Omg Februar

7/26/2019 Omg Februar

1/5

Pojaivai (enhenseri) sadre elemente koje prepoznaju i za koje se

vezujuGeneralni i gen specificni

tf ..................................................................................................................................

.... .

Kod konstruisanja genomskih biblioteka parcijakna digestija se primenjuje da bi sepostiglo .

1. !avesti prednosti kori"#enja kratkih nasuminih prajmera za sintezu c$!Kposredstvom reverzne transkriptaze

2. %ezanost markera je tendencija da se markeri na specifinom lokusu

nasle&uju dominantrno kao posledica mutacije na pojedinanim

hromozomima.

3. 'omatski #elijski hibridi predstavljaju klonalne celijske linije koje poseduju

komletni genom #elija recipijentai nekoliko hromozoma poreklom od celije

domacina. jos za dopuniti obuhvataju somatske #elijske hibride imonohromozomalne #elijskie hibride

4. !avesti osnovne principe fizikog mapiranja primenom tehnike "etanja pohromozomima iz prvog izvuenog klona generi"u probe koje predstavljaju * kraj ione koriste u sledecim ciklusima skrinovanja biblioteke kako bi se izolovali preklapaju#i

klonovi+ pa oni koji se najvi"e preklapaju u * regionu koriste za novu rundu pretraivanja

biblioteke se naziva etanje po hromozomu.

5. ,pigenetiki mehanizmi - daljinska regulacija ekspresije gena uzrokovanahromatinskom strukturom obuhvata

a) Kompeticiju pojaivaa - uti"ivaa

b) potreba alternativnih promotora

c) Klasian pozicioni efekat


2/5

d) /!K editovanje

6. 0bjasniti principe metode za identifikaciju gena u kloniranoj $!K koja se

zasniva na selekciji c$!K pomo#u magnetnih kuglica.

7. Kod ve#ine humanih gena postoji korelacija izme&u veliine gena i veliinenjihovih produkata

a) 1ali broj humanih gena poseduje inrone

b) %eliki geni imaju tendenciju da poseduju velike introne

c) %eliina egzona je zavisna od veliibe gena

d) Kod ve#ine humanih gena postoji korelacija izme&u veliine gena i

veliine njihovih produkata

8. 1olekularno dojagmostike metode za identifikaciju mutacija obuhvataju

-ndirektno testiranje (2gene tracking3) koje podrazumeva analizu vezanih markera

kojima se testira da li je pacijent nasledio od roditelja hromozom koji nosi mutaciju. 0va

metoda se primenjuje kada gen nije kloniran i okarakterisan i koristi se pra#enje

nasle&ivanja mutiranog gena $irektno testiranja koje podrazumeva testiranje $!K pacijenta na prisustvo mutacije.

0vakvo testiranje se primenjuje kada su poznate mutacije u genu uzronik pojave bolesti

9. Komparativna genomska hibridizacija je ..in situ...metoda za identifikaciju

mutacija zasnovana na hibridizaciji (kompetitivni 4-'5)..............................

koja se koristi za detektovanje hromozomskih regiona.......koji su

amplifikovani ili deletirani............................................................. .

10.Genetiki modifikovan organizam je organizam ije su......................

modifikovane intervencijom oveka primenom bilo koje metode koja za

rezultat ima................................................ iz genoma organizama+ na

nain ............................ .

11.!abrojati etika i pravna pitanja koja su proiza"la iz projekta humani genom

Problem 6vlasni"tva6 nad sekvencom humanog genoma

1ogu#nosti patentiranja gena

$ostupnost genetikog testiranja

Genetika diskriminacija


3/5

Podsticanje rasne i etnike diskriminacije

12.!avesti od ega zavisi vrsta strategije koja #e biti primenjena u genskoj

terapiji

Gene augmentation therapy (GAT) Terapija uveavanjem gena

1 Ciljano ubijanje speci!nih elija

" Ciljana inhibicija gens#e e#spresije

$ %ore#cija o&re'ene mutacije

13.0bjasniti osnovne principe terapeutskog kloniranja organizama zasnovanog

na partenogenezi 7 8ehnologija koje se primenjuje da bi se generisalo ivo bi#e kojeposeduje istu nuklearnu $!K kao drugo bi#e7donor

14.!avesti rizike koje nosi proces kloniranja organizama sisara

1 iso#o nee#asan proces (vie o& *+, po#uaja ne &aje viabilno potomstvo)

" %loniranje -ivotinje su !esto .natno vee u pore'enju sa ostalim je&in#ama&ate vrste

%lonirane -ivotinje imaju oslabljen imuni sistem i viso# ri.i# o&in/e#cija0 pojave tumora i mnogih &rugih oboljenja

1 %lonovi imaju #rai -ivotni ve# i !esto u.ro# smrti je nepo.nat

" Anali.a 1 elija placente i jetre #loniranih mieva je po#a.ala &aje /un#cija o#o 2, gena i.menjena (promene nisu re.ultat mutacija vei.menjenog prola e#spresije)

$ 3e/e#ti u ra.voju #loniranih embriona mogu biti posle&ica o&sustvanormalnog procesa imprintinga


4/5

9.0d cega zivisi brzina kojom jednolancani $!K pronala:e svojekomplementarne lance 7 ; ponudjena odgovora

. tandemski ponovljene sekvence spadaju7na zaokruzivanje

14 5ateliti"4 6inisateliti$4 6i#rosateliti

a) umereno ponovljene sekvence 7 mobilni geneti?ki elementi

b) visokorepetativne i tandemski ponovljene sekvence

99.!avesti vrste genetickih markera7mikrosateliti+'8'+,8'+/4@P

9>.0pisati prvu uspesnu gensku terapiju

1 7apo!eta je terapija 124 septembra 1**4 na& pacijent#injom Aanti &e 5ilvom#oja je bolovala o& i.u.etno ret#og recesivnog nasle&nog poremeeja A3A(a&enosine &eaminase &eciency ne&ostata# a&eno.in &e.amina.e)0 toprou.ro#uje te#u imuno&ecijenciju

" Terapija je po&ra.umevala sle&ea !etiri #ora#a8

- %loniranje A3A gena u retrovirusne ve#tore9 :noenje A3A recombinanta u A3A9 T lim/ocite pore#lom i. pacijent#inje9 ;&enti#acija A3A< T elija i njihovo umno-avanje u #ulturi9 ;mplantiranje ovih elija u telo pacijent#inje

;;.Genska terapija7kako sve moze da se blokira transkripcija gena

;.Genska terapija7nacini isporucivanja $!K


5/5

;A./etrovirusi7mane i prednosti

Documents

Omg Februar