

d p

et p

uta

1,5

2,0

0,8

2,8

0,0

1,5

1,2

1,5

2,0

Nis

am b

io/-

la n

a ra

zgo

voru

za

po

sao

21

,02

1,6

20

,32

3,9

17

,72

0,9

21

,82

0,8

29

,7B

ez o

dgo

vora

9,8

8,3

11

,61

2,1

7,4

10

,18

,29

,95

,9

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

69

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

18

. (n

asta

vak)

Je li

Vam

se

(ko

liko

čes

to)

u p

osl

jed

njih

go

din

u d

ana

do

god

ilo d

a V

am je

na

razg

ovo

ru z

a p

osa

o o

tvo

ren

o r

ečen

o k

ako

ne

od

gova

rate

za

to r

adn

o m

jest

o z

bo

g…

3. I

nva

lidit

eta

Nit

i jed

no

m6

6,8

68

,36

5,0

60

,97

3,3

66

,56

8,9

67

,24

4,6

Jed

no

m0

,91

,00

,71

,00

,71

,00

,20

,61

3,9

Dva

ili t

ri p

uta

0,4

0,3

0,6

0,5

0,3

0,4

0,0

0,4

2,0

Čet

iri i

li p

et p

uta

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

Viš

e o

d p

et p

uta

0,3

0,0

0,6

0,4

0,0

0,3

0,0

0,2

1,0

Nis

am b

io/-

la n

a ra

zgo

voru

za

po

sao

21

,02

1,6

20

,32

3,9

17

,72

0,9

21

,82

0,8

29

,7B

ez o

dgo

vora

10

,78

,91

2,9

13

,37

,91

0,9

9,2

10

,88

,94

. Etn

ičke

pri

pad

no

sti (

nar

od

no

sti)

Nit

i jed

no

m6

6,5

67

,66

5,3

60

,87

2,9

67

,45

9,9

66

,66

1,4

Jed

no

m0

,90

,41

,50

,71

,30

,73

,11

,00

,0D

va il

i tri

pu

ta0

,81

,10

,51

,10

,50

,35

,10

,80

,0Č

etir

i ili

pet

pu

ta0

,10

,20

,00

,00

,30

,01

,00

,10

,0V

iše

od

pet

pu

ta0

,10

,20

,00

,20

,00

,01

,00

,10

,0N

isam

bio

/-la

na

razg

ovo

ru z

a p

osa

o2

1,0

21

,62

0,3

23

,91

7,7

20

,92

1,8

20

,82

9,7

Bez

od

govo

ra1

0,5

8,9

12

,31

3,3

7,4

10

,88

,21

0,5

8,9

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

70

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

18

. (n

asta

vak)

Je li

Vam

se

(ko

liko

čes

to)

u p

osl

jed

njih

go

din

u d

ana

do

god

ilo d

a V

am je

na

razg

ovo

ru z

a p

osa

o o

tvo

ren

o r

ečen

o k

ako

ne

od

gova

rate

za

to r

adn

o m

jest

o z

bo

g…

5. R

elig

ijske

pri

pad

no

sti i

li vj

ere

Nit

i jed

no

m6

6,5

67

,86

5,0

60

,87

2,9

67

,45

9,9

66

,66

2,4

Jed

no

m1

,10

,71

,51

,11

,00

,46

,11

,10

,0D

va il

i tri

pu

ta0

,81

,10

,51

,10

,50

,44

,10

,80

,0Č

etir

i ili

pet

pu

ta0

,20

,40

,00

,20

,30

,30

,00

,20

,0V

iše

od

pet

pu

ta0

,10

,00

,30

,00

,30

,01

,00

,10

,0N

isam

bio

/-la

na

razg

ovo

ru z

a p

osa

o2

1,0

21

,62

0,3

23

,91

7,7

20

,92

1,8

20

,82

9,7

Bez

od

govo

ra1

0,2

8,4

12

,31

2,8

7,4

10

,67

,11

0,3

7,9

6. S

eksu

aln

e o

rije

nta

cije

Nit

i jed

no

m6

8,3

69

,46

7,1

62

,67

4,7

68

,17

0,1

68

,46

2,4

Jed

no

m0

,10

,20

,00

,20

,00

,10

,00

,10

,0D

va il

i tri

pu

ta0

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,0Č

etir

i ili

pet

pu

ta0

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,0V

iše

od

pet

pu

ta0

,10

,20

,00

,20

,00

,10

,00

,10

,0N

isam

bio

/-la

na

razg

ovo

ru z

a p

osa

o2

1,0

21

,62

0,3

23

,91

7,7

20

,92

1,8

20

,82

9,7

Bez

od

govo

ra1

0,5

8,6

12

,61

3,0

7,6

10

,88

,21

0,5

7,9

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

71

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

19

.Je

li V

am s

e, i

kolik

o č

esto

, u p

osl

jed

njih

go

din

u d

ana

do

god

ilo d

a st

e p

rilik

om

raz

govo

ra z

a p

osa

o d

oži

vjel

i pit

anja

o…

1. b

račn

om

sta

tusu

(n

pr.

jest

e li

u b

raku

, s k

ime

živi

te)

Nit

i jed

no

m3

8,9

34

,94

3,6

36

,24

2,0

38

,54

2,3

39

,22

7,7

Jed

no

m1

3,8

16

,01

1,3

10

,71

7,3

14

,49

,21

3,9

9,9

Dva

ili t

ri p

uta

10

,61

0,9

10

,21

1,4

9,7

10

,51

1,2

10

,51

3,9

Čet

iri i

li p

et p

uta

1,6

2,1

1,0

1,2

2,0

1,5

2,0

1,6

2,0

Viš

e o

d p

et p

uta

5,1

6,3

3,7

4,4

5,9

5,0

6,3

5,1

7,9

Nis

am b

io/-

la n

a ra

zgo

voru

za

po

sao

21

,02

1,6

20

,32

3,7

18

,02

0,9

21

,62

0,8

30

,7B

ez o

dgo

vora

8,9

8,2

9,8

12

,45

,19

,17

,38

,97

,92

. bro

ju d

jece

/ n

amje

ram

a ra

đan

ja/d

aljn

jem

pla

nir

anju

ob

itel

jiN

iti j

edn

om

45

,03

9,6

51

,24

1,3

49

,24

5,3

42

,34

5,2

33

,7Je

dn

om

10

,41

3,6

6,8

9,0

12

,01

0,6

9,2

10

,41

2,9

Dva

ili t

ri p

uta

8,2

8,4

8,0

8,2

8,3

7,8

11

,48

,28

,9Č

etir

i ili

pet

pu

ta1

,32

,00

,50

,91

,81

,41

,01

,31

,0V

iše

od

pet

pu

ta4

,56

,32

,43

,95

,14

,54

,14

,55

,0N

isam

bio

/-la

na

razg

ovo

ru z

a p

osa

o2

1,0

21

,62

0,3

23

,71

8,0

20

,92

1,6

20

,83

0,7

Bez

od

govo

ra9

,58

,41

0,8

13

,05

,69

,41

0,4

9,6

7,9

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

72

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

19

. (n

asta

vak)

Je li

Vam

se,

i ko

liko

čes

to, u

po

slje

dn

jih g

od

inu

dan

a d

ogo

dilo

da

ste

pri

liko

m r

azgo

vora

za

po

sao

do

živj

eli p

itan

ja o

…

3. n

acio

nal

no

j ili

etn

ičko

j pri

pad

no

sti

Nit

i jed

no

m6

2,4

63

,86

0,8

56

,06

9,5

63

,85

1,7

62

,55

6,4

Jed

no

m3

,93

,84

,23

,64

,33

,11

0,2

4,0

2,0

Dva

ili t

ri p

uta

2,3

1,3

3,3

3,1

1,3

1,6

7,1

2,3

0,0

Čet

iri i

li p

et p

uta

0,1

0,2

0,0

0,0

0,3

0,0

1,0

0,1

0,0

Viš

e o

d p

et p

uta

0,7

0,7

0,6

0,5

0,8

0,6

1,0

0,6

3,0

Nis

am b

io/-

la n

a ra

zgo

voru

za

po

sao

21

,02

1,6

20

,32

3,7

18

,02

0,9

21

,62

0,8

29

,7B

ez o

dgo

vora

9,7

8,6

10

,91

3,1

5,9

10

,07

,39

,78

,94

. rel

igijs

koj p

rip

adn

ost

iN

iti j

edn

om

65

,66

6,9

64

,16

0,1

71

,86

6,8

56

,86

5,8

58

,4Je

dn

om

2,0

1,5

2,6

1,3

2,8

1,2

8,2

2,1

1,0

Dva

ili t

ri p

uta

1,0

0,9

1,1

1,4

0,5

0,7

3,1

1,0

1,0

Čet

iri i

li p

et p

uta

0,2

0,2

0,3

0,2

0,3

0,1

1,0

0,2

0,0

Viš

e o

d p

et p

uta

0,5

0,5

0,6

0,4

0,6

0,4

1,0

0,5

2,0

Nis

am b

io/-

la n

a ra

zgo

voru

za

po

sao

21

,02

1,6

20

,32

3,7

18

,02

0,9

21

,62

0,8

29

,7B

ez o

dgo

vora

9,6

8,4

11

,11

2,8

6,1

9,8

8,3

9,7

7,9

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

73

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

19

. (n

asta

vak)

Je li

Vam

se,

i ko

liko

čes

to, u

po

slje

dn

jih g

od

inu

dan

a d

ogo

dilo

da

ste

pri

liko

m r

azgo

vora

za

po

sao

do

živj

eli p

itan

ja o

…

5. p

rakt

icir

anju

vje

reN

iti j

edn

om

66

,16

6,2

66

,06

1,2

71

,66

6,8

60

,96

6,3

59

,4Je

dn

om

1,9

2,0

1,8

0,7

3,3

1,2

7,1

1,9

1,0

Dva

ili t

ri p

uta

1,0

1,1

0,8

1,2

0,8

1,0

1,0

1,0

1,0

Čet

iri i

li p

et p

uta

0,1

0,2

0,0

0,0

0,3

0,0

1,0

0,1

0,0

Viš

e o

d p

et p

uta

0,1

0,3

0,0

0,2

0,0

0,2

0,0

0,1

1,0

Nis

am b

io/-

la n

a ra

zgo

voru

za

po

sao

21

,02

1,6

20

,32

3,7

18

,02

0,9

21

,62

0,8

29

,7B

ez o

dgo

vora

9,8

8,6

11

,11

3,0

6,1

9,9

8,3

9,8

7,9

6. z

dra

vstv

eno

m s

tan

ju (

koje

ne

utj

eče

u v

ećo

j mje

ri n

a o

bav

ljan

je p

osl

a)N

iti j

edn

om

49

,85

0,5

49

,04

3,1

57

,35

0,0

48

,55

0,3

26

,7Je

dn

om

8,5

9,2

7,7

8,2

8,9

8,7

7,1

8,3

15

,8D

va il

i tri

pu

ta7

,56

,09

,48

,76

,37

,39

,27

,59

,9Č

etir

i ili

pet

pu

ta1

,41

,80

,81

,51

,31

,41

,01

,33

,0V

iše

od

pet

pu

ta2

,12

,12

,02

,21

,91

,84

,31

,97

,9N

isam

bio

/-la

na

razg

ovo

ru z

a p

osa

o2

1,0

21

,62

0,3

23

,71

8,0

20

,92

1,6

20

,82

9,7

Bez

od

govo

ra9

,78

,81

0,8

12

,86

,49

,98

,39

,86

,9

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

74

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

19

. (n

asta

vak)

Je li

Vam

se,

i ko

liko

čes

to, u

po

slje

dn

jih g

od

inu

dan

a d

ogo

dilo

da

ste

pri

liko

m r

azgo

vora

za

po

sao

do

živj

eli p

itan

ja o

…

7. s

eksu

aln

om

živ

otu

ili s

eksu

aln

oj o

rije

nta

ciji

Nit

i jed

no

m6

7,8

68

,56

7,0

62

,47

3,9

68

,16

6,0

68

,06

1,4

Jed

no

m1

,01

,10

,80

,71

,30

,73

,11

,01

,0D

va il

i tri

pu

ta0

,40

,40

,30

,20

,50

,31

,00

,40

,0Č

etir

i ili

pet

pu

ta0

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,0V

iše

od

pet

pu

ta0

,10

,00

,30

,20

,00

,10

,00

,10

,0N

isam

bio

/-la

na

razg

ovo

ru z

a p

osa

o2

1,0

21

,62

0,3

23

,71

8,0

20

,92

1,6

20

,82

9,7

Bez

od

govo

ra9

,88

,41

1,3

12

,86

,49

,98

,39

,87

,9

20

.Je

ste

li i k

olik

o č

esto

u p

osl

jed

njih

go

din

u d

ana

pri

liko

m r

azgo

vora

za

po

sao

do

živj

eli u

vred

ljive

ili n

eugo

dn

e ko

men

tare

na

tem

elju

svo

g/sv

oje

:

1. s

po

laN

iti j

edn

om

67

,16

6,4

67

,96

1,4

73

,56

6,9

69

,06

7,4

56

,4Je

dn

om

0,9

1,4

0,4

0,3

1,6

1,1

0,0

0,8

5,0

Dva

ili t

ri p

uta

0,7

1,4

0,0

0,9

0,5

0,8

0,0

0,7

1,0

Čet

iri i

li p

et p

uta

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

Viš

e o

d p

et p

uta

0,4

0,4

0,3

0,4

0,3

0,3

1,0

0,4

0,0

Nis

am b

io/-

la n

a ra

zgo

voru

za

po

sao

21

,02

1,6

20

,32

3,7

18

,02

0,9

21

,62

0,8

29

,7B

ez o

dgo

vora

9,9

8,8

11

,11

3,3

6,1

10

,18

,39

,97

,9

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

75

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

20

. (n

asta

vak)

Jest

e li

i ko

liko

čes

to u

po

slje

dn

jih g

od

inu

dan

a p

rilik

om

raz

govo

ra z

a p

osa

o d

oži

vjel

i uvr

edlji

ve il

i neu

god

ne

kom

enta

re n

a te

mel

ju s

vog/

svo

je:

2. d

ob

iN

iti j

edn

om

62

,76

3,4

61

,95

4,2

72

,26

2,5

64

,66

2,9

54

,5Je

dn

om

2,7

2,5

2,9

4,0

1,3

2,8

2,0

2,7

4,0

Dva

ili t

ri p

uta

2,6

2,9

2,3

3,9

1,3

2,7

2,0

2,7

1,0

Čet

iri i

li p

et p

uta

0,9

0,7

1,0

1,0

0,8

1,0

0,2

0,8

2,0

Viš

e o

d p

et p

uta

0,6

0,5

0,8

0,7

0,5

0,6

1,2

0,6

2,0

Nis

am b

io/-

la n

a ra

zgo

voru

za

po

sao

21

,02

1,6

20

,32

3,7

18

,02

0,9

21

,62

0,8

29

,7B

ez o

dgo

vora

9,5

8,4

10

,81

2,5

6,1

9,7

8,3

9,6

6,9

3. b

račn

og

stat

usa

Nit

i jed

no

m6

4,9

62

,96

7,3

60

,37

0,1

64

,56

8,0

65

,15

9,4

Jed

no

m2

,34

,10

,31

,63

,12

,51

,02

,33

,0D

va il

i tri

pu

ta0

,81

,30

,30

,90

,80

,90

,00

,80

,0Č

etir

i ili

pet

pu

ta0

,50

,70

,30

,01

,00

,50

,00

,50

,0V

iše

od

pet

pu

ta0

,50

,90

,00

,20

,80

,41

,00

,50

,0N

isam

bio

/-la

na

razg

ovo

ru z

a p

osa

o2

1,0

21

,62

0,3

23

,71

8,0

20

,92

1,6

20

,82

9,7

Bez

od

govo

ra1

0,0

8,6

11

,61

3,3

6,4

10

,28

,31

0,0

7,9

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

76

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

20

. (n

asta

vak)

Jest

e li

i ko

liko

čes

to u

po

slje

dn

jih g

od

inu

dan

a p

rilik

om

raz

govo

ra z

a p

osa

o d

oži

vjel

i uvr

edlji

ve il

i neu

god

ne

kom

enta

re n

a te

mel

ju s

vog/

svo

je:

4. b

roja

dje

ce il

i pla

nir

anja

ob

itel

jiN

iti j

edn

om

63

,25

9,6

67

,35

8,6

68

,46

2,9

65

,06

3,2

60

,4Je

dn

om

2,9

4,7

0,8

2,0

3,8

3,1

1,0

2,9

1,0

Dva

ili t

ri p

uta

1,8

3,3

0,0

1,8

1,8

1,7

2,0

1,8

0,0

Čet

iri i

li p

et p

uta

0,8

1,3

0,3

0,4

1,3

0,8

1,0

0,8

0,0

Viš

e o

d p

et p

uta

0,6

1,1

0,0

0,5

0,8

0,6

1,0

0,6

1,0

Nis

am b

io/-

la n

a ra

zgo

voru

za

po

sao

21

,02

1,6

20

,32

3,7

18

,02

0,9

21

,62

0,8

29

,7B

ez o

dgo

vora

9,8

8,4

11

,31

3,0

6,1

9,9

8,3

9,8

7,9

5. z

dra

vstv

eno

g st

anja

Nit

i jed

no

m6

6,3

66

,26

6,5

59

,77

3,7

66

,36

6,7

66

,74

6,5

Jed

no

m1

,51

,71

,21

,31

,61

,42

,21

,37

,9D

va il

i tri

pu

ta0

,81

,20

,31

,20

,30

,90

,00

,73

,0Č

etir

i ili

pet

pu

ta0

,30

,50

,00

,50

,00

,30

,20

,22

,0V

iše

od

pet

pu

ta0

,30

,30

,30

,30

,30

,21

,00

,23

,0N

isam

bio

/-la

na

razg

ovo

ru z

a p

osa

o2

1,0

21

,62

0,3

23

,71

8,0

20

,92

1,6

20

,82

9,7

Bez

od

govo

ra9

,98

,61

1,3

13

,36

,11

0,1

8,3

9,9

7,9

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

77

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

20

. (n

asta

vak)

Jest

e li

i ko

liko

čes

to u

po

slje

dn

jih g

od

inu

dan

a p

rilik

om

raz

govo

ra z

a p

osa

o d

oži

vjel

i uvr

edlji

ve il

i neu

god

ne

kom

enta

re n

a te

mel

ju s

vog/

svo

je:

6. i

nva

lidit

eta

Nit

i jed

no

m6

8,5

69

,06

7,8

62

,47

5,2

68

,46

9,0

68

,85

1,5

Jed

no

m0

,30

,60

,10

,40

,30

,40

,00

,25

,0D

va il

i tri

pu

ta0

,30

,20

,30

,30

,30

,21

,00

,22

,0Č

etir

i ili

pet

pu

ta0

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,01

,0V

iše

od

pet

pu

ta0

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,02

,0N

isam

bio

/-la

na

razg

ovo

ru z

a p

osa

o2

1,0

21

,62

0,3

23

,71

8,0

20

,92

1,6

20

,82

9,7

Bez

od

govo

ra9

,98

,61

1,4

13

,36

,11

0,1

8,3

9,9

8,9

7. s

eksu

aln

e o

rije

nta

cije

(p

rem

a su

pro

tno

m il

i ist

om

sp

olu

)N

iti j

edn

om

68

,86

9,2

68

,46

2,6

75

,76

8,8

69

,06

8,9

62

,4Je

dn

om

0,1

0,2

0,0

0,2

0,0

0,1

0,0

0,1

0,0

Dva

ili t

ri p

uta

0,1

0,2

0,0

0,2

0,0

0,1

0,0

0,1

0,0

Čet

iri i

li p

et p

uta

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

Viš

e o

d p

et p

uta

0,1

0,2

0,0

0,0

0,3

0,0

1,0

0,1

0,0

Nis

am b

io/-

la n

a ra

zgo

voru

za

po

sao

21

,02

1,6

20

,32

3,7

18

,02

0,9

21

,62

0,8

29

,7B

ez o

dgo

vora

9,9

8,6

11

,31

3,3

6,1

10

,18

,39

,97

,9

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

78

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

20

. (n

asta

vak)

Jest

e li

i ko

liko

čes

to u

po

slje

dn

jih g

od

inu

dan

a p

rilik

om

raz

govo

ra z

a p

osa

o d

oži

vjel

i uvr

edlji

ve il

i neu

god

ne

kom

enta

re n

a te

mel

ju s

vog/

svo

je:

8. n

aro

dn

ost

i ili

nac

ion

aln

ost

iN

iti j

edn

om

67

,16

7,2

67

,16

1,1

73

,96

8,1

59

,96

7,2

62

,4Je

dn

om

1,1

1,1

1,0

0,7

1,5

0,5

5,1

1,1

0,0

Dva

ili t

ri p

uta

0,9

1,3

0,5

1,3

0,5

0,4

5,1

1,0

0,0

Čet

iri i

li p

et p

uta

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

Viš

e o

d p

et p

uta

0,1

0,2

0,0

0,0

0,3

0,0

1,0

0,1

0,0

Nis

am b

io/-

la n

a ra

zgo

voru

za

po

sao

21

,02

1,6

20

,32

3,7

18

,02

0,9

21

,62

0,8

29

,7B

ez o

dgo

vora

9,8

8,6

11

,11

3,3

5,9

10

,17

,39

,87

,99

. rel

igio

zne

pri

pad

no

sti i

li o

dn

osa

pre

ma

vjer

iN

iti j

edn

om

67

,56

7,6

67

,36

1,7

73

,96

8,2

61

,96

7,6

62

,4Je

dn

om

0,8

0,7

1,0

0,7

1,0

0,4

4,1

0,8

0,0

Dva

ili t

ri p

uta

0,6

1,1

0,0

0,7

0,5

0,3

3,1

0,6

0,0

Čet

iri i

li p

et p

uta

0,1

0,2

0,0

0,0

0,3

0,1

0,0

0,1

0,0

Viš

e o

d p

et p

uta

0,1

0,2

0,0

0,0

0,3

0,0

1,0

0,1

0,0

Nis

am b

io/-

la n

a ra

zgo

voru

za

po

sao

21

,02

1,6

20

,32

3,7

18

,02

0,9

21

,62

0,8

29

,7B

ez o

dgo

vora

9,9

8,6

11

,31

3,3

6,1

10

,18

,39

,97

,9

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

79

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

21

.A

ko s

te d

oži

vjel

i tak

va p

itan

ja IL

I ko

men

tare

, kak

o s

te n

a n

jih r

eagi

rali

na

sam

om

raz

govo

ru?

1. O

dgo

vori

o/-

la s

am n

a p

itan

jeN

ikad

14

,71

2,6

17

,11

4,8

14

,51

5,1

11

,41

4,5

21

,8P

on

ekad

6,0

8,0

3,7

5,3

6,9

6,1

5,1

6,0

5,0

Čes

to2

,32

,42

,12

,52

,01

,95

,12

,31

,0U

vije

k ili

go

tovo

uvi

jek

4,1

5,5

2,4

4,1

4,1

4,3

2,4

4,0

7,9

Nis

am d

oži

vio

/-je

la t

akva

pit

anja

ili k

om

enta

re4

8,5

47

,25

0,1

45

,95

1,5

47

,35

7,7

48

,64

4,6

Bez

od

govo

ra2

4,5

24

,22

4,7

27

,42

1,1

25

,21

8,4

24

,51

9,8

2. P

rešu

tio

/-la

ili i

gno

rira

o/-

laN

ikad

18

,71

9,2

18

,21

7,7

19

,91

9,1

15

,81

8,7

18

,8P

on

ekad

4,8

5,4

4,0

4,0

5,7

4,9

4,1

4,7

7,9

Čes

to1

,51

,41

,62

,30

,61

,42

,01

,53

,0U

vije

k ili

go

tovo

uvi

jek

1,2

1,7

0,6

0,8

1,5

1,1

2,0

1,1

5,0

Nis

am d

oži

vio

/-je

la t

akva

pit

anja

ili k

om

enta

re4

8,6

47

,25

0,3

46

,35

1,2

47

,55

7,7

48

,74

4,6

Bez

od

govo

ra2

5,2

25

,22

5,2

28

,82

1,1

26

,11

8,4

25

,32

0,8

3. I

zbje

gao

/-la

od

govo

rN

ikad

19

,21

9,3

19

,11

7,7

20

,91

9,5

16

,81

9,1

23

,8P

on

ekad

4,0

5,2

2,7

4,8

3,1

4,2

3,1

4,0

5,9

Čes

to2

,01

,82

,32

,21

,82

,02

,02

,10

,0U

vije

k ili

go

tovo

uvi

jek

0,6

0,7

0,3

0,3

0,8

0,5

1,0

0,5

4,0

Nis

am d

oži

vio

/-je

la t

akva

pit

anja

ili k

om

enta

re4

8,6

47

,25

0,3

46

,35

1,2

47

,55

7,7

48

,74

4,6

Bez

od

govo

ra2

5,6

25

,82

5,2

28

,62

2,2

26

,41

9,4

25

,62

1,8

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

80

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

21

. (n

asta

vak)

Ako

ste

do

živj

eli t

akva

pit

anja

ILI k

om

enta

re, k

ako

ste

na

njih

rea

gira

li n

a sa

mo

m r

azgo

voru

?

4. O

tvo

ren

o s

am o

db

io/o

db

ila o

dgo

vori

tiN

ikad

19

,92

0,5

19

,21

7,9

22

,12

0,2

17

,91

9,7

28

,7P

on

ekad

3,0

3,5

2,3

3,4

2,6

3,2

1,0

3,0

1,0

Čes

to1

,72

,21

,22

,11

,31

,72

,01

,73

,0U

vije

k ili

go

tovo

uvi

jek

0,7

0,9

0,5

0,3

1,3

0,7

1,0

0,7

1,0

Nis

am d

oži

vio

/-je

la t

akva

pit

anja

ili k

om

enta

re4

8,7

47

,25

0,3

46

,45

1,2

47

,55

7,7

48

,74

5,5

Bez

od

govo

ra2

6,0

25

,62

6,5

29

,92

1,6

26

,72

0,4

26

,12

0,8

5. J

asn

o s

am r

ekao

/-la

da

pit

anje

/ko

men

tar

smat

ram

nep

rim

jere

nim

Nik

ad1

8,3

18

,11

8,5

17

,01

9,7

18

,61

5,6

18

,31

9,8

Po

nek

ad4

,14

,53

,73

,74

,64

,33

,14

,15

,0Č

esto

2,3

2,9

1,7

2,4

2,3

2,2

3,1

2,3

4,0

Uvi

jek

ili g

oto

vo u

vije

k1

,92

,61

,12

,41

,31

,82

,21

,85

,0N

isam

do

živi

o/-

jela

tak

va p

itan

ja il

i ko

men

tare

48

,54

6,9

50

,44

6,1

51

,24

7,3

57

,74

8,6

44

,6B

ez o

dgo

vora

24

,82

4,9

24

,72

8,4

20

,92

5,7

18

,42

4,9

21

,86

. Neš

to d

rugo

(u

piš

ite)

Nik

ad1

1,6

11

,51

1,8

10

,31

3,1

12

,27

,31

1,6

12

,9P

on

ekad

0,2

0,2

0,3

0,2

0,3

0,3

0,0

0,2

0,0

Čes

to0

,10

,20

,00

,20

,00

,10

,00

,10

,0U

vije

k ili

go

tovo

uvi

jek

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

Nis

am d

oži

vio

/-je

la t

akva

pit

anja

ili k

om

enta

re3

4,6

34

,93

4,2

32

,53

7,0

33

,54

3,4

34

,63

5,6

Bez

od

govo

ra5

3,4

53

,15

3,7

56

,84

9,7

53

,94

9,3

53

,45

1,5

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

81

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

22

.Je

ste

li, i

kolik

o č

esto

, NA

RA

DN

OM

MJE

STU

do

živj

eli d

a je

net

ko p

rem

a V

ama

po

stu

pio

nep

rave

dn

o z

bo

g…:

1. S

po

laN

iti j

edn

om

68

,75

9,8

79

,07

8,1

58

,36

7,6

77

,26

8,7

70

,3Je

dn

om

2,9

4,5

1,1

3,0

2,8

3,1

1,0

2,9

2,0

Dva

ili t

ri p

uta

3,1

5,8

0,0

3,9

2,3

3,4

1,0

3,1

2,0

Čet

iri i

li p

et p

uta

0,7

1,1

0,3

0,2

1,3

0,8

0,0

0,7

0,0

Viš

e o

d p

et p

uta

2,3

3,8

0,6

2,8

1,8

2,1

4,1

2,3

3,0

Nis

am b

io/-

la z

apo

slen

/-a

16

,41

8,6

13

,95

,12

9,1

16

,61

4,6

16

,32

0,8

Bez

od

govo

ra5

,86

,45

,17

,04

,66

,32

,05

,92

,02

. Do

bi

Nit

i jed

no

m6

0,3

56

,16

5,2

69

,25

0,4

59

,36

7,7

60

,26

4,4

Jed

no

m6

,25

,96

,66

,46

,06

,36

,16

,34

,0D

va il

i tri

pu

ta5

,96

,84

,96

,65

,26

,05

,35

,95

,9Č

etir

i ili

pet

pu

ta1

,51

,51

,51

,61

,51

,61

,01

,60

,0V

iše

od

pet

pu

ta3

,54

,72

,13

,73

,33

,53

,23

,52

,0N

isam

bio

/-la

zap

osl

en/-

a1

6,4

18

,61

3,9

5,1

29

,11

6,6

14

,61

6,3

20

,8B

ez o

dgo

vora

6,1

6,4

5,7

7,5

4,6

6,6

2,0

6,2

3,0

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

82

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

22

. (n

asta

vak)

Jest

e li,

i ko

liko

čes

to, N

A R

AD

NO

M M

JEST

U d

oži

vjel

i da

je n

etko

pre

ma

Vam

a p

ost

up

io n

epra

ved

no

zb

og…

:

3. I

nva

lidit

eta

Nit

i jed

no

m7

5,4

72

,67

8,6

85

,16

4,6

74

,97

9,2

75

,94

9,5

Jed

no

m0

,80

,80

,80

,61

,00

,62

,00

,68

,9D

va il

i tri

pu

ta0

,30

,30

,20

,40

,20

,30

,00

,17

,9Č

etir

i ili

pet

pu

ta0

,30

,30

,30

,30

,30

,40

,00

,24

,0V

iše

od

pet

pu

ta0

,30

,30

,40

,40

,30

,40

,00

,25

,0N

isam

bio

/-la

zap

osl

en/-

a1

6,4

18

,61

3,9

5,1

29

,11

6,6

14

,61

6,3

20

,8B

ez o

dgo

vora

6,5

7,1

5,7

8,2

4,6

6,8

4,1

6,5

4,0

4. E

tnič

ke p

rip

adn

ost

i (n

aro

dn

ost

i)N

iti j

edn

om

72

,17

0,1

74

,58

0,0

63

,37

3,6

60

,77

2,1

74

,3Je

dn

om

1,5

1,5

1,5

1,8

1,3

0,7

8,2

1,6

0,0

Dva

ili t

ri p

uta

1,9

0,9

3,1

2,7

1,0

0,8

10

,21

,91

,0Č

etir

i ili

pet

pu

ta0

,40

,40

,30

,70

,00

,40

,00

,41

,0V

iše

od

pet

pu

ta1

,71

,81

,62

,31

,01

,34

,31

,71

,0N

isam

bio

/-la

zap

osl

en/-

a1

6,4

18

,61

3,9

5,1

29

,11

6,6

14

,61

6,3

20

,8B

ez o

dgo

vora

6,0

6,7

5,1

7,4

4,3

6,5

2,0

6,0

2,0

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

83

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

22

. (n

asta

vak)

Jest

e li,

i ko

liko

čes

to, N

A R

AD

NO

M M

JEST

U d

oži

vjel

i da

je n

etko

pre

ma

Vam

a p

ost

up

io n

epra

ved

no

zb

og…

:

5. R

elig

ijske

pri

pad

no

sti i

li vj

ere

Nit

i jed

no

m7

2,6

70

,17

5,5

81

,86

2,3

73

,36

6,8

72

,67

4,3

Jed

no

m1

,21

,11

,30

,42

,00

,84

,11

,20

,0D

va il

i tri

pu

ta2

,01

,52

,63

,10

,81

,28

,22

,10

,0Č

etir

i ili

pet

pu

ta0

,40

,50

,30

,20

,50

,40

,00

,41

,0V

iše

od

pet

pu

ta1

,21

,50

,91

,60

,81

,12

,21

,22

,0N

isam

bio

/-la

zap

osl

en/-

a1

6,4

18

,61

3,9

5,1

29

,11

6,6

14

,61

6,3

20

,8B

ez o

dgo

vora

6,2

6,7

5,7

7,7

4,6

6,5

4,1

6,3

2,0

6. S

eksu

aln

e o

rije

nta

cije

Nit

i jed

no

m7

6,4

73

,47

9,9

86

,36

5,3

75

,98

0,3

76

,47

6,2

Jed

no

m0

,40

,40

,30

,20

,50

,40

,00

,40

,0D

va il

i tri

pu

ta0

,10

,20

,00

,00

,30

,01

,00

,10

,0Č

etir

i ili

pet

pu

ta0

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,01

,0V

iše

od

pet

pu

ta0

,10

,00

,30

,00

,30

,10

,00

,10

,0N

isam

bio

/-la

zap

osl

en/-

a1

6,4

18

,61

3,9

5,1

29

,11

6,6

14

,61

6,3

20

,8B

ez o

dgo

vora

6,6

7,3

5,7

8,3

4,6

6,9

4,1

6,7

2,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

84

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

23

.Je

ste

li ik

ada

na

rad

no

m m

jest

u d

oži

vjel

i da

Vam

je z

bo

g n

eko

g o

d o

vih

ob

iljež

ja u

skra

ćen

o il

i on

emo

guće

no

nap

red

ova

nje

, usa

vrša

van

je, b

olji

rad

ni u

vjet

i ili

jed

nak

a p

laća

ili n

akn

ada

kao

i d

rugi

ma?

U s

vako

m r

etku

mo

guće

je o

znač

iti v

iše

osn

ova

za

dis

krim

inac

iju.

1. N

apre

do

van

je n

a p

osl

uSp

ol

5,9

9,4

1,8

7,5

4,1

6,2

3,1

5,9

3,0

Do

b1

1,6

11

,01

2,3

11

,31

1,9

12

,36

,11

1,7

5,0

Inva

lidit

et1

,40

,62

,21

,31

,41

,50

,01

,11

4,9

Etn

ička

pri

pad

no

st (

nar

od

no

st)

3,0

3,1

2,9

4,6

1,3

2,1

10

,23

,02

,0R

elig

ijska

pri

pad

no

st il

i vje

ra0

,40

,40

,30

,50

,30

,31

,20

,41

,0Se

ksu

aln

a o

rije

nta

cija

0,1

0,2

0,0

0,2

0,0

0,1

0,0

0,1

0,0

Nis

am b

io/-

la u

rad

no

m o

dn

osu

16

,41

8,6

13

,95

,12

9,1

16

,61

4,6

16

,32

0,8

Bez

od

govo

ra6

1,3

56

,66

6,6

69

,55

2,0

60

,86

4,8

61

,45

3,5

2. E

du

kaci

ja il

i usa

vrša

van

jeSp

ol

3,0

4,5

1,3

3,6

2,3

3,4

0,0

3,0

2,0

Do

b6

,77

,16

,27

,65

,66

,76

,16

,77

,9In

valid

itet

1,2

0,5

2,1

1,4

1,1

1,4

0,0

1,1

8,9

Etn

ička

pri

pad

no

st (

nar

od

no

st)

2,2

2,0

2,3

2,5

1,8

1,2

9,4

2,2

2,0

Rel

igijs

ka p

rip

adn

ost

ili v

jera

0,6

0,9

0,3

0,7

0,5

0,5

1,0

0,6

0,0

Seks

ual

na

ori

jen

taci

ja0

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,00

,0N

isam

bio

/-la

u r

adn

om

od

no

su1

6,4

18

,61

3,9

5,1

29

,11

6,6

14

,61

6,3

20

,8B

ez o

dgo

vora

69

,96

6,4

73

,97

9,1

59

,67

0,0

68

,97

0,1

58

,4

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

85

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

23

. (n

asta

vak)

Jest

e li

ikad

a n

a ra

dn

om

mje

stu

do

živj

eli d

a V

am je

zb

og

nek

og

od

ovi

h o

bilj

ežja

usk

raće

no

ili o

nem

ogu

ćen

o n

apre

do

van

je, u

savr

šava

nje

, bo

lji r

adn

i uvj

eti

ili je

dn

aka

pla

ća il

i nak

nad

a ka

o i

dru

gim

a? U

sva

kom

ret

ku m

ogu

će je

ozn

ačit

i viš

e o

sno

va z

a d

iskr

imin

aciju

.

3. B

olji

rad

ni u

vjet

iSp

ol

4,0

6,3

1,3

4,5

3,3

4,5

0,0

4,0

3,0

Do

b8

,88

,39

,58

,49

,38

,98

,28

,93

,0In

valid

itet

1,2

0,6

1,9

1,0

1,4

1,3

0,0

1,0

10

,9Et

nič

ka p

rip

adn

ost

(n

aro

dn

ost

)2

,22

,02

,42

,81

,51

,57

,32

,22

,0R

elig

ijska

pri

pad

no

st il

i vje

ra0

,30

,40

,10

,50

,00

,30

,00

,22

,0Se

ksu

aln

a o

rije

nta

cija

0,1

0,2

0,0

0,2

0,0

0,1

0,0

0,1

0,0

Nis

am b

io/-

la u

rad

no

m o

dn

osu

16

,41

8,6

13

,95

,12

9,1

16

,61

4,6

16

,32

0,8

Bez

od

govo

ra6

7,1

63

,77

1,0

77

,55

5,4

66

,76

9,9

67

,25

8,4

4. J

edn

aka

pla

ća il

i dru

gi o

blic

i nag

rađ

ivan

ja z

apo

slen

ika

Spo

l6

,19

,42

,37

,34

,86

,35

,16

,24

,0D

ob

7,1

6,0

8,3

5,7

8,6

7,3

5,1

7,1

4,0

Inva

lidit

et1

,10

,32

,10

,91

,31

,30

,01

,08

,9Et

nič

ka p

rip

adn

ost

(n

aro

dn

ost

)2

,31

,82

,92

,81

,81

,58

,32

,33

,0R

elig

ijska

pri

pad

no

st il

i vje

ra0

,40

,40

,30

,70

,00

,40

,00

,40

,0Se

ksu

aln

a o

rije

nta

cija

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

Nis

am b

io/-

la u

rad

no

m o

dn

osu

16

,41

8,6

13

,95

,12

9,1

16

,61

4,6

16

,32

0,8

Bez

od

govo

ra6

6,6

63

,47

0,3

77

,55

4,4

66

,66

6,8

66

,75

9,4

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

86

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

23

. (n

asta

vak)

Jest

e li

ikad

a n

a ra

dn

om

mje

stu

do

živj

eli d

a V

am je

zb

og

nek

og

od

ovi

h o

bilj

ežja

usk

raće

no

ili o

nem

ogu

ćen

o n

apre

do

van

je, u

savr

šava

nje

, bo

lji r

adn

i uvj

eti

ili je

dn

aka

pla

ća il

i nak

nad

a ka

o i

dru

gim

a? U

sva

kom

ret

ku m

ogu

će je

ozn

ačit

i viš

e o

sno

va z

a d

iskr

imin

aciju

.

5. N

ešto

dru

goSp

ol

0,6

0,9

0,3

1,1

0,0

0,7

0,0

0,6

0,0

Do

b0

,80

,41

,30

,71

,01

,00

,00

,81

,0In

valid

itet

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

1,0

Etn

ička

pri

pad

no

st (

nar

od

no

st)

0,1

0,0

0,3

0,0

0,3

0,1

0,0

0,1

0,0

Rel

igijs

ka p

rip

adn

ost

ili v

jera

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

Seks

ual

na

ori

jen

taci

ja0

,10

,20

,00

,20

,00

,10

,00

,10

,0N

isam

bio

/-la

u r

adn

om

od

no

su1

6,4

18

,61

3,9

5,1

29

,11

6,6

14

,61

6,3

20

,8B

ez o

dgo

vora

81

,97

9,9

84

,29

2,9

69

,68

1,4

85

,48

2,0

77

,2

24

.A

ko d

a, je

ste

li n

ako

n t

oga

neš

to p

od

uze

li i a

ko je

ste,

što

?

1. N

isam

niš

ta p

od

uze

o/-

la1

9,2

21

,21

6,9

20

,71

7,5

18

,32

5,7

19

,12

3,8

2. R

iječi

ma

sam

rea

gira

o/-

la7

,59

,65

,18

,46

,68

,13

,17

,58

,93

. Tra

žio

/-la

sam

oči

tova

nje

te

tvrt

ke p

isan

im p

ute

m0

,70

,90

,50

,90

,50

,71

,20

,71

,04

. Pis

anim

pu

tem

sam

se

žalio

/ža

lila

tvrt

ki0

,30

,00

,50

,30

,30

,30

,00

,21

,05

. Pis

anu

žal

bu

/pri

tužb

u u

pu

tio

/-la

sam

nek

om

izva

n t

vrtk

e0

,50

,70

,30

,20

,80

,50

,00

,50

,06

. Po

kren

uo

/-la

sam

su

dsk

i po

stu

pak

ili k

azn

enu

pri

javu

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

7. N

ešto

dru

go0

,30

,30

,30

,30

,30

,30

,20

,23

,08

. Nis

am t

o d

oži

vio

/-je

la7

1,5

67

,37

6,4

69

,17

4,2

71

,76

9,9

71

,76

2,4

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

87

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

25

.A

ko d

a, je

ste

li se

zb

og

toga

ob

rati

li n

eko

j in

stit

uci

ji ili

org

aniz

aciji

?

1. N

isam

se

nik

om

e o

bra

tio

/-la

25

,92

9,1

22

,22

7,8

23

,82

5,5

29

,12

5,8

33

,72

. Med

ijim

a0

,10

,20

,00

,20

,00

,10

,00

,10

,03

. Sin

dik

atu

1,2

2,0

0,3

1,3

1,0

1,3

0,0

1,2

0,0

4. I

nst

itu

ciji

pra

vob

ran

itel

ja/-

ice

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

5. P

olic

iji0

,10

,00

,30

,00

,30

,20

,00

,11

,06

. Drž

avn

om

od

vjet

niš

tvu

0,1

0,2

0,0

0,2

0,0

0,1

0,0

0,1

0,0

7. N

eko

j ud

ruzi

0,4

0,2

0,6

0,3

0,5

0,4

0,0

0,4

1,0

8. N

eko

m d

rugo

m0

,60

,90

,31

,00

,30

,61

,00

,62

,09

. Nis

am t

o d

oži

vio

/-je

la7

1,5

67

,37

6,4

69

,17

4,2

71

,76

9,9

71

,76

2,4

26

.Je

ste

li se

ikad

a n

eko

me

od

nad

ređ

enih

ili o

dgo

vorn

ih n

a ra

dn

om

e m

jest

u o

bra

tili

s p

ritu

žbo

m z

a d

iskr

imin

aciju

ili n

epra

ved

no

po

stu

pan

je z

bo

g:

1. S

po

laD

a4

,88

,11

,15

,54

,15

,22

,04

,84

,0N

e8

5,7

82

,38

9,7

86

,58

4,8

85

,28

9,6

85

,69

0,1

Bez

od

govo

ra9

,59

,79

,38

,01

1,1

9,6

8,3

9,6

5,9

2. D

ob

iD

a8

,41

0,4

6,2

9,2

7,6

9,0

4,4

8,5

6,9

Ne

82

,17

9,5

85

,18

2,7

81

,48

1,4

87

,28

2,0

86

,1B

ez o

dgo

vora

9,5

10

,28

,78

,11

1,1

9,7

8,3

9,6

6,9

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

88

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

26

. (n

asta

vak)

Jest

e li

se ik

ada

nek

om

e o

d n

adre

đen

ih il

i od

govo

rnih

na

rad

no

me

mje

stu

ob

rati

li s

pri

tužb

om

za

dis

krim

inac

iju il

i nep

rave

dn

o p

ost

up

anje

zb

og:

3. I

nva

lidit

eta

Da

1,4

1,8

1,0

1,7

1,1

1,6

0,2

1,2

12

,9N

e8

8,6

87

,58

9,8

89

,58

7,5

88

,39

0,5

88

,88

0,2

Bez

od

govo

ra1

0,0

10

,69

,28

,81

1,3

10

,19

,41

0,0

6,9

4. E

tnič

ke p

rip

adn

ost

i (n

aro

dn

ost

i)D

a3

,13

,32

,94

,51

,52

,11

1,2

3,1

2,0

Ne

87

,08

6,3

87

,98

6,9

87

,18

7,9

80

,48

6,9

91

,1B

ez o

dgo

vora

9,9

10

,49

,28

,51

1,3

10

,18

,39

,96

,95

. Rel

igijs

ke p

rip

adn

ost

i ili

vjer

eD

a2

,22

,02

,42

,71

,61

,85

,12

,24

,0N

e8

7,8

87

,48

8,3

88

,58

7,0

88

,18

5,5

87

,88

9,1

Bez

od

govo

ra1

0,0

10

,69

,28

,81

1,3

10

,19

,41

0,0

6,9

6. S

eksu

aln

e o

rije

nta

cije

Da

1,0

1,1

0,8

1,2

0,8

1,1

0,0

1,0

1,0

Ne

89

,18

8,3

90

,09

0,1

87

,98

8,9

90

,68

9,0

93

,1B

ez o

dgo

vora

10

,01

0,6

9,2

8,7

11

,31

0,0

9,4

10

,05

,9

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

89

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

27

.A

ko d

a, k

ako

su

nad

ređ

eni u

tim

sit

uac

ijam

a n

ajče

šće

reag

iral

i? (

zao

kru

žiti

jed

an o

dgo

vor)

1. S

avje

tova

no

mi j

e d

a to

zan

emar

im8

,58

,98

,18

,78

,48

,58

,58

,51

0,9

2. S

avje

tova

no

mi j

e d

a se

izra

vno

žal

im o

sob

i ko

ja je

tak

o p

ost

up

ila1

,91

,82

,01

,82

,01

,92

,01

,90

,03

. Sav

jeto

van

o m

i je

da

se s

lužb

eno

žal

im u

nu

tar

sam

e tv

rtke

1,1

0,7

1,5

0,2

2,0

1,2

0,0

1,1

1,0

4. S

avje

tova

no

mi j

e d

a se

žal

im il

i da

po

dn

esem

pri

javu

mje

rod

avn

om

tije

lu (

izva

n t

vrtk

e)1

,51

,51

,41

,81

,11

,51

,01

,52

,05

. Pri

javi

li su

slu

čaj n

adre

đen

ima

u t

vrtk

i0

,60

,70

,50

,21

,00

,70

,00

,60

,06

. Pro

cije

nili

su

da

se n

e ra

di o

dis

krim

inac

iji i

to s

u m

i po

kuša

li o

bja

snit

i3

,34

,42

,02

,93

,63

,05

,33

,18

,97

. Neš

to d

rugo

1,2

1,5

0,9

1,2

1,3

1,1

2,0

1,2

2,0

8. B

ez o

dgo

vora

82

,08

0,5

83

,68

3,2

80

,68

2,1

81

,18

2,1

75

,2

28

.U

ko

joj s

te m

jeri

up

ozn

ati s

a sv

ojim

pra

vim

a ka

o m

ogu

ća ž

rtva

dis

krim

inac

ije?

1. U

op

će n

isam

30

,02

9,1

31

,12

8,4

31

,83

0,8

23

,63

0,0

30

,72

. Ugl

avn

om

nis

am3

2,7

34

,23

0,9

31

,63

3,8

32

,23

5,9

32

,82

7,7

3. U

glav

no

m je

sam

22

,42

1,7

23

,22

3,3

21

,42

2,2

24

,02

2,4

23

,84

. Jes

am, u

po

tpu

no

sti

2,7

1,9

3,6

3,4

1,8

2,4

5,1

2,7

4,0

5. N

e zn

am, n

e m

ogu

pro

cije

nit

i8

,18

,97

,18

,77

,38

,08

,28

,01

1,9

6. B

ez o

dgo

vora

4,2

4,3

4,1

4,6

3,8

4,3

3,2

4,2

2,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

90

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

29

.Št

o b

i od

nav

eden

og

bio

naj

kori

sniji

nač

in d

a se

up

ozn

ate

sa s

vojim

pra

vim

a ve

zan

im u

z d

iskr

imin

aciju

na

trži

štu

rad

a ?

1. O

rgan

izir

anje

teč

aja/

sem

inar

a (e

du

kaci

je)

za n

ezap

osl

ene

oso

be

39

,94

1,8

37

,64

0,4

39

,23

9,7

41

,03

9,9

37

,62

. Da

se s

am/-

a u

po

znam

sa

sad

ržaj

em z

ako

na

16

,41

7,2

15

,51

4,4

18

,61

6,8

13

,61

6,3

20

,83

. Pre

ko o

bra

zovn

e ka

mp

anje

u m

ediji

ma

16

,81

6,6

17

,11

7,7

15

,91

6,1

22

,41

6,9

11

,94

. Up

ozn

avan

je s

isku

stvi

ma

dru

gih

nez

apo

slen

ih o

sob

a3

,95

,02

,74

,53

,33

,94

,13

,96

,95

. Neš

to d

rugo

1,1

0,7

1,6

1,2

1,0

1,1

1,0

1,1

2,0

6. N

e m

ogu

pro

cije

nit

i1

7,3

14

,72

0,4

17

,01

7,6

17

,51

5,6

17

,31

8,8

7. B

ez o

dgo

vora

4,5

4,1

5,1

4,8

4,3

4,8

2,2

4,6

2,0

30

.P

rem

a V

ašem

miš

ljen

ju, j

e li,

i u

ko

joj m

jeri

, na

trži

štu

rad

a u

Hrv

atsk

oj r

ašir

ena

ili n

ije r

ašir

ena

dis

krim

inac

ija n

a te

mel

ju:

1. E

tnič

kog

po

dri

jetl

a (n

aro

dn

ost

i)U

op

će n

ema

dis

krim

inac

ije1

1,7

10

,21

3,3

12

,21

1,1

11

,81

0,4

11

,61

4,9

Pri

ličn

o je

rije

tka

23

,72

3,4

24

,12

6,9

20

,22

4,0

21

,42

3,8

18

,8P

rilič

no

je r

ašir

ena

26

,72

7,6

25

,82

6,2

27

,32

5,4

37

,22

6,8

21

,8Iz

razi

to je

raš

iren

a7

,47

,86

,96

,08

,97

,19

,27

,31

2,9

Ne

znam

27

,02

7,4

26

,62

4,4

30

,02

8,0

19

,62

7,0

30

,7B

ez o

dgo

vora

3,5

3,6

3,3

4,3

2,5

3,6

2,2

3,5

1,0

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

91

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

30

. (n

asta

vak)

Pre

ma

Vaš

em m

išlje

nju

, je

li, i

u k

ojo

j mje

ri, n

a tr

žišt

u r

ada

u H

rvat

sko

j raš

iren

a ili

nije

raš

iren

a d

iskr

imin

acija

na

tem

elju

:

2. S

po

laU

op

će n

ema

dis

krim

inac

ije6

,85

,58

,45

,88

,06

,77

,36

,88

,9P

rilič

no

je r

ijetk

a1

8,9

15

,62

2,6

18

,91

8,9

19

,11

7,3

18

,91

9,8

Pri

ličn

o je

raš

iren

a3

6,7

40

,73

2,1

39

,73

3,4

35

,84

3,2

36

,83

3,7

Izra

zito

je r

ašir

ena

12

,01

4,2

9,5

12

,11

2,0

12

,58

,31

2,0

14

,9N

e zn

am2

2,2

20

,62

4,1

19

,32

5,5

22

,52

0,6

22

,22

1,8

Bez

od

govo

ra3

,33

,43

,34

,32

,33

,43

,23

,41

,03

. Do

bi

Uo

pće

nem

a d

iskr

imin

acije

5,0

3,4

6,9

3,0

7,3

4,9

6,3

5,0

8,9

Pri

ličn

o je

rije

tka

9,8

7,4

12

,58

,91

0,7

9,7

10

,29

,71

3,9

Pri

ličn

o je

raš

iren

a3

8,6

40

,53

6,4

41

,13

5,8

38

,73

8,1

38

,82

7,7

Izra

zito

je r

ašir

ena

23

,62

8,2

18

,42

6,9

20

,02

3,5

24

,72

3,6

26

,7N

e zn

am2

0,3

18

,22

2,8

16

,92

4,1

20

,61

8,5

20

,32

0,8

Bez

od

govo

ra2

,62

,33

,13

,22

,02

,72

,22

,72

,04

. In

valid

itet

aU

op

će n

ema

dis

krim

inac

ije5

,74

,76

,93

,97

,85

,94

,35

,83

,0P

rilič

no

je r

ijetk

a1

0,7

9,2

12

,51

0,5

11

,01

0,8

10

,21

0,8

7,9

Pri

ličn

o je

raš

iren

a2

9,2

33

,82

3,8

33

,22

4,7

28

,43

4,9

29

,13

0,7

Izra

zito

je r

ašir

ena

22

,22

1,0

23

,62

0,5

24

,22

2,8

17

,52

1,9

37

,6N

e zn

am2

8,2

27

,72

8,8

26

,53

0,1

28

,02

9,9

28

,41

8,8

Bez

od

govo

ra3

,93

,64

,35

,52

,34

,03

,24

,02

,0

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

92

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

30

. (n

asta

vak)

Pre

ma

Vaš

em m

išlje

nju

, je

li, i

u k

ojo

j mje

ri, n

a tr

žišt

u r

ada

u H

rvat

sko

j raš

iren

a ili

nije

raš

iren

a d

iskr

imin

acija

na

tem

elju

:

5. R

elig

ijske

pri

pad

no

sti i

li vj

ere

Uo

pće

nem

a d

iskr

imin

acije

15

,11

3,8

16

,51

5,9

14

,11

5,5

11

,41

5,0

17

,8P

rilič

no

je r

ijetk

a2

4,5

23

,92

5,2

25

,42

3,5

25

,41

7,5

24

,52

0,8

Pri

ličn

o je

raš

iren

a1

9,5

20

,61

8,1

20

,01

8,8

17

,33

6,1

19

,51

8,8

Izra

zito

je r

ašir

ena

6,7

7,3

6,1

5,4

8,2

6,5

8,2

6,7

9,9

Ne

znam

30

,43

0,6

30

,12

7,9

33

,23

1,2

23

,63

0,4

30

,7B

ez o

dgo

vora

3,9

3,8

4,1

5,5

2,3

4,0

3,2

4,0

2,0

6. S

eksu

aln

e o

rije

nta

cije

Uo

pće

nem

a d

iskr

imin

acije

12

,91

1,2

15

,01

3,9

11

,91

2,9

13

,41

2,8

18

,8P

rilič

no

je r

ijetk

a1

6,7

16

,71

6,7

16

,31

7,1

16

,81

5,5

16

,71

5,8

Pri

ličn

o je

raš

iren

a1

8,1

21

,31

4,3

19

,51

6,5

17

,32

3,8

18

,11

3,9

Izra

zito

je r

ašir

ena

11

,31

1,1

11

,61

0,3

12

,51

1,4

11

,21

1,2

15

,8N

e zn

am3

7,3

36

,23

8,6

35

,13

9,7

37

,73

3,8

37

,43

3,7

Bez

od

govo

ra3

,73

,63

,85

,02

,33

,92

,23

,72

,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

93

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

31

.P

rem

a V

ašem

miš

ljen

ju, k

olik

o je

dis

krim

inac

ija r

ašir

ena

ili n

ije r

ašir

ena

u p

oje

din

im p

od

ručj

ima

veza

nim

uz

trži

šte

rad

a i r

adn

a m

jest

a u

Hrv

atsk

oj…

1. k

od

zap

ošl

java

nja

Uo

pće

nem

a d

iskr

imin

acije

3,3

1,8

5,0

2,8

3,8

3,2

4,1

3,3

4,0

Pri

ličn

o je

rije

tka

11

,91

0,2

13

,99

,01

5,2

12

,67

,11

2,0

10

,9P

rilič

no

je r

ašir

ena

37

,23

9,2

34

,84

1,1

32

,73

6,2

44

,43

7,1

39

,6Iz

razi

to je

raš

iren

a2

4,6

28

,91

9,7

25

,92

3,2

24

,82

3,5

24

,72

3,8

Ne

znam

20

,31

7,3

23

,81

8,4

22

,52

0,5

18

,72

0,3

20

,8B

ez o

dgo

vora

2,6

2,5

2,8

2,7

2,5

2,7

2,2

2,7

1,0

2. n

apre

do

van

ja n

a ra

dn

om

mje

stu

Uo

pće

nem

a d

iskr

imin

acije

2,5

1,8

3,4

2,5

2,6

2,5

3,1

2,5

2,0

Pri

ličn

o je

rije

tka

9,8

9,0

10

,88

,71

1,0

9,9

9,2

9,8

10

,9P

rilič

no

je r

ašir

ena

28

,93

0,7

26

,83

0,1

27

,52

7,9

36

,22

8,9

27

,7Iz

razi

to je

raš

iren

a1

5,0

16

,41

3,3

16

,41

3,4

14

,61

8,4

14

,92

0,8

Ne

znam

17

,41

7,9

16

,91

5,2

19

,91

7,3

18

,71

7,4

18

,8B

ez o

dgo

vora

26

,32

4,2

28

,92

7,0

25

,62

7,9

14

,52

6,5

19

,83

. u o

mo

gući

avan

ju p

rist

up

a ed

uka

ciji

Uo

pće

nem

a d

iskr

imin

acije

10

,29

,31

1,3

9,7

10

,71

0,3

9,2

10

,21

2,9

Pri

ličn

o je

rije

tka

18

,81

7,2

20

,71

6,4

21

,61

8,7

19

,61

8,9

17

,8P

rilič

no

je r

ašir

ena

25

,32

9,1

20

,92

8,9

21

,22

3,8

36

,72

5,3

24

,8Iz

razi

to je

raš

iren

a1

1,4

12

,01

0,6

11

,21

1,5

12

,06

,11

1,2

16

,8N

e zn

am3

0,4

28

,83

2,2

29

,73

1,1

30

,82

7,2

30

,52

5,7

Bez

od

govo

ra3

,93

,64

,34

,13

,84

,31

,24

,02

,0

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

94

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

31

. (n

asta

vak)

Pre

ma

Vaš

em m

išlje

nju

, ko

liko

je d

iskr

imin

acija

raš

iren

a ili

nije

raš

iren

a u

po

jed

inim

po

dru

čjim

a ve

zan

im u

z tr

žišt

e ra

da

i rad

na

mje

sta

u H

rvat

sko

j…

4. u

osi

gura

van

ju je

dn

akih

rad

nih

uvj

eta

Uo

pće

nem

a d

iskr

imin

acije

5,3

3,8

7,0

5,8

4,7

5,2

6,1

5,2

8,9

Pri

ličn

o je

rije

tka

13

,91

2,9

15

,01

2,5

15

,51

4,5

9,4

13

,91

2,9

Pri

ličn

o je

raš

iren

a3

3,6

35

,03

1,9

34

,33

2,8

31

,74

7,9

33

,63

1,7

Izra

zito

je r

ašir

ena

17

,92

0,7

14

,71

8,5

17

,31

8,4

14

,51

7,8

24

,8N

e zn

am2

6,1

25

,12

7,3

25

,32

7,0

26

,82

0,9

26

,21

9,8

Bez

od

govo

ra3

,22

,54

,13

,72

,83

,51

,23

,32

,05

. u o

sigu

rava

nju

jed

nak

ih p

laća

i d

rugi

h o

blik

a n

agra

điv

anja

zap

osl

enik

aU

op

će n

ema

dis

krim

inac

ije3

,92

,95

,04

,23

,43

,84

,13

,78

,9P

rilič

no

je r

ijetk

a1

2,2

9,3

15

,51

1,0

13

,51

2,9

7,1

12

,21

1,9

Pri

ličn

o je

raš

iren

a3

2,0

34

,52

9,2

35

,22

8,5

31

,13

9,1

32

,03

0,7

Izra

zito

je r

ašir

ena

23

,42

6,9

19

,52

2,5

24

,52

3,4

23

,52

3,5

22

,8N

e zn

am2

5,2

24

,02

6,7

23

,42

7,3

25

,32

5,0

25

,32

3,8

Bez

od

govo

ra3

,22

,54

,13

,72

,83

,51

,23

,32

,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

95

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

32

.Je

li P

RI Z

AP

OŠL

JAV

AN

JU, i

u k

ojo

j mje

ri, u

Hrv

atsk

oj r

ašir

ena

ili n

ije r

ašir

ena

dis

krim

inac

ija n

a te

mel

ju:

1. E

tnič

kog

po

dri

jetl

a (n

aro

dn

ost

i)U

op

će n

ema

dis

krim

inac

ije1

1,7

10

,21

3,4

12

,21

1,1

12

,18

,21

1,6

14

,9P

rilič

no

je r

ijetk

a2

2,5

23

,12

1,8

24

,91

9,9

22

,72

0,6

22

,52

2,8

Pri

ličn

o je

raš

iren

a2

5,7

25

,12

6,3

25

,72

5,6

24

,23

7,1

25

,82

0,8

Izra

zito

je r

ašir

ena

8,0

8,9

7,0

7,0

9,2

7,4

12

,47

,91

5,8

Ne

znam

28

,82

9,5

28

,02

6,2

31

,73

0,0

19

,62

8,9

24

,8B

ez o

dgo

vora

3,3

3,1

3,6

4,1

2,5

3,5

2,2

3,4

1,0

2. S

po

laU

op

će n

ema

dis

krim

inac

ije5

,33

,77

,14

,85

,95

,35

,35

,11

4,9

Pri

ličn

o je

rije

tka

18

,71

7,1

20

,51

7,7

19

,81

8,5

20

,41

8,7

16

,8P

rilič

no

je r

ašir

ena

37

,23

9,8

34

,14

0,0

34

,03

6,0

46

,43

7,2

33

,7Iz

razi

to je

raš

iren

a1

3,9

17

,11

0,3

14

,81

3,0

14

,78

,21

3,9

15

,8N

e zn

am2

1,5

19

,72

3,7

18

,12

5,4

22

,11

7,5

21

,61

5,8

Bez

od

govo

ra3

,42

,54

,44

,62

,03

,52

,23

,43

,03

. Do

bi

Uo

pće

nem

a d

iskr

imin

acije

3,7

2,7

4,7

2,2

5,3

3,6

4,1

3,5

10

,9P

rilič

no

je r

ijetk

a1

0,9

9,1

13

,19

,41

2,7

10

,61

3,4

11

,07

,9P

rilič

no

je r

ašir

ena

39

,84

1,0

38

,44

1,3

38

,23

9,1

45

,24

0,0

29

,7Iz

razi

to je

raš

iren

a2

3,4

27

,61

8,5

28

,31

7,9

23

,82

0,4

23

,23

0,7

Ne

znam

19

,21

7,3

21

,51

5,0

24

,01

9,8

14

,61

9,2

18

,8B

ez o

dgo

vora

3,0

2,3

3,8

3,9

2,0

3,1

2,2

3,0

2,0

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

96

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

32

. (n

asta

vak)

Je li

PR

I ZA

PO

ŠLJA

VA

NJU

, i u

ko

joj m

jeri

, u H

rvat

sko

j raš

iren

a ili

nije

raš

iren

a d

iskr

imin

acija

na

tem

elju

:

4. I

nva

lidit

eta

Uo

pće

nem

a d

iskr

imin

acije

5,2

4,2

6,3

4,3

6,1

5,2

5,1

5,2

3,0

Pri

ličn

o je

rije

tka

11

,21

1,4

10

,91

1,2

11

,21

0,6

15

,31

1,2

7,9

Pri

ličn

o je

raš

iren

a3

2,2

34

,32

9,6

33

,93

0,2

31

,83

5,2

32

,23

1,7

Izra

zito

je r

ašir

ena

19

,72

0,2

19

,01

9,7

19

,62

0,4

14

,31

9,3

34

,7N

e zn

am2

8,5

27

,32

9,8

26

,33

0,9

28

,72

6,9

28

,72

0,8

Bez

od

govo

ra3

,42

,54

,34

,62

,03

,43

,23

,42

,05

. Rel

igio

zne

pri

pad

no

sti i

li vj

ere

Uo

pće

nem

a d

iskr

imin

acije

14

,01

3,0

15

,31

5,5

12

,41

4,8

8,2

13

,92

0,8

Pri

ličn

o je

rije

tka

23

,62

3,9

23

,42

4,3

22

,92

4,3

18

,52

3,7

20

,8P

rilič

no

je r

ašir

ena

20

,42

2,1

18

,42

1,4

19

,31

7,6

42

,02

0,6

13

,9Iz

razi

to je

raš

iren

a6

,96

,96

,95

,78

,27

,05

,46

,81

0,9

Ne

znam

31

,43

1,0

32

,02

8,5

34

,73

2,5

23

,63

1,4

31

,7B

ez o

dgo

vora

3,6

3,2

4,1

4,6

2,5

3,8

2,2

3,6

2,0

6. S

eksu

aln

e o

rije

nta

cije

Uo

pće

nem

a d

iskr

imin

acije

12

,21

0,8

13

,81

3,3

11

,01

2,5

10

,21

2,0

23

,8P

rilič

no

je r

ijetk

a1

5,9

16

,41

5,2

15

,61

6,1

16

,01

4,8

15

,81

6,8

Pri

ličn

o je

raš

iren

a1

9,5

21

,91

6,8

20

,71

8,2

18

,32

8,6

19

,71

0,9

Izra

zito

je r

ašir

ena

10

,01

0,1

9,9

7,8

12

,51

0,1

9,4

9,9

14

,9N

e zn

am3

8,8

37

,83

9,9

37

,83

9,9

39

,33

4,9

38

,93

1,7

Bez

od

govo

ra3

,62

,94

,34

,82

,33

,82

,23

,62

,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

97

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

33

.P

rem

a V

ašem

miš

ljen

ju, p

ri o

dlu

čiva

nju

o z

apo

šlja

van

ju je

li, i

u k

olik

oj m

jeri

, važ

an s

vaki

od

slje

deć

ih k

rite

rija

?

1. E

tnič

ko p

od

rije

tlo

(n

aro

dn

ost

)N

imal

o v

ažan

48

,85

1,5

45

,64

7,1

50

,64

8,0

54

,44

8,9

45

,5U

glav

no

m n

evaž

an1

7,4

18

,71

5,8

17

,21

7,5

17

,31

7,5

17

,32

0,8

Ugl

avn

om

važ

an1

6,4

14

,31

8,9

18

,01

4,6

16

,31

7,3

16

,68

,9Iz

razi

to v

ažan

3,7

3,5

3,9

3,5

3,9

3,9

2,4

3,5

12

,9N

e zn

am1

1,1

9,7

12

,71

0,5

11

,81

1,6

7,1

11

,11

0,9

Bez

od

govo

ra2

,62

,23

,13

,61

,52

,81

,22

,71

,02

. Sp

ol

Nim

alo

važ

an3

7,5

39

,03

5,8

35

,14

0,1

36

,54

5,2

37

,63

1,7

Ugl

avn

om

nev

ažan

16

,11

6,7

15

,51

2,7

20

,01

6,6

12

,41

6,2

12

,9U

glav

no

m v

ažan

26

,42

5,5

27

,53

1,0

21

,32

5,7

32

,02

6,4

27

,7Iz

razi

to v

ažan

8,4

10

,06

,69

,86

,99

,04

,18

,31

2,9

Ne

znam

8,8

6,6

11

,37

,51

0,2

9,4

4,1

8,7

12

,9B

ez o

dgo

vora

2,8

2,3

3,3

3,9

1,5

2,8

2,2

2,8

2,0

3. D

ob

Nim

alo

važ

an2

9,7

30

,92

8,4

28

,03

1,7

28

,83

7,1

29

,92

3,8

Ugl

avn

om

nev

ažan

13

,21

3,4

13

,09

,91

7,0

13

,51

1,4

13

,21

4,9

Ugl

avn

om

važ

an2

7,9

26

,82

9,2

28

,12

7,7

28

,12

6,7

27

,92

7,7

Izra

zito

važ

an1

8,6

20

,61

6,3

24

,21

2,3

18

,32

0,4

18

,52

2,8

Ne

znam

7,8

6,1

9,7

5,7

10

,08

,43

,27

,78

,9B

ez o

dgo

vora

2,8

2,3

3,3

4,1

1,3

3,0

1,2

2,8

2,0

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

98

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

33

. (n

asta

vak)

Pre

ma

Vaš

em m

išlje

nju

, pri

od

luči

van

ju o

zap

ošl

java

nju

je li

, i u

ko

liko

j mje

ri, v

ažan

sva

ki o

d s

ljed

ećih

kri

teri

ja?

4. I

nva

lidit

etN

imal

o v

ažan

27

,92

8,8

26

,92

7,7

28

,22

7,7

29

,82

8,2

16

,8U

glav

no

m n

evaž

an1

3,4

14

,81

1,7

11

,41

5,7

13

,99

,51

3,4

12

,9U

glav

no

m v

ažan

26

,72

9,9

23

,12

8,2

25

,12

6,6

27

,72

6,7

27

,7Iz

razi

to v

ažan

11

,89

,01

4,9

11

,61

1,9

11

,31

5,3

11

,52

4,8

Ne

znam

16

,61

4,7

18

,91

5,8

17

,61

6,9

14

,51

6,7

14

,9B

ez o

dgo

vora

3,5

2,8

4,3

5,3

1,5

3,5

3,2

3,5

3,0

5. S

eksu

aln

a o

rije

nta

cija

kan

did

ata

Nim

alo

važ

an4

3,6

46

,83

9,9

40

,54

7,1

43

,04

8,3

43

,74

1,6

Ugl

avn

om

nev

ažan

15

,21

4,1

16

,51

5,8

14

,61

5,3

14

,51

5,2

14

,9U

glav

no

m v

ažan

11

,91

3,0

10

,71

2,4

11

,41

1,3

16

,71

2,0

9,9

Izra

zito

važ

an5

,94

,97

,15

,26

,66

,14

,15

,94

,0N

e zn

am2

0,1

18

,52

1,9

21

,11

9,0

21

,01

3,3

20

,02

6,7

Bez

od

govo

ra3

,32

,73

,95

,01

,33

,33

,23

,33

,06

. Rel

igijs

ka p

rip

adn

ost

kan

did

ata

Nim

alo

važ

an4

8,4

51

,74

4,7

45

,75

1,5

47

,85

3,4

48

,54

6,5

Ugl

avn

om

nev

ažan

18

,42

0,6

16

,01

9,9

16

,81

8,3

19

,71

8,5

15

,8U

glav

no

m v

ažan

10

,88

,11

3,8

12

,29

,21

0,4

13

,41

0,8

10

,9Iz

razi

to v

ažan

3,0

2,4

3,7

2,1

4,1

3,2

2,0

3,0

4,0

Ne

znam

15

,61

4,2

17

,21

4,8

16

,41

6,7

7,1

15

,51

9,8

Bez

od

govo

ra3

,73

,04

,65

,32

,03

,74

,33

,73

,0

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

99

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

33

. (n

asta

vak)

Pre

ma

Vaš

em m

išlje

nju

, pri

od

luči

van

ju o

zap

ošl

java

nju

je li

, i u

ko

liko

j mje

ri, v

ažan

sva

ki o

d s

ljed

ećih

kri

teri

ja?

7. I

zraž

avan

je v

jers

kog

uvj

eren

ja (

np

r. n

oše

nje

ista

knu

tih

vje

rski

h s

imb

ola

)N

imal

o v

ažan

42

,44

3,1

41

,64

3,7

41

,04

1,8

47

,34

2,3

47

,5U

glav

no

m n

evaž

an1

9,5

20

,81

8,0

18

,72

0,4

19

,22

1,8

19

,61

4,9

Ugl

avn

om

važ

an1

2,4

11

,51

3,4

13

,41

1,2

12

,21

3,4

12

,31

3,9

Izra

zito

važ

an6

,15

,66

,84

,67

,86

,44

,16

,24

,0N

e zn

am1

6,4

16

,51

6,2

14

,71

8,2

17

,21

0,2

16

,31

7,8

Bez

od

govo

ra3

,22

,54

,14

,81

,53

,23

,23

,32

,08

. Op

ći f

izič

ki iz

gled

(vi

sin

a, t

ežin

a, f

izič

ka n

e/at

rakt

ivn

ost

)N

imal

o v

ažan

38

,83

9,9

37

,53

6,4

41

,43

7,7

47

,33

8,9

30

,7U

glav

no

m n

evaž

an1

3,2

12

,31

4,3

10

,51

6,3

13

,61

0,4

13

,21

4,9

Ugl

avn

om

važ

an2

0,8

19

,42

2,4

24

,31

6,9

20

,82

0,6

20

,82

1,8

Izra

zito

važ

an1

4,9

18

,11

1,2

16

,51

3,1

15

,01

4,3

14

,91

6,8

Ne

znam

9,1

7,7

10

,87

,41

1,1

9,8

4,3

9,1

12

,9B

ez o

dgo

vora

3,1

2,5

3,8

4,8

1,3

3,1

3,2

3,1

3,0

9. B

račn

i ili

ob

itel

jski

sta

tus

Nim

alo

važ

an4

2,2

42

,74

1,7

40

,54

4,2

41

,74

6,3

42

,33

7,6

Ugl

avn

om

nev

ažan

13

,91

2,3

15

,71

3,0

14

,91

4,3

10

,41

4,0

6,9

Ugl

avn

om

važ

an1

9,2

20

,11

8,2

22

,21

5,9

18

,42

5,7

19

,12

5,7

Izra

zito

važ

an9

,81

2,6

6,6

9,4

10

,21

0,0

8,3

9,8

9,9

Ne

znam

11

,79

,81

3,9

10

,11

3,5

12

,56

,11

1,6

17

,8B

ez o

dgo

vora

3,1

2,5

3,8

4,8

1,3

3,1

3,2

3,1

2,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

10

0

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

34

.K

olik

o s

e u

Hrv

atsk

oj č

ini n

a su

zbija

nju

svi

h o

blik

a d

iskr

imin

acije

?

1. O

pće

nit

o u

dru

štvu

Čin

i se

naj

više

ko

liko

se

mo

že4

,93

,66

,44

,75

,15

,04

,34

,87

,9Č

ini s

e d

ovo

ljno

4,9

3,4

6,7

3,9

6,1

4,6

7,1

4,8

7,9

Čin

i se

do

sta,

ali

ne

do

voljn

o1

8,4

18

,91

8,0

18

,31

8,6

18

,31

9,6

18

,42

1,8

Čin

i se

mal

o3

2,5

33

,73

1,2

33

,83

1,1

32

,63

2,0

32

,62

6,7

Ne

čin

i se

goto

vo n

išta

21

,92

4,5

18

,92

4,4

19

,22

1,4

25

,72

2,0

17

,8N

e zn

am1

4,8

13

,71

6,0

11

,41

8,6

15

,31

1,2

14

,81

6,8

Bez

od

govo

ra2

,52

,22

,83

,61

,32

,80

,22

,51

,02

. Pri

sam

om

zap

ošl

java

nju

Čin

i se

naj

više

ko

liko

se

mo

že3

,72

,84

,83

,34

,24

,01

,23

,67

,9Č

ini s

e d

ovo

ljno

4,4

3,1

5,9

3,6

5,3

4,4

4,1

4,5

1,0

Čin

i se

do

sta,

ali

ne

do

voljn

o1

4,5

13

,11

6,1

15

,01

3,9

13

,81

9,6

14

,41

9,8

Čin

i se

mal

o3

0,5

33

,62

7,0

28

,83

2,4

30

,62

9,9

30

,62

7,7

Ne

čin

i se

goto

vo n

išta

29

,13

1,6

26

,23

3,3

24

,52

8,8

31

,82

9,3

21

,8N

e zn

am1

4,9

13

,81

6,1

11

,61

8,5

15

,21

2,2

14

,81

9,8

Bez

od

govo

ra2

,92

,13

,84

,31

,33

,11

,22

,92

,0

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

10

1

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

34

. (n

asta

vak)

Ko

liko

se

u H

rvat

sko

j čin

i na

suzb

ijan

ju s

vih

ob

lika

dis

krim

inac

ije?

3. N

a ra

dn

im m

jest

ima

Čin

i se

naj

više

ko

liko

se

mo

že3

,32

,93

,73

,03

,63

,33

,23

,35

,0Č

ini s

e d

ovo

ljno

4,2

2,9

5,7

2,8

5,8

4,1

5,1

4,2

3,0

Čin

i se

do

sta,

ali

ne

do

voljn

o1

4,2

12

,41

6,4

14

,71

3,7

14

,01

5,6

14

,02

3,8

Čin

i se

mal

o2

9,8

31

,22

8,1

27

,93

1,9

30

,22

6,7

29

,92

5,7

Ne

čin

i se

goto

vo n

išta

26

,92

9,8

23

,43

1,4

21

,82

6,3

30

,82

7,0

21

,8N

e zn

am1

8,3

18

,41

8,1

15

,02

1,9

18

,41

7,3

18

,31

8,8

Bez

od

govo

ra3

,42

,34

,65

,21

,33

,61

,23

,42

,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

10

2

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

35

.Tk

o b

i, p

rem

a V

ašem

miš

ljen

ju, t

reb

ao r

ješa

vati

pro

ble

m d

iskr

imin

acije

na

trži

štu

rad

a? Z

aokr

uži

te t

ri n

ajva

žnija

akt

era.

1.

Drž

avn

a vl

ast

73

,07

1,8

74

,46

9,3

77

,17

2,6

76

,47

3,0

72

,32

.Žu

pan

ijska

vla

st6

,12

5,0

27

,53

0,2

21

,62

5,6

30

,12

6,2

21

,83

.Lo

kaln

a vl

ast

27

,42

6,8

28

,12

8,4

26

,22

7,6

25

,92

7,6

17

,84

.In

stit

uci

je p

ravo

bra

nit

elja

29

,83

2,9

26

,22

6,4

33

,63

0,2

26

,72

9,6

38

,65

.P

osl

od

avci

sam

i3

4,7

36

,33

2,9

34

,73

4,8

33

,94

1,2

34

,82

9,7

6.

Sin

dik

ati

29

,53

0,2

28

,73

1,3

27

,63

0,0

25

,72

9,4

36

,67

.H

rvat

ska

gosp

od

arsk

a ko

mo

ra4

,44

,34

,54

,14

,64

,16

,34

,45

,08

.H

rvat

ska

ud

ruga

po

slo

dav

aca

15

,01

5,7

14

,11

3,4

16

,61

4,9

15

,31

4,9

18

,89

.O

pće

nit

o u

dru

ge i

org

aniz

acije

civ

ilno

g d

rušt

va1

2,4

14

,41

0,2

11

,31

3,8

12

,99

,21

2,5

11

,91

0.

Svak

i po

jed

inac

sam

za

seb

e1

3,2

15

,01

1,1

13

,41

3,0

12

,61

7,3

13

,36

,91

1.

Net

ko d

rugi

0,9

0,6

1,3

1,0

0,8

1,0

0,0

0,8

4,0

12

.B

ez o

dgo

vora

2,3

2,0

2,6

2,7

1,8

2,4

1,0

2,3

3,0

36

.K

olik

o, p

rem

a V

ašem

miš

ljen

ju, s

vaka

od

nav

eden

ih m

jera

mo

že p

rid

on

ijeti

su

zbija

nju

dis

krim

inac

ije n

a tr

žišt

u r

ada?

1. P

rogr

ami e

du

kaci

ja z

a za

po

slen

ike

i po

slo

dav

ce o

dis

krim

inac

iji i

nje

zin

om

su

zbija

nju

Uo

pće

ne

5,4

3,4

7,7

3,8

7,1

5,7

3,1

5,3

7,9

Ugl

avn

om

ne

7,4

7,4

7,4

6,4

8,4

7,7

5,1

7,4

7,9

Ni d

a n

i ne

21

,11

8,6

24

,12

0,4

22

,02

1,3

19

,92

1,3

13

,9U

glav

no

m d

a4

3,2

47

,03

8,8

41

,34

5,4

42

,44

9,1

43

,05

0,5

Izra

zito

da

17

,81

8,9

16

,42

1,1

14

,01

7,8

17

,51

7,8

16

,8B

ez o

dgo

vora

5,2

4,8

5,6

7,0

3,1

5,1

5,3

5,2

3,0

(nas

tava

k �

)B

roj i

spit

anik

a

9

28

51

54

13

49

64

32

82

51

03

82

71

01

Rez

ult

ati u

po

sto

tcim

a, m

aksi

mal

ni v

arija

bili

tet

(+/-

%)

3,2

4,3

4,8

4,4

4,7

3,4

9,7

3,4

9,8

10

3

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

36

. (n

asta

vak)

Ko

liko

, pre

ma

Vaš

em m

išlje

nju

, sva

ka o

d n

aved

enih

mje

ra m

ože

pri

do

nije

ti s

uzb

ijan

ju d

iskr

imin

acije

na

trži

štu

rad

a?

2. P

oti

cajn

e m

jere

za

po

slo

dav

ce p

ri z

apo

šlja

van

ju t

eže

zap

ošl

jivih

sku

pin

a ra

dn

ika

(oso

ba

star

ije d

ob

i, o

sob

a s

inva

lidit

eto

m, ž

ena,

pri

pad

nik

a et

nič

kih

i

li vj

ersk

ih m

anjin

a, h

om

ose

ksu

aln

ih o

sob

a…)

Uo

pće

ne

5,3

3,9

6,8

4,5

6,1

5,3

5,1

5,2

7,9

Ugl

avn

om

ne

5,9

4,7

7,3

6,2

5,6

5,9

6,1

5,9

5,0

Ni d

a n

i ne

18

,91

6,5

21

,81

9,6

18

,21

9,5

14

,61

8,9

21

,8U

glav

no

m d

a4

2,7

46

,13

8,8

37

,34

8,7

42

,54

4,2

42

,74

3,6

Izra

zito

da

22

,42

4,3

20

,22

5,6

18

,82

2,1

24

,72

2,5

18

,8B

ez o

dgo

vora

4,8

4,5

5,1

6,8

2,6

4,7

5,3

4,8

3,0

3. V

eća

med

ijska

po

zorn

ost

pro

ble

mim

a d

iskr

imin

acije

na

trži

štu

rad

aU

op

će n

e4

,13

,05

,32

,55

,84

,04

,14

,06

,9U

glav

no

m n

e4

,74

,74

,63

,75

,84

,37

,14

,72

,0N

i da

ni n

e1

7,0

16

,41

7,6

17

,21

6,8

16

,91

7,5

16

,91

9,8

Ugl

avn

om

da

42

,84

3,7

41

,74

1,8

43

,84

2,4

45

,44

2,8

40

,6Iz

razi

to d

a2

6,6

27

,42

5,5

28

,02

5,0

27

,42

0,6

26

,62

4,8

Bez

od

govo

ra5

,04

,85

,26

,92

,84

,95

,35

,05

,94

. Str

ože

kaz

ne

za p

rekr

šite

lje o

dre

db

i Zak

on

a o

su

zbija

nju

dis

krim

inac

ijeU

op

će n

e2

,61

,34

,11

,34

,12

,81

,02

,71

,0U

glav

no

m n

e2

,22

,22

,21

,92

,62

,13

,12

,23

,0N

i da

ni n

e1

1,5

8,2

15

,31

1,6

11

,31

1,6

10

,41

1,4

16

,8U

glav

no

m d

a3

4,1

38

,02

9,5

32

,73

5,6

33

,34

0,0

34

,03

7,6

Izra

zito

da

44

,64

5,3

43

,84

5,9

43

,24

5,3

39

,34

4,7

38

,6B

ez o

dgo

vora

5,0

5,0

5,1

6,6

3,3

4,9

6,3

5,1

3,0

(nas

tava

k �

)B

roj i

spit

anik

a

9

28

51

54

13

49

64

32

82

51

03

82

71

01

Rez

ult

ati u

po

sto

tcim

a, m

aksi

mal

ni v

arija

bili

tet

(+/-

%)

3,2

4,3

4,8

4,4

4,7

3,4

9,7

3,4

9,8

10

4

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

36

. (n

asta

vak)

Ko

liko

, pre

ma

Vaš

em m

išlje

nju

, sva

ka o

d n

aved

enih

mje

ra m

ože

pri

do

nije

ti s

uzb

ijan

ju d

iskr

imin

acije

na

trži

štu

rad

a?

5. O

bve

zno

info

rmir

anje

nez

apo

slen

ih o

sob

a o

nač

inu

po

dn

oše

nja

pri

java

vez

anih

uz

dis

krim

inac

iju p

ri z

apo

šlja

van

juU

op

će n

e3

,32

,44

,21

,94

,83

,61

,03

,33

,0U

glav

no

m n

e4

,24

,04

,54

,34

,14

,06

,14

,24

,0N

i da

ni n

e1

5,9

13

,31

8,9

13

,41

8,6

15

,91

5,8

15

,81

7,8

Ugl

avn

om

da

39

,14

0,3

37

,83

7,4

41

,13

9,2

38

,93

9,2

37

,6Iz

razi

to d

a3

2,1

35

,22

8,5

35

,52

8,3

32

,13

1,8

32

,03

3,7

Bez

od

govo

ra5

,44

,86

,17

,53

,15

,36

,35

,44

,06

. Uvo

đen

je m

ehan

izam

a p

otp

ore

i o

hra

bri

van

ja ž

rtav

a d

iskr

imin

acije

na

pri

javl

jivan

je d

jela

Uo

pće

ne

3,8

2,9

4,8

1,9

5,9

4,1

1,0

3,7

5,0

Ugl

avn

om

ne

2,1

2,3

1,9

2,1

2,1

1,8

4,1

2,1

4,0

Ni d

a n

i ne

15

,51

3,5

17

,81

5,6

15

,31

5,6

14

,81

5,4

20

,8U

glav

no

m d

a3

7,9

39

,13

6,5

34

,44

1,8

37

,83

8,9

38

,03

5,6

Izra

zito

da

35

,43

7,3

33

,23

8,5

31

,83

5,4

34

,93

5,4

31

,7B

ez o

dgo

vora

5,4

5,0

5,9

7,5

3,1

5,3

6,3

5,4

3,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

10

5

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

37

.K

akvo

je V

aše

miš

ljen

je o

uvo

đen

ju o

bve

ze z

apo

šlja

van

ja o

sob

a p

rip

adn

ika

po

jed

inih

dru

štve

nih

sku

pin

a (o

sob

e s

inva

lidit

eto

m, ž

ene,

sta

rije

oso

be,

pri

pad

nic

i nac

ion

aln

ih m

anjin

a …

) p

o t

zv. k

votn

om

su

stav

u z

apo

šlja

van

ja (

po

jed

na

oso

ba

iz n

aved

enih

sku

pin

a n

a o

dre

đen

, zak

on

om

pro

pis

an b

roj z

apo

slen

ika)

?

1. Z

a že

ne

Uo

pće

to

ne

po

drž

avam

6,5

5,6

7,5

7,0

5,9

6,8

4,1

6,4

9,9

Ugl

avn

om

ne

po

drž

avam

4,1

3,1

5,1

4,5

3,6

4,2

3,1

3,9

12

,9N

iti p

od

ržav

am n

iti n

e p

od

ržav

am1

1,0

9,9

12

,41

1,8

10

,21

0,9

12

,21

1,1

6,9

Ugl

avn

om

po

drž

avam

27

,62

8,5

26

,62

7,4

27

,82

6,5

35

,72

7,8

16

,8P

otp

un

o t

o p

od

ržav

am3

1,4

34

,72

7,5

32

,43

0,3

31

,33

2,3

31

,33

4,7

Ne

znam

14

,91

4,1

15

,91

1,6

18

,61

5,5

10

,41

4,9

17

,8B

ez o

dgo

vora

4,5

4,0

5,1

5,4

3,5

4,8

2,2

4,6

1,0

2. Z

a o

sob

e s

inva

lidit

eto

mU

op

će t

o n

e p

od

ržav

am4

,13

,84

,64

,43

,94

,42

,04

,15

,9U

glav

no

m n

e p

od

ržav

am2

,42

,12

,61

,73

,12

,70

,02

,35

,0N

iti p

od

ržav

am n

iti n

e p

od

ržav

am8

,46

,31

0,9

10

,16

,57

,61

4,5

8,5

6,9

Ugl

avn

om

po

drž

avam

30

,73

2,2

28

,92

9,8

31

,62

9,7

37

,73

0,8

22

,8P

otp

un

o t

o p

od

ržav

am3

6,3

37

,73

4,6

37

,93

4,5

36

,73

3,2

36

,24

2,6

Ne

znam

13

,51

3,9

13

,01

0,7

16

,61

3,9

10

,41

3,4

15

,8B

ez o

dgo

vora

4,6

4,0

5,4

5,4

3,8

5,0

2,2

4,7

1,0

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

10

6

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

37

. (n

asta

vak)

Kak

vo je

Vaš

e m

išlje

nje

o u

vođ

enju

ob

veze

zap

ošl

java

nja

oso

ba

pri

pad

nik

a p

oje

din

ih d

rušt

ven

ih s

kup

ina

(oso

be

s in

valid

itet

om

, žen

e, s

tari

je o

sob

e,p

rip

adn

ici n

acio

nal

nih

man

jina

…)

po

tzv

. kvo

tno

m s

ust

avu

zap

ošl

java

nja

(p

o je

dn

a o

sob

a iz

nav

eden

ih s

kup

ina

na

od

ređ

en, z

ako

no

m p

rop

isan

bro

j zap

osl

enik

a)?

3. Z

a o

sob

e st

arije

od

50

go

din

aU

op

će t

o n

e p

od

ržav

am4

,44

,04

,84

,83

,84

,53

,14

,45

,0U

glav

no

m n

e p

od

ržav

am3

,32

,34

,42

,34

,33

,24

,13

,34

,0N

iti p

od

ržav

am n

iti n

e p

od

ržav

am1

1,2

9,4

13

,21

1,3

11

,01

0,9

13

,31

1,2

8,9

Ugl

avn

om

po

drž

avam

29

,42

9,5

29

,32

7,7

31

,32

9,1

31

,82

9,5

24

,8P

otp

un

o t

o p

od

ržav

am3

2,2

36

,42

7,3

37

,22

6,6

31

,53

7,2

32

,03

8,6

Ne

znam

15

,11

4,1

16

,11

1,4

19

,11

5,8

9,4

15

,01

7,8

Bez

od

govo

ra4

,54

,24

,95

,23

,85

,01

,24

,61

,04

. Za

oso

be

mla

đe

od

24

go

din

eU

op

će t

o n

e p

od

ržav

am6

,86

,17

,58

,25

,17

,05

,16

,85

,9U

glav

no

m n

e p

od

ržav

am4

,32

,36

,74

,64

,04

,53

,14

,11

4,9

Nit

i po

drž

avam

nit

i ne

po

drž

avam

10

,09

,41

0,6

12

,17

,71

0,2

8,2

10

,07

,9U

glav

no

m p

od

ržav

am2

4,0

25

,92

1,8

23

,22

4,8

23

,52

7,7

24

,11

9,8

Po

tpu

no

to

po

drž

avam

35

,53

8,2

32

,43

4,6

36

,63

4,5

43

,43

5,6

33

,7N

e zn

am1

4,4

13

,71

5,3

11

,21

8,1

15

,01

0,4

14

,41

5,8

Bez

od

govo

ra5

,04

,55

,66

,13

,85

,42

,25

,12

,0

(nas

tava

k �

)

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

10

7

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

37

. (n

asta

vak)

Kak

vo je

Vaš

e m

išlje

nje

o u

vođ

enju

ob

veze

zap

ošl

java

nja

oso

ba

pri

pad

nik

a p

oje

din

ih d

rušt

ven

ih s

kup

ina

(oso

be

s in

valid

itet

om

, žen

e, s

tari

je o

sob

e,p

rip

adn

ici n

acio

nal

nih

man

jina

…)

po

tzv

. kvo

tno

m s

ust

avu

zap

ošl

java

nja

(p

o je

dn

a o

sob

a iz

nav

eden

ih s

kup

ina

na

od

ređ

en, z

ako

no

m p

rop

isan

bro

j zap

osl

enik

a)?

5. Z

a p

rip

adn

ike

nac

ion

aln

ih m

anjin

aU

op

će t

o n

e p

od

ržav

am8

,68

,19

,21

0,0

6,9

9,0

5,1

8,6

7,9

Ugl

avn

om

ne

po

drž

avam

6,0

4,7

7,5

5,8

6,2

6,4

3,1

5,8

15

,8N

iti p

od

ržav

am n

iti n

e p

od

ržav

am1

4,1

13

,61

4,6

16

,81

1,1

13

,91

5,3

14

,35

,9U

glav

no

m p

od

ržav

am2

3,2

24

,92

1,3

22

,62

3,9

22

,82

6,5

23

,31

7,8

Po

tpu

no

to

po

drž

avam

26

,82

8,1

25

,42

5,8

28

,02

5,5

37

,42

6,7

32

,7N

e zn

am1

6,3

16

,11

6,4

12

,82

0,1

17

,01

0,4

16

,21

8,8

Bez

od

govo

ra5

,04

,55

,66

,13

,85

,42

,25

,11

,06

. Za

oso

be

nek

ato

ličke

vje

reU

op

će t

o n

e p

od

ržav

am8

,88

,59

,29

,87

,79

,35

,18

,88

,9U

glav

no

m n

e p

od

ržav

am5

,53

,97

,45

,45

,65

,83

,15

,31

4,9

Nit

i po

drž

avam

nit

i ne

po

drž

avam

14

,61

5,3

13

,71

6,9

11

,91

4,3

16

,31

4,8

5,0

Ugl

avn

om

po

drž

avam

21

,02

2,5

19

,22

1,3

20

,62

0,5

24

,72

1,0

17

,8P

otp

un

o t

o p

od

ržav

am2

7,2

27

,22

7,1

25

,62

8,9

25

,83

7,2

27

,13

0,7

Ne

znam

18

,01

8,2

17

,81

4,9

21

,41

8,8

11

,41

7,9

21

,8B

ez o

dgo

vora

5,0

4,5

5,6

6,1

3,8

5,4

2,2

5,1

1,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

10

8

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

38

.Št

o m

islit

e o

mo

gućn

ost

i uvo

đen

ja z

ako

nsk

e o

bav

eze

da

po

slo

dav

ci p

ri n

atje

čajim

a za

po

sao

u ž

ivo

top

isim

a n

e sm

iju t

raži

ti p

od

atke

o:

1. S

po

luU

op

će t

o n

e p

od

ržav

am1

8,1

16

,52

0,0

17

,31

9,1

19

,11

1,2

18

,31

2,9

Ugl

avn

om

ne

po

drž

avam

10

,31

0,6

10

,01

0,3

10

,41

0,2

11

,21

0,3

11

,9N

iti p

od

ržav

am n

iti n

e p

od

ržav

am1

6,5

13

,52

0,0

17

,61

5,3

15

,82

2,4

16

,61

4,9

Ugl

avn

om

po

drž

avam

12

,71

4,0

11

,31

1,8

13

,81

2,8

12

,41

2,7

14

,9P

otp

un

o t

o p

od

ržav

am2

6,4

30

,92

1,1

27

,42

5,2

25

,33

4,4

26

,23

2,7

Ne

znam

13

,31

1,3

15

,61

2,2

14

,51

3,9

8,2

13

,31

1,9

Bez

od

govo

ra2

,63

,12

,03

,41

,82

,90

,22

,71

,02

. Do

bi

Uo

pće

to

ne

po

drž

avam

16

,71

6,5

16

,91

5,6

17

,91

7,5

10

,21

6,8

9,9

Ugl

avn

om

ne

po

drž

avam

10

,11

0,3

9,8

10

,39

,89

,41

5,5

9,9

17

,8N

iti p

od

ržav

am n

iti n

e p

od

ržav

am1

7,2

13

,92

0,9

18

,31

5,8

16

,32

3,5

17

,21

6,8

Ugl

avn

om

po

drž

avam

15

,61

6,7

14

,31

4,3

17

,01

6,0

12

,41

5,6

13

,9P

otp

un

o t

o p

od

ržav

am2

4,4

28

,02

0,3

25

,62

3,1

23

,82

9,1

24

,33

0,7

Ne

znam

13

,11

1,7

14

,81

2,2

14

,11

3,6

9,2

13

,29

,9B

ez o

dgo

vora

3,0

2,9

3,1

3,6

2,3

3,4

0,2

3,0

1,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

10

9

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

39

.K

ada

sve

uzm

ete

u o

bzi

r, k

olik

o s

te z

ado

voljn

i svo

jim ž

ivo

tom

? M

olim

od

govo

rite

na

ljest

vici

na

kojo

j 0 o

znač

uje

izra

zito

nez

ado

voljs

tvo

, a 1

0 iz

razi

to z

ado

voljs

tvo

.

0Iz

razi

to n

ezad

ovo

ljan

/-n

a5

,36

,14

,56

,63

,94

,89

,45

,35

,91

2,2

2,0

2,3

2,3

2,0

2,2

2,0

2,2

2,0

23

,02

,24

,03

,72

,33

,22

,03

,04

,03

7,3

7,1

7,5

10

,24

,17

,19

,27

,44

,04

6,6

6,6

6,6

5,6

7,7

6,7

5,1

6,5

7,9

51

9,8

19

,32

0,3

23

,11

6,1

19

,81

9,7

19

,72

3,8

61

0,5

9,5

11

,71

2,7

8,0

10

,11

3,4

10

,41

4,9

71

6,3

16

,51

6,1

13

,21

9,8

16

,01

8,5

16

,41

0,9

81

4,5

16

,51

2,2

11

,61

7,8

15

,66

,11

4,6

8,9

97

,08

,15

,74

,49

,97

,25

,17

,05

,01

0Iz

razi

to z

ado

volja

n/-

na

7,5

6,0

9,2

6,6

8,5

7,2

9,4

7,4

12

,9P

rosj

ek (

arit

met

ička

sre

din

a)5

,86

5,8

85

,84

5,4

56

,33

5,9

15

,52

5,8

75

,82

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

11

0

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

40

.K

ad s

ve u

zmet

e u

ob

zir,

što

bis

te r

ekli

kolik

o s

te s

retn

i? M

olim

o k

ori

stit

e is

tu lj

estv

icu

kao

u p

reth

od

no

m p

itan

ju.

0Iz

razi

to n

esre

tan

/-n

a4

,25

,13

,25

,33

,14

,06

,34

,25

,01

2,4

2,3

2,6

2,1

2,8

2,6

1,0

2,4

3,0

23

,72

,35

,24

,03

,33

,27

,13

,65

,03

5,6

5,6

5,6

7,9

3,0

5,9

3,1

5,7

2,0

46

,47

,05

,78

,54

,06

,55

,16

,45

,05

17

,91

5,2

20

,92

1,2

14

,21

7,6

19

,71

7,8

21

,86

9,0

8,5

9,6

8,2

10

,09

,18

,38

,91

3,9

71

4,1

12

,81

5,7

12

,41

6,1

14

,11

4,5

14

,11

2,9

81

4,7

17

,01

1,9

13

,21

6,3

15

,01

2,2

14

,89

,99

9,9

11

,77

,97

,41

2,8

10

,65

,11

0,0

5,0

10

Izra

zito

sre

tan

/-n

a1

2,1

12

,51

1,6

9,9

14

,51

1,4

17

,51

2,0

16

,8P

rosj

ek (

arit

met

ička

sre

din

a)6

,22

6,3

46

,08

5,8

06

,68

6,2

36

,14

6,2

26

,13

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

11

1

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

41

.K

olik

o s

te z

ado

voljn

i po

jed

ino

stim

a u

svo

m ž

ivo

tu o

dn

osn

o u

vjet

ima

živo

ta u

Hrv

atsk

oj o

pće

nit

o?

Mo

limo

Vas

da

svak

u n

aved

enu

po

jed

ino

st p

on

ovn

o o

cije

nit

en

a is

ti n

ačin

bro

jkam

a o

d 0

do

10

. (0

zn

ači d

a st

e iz

razi

to n

ezad

ovo

ljni,

bro

jka

5 d

a n

iste

ni z

ado

voljn

i ni n

ezad

ovo

ljni,

a b

rojk

a 1

0 d

a st

e iz

razi

to z

ado

voljn

i).

Pro

sječ

ne

vrije

dn

ost

i (ar

itm

etič

ke s

red

ine,

ras

po

n 0

-10

)1

.Sv

ojim

živ

otn

im s

tan

dar

do

m4

,72

4,8

04

,62

4,2

65

,23

4,7

54

,49

4,7

14

,86

2.

Zdra

vlje

m7

,04

7,0

07

,08

6,2

57

,92

7,0

76

,79

7,0

75

,43

3.

On

im š

to p

ost

ižet

e u

živ

otu

5,5

75

,67

5,4

55

,12

6,0

75

,62

5,1

95

,57

5,3

44

.O

dn

osi

ma

s b

ližn

jima

(ob

itel

j, p

rija

telji

)7

,95

8,1

37

,73

7,6

78

,26

7,9

38

,04

7,9

67

,21

5.

Osj

ećaj

em s

igu

rno

sti

6,0

26

,14

5,8

95

,43

6,6

86

,06

5,7

06

,02

6,0

96

.P

rip

adn

ošć

u o

kolin

i u k

ojo

j živ

ite

6,9

47

,06

6,7

96

,49

7,4

46

,95

6,8

36

,95

6,4

07

.K

valit

eto

m s

tan

ova

nja

6,5

96

,81

6,3

36

,26

6,9

66

,62

6,3

76

,59

6,6

48

.O

sjeć

ajem

sig

urn

ost

i u b

ud

ućn

ost

4,3

74

,50

4,2

23

,94

4,8

64

,43

3,9

34

,37

4,4

79

.Sv

ojo

m d

uh

ovn

ošć

u7

,15

7,4

56

,81

6,9

97

,33

7,1

96

,86

7,1

66

,76

10

.Ek

on

om

sko

m s

itu

acijo

m u

Hrv

atsk

oj

2,3

12

,26

2,3

72

,07

2,5

92

,32

2,2

32

,31

2,6

91

1.

Stan

jem

pri

rod

no

g o

koliš

a u

Hrv

atsk

oj

4,3

54

,21

4,5

14

,15

4,5

84

,36

4,2

94

,35

4,4

11

2.

Soci

jaln

im u

vjet

ima

u H

rvat

sko

j2

,89

2,6

93

,11

2,6

83

,12

2,8

82

,95

2,8

83

,19

13

.V

last

ima

i up

ravo

m u

Hrv

atsk

oj

2,4

32

,37

2,5

12

,37

2,5

02

,41

2,6

02

,42

2,9

51

4.

Biz

nis

om

i p

od

uze

tniš

tvo

m u

Hrv

atsk

oj

2,8

52

,93

2,7

72

,57

3,1

72

,88

2,6

22

,85

3,1

51

5.

Nac

ion

aln

om

sig

urn

ošć

u u

Hrv

atsk

oj

5,0

44

,99

5,1

05

,17

4,8

95

,05

4,9

85

,04

5,0

4

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

11

2

An

ke

ta

me

đu

NE

ZA

PO

SLE

NIM

A

Cijeli uzorak

Žene

Muškarci

40 i više godina

Do 39 godina

Hrvati

Ostali + neizjašnjeni

Osobe bez invaliditeta

Osobe s invaliditetom

42

.N

a ko

ji n

ačin

naj

češć

e tr

ažit

e in

form

acije

o m

ogu

ćim

rad

nim

mje

stim

a/n

atje

čajim

a za

po

sao

? (m

ogu

će z

aokr

uži

ti v

iše

od

govo

ra)

1. P

osr

edo

van

jem

Hrv

atsk

oga

zav

od

a za

zap

ošl

java

nje

71

,37

1,3

71

,37

5,1

67

,17

1,1

72

,87

1,3

69

,32

. Po

sred

ova

nje

m p

riva

tnih

age

nci

ja z

a za

po

šlja

van

je6

,85

,68

,26

,96

,86

,96

,36

,88

,93

. Pra

ćen

jem

nat

ječa

ja /

ogl

asa

u m

ediji

ma

(no

vin

e, r

adio

, TV

, In

tern

et)

60

,76

3,6

57

,35

2,4

70

,06

1,9

51

,46

0,8

54

,54

. Pu

tem

oso

bn

ih p

ozn

anst

ava

i/ili

pre

po

ruka

48

,14

7,2

49

,14

8,5

47

,54

8,5

44

,74

8,2

38

,65

. Na

nek

i dru

gi n

ačin

2,2

2,8

1,6

2,4

2,0

2,4

1,0

2,2

5,0

6. B

ez o

dgo

vora

2,1

3,3

0,8

2,7

1,5

1,7

5,1

2,1

5,0

43

.S

ob

ziro

m n

a u

kup

na

pri

man

ja u

vaš

emu

ku

ćan

stvu

, kak

o b

iste

pro

cije

nili

svo

j živ

otn

i sta

nd

ard

?

1. Z

nat

no

isp

od

pro

sječ

nim

21

,42

1,5

21

,32

7,9

14

,22

0,6

27

,52

1,5

16

,82

. Isp

od

pro

sječ

nim

32

,33

1,2

33

,63

8,1

25

,93

1,0

42

,33

2,0

45

,53

. Pro

sječ

nim

42

,04

3,5

40

,33

1,0

54

,44

4,3

24

,74

2,3

27

,74

. Izn

adp

rosj

ečn

im2

,41

,83

,21

,13

,92

,52

,22

,44

,05

. Zn

atn

o iz

nad

pro

sječ

nim

0,7

0,5

0,9

0,8

0,5

0,8

0,0

0,6

4,0

6. B

ez o

dgo

vora

1,1

1,4

0,8

1,2

1,0

0,8

3,2

1,1

2,0

Bro

j isp

itan

ika

92

85

15

41

34

96

43

28

25

10

38

27

10

1R

ezu

ltat

i u p

ost

otc

ima,

mak

sim

aln

i var

ijab

ilite

t (+

/- %

)

3

,24

,34

,84

,44

,73

,49

,73

,49

,8

11

3

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PRILOG 4 Tablični pregled rezultata – anketa među poslodavcima

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

1.Jeste li čuli za izraz diskriminacija?

1. Nisam 0,5 0,4 0,6 0,6 1,0 0,0 0,92. Jesam, ali ne znam što točno znači 6,1 7,1 4,5 6,4 9,5 6,2 0,03. Jesam i znam što znači 93,4 92,5 94,9 93,0 89,6 93,8 99,14. Bez odgovora 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

2.Možete li navesti neki primjer diskriminacije na tržištu rada?

1. Naveden primjer, definicija i osnova 30,8 22,7 33,5 39,9 29,9 30,6 33,02. Navedena definicija (bez osnove) 2,3 2,0 1,1 4,0 3,0 2,7 0,03. Navedena osnova (bez definicije) 35,9 38,4 39,2 28,9 36,8 34,0 39,34. Ostalo 8,6 9,4 8,0 8,1 8,5 9,6 6,35. Bez odgovora 22,4 27,5 18,2 19,1 21,9 23,0 21,4

3.Koji od navedenih odgovora najbolje označuje što je diskriminacija?

1. Nepravedno postupanje prema osobi zbog nekenjezine karakteristike ili pripadnosti grupi 12,9 13,7 11,9 12,7 17,4 11,0 9,8

2. Stavljanje osobe u nepovoljniji položaj zbognjezine karakteristike ili pripadnosti grupi 7,9 6,3 9,7 8,7 8,0 6,5 11,6

3. Oba odgovora su točna 75,3 74,1 75,6 76,9 71,6 77,7 75,94. Ništa od navedenog nije točno 0,8 1,2 0,6 0,6 0,5 1,0 0,95. Ne znam, ne mogu procijeniti 2,3 3,9 1,1 1,2 2,5 2,4 1,86. Bez odgovora 0,7 0,8 1,1 0,0 0,0 1,4 0,0

4.Je li u Hrvatskoj zakonom kažnjiva diskriminacija (nepravedno postupanjeprema osobama zbog neke njihove karakteristike ili pripadnosti određenoj grupi) na osnovi:

1. SpolaDa 58,1 44,3 62,5 74,0 59,7 52,9 68,8Ne 16,9 23,9 14,2 9,2 15,4 19,2 13,4Ne znam 24,0 31,0 21,6 16,2 23,4 26,8 17,9Bez odgovora 1,0 0,8 1,7 0,6 1,5 1,0 0,0

2. DobiDa 47,0 33,7 52,3 61,3 46,8 44,0 55,4Ne 21,2 28,6 19,9 11,6 20,9 23,0 17,0Ne znam 30,3 35,7 26,1 26,6 30,3 31,6 26,8Bez odgovora 1,5 2,0 1,7 0,6 2,0 1,4 0,9

(nastavak )

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

115

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

4. (nastavak)Je li u Hrvatskoj zakonom kažnjiva diskriminacija (nepravedno postupanjeprema osobama zbog neke njihove karakteristike ili pripadnosti određenoj grupi) na osnovi:

3. InvaliditetaDa 55,8 42,7 63,1 67,6 58,7 52,6 58,9Ne 14,6 22,7 10,2 6,9 15,4 15,1 11,6Ne znam 28,5 33,3 25,0 24,9 24,4 30,9 29,5Bez odgovora 1,2 1,2 1,7 0,6 1,5 1,4 0,0

4. Etničke pripadnosti (narodnosti)Da 54,1 43,1 55,7 68,8 57,2 50,9 57,1Ne 16,2 20,8 15,9 9,8 13,4 17,5 17,9Ne znam 28,5 34,9 26,7 20,8 28,4 30,2 24,1Bez odgovora 1,2 1,2 1,7 0,6 1,0 1,4 0,9

5. Religijske pripadnosti ili vjereDa 48,8 36,1 53,4 63,0 51,2 44,7 55,4Ne 20,2 27,8 16,5 12,7 18,9 21,3 19,6Ne znam 29,3 34,5 27,3 23,7 28,4 32,3 23,2Bez odgovora 1,7 1,6 2,8 0,6 1,5 1,7 1,8

6. Seksualne orijentacijeDa 43,7 34,1 45,5 56,1 45,8 41,2 46,4Ne 22,4 27,5 22,2 15,0 21,9 22,7 22,3Ne znam 32,3 36,9 30,1 27,7 30,3 34,7 29,5Bez odgovora 1,7 1,6 2,3 1,2 2,0 1,4 1,8

7. Opdeg fizičkog izgleda (visina, težina, fizička ne/atraktivnost)Da 29,8 21,6 33,0 38,7 33,3 27,5 29,5Ne 32,3 37,6 30,1 26,6 30,3 33,0 33,9Ne znam 35,4 38,4 33,5 32,9 33,8 37,8 32,1Bez odgovora 2,5 2,4 3,4 1,7 2,5 1,7 4,5

5.Možete li navesti naziv nekih od hrvatskih zakona koji kažnjavaju diskriminaciju, ako takvi postoje?

1. Da, to su (upisati sve zakone koje osoba navodi):Ustav 2,8 2,0 1,7 5,2 2,5 2,1 5,4Zakon o suzbijanju diskriminacije 20,5 8,6 23,9 34,7 21,4 18,2 25,0Zakon o ravnopravnosti spolova 7,5 3,5 10,2 10,4 9,0 4,1 13,4Zakon o radu i radnim odnosima 13,1 6,3 15,9 20,2 12,4 12,0 17,0Kazneni zakon 1,3 1,6 1,1 1,2 0,5 1,7 1,8Zakon o zaštiti na radu 0,2 0,0 0,6 0,0 0,0 0,3 0,0Zakon o istospolnim zajednicama 0,2 0,0 0,0 0,6 0,0 0,3 0,0Zakon o manjinama 0,3 0,4 0,6 0,0 0,5 0,0 0,9Zakon o ljudskim pravima 0,2 0,4 0,0 0,0 0,5 0,0 0,0

10. Bez odgovora 68,0 81,6 63,6 52,6 65,7 72,5 60,7

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

116

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

6.Jeste li čuli da u Hrvatskoj postoji Zakon o suzbijanju diskriminacije?

1. Nisam 42,5 52,2 38,1 32,9 43,3 44,0 37,52. Jesam, ali nisam upoznat sa sadržajem zakona 39,7 37,6 42,6 39,9 39,3 39,9 40,23. Jesam, i upoznat sam sa sadržajem toga zakona 17,5 9,8 19,3 27,2 17,4 15,8 22,34. Bez odgovora 0,2 0,4 0,0 0,0 0,0 0,3 0,0

7.Ako ste čuli za Zakon, što je od navedenog Vaš POČETNI izvor informacija o ovom Zakonu?

0. Nisam čuo/čula za zakon 42,5 52,2 38,1 32,9 43,3 44,0 37,51. Informativne ili druge emisije na televiziji 28,0 27,1 30,1 27,2 26,9 28,5 28,62. Informativne ili druge emisije na radiju 2,5 2,4 4,0 1,2 2,5 1,7 4,53. Informativni ili drugi prilozi u novinama 8,9 7,5 9,1 11,0 7,5 7,9 14,34. Spotovi i reklame vezane uz Zakon na televiziji 4,1 3,1 6,3 3,5 5,0 5,2 0,05. Plakati i reklame na javnim mjestima 1,0 1,6 0,0 1,2 0,5 1,4 0,96. Oglasi i reklame u tisku 3,0 1,2 4,0 4,6 3,0 3,1 2,77. Oglasi i reklame na radiju 0,3 0,8 0,0 0,0 1,0 0,0 0,08. Nešto drugo 9,6 4,3 8,5 18,5 10,4 8,2 11,69. Bez odgovora 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

8.Je li, prema Vašem mišljenju, u Hrvatskoj bilo potrebe za donošenjem Zakona o suzbijanju diskriminacije?

1. Da 83,8 79,6 88,6 85,0 87,1 78,7 91,12. Ne 2,5 2,0 2,8 2,9 2,5 3,4 0,03. Ne znam 12,3 17,3 6,8 10,4 9,0 16,2 8,04. Bez odgovora 1,5 1,2 1,7 1,7 1,5 1,7 0,9

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

117

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

9.Znate li koje je osnovno tijelo (institucija) u Hrvatskoj zaduženo za suzbijanje svih oblika diskriminacije?

1. Znam (upisati odgovor):Hrvatska vlada 1,2 0,4 1,7 1,7 2,0 0,7 0,9Ministarstvo obitelji, braniteljai međugeneracijske solidarnosti 0,3 0,8 0,0 0,0 0,0 0,7 0,0Ministarstvo rada, gospodarstva i poduzetništva 0,5 0,0 0,6 1,2 0,5 0,3 0,9Institucije pravobraniteljstva 16,6 7,5 21,0 25,4 14,4 14,4 25,9Hrvatsko pravosuđe 5,0 3,9 4,5 6,9 4,5 5,5 4,5Državno odvjetništvo 5,3 2,4 6,3 8,7 5,5 3,8 8,9Državni inspektorat 0,3 0,0 0,6 0,6 1,0 0,7 0,9MUP 0,8 1,2 0,6 0,6 1,3 0,6 0,8Hrvatski sabor 1,0 1,2 0,6 1,2 0,0 1,7 0,9Centri za socijalnu skrb 0,2 0,4 0,0 0,0 0,0 0,3 0,0Sindikati 0,2 0,4 0,0 0,0 0,5 0,0 0,0Hrvatska gospodarska komora 0,2 0,0 0,0 0,6 0,5 0,0 0,0

2. Bez odgovora 68,5 82,0 64,2 53,2 70,6 71,5 57,1

10.Jeste li upoznati i kako ocjenjujete rad sljededih institucija mjerodavnihza pravedno postupanje prema pojedinim društvenim skupinama?

1. Pravobranitelja/-ice za ravnopravnost spolovaIzrazito loše 3,1 4,7 3,4 0,6 3,0 3,8 1,8Uglavnom loše 10,3 11,8 12,5 5,8 12,9 9,3 8,0Ni dobro ni loše 25,5 23,5 29,0 24,9 24,4 23,7 32,1Uglavnom dobro 20,2 12,2 23,9 28,3 16,9 20,3 25,9Izrazito dobro 1,0 0,8 1,7 0,6 1,0 0,7 1,8Nisam upoznat 38,4 45,9 27,8 38,2 41,3 40,9 26,8Bez odgovora 1,5 1,2 1,7 1,7 0,5 1,4 3,6

2. Pučkog pravobraniteljaIzrazito loše 2,8 4,3 2,3 1,2 2,5 3,1 2,7Uglavnom loše 11,9 14,5 12,5 7,5 13,9 11,3 9,8Ni dobro ni loše 28,0 22,7 33,0 30,6 30,8 23,7 33,9Uglavnom dobro 18,0 12,9 20,5 23,1 16,9 17,9 20,5Izrazito dobro 1,8 1,2 1,7 2,9 1,0 2,1 2,7Nisam upoznat 35,8 42,0 29,0 33,5 34,3 39,5 28,6Bez odgovora 1,7 2,4 1,1 1,2 0,5 2,4 1,8

(nastavak )

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

118

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

10. (nastavak)Jeste li upoznati i kako ocjenjujete rad sljededih institucija mjerodavnihza pravedno postupanje prema pojedinim društvenim skupinama?

3. Pravobranitelja/-ice za osobe s invaliditetomitetomIzrazito loše 2,8 4,3 2,8 0,6 3,0 2,4 3,6Uglavnom loše 8,8 11,4 8,5 5,2 7,5 10,3 7,1Ni dobro ni loše 24,8 23,9 28,4 22,5 23,9 22,0 33,9Uglavnom dobro 16,6 11,4 18,2 22,5 18,9 15,8 14,3Izrazito dobro 3,3 2,0 6,8 1,7 2,5 3,1 5,4Nisam upoznat 41,4 44,7 33,0 45,1 42,8 44,0 32,1Bez odgovora 2,3 2,4 2,3 2,3 1,5 2,4 3,6

4. Državnog odvjetništvaIzrazito loše 8,3 10,2 8,0 5,8 6,5 11,0 4,5Uglavnom loše 15,6 16,9 14,8 14,5 15,4 15,8 15,2Ni dobro ni loše 26,7 20,8 35,2 26,6 29,4 21,6 34,8Uglavnom dobro 15,6 12,5 15,9 19,7 16,9 14,8 15,2Izrazito dobro 2,5 3,1 3,4 0,6 2,0 1,7 5,4Nisam upoznat 29,8 34,9 21,0 31,2 29,4 33,3 21,4Bez odgovora 1,7 1,6 1,7 1,7 0,5 1,7 3,6

11.Koliko se, prema Vašem mišljenju, u Hrvatskoj čini na suzbijanju svih oblika diskriminacije?

1. Opdenito u društvuČini se najviše koliko se može 2,5 2,0 2,8 2,9 2,5 3,1 0,9Čini se dovoljno 6,0 5,9 6,3 5,8 6,0 6,5 4,5Čini se dosta, ali ne i dovoljno 25,2 19,6 29,0 29,5 25,4 22,3 32,1Čini se malo 39,9 36,9 46,6 37,6 37,8 40,9 41,1Ne čini se gotovo ništa 14,4 17,6 10,2 13,9 20,4 11,0 12,5Ne znam, ne mogu procijeniti 12,1 18,0 5,1 10,4 8,0 16,2 8,9Bez odgovora 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

2. Pri samom zapošljavanjuČini se najviše koliko se može 2,2 1,6 1,7 3,5 2,5 2,1 1,8Čini se dovoljno 7,8 5,9 6,3 12,1 6,5 8,6 8,0Čini se dosta, ali ne i dovoljno 20,7 18,4 21,0 23,7 21,9 18,6 24,1Čini se malo 36,1 32,5 44,9 32,4 38,3 36,1 32,1Ne čini se gotovo ništa 19,9 21,2 20,5 17,3 20,4 18,9 21,4Ne znam, ne mogu procijeniti 12,6 20,0 4,5 9,8 10,0 15,5 9,8Bez odgovora 0,8 0,4 1,1 1,2 0,5 0,3 2,7

(nastavak )

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

119

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

11. (nastavak)Koliko se, prema Vašem mišljenju, u Hrvatskoj čini na suzbijanju svih oblika diskriminacije?

3. Na radnim mjestimaČini se najviše koliko se može 2,5 1,6 2,3 4,0 2,5 2,4 2,7Čini se dovoljno 9,3 6,3 9,7 13,3 10,0 9,3 8,0Čini se dosta, ali ne i dovoljno 20,5 17,6 22,2 23,1 19,9 19,2 25,0Čini se malo 35,3 33,7 42,0 30,6 35,3 35,4 34,8Ne čini se gotovo ništa 18,0 20,4 16,5 16,2 20,4 17,2 16,1Ne znam, ne mogu procijeniti 13,6 20,0 6,3 11,6 11,4 16,2 10,7Bez odgovora 0,8 0,4 1,1 1,2 0,5 0,3 2,7

12.Prema Vašem mišljenju, je li, i u kojoj mjeri, na tržištu rada u Hrvatskojraširena ili nije raširena diskriminacija na temelju…

1. etničkog podrijetla (narodnosti)Uopde je nema 7,1 7,8 6,8 6,4 8,5 5,2 9,8Prilično je rijetka 27,6 22,4 30,7 32,4 29,4 26,1 28,6Prilično je raširena 32,8 35,7 29,0 32,4 34,8 31,6 32,1Izrazito je raširena 10,1 9,8 11,9 8,7 7,5 12,7 8,0Ne mogu procijeniti 22,2 24,3 21,6 19,7 19,9 24,1 21,4Bez odgovora 0,2 0,0 0,0 0,6 0,0 0,3 0,0

2. spolaUopde je nema 3,1 2,7 2,8 4,0 4,5 1,7 4,5Prilično je rijetka 25,7 24,3 26,1 27,2 27,9 24,4 25,0Prilično je raširena 46,7 45,1 50,0 45,7 46,3 47,1 46,4Izrazito je raširena 9,8 10,2 10,2 8,7 9,0 11,0 8,0Ne mogu procijeniti 14,6 17,6 10,8 13,9 11,9 15,8 16,1Bez odgovora 0,2 0,0 0,0 0,6 0,5 0,0 0,0

3. dobiUopde je nema 3,6 1,6 2,3 8,1 5,5 3,1 1,8Prilično je rijetka 15,6 16,9 15,9 13,3 19,9 14,4 10,7Prilično je raširena 43,0 39,2 46,0 45,7 37,3 44,3 50,0Izrazito je raširena 22,7 24,7 24,4 17,9 22,9 22,3 23,2Ne mogu procijeniti 14,9 17,3 11,4 15,0 13,9 15,8 14,3Bez odgovora 0,2 0,4 0,0 0,0 0,5 0,0 0,0

4. invaliditetaUopde je nema 2,0 1,6 0,6 4,0 0,5 3,4 0,9Prilično je rijetka 13,4 13,3 13,6 13,3 14,9 12,4 13,4Prilično je raširena 37,7 34,1 40,3 40,5 38,8 35,7 41,1Izrazito je raširena 27,5 26,7 30,1 26,0 28,4 27,5 25,9Ne mogu procijeniti 19,0 23,9 14,8 16,2 16,4 21,0 18,8Bez odgovora 0,3 0,4 0,6 0,0 1,0 0,0 0,0

(nastavak )Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112

Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

120

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

12. (nastavak)Prema Vašem mišljenju, je li, i u kojoj mjeri, na tržištu rada u Hrvatskojraširena ili nije raširena diskriminacija na temelju…

5. religijske pripadnosti ili vjereUopde je nema 12,1 11,0 10,8 15,0 11,4 11,7 14,3Prilično je rijetka 33,6 29,4 36,4 37,0 31,8 34,0 35,7Prilično je raširena 22,4 25,1 22,7 17,9 24,9 19,9 24,1Izrazito je raširena 7,1 7,5 8,0 5,8 7,5 8,6 2,7Ne mogu procijeniti 24,8 27,1 22,2 24,3 24,4 25,8 23,2Bez odgovora 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

6. seksualne orijentacijeUopde je nema 9,6 8,2 8,0 13,3 12,9 7,6 8,9Prilično je rijetka 21,4 17,3 26,1 22,5 20,9 21,0 23,2Prilično je raširena 21,4 23,1 21,0 19,1 21,9 21,6 19,6Izrazito je raširena 17,2 18,4 17,6 15,0 15,9 16,5 21,4Ne mogu procijeniti 30,3 32,9 26,7 30,1 28,4 33,0 26,8Bez odgovora 0,2 0,0 0,6 0,0 0,0 0,3 0,0

13.Prema Vašem mišljenju, koliko je diskriminacija raširena ili nije raširenau pojedinim područjima vezanim uz tržište rada i radna mjesta u Hrvatskoj:

1. kod samog zapošljavanjaUopde je nema 1,5 1,6 0,6 2,3 1,5 1,4 1,8Prilično je rijetka 17,5 16,1 17,0 20,2 15,9 17,9 19,6Prilično je raširena 49,2 44,3 56,3 49,1 54,7 45,7 48,2Izrazito je raširena 15,6 17,6 14,2 13,9 14,9 17,5 11,6Ne mogu procijeniti 16,1 20,4 11,4 14,5 12,9 17,5 17,9Bez odgovora 0,2 0,0 0,6 0,0 0,0 0,0 0,9

2. kod napredovanja na radnom mjestuUopde je nema 3,3 2,4 4,0 4,0 3,5 3,4 2,7Prilično je rijetka 20,9 19,2 18,8 25,4 19,9 21,0 22,3Prilično je raširena 42,9 41,2 46,0 42,2 43,8 42,3 42,9Izrazito je raširena 14,7 13,7 18,2 12,7 16,4 13,7 14,3Ne mogu procijeniti 18,0 23,5 12,5 15,6 16,4 19,6 17,0Bez odgovora 0,2 0,0 0,6 0,0 0,0 0,0 0,9

3. u omogudivanju pristupa edukacijiUopde je nema 9,3 8,6 9,7 9,8 5,5 10,7 12,5Prilično je rijetka 33,8 31,0 37,5 34,1 36,3 30,9 36,6Prilično je raširena 24,2 20,0 26,7 27,7 22,9 26,8 19,6Izrazito je raširena 7,8 8,6 7,4 6,9 10,4 6,5 6,3Ne mogu procijeniti 24,8 31,8 18,2 21,4 24,9 25,1 24,1Bez odgovora 0,2 0,0 0,6 0,0 0,0 0,0 0,9

(nastavak )Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112

Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

121

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

13. (nastavak)Prema Vašem mišljenju, koliko je diskriminacija raširena ili nije raširenau pojedinim područjima vezanim uz tržište rada i radna mjesta u Hrvatskoj:

4. u osiguravanju jednakih radnih uvjetaUopde je nema 7,5 6,3 8,0 8,7 8,0 7,9 5,4Prilično je rijetka 27,5 21,6 32,4 31,2 25,9 24,7 37,5Prilično je raširena 32,3 32,5 31,3 32,9 32,3 34,0 27,7Izrazito je raširena 11,3 12,2 13,1 8,1 15,4 10,0 7,1Ne mogu procijeniti 21,2 27,1 14,8 19,1 18,4 23,4 20,5Bez odgovora 0,3 0,4 0,6 0,0 0,0 0,0 1,8

5. u osiguravanju jednakih plada i drugih oblika nagrađivanja zaposlenikaUopde je nema 6,0 4,7 5,1 8,7 7,0 5,8 4,5Prilično je rijetka 22,0 17,6 26,7 23,7 18,4 21,6 29,5Prilično je raširena 33,6 35,3 29,5 35,3 35,8 34,0 28,6Izrazito je raširena 16,6 14,5 21,0 15,0 20,4 15,5 12,5Ne mogu procijeniti 21,2 27,8 15,9 16,8 17,9 23,0 22,3Bez odgovora 0,7 0,0 1,7 0,6 0,5 0,0 2,7

14.Prema Vašem mišljenju, je li, i u kojoj mjeri, u Vašoj tvrtki vjerojatna diskriminacija na temelju…

1. spolaUopde ne 73,5 82,0 75,6 59,0 69,2 74,2 79,5Vrlo malo 17,2 9,8 17,0 28,3 20,4 16,5 13,4Donekle 7,3 5,5 5,7 11,6 7,0 7,6 7,1Izrazito 1,5 2,0 1,1 1,2 3,0 1,0 0,0Bez odgovora 0,5 0,8 0,6 0,0 0,5 0,7 0,0

2. dobiUopde ne 66,2 75,3 65,9 53,2 65,7 66,7 66,1Vrlo malo 22,4 16,5 24,4 28,9 26,4 19,6 22,3Donekle 9,4 6,3 8,0 15,6 5,5 11,3 11,6Izrazito 1,5 1,2 1,1 2,3 2,0 1,7 0,0Bez odgovora 0,5 0,8 0,6 0,0 0,5 0,7 0,0

3. invaliditetaUopde ne 70,7 78,4 71,6 58,4 69,7 71,8 69,6Vrlo malo 16,4 9,0 15,9 27,7 16,9 13,7 22,3Donekle 9,4 8,6 9,7 10,4 9,0 11,0 6,3Izrazito 2,8 3,1 1,7 3,5 4,0 2,7 0,9Bez odgovora 0,7 0,8 1,1 0,0 0,5 0,7 0,9

(nastavak )

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

122

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

14. (nastavak)Prema Vašem mišljenju, je li, i u kojoj mjeri, u Vašoj tvrtki vjerojatna diskriminacija na temelju…

4. etničke pripadnosti (narodnosti)Uopde ne 79,3 85,5 80,1 69,4 80,1 79,4 77,7Vrlo malo 14,7 9,4 14,8 22,5 13,4 14,4 17,9Donekle 4,6 2,7 4,5 7,5 6,0 3,8 4,5Izrazito 1,0 2,0 0,0 0,6 0,5 1,7 0,0Bez odgovora 0,3 0,4 0,6 0,0 0,0 0,7 0,0

5. religijske pripadnosti ili vjeroispovijestiUopde ne 82,6 87,1 81,8 76,9 82,1 83,5 81,3Vrlo malo 12,4 8,2 13,1 17,9 13,9 11,0 13,4Donekle 3,6 3,1 3,4 4,6 3,5 3,4 4,5Izrazito 1,0 1,2 1,1 0,6 0,5 1,4 0,9Bez odgovora 0,3 0,4 0,6 0,0 0,0 0,7 0,0

6. seksualne orijentacijeUopde ne 77,8 82,4 76,7 72,3 76,6 80,4 73,2Vrlo malo 11,8 8,6 11,9 16,2 13,4 9,3 15,2Donekle 6,8 5,9 6,3 8,7 6,0 6,5 8,9Izrazito 3,0 2,4 4,0 2,9 4,0 2,4 2,7Bez odgovora 0,7 0,8 1,1 0,0 0,0 1,4 0,0

15.Prema Vašem mišljenju, je li, i u kojoj mjeri, u Vašoj tvrtki vjerojatna diskriminacija u području…

1. samog zapošljavanjaUopde ne 63,1 71,8 61,9 51,4 59,7 64,9 64,3Vrlo malo 23,0 18,0 22,7 30,6 28,4 21,0 18,8Donekle 10,6 8,6 10,2 13,9 9,0 11,7 10,7Izrazito 2,6 1,2 3,4 4,0 2,5 2,1 4,5Bez odgovora 0,7 0,4 1,7 0,0 0,5 0,3 1,8

2. napredovanja na radnom mjestuUopde ne 72,2 81,2 73,9 57,2 68,2 74,2 74,1Vrlo malo 16,7 11,8 15,9 24,9 21,9 14,1 14,3Donekle 8,3 4,3 7,4 15,0 6,5 9,3 8,9Izrazito 2,3 2,4 1,7 2,9 3,0 2,1 1,8Bez odgovora 0,5 0,4 1,1 0,0 0,5 0,3 0,9

3. omogudivanja pristupa edukacijiUopde ne 77,3 82,7 79,5 67,1 75,1 78,0 79,5Vrlo malo 14,9 10,6 13,1 23,1 17,9 14,1 11,6Donekle 6,0 4,3 5,7 8,7 6,0 5,8 6,3Izrazito 1,2 1,6 0,6 1,2 0,5 1,4 1,8Bez odgovora 0,7 0,8 1,1 0,0 0,5 0,7 0,9

(nastavak )

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

123

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

15. (nastavak)Prema Vašem mišljenju, je li, i u kojoj mjeri, u Vašoj tvrtki vjerojatna diskriminacija u području…

4. osiguravanja jednakih radnih uvjetaUopde ne 75,5 83,5 73,9 65,3 72,6 77,0 76,8Vrlo malo 16,2 10,6 17,6 23,1 18,4 16,2 12,5Donekle 6,6 3,9 7,4 9,8 8,0 4,8 8,9Izrazito 1,2 1,6 0,0 1,7 0,5 1,7 0,9Bez odgovora 0,5 0,4 1,1 0,0 0,5 0,3 0,9

5. osiguravanja jednakih plada i drugih oblika nagrađivanja zaposlenikaUopde ne 73,8 80,8 75,6 61,8 71,6 73,5 78,6Vrlo malo 15,4 11,4 15,9 20,8 18,4 14,8 11,6Donekle 8,1 6,7 4,0 14,5 8,0 8,2 8,0Izrazito 2,0 1,2 2,8 2,3 1,5 2,4 1,8Bez odgovora 0,7 0,0 1,7 0,6 0,5 1,0 0,0

16.Je li, i u kolikoj mjeri, neki od sljededih kriterija važan pri odlučivanju o zapošljavanju u Vašoj tvrtki?

1. Etničko podrijetlo (narodnost)Nimalo važan 70,4 69,8 75,0 66,5 72,1 70,4 67,0Uglavnom nevažan 18,7 17,3 15,3 24,3 17,9 18,6 20,5Uglavnom važan 5,8 6,7 6,3 4,0 7,0 4,8 6,3Izrazito važan 1,7 2,4 1,7 0,6 0,5 2,4 1,8Ne mogu procijeniti 3,0 3,9 1,1 3,5 2,5 2,7 4,5Bez odgovora 0,5 0,0 0,6 1,2 0,0 1,0 0,0

2. SpolNimalo važan 49,0 48,2 54,0 45,1 39,3 51,5 59,8Uglavnom nevažan 28,3 19,6 31,3 38,2 33,8 23,7 30,4Uglavnom važan 13,7 19,2 9,7 9,8 14,9 15,8 6,3Izrazito važan 6,5 9,8 3,4 4,6 10,0 5,8 1,8Ne mogu procijeniti 2,3 3,1 1,1 2,3 2,0 2,7 1,8Bez odgovora 0,2 0,0 0,6 0,0 0,0 0,3 0,0

3. DobNimalo važan 36,8 37,6 38,1 34,1 36,3 36,4 38,4Uglavnom nevažan 33,3 28,6 36,4 37,0 36,8 30,9 33,0Uglavnom važan 22,7 25,1 20,5 21,4 19,4 24,7 23,2Izrazito važan 3,5 3,9 2,3 4,0 4,5 3,8 0,9Ne mogu procijeniti 3,1 4,3 2,3 2,3 2,5 3,4 3,6Bez odgovora 0,7 0,4 0,6 1,2 0,5 0,7 0,9

(nastavak )

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

124

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

16. (nastavak)Je li, i u kolikoj mjeri, neki od sljededih kriterija važan pri odlučivanju o zapošljavanju u Vašoj tvrtki?

4. InvaliditetNimalo važan 34,1 29,4 42,0 32,9 29,4 36,4 36,6Uglavnom nevažan 24,7 22,4 25,0 27,7 23,4 24,1 28,6Uglavnom važan 21,5 25,5 18,8 18,5 21,9 22,3 18,8Izrazito važan 10,3 12,2 6,3 11,6 14,4 7,9 8,9Ne mogu procijeniti 8,6 9,4 7,4 8,7 10,4 8,2 6,3Bez odgovora 0,8 1,2 0,6 0,6 0,5 1,0 0,9

5. Seksualna orijentacija kandidataNimalo važan 62,6 63,1 61,4 63,0 62,2 63,9 59,8Uglavnom nevažan 18,9 14,9 22,7 20,8 18,9 17,5 22,3Uglavnom važan 5,6 6,7 4,5 5,2 6,0 5,2 6,3Izrazito važan 5,3 7,5 5,7 1,7 5,0 6,2 3,6Ne mogu procijeniti 6,8 7,5 4,5 8,1 7,5 6,5 6,3Bez odgovora 0,8 0,4 1,1 1,2 0,5 0,7 1,8

6. Religijska pripadnost ili vjeraNimalo važan 73,3 73,7 76,7 69,4 73,1 74,2 71,4Uglavnom nevažan 18,9 15,7 18,2 24,3 19,9 16,8 22,3Uglavnom važan 3,0 4,3 2,3 1,7 3,0 2,7 3,6Izrazito važan 1,8 3,5 1,1 0,0 1,0 2,7 0,9Ne mogu procijeniti 2,5 2,7 0,6 4,0 2,5 3,1 0,9Bez odgovora 0,5 0,0 1,1 0,6 0,5 0,3 0,9

7. Izražavanje vjerskog uvjerenja (npr. nošenje istaknutih vjerskih simbola)Nimalo važan 59,4 57,6 61,4 60,1 63,2 59,8 51,8Uglavnom nevažan 22,0 21,2 21,6 23,7 22,9 18,6 29,5Uglavnom važan 7,6 8,2 8,5 5,8 4,0 10,7 6,3Izrazito važan 4,1 5,5 4,5 1,7 3,5 4,8 3,6Ne mogu procijeniti 6,3 7,1 3,4 8,1 6,5 5,5 8,0Bez odgovora 0,5 0,4 0,6 0,6 0,0 0,7 0,9

8. Opdi fizički izgled (visina, težina, fizička ne/atraktivnost)Nimalo važan 61,3 57,3 68,8 59,5 64,7 58,1 63,4Uglavnom nevažan 22,8 24,7 17,6 25,4 20,9 24,7 21,4Uglavnom važan 11,8 13,7 10,8 9,8 10,9 11,7 13,4Izrazito važan 2,3 2,0 1,7 3,5 2,0 3,4 0,0Ne mogu procijeniti 1,5 2,4 0,6 1,2 1,5 1,7 0,9Bez odgovora 0,3 0,0 0,6 0,6 0,0 0,3 0,9

9. Bračni ili obiteljski statusNimalo važan 72,5 74,9 77,3 64,2 73,1 72,5 71,4Uglavnom nevažan 19,4 16,1 17,0 26,6 19,9 18,6 20,5Uglavnom važan 4,6 5,9 2,8 4,6 2,5 5,5 6,3Izrazito važan 1,5 0,8 1,7 2,3 2,0 1,4 0,9Ne mogu procijeniti 1,7 2,4 0,6 1,7 2,5 1,7 0,0Bez odgovora 0,3 0,0 0,6 0,6 0,0 0,3 0,9

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

125

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

17.A može li, i u kojoj mjeri, neki od navedenih kriterija biti važanpri odabiru zaposlenika za promaknude ili dodatno usavršavanje (edukaciju) u Vašoj tvrtki?

1. Etničko podrijetlo (narodnost)Nimalo važan 77,6 77,3 82,4 73,4 78,6 76,3 79,5Uglavnom nevažan 14,9 13,7 13,1 18,5 14,4 15,5 14,3Uglavnom važan 3,5 3,9 2,3 4,0 4,5 2,4 4,5Izrazito važan 1,3 2,0 0,6 1,2 0,5 2,1 0,9Ne mogu procijeniti 2,3 3,1 1,1 2,3 2,0 3,1 0,9Bez odgovora 0,3 0,0 0,6 0,6 0,0 0,7 0,0

2. SpolNimalo važan 71,4 70,2 79,0 65,3 66,2 73,5 75,0Uglavnom nevažan 17,7 16,9 15,9 20,8 20,4 15,5 18,8Uglavnom važan 5,8 6,7 2,8 7,5 7,0 5,2 5,4Izrazito važan 2,3 2,7 0,6 3,5 3,0 2,4 0,9Ne mogu procijeniti 2,3 3,5 0,6 2,3 3,5 2,4 0,0Bez odgovora 0,5 0,0 1,1 0,6 0,0 1,0 0,0

3. DobNimalo važan 59,9 60,0 67,6 52,0 55,2 62,2 62,5Uglavnom nevažan 23,2 20,4 21,6 28,9 24,9 22,3 22,3Uglavnom važan 11,3 13,3 6,8 12,7 12,9 9,6 12,5Izrazito važan 3,0 2,7 2,8 3,5 4,5 2,7 0,9Ne mogu procijeniti 2,3 3,5 0,6 2,3 2,5 2,4 1,8Bez odgovora 0,3 0,0 0,6 0,6 0,0 0,7 0,0

4. InvaliditetNimalo važan 59,9 58,4 67,6 54,3 54,2 61,2 67,0Uglavnom nevažan 18,5 18,8 16,5 20,2 17,9 17,9 21,4Uglavnom važan 9,3 8,2 6,8 13,3 11,4 8,6 7,1Izrazito važan 4,3 6,3 2,3 3,5 5,5 4,5 1,8Ne mogu procijeniti 7,6 8,2 6,3 8,1 10,9 7,2 2,7Bez odgovora 0,3 0,0 0,6 0,6 0,0 0,7 0,0

5. Seksualna orijentacija kandidataNimalo važan 71,4 70,6 75,6 68,2 69,2 71,5 75,0Uglavnom nevažan 14,4 13,3 11,9 18,5 17,4 12,7 13,4Uglavnom važan 3,5 3,5 2,8 4,0 2,0 4,1 4,5Izrazito važan 3,5 4,3 3,4 2,3 4,0 3,8 1,8Ne mogu procijeniti 6,6 7,8 5,1 6,4 7,5 6,9 4,5Bez odgovora 0,7 0,4 1,1 0,6 0,0 1,0 0,9

(nastavak )

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

126

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

17. (nastavak)A može li, i u kojoj mjeri, neki od navedenih kriterija biti važanpri odabiru zaposlenika za promaknude ili dodatno usavršavanje (edukaciju) u Vašoj tvrtki?

6. Religijska pripadnost ili vjeraNimalo važan 77,6 76,1 82,4 75,1 76,6 77,0 81,3Uglavnom nevažan 14,6 14,9 13,1 15,6 15,9 14,4 12,5Uglavnom važan 1,7 2,4 0,6 1,7 1,5 1,7 1,8Izrazito važan 2,0 2,7 1,1 1,7 2,0 2,4 0,9Ne mogu procijeniti 3,1 3,5 1,7 4,0 3,5 3,1 2,7Bez odgovora 1,0 0,4 1,1 1,7 0,5 1,4 0,9

7. Izražavanje vjerskog uvjerenja (npr. nošenje istaknutih vjerskih simbola)Nimalo važan 69,2 68,2 75,6 64,2 69,2 68,0 72,3Uglavnom nevažan 16,7 14,9 13,1 23,1 18,9 15,1 17,0Uglavnom važan 4,8 6,3 4,5 2,9 3,5 6,5 2,7Izrazito važan 3,8 4,7 2,3 4,0 4,5 3,8 2,7Ne mogu procijeniti 5,0 5,9 3,4 5,2 4,0 5,5 5,4Bez odgovora 0,5 0,0 1,1 0,6 0,0 1,0 0,0

8. Opdi fizički izgled (visina, težina, fizička ne/atraktivnost)Nimalo važan 72,5 71,4 77,8 68,8 74,1 70,4 75,0Uglavnom nevažan 18,0 18,8 14,2 20,8 15,9 19,9 17,0Uglavnom važan 4,5 5,5 3,4 4,0 5,0 3,8 5,4Izrazito važan 2,5 1,2 3,4 3,5 3,5 2,4 0,9Ne mogu procijeniti 2,0 3,1 0,6 1,7 1,5 2,4 1,8Bez odgovora 0,5 0,0 0,6 1,2 0,0 1,0 0,0

9. Bračni ili obiteljski statusNimalo važan 77,5 80,0 79,5 71,7 77,6 77,3 77,7Uglavnom nevažan 15,2 13,3 15,3 17,9 14,4 14,4 18,8Uglavnom važan 3,0 2,7 2,3 4,0 3,0 3,4 1,8Izrazito važan 1,2 0,4 0,6 2,9 1,5 1,4 0,0Ne mogu procijeniti 2,6 3,5 1,7 2,3 3,5 2,4 1,8Bez odgovora 0,5 0,0 0,6 1,2 0,0 1,0 0,0

18.Na koji način najčešde tražite radnike za zapošljavanje? (izabrati najviše 3 odgovora)

1. Posredovanjem HZZ-a 63,9 54,9 69,3 71,7 75,1 52,2 74,12. Posredovanjem privatnih agencija 7,9 5,9 6,8 12,1 6,5 10,7 3,63. Oglašivanjem u medijima 50,5 41,6 58,0 56,1 45,8 48,5 64,34. Uvidom u vlastitu bazu životopisa 26,7 18,4 26,1 39,3 25,9 28,9 22,35. Putem osobnih poznanstava i/ili preporuka 45,4 55,7 45,5 30,1 45,8 50,5 31,36. Posjetom obrazovnim ustanovama 4,8 3,1 5,1 6,9 3,5 5,2 6,37. Na neki drugi način 3,3 1,6 2,3 6,9 3,0 3,1 4,58. Ne znam, ne mogu procijeniti 2,8 4,3 2,3 1,2 1,0 4,5 1,89. Bez odgovora 0,2 0,0 0,6 0,0 0,0 0,3 0,0

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

127

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

19.Navodi li se, i koliko često, u oglasima/natječajima za zapošljavanje u Vašoj tvrtkidobna granica kao uvjet koji kandidati trebaju ispunjavati?

1. Ne, nikada 61,8 58,8 67,0 60,7 57,7 60,1 73,22. Uglavnom ne 25,2 26,7 21,6 26,6 28,4 27,1 14,33. Uglavnom da 8,4 10,2 5,1 9,2 9,0 7,9 8,94. Da, uvijek 1,5 1,6 1,7 1,2 2,5 1,0 0,95. Ne znam ne mogu procijeniti (ne čitati) 3,0 2,7 4,0 2,3 2,5 3,4 2,76. Bez odgovora 0,2 0,0 0,6 0,0 0,0 0,3 0,0

20.Koliko često imate oglase/ natječaje za posao u kojima se dobna granica navodi kao uvjetzato što je sam posao takav da zahtijeva određene kompetencije vezane za godine?

1. Nikada 64,2 61,6 68,2 64,2 61,7 61,9 75,02. Povremeno 25,0 29,0 20,5 23,7 26,4 27,8 15,23. Često 4,6 4,7 4,0 5,2 6,0 3,4 5,44. Uvijek ili gotovo uvijek 2,0 2,0 1,7 2,3 3,5 1,4 0,95. Ne znam 3,8 2,7 4,5 4,6 2,5 5,2 2,76. Bez odgovora 0,3 0,0 1,1 0,0 0,0 0,3 0,9

21.Je li, i koliko često, u Vašoj tvrtki u oglasima/natječajima za zapošljavanjejasno istaknuto da se mogu javiti osobe oba spola?

1. Ne, nikada 32,0 41,6 23,9 26,0 32,8 35,7 20,52. Uglavnom ne 18,5 23,5 14,2 15,6 21,9 18,9 11,63. Uglavnom da 14,2 11,0 15,3 17,9 11,9 16,5 12,54. Da, uvijek 29,6 18,0 40,3 35,8 28,4 22,0 51,85. Ne znam ne mogu procijeniti 5,5 5,9 5,7 4,6 5,0 6,5 3,66. Bez odgovora 0,2 0,0 0,6 0,0 0,0 0,3 0,0

22.Koliko često imate oglase/natječaje za posao u kojima nije jasno istaknuto da se mogu javiti osobeoba spola zato što je sam posao takav da zahtijeva određene kompetencije vezane uz spol?

1. Nikada 56,3 53,3 59,7 57,2 44,3 58,4 72,32. Povremeno 22,8 22,4 20,5 26,0 29,4 21,6 14,33. Često 5,0 7,1 2,8 4,0 8,0 4,1 1,84. Uvijek ili gotovo uvijek 7,0 9,0 6,3 4,6 10,4 5,5 4,55. Ne znam 7,9 7,5 9,1 7,5 6,5 9,3 7,16. Bez odgovora 1,0 0,8 1,7 0,6 1,5 1,0 0,0

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

128

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

23.Je li i koliko često, u posljednjih godinu dana, u Vašoj tvrtki nekom od kandidatana razgovoru za posao otvoreno rečeno da ne odgovara za radno mjesto zbog…

1. svog spolaNiti jednom 80,1 79,2 84,1 77,5 78,6 79,0 85,7Jednom 1,8 2,4 1,1 1,7 3,0 1,7 0,0Dva ili tri puta 3,1 0,8 4,0 5,8 4,0 2,7 2,7Četiri ili pet puta 0,2 0,4 0,0 0,0 0,0 0,3 0,0Više od pet puta 0,7 1,2 0,0 0,6 0,5 1,0 0,0Nismo zapošljavali 13,6 15,3 10,2 14,5 13,4 14,4 11,6Bez odgovora 0,5 0,8 0,6 0,0 0,5 0,7 0,0

2. dobiNiti jednom 73,3 72,9 76,1 71,1 69,7 74,9 75,9Jednom 5,0 3,9 8,0 3,5 8,5 4,1 0,9Dva ili tri puta 5,8 5,1 4,0 8,7 6,5 4,1 8,9Četiri ili pet puta 1,3 1,6 1,1 1,2 1,5 1,0 1,8Više od pet puta 0,5 0,4 0,0 1,2 0,5 0,7 0,0Nismo zapošljavali 13,6 15,3 10,2 14,5 13,4 14,4 11,6Bez odgovora 0,5 0,8 0,6 0,0 0,0 0,7 0,9

3. zdravstvenog stanjaNiti jednom 73,5 73,7 79,0 67,6 67,7 75,9 77,7Jednom 6,0 5,5 6,3 6,4 8,5 5,2 3,6Dva ili tri puta 5,0 3,1 3,4 9,2 8,0 3,1 4,5Četiri ili pet puta 0,8 0,4 1,1 1,2 1,0 0,3 1,8Više od pet puta 0,8 1,2 0,0 1,2 1,5 0,3 0,9Nismo zapošljavali 13,6 15,3 10,2 14,5 13,4 14,4 11,6Bez odgovora 0,3 0,8 0,0 0,0 0,0 0,7 0,0

4. invaliditetaNiti jednom 78,1 78,8 83,0 72,3 75,1 79,4 80,4Jednom 4,3 3,1 4,0 6,4 5,0 3,8 4,5Dva ili tri puta 2,8 2,0 1,7 5,2 6,0 1,4 0,9Četiri ili pet puta 0,5 0,0 0,6 1,2 0,5 0,3 0,9Više od pet puta 0,0 0,0 0,0 0,0 13,4 14,4 11,6Nismo zapošljavali 13,6 15,3 10,2 14,5 0,0 0,7 1,8Bez odgovora 0,7 0,8 0,6 0,6 0,0 0,6 1,6

5. seksualne orijentacije (prema suprotnom ili istom spolu)Niti jednom 84,9 83,1 88,1 84,4 85,1 84,5 85,7Jednom 0,3 0,4 0,6 0,0 0,5 0,0 0,9Dva ili tri puta 0,5 0,4 0,6 0,6 0,5 0,3 0,9Četiri ili pet puta 0,3 0,4 0,0 0,6 0,0 0,3 0,9Više od pet puta 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0Nismo zapošljavali 13,6 14,9 10,8 14,5 13,9 14,1 11,6Bez odgovora 0,3 0,8 0,0 0,0 0,0 0,7 0,0

(nastavak )Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112

Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

129

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

23. (nastavak)Je li i koliko često, u posljednjih godinu dana, u Vašoj tvrtki nekom od kandidatana razgovoru za posao otvoreno rečeno da ne odgovara za radno mjesto zbog…

6. narodnosti ili nacionalnostiNiti jednom 84,6 83,5 88,6 82,1 86,1 83,8 83,9Jednom 0,5 0,0 0,0 1,7 0,0 0,3 1,8Dva ili tri puta 0,5 0,4 0,6 0,6 0,5 0,7 0,0Četiri ili pet puta 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0Više od pet puta 0,3 0,0 0,6 0,6 0,0 0,0 1,8Nismo zapošljavali 13,6 15,3 10,2 14,5 13,4 14,4 11,6Bez odgovora 0,5 0,8 0,0 0,6 0,0 0,7 0,9

7. vjere ili odnosa prema vjeriNiti jednom 84,4 82,0 88,1 84,4 85,1 83,2 86,6Jednom 1,3 1,6 1,1 1,2 1,0 1,7 0,9Dva ili tri puta 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0Četiri ili pet puta 0,3 0,4 0,6 0,0 0,5 0,0 0,9Više od pet puta 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0Nismo zapošljavali 13,6 15,3 10,2 14,5 13,4 14,4 11,6Bez odgovora 0,3 0,8 0,0 0,0 0,0 0,7 0,0

24.Jesu li, i koliko često, u Vašoj tvrtki prilikom razgovora za posao kandidatima postavljana pitanja o…

1. bračnom statusu (npr. je li u braku, s kim živi)Niti jednom 17,5 18,4 15,9 17,9 15,9 17,2 21,4Jednom 39,9 39,2 41,5 39,3 43,3 37,8 39,3Dva ili tri puta 6,8 8,2 8,5 2,9 9,0 5,5 6,3Četiri ili pet puta 13,7 12,2 15,9 13,9 11,4 14,4 16,1Više od pet puta 7,6 7,5 8,0 7,5 7,5 8,2 6,3Nismo zapošljavali 13,6 13,7 9,7 17,3 11,9 16,2 9,8Bez odgovora 0,8 0,8 0,6 1,2 1,0 0,7 0,9

2. broju djece / namjerama rađanja / daljnjem planiranju obiteljiNiti jednom 19,7 20,0 18,2 20,8 17,4 19,2 25,0Jednom 41,9 40,8 44,9 40,5 46,8 40,2 37,5Dva ili tri puta 6,6 7,8 8,0 3,5 7,0 5,5 8,9Četiri ili pet puta 11,4 11,0 11,4 12,1 9,0 12,7 12,5Više od pet puta 6,0 5,9 6,8 5,2 6,5 6,2 4,5Nismo zapošljavali 13,6 13,7 10,2 16,8 12,4 15,5 10,7Bez odgovora 0,8 0,8 0,6 1,2 1,0 0,7 0,9

(nastavak )

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

130

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

24. (nastavak)Jesu li, i koliko često, u Vašoj tvrtki prilikom razgovora za posao kandidatima postavljana pitanja o…

3. nacionalnoj ili etničkoj pripadnostiNiti jednom 26,3 23,9 29,0 27,2 24,9 25,8 30,4Jednom 54,8 53,7 56,3 54,9 57,2 54,0 52,7Dva ili tri puta 3,0 3,5 3,4 1,7 2,5 3,1 3,6Četiri ili pet puta 0,5 0,8 0,0 0,6 1,0 0,3 0,0Više od pet puta 0,7 1,2 0,0 0,6 0,0 1,4 0,0Nismo zapošljavali 13,6 15,7 10,2 13,9 13,4 14,4 11,6Bez odgovora 1,2 1,2 1,1 1,2 1,0 1,0 1,8

4. religijskoj pripadnostiNiti jednom 26,0 23,1 29,5 26,6 25,4 24,7 30,4Jednom 55,5 54,5 56,8 55,5 58,7 54,0 53,6Dva ili tri puta 2,0 2,0 1,7 2,3 1,0 2,7 1,8Četiri ili pet puta 0,8 1,6 0,6 0,0 1,0 1,0 0,0Više od pet puta 0,8 1,6 0,6 0,0 0,0 1,4 0,9Nismo zapošljavali 13,6 15,7 9,7 14,5 12,4 15,1 11,6Bez odgovora 1,3 1,6 1,1 1,2 1,5 1,0 1,8

5. prakticiranju vjereNiti jednom 26,8 24,7 29,0 27,7 25,9 25,1 33,0Jednom 56,1 55,7 56,8 56,1 58,7 55,3 53,6Dva ili tri puta 1,2 1,2 2,3 0,0 0,0 1,7 1,8Četiri ili pet puta 0,3 0,8 0,0 0,0 0,5 0,3 0,0Više od pet puta 0,5 1,2 0,0 0,0 0,5 0,7 0,0Nismo zapošljavali 13,6 15,3 10,8 13,9 13,4 15,1 9,8Bez odgovora 1,5 1,2 1,1 2,3 1,0 1,7 1,8

6. zdravstvenom stanju (koje ne utječe u vedoj mjeri na obavljanje posla)Niti jednom 24,2 22,0 29,5 22,0 23,4 22,3 30,4Jednom 41,6 42,0 43,2 39,3 39,8 43,6 39,3Dva ili tri puta 7,1 9,0 7,4 4,0 8,5 6,5 6,3Četiri ili pet puta 8,4 6,7 5,7 13,9 9,0 7,2 10,7Više od pet puta 4,1 5,1 2,8 4,0 5,5 4,5 0,9Nismo zapošljavali 13,6 14,1 10,8 15,6 12,9 14,8 11,6Bez odgovora 1,0 1,2 0,6 1,2 1,0 1,0 0,9

7. seksualnom životu ili seksualnoj orijentacijiNiti jednom 27,6 26,3 29,0 28,3 26,4 27,1 31,3Jednom 55,0 53,3 58,0 54,3 55,2 55,0 54,5Dva ili tri puta 1,0 1,6 0,0 1,2 2,0 0,7 0,0Četiri ili pet puta 0,3 0,4 0,6 0,0 0,5 0,0 0,9Više od pet puta 1,0 2,0 0,6 0,0 1,0 1,0 0,9Nismo zapošljavali 13,6 14,9 10,2 15,0 13,4 14,8 10,7Bez odgovora 1,5 1,6 1,7 1,2 1,5 1,4 1,8

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

131

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

25.Postoji li u Vašoj tvrtki neki poseban pravilnik ili akt kojim se regulirakoja su pitanja primjerena ili neprimjerena prilikom razgovora s kandidatima za neko radno mjesto?

1. Da 11,3 4,3 8,5 24,3 11,4 11,3 10,72. Ne 73,5 85,1 73,9 56,1 71,6 73,9 75,93. Ne znam 14,7 10,6 17,0 18,5 15,9 14,8 12,54. Bez odgovora 0,5 0,0 0,6 1,2 1,0 0,0 0,9

26.Prema Vašem mišljenju, jesu li zaposlenici u Vašoj tvrtkiupoznati sa svojim pravima ako su žrtve diskriminacije?

1. Uopde nisu 5,0 7,8 3,4 2,3 6,5 4,5 3,62. Uglavnom nisu 13,4 11,4 13,1 16,8 10,4 16,2 11,63. Uglavnom jesu 39,1 30,2 48,9 42,2 36,3 35,7 52,74. Jesu, u potpunosti 16,1 15,3 13,6 19,7 15,4 16,5 16,15. Ne znam, ne mogu procijeniti 25,7 34,1 21,0 17,9 29,9 26,5 16,16. Bez odgovora 0,8 1,2 0,0 1,2 1,5 0,7 0,0

27.Prema Vašem mišljenju što bi od navedenog bio najkorisniji načinupoznavanja zaposlenika o njihovim pravima vezanim uz diskriminaciju?

1. Održavanje edukacije unutar tvrtke 39,9 32,9 42,6 47,4 39,8 39,5 41,12. Da se sami upoznaju sa sadržajem zakona 20,9 25,5 21,6 13,3 20,4 21,3 20,53. Preko obrazovnih kampanja u medijima 20,7 20,0 20,5 22,0 19,9 19,9 24,14. Da se u tvrtki dogodi slučaj diskriminacije

i da na licu mjesta vide kako to rješava 4,1 3,9 4,0 4,6 7,0 3,1 1,85. Nešto drugo 2,5 1,6 2,8 3,5 1,5 2,4 4,56. Ne mogu procijeniti 11,4 16,1 8,5 7,5 10,4 13,7 7,17. Bez odgovora 0,5 0,0 0,0 1,7 1,0 0,0 0,9

28.Znate li za neki slučaj u Vašoj tvrtki da se netko od zaposlenikaili kandidata za posao osjedao diskriminiran ili žrtvom diskriminacije?

1. Ne znam ni za jedan takav slučaj 81,6 90,6 78,4 71,7 79,6 85,9 74,12. Znam za jedan takav slučaj 6,8 2,7 9,7 9,8 9,0 4,1 9,83. Znam za nekoliko takvih slučajeva 4,8 1,6 5,7 8,7 5,5 3,1 8,04. Ne znam, ne mogu procijeniti (ne čitati) 5,5 3,9 5,7 7,5 4,5 5,5 7,15. Bez odgovora 1,3 1,2 0,6 2,3 1,5 1,4 0,9

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

132

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

29.Je li Vam se ikada osobno obratio netko od zaposlenika s pritužbomna diskriminaciju ili nepravedno postupanje zbog njegovog/njezinog:

1. spolaDa 6,8 3,5 5,7 12,7 9,5 5,2 6,3Ne 92,9 96,5 93,8 86,7 89,6 94,8 93,8Bez odgovora 0,3 0,0 0,6 0,6 1,0 0,0 0,0

2. dobiDa 5,1 2,7 6,8 6,9 5,0 3,8 8,9Ne 94,5 97,3 93,2 91,9 94,0 96,2 91,1Bez odgovora 0,3 0,0 0,0 1,2 1,0 0,0 0,0

3. invaliditetaDa 1,7 0,8 1,1 3,5 2,5 1,0 1,8Ne 97,8 99,2 98,3 95,4 96,0 99,0 98,2Bez odgovora 0,5 0,0 0,6 1,2 1,5 0,0 0,0

4. etničke pripadnosti (narodnosti)Da 2,3 0,4 2,8 4,6 3,0 2,1 1,8Ne 97,5 99,6 96,6 95,4 96,5 97,9 98,2Bez odgovora 0,2 0,0 0,6 0,0 0,5 0,0 0,0

5. religijske pripadnosti ili vjereDa 0,8 0,0 1,7 1,2 1,5 0,0 1,8Ne 98,7 100,0 97,7 97,7 97,0 100,0 98,2Bez odgovora 0,5 0,0 0,6 1,2 1,5 0,0 0,0

6. seksualne orijentacijeDa 0,7 0,4 0,0 1,7 1,0 0,3 0,9Ne 98,8 99,6 99,4 97,1 97,5 99,7 99,1Bez odgovora 0,5 0,0 0,6 1,2 1,5 0,0 0,0

30.Ako da, kako ste u tim situacijama najčešde reagirali?

1. Savjetovao sam mu/joj da to zanemari 2,3 2,0 2,3 2,9 3,5 1,4 2,72. Savjetovao sam mu/joj da se izravno

žali osobi koja je tako postupila 4,6 4,3 7,4 2,3 5,0 3,4 7,13. Savjetovao sam mu/joj da se službeno

žali unutar same tvrtke 5,6 3,1 5,1 9,8 5,5 5,2 7,14. Savjetovao sam mu/joj da se službeno žali ili da

podnese prijavu nadležnom tijelu (izvan tvrtke) 1,7 1,6 2,3 1,2 2,0 1,4 1,85. Prijavio sam slučaj nadređenima u tvrtki 1,5 1,6 1,1 1,7 2,5 0,7 1,86. Procijenio sam da se ne radi o diskriminaciji

i to sam mu/joj pokušao objasniti 1,8 1,6 1,7 2,3 2,0 1,4 2,77. Nešto drugo 1,0 0,8 1,1 1,2 0,5 1,4 0,98. Bez odgovora 81,5 85,1 79,0 78,6 79,1 85,2 75,9

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

133

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

31.Smatrate li kako ste dovoljno upoznati s pravima osoba mogudihžrtava diskriminacije da biste mogli savjetovati i educirati zaposlenike o njihovim pravimavezanim uz jednake mogudnosti odnosno suzbijanje diskriminacije?

1. Uopde nisam 11,9 16,5 7,4 9,8 13,9 12,7 6,32. Uglavnom nisam 39,1 40,0 42,0 34,7 38,3 39,9 38,43. Uglavnom jesam 41,7 38,0 46,6 42,2 39,8 40,9 47,34. Jesam, jako dobro 6,5 4,7 3,4 12,1 7,5 5,5 7,15. Bez odgovora 0,8 0,8 0,6 1,2 0,5 1,0 0,9

32.Jeste li ikada u okviru tvrtke ili izvan tvrtke bili na edukaciji o suzbijanju diskriminacije na tržištu rada?

1. Da, to je bila glavna tema edukacije 3,3 2,0 3,4 5,2 2,0 3,4 5,42. Da to je bila jedna od tema edukacije 13,7 6,3 15,9 22,5 19,4 10,3 12,53. Ne 82,6 91,8 80,7 71,1 78,6 85,6 82,14. Bez odgovora 0,3 0,0 0,0 1,2 0,0 0,7 0,0

33.Bi li Vam koristila dodatna potpora u tom pogledu i koja Vam se čini najkorisnija?

1. Ne treba mi dodatna potpora 32,5 38,4 31,3 24,9 34,3 34,7 23,22. Koristili bi mi pravni savjet 26,5 26,3 23,3 30,1 24,4 26,5 30,43. Koristila bi mi iskustva iz drugih tvrtki 14,2 13,7 14,8 14,5 14,4 14,1 14,34. Koristila bi mi dodatna edukacija 25,0 18,4 30,1 29,5 24,9 22,7 31,35. Nešto drugo 1,3 2,0 0,6 1,2 1,5 1,4 0,96. Bez odgovora 0,5 1,2 0,0 0,0 0,5 0,7 0,0

34.Pripadnici različitih društvenih skupina ponekad imaju različite potrebe od pripadnika vedine. Koliko je,po Vašem mišljenju, važno na radnom mjestu udovoljiti potrebama pojedine od navedenih skupina:

1. ženamaNimalo važno 7,5 9,4 5,1 6,9 7,0 7,2 8,9Uglavnom nevažno 13,6 11,4 13,1 17,3 10,0 15,5 15,2Uglavnom važno 56,8 57,3 59,7 53,2 61,7 55,0 52,7Izrazito važno 21,5 21,6 21,0 22,0 21,4 22,0 20,5Bez odgovora 0,7 0,4 1,1 0,6 0,0 0,3 2,7

2. muškarcimaNimalo važno 10,3 12,9 8,5 8,1 9,5 11,0 9,8Uglavnom nevažno 22,5 15,7 25,0 30,1 18,9 22,3 29,5Uglavnom važno 51,2 54,9 49,4 47,4 55,2 51,2 43,8Izrazito važno 15,1 15,3 15,9 13,9 15,9 14,8 14,3Bez odgovora 1,0 1,2 1,1 0,6 0,5 0,7 2,7

(nastavak )Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112

Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

134

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

34. (nastavak)Pripadnici različitih društvenih skupina ponekad imaju različite potrebe od pripadnika vedine. Koliko je,po Vašem mišljenju, važno na radnom mjestu udovoljiti potrebama pojedine od navedenih skupina:

3. osobama s invaliditetomNimalo važno 5,1 6,3 4,0 4,6 3,5 5,2 8,0Uglavnom nevažno 4,5 4,7 2,8 5,8 4,5 4,8 3,6Uglavnom važno 43,9 48,6 39,2 41,6 46,3 45,4 35,7Izrazito važno 45,7 40,0 52,3 47,4 45,8 44,3 49,1Bez odgovora 0,8 0,4 1,7 0,6 0,0 0,3 3,6

4. osobama starijim od 50 godinaNimalo važno 7,5 8,6 6,3 6,9 6,5 7,6 8,9Uglavnom nevažno 13,9 12,5 11,9 17,9 11,9 13,1 19,6Uglavnom važno 52,3 52,9 55,7 48,0 56,7 54,6 38,4Izrazito važno 25,8 25,5 25,6 26,6 24,9 24,4 31,3Bez odgovora 0,5 0,4 0,6 0,6 0,0 0,3 1,8

5. osobama mlađim od 24 godineNimalo važno 10,1 12,2 8,0 9,2 10,0 11,0 8,0Uglavnom nevažno 25,8 20,8 27,8 31,2 19,4 27,5 33,0Uglavnom važno 46,0 50,2 46,0 39,9 53,7 44,7 35,7Izrazito važno 17,1 16,1 17,0 18,5 15,9 16,5 20,5Bez odgovora 1,0 0,8 1,1 1,2 1,0 0,3 2,7

6. homoseksualnim osobamaNimalo važno 24,7 27,5 23,3 22,0 20,9 25,8 28,6Uglavnom nevažno 25,5 22,4 25,0 30,6 25,9 23,7 29,5Uglavnom važno 35,3 36,1 36,4 32,9 39,8 36,1 25,0Izrazito važno 13,1 12,2 13,6 13,9 11,9 13,7 13,4Bez odgovora 1,5 2,0 1,7 0,6 1,5 0,7 3,6

7. osobama nehrvatske narodnostiNimalo važno 15,1 18,0 11,9 13,9 13,9 16,2 14,3Uglavnom nevažno 21,9 17,3 21,0 29,5 18,9 19,9 32,1Uglavnom važno 47,0 49,0 49,4 41,6 53,2 47,1 35,7Izrazito važno 15,1 14,9 15,9 14,5 13,9 16,2 14,3Bez odgovora 1,0 0,8 1,7 0,6 0,0 0,7 3,6

8. osobama nekatoličke vjereNimalo važno 14,2 17,3 10,8 13,3 14,4 14,4 13,4Uglavnom nevažno 21,9 18,0 20,5 28,9 18,4 21,0 30,4Uglavnom važno 47,7 50,2 50,6 41,0 52,2 48,5 37,5Izrazito važno 15,6 14,1 17,0 16,2 14,9 15,8 16,1Bez odgovora 0,7 0,4 1,1 0,6 0,0 0,3 2,7

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

135

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

35.Koliko bi Vama osobno bilo prihvatljivo ili neprihvatljivokada bi Vam prvi nadređeni (šef) na radnom mjestu bio/bila:

1. ženaSasvim neprihvatljivo 1,0 2,0 0,6 0,0 1,0 1,4 0,0Uglavnom neprivatljivo 2,2 2,7 2,3 1,2 1,0 3,4 0,9Niti jedno, niti drugo 8,9 10,6 7,4 8,1 10,0 8,9 7,1Uglavnom prihvatljivo 16,2 14,9 15,3 19,1 19,9 14,8 13,4Sasvim prihvatljivo 71,5 69,4 74,4 71,7 67,7 71,5 78,6Bez odgovora 0,2 0,4 0,0 0,0 0,5 0,0 0,0

2. muškaracSasvim neprihvatljivo 1,2 2,4 0,6 0,0 0,5 1,7 0,9Uglavnom neprivatljivo 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0Niti jedno, niti drugo 7,1 9,0 5,1 6,4 7,5 7,9 4,5Uglavnom prihvatljivo 16,6 17,3 14,8 17,3 19,9 15,5 13,4Sasvim prihvatljivo 75,2 71,4 79,5 76,3 72,1 74,9 81,3Bez odgovora 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

3. osoba starija od 50 godinaSasvim neprihvatljivo 0,7 1,6 0,0 0,0 0,5 1,0 0,0Uglavnom neprivatljivo 0,7 0,8 1,1 0,0 1,0 0,7 0,0Niti jedno, niti drugo 6,3 7,5 5,7 5,2 6,0 6,9 5,4Uglavnom prihvatljivo 17,4 18,8 13,1 19,7 18,9 17,2 15,2Sasvim prihvatljivo 75,0 71,4 80,1 75,1 73,6 74,2 79,5Bez odgovora 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

4. osoba mlađa od 24 godineSasvim neprihvatljivo 5,0 5,1 4,5 5,2 4,0 5,2 6,3Uglavnom neprivatljivo 12,1 11,4 11,9 13,3 9,5 11,3 18,8Niti jedno, niti drugo 21,0 18,4 26,7 19,1 23,4 20,6 17,9Uglavnom prihvatljivo 24,2 24,3 17,0 31,2 27,9 23,0 20,5Sasvim prihvatljivo 37,7 40,8 39,8 31,2 35,3 39,9 36,6Bez odgovora 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

5. osoba s invaliditetomSasvim neprihvatljivo 1,2 2,4 0,0 0,6 1,5 1,0 0,9Uglavnom neprivatljivo 1,8 2,0 2,3 1,2 1,0 1,7 3,6Niti jedno, niti drugo 9,6 10,6 8,5 9,2 11,9 8,9 7,1Uglavnom prihvatljivo 22,2 23,9 18,8 23,1 24,9 20,3 22,3Sasvim prihvatljivo 65,1 60,8 70,5 65,9 60,2 68,0 66,1Bez odgovora 0,2 0,4 0,0 0,0 0,5 0,0 0,0

(nastavak )

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

136

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

35. (nastavak)Koliko bi Vama osobno bilo prihvatljivo ili neprihvatljivokada bi Vam prvi nadređeni (šef) na radnom mjestu bio/bila:

6. homoseksualna osobaSasvim neprihvatljivo 8,3 9,0 8,0 7,5 9,5 7,6 8,0Uglavnom neprivatljivo 7,0 9,0 5,7 5,2 6,0 7,2 8,0Niti jedno, niti drugo 21,2 22,0 22,7 18,5 25,4 20,3 16,1Uglavnom prihvatljivo 15,2 13,7 14,2 18,5 16,9 13,7 16,1Sasvim prihvatljivo 48,2 45,9 49,4 50,3 42,3 50,9 51,8Bez odgovora 0,2 0,4 0,0 0,0 0,0 0,3 0,0

7. osoba nehrvatske narodnostiSasvim neprihvatljivo 2,6 3,5 2,3 1,7 2,5 1,7 5,4Uglavnom neprivatljivo 3,0 3,5 2,8 2,3 2,5 3,4 2,7Niti jedno, niti drugo 13,2 13,3 13,6 12,7 16,9 12,7 8,0Uglavnom prihvatljivo 21,5 23,1 19,3 21,4 22,4 21,0 21,4Sasvim prihvatljivo 59,6 56,5 61,9 61,8 55,7 61,2 62,5Bez odgovora 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

8. osoba nekatoličke vjereSasvim neprihvatljivo 2,5 3,5 2,3 1,2 2,5 1,7 4,5Uglavnom neprivatljivo 2,2 1,6 2,8 2,3 2,5 2,1 1,8Niti jedno, niti drugo 14,4 16,1 12,5 13,9 18,4 13,1 10,7Uglavnom prihvatljivo 19,0 20,4 17,6 18,5 19,9 19,6 16,1Sasvim prihvatljivo 61,9 58,4 64,8 64,2 56,7 63,6 67,0Bez odgovora 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

36.Kako se ponašate prema pripadnicima drugih društvenih skupina?

1. Prema svima se nastojite ponašati jednako 90,1 91,8 89,8 87,9 87,6 91,8 90,22. Prema nekim skupinama ne ponašate se jednako

kao prema skupini kojoj Vi sami pripadate 4,8 4,3 5,1 5,2 7,0 3,4 4,53. Bez odgovora 5,1 3,9 5,1 6,9 5,5 4,8 5,4

37.Kad se prema svima nastojite ponašati jednako, je li to zato…

1. jer je to Vama osobno važnoUopde ne 2,3 3,5 0,6 2,3 2,0 2,4 2,7Uglavnom ne 1,3 0,4 1,1 2,9 2,0 1,0 0,9Ni da ni ne 9,6 11,8 8,5 7,5 10,9 9,6 7,1Uglavnom da 29,5 25,5 34,1 30,6 32,3 27,5 29,5Potpuno da 56,3 57,3 55,7 55,5 51,2 58,8 58,9Bez odgovora 1,0 1,6 0,0 1,2 1,5 0,7 0,9

(nastavak )Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112

Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

137

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

37. (nastavak)Kad se prema svima nastojite ponašati jednako, je li to zato…

2. da biste izbjegli neodobravanje drugih ljudiUopde ne 33,9 33,3 36,9 31,8 26,9 37,1 38,4Uglavnom ne 13,9 12,2 19,3 11,0 11,9 13,4 18,8Ni da ni ne 18,4 19,2 17,6 17,9 16,9 19,9 17,0Uglavnom da 15,4 14,5 14,8 17,3 23,4 11,3 11,6Potpuno da 6,3 5,9 2,8 10,4 6,5 6,5 5,4Bez odgovora 12,1 14,9 8,5 11,6 14,4 11,7 8,9

38.Koliko se slažete ili ne slažete sa sljededim tvrdnjama?

1. Homoseksualne osobe su u Hrvatskoj žrtve diskriminacije na radnom mjestu.Uopde se ne slažem 14,4 15,3 15,9 11,6 12,4 16,2 13,4Uglavnom se ne slažem 15,4 12,5 20,5 14,5 11,9 15,1 22,3Niti se slažem niti ne slažem 24,7 29,0 21,6 21,4 25,4 26,5 18,8Uglavnom se slažem 21,0 17,6 21,6 25,4 21,4 21,6 18,8Potpuno se slažem 9,3 11,0 5,7 10,4 11,4 8,2 8,0Ne mogu procijeniti 14,7 14,1 14,2 16,2 17,4 11,7 17,9Bez odgovora 0,5 0,4 0,6 0,6 0,0 0,7 0,9

2. Zapošljavanje osoba s invaliditetom za poslodavce predstavlja vedi trošak nego korist.Uopde se ne slažem 22,8 20,0 29,0 20,8 20,4 24,1 24,1Uglavnom se ne slažem 24,7 22,0 27,3 26,0 19,9 25,1 32,1Niti se slažem niti ne slažem 23,5 27,8 16,5 24,3 28,9 22,7 16,1Uglavnom se slažem 15,4 15,7 14,8 15,6 17,9 14,1 14,3Potpuno se slažem 3,6 3,1 2,8 5,2 3,0 3,8 4,5Ne mogu procijeniti 9,1 10,2 9,1 7,5 10,0 9,3 7,1Bez odgovora 0,8 1,2 0,6 0,6 0,0 1,0 1,8

3. Starije osobe nisu sposobne usvojiti nova znanja i vještine potrebne za rad.Uopde se ne slažem 19,5 16,1 21,0 23,1 17,9 20,3 20,5Uglavnom se ne slažem 32,1 30,2 33,0 34,1 28,9 31,3 40,2Niti se slažem niti ne slažem 24,7 27,8 25,0 19,7 24,9 27,5 17,0Uglavnom se slažem 16,9 18,4 15,3 16,2 21,9 13,7 16,1Potpuno se slažem 2,3 2,4 1,7 2,9 2,0 2,7 1,8Ne mogu procijeniti 3,6 3,9 3,4 3,5 4,0 3,8 2,7Bez odgovora 0,8 1,2 0,6 0,6 0,5 0,7 1,8

(nastavak )

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

138

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

38. (nastavak)Koliko se slažete ili ne slažete sa sljededim tvrdnjama?

4. Sposobnosti žena na poslu češde se pod cjenjuju nego sposobnosti muškaraca.Uopde se ne slažem 12,9 11,0 15,9 12,7 10,9 13,7 14,3Uglavnom se ne slažem 13,7 13,3 10,8 17,3 12,4 14,8 13,4Niti se slažem niti ne slažem 19,7 22,4 19,3 16,2 19,9 20,3 17,9Uglavnom se slažem 34,8 32,5 36,9 35,8 37,3 34,7 30,4Potpuno se slažem 15,6 16,9 14,2 15,0 16,9 13,7 17,9Ne mogu procijeniti 2,8 3,5 1,7 2,9 2,5 2,4 4,5Bez odgovora 0,5 0,4 1,1 0,0 0,0 0,3 1,8

5. Religijska uvjerenja pojedinca nisu bitna za dobro obavljanje posla.Uopde se ne slažem 8,3 10,2 6,3 7,5 8,0 8,9 7,1Uglavnom se ne slažem 5,3 5,5 5,1 5,2 4,5 6,2 4,5Niti se slažem niti ne slažem 9,4 12,9 6,3 7,5 9,5 10,7 6,3Uglavnom se slažem 17,7 17,6 18,2 17,3 14,9 17,9 22,3Potpuno se slažem 56,3 50,2 62,5 59,0 61,2 52,6 57,1Ne mogu procijeniti 2,5 3,1 0,6 3,5 2,0 3,1 1,8Bez odgovora 0,5 0,4 1,1 0,0 0,0 0,7 0,9

6. Zapošljavanje osobe homoseksualnih sklonosti unosi nelagodu među ostale zaposlenike.Uopde se ne slažem 14,9 16,9 14,8 12,1 11,4 16,5 17,0Uglavnom se ne slažem 14,4 11,4 13,1 20,2 12,4 13,4 20,5Niti se slažem niti ne slažem 28,8 29,0 25,6 31,8 29,4 30,6 23,2Uglavnom se slažem 19,7 21,2 21,6 15,6 22,9 18,6 17,0Potpuno se slažem 10,6 10,6 11,9 9,2 10,4 10,7 10,7Ne mogu procijeniti 11,3 10,6 12,5 11,0 13,4 10,0 10,7Bez odgovora 0,3 0,4 0,6 0,0 0,0 0,3 0,9

7. Za tvrtku nije dobro da osoba koja komunicira s klijentimai poslovnim partnerima bude druge etničke pripadnosti.Uopde se ne slažem 48,0 44,3 54,0 47,4 49,3 45,7 51,8Uglavnom se ne slažem 24,3 25,1 22,2 25,4 25,9 23,7 23,2Niti se slažem niti ne slažem 14,7 16,1 12,5 15,0 15,4 16,5 8,9Uglavnom se slažem 5,6 5,5 6,8 4,6 4,0 6,5 6,3Potpuno se slažem 3,3 4,3 1,7 3,5 3,0 3,4 3,6Ne mogu procijeniti 3,6 4,3 2,3 4,0 2,5 3,8 5,4Bez odgovora 0,3 0,4 0,6 0,0 0,0 0,3 0,9

8. U našoj tvrtki pripadnici svih društvenih skupina imaju jednake mogudnosti napredovanja.Uopde se ne slažem 2,6 4,3 1,7 1,2 2,0 3,4 1,8Uglavnom se ne slažem 2,5 2,7 1,7 2,9 1,0 4,1 0,9Niti se slažem niti ne slažem 11,3 12,5 9,1 11,6 8,5 12,4 13,4Uglavnom se slažem 22,0 22,7 19,9 23,1 23,9 21,6 19,6Potpuno se slažem 57,9 52,9 65,9 57,2 62,7 53,6 60,7Ne mogu procijeniti 3,1 4,3 0,6 4,0 2,0 4,1 2,7Bez odgovora 0,5 0,4 1,1 0,0 0,0 0,7 0,9

(nastavak )Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112

Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

139

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

38. (nastavak)Koliko se slažete ili ne slažete sa sljededim tvrdnjama?

9. Zaposlenici katoličke vjere su bolji i marljiviji radnici od pripadnika drugih vjera ili religija.Uopde se ne slažem 63,4 61,6 67,6 61,8 64,2 61,5 67,0Uglavnom se ne slažem 14,6 14,1 9,7 20,2 15,9 15,5 9,8Niti se slažem niti ne slažem 11,9 12,9 14,2 8,1 10,4 12,4 13,4Uglavnom se slažem 3,8 3,5 4,0 4,0 3,0 4,5 3,6Potpuno se slažem 2,2 3,1 1,1 1,7 3,0 2,1 0,9Ne mogu procijeniti 3,6 4,3 2,8 3,5 3,5 3,8 3,6Bez odgovora 0,5 0,4 0,6 0,6 0,0 0,3 1,8

10. Zaposlenici starije dobi ozbiljnije pristupaju poslu i radnim zadacima.Uopde se ne slažem 14,7 14,9 15,3 13,9 11,9 16,5 15,2Uglavnom se ne slažem 14,4 12,2 14,8 17,3 11,4 13,1 23,2Niti se slažem niti ne slažem 29,0 27,8 30,7 28,9 25,9 33,0 24,1Uglavnom se slažem 25,5 25,1 28,4 23,1 31,8 22,3 22,3Potpuno se slažem 11,4 16,1 6,3 9,8 12,9 10,7 10,7Ne mogu procijeniti 4,0 3,5 2,8 5,8 5,0 3,4 3,6Bez odgovora 1,0 0,4 1,7 1,2 1,0 1,0 0,9

11. Žene danas više vremena provode na bolovanjima i rodiljskim dopustima nego na poslu.Uopde se ne slažem 33,8 30,6 39,8 32,4 28,9 35,1 39,3Uglavnom se ne slažem 33,1 29,8 34,7 36,4 33,3 30,9 38,4Niti se slažem niti ne slažem 19,9 22,7 16,5 19,1 21,4 21,0 14,3Uglavnom se slažem 6,6 8,6 5,7 4,6 7,0 6,9 5,4Potpuno se slažem 0,8 1,6 0,0 0,6 0,5 1,4 0,0Ne mogu procijeniti 5,1 6,3 2,3 6,4 8,5 4,1 1,8Bez odgovora 0,7 0,4 1,1 0,6 0,5 0,7 0,9

12. Osobe različitog etničkog podrijetla (narodnosti) obogaduju radnu sredinu.Uopde se ne slažem 5,8 7,1 6,3 3,5 6,5 5,5 5,4Uglavnom se ne slažem 6,3 7,8 5,7 4,6 8,0 5,5 5,4Niti se slažem niti ne slažem 36,9 37,6 33,0 39,9 34,3 41,2 30,4Uglavnom se slažem 23,5 21,2 25,0 25,4 25,9 19,9 28,6Potpuno se slažem 18,2 16,1 22,7 16,8 18,9 17,2 19,6Ne mogu procijeniti 8,1 9,8 5,1 8,7 6,0 9,6 8,0Bez odgovora 1,2 0,4 2,3 1,2 0,5 1,0 2,7

13. Lako je razumjeti zahtjeve osoba s invaliditetom da imaju jednaka prava na tržištu rada kao i ostali.Uopde se ne slažem 2,3 2,7 2,3 1,7 2,0 3,1 0,9Uglavnom se ne slažem 4,0 5,1 3,4 2,9 4,5 4,1 2,7Niti se slažem niti ne slažem 17,5 23,9 11,9 13,9 14,9 19,9 16,1Uglavnom se slažem 25,2 23,5 25,0 27,7 29,4 19,6 32,1Potpuno se slažem 44,2 37,6 51,1 46,8 43,8 45,4 42,0Ne mogu procijeniti 5,5 6,7 4,0 5,2 5,0 6,5 3,6Bez odgovora 1,3 0,4 2,3 1,7 0,5 1,4 2,7

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

140

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

39.Imate li prijatelje ili poznanike koji su:

1. osobe različite vjere od VašeDa 88,4 89,0 87,5 88,4 86,1 88,7 92,0Ne 8,6 8,2 8,0 9,8 9,0 9,6 5,4Ne znam 2,6 2,4 4,0 1,7 5,0 1,4 1,8Bez odgovora 0,3 0,4 0,6 0,0 0,0 0,3 0,9

2. osobe s invaliditetomDa 76,3 76,9 77,8 74,0 76,1 77,3 74,1Ne 21,7 21,2 19,3 24,9 22,4 20,6 23,2Ne znam 1,5 1,2 2,3 1,2 1,5 1,4 1,8Bez odgovora 0,5 0,8 0,6 0,0 0,0 0,7 0,9

3. osobe različitog etničkog podrijetla od VašegaDa 86,8 85,1 89,2 86,7 85,6 86,6 89,3Ne 9,6 11,0 6,8 10,4 10,4 9,3 8,9Ne znam 3,3 3,5 3,4 2,9 4,0 3,8 0,9Bez odgovora 0,3 0,4 0,6 0,0 0,0 0,3 0,9

4. homoseksualne osobeDa 30,0 29,0 29,5 31,8 21,9 37,5 25,0Ne 46,2 50,2 45,5 41,0 49,3 44,7 44,6Ne znam 23,3 20,0 24,4 27,2 28,9 17,2 29,5Bez odgovora 0,5 0,8 0,6 0,0 0,0 0,7 0,9

5. osobe starije od 50 godinaDa 96,2 96,1 97,2 95,4 96,0 95,9 97,3Ne 3,5 3,5 2,3 4,6 4,0 3,8 1,8Ne znam 0,3 0,4 0,6 0,0 0,0 0,3 0,9Bez odgovora 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

6. osobe mlađe od 24 godineDa 90,9 89,0 94,9 89,6 90,5 91,4 90,2Ne 8,6 10,6 4,5 9,8 9,5 8,2 8,0Ne znam 0,2 0,0 0,0 0,6 0,0 0,0 0,9Bez odgovora 0,3 0,4 0,6 0,0 0,0 0,3 0,9

40.Imate li među kolegama na poslu:

1. osobe različite vjere od VašeDa 59,1 42,0 65,9 77,5 62,7 53,6 67,0Ne 26,0 45,5 13,6 9,8 24,9 30,6 16,1Ne znam 14,7 12,5 19,9 12,7 12,4 15,8 16,1Bez odgovora 0,2 0,0 0,6 0,0 0,0 0,0 0,9

(nastavak )

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

141

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

40. (nastavak)Imate li među kolegama na poslu:

2. osobe s invaliditetomDa 29,3 12,9 35,8 46,8 30,8 25,8 35,7Ne 66,1 84,7 57,4 47,4 64,2 68,7 62,5Ne znam 4,5 2,0 6,8 5,8 5,0 5,2 1,8Bez odgovora 0,2 0,4 0,0 0,0 0,0 0,3 0,0

3. osobe različitog etničkog podrijetla od VašegaDa 58,8 35,3 73,9 78,0 63,7 51,9 67,9Ne 32,1 52,5 18,2 16,2 31,8 35,7 23,2Ne znam 8,9 11,8 8,0 5,8 4,5 12,0 8,9Bez odgovora 0,2 0,4 0,0 0,0 0,0 0,3 0,0

4. homoseksualne osobeDa 7,5 4,3 8,5 11,0 7,0 8,2 6,3Ne 53,8 71,0 46,0 36,4 54,7 56,0 46,4Ne znam 38,4 23,9 45,5 52,6 37,8 35,4 47,3Bez odgovora 0,3 0,8 0,0 0,0 0,5 0,3 0,0

5. osobe starije od 50 godinaDa 79,5 58,0 93,2 97,1 89,1 71,1 83,9Ne 19,9 41,6 5,1 2,9 10,9 27,8 15,2Ne znam 0,5 0,4 1,1 0,0 0,0 1,0 0,0Bez odgovora 0,2 0,0 0,6 0,0 0,0 0,0 0,9

6. osobe mlađe od 24 godineDa 72,4 60,0 75,6 87,3 79,6 69,1 67,9Ne 26,7 39,2 22,7 12,1 20,4 29,6 30,4Ne znam 0,5 0,4 0,6 0,6 0,0 1,0 0,0Bez odgovora 0,5 0,4 1,1 0,0 0,0 0,3 1,8

41.Imate li među kolegama na poslu prijatelje koji su:

1. osobe različite vjere od VašeDa 51,0 38,0 54,0 67,1 54,2 48,5 51,8Ne 37,4 49,4 33,5 23,7 35,3 38,8 37,5Ne znam 10,9 11,4 12,5 8,7 10,4 11,7 9,8Bez odgovora 0,7 1,2 0,0 0,6 0,0 1,0 0,9

2. osobe s invaliditetomDa 23,5 12,2 26,7 37,0 24,4 20,3 30,4Ne 71,5 82,7 69,3 57,2 71,6 73,9 65,2Ne znam 4,0 3,1 4,0 5,2 4,0 4,1 3,6Bez odgovora 1,0 2,0 0,0 0,6 0,0 1,7 0,9

(nastavak )

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

142

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

41. (nastavak)Imate li među kolegama na poslu prijatelje koji su:

3. osobe različitog etničkog podrijetla od VašegaDa 49,8 31,4 62,5 64,2 52,2 45,0 58,0Ne 41,4 57,3 31,8 27,7 41,3 44,3 33,9Ne znam 7,6 10,2 4,5 6,9 5,5 9,6 6,3Bez odgovora 1,2 1,2 1,1 1,2 1,0 1,0 1,8

4. homoseksualne osobeDa 6,6 4,3 8,5 8,1 6,5 7,9 3,6Ne 62,7 73,7 59,1 50,3 64,2 63,9 57,1Ne znam 29,6 20,4 31,8 41,0 28,9 26,8 38,4Bez odgovora 1,0 1,6 0,6 0,6 0,5 1,4 0,9

5. osobe starije od 50 godinaDa 72,5 53,3 87,5 85,5 80,1 65,3 77,7Ne 26,2 44,7 11,9 13,3 19,9 33,0 19,6Ne znam 0,7 0,8 0,6 0,6 0,0 0,7 1,8Bez odgovora 0,7 1,2 0,0 0,6 0,0 1,0 0,9

6. osobe mlađe od 24 godineDa 57,3 51,8 58,0 64,7 63,2 55,3 51,8Ne 41,1 46,7 40,3 33,5 36,3 43,3 43,8Ne znam 0,8 0,4 1,1 1,2 0,5 0,3 2,7Bez odgovora 0,8 1,2 0,6 0,6 0,0 1,0 1,8

42.Tko bi, prema Vašem mišljenju, trebao rješavati problem diskriminacijena tržištu rada? Navedite tri najvažnija aktera.

1. Državna vlast 66,9 69,0 70,5 60,1 69,2 64,3 69,62. Županijska vlast 7,5 10,2 4,0 6,9 8,0 8,6 3,63. Lokalna vlast 12,3 15,3 9,1 11,0 12,9 12,4 10,74. Institucije pravobranitelja 45,5 37,6 51,7 50,9 41,3 46,7 50,05. Poslodavci sami 47,7 41,2 48,3 56,6 43,8 49,5 50,06. Sindikati 27,3 27,1 26,7 28,3 26,9 27,1 28,67. Hrvatska gospodarska komora 3,5 5,5 1,7 2,3 4,0 3,1 3,68. Hrvatska udruga poslodavaca 14,9 14,1 11,4 19,7 16,9 15,8 8,99. Opdenito udruge i organizacije civilnog društva 20,2 20,8 22,7 16,8 17,9 21,3 21,410. Svaki pojedinac sam za sebe 22,2 22,0 24,4 20,2 16,9 24,7 25,011. Netko drugi 0,3 1,2 0,0 0,0 0,0 1,0 0,012. Bez odgovora 1,2 1,6 0,0 1,7 1,5 0,3 2,7

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

143

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

43.Koliko, prema Vašem mišljenju, ove mjere mogu pridonijeti suzbijanju diskriminacije na tržištu rada?

1. Programi edukacija za zaposlenike i poslodavce o diskriminaciji i njezinom suzbijanju.Uopde ne 2,0 4,3 0,6 0,0 1,0 3,1 0,9Uglavnom ne 8,1 9,0 6,8 8,1 9,5 8,9 3,6Uglavnom da 54,6 50,2 56,8 59,0 60,2 48,8 59,8Izrazito da 26,5 25,1 31,3 23,7 21,9 28,9 28,6Ne znam 8,1 10,2 4,5 8,7 7,0 10,0 5,4Bez odgovora 0,7 1,2 0,0 0,6 0,5 0,3 1,8

2. Poticajne mjere za poslodavce pri zapošljavanju teže zapošljivih skupina radnika (osoba starije dobi,osoba s invaliditetom, žena, pripadnika etničkih ili vjerskih manjina, homoseksualnih osoba…).Uopde ne 2,8 3,9 2,8 1,2 2,5 3,4 1,8Uglavnom ne 7,5 6,7 9,1 6,9 8,5 5,8 9,8Uglavnom da 48,8 47,8 48,3 50,9 47,8 51,5 43,8Izrazito da 31,5 31,0 34,1 29,5 31,8 30,6 33,0Ne znam 8,8 9,8 5,7 10,4 9,0 8,6 8,9Bez odgovora 0,7 0,8 0,0 1,2 0,5 0,0 2,7

3. Veda medijska pozornost problemima diskriminacije na tržištu rada.Uopde ne 4,0 4,7 4,0 2,9 5,0 4,1 1,8Uglavnom ne 6,8 6,7 4,5 9,2 7,0 8,2 2,7Uglavnom da 48,7 48,2 46,0 52,0 45,8 48,8 53,6Izrazito da 32,9 30,6 40,3 28,9 37,3 29,9 33,0Ne znam 7,1 9,0 5,1 6,4 4,5 8,9 7,1Bez odgovora 0,5 0,8 0,0 0,6 0,5 0,0 1,8

4. Strože kazne za prekršitelje odredbi Zakona o suzbijanju diskriminacije.Uopde ne 2,0 2,7 1,7 1,2 2,5 1,7 1,8Uglavnom ne 7,1 7,5 7,4 6,4 6,0 7,2 8,9Uglavnom da 34,8 36,9 28,4 38,2 38,8 33,0 32,1Izrazito da 47,8 42,0 56,8 47,4 46,3 48,1 50,0Ne znam 7,8 10,2 5,7 6,4 6,0 10,0 5,4Bez odgovora 0,5 0,8 0,0 0,6 0,5 0,0 1,8

5. Obvezno informiranje nezaposlenih osobao načinu podnošenja prijava protiv diskriminaciju pri zapošljavanju.Uopde ne 3,3 3,5 1,7 4,6 3,0 4,5 0,9Uglavnom ne 6,6 7,5 6,3 5,8 6,0 7,2 6,3Uglavnom da 43,7 42,4 42,6 46,8 46,3 39,9 49,1Izrazito da 34,9 34,1 39,8 31,2 34,3 36,4 32,1Ne znam 10,6 11,0 9,7 11,0 9,5 11,7 9,8Bez odgovora 0,8 1,6 0,0 0,6 1,0 0,3 1,8

(nastavak )

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

144

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

43. (nastavak)Koliko, prema Vašem mišljenju, ove mjere mogu pridonijeti suzbijanju diskriminacije na tržištu rada?

6. Uvođenje mehanizama potpore i ohrabrivanja žrtava diskriminacije na prijavljivanje djela.Uopde ne 3,1 3,5 2,3 3,5 3,0 4,1 0,9Uglavnom ne 3,3 3,1 1,1 5,8 3,5 3,4 2,7Uglavnom da 43,0 42,7 41,5 45,1 44,3 41,2 45,5Izrazito da 40,2 37,6 46,6 37,6 41,8 38,8 41,1Ne znam 9,6 11,4 8,5 8,1 6,5 12,0 8,9Bez odgovora 0,7 1,6 0,0 0,0 1,0 0,3 0,9

44.Kakvo je Vaše mišljenje o uvođenju obveze zapošljavanja osoba pripadnika pojedinihdruštvenih skupina (osobe s invaliditetom, žene, starije osobe, pripadnici nacionalnih manjina … )po tzv. kvotnom sustavu zapošljavanja (po jedna osoba iz navedenih skupina na određen,zakonom propisan broj zaposlenika):

1. za ženeUopde to ne podržavam 16,4 17,3 15,3 16,2 17,4 18,9 8,0Uglavnom ne podržavam 9,8 9,4 11,9 8,1 8,5 8,6 15,2Niti podržavam, niti ne podržavam 18,7 17,3 15,9 23,7 18,9 18,2 19,6Uglavnom podržavam 23,0 19,2 25,0 26,6 23,4 21,6 25,9Potpuno to podržavam 19,7 20,0 21,0 17,9 20,4 19,6 18,8Ne znam 11,8 15,7 10,8 6,9 10,4 12,7 11,6Bez odgovora 0,7 1,2 0,0 0,6 1,0 0,3 0,9

2. za osobe s invaliditetomUopde to ne podržavam 13,4 13,7 12,5 13,9 15,9 15,5 3,6Uglavnom ne podržavam 8,8 9,4 10,2 6,4 7,0 8,2 13,4Niti podržavam, niti ne podržavam 16,6 18,0 14,2 16,8 15,9 16,2 18,8Uglavnom podržavam 28,3 20,8 31,3 36,4 29,9 25,8 32,1Potpuno to podržavam 20,4 21,2 21,6 17,9 20,4 20,3 20,5Ne znam 11,9 15,7 10,2 8,1 10,0 13,7 10,7Bez odgovora 0,7 1,2 0,0 0,6 1,0 0,3 0,9

3. za osobe starije od 50 godinaUopde to ne podržavam 14,1 14,9 13,1 13,9 14,9 17,2 4,5Uglavnom ne podržavam 8,9 9,8 9,1 7,5 7,5 9,6 9,8Niti podržavam, niti ne podržavam 18,5 18,8 17,0 19,7 18,4 16,8 23,2Uglavnom podržavam 27,3 20,4 30,7 34,1 29,9 23,0 33,9Potpuno to podržavam 18,5 19,2 18,8 17,3 17,9 19,9 16,1Ne znam 11,8 15,3 11,4 6,9 10,4 12,7 11,6Bez odgovora 0,8 1,6 0,0 0,6 1,0 0,7 0,9

(nastavak )

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

145

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

44. (nastavak)Kakvo je Vaše mišljenje o uvođenju obveze zapošljavanja osoba pripadnika pojedinihdruštvenih skupina (osobe s invaliditetom, žene, starije osobe, pripadnici nacionalnih manjina … )po tzv. kvotnom sustavu zapošljavanja (po jedna osoba iz navedenih skupina na određen,zakonom propisan broj zaposlenika):

4. za osobe mlađe od 24 godineUopde to ne podržavam 13,9 13,7 12,5 15,6 15,4 16,5 4,5Uglavnom ne podržavam 9,3 9,4 10,8 7,5 6,0 10,7 11,6Niti podržavam, niti ne podržavam 19,9 19,6 18,2 22,0 20,9 18,6 21,4Uglavnom podržavam 24,2 19,2 29,0 26,6 25,4 21,3 29,5Potpuno to podržavam 20,0 21,2 18,8 19,7 20,9 18,9 21,4Ne znam 12,1 15,7 10,8 8,1 10,4 13,7 10,7Bez odgovora 0,7 1,2 0,0 0,6 1,0 0,3 0,9

5. za pripadnike nacionalnih manjinaUopde to ne podržavam 16,6 17,3 14,8 17,3 16,4 20,3 7,1Uglavnom ne podržavam 9,8 9,4 10,8 9,2 9,0 9,6 11,6Niti podržavam, niti ne podržavam 23,0 21,6 22,7 25,4 25,4 21,3 23,2Uglavnom podržavam 21,4 18,4 24,4 22,5 19,4 19,6 29,5Potpuno to podržavam 16,6 16,5 16,5 16,8 18,4 15,5 16,1Ne znam 11,9 15,7 10,2 8,1 10,4 13,4 10,7Bez odgovora 0,8 1,2 0,6 0,6 1,0 0,3 1,8

6. za osobe nekatoličke vjereUopde to ne podržavam 17,7 18,0 15,9 19,1 18,4 21,0 8,0Uglavnom ne podržavam 8,9 8,6 10,8 7,5 7,0 9,6 10,7Niti podržavam, niti ne podržavam 23,5 21,6 23,3 26,6 25,9 20,6 26,8Uglavnom podržavam 19,7 17,6 21,0 21,4 19,4 18,2 24,1Potpuno to podržavam 17,4 17,3 18,2 16,8 17,9 16,8 17,9Ne znam 11,8 15,3 10,2 8,1 10,0 13,4 10,7Bez odgovora 1,0 1,6 0,6 0,6 1,5 0,3 1,8

45.Biste li u svojoj tvrtki bili spremni predložiti ili podržati uvođenje životopisa bez podataka o:

1. spolu kandidataSigurno ne bih 20,2 21,2 21,6 17,3 19,4 21,3 18,8Vjerojatno ne bih 18,5 17,6 14,8 23,7 18,9 18,9 17,0I bih i ne bih 16,1 16,1 17,6 14,5 14,4 17,2 16,1Vjerojatno bih 19,0 22,0 17,6 16,2 17,9 19,2 20,5Sigurno bih 18,9 16,5 21,0 20,2 20,9 16,8 20,5Ne znam 6,6 5,9 6,8 7,5 7,5 6,2 6,3Bez odgovora 0,7 0,8 0,6 0,6 1,0 0,3 0,9

(nastavak )

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

146

Anketa među POSLODAVCIMA

Cije

li u

zora

k

Do

50

zap

osl

enih

51

-25

0 z

apo

slen

ih

25

1 i

više

zap

osl

enih

Pro

izvo

dn

ja

Trgo

vin

a i u

slu

ge

Drž

avn

a u

pra

va i

javn

i sek

tor

45. (nastavak)Biste li u svojoj tvrtki bili spremni predložiti ili podržati uvođenje životopisa bez podataka o:

2. dobi kandidataSigurno ne bih 19,2 19,2 21,0 17,3 18,4 21,3 15,2Vjerojatno ne bih 19,4 18,8 14,8 24,9 18,4 21,3 16,1I bih i ne bih 16,7 16,5 18,8 15,0 15,9 16,8 17,9Vjerojatno bih 20,5 24,3 21,6 13,9 21,9 18,2 24,1Sigurno bih 17,1 14,1 17,6 20,8 17,9 15,5 19,6Ne znam 6,3 5,9 5,7 7,5 6,5 6,2 6,3Bez odgovora 0,8 1,2 0,6 0,6 1,0 0,7 0,9

Broj ispitanika 604 255 176 173 201 291 112Postotci, maksimalni varijabilitet (+/- %) 4,0 6,1 7,4 7,5 6,9 5,7 9,3

147