novo

sads

ki

Novi Sad • III godina • br. 113 • četvrtak, 13. 4. 2017. • 19 dinara

NaredNi put zajedNo 2025. godiNe

Hristos voskrese za sve HrišćaNe

Funkcioner SPS-a Pavle Budakov

VučićeVa pobeda ubedljiVa,

osporaVanja apsurdna somborski rudnik zlata

2 13. APRIL 2017.

313. APRIL 2017.

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА

digitalizacija.ns.rs

КУЛТУРЕ

4 13. APRIL 2017.

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazoran@gmail.com

Prelomdart group agencija, novi Sad

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

redakciJa marija magdalena idei

Trifunović, isidora Filipov, Jovan Tanurdžić, eržebet marjanov,

ljiljana Budić Stanković redakcija@nsreporter.rs

FoTo-rePorTer

miloš Pavkov

lekTor Biljana rac

iZdavač

lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor Srđan vučurević

direktor@nsreporter.rs

Trg neznanog junaka 4/i, novi Sad,

telefon i faks +381 21 /3824 333 office@lokalmedia.rs

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.

www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm

Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISS.SR-ID 293986823

VučićeVa pobeda ubedljiVa, osporaVaVanja apsurdnaFunkcioner i šef poslaničke grupe SPS-a u Skupštini Vojvodine Pavle Budakovstr. 10/11

Hrist od GolGote do Vaskrsenja

Najveći hrišćanski praznik str. 18/19

otac prota, sin komunista

Vladimir Vrgović: Novi Sad 1944–1969. (2)str. 20/21

okuplja nas ista sloVenska duša

Saradnja novosadskih škola sa Sveslovenskim savezomstr. 26/27

somborski rudnik zlata

Nikola Jokić, NBA zvezda u usponustr. 28/29

noVa pruGa do pešte od junaZapočete nove investicije, završavaju se stare u Vojvodini str. 6/7

sadržaj

kraljeV košmar!

Feljton Vase Kazimirovića Crna ruka (5)str. 24/25

513. APRIL 2017.

četvrtak, 6. aprilMirović primio episkopa banatskog Nikanora

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i episkop banatski Nikanor razgovarali su o saradnji, prioritetnim aktivnostima i budućim planovima Srpske pravoslav-ne eparhije banatske. Mirović je istakao da će Pokrajinska vlada pomoći Eparhiji banatskoj u završetku započetih aktivnosti, koje su od posebne važnosti, naročito kod obnove verskih objekata i u izdavačkoj delatnosti eparhije.Na predlog Eparhije banatske, posebna pažnja biće posvećena i saradnji bolničkih institucija u Banatu, čiji je osnivač Pokrajina, s Eparhijom banatskom. Reč je o stva-ranju mogućnosti za otvaranje kapela u bolničkom okrilju, na zahtev pacijenata.

petak, 7. aprilDodeljene nagrade „Kapetan

Miša Anastasijević”

U organizaciji agencije Media Invent u Mati-ci srpskoj dodeljene su nagrade „Kapetan Miša Anastasijević”. Među 24 laureata za 2016. godi-

nu su privrednici, kompanije, umetnici i novina-ri a nagradu čine plaketa i zlatnik s likom Kape-

tana Miše.Između ostalih, nagradu su dobili: ministarka

Ana Brnabić, pesnik Matija Bećković, novinarka RTS-a Tamara Grujić, Energotehnika – Južna

Bačka, Geting grupa iz Beograda...Cilj projekta Put ka vrhu, u okviru kog se i dode-ljuju nagrade, jeste afirmacija privrednog stva-ralaštva, preduzetničke kulture i društvenih

vrednosti u celini.

sreda 12. april

Vojvodina i Zvezda za odbojkašku titulu Finalne utakmice plej-ofa Prvenstva Srbije u odbojci počinju u četvrtak u No-vom Sadu susretom između Vojvodine i Crvene zvez-de. Naredna se takođe igra u našem gradu u ponede-ljak, a zatim se serija seli u Beograd. Treća utakmica je na rasporedu 20. aprila, a zatim se, ako treba, igraju četvrta takođe u Beogradu 23. aprila, a majstorica bi se igrala 26. aprila ponovo u Novom Sadu.Voša je bila najboljia u ligaš-kom delu i zato ima pred-nost domaćeg terena u od-lučujućoj utakmici.

nedelja, 9. april

Na Drini ćuprija pobednik 67. FPPV

Predstava „Na Drini ćuprija” Srpskog na-rodnog pozorišta iz Novog Sada, u režiji i adaptaciji Kokana Mladenovića, pobednik je 67. Festivala profesionalnih pozorišta

Vojvodine, kao i drugog teatarskog festiva-la Pozorišno proleće. Žiri festivala, kojem je predsedavala Dragana Varagić, a članice su bile Vladislava Fekete i Smiljka Seljin,

doneo je tu odluku jednoglasno.Nagradu za najbolju predstavu za decu

u celini dobila je predstava „Allegro con brio” Dečjeg pozorišta iz Subotice, u režiji Jevgenija Ibragimova. Za najboljeg glumca

proglašen je Arpad Mesaroš za ulogu Crnog u predstavi „Crni” Roberta Lenarda, No-vosadskog pozorišta (Újvidéki Színház), u

režiji Žanka Tomića.

ponedeljak, 10. aprilFruškogorski maraton

22. i 23. aprila

Jubilarni 40. planinarski maraton na Fruškoj gori biće održan za vikend, 22.

i 23. aprila, a organizatori očekuju da nadmaše rekord po brojnosti. Pred-sednik Skupštine Grada Novog Sada

Zdravko Jelušić pozvao je Novosađane i Novosađanke, ali i sve ljubitelje prirode da 22. aprila dođu na Frušku goru, da s decom dođu u prirodu, promene svoju

dnevnu rutinu i vrate se kući ispunjeni zadovoljstvom.

Kotizacija na stazama do 49 kilometara iznosi 200 dinara. Za ostale staze iznos zavisi od odabira same staze, ali u nju

ulaze i smeštaj i hrana.

subota, 8. april

Vučević: Široka pomoć najugroženijima

Sajam usluga socijalne zaštite koji orga-nizuju Ministarstvo za rad, zapošljavanje,

boračka i socijalna pitanja i Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demo-

grafiju i ravnopravnost polova odražan je na Spensu.

– Sajam prikazuje koliko je velik broj ljudi i organizacija uključenih u sistem soci-jalne zaštite koja se ne može usko po-

smatrati kao rad narodnih kuhinja. To je mnogo širi korpus aktivnosti republike, pokrajine i lokalnih samouprava, a pre

svega udruženja koja su svoj rad usmerila na pomoć drugima – naglasio je gradona-

čelnik Miloš Vučević. Uz njega Sajam je otvorio i ministar za

rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pi-tanja Aleksandar Vulin.

utorak, 11. aprilNomus sa svetskim imenima

Od 20. do 28. aprila na pet me-sta odvijaće se program 37. Nomusa, na kome učestvuje nekoliko najvećih umetnika i ansambala iz Srbije, Velike Britanije, Nemačke, Poljske, Mađarske, SAD, Izraela, Fran-cuske i Slovačke. Otvaraju ga Fredi Kemf i Vojvođanski simfonijski orkestar, a zatim nastupaju Stefan Milenković i Simfonijski orkestar Aka-demije umetnosti u Novom Sadu, Vladimir Labat Rovnjev sa svetskom premijerom dela „Svečulni tragovi svetlosti”...Nomus izlazi iz grada, tri kon-certa biće održana u Beogradu u Kolarčevoj zadužbini te na Somborskim muzičkim veče-rima.

6 13. APRIL 2017.

Započete nove investicije, završavaju se stare u Vojvodini

– Toliko će Vojvodina imati inve-sticija i novca u putevima i u žele-znici. Nadam se da je to osnova da severna srpska pokrajina konačno ponovo bude najrazvijenija, kao što je to nekada bilo – rekla je Mihajlovi-ćeva nakon sastanka s predsednikom Pokrajinske vlade Igorom Mirovićem u Banovini početkom godine.

Tako su prošle nedelje i započeti radovi na obnovi puta između Kaća i Zrenjanina dugog 24 kilometra. Radi se o najkraćoj i najfrekventni-joj saobraćajnici između Novog Sada i Zrenjanina koja je veoma zapušte-na iako tom deonicom dnevno pro-lazi oko 8.000 automobila i 500 au-tobusa i kamiona. Investicija vredna 761 milion dinara omogućiće bezbe-dan saobraćaj na tom putu od marta 2018. godine, kad je rok za završetak radova.

Domaći izvođač. Početak po-pravke puta kod Žabaljske raskrsni-ce prošle nedelje su obišli Zorana Mihajlović, ministarka građevinar-stva, saobraćaja i infrastrukture, ministar privrede Goran Knežević i v. d. direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak.

– Ovo je veliki projekat rehabilita-cije svih puteva u Srbiji – rekla je tom prilikom novinarima Zorana Mihaj-lović dodajući da kad kaže „svih”, računa na 1.100 kilometara puteva i 400 miliona evra koliko Srbija troši za rehabilitaciju ovih puteva.

Radovi na pomenutoj deonici izvo-de se u okviru projekta „Rehabilitaci-je saobraćaja i unapređenja bezbed-nosti saobraćaja”, koji se finansira iz kredita Svetske banke, Evropske in-vesticione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i budžeta Republike Srbije. Vrednost ugovorenih radova na putu između Kaća i Zrenjanina iznosi 761 milion dinara, a izvođač radova je kompanija „Vojput” a. d. Subotica.

Grebenski put. Ministarka je najavila i novinu u održavanju pute-va u Srbiji. Kako je navela, za razliku od prakse koja je važila u prethodnih 15 godina, umesto starih ugovora od ove godine će biti raspisani tenderi, tj. javni pozivi za održavanje puteva da bismo dobili što kvalitetnije pu-teve.

U međuvremenu je počela i obno-va Grebenskog puta, koji je poznat i kao Partizanski put na Fruškoj gori. Radovi se sad izvode između Iriškog venca i hotela „Norcev”. Vrednost projekta je oko 50 miliona dinara, sredstva za njegovu realizaciju su, preko Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine, dodeljena Opštini Irig.

Ta deonica prema planovima treba

Prošle nedelje započeti su radovi na obnovi puta između Kaća i Zrenjanina dugog 24 kilometra,

kojim dnevno prolazi oko 8.000 automobila i 500 autobusa i kamiona

Nova pruga doPešte od juna

Autor: Eržebet Marjanov

U Vojvodini se po-pravljaju putevi, renoviraju se škole i bolnice, otvaraju se nova gradilišta. U nadi da nećemo imati nove Skadre

na Bojani kao u prošlosti, može se primetiti da u proteklih 25 godina nije bilo toliko novih projekata i za-početih investicija koliko ih ima sada. Niti su prethodne republičke vlade

bile spremne da otvore kasu kako bi u nedostatku zakona o finansiranju Vojvodine uložile onoliko koliko po-krajini po Ustavu pripada.

Razvijanje pokrajine. Kada se sabere vrednost svih projekata koje smo pokrenuli i koje ćemo ra-diti u Vojvodini u naredne dve godi-ne, iznos je 1,2 milijarde evra, kaže potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.

713. APRIL 2017.

da bude završena u narednih nekoli-ko nedelja, kad će, kako je to najavio Mirović, obnova biti nastavljena na sledećoj deonici Grebenskog puta.

– Pripremamo projekat i za nasta-vak obnove puta, od hotela „Norcev” do Banstola, i verujem da će se to raditi naredne godine. Pošto su, po dogovoru Pokrajinske vlade s Mini-starstvom saobraćaja, Putevi Srbije preuzeli da obnove deonicu držav-nog puta od Banstola do Sremskih Karlovaca, tako ćemo, u narednih godinu dana, zaokružiti ovaj putni deo na Grebenskom putu – rekao je Mirović.

Na redu je Irig. Rekonstrukci-jom Grebenskog puta biće omoguće-na bolja povezanost između inđijske i iriške opštine i obezbeđen bezbed-niji put ka izletištima i manastirima Fruške gore. Grebenski put se prote-že gredom Fruške gore u dužini od oko 57 kilometara. Posebno je važan za izletnike i ljubitelje Fruške gore, kao i za razvoj turizma u tom kraju.

Za njegovu kompletnu obnovu, de-onicu po deonicu, biće, kako se oce-njuje, potrebne godine i zajednički napori. Mirović je naglasio i to da nema dovoljno adekvatnih objeka-ta na Fruškoj gori i da se nada da će ulaganje u rekonstrukciju Greben-skog puta privući i privatne inicija-tive koje će doprineti razvoju ovog dela Srema.

Na pomolu je realizacija i drugih projekata u Opštini Irig. Pokrajinska vlada je, naime, ove godine izdvojila sredstva za nekoliko važnih projeka-ta, među kojima su i uređenje rodne kuće Borislava Mihajlovića Mihiza, objekat stare Kasine, sanacija krova na predškolskoj ustanovi.

Ta opština ranijih godina nije dobijala mnogo sredstava, ali se ta praksa menja, kako je Mirović naja-vio, jer će Pokrajinska vlada u sarad-nji s lokalnom samoupravom zajed-nički raditi na pripremi i realizaciji i drugih projekata koji treba da dopri-nesu da iriška opština počne da sti-že razvijenije opštine u Sremskom okrugu.

Nov Žeželj. Najavljen je i završe-tak Žeželjevog mosta. On bi trebalo da bude u funkciji od 25. novembra, kad proslavljamo Dan prisajedinjenja Vojvodine matici Srbiji. Tad će, pre-ma planovima, simbolično biti pono-vo uspostavljen saobraćaj preko mo-sta, između bačke i sremske strane. Mirović je ranije rekao da se radovi na mostu odvijaju prema dinamici koja je utvrđena i da je termin zavr-šetka radova preciziran za novembar ove godine.

Prema njegovim rečima, plan da

se radovi završe do sredine novem-bra zasad se sprovodi neometano. Je-dina nepoznanica je vodostaj u tre-nutku kad je već praktično završen centralni stub i kad se budu navla-čile obe konstrukcije mosta i s leve i s desne strane. Sva druga tehnička i finansijska pitanja su, kako je Mi-rović naglasio, rešena još prošle go-dine zajedničkim zalaganjem Mini-starstva, Pokrajinske vlade i Grada Novog Sada.

Dva koloseka. Ugovori o pristu-pnim saobraćajnicama su potpisani i date su određene garancije. Taj posao nadziru Grad Novi Sad i gradonačel-nik Miloš Vučević. Izgradnja pristu-pnih saobraćajnica počeće kad se obe konstrukcije mosta i s jedne i druge obale navuku na centralni stub.

U planu je da se spajanje mosta na-bacivanjem obe konstrukcije, s leve i s desne strane, na centralni stub izvede u maju. Nov Žeželjev most biće dug 474 metra, imaće dva žele-znička koloseka, dve saobraćajne tra-ke za drumski saobraćaj i dve bicikli-stičko-pešačke staze.

Kraj radova 2021. Rekonstruk-cija prve deonice pruge između Be-ograda i Budimpešte počeće u no-vembru, osim dela između Stare Pazove i Novog Sada, čija obnova počinje u junu, najavio je držav-ni sekretar u Ministarstvu građe-vinarstva i infrastrukture Imre Kern. Poslovi će trajati oko četiri godine.

– Mađarska takođe namerava da do kraja 2021. završi svoj deo pruge, a mi se nadamo da ćemo to učiniti nešto ranije – rekao je Kern.

Gradnja pruge Budimpešta–Beo-grad imaće tri faze. Prva je od Be-ograda do Stare Pazove u dužini od 30 kilometara i nju će raditi Kinezi. Druga faza je pruga Stara Pazova – Novi Sad, koju će iz kredita izgra-diti ruska kompanija RZD, a za tre-ću fazu od 107 kilometara od Novog Sada do Subotice još se pregovara s Kinezima. Ovom prugom i teretni vozovi će moći da idu velikim brzi-nama i neće se više ukrštati u po-jedinim manjim stanicama, već će zahvaljujući dvojnom koloseku biti direktno prohodni.

U planu je da se

spajanje novog Že-

željevog mosta,

tj. naba-civanje

obe kon-strukci-je, s leve i s desne

strane, na centralni

stub izve-de nared-nog me-

seca

8 13. APRIL 2017.

nsreporter.rs

913. APRIL 2017.

Već desetak dana traju protestne šet-nje u Novom Sadu i drugim grado-vima Srbije. Pored nezadovoljstva

izbornim postupkom i rezultatima, pre-težno mlađi Novosađani, studenti i sred-njoškolci, svakog dana ističu razne parole koje je teško smestiti u zajednički kon-tekst. Među više hiljada demonstranata vide se transparenti za natpisima: „Protiv diktature kapitala”, „Dole mere štednje”, „Stop”, „Protiv sistema”... Ispred zgrade RTV uzvikivali su parole: „Hoćemo uživo”, „Hoćemo ostavke”... U utorak je održan i minut ćutanja za ubijenog Slavka Ćuruviju, a neke od parola bile su „Vratite i penzije” i

„Slobodna Srbija” te transparenti „RIKnu-la država”, „Ovako se voli Srbija”...

U međuvremenu premijer Srbije Alek-sandar Vučić poručio je da je spreman da razgovara s predstavnicima demonstra-nata.

– Sa svima uvek razgovoram i sve razu-mem. Samo hoću da znam s kim razgova-ram. Da razgovaramo o našoj ekonomiji, obrazovanju kao ključnim temama. Haj-de da vidimo šta je to što smo pokrenuli i šta možemo da uradimo za to. Toleri-sao sam sve moguće uvrede i ni na jednu jedinu uvredu nisam odgovorio – rekao je Vučić.

Protestne novosadske večeri

Skupština AP Vojvodine na 11. sednici u ovom sazivu raz-matrala je izveštaj o prošlo-godišnjem radu pokrajinskog ombudsmana i Zavoda za rav-nopravnost polova. Pokrajin-ski ombudsman Zoran Pavlo-

vić izneo je nepravilnosti iz rada organa uprave i pritužbe građane koje su mu stigle, s predlozima kako da se greške isprave.

Izveštaj je prihvaćen, ali je većina govor-nika navela da je suviše uopšten i dosta tanji

nego ranijih godina. S druge strane, tome se ne treba ni čuditi jer iz godinu u godinu pada interesovanje građana za zaštitnika građana i njegovu pomoć, kako na gradskom tako i na pokrajinskom i republičkom planu. Radikali su zatražili da se sam naziv ombud-sman izmeni i uskladi s Ustavom Srbije koji poznaje jedino zaštitnika građana.

Velikom većinom doneta je odluka o do-nošenju Prostornog plana područja posebne namena mreže koridora saobraćajne infra-strukture na osnovnom pravcu državnog

puta prvog reda broj 24 Subotica–Zrenja-nin–Kovin.

Poslanička grupa Alternativa za Vojvodi-nu dobila je još dva člana jer im je pristupio Borislav Novaković, koji je napustio je klupe Demokratske stranke, te Zlata Delić, koja je na prethodnoj sednici napustila vladajuću koaliciju.

Poslanici pokreta Dosta je bilo sedeli su u skupštinskim klupama, ali zbog situacije u društvu, kako su objasnili, nisu ništa go-vorili niti su dizali ruke.

Održana 11. Sednica POkrajinSke SkuPštine

Prihvaćen izveštaj ombudsmana

Funkcioner i šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije u Skupštini Vojvodine dr Pavle Budakov, ocenjujući izborne rezultate i nezado-voljstvo povodom njih, kaže za Novosadski reporter da

politička nestabilnost koja postoji u poje-dinim državama u okruženju ne treba da bude recept za davanje signala za prelivanje tih stvari na naše prostore. Jer to bi dovelo u pitanje dalji ekonomski razvoj u periodu kada smo u dobroj meri stali na noge.

Kako vidite postizborna dešavanja?– Sad nam je potrebna politička stabilnost

kako bismo mogli ići dalje. Ne verujem da to nije interes i tih ljudi koji sad protestuju, jer su i oni građani ove države. Treba, da-kle, celu situaciju staviti u racionalne okvire, ne sporeći pritom pravo ljudima da iskažu svoje mišljenje, ali zahtevi koji se postavlja-ju moraju biti logični. Jer, recimo, zahtev za promenom izbornog sistema u smislu sad ili nikad, traži vreme. Izborni sistem je regu-lisan zakonom i ne može se promeniti od danas do sutra. Ima zahteva i za uvođenje elektronskog glasanja, što je i u redu, ali i to traži vreme. Isto tako želim da istaknem da ovi protesti ne smeju da nas vrate u prošlost, 2000. godina ne sme nam se ponoviti.

Smatrate li da su izborni rezulta-ti pravi razlog nezadovoljstva u Novom Sadu i Beogradu?

– Teško je suditi o tome šta je prava pri-roda tih protesta. Fakat je da svi imaju pra-

vo da iskažu svoje mišljenje i nezadovoljstvo svojom pozicijom ili zbog toga što su izgubili posao, ili zato što su nezadovoljni privatiza-cijom i tako dalje. To se dešava. Sve to može da ide dotle dok ne ugrožava demokratsko pravo ljudi koji imaju drugačije mišljenje i ne učestvuju u protestima, da na miru obavljaju svoje obaveze. Drugo, na protestima ne sme biti nikakvog nasilja, čini mi se da dosad toga nije ni bilo, nadajmo se da ga neće ni biti. Svi protesti javne prirode moraju biti najavlje-ni. Možda će neko reći da je to tehničko pi-tanje, ali nije. Protesti moraju biti najavljeni i moraju biti odobreni. Mora da se zna kad i gde se dešavaju i koliko dugo traju. Jer se blokira saobraćaj i ugrožava pravo onih koji ne učestvuju u protestima da obavljaju svoje obaveze. Nadam se da će ljudi koji protestuju shvatiti da ne se može osporavati ono što je jasno kao dan. A to je da svi kandidati nemaju zajedno toliko glasova koliko ima Aleksandar Vučić. Razlika je tolika da čak i da su se po-javile greške, one ne mogu da promene kraj-nji rezultat. Prema tome, osporavati izbore, osporavati brojanje glasačkih listića stvarno je apsurdno. Ako se smatra da je negde bilo nepravilnosti, treba podneti prigovor kao što je to i učinjeno u nekim slučajevima. RIK to u određenom periodu mora da reši.

Šta su po vama pokazali ovi izbori?– Ovakav rezultat kakav je postigao zajed-

nički kandidat Aleksandar Vučić, a želim da kažem da je doprinos SPS-a kao i svih ostalih partija u tome znatan, pokazao je želju veći-ne građana da se održi politička stabilnost i

kurs koji je dosad vođen. Kad to kažem, mi-slim na maksimalne dobre odnose sa zemlja-ma u okruženju, nastavak evropskog puta, vojnu neutralnost Srbije, dobar balans koji ima Srbija između istočnih i zapadnih drža-va. Građani su takođe pokazali da žele da se stvari i dalje reformišu kako bismo što pre, pošto smo izašli iz one najgore faze, pobolj-šali opšte uslove života. Evo, imamo izveštaj MMF-a, Svetske banke i Evropske banke za obnovu da je očekivani rast bruto nacional-nog dohotka tri odsto. Nije to još dovoljno, biće i više, ali u odnosu na to gde smo bili, to je zadovoljavajuće. Ovi izbori su pokaza-li i da su pojedini predsednički kandidati, predsednici stranaka, dobili minoran broj glasova, manje nego što njihove partije do-bijaju na parlamentarnim izborima. Mislim da bi oni trebalo da razmisle o svojoj daljoj političkoj karijeri, zato što sama činjenica o broju dobijenih glasova šteti toj partiji koja ih je kandidovala, a s druge strane, nama tre-ba opozicija koja će iskazati svoja mišljenja i kritikovati kroz demokratski sistem, kao što je to potrebno svakoj demokratskoj državi.

Kako komentarišete rezultate pred-sedničkih izbora u Vojvodini?

– Ako posmatramo isključivo Vojvodinu, ti rezultati su negde u okviru proseka po-stignutih rezultata na republičkom nivou, s tim da postoje određene varijacije. Ima, naime, opština u Vojvodini u kojima je naš zajednički kandidat Aleksandar Vučić osvo-jio vrlo velik broj glasova, iznad republičkog proseka. Takav je slučaj, primera radi, u Ki-kindi, pominjem Kikindu jer sam iz Kikin-de, gde je njegova podrška bila 61 odsto. S druge strane, postoje sredine gde je to bilo obrnuto, poput Sente. Posebno bih hteo da istaknem da je u sredinama gde su nacio-nalne manjine, Vučić ostvario vrlo dobar rezultat.

Kako vidite te rezultete?

10 13. APRIL 2017.

Funkcioner i šeF poslaničke grupe sps-a

u skupštini VojVodine pavle Budakov

VučićeVa poBeda uBedljiVa,

osporavanja apsurdnaNadam se da će ljudi koji protestuju shvatiti da se ne

može osporavati ono što je jasno kao dan a to je da svi kandidati nemaju zajedno toliko glasova koliko ima novi

predsednik državeAutor: eržebet Marjanov Foto: Miloš pavkov

1113. APRIL 2017.

– Nacionalne manjine su pokazale veliku odgovornost, pokazale su da Srbiju doživ-ljavaju kao svoju domovinu. Izdvojio bih mađarsku nacionalnu zajednicu, gde su re-zultati stvarno zadivljujući. Mislim da je tu veliku ulogu odigrao Savez vojvođanskih Mađara jasno iskazanim stavovima i opre-deljenjem. Na kraju krajeva, smatram da je vrlo bitno uticalo na njihovo opredeljenje to što su poboljšani odnosi između Srbije i Mađarske. Ti odnosi su stvarno na viskom nivou i pokazuju uzajamno razumevanje. Mislim da će to doprineti i našem evrop-skom putu s obzirom na to da je Mađarska u Evropskoj uniji. Smatram takođe značaj-nim da je u gradskim sredinama u Vojvo-dini, koje su bile uporište drugih stranaka, Vučić osvojio vrlo visok procenat glasova, oko 55 odsto. Takva je situacija u Suboti-ci, Somboru, ali ne možemo preterano biti zadovoljni sa 44 odsto osvojenih glasova u Novom Sadu.

Po vašoj oceni, koji su razlozi za sla-bije izborne rezultate u Novom Sadu?

– Pre svega, Novi Sad nikad nije bio po-sebno uporište ni Srpske napredne stranke ni Socijalističke partije Srbije poslednjih go-dina. Ranije da, što se tiče SPS-a da, ali po-slednjih godina ne. Očigledno je da se ovde stvorila atmosfera da su potrebne promene. Bez obzira na sve one dobre stvari koje su učinjene u Novom Sadu, izborni rezultat je za desetak procenata ispod proseka. Mislim da bi svi oni koji su bili u vladajućoj većini, čiji je zajednički kandidat bio Aleksandar Vučić, imajući u vidu buduće izbore, u No-vom Sadu trebalo ukažu građanima na sve ono što je dobro učinjeno da na taj način po-boljšamo rezultat na budućim izborima.

Ima određenih mišljenja da je na re-zultat u Novom Sadu delom uticao SPS, koji se ponašao, kako to analitičari kažu, opušteno. Šta mislite o tome?

– Bilo je dosta razgovora pre izbora o tome da li SPS kao državotvorna partija, koja po-stoji od začetka višestranačja u Srbiji, tre-ba da ima svog kandidata. Deo članstva je smatrao da je neophodno da SPS ima svog predsedničkog kandidata i da bi taj kandi-dat trebalo da bude Ivica Dačić. To se ne može argumentovano osporavati. Međutim, ukupna situacija je takva da u Srbiji posto-ji u ovom trenutku osoba koja ima najveću političku težinu, a to je Aleksandar Vučić. Njegovim izborom se osigurava i politička stabilnost, nastavak reformi i ekonomsko poboljšanje situacije. Imajući sve to u vidu, mi smo u vrhu partije na predlog Ivice Da-čića – koji je predlog dao predsedništvu, a zatim predlog izneo glavnom odboru – jed-noglasno odlučili da je za državne interese bolje da SPS podrži zajedničkog kandidata Aleksandra Vučića nego da izađe na izbore sa svojim kandidatom. To je bio naš zvaničan stav za koji su se odlučili partijski organi.

Kako je ta odluka primljena u član-stvu?

– Dosta teško proveriti da li su svi čla-novi SPS-a i simpatizeri partije u dovoljnoj meri razumeli taj razlog i da li smo mi koji smo na funkcijama u partiji na pravi način

taj stav i objasnili. Mi smo pokušavali da ga objasnimo, međutim, kod pojedinih lju-di to je izazivalo neku situaciju da smo mi na određen način bili zakinuti time što ni-smo imali predsedničkog kandidata. Među-tim, citiraću samo ono što je Dačić rekao na predizbornoj konvenciji u Novom Sadu: „Onaj ko hoće da glasa za mene, neka glasa za Vučića, jer time glasa za Srbiju”. To je bila u stvari suština poruke. Jer bi eventualni ulazak u drugi krug predsedničkih izbora izazvao mnogo problema. Vidimo da i sad kad je situacija kristalno jasna, kad je izbo-re dobio Vučić na ubedljiv način koji, rekao bih, nije zabeležen od devedesetih godina, postoji osporavanje izbornih rezultata. Bilo je čak i javnog brojanja glasačkih listića, ne sećam se da je toga ikad bilo. To pokazuje da je prigovor na neregularnost izbora bio neutemeljen, ali sam za to da se prigovori provere.

U opštinama Vrbas, Odžaci i Kovin 23. aprila biće održani lokalni izbori, šta očekujete?

– U svim tim opštinama smo oformili iz-borne štabove, angažovali smo jedan broj na-ših najboljih aktivista koje predvode ljudi iz vrha opštinskih odbora. Očekujemo da posti-gnemo dobar rezultat, naročito u Vrbasu, jer je na neki način uvek bio simbol SPS-a, tako da u Vrbasu imamo dobro uporište. Bilo bi vrlo dobro zbog ukupne situacije i ukupne političke stabilnosti da predizborna kampa-nja protekne u korektnoj atmosferi kako bi građani mogli slobodno i mirno da se opre-dele za one koje smatraju da će ih najbolje predstavljati u narednom periodu. Očekujem da SPS postigne dobar rezultat u sve tri op-štine, mi ćemo se maksimalno angažovati, mislim da će se i sam vrh partije angažovati dajući podršku na predizbornim konvenci-jama. Tako da s optimizmom očekujemo 23. april.

Nacionalne manjine su pokazale veliku odgovornost, pokazale su da Srbiju doživljavaju kao svoju domovinu. Izdvojio bih mađarsku nacionalnu zajednicu, gde su rezultati stvarno zadivljujući

12 13. APRIL 2017.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vu-čević potpisao je poseban kolektivni ugovor za javna komunalna predu-

zeća i druga javna preduzeća Grada No-vog Sada s tri reprezentativna sindikata. U ime Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Novog Sada ugovor je potpisao Zoran Radosavljević, za Granski sindikat javnih saobraćajnih i komunalnih delatnosti Nezavisnost – Regionalno pove-reništvo Novi Sad potpisnik je bio Obrad Tepić, a predstavnik Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije u

Novom Sadu bio je Miladin Dragaš.Tim kolektivnim ugovorom uređena su

prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa u javnim komunalnim i drugim javnim preduzećima.

– Nastavljamo ekonomsko-socijalni dija-log Grada s reprezentativnim sindikatima u javnim i javnim komunalnim preduzeći-ma. Želim da zahvalim ljudima s kojima us-pešno, kroz otvoren dijalog, sarađujemo već pet godina, a ovo je treći posebni kolektivni ugovor koji potpisujemo s preduzećima čiji je osnivač Grad – rekao je Vučević.

Ugovor JKP-a i reprezentativnih sindikata

Privredna komora Vojvodine potpisala je dva značajna dokumenta o sarad-nji s Privrednom komorom Arad iz

Rumunije i Vojvođanskim metalskim kla-sterom.

– Zajedničkim snagama obeju komora pro-movisaćemo ekonomsku i socijalnu sarad-nju između naših članova u Srbiji i Rumu-niji. Pomoći ćemo u pronalaženju pogodnih partnera za saradnju na poljima trgovine, privrede, industrije, poljoprivrede, na polju investiranja, turizma, transporta, osigura-nja, industrijske i ekonomske zone, nauka i tehnologije... – najavili su predsednik PKV Boško Vučurević i predsednik PKA George Sečulić.

Delegacija PKV sastala se i s predsedni-kom Županije Arad Justinom Čonkom, iz-vršnim direktorom Andrei Andom i šefom sektora za odnose s inostranstvom Konsue-lom Pop, a posle svečanog potpisivanja spo-razuma, predstavnici PKV obišli su u Aradu fabriku vagona Astra rail i fabriku name-štaja Kota.

Predsednik PKV Vučurević s menadže-rom Vojvođanskog metalskog klastera Zo-ranom Pekezom potpisao je memorandum o saradnji, čime je uspostavljena osnova za trajnu i kontinuiranu saradnju.

– Cilj nam je dugoročna saradnja, raz-mena informacija, kao i jačanje poslovnih veza, zajedničkih ulaganja i poslovno-teh-ničke saradnje samih institucija i njihovih članica. Zajedničkim snagama učestvova-ćemo u pripremi i realizaciji projekta fi-nansiranih iz fondova EU, ali i u inicijativa-ma koje se odnose na promociju metalskog sektora, organizovaćemo različite privred-ne manifestacije kako bismo omogućili us-postavljanje direktnih poslovnih kontakata i stvaranje privrednog ambijenta i dodat-no jačanje metalskog sektora – najavio je Vučurević.

Kako je istakao menadžer VMC Pekez,

ovaj klaster danas ima 150 članova, koji u Vojvodini zapošljavaju preko 8.000 ljudi, prošle godine izvoz je bio vredan preko 230 miliona evra, dok je bruto prihod 600 mi-liona evra.

– Metalski sektor dokazao je da je vitalan i da raste iz dana u dan. To pokazuju svi para-metri, i kapaciteti, tehnologije, broj zaposle-nih, neto izvoz, koji predstavljaju i perspek-tivu koju ovaj sektor privrede ima. Saradnja

između PKV i VMC postoji odavno, a ovaj memorandum će tu saradnju pospešiti i ka-nalisati kako bi efekti tog zajedničkog rada bili još bolji i dugotrajniji – rekao je Pekez.

Sektor metalne industrije značajan je či-nilac privrede AP Vojvodine. To je sektor u kojem je registrovano oko 2.000 preduzeća s više od 20.000 zaposlenih i izvozom pre-ko milijarde dolara prošle godine, istakao je Vučurević.

Novi poslovni partneri PKVAutor: Miloš Dukić

Saradnja S rumunima i VojVođanSkim metalSkim klaSterom

� 1313. APRIL 2017.

Tokom govora prodekana za među-narodnu saradnju dr Bojana Tubića i kratkog upoznavanja maturana-ta s Pravnim fakultetom, začuo se pucanj iz dvorišta. Počela je cika, vriska i metež. Kada su okupljeni shvatili da je pištolj opalio napolju,

svi su istrčali iz sale u dvorište da vide šta se dogo-dilo. Na zemlji je ležao nepokretan, krvav momak. Nastala je blaga panika, na sreću, ne i stvarna jer je sve bilo dobro organizovano.

Tržišna utakmica. Veoma brzo na licu me-sta našla se i policija, koja je spremno reagovala uhapsivši ubrzo drugog, sumnjivog mladića pošto se vrzmao u blizini nemilog događaja. Pojavio se i javni tužilac, forenzičari i cela situacija delovala je stvarno za maturante koji su ćutke gledali ra-zvoj događaja.

– Bila je to u stvari odlična simulacija ubistva i želja nastavnog kolektiva Pravnog fakulteta da što verodostojnije prikaže potencijalnim studentima s čime se mogu suočiti u životu ukoliko diplomiraju prava i šta ih profesionalno čeka u stvarnom svetu.

S obzirom na stvarnu situaciju i na trenutnu po-nudu na tržišitu, važno je da neko ko sutra upiše fakultet može da očekuje da će naći posao i da će biti konkurentan. Zato smo maturantima pripre-mili vežbu za Dan otvorenih vrata i pokazali im u kojim se sve ulogama diplomirani pravnik može naći, i to samo kada je u pitanju krivično-pravni aspekt – rekao je asistent Pravnog fakulteta Mi-lan Milutin.

Teorija i praksa. Budućim brucošima ceo postupak istrage objasnio je javni tužilac. Videli su kako na terenu deluju forenzičari, a predstav-ljen im je i dalji tok pretresa, saslušanje okrivlje-nog i suđenje, naravno, u skraćenoj verziji.

– Maturanti su imali priliku da kroz simulaciju ubistva praktično dožive svoj posao, a naš zada-tak je da im tokom studiranja damo teoretska sa-znanja. Jer je naša prevashodna funkcija teorijski pristup. Zato smo na prezentaciji našeg fakulteta organizovali za srednjoškolce predavanje profeso-ra Ristivojevića o temi nužne odbrane i simulaci-ju postupka izdavanja dozvole za držanje oružja – kazao je Milan Milutin.

Praksa je pokazala da ovakvim otvorenim pri-stupom prema potencijalnim studentima fakulteti mogu da privuku veliki broj zainteresovanih.

Razmena studenata. Međutim, većina matu-ranata koji su bili na Danu otvrenih vrata Pravnog fakulteta nije bila u dilemi hoće li odabrati ovaj ili neki drugi fakultet, nego su više razmišljali o smeru. To znači da su odluku već doneli, samo čekaju jun i upisni rok.

Prodekan za međunarodnu saradnju maturanti-ma je objasnio i to da će svoje školovanje na trećoj ili četvrtoj godini moći da provedu i u inostran-stvu.

Praksa ovog fakulteta je razmena studenata i mogućnost da na nekom od stranih univerzite-ta novosadski studenti provedu jedan ili dva se-mestra. Izbor je prilično širok s obzirom na to da novosadski Pravni fakultet sarađuje s trideset stranih visokih škola.

Dan oTvorenih vraTa buDuće sTuDenTe uveo u sTvarni sveT profesije

Autor: Marija Magdalena idei Trifunović

Školsko ubisTvo na

pravnoM fakulTeTu

14

Dino park postao regionalna atrakcija

Izložene su 24 replike dinosaura, od kojih je većina pokretna i s najsavremenijim efektima, a najhrabriji mogu da se fotografišu u čeljustima preistorijskih životinja

Za osam meseci 100.000 posetilaca

13. APRIL 2017.

15

U subotu, 15. aprila svečano će biti otvorena druga se-zona Dino parka u Novom Sadu. Dino tim je za ovu priliku pripremio bogat program za najmlađe, ali smo sigurni da će u subo-

tu s mališanima uživati i njihovi roditelji i bake i deke.

– Pola sata posle konferencije za novi-nare, zakazane za 9.30 sati, s kapije prema bini parka kreće velika povorka, predvođe-na nezaobilaznim Haos animatorima. Posle predstave koja će odmah potom uslediti, biće izneta rođendanska torta Dino parka, kojom će biti posluženi svi posetioci. Ter-min od 11 do 13 sati rezervisan je za Vilu četkicu i dino maske, dok je za 13 i 15 sati predviđen obilazak parka sa stručnim vo-dičima – kažu u Gradskom zelenilu.

Takmičenja za Uskrs. Nastavak pro-slave sledi u poslepodnevnim satima.

– Između obilazaka, od 14 sati biće odr-žana dečja radionica s temom bojenja di-nosaura. Od 16 sati sledi još jedna radioni-ca posvećena dinolozima. Za 17 je zakazan koncert Branimira Rosića, dok program za-tvara još jedna predstava Haos animatora od 18 h. Kapije se zatvaraju sat kasnije. Za Uskrs su planirana takmičenja povodom najvećeg hrišćanskog praznika, a o čemu se radi, svi zainteresovani mogu pročitati na internet prezentaciji Dino parka dino-parknovisad.com ili na Fejsbuk profilu di-noparknovisad.

Edukativni i zabavni sadržaji. Da je Novi Sad prošle godine dobio pravu tu-rističku atrakciju koja je znatno obogatila turističku ponudu grada, svedoči podatak da je od kraja aprila do Nove godine kroz kapije Dino parka prošlo preko 100.000 posetilaca.

– Ugostili smo preko 300 đačkih i predš-kolskih ekskurzija iz celog regiona. U ro-đendaonici je proslavljeno preko 200 ro-đendana, a organizovano je i isto toliko radionica. Dino tim je organizovao i neko-liko zapaženih humanitarnih akcija. Oni koji još nisu posetili Dino park treba da znaju da su sadržaji koncipirani tako da budu edukativnog, kulturnog i zabavnog karaktera. Izložene su 24 replike dinosa-ura, od kojih je većina pokretna i s najsa-vremenijim efektima. Najhrabrijima smo omogućili da se fotografišu u čeljustima dinosaura.

Mnogo sadržaja na 2,8 hektara. Pored replika ovih davno izumrlih živo-tinja, u ponudi se nalazi i 12-D bioskop s preko 120 filmova, Dino rođendaonica i igraonica, trambuline, sto za stoni tenis, prostor s peskom gde mališani mogu da se posvete iskopavanju fosila dinosaura, su-venirnica, teren za mali fudbal, streljana, veliko šahovsko polje za ljubitelje ove druš-tvene igre, mini-jezero i restoran s boga-

tom ponudom hrane i pića. Pored restorana nalazi se jezero s ribica-

ma. Sve to na 2,8 hektara, na prostoru koji je do pre godinu i po bio ruglo Novog Sada. Sada je ta površina oplemenjena pomenu-tim sadržajima s mnogo zelenila.

Cene ulaznica kao i lane. Svakog vikenda u Dino parku pripremaju celod-nevni program za mališane, tako da je ovo pravo mesto gde roditelji mogu da izvedu decu, koja će uz dobru zabavu moći i mno-go toga korisnog da nauče, a sve uz mini-malne troškove. Cene ulaznica ostale su iste kao i prve sezone. Ulaznica za odrasle staje 300, a za decu do 18 godina 200 di-nara. Deca mlađa od tri godine ne plaćaju kartu.

Pored replika ovih davno izumrlih životinja u ponudi se nalazi i 12-D bioskop s preko 120 filmova, Dino rođendaonica i igraonica, trambuline, sto za stoni tenis, prostor s peskom gde mališani mogu da se posvete iskopavanju fosila dinosaura, suvenirnica, teren za mali fudbal, streljana, veliko šahovsko polje...

13. APRIL 2017.

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

16 13. APRIL 2017.

DUO SISTEM

NS 444 Ultra

NS 640 Ultra

ZA EFIKASNU BORBU PROTIV KOROVA, DIVLJEG SIRKA i dr.

PREPORUKA SORTIMENTA

KUKURUZA ZA 2017. GODINU POTENCIJAL ZA PRINOS

PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6102 FAO 610

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6010 FAO 690

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 7020FAO 670

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6030 FAO 660

POTENCIJAL ZA PRINOSPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i

70 t/ha SILAŽE

NS 6140FAO 650

NS 3022POTENCIJAL RODNOSTI

PREKO 13 t/ha SUVOG ZRNA iIZNAD 50 t/ha SILAŽE

FAO 360

POTENCIJAL RODNOSTI 14 t/ha

NS 4051FAO 420

POTENCIJAL RODNOSTIPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i

IZNAD 70 t/ha SILAŽE

NS 5010FAO 580

FAO 490

FAO 580

FAO 660

POTENCIJAL RODNOSTI 13 t/ha i PREKO 50 t/ha SILAŽE

NS 444FAO 490

POTENCIJAL ZA PRINOS 15 t/ha

NS 5051FAO 580 NAJPRODAVANIJI HIBRID

U SRBIJI, POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 15 t/ha i

PREKO 50 t/ha ZA SILAŽU.

NS 640 FAO 660

NOVO!

NOVO!

NOVO!

NS 5041 Ultra

I N S T I T U T za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021www.nsseme.com

1713. APRIL 2017.

DUO SISTEM

NS 444 Ultra

NS 640 Ultra

ZA EFIKASNU BORBU PROTIV KOROVA, DIVLJEG SIRKA i dr.

PREPORUKA SORTIMENTA

KUKURUZA ZA 2017. GODINU POTENCIJAL ZA PRINOS

PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6102 FAO 610

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6010 FAO 690

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 7020FAO 670

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6030 FAO 660

POTENCIJAL ZA PRINOSPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i

70 t/ha SILAŽE

NS 6140FAO 650

NS 3022POTENCIJAL RODNOSTI

PREKO 13 t/ha SUVOG ZRNA iIZNAD 50 t/ha SILAŽE

FAO 360

POTENCIJAL RODNOSTI 14 t/ha

NS 4051FAO 420

POTENCIJAL RODNOSTIPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i

IZNAD 70 t/ha SILAŽE

NS 5010FAO 580

FAO 490

FAO 580

FAO 660

POTENCIJAL RODNOSTI 13 t/ha i PREKO 50 t/ha SILAŽE

NS 444FAO 490

POTENCIJAL ZA PRINOS 15 t/ha

NS 5051FAO 580 NAJPRODAVANIJI HIBRID

U SRBIJI, POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 15 t/ha i

PREKO 50 t/ha ZA SILAŽU.

NS 640 FAO 660

NOVO!

NOVO!

NOVO!

NS 5041 Ultra

I N S T I T U T za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021www.nsseme.com

13. APRIL 2017.18

Velika ili Strasna ne-delja prepuna je do-gađaja i običaja ve-zanih za poslednje dane Hrista na Ze-mlji. Odlikuje se na-ročitom pobožno-

šću s pojačanim molitvama, bdenjima i smanjenjem obeda na strogom postu, a na Veliki petak se uglavnom ništa ne bi okusilo. Davane su milostinje ubo-gima, kraljevi su u ove dane oslobađali sužnje, a sudovi nisu radili.

Simbol mira. Ako Hristos nije ustao, onda je prazna propoved naša,

NajVeći hrišćaNski prazNik

Hrist od Golgote do vaskrsenja

Priredio: Miloš Dukić

Raspeće Hristovo, manastir Studenica

13. APRIL 2017. 19

prazna je i vera naša, napisao je apostol Pavle u poslanici Korinćanima. Nešto slično kaže i episkop Nikolaj Velimi-rović:

– Samo vaskrsenje moglo je nagradi-ti ovoliko stradanje. Samo se vaskrsom Hristovim može priroda i naša savest umiriti

Već i ove rečenice dovoljne su da se shvati da je za hrišćane vaskrs glavni događaj Hristovog života, sam smisao vere.

U nedelju na Cveti ušao je Hrist u Je-rusalim na magarcu. Ta životinja sim-bol je mira, za razliku od konja, koji predstavlja rat. Zato je narod pred Hri-sta bacao palmine grančice jer i one pored pobede simbolišu i mir, a prema jevrejskoj tradiciji, palma je i jedna od četiri svete biljke, pored limuna, mir-te i vrbe.

Tajna večera. Zatim je propove-dao svoju veru Jevrejima koji su stizali u Jerusalim da proslave Pashu. Prema jevanđeoskim zapisima, Hristos je u četvrtak na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i, podelivši ga apostolima, rekao:

– Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova.

Zatim je uzeo čašu vina i dodao:– Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja

Novoga zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha

Dok su večerali, Isus reče:– Zaista, kažem vam, jedan će me od

vas izdati. Bio je to Juda.

Izdaja i odricanje. Veliki petak počeo je hapšenjem Hrista u Getsi-manskom vrtu. Svi apostoli su se raz-bežali, a Petar, kao što je Hristos pro-rekao nekoliko sati ranije na Tajnoj večeri, triput ga se odrekao plašeći se da i njega ne zatvore i ne kazne. Izdaj-nik Juda, kad je saznao da je Isus osu-đen na smrt, mučen grižom savesti, odbacio je 30 srebrnjaka i obesio se.

Rimska centurija svezala je Hristu ruke i odvela ga kod Ane, koga je Isus poznavanjem Svetog pisma zadivio još kao dvanestogodišnjak. Dok je Isus bio kod Ane, njegov zet prvosveštenik Ka-jafa okupio je vrhovno telo Sinedrion sa 71 članom. Suđenje je bilo farsa, jer im je Isus bio trn u oku nakon što je u subotu vaskrsao Lazara. Kinjili su ga i tukli po celom telu, a onda s podsme-hom pitali:

– Ako si prorok, reci ko te je udario po licu.

Ulica bola. Kad su Judeji videli da mogu samo da muče Isusa, ali da ne mogu da ga osude, rekli su Pilatu da se Isus u stvari buni protiv imperatora, jer sebe proglašava carem, a takav greh moraju da kazne Rimljani. On ponudi

Jevrejima da pusti jednog od tri osu-đenika na smrt, kao što je bio običaj pred Pashu, a narod izabere razbojnika i buntovnika Varavu. A za Hrista povi-kaše da ga raspnu.

Rimljani ga šibaju, rugaju mu se, stavljaju mu na rame krst na kome će biti razapet. U želji da Isusa potpuno ponize, rimski vojnici su mu obukli skerletnu odoru, jer je to bila boja ca-reva i niko drugi nije smeo da je nosi. Skakali su i igrali oko njega smejući se caru, a na glavu su mu stavili trnov ve-nac kao krunu. Vojnici vuku Isusa duž ulica jerusalimskih, jedna i danas, dve hiljade godina kasnije, nosi ime Ulica bola (Via dolorosa).

Vode ga na Golgotu zajedno s dva razbojnika koja će podvrći istoj kazni. Pred samim brdom Isus klonu pod te-žinom krsta pa vojnici nateraju Simona Kirinejca da mu ponese krst.

Car nad carevima. Na Golgo-ti vojnici razapinju Hrista u sredini, a sa strane dva razbojnika. Iznad glave Hristove na krst prikucali su tablicu s natpisom:

– Isus Nazarećanin, car judejski. Hteli su da se rugaju, ali Isus jeste bio

car nad carevima, jer njegovo carstvo nije od ovoga sveta.

Blizu krsta stoje Bogorodica, apostol Jovan, Marija Kleopova, Marija Magda-lena i Salomija, majka sinova Zavede-jevih. Pod krstom vojnici dele kockom Hristove haljine, kao što je prorečeno u pismu. Dok se jedan razbojnik ruga razapetom Hristu, drugi ga moli da ga pomene u carstvu svome. Čak i tada, posle svih mučenja i ponižavanja koja je doživeo, u najvećim mukama Hristos nikog nije kleo, već je molio oca svog nebeskog da oprosti ovim ljudima jer ne znaju šta čine.

U tri sata posle podne, kad je Hristos u mukama umro na krstu, zemlja se stresla a nad njom je bila tama, otva-rali su se grobovi, zavesa u Jerusalim-skom hramu koja je razdvajala svetinju od svetinje nad svetinjama pocepala se nadvoje, od gornjeg do donjeg kraja...

Oslobođenje iz ada. Pošto mu je centurion Longin kopljem probio rebra da bi se uverio da je mrtav, vojnici po Pilatovoj naredbi dopuste Josifu iz Ari-mateje, Nikodimu i ostalim Isusovim prijateljima da skinu telo s krsta, po-mažu ga mirisima i polože u grob izdu-bljen u steni. Položivši telo u grob, oni navale na vrata od groba težak kamen i raziđu se u velikoj tuzi. Bilo je to veče uoči jevrejskog praznika Pashe.

Vaskrsenje Hristovo je najveći doga-đaj u istoriji, po njemu se hrišćanstvo razlikuje od svih ostalih religija. Crkva Hristovo vaskrsenje praznuje od tre-nutka njegovog silaska u ad, gde je od

vlasti smrti i đavola oslobodio duše sta-rozavetnih pravednika, između ostalih Adama i Evu. Pošto je Adamovim pa-dom i celi ljudski rod pao, tako i nje-govim vaskrsenjem okušamo plodove spasenja. Naravno, Hristovim silaskom u ad nisu se spasli svi koji su se tamo nalazili, nego samo pravednici koji su, u različitim stepenima, dostigli obo-ženje.

Hrabre mironosice. Pošto je Hri-stovo telo u petak položeno, arhijereji i fariseji su zatražili od Pilata da zape-čati grob, jer su se setili da je Hristos za života govorio:

– Posle tri dana ustaću.Hristos je vaskrsao u nedelju ujutro.

Nije nam poznato tačno vreme vaskr-senja, jer ga niko u tom času nije video, ali ono se potvrdilo kad su žene miro-nosice došle do groba da bi Hristovo telo pomazale miomirisima.

Veoma je značajno da su vaskrslog Hrista najpre videle mironosice. Apo-stoli su bili prestrašeni onim što se do-gađalo i bili su zatvoreni u gornjoj sobi u Jerusalimu, dok su žene, i pre nego što se sasvim razdanilo, s ljubavlju, to-plinom i odvažnošću pošle na grob da miomirisima pomažu Hristovo telo. Nisu se uplašile ni pustoši ni vojnika.

Apostole zapanjila i prestrašila Isuso-va pojava, u prvom trenutku su mislili da vide njegov duh. Isus im je reče:

– Dotaknite me i uverite se, duh nema meso i kosti, a kao što vidite, ja ih imam.

Pošto mu i dalje nisu verovali, tražio je nešto da jede; dok su ga zapanjeno gledali, pojeo je komad pečene ribe, što nijedan duh ne može učiniti. A Toma je još i prišao da opipa Hristovu ranu.

I koji će opet doći. Prema No-vom zavetu, Isus je još 40 dana posle vaskrsenja ostao na Zemlji. Tad je po-veo apostole iz Jerusalima na Maslino-vu goru. Tamo je podigao ruke i blago-slovio ih, a zatim poče uzlaziti na nebo. Oblak ga je zaklonio i više ga nisu vi-deli. Uzašao je na nebo da sedi zdesna Bogu Ocu.

Nekoliko godina kasnije, kad je Savle iz Tarsa putovao drumom za Damask s namerom da hapsi hrišćane, na njega sine svetlost s neba. Pao je na zemlju i čuo glas:

– Savle, zašto me progoniš?Zbog tog Hristovog čina Savle se pre-

obratio u Pavla i kao 13. apostol najviše doprineo širenju hrišćanstva.

Od tih vremena hrišćani čekaju pa-rusiju, drugi dolazak Isusa Hrista na Zemlju, kako se propoveda u sedmom članu Nikejsko-carigradskog simvola vere:

– I koji će opet doći sa slavom da sudi živima i mrtvima...

Hristos je vaskrsao u nedelju

ujutro. Nije nam po-

znato tač-no vreme vaskrse-nja, jer ga

niko u tom času nije video, ali

ono se po-tvrdilo kad

su žene mironosi-ce došle do groba da bi

Hristovo telo poma-zale mio-mirisima

13. APRIL 2017.20

Vladimir VrgoVić: NoVi Sad 1944–1969. (2)

ničnih objekata. Ćerka Mara udala se 1938. godine za mašinskog inženje-ra i posleratnog saveznog ministra Nikolu Petrovića, koji je verovatno svojim političkim uticajem omogućio proti Alimpiju da postane prvi po-sleratni gradonačelnik Novog Sada. Treće dete Danica Dana udala se za pravnika Feodora Feđu Kiseličkog. Feđa je posle rezolucije Informbiroa bio nekoliko godina na Golom otoku. Poslednje Alimpijevo dete, sin Živko poginuo je u partizanima 1943. go-dine.

Prota Alimpije je od 1926. godina do rata, kao i nekoliko godina nakon oslobođenja bio predsednik Srpske čitaonice.

– Sve ga je zanimalo, bio je jed-no vreme i član uprave Aero-kluba i sekretar Sokolskog društva Novog Sada. U popularnoj rubrici dnev-nog lista Dan, koji je osnovao njegov brat Daka, sarađivao je pod pseudo-nimom Mita Kravić. Prvih dana oku-pacije mađarske vlasti su oba Alimpi-jeva sina odvele u zatvor kao taoce. I sam prota je bio zatočen u zgradi suda s mnogim istaknutim Novo-sađanima. U januaru 1942. godine bio je zatvoren u Sokolskom domu poslednjeg, trećeg dana mađarskog pogroma.

Narodni tribun. Uoči oslobo-đenja 1944. godine u njegovoj kući održavani su ilegalni sastanci člano-va KPJ i SKOJ-a.

– Na zvaničan dan oslobođenja grada 23. oktobra konstituisan je osamnaestočlani Gradski narodni odbor a prota je izabran za predsed-nika. Na tom položaju gradonačelni-ka ostaje narednih pet godina! Osim toga, na izborima za Skupštinu Sr-bije izabran je Alimpije za Bečejski srez za mesta Srbobran, Turija i Na-dalj. Narodu je govorio o aktuelnim problemima i planovima, a najviše o regulisanju voda pomoću izgradnje sistema kanala Dunav–Tisa.

Prota Alimpije bio je darovit pisac, besednik i pevac, kažu da je imao to-pli, baršunasti bariton.

– A na Radio Beogradu pred rat pe-vao je pod pseudonimom Joca Pod-barac. Alimpije je bio paroh Uspen-ske crkve do 1953. godine, a zatim je na svoj zahtev premešten za paroha Almaške crkve do penzionisanja 1. septembra 1958. godine. Umro je 8. oktobra 1967. godine, a supruga Me-lanija godinu i po kasnije. Sahranjeni su na Almaškom groblju u porodič-noj grobnici Popovića i Petrovića.

Kalvinski kraj. Novi Sad odu-vek je bio višenacionalan i viševerski, a njegovi stanovnici doseljavali su se etapno s gotovo svih strana Evrope.

Prota Alimpije Popo-vić, prvi gradona-čelnik Novog Sada nakon oslobođenja 1944. godine i glav-ni junak prvog dela ovog serijala, rodio

se u Novom Sadu 9. decembra 1888. godine u kući u Ulici Jug Bogdana.

– Popovići su poreklom iz sela Al-maša i doselili su se zajedno s ostalim meštanima na Podbaru između 1717. i 1720. godine. Njegov otac Vlada imao je četiri sina. Todor Toša bio je bo-standžija, pa potom poznati gostio-ničar u Temerinskoj 25. David Daka

bio je građevinski inženjer, a zatim po starini dolazi Alimpije, koji se ože-nio 1913. godine Melanijom Rankov iz Kikinde, dok je najmlađi Vladin sin Živko poginuo 1915. godine.

Svestrani prota. Alimpije je gimnaziju završio 1908. godine kao najbolji matematičar, a zatim i Bogo-sloviju u Sremskim Karlovcima 1912. godine.

– Bio je kapelan u Sabirnoj crkvi od 1913. do 1931. godine, kada je izabran za paroha Uspenskog hrama. Alim-pije je imao četvoro dece, Dimitrije Mita bio je veterinar i projektant kla-

otac prota, sin komunista

Priredio: miloš dukić

Prota Alimpije Popović u drugom redu iza Broza

2113. APRIL 2017.

Tako je nastao i Kalvinski kraj, za koji danas malo ko zna.

– Od 1803. do 1809. godine u ve-ćim grupama u naš grad počela je da dolazi mađarska sirotinja iz Gornjeg Potisja, Salk-Sent Martona u Peštan-skoj županiji te iz Temerina i Pačira. Stizali su najviše kalvini, reformati privučeni boljim životom u Novom Sadu, kako ekonomskim tako i ver-skim. U zapisniku rimokatoličke ka-noničke vizitacije iz 1803. godine za-beleženo je da je u Novi Sad stiglo 30 mađarskih porodica, a zatim sve više tako da ih je krajem prve decenije 19. veka bilo oko 400.

Nastanili su se prema Uspenskom groblju i taj deo grada ubrzo je pro-zvan Kalvinski kraj.

– Formirane su ulice, a to su danas Pavla Papa i Novosadskog sajma. Na početku ulice Novosadskog sajma, koja se tad zvala Grobljanska, izgra-đen je Mađarski dom, koji je porušen probijanjem bulevara krajem šezde-setih godina prošlog veka. Treba reći da su pre kalvinista u Novi Sad stiza-li i Mađari katolici, ali u vrlo malom broju. Tako je krajem 18. veka bilo svega 30 porodica, da bi se doselja-vali u većem broju tek krajem nared-nog veka.

Kalvinisti su podigli svoju crkvu u današnjoj Turgenjevoj ulici, koja je uništena u bombardovanju Novog Sada 12. juna 1849. godine.

– Zatim su izgradili novu crkvu 1865. godine u Šafarikovoj, na sa-mom početku dela grada koji im je pripadao. Kalvinisti su uglavnm bili putandžije, kočijaši i druge sluge. Pu-tandžije su nosile i prodavale vodu za piće koju su zahvatali iz Dunava. Međutim, 1892. godine izbila je epi-demija kolere pa je odlučeno da se buše duboki bunari. Prvi arteski bu-nar otvoren je 1895. godine.

Jevrejska groblja u Novom Sadu. U našem gradu prvo jevrej-sko groblje bilo je u ondašnjoj Gos-podskoj ulici na kućnom broju 70, a podignuto je već 1717. godine.

– To mesto danas je otprilike u Že-lezničkoj od 15 do 19. Drugo jevrej-sko groblje po naređenju Magistrata otvoreno je 1749. godine van grada na obali rukavca Dunava, a kasnije je to bila Hunjadijeva 25, odnosno da-našnja Alekse Šantića, nedaleko od škole „Sonja Marinković”. Ovo gro-blje prestalo je da se koristi oko 1800. godine, a deo nadgrobnih spomenika prenet je na treće jevrejsko groblje u Dudarskoj ulici, danas Doža Đerđa.

Jevrejsko groblje ima 3.273 grobna mesta složena u 31 red na jedan i po hektar s tri reda zidanih porodičnih grobnica.

– Nekoliko puta je proširivano, pri-

pajane su mu susedne parcele 1906. godine a zatim još nekoliko puta u naredne dve decenije. Groblje je otvoreno na močvarnom terenu i do njega se prelazilo preko drvenog mo-sta. Sagrađene su tri kapele (mrtvač-nice) – prva oko 1800. godine, druga 1877. godine, a sadašnja je građena u više etapa. Sadašnji izgled dobila je 1905. godine kada je dovršena po projektima gradskog inženjera Lipo-ta Bercelera. Odlukom skupštine gra-da groblje je 1952. godine preuzeto od Jevrejske opštine, a 1985. godine stavljeno je pod zaštitu. Sahranjiva-nje je ponovo odobreno 6. juna 1992. godine i od tada se obavlja relativno malo sahrana, dve-tri godišnje u pro-seku.

Gradska plinara. Najstarije no-vosadsko gradsko preduzeće bilo je Gradska plinara.

– Osnovana je 1886. godine na osnovu ugovora o koncesiji između Udruženih fabrika gasa u Ausburgu i Magistrata Novog Sada. Plinara je izgrađena da bi se gradu obezbedi-lo javno osvetljenje. Primena gasa za kuvanje počela je 1900. godine, a dvanaest godina kasnije počinje da se koristi i za grejanje. Plinara je 1917. godine obezbeđivala osvetljenje za više od 3.000 potrošača, ali je po za-vršetku Prvog svetskog rata prestala da radi zbog stalnih nestašica uglja.

Koncesija strane firme istekla je 1926. godine pa je Plinara predata gradskoj upravi, ali u dosta lošem stanju.

– Uz pomoć kredita od milion i po dinara, koji je odobrio Gradski muni-cipalni odbor u Novom Sadu, obnov-ljena je fabrika sa 7.600 kvadratnih metara radnog prostora. Za proi-zvodnju gasa koristile su se 22 ho-rizontalne retorte, od kojih je svaka mogla da primi sto kilograma uglja. Tako je kapacitet fabrike bio 396 kub-nih metara plina za 24 sata. Postro-jenja su modernizovana nabavkom opreme „Škoda” 1939. godine.

Po završetku Drugog svetskog rata, Gradski narodnooslobodilački odbor Novog Sada osnovao je 27. avgusta 1946. godine preduzeće „Gradska plinara Novi Sad” a direktor je bio Janoš Kirtija.

– Proizvodili su svetlarni gas, koks, katran, benzol i amonisulfat. Plina-ri je odobreno da osnuje prodavnicu 1958. godine u Šumadijskoj 23. Pro-davali su ne samo boce s gasom već i butan-štednjake. Međutim, sve ma-nje Novosađana koristilo je gasovod pa je 1962. godine gradska plinara snabdevala svega 800 potrošača.

Novosadski hipodrom. U gra-du je tad bilo osam kilometara gasnih

vodova, ali su ubrzo i oni napušteni jer je došlo vreme butan-gasa.

– Gradska plinara pripojila se 1966. godine Naftagasu i time je posle tač-no osam decenija ugašeno najstarije novosadsko gradsko preduzeće. Nov život nastavilo je pod nazivom Naf-tna industrija „Naftagas Novi Sad – plinara Novi Sad”. Proizvodili su gas iz butan-propana, prodavali ga na malo te nabavljali i prodavali na veliko tečni gas.

Između dva svetska rata i desetak godina potom na Sajlovu, na neka-dašnjoj zemlji grofa Koteka, bio je hipodrom na kome su se održavale konjičke trke.

– Predsednik Vojvođanskog kola jahača prestolonaslednik Petar Đoka Dunđerski i potpredsednik general Dušan Simović, kasnije vođa puča 27. marta 1941. godine i potom predsed-nik vlade, izgradili su moderan hi-podrom koji nije mnogo zaostajao za tadašnjim najpoznatijim trkalištem u Srbiji kod beogradske Careve ćuprije. Novosadski je imao tri staze – ravnu galopsku, dugačku 1.600 metara, a uz nju i stazu za stipl-čez i preponske trke od 3.600 metara.

Zaboravljeno trkalište. Na stazi su bili svi međunarodno pro-pisani objekti.

– Postavljene su prepone, rovovi s vodom, grudobran, šiblje i drugo. Pokrivene tribine imale su oko dve hiljade sedišta. Posebno su bila iz-dvojena počasna mesta te sudijske tribine, kao i kladionice, bife, svla-čionice za džokeje, prostorije za nji-hovo merenje, boksovi za sedlanje konja, sanitarni čvorovi... Prvu veli-ku konjičku utakmicu, kako se tada govorilo, priredilo je Kolo 8. avgusta 1926. godine. Zvanično, nikad nije nazvano hipodrom nego jednostav-no – trkalište.

Obnovljeno je posle rata, a 1948. godine osnovan je Konjički klub „Graničar”.

– Poslednje trke održane su 1956. godine, a zatim je trkalište preko-pano. Konjičkom savezu Vojvodine obećano je da će biti izgrađen nov hipodrom, ali to se nikad nije dogo-dilo.

Preponske trke održavane su na Novosadskom sajmu, a galopske i kasačke na drugim hipodromima u pokrajini. Na mestu bivšeg trkališta podignuta je radionica za izradu i popravku jedrilica “Jastreb”, a tu je danas preduzeće “Remont i servis”. Sredinom nekadašnjeg hipodroma danas prolazi pruga. Osnovni ra-zlog za uklanjanje trkališta bio je baš taj – podizanje zgrade nove Že-lezničke stanice i mreže železnič-kih pruga.

Prota Alimpije bio je da-

rovit pisac, besednik

i pevac, kažu da je imao topli, baršuna-

sti bariton, a na Radio

Beogra-du pred rat

pevao je pod pseu-donimom Joca Pod-

barac

22 13. APRIL 2017.

2313. APRIL 2017.

Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizaci-ja” doniralo je Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine 500.000 dinara za kupovinu mikroskopa za citogenetsku analizu hromozoma. Nov mikroskop namenjen je za citogenetsku laboratoriju u kojoj se obavljaju genetske analize materijala dece, odraslih i trudnica. Pre donacije novog aparata labora-

torija je raspolagala samo jednim mikroskopom, starim oko 25 godina, na kojem se godišnje obavi preko 3.000 pregleda.

Donacija je izuzetno značajna za potrebe te zdravstvene usta-nove, a mikroskop će omogućiti znatno bržu dijagnostiku i kom-

for, što je značajno za planiranje zdravog potomstva i predstavlja imperativ našeg društva, rekli su nadležni u Dečjoj bolnici.

Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine uru-čio je Zahvalnicu za pokazanu humanost i materijalnu pomoć u lečenju bolesne dece direktoru JKP „Vodovod i kanalizacija” Gvozdenu Perkoviću, koji je obećao nastavak saradnje i podrš-ke Dečjoj bolnici, i pozvao ostala javna preduzeća da učine isto. Perković je istakao da je ovo samo jedna u nizu humanitarnih ak-tivnosti koje sprovodi ovo preduzeće i da će nastaviti s društve-no odgovornim ponašanjem ubuduće, te pozvao i ostala gradska preduzeća da se uključe u akciju.

Vodovod donirao 500.000 dinara Dečjoj bolnici

Mikroskop za bezbrižnije potomstvoAutor: Marija Magdalena Idei Trifunović

ПОСТАНИТЕ СПЕЦИЈАЛИСТАСТРУКОВНИ ИНЖЕЊЕР

ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКЕИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈАЗАШТИТЕ ОД КАТАСТРОФАЛНИХДОГАЂАЈА И ПОЖАРАЗАШТИТЕ НА РАДУУПРАВЉАЊА ОТПАДОМДИЗАЈНАМАШИНСКОГ ИНЖЕЊЕРСТВА

ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ

ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА

ЗАШТИТЕ НА РАДУ

ЗАШТИТЕ ОД КАТАСТРОФАЛНИХ

ДОГАЂАЈА И ПОЖАРА

ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

ДИЗАЈНА ИНДУСТРИЈСКИХ ПРОИЗВОДА

ГРАФИЧКОГ ИНЖЕЊЕРСТВА И ДИЗАЈНА

ВЕБ ДИЗАЈНА

МАШИНСКОГ ИНЖЕЊЕРСТВА

САОБРАЋАЈНОГ ИНЖЕЊЕРСТВА

ПОСТАНИТЕ СТРУКОВНИИНЖЕЊЕР

СТУДИРАЈ У ДРЖАВНОЈ ВИСОКОЈ ШКОЛИ

24 13. APRIL 2017.

historia magistra vitae est

Kraljev Košmar!Feljton Vase Kazimirovića Crna ruka (5)

Kad je poveden postupak protiv crnorukaca, au-strijski car Karlo, naslednik Franje Josifa, u svojeruč-nom pismu pred-

sedniku Francuske Poenkareu od 24. marta 1917. godine u pogledu Sr-bije imao je sledeće zahteve:

– Želim da Kraljevina Srbija ubu-duće prekine s bilo kojim društvom ili organizacijom koja bi težila ras-padu monarhije, naročito s Na-rodnom odbranom, i da sva takva društva i organizacije uništi; da svim sredstvima u njenoj vlasti lo-jalno sprečava svaku takvu politič-ku agitaciju, bilo u Srbiji bilo izvan njenih granica.

Apisa na gubilište. Nasuprot tvrđenjima da Solunski proces i osuda na smrt vođe Crne ruke stoje u vezi s pokušajima Austrougarske da zaključi separatni mir sa silama Antante, i preko toga s nastojanjem srpske vlade i dvora da se u pravom času nađu na pravoj strani i saču-vaju svoje pozicije, postoje mišlje-nja da glavni motiv svega treba tra-žiti u držanju regenta Aleksandra kako prema Apisu lično tako i pre-ma organizaciji kojoj je on stajao na čelu.

Po Vojislavu J. Vučkoviću, dva momenta su igrala odlučujuću ulo-gu u rešenosti regenta Aleksandra da Apisa i Ljubu Vulovića, njih u pr-vom redu, pošalje na gubilište. To su bili osećaj mržnje prema njima i strah od njih.

Pišući o ljudima koji su bili nje-govi savremenici, i Slobodan Jova-nović kaže da po svemu izgleda da je proces želeo sam prestolonasled-nik, koga je podbadala jedna grupa Apisovih protivnika.

– Aleksandra nije napuštala misao da mu Apis radi o glavi. Cela Api-sova prošlost kraljeubice, osiono držanje nekih njegovih pristalica,

svakodnevne dostave belorukaca i policije. Sve je to održavalo Aleksan-dra u takvoj uznemirenosti da on više nije razlikovao između svoga straha i istine...

Opasan zlikovac. Kao što je ve-rovao, i s razlogom bez sumnje, da mu Apis radi o glavi, tako je Aleksandar, možda i više, verovao da bi njegov

dželat najpre mogao biti major Ljuba Vulović. Jaseničanin poreklom, ovaj oficir bio je u Aleksandrovim očima, i ne samo njegovim, oličenje krvološ-tva.

Uz mnoge druge crnorukce, i Vu-lović je učestvovao u četničkoj akciji. Bio je i član tajnog izvršnog odbora četničke organizacije sa sedištem u Vranju. Isticao se velikom bezobzir-

2513. APRIL 2017.

nošću, a pred izvođenje na streljanje u Mikri, Rade Malobabić ga je pred sveštenikom Zdravkom Paunovićem nazvao strašnim čovekom i opasnim zlikovcem...

Vaš život je u mojim rukama. Koliko je Aleksandar bio načisto u po-gledu Vulovića i Apisa, ali i drugih cr-norukaca, toliko su i oni bili načisto s njim. Bilo im je potpuno jasno ka-kav je on čovek i kako je s njim teško izaći na kraj.

Apis je 1914. godine kazivao gene-ralu Panti Draškiću da je lojalna sa-radnja s Aleksandrom teško moguć-na. I nije grešio... Aleksandar je bio izrazito autokratskih sklonosti. Kad je 1914. godine postao regent, rekao je svom tadašnjem ađutantu Draškiću:

– Sad ja vladam, sad je i vaš život u mojim rukama.

Sujeveran i zlopamtilo, Aleksandar je bio naročito osetljiv na uvrede. U tom pogledu nije se promenio do kra-ja života. Vasilije Trbić je opisao slu-čaj koji to najbolje potvrđuje. Kad je preko agenta dvorske tajne službe – i nju je Aleksandar imao kao kralj Ju-goslavije – saznao da se bivši ban Vr-baske banovine i ministar saobraćaja general Tisa Milosavljević izlanuo u zagrebačkoj železničkoj restoraciji da se kralj okružio lopovima i prljavim ljudima koji su ga do guše uprljali pa sada on, Milosavljević, treba da ga spasava, telegrafski je naredio da se Milosavljević najhitnije vrati u Beo-grad i javi mu se na raport...

Izraziti autokrata. Čim je ge-neral ušao u njegov kabinet, kralj je skočio sa stolice, pritrčao mu, zgra-bio ga za gušu i gadno ga nekraljev-ski opsovao:

– Ti li si taj što mene pereš od pr-ljavštine! Ti li si taj što spasava moj obraz... Majku ti gejačku, marš napo-lje i odmah da podneseš ostavku...

Ovo, međutim, nije bilo sve. Kralj Aleksandar je svog ministra i genera-la još i nogom udario u tur, a zatim ga gurnuo niz stepenice...

Ukazivanje na Aleksandra kao na glavnog krivca za osudu i pogubljenje vođe Crne ruke lako je razumeti. On je zaista bio čovek koji ume i da mrzi i da se sveti. Izraziti autokrata, Alek-sandar je imao jednostavnu formulu: ko je poslušan – taj mu je prijatelj, a svi drugi su mu neprijatelji i morali su biti uklonjeni s puta.

Ja ništa ne znam?! Padanje u jarost bila je česta pojava kod Alek-sandra. A kad bi se to desilo – mogao je i da kaže i da uradi svašta... Mile Pavlović Krpa napisao je u jednom svom neobjavljenom tekstu o vojvo-di Živojinu Mišiću da je Aleksandar

jednom prilikom, kad je Mišić bio na-čelnik Vrhovne komande (1919), za-tražio od njega obaveštenje o nekoj ne mnogo važnoj stvari, a kad ga nije dobio – dreknuo je:

– Ne znate! A šta vi znate? Vi ništa ne znate! Ništa!

U ovakvoj situaciji malo ko bi se smeo usuditi da se Aleksandru su-protstavi, uopšte i da usta otvori. Ali Mišić je bio – Mišić.

– Ja ništa ne znam?! Pa zar vi tek sada vidite, posle Mionice i posle Su-voborske i Kolubarske bitke, posle Bitolja i Kajmakčalana, posle Dobro-polja i zarobljavanja maršala Maken-zena, da ja ništa ne znam?! Vidi se koliko ste vi vidoviti kada tek sada zapažate da ja ništa ne znam! Čudim se i ne mogu dovoljno da se načudim što me još držite i trpite na ovom me-stu... – rekao je Mišić.

Mač iz korica. Na kraju vojvoda Mišić je rekao kralju Aleksandru:

– Postarajte se da se za ovo mesto nađe pogodnije lice koje više zna, a ja ionako mislim da mi više ovde nije mesto.

Tokom procesa pripadnicima Crne ruke, Aleksandar je takođe često pa-dao u jarost i u takvom stanju davao do znanja da je spreman da na svoje neprijatelje potegne i mač iz korica. To je, sigurno, doprinelo tome da on bude proglašen za jedinog pravog vi-novnika svega što se u Solunu dogo-dilo, a što – kad se sve dobro proana-lizira – ipak nije bio slučaj.

Solunski proces nije bio samo nje-gova stvar i on nije bio posledica samo njegove mržnje prema Apisu i crnorukcima, mada je postojanje te mržnje dokazano. Solunski proces imao je mnogo, mnogo dublju pozadi-nu. To se, uostalom, vidi i iz toga šta je sve rečeno o ovom procesu i kako je on sve prikazan i ocenjen.

Varvarski politički maniri. Okarakterisan i kao gruba povre-da prava i pravde, kao suđenje koje je otvorilo krupan problem u unu-trašnjepolitičkim odnosima Srbije, Solunski proces je predstavljen i kao kraj sukoba dveju militarističkih gru-pa oko prevlasti, koji je počeo da se ispoljava naročito 1911. godine, kad je osnovana Crna ruka. To je bio obra-čun koji je predstavio srpsku vladaju-ću buržoaziju, a naročito kralja Alek-sandra u svoj njihovoj nakaznosti. To je bila afera koja je Srbiju predstavila kao srednjovekovnu državu s varvar-skim političkim manirima...

Citirajući Sudski trebnik sudije Laze Uroševića, „Velika Srbija” je isti-cala da navedena krivična dela spada-ju u kategoriju političkih krivica i da je za neke od njih predviđena smrtna

kazna, čak i kad nije u pitanju svršeno delo, a za neke – kazna robije od tri do pet odnosno od petnaest do dvadeset godina. Najstroža kazna, smrtna, bila je predviđena za preduzeće koje na to ide: da vladajući kralj ili prestolona-slednik bude ubijen, zatvoren, ili da se neprijatelju u ruke preda ili za vla-du nesposobnim učini, ili da se ma na koji bilo način iz zemlje ukloni.

Izdaja zemlje i naroda. Kako je u „Velikoj Srbiji“ pomenuto, pri primeni odredaba Kaznenog zako-nika, sud u Solunu na tumačenje tih odredaba uputio je Grgur Milova-nović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, otac drugooptuženog ge-neralštabnog pukovnika Milana Gr. Milovanovića Pilca.

A po tim tumačenjima, za krivična dela veleizdaje (izdaja zemlje i naro-da, izdaja vladaoca, povreda državnog sklopa – zemaljskog ustava) nužno je da se preduzme radnja kojom se za-počinje ne izvršenje samog krivičnog dela, već izvršenje namere i plana za-rad ostvarenja željenog dela. Sledstve-no može, biti izdajničkog preduzeća i onda kad inače za drugo delo ne bi ni pokušaja bilo. Sam pokušaj smatra se, dakle, kao svršeno delo...

Kraljev Košmar!Feljton Vase Kazimirovića Crna ruka (5)

Crna ruka – najkontroverzni-ja pojava u novijoj srpskoj istoriji. Majski prevrat, atentat u Saraje-vu, atentat na regenta Aleksandra, sukobi crnorukaca i Nikole Pašića, zašto je Dragutin Dimitrijević Apis uhapšen pre 100 godina i likvi-diran posle Solunskog procesa 1917? Potražite odgovor u knjiga-ma CRNA RUKA i PUKOVNIK APIS, svaka na preko 800 strana. Cena za čitaoce Novosadskog reporte-ra je 1.500 dinara po primerku, dok je knjižarska cena 2.380. dinara. Pozovite Prometej na besplatan telefon 0800/323-323 ili pogledaj-te sajt prometej.rs.

26 13. APRIL 2017.

Saradnja novoSadSkih škola Sa SveSlovenSkim Savezom

okuplja naS iSta SlovenSka dušaMoramo da se ujedinimo i da kažemo da je naša platforma zaustavljanje procesa razjedinjavanja i odnarođivanja, mržnje i zavisti – kaže predsednica Dragana Kuzmanović Janičić

Autor: miloš dukić

na svečanosti u beograd-skom hotelu Alur četiri novosadske škole ozva-ničile su saradnju sa Sveslovenskim savezom u Beogradu radi negova-nja srpsko-rusko-beloru-

ske kulture i učenja ruskog jezika.

Na istom putu. Ovaj korak ima velik stvaran i simboličan značaj, kaže predsed-nica Sveslovenskog saveza Dragana Kuz-manović Janičić.

– Pod uticajem istorijskog nasleđa ali i aktuelnih globalnih trendova, mnogi na-rodi se plaše da će izgubiti svoje dosto-janstvo, jezik, kulturu a na kraju i identi-

tet. Zbog tog straha narodi su počeli da se dele i mrze. Toliko smo sitni postali da se ne mrze samo narodi već i komšija mrzi komšiju. Zbog toga se pojavila ideja da moramo poštovati sve što je slovensko, pravoslavno i hrišćansko, to je bio razlog zbog kog smo pre godinu dana osnovali Sveslovensko udruženje kako bismo obje-dinili sve one koji su na tom putu zajedno s nama – ističe Janičićeva.

Čuvanje tradicije. Kako napominje, odavno nema Golog otoka, ne moramo se plašiti da kažemo da volimo sve naše brat-ske slovenske i pravoslavne narode.

– Ali i sve ostale, jer svako ko živi na ovim meridijanima ne može drugačije.

Međutim, u tome gubimo deo svog isto-rijskog identiteta i zbog toga je Svesloven-ski savez tu da očuva našu tradiciju. Naš put prvenstveno mora biti s onima koji su s nama istorijski bili na istoj strani – Rusi i, uvek moram da dodam, Belorusi i mno-gi Ukrajinci. Moramo se ujediniti i kazati da je naša platforma zaustavljanje procesa razjedinjavanja i odnarođivanja, mržnje i zavisti. To ćemo postići širenjem mreže srpsko-ruskih i srpsko-beloruskih udru-ženja i njihovim povezivanjem sa slični-ma u Rusiji i Belorusiji. Okuplja nas ista slovenska duša.

Povezivanje i s fakultetima. Da-nas već okupljamo preko 60 udruženja, a

2713. APRIL 2017.

nova stalno pristižu, navodi Dragana Kuz-manović Janičić.

– Preko naših prijatelja iz Vojvodine us-peli smo da dovedemo osnovne i srednje škole u Sveslovenski savez, što nam daje sasvim novu dimenziju i otvara mnoga polja delovanja. Te škole će se u svojim programima zalagati za ponovno učenje ruskog jezika, za detaljnije i ispravnije po-znavanje istorije srpsko-ruskih odnosa. A zatim na red dolaze razne akcije, takmi-čenja i druženja. Sigurna sam da u nared-nim mesecima sledi povezivanje i s našim fakultetima, kao što smo to već uradili s udruženjima u kojima su veterani vojske i policije. Nadam se da će nam se ubrzo pri-družiti lekari, umetnici... Tako postajemo velika porodica ljudi okrenutih istom cilju, vojska koja ne nosi oružje, već ljubav koja će nas sve povezati i zbližiti – izričita je predsednica Sveslovenskog saveza.

Bliski kroz vekove. Radujemo se potpisivanju sporazuma o saradnji novo-sadskih osnovnih i srednjih škola sa Sve-slovenskim savezom – kaže predsednik novosadskog udruženje Zoran Supić.

– To su Srednja mašinska škola Novi Sad, Tehnička škola „Mileva Marić Ajn-štajn”, Poljoprivredna škola u Futogu i Osnovna škola „Đorđe Natošević” u No-vom Sadu. Znamo da smo kroz vekove bli-ski s bratskim ruskim narodom, a sad je akcenat na privrednoj, političkoj, naučnoj pa i prosvetnoj saradnji. Sve je bolja raz-mena edukativnih programa, naša deca se druže s ruskom i beloruskom i na tome ćemo posebno raditi kroz kampove i po-sete škola. Ogroman broj naučnih radova je napisan na ruskom i zato je poznavanje tog jezika sve važnije i potrebnije – rekao je Supić.

Devet miliona članova. Na sveča-nosti je Sveslovenskom savezu pristupio i Svesrpski savez veterana Bojevo bratstvo iz Trstenika. – Okupljamo više od 30 bo-račkih i patriotskih organizacija koje se zalažu za bolji status boraca iz devede-setih, porodica poginulih i njihove dece, stipendiramo nekoliko učenika naših pa-lih drugova... Okupljamo preko 30 udru-ženja građana, mahom boračkih. Članovi smo velike međunarodne porodice Boje-vog bratstva iz Moskve s više od devet mi-liona članova, predsednik je general Boris Gromov, koji je napustio Avganistan kao poslednji sovjetski vojnik. Naša saradnja

sa Sveslovenski savezom je prirodna jer su nam ideje i ciljevi slični, jedni drugima možemo da ponudimo kontakte i zanimlji-ve projekte – kaže predsednik Slavoljub Ljubisavljević.

Nacionalna spasilačka garda. Kako ističe, Bojevo bratstvo kao huma-nitarna organizacija bavi se posledicama rata.

– Već za nešto više od mesec dana Boje-vo bratstvo potpisaće sporazum s Vojnim bratstvom iz Rusije. Naročito nam je važ-na međusobna edukacija dece i nastavnika iz Srbije i Rusije, izučavanje ruskog jezika. Osim toga, po celoj Srbiji osnivamo huma-nitarno-spasilačke jedinice civilne zaštite koja se zove Nacionalna spasilačka gar-da. Obaveza im je da pomažu Sektoru za vanredne situacije u slučaju elementarnih nepogoda kao što su zemljotresi, poplave, požari... Zakon o vanrednim situacijama nam dozvoljava da uđemo u škole i našu decu obučavamo i edukujemo jer ne znaju da previju običnu posekotinu niti kako da se ponašaju u slučaju uzbune... Sve ono što se učilo na časovima prve pomoći, među izviđačima. Deca zasad uče i orijentaciju u prirodi i snalaženje u novim situacija-ma, a uskoro će se i takmičiti na tom polju – najavljuje Ljubisavljević.

Zajedno u radu i igri. Za ovo leto posebno najavljuje projekat od šireg regi-onalnog značaja.

– Želimo da na Mojsijskoj svetoj gori po-red Jastrepca napravimo kamp s decom iz Srbije, Rusije, Belorusije, Republike Srp-ske, Crne Gore, Bugarske i Makedonije. Pola učenika je iz naše zemlje, od Subotice do Vrnja, i oni bi najpre kod kuća ugosti-li vršnjake iz inostranstva, a zatim bi za-jedno došli u naš kamp. Svaki drugi dan išli bi na ekskurzije po srpskim manasti-rima i istorijskim znamenitostima, a osta-lih dana bi uređivali teren, pravili staze za pešake i bicikliste... Suština je da kroz stalne aktivnosti deca uče i stiču radne navike – navodi Ljubisavljević.

Uzor prva kosmonautkinja. Centar za rodnu ravnopravnost Valentina Vladi-mirnova Tereškova dobio je naziv po prvoj kosmonautkinji. – Ona nas sve inspiriše, ovde su žene iz nauke, diplomatije, umet-nosti, sporta... Više nas je od 200 i želimo da širimo kulturu i prijateljstvo među na-rodima, a predsednica srpskog udruženja je košarkašica Nataša Kovačević. U tom smislu povezivanje sa Sveslovenskim save-zom doneće nam bolju saradnju s ruskim i beloruskim prijateljima. Već imamo spre-mljene različite projekte i sad smo sigur-ni da ćemo ih lakše i šire sprovesti – kaže predsednica Centra prof. dr Milka Đukić. Kako je rečeno, Sveslovenskom savezu pri-stupilo je i Srpsko-rusko udruženje iz Od-žaka s predsednicom Slavicom Andrejević na čelu i uskoro kreću brojne zajedničke aktivnosti.

Saradnja novoSadSkih škola Sa SveSlovenSkim Savezom

okuplja naS iSta SlovenSka dušaMoramo da se ujedinimo i da kažemo da je naša platforma zaustavljanje procesa razjedinjavanja i odnarođivanja, mržnje i zavisti – kaže predsednica Dragana Kuzmanović Janičić

28 13. APRIL 2017.

2913. APRIL 2017.

Iako smo skloni da veličamo naše lju-de, malo ko je očekivao od najmlađeg našeg igrača u NBA kojeg su Denver Nagetsi izabrali sa 41. mesta na draf-tu 2014. u drugoj rundi, da već sada bude među 50 najboljih košarkaša u najprestižnijem takmičenju planete.

Sadašnji ugovor od 1,3 miliona dolara po go-dini već je prošlost, a stručnjaci predviđaju da će nov petogodišnji ugovor vredeti bar 50 miliona zelenih novčanica.

Trka s komplimentima. Kako se NBA sezona 2016/17. približava kraju, Nikola Jo-kić iz utakmice u utakmicu poboljšava svoj ovogodišnji učinak pod obručima. Naš ko-šarkaški as u dresu Denver Nagetsa iz dana u dan ove godine pokazuje da se u telu cen-tra krije duša plejmejkera i veliko srce pa-nonsko.

Nikola je pravo otkrovenje u NBA ligi, prvo je bio znak čuđenja, a sada se svi utr-kuju u komplimentima. Visoki momak iz Sombora kotrlja se u ogromni zlatni gru-men. Postao je oslonac u igri Nagetsa, skro-mnog tima iz Kolorada, koji je sve do pre neki dan bio u prilici da se plasira čak i u plej-of NBA lige.

Izluđuje mirnoćom. A početak sezone nije nagoveštavao da će Jokić postati senza-cija Denvera i cele lige. Prvih meseci nije bio starter, njegovo mesto držao je Jusuf Nur-kić, a Nikola je često imao problema s faulo-vima. Međutim, serija sjajnih utakmica kao i pritisak publike naterali su trenera Majka Melouna da popusti.

I dok je više sedeo na klupi nego što je igrao, Jokić je bio neuobičajeno miran za standarde NBA lige pa i vrhunskog sporta uopšte.

Njegovo objašnjene je logično, pogotovo kad znamo gde je rođen i odrastao:

– Utakmicu posmatram kao basket ispred kuće. Tako mi je lakše da prevaziđem stres. A i po prirodi sam opušten, za razliku od braće i oca. Izluđivao sam ga stalno, hiljadu puta... Tako je i u Americi, ništa ne može da me izbaci iz takta – objasnio je Jokić.

U basketu, posebno u Americi, sve se meri statistikom.

Naš 22-godišnji momak je peti po preci-znosti u NBA ligi, ispred njega su Rasel Ve-stbruk, Ajzea Tomas, Džejms Harden i Ento-ni Dejvis ili Lebron Džejms, čiji ugovor teži više od 100 miliona dolara, 14. je skakač s prosekom 9,4 skoka, 34. dodavač sa 4,6 asi-stencija, 47. strelac, ima 17,1 poen prosečno po meču i to sve s mnogo manjom minuta-žom od suparnika iz vrha ovih lista.

Sportska inteligencija. Gledano kroz brojke, druga sezona u NBA izgleda ovako: 31 dabl-dabl, šest tripl-dablova i niz veoma atraktivnih asistencija i trojki s više od devet metara udaljenosti od koša. Feno-menalne partije Nikola je pružio i oduše-vio prepune dvorane protiv Golden stejta, Milvokija, Klivlenda i Njujorka... Asistencije u stilu Medžika Džonsona pokazuju kakvu inteligenciju poseduje naš Somborac, koji je igračku karijeru započeo u rodnom gradu. U nekim stvarima je i prevazišao Medžika, loptu često dodaje na mesto koje niko ne vidi, tamo gde će njegov saigrač tek biti pa u prvom trenutku izgleda kao da je bačena u bunar.

Nešto od toga naslućivalo se još u počet-ku dok je igrao u Vojvodini u Novom Sadu, da bi posle nepunih godinu dana prešao u Megaleks, naš ABA ligaš. Usledili su pozi-vi i u reprezentaciju i konačno je usmeren ka SAD... Nikola Jokić potiče iz ugledne i skromne somborske porodice, dvojica braće – Strahinja i Nemanja takođe su u Americi i snažna su podrška mlađem bratu.

Najviše napredovao. Pohvale su od-mah stigle, a Nikola je glavni kandidat za

igrača koji je najviše napredovao. U autor-skom tekstu jednog od najboljih američkih novinara Marka Štajna objašnjeno je zašto je Jokić u prvom tromesečju 2017. godine us-peo čak i njega da ubedi da je prvi kandidat za to presižno priznanje.

– Mislio sam da je Janis Adetokunbo ne-prikosnoven, izgledalo je da će biti prvi igrač u istoriji NBA lige koji je u svom timu naj-bolji strelac s najboljim procentom šuta, za-tim najbolji skakač, asistent, bloker i kradlji-vac lopti. Čak je izabran u startnu petorku u ol star utakmice u februaru. Ko bi uopšte mogao da se takmiči s takvim brojkama? A onda je sve više u prvi plan izbijao momak iz Srbije Nikola Jokić. Toliko je dobar da se pitam kako to da nije bio MVP Zapada u tom periodu – napisao je Štajn.

Džoker kao Nole. Koliko je Jokić skro-man i pametan govore i vesti iz Denvera, gde svoje dobre igre pripisuje pre svega timskoj igri i saradnji sa saigračima, a ne individu-alnom kvalitetu. U njemu se krije i duhovit mlad čovek, koji često visprenim izjavama oduševljava američke novinare. Za relativno kratko vreme postao je omiljen ne samo u košarkaškom svetu.

Naši ljudi u SAD ponose se njime, a nad-mak Džoker je poput Novaka Đokovića pa Jokića već upoređuju s najboljim srpskim sportistom svih vremena. Srbi navijaju za Jokića gde god se pojavi, a sve je veća i po-drška navijača sa srpskim zastavama.

Sa Srbijom po zlato. Dileme nema, Na-getsi su iskopali zlatni grumen, a naš selek-tor Saša Đorđević dobio je još jednu zvezdu u državnom timu.

Možda sam i subjektivan, pa i nekorek-tan, ali pomalo se i radujem što Denver neće zaigrati u plej-ofu, jer će praktično okončati ligašku sezonu početkom maja i time omogućiti Nikoli duži odmor. Ne za-boravimo da našu reprezentaciju krajem avgusta očekuje Evropski šampionat i da su nam ciljevi ne samo medalja već ona naj-sjajnija, zlatna. S Jokćem, Bogdanovićem, Teodosićem i ostalima Đorđević može da dovede naš nacionalni tim do samog vrha na EP u Istanbulu.

Somborski rudnik zlata

Nikola Jokić potiče iz ugledne i skromne somborske porodice, dvojica braće – Strahinja i Nemanja takođe su u Americi i snažna su podrška mlađem bratu

U telu centra krije se duša plejmejkera i panonsko srce kao na dlanu

Nikola Jokić, NBA zvezda u usponu

Autor: Jovan Tanurdžić

30

sport

13. APRIL 2017.

Finale U-11 i U-10 mini-basketa ksV i ksns

PrVaci DeFense i ns basket 07

Škripao je parket hale Đačkog u nedelju dok su mali igrači u fina-

lu takmičenja U-11 u U-10 mini-basketa leteli od koša do koša. U obe konkurencije učestvovalo je po 16 klubova od Lednica do Subotice i od Zrenjanina do Beočina.

U finalu U-11 nakon uzbud-ljive igre pune preokreta no-vosadski KK Defense pobedio je ledinački KK Star sa 40 : 32. Za prvake su nastupili: Mili-ćević, Bikicki, Grbić, Vučure-vić, A. Brkljač, Savić, Stano-jević, M. Brkljač M, Miković, Vidović, Samardžija, Milović i Popović, a za vicešampione: Plisnić, Maksimović, Deretić, Bošnjaković, Korica, Grubić, Ukropina, Vranić, Bajić, Kan-tardžić, Dakić, Šavija i Obra-dović. Najbolji igrači su Igor Vidović iz Defensea i Mitar Bošnjaković iz Stara. Još dve

titule odlaze u Defense – naj-bolji šuter je Marko Brkljač i najbolji trener Miodrag Ba-bić.

Finale U-10 nije bilo tako neizvesno i efikasno kao ono kod godinu dana starijih ma-lišana, ali je zato bilo krajnje borbeno. KK NS basket 07 slavio je protiv OKK Spar-taka sa 25 : 14, a pobednički pehar podigli su: Cimbalje-vić, Lazarević, Vukonjanski, Jovanović, Mančić, Dimitrić, Kostić, Mantoc, Kalem, Do-mazetović, Šućur i Trkulja. Koliko smo videli, ni Subo-tičani Simjanovski, Jakšić, Stanić, Đorđević, Vojinović, Kaurin, Veljković, S. Takač, S, Krivo, Mucalj, Šarčević, Drik-sler i S.Takač nisu bili neza-dovoljni drugim mestom.

Promoter takmičenja bio je predsednik OKS Novi Sad Zlatko Bolić, koji je najavio da će ovo zanimljivo takmičenje svakako biti nastavljeno i na-rednih godina.

U organizaciji Košarkaškog sa-veza Vojvodine i Košarkaškog sa-veza Novog Sada od oktobra prošle godine u takmičenje U-11 mini-basket učestvovalo je 16 klubova: Cubi Novi Sad, Defense Žabalj, Fu-tog, LD Novi Sad, NS basket 07, Sportsworld Novi Sad, Star Ledin-

ci, Petrovgrad Zrenjanin, Vrbas, Spartak Subotica, Feniks Bačka Palanka, Zicer 021 Novi Sad, Aka-demik Srbobran, Tite i Tim sistem – Stražilovo Sremski Karlovci.

Istovremeno, nastupili su i mališani u U-10 mini-basketu: NS basket 07, Vrbas, Defense,

Selekta Sremska Kamenica, LD, Spartak, Sportsworld, Zicer 021, Petrovgrad, Kadet Novi Sad, Tim sistem – Stražilovo, Buduć-nost Novi Sad, Jedan tim Novi Sad, Beočin, Koš 888 Novi Sad i Košarkaška akademija 021 Novi Sad.

3113. APRIL 2017.

ISSN 2406-2022