Montevideo Bog Te Video

8/13/2019 Montevideo Bog Te Video

1/20

Vladimir Stankovi

MONTEVIDEO, BOG TE VIDEO!


2/20


3/20

Posveeno mom ocu Miodragu Mii Stankoviu,

od koga sam prvi put uolegendu o podvigu u Montevideu


4/20

Sadraj

Re autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Prva glava: Prilike . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Druga glava: Odluka . . . . . . . . . . . . . . . 85Trea glava: Putovanje . . . . . . . . . . . . . 149etvrta glava: Takmienje . . . . . . . . . . . 191Peta glava: Povratak. . . . . . . . . . . . . . . 321ta je bilo s njima . . . . . . . . . . . . . . . . 349O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365


5/20

Re autora

Kada sam u februaru 2007. godine doao na ideju da napi-

em priu o istorijskom uspehu jugoslovenske fudbalskereprezentacije, sastavljene od srpskih fudbalera, na Prvomampionatu sveta u Urugvaju 1930, imao sam od prvog tre-nutka pred oima lm i TV seriju, odnosno ekranizacijuove divne istorije, uveliko zaboravljene i nepoznate mlaimgeneracijama. Za uspeh projekta bila su neophodna samodva uslova: da svoj deo posla uradim kako treba i da posleneko prepozna ideju i pretvori je u stvarnost. Izgleda da sedesilo i jedno i drugo...

Posle dvogodinjeg istraivanja po oskudnim dokumen-tima iz 1929. i 1930. godine, istorijske linosti i injeniceispreplitale su se sa kcijom i nastao je Montevideo, Bog tevideo! . Tokom ruka u Atini sa Zvonimirom imunecom umartu 2007. u kafani Zrikavci i mravi podno Akropolja,kao to i dolikuje zemlji mitova izmatani su obrisi buduegmegaprojekta. Faktograja je oivela u hiljadu nijansi velikihdogaaja, pojava i ljudi za ponos itave nacije.


6/20

V S10

Rezultat je poznat: producentska kua Intermedianet-work proizvela je najgledaniji srpski lm, koji je bio kan-didat za nagradu Oskar. TV serija je bila veoma gledana ucelom regionu a lm je dobio vie nagrada na meunarod-nim festivalima i, zahvaljujui izvrsnoj produkciji, posebnosjajnim mladim glumcima, postao brend pretvorivi legen-du o Montevideu, kako kae izdava, u kulturni fenomenkoji traje ve etiri godine.

Knjiga je svedoanstvo o tome kako je zaista bilo. vrstosam se drao faktograje, dok su u lmu, iz dramaturkihrazloga, odstupanja od injenica bila neminovna. Pokuaosam da, paralelno sa priom o putu u Montevideo, kaemneto i o ondanjem Beogradu, Srbiji, Kraljevini Jugoslaviji,dogaajima u Evropi i svetu i, naravno, poneto iz istorijefudbala u Srbiji.

Veoma sam zadovoljan i srean to sam ovom knjigom,zajedno sa svim ostalim uesnicima projekta, doprineo dase od zaborava otrgne jedan veliki dogaaj iz nae istorije ida se stvori delo koje e trajati i initi nas ponosnim to smoimali ljude kakvi su bili junaci ove prie.


7/20

P

rili e


8/20

I

Kafana Solunac, gledano uzbrdo iz pravca Slavije,smetena negde pri kraju Beogradske ulice, gotovo nauglu sa Ulicom Kralja Aleksandra, nije se po izgledu

niim izdvajala od niza zanatskih radnji u komiluku, ali je imala dve prednosti. Gazda Rade, ije su prezime znalisamo najblii, veto je iskoristio dvorite da uredi malu, vrlolepu batu, koja nije imala vie od est stolova. Gotovo celabila je pod vinovom lozom, posaenom zarad hladovine, a

ne zarad groa. Godinama usmeravana neijom vetomrukom, loza je vijugala uz stubove i prelazila preko razapetihica da bi s vremenom stvorila debelu hladovinu, u vrelimletnjim danima prijatno utoite, tim pre to je bila izolova-na, van domaaja pogleda radoznalih prolaznika. U jednomuglu bio je smeten klasian rotilj, koji se, hvala bogu, lepodimio od druge polovine maja pa do kraja septembra, pa ikasnije, sve dok se moglo sedeti u bati.

Veina ostalih, brojnih kafana u okolini Slavije imala jebatu, ali ispred, na trotoaru. Stolovi su obino bili u dva reda,sa razmakom izmeu kako bi peaci nesmetano prolazili, a


9/20

V S14

senku je pravila perda. Da bi se stiglo do bate Solunca,moralo se proi kroz kafanu, koja se takoe nije mnogorazlikovala od objekata sline namene: desetak stolova pre-krivenih tradicionalnim kariranim aravima, ponekad stragovima jelovnika, uprkos nastojanjima gazda Radeta daistou odri na pristojnom nivou, kripav pod od dasakako zna koliko puta premazan olajem, u uglu ank za kojim je najee bila gospoa Radmila, Radetova ena. Desno od

anka nalazio se ovei uber kroz koji su kelnerima dodavana jela. A jelo je bilo druga prednost ove kafane. Gazdarica Rad-mila bila je vrhunska kuvarica i njeni specijaliteti nadalekopoznati. Rotilj je takoe bio na glasu, ali kuvana jela gospaRade neprevaziena. Istina, neki su tvrdili da je za poveanipromet u kafani postojao i trei razlog, lepa Mica, gazdinabratanica, koja je dola u Beograd da zavri kolu i upiestudije. Milica je zaista bila lepa devojka, otresita i, to bi sereklo, narodski bistra, pa se posle kraeg perioda adaptacijelako snalazila meu gostima, od kojih su mnogi pokuavali da joj se priblie. Sa Milicom su radila i dva obuena konobara,ali je ubrzo postalo oigledno da promet raste kada je Micau smeni. To gazda Radetu, naravno, nije smetalo, a ni njoj

jer je armom uspevala da sebi obezbedi lep baki, koji jebriljivo uvala, ne znajui ni sama tano za ta, ali uverenada e uteevinu, kad doe vreme, potroiti na neto vano.

Preko leta su na obe strane pored dvokrilnih ulaznih vrata s ulice stajala dva stola sa po dve stolice, tek toliko daneko predahne uz kafu, pricer ili aicu rakije. Zimi se svaaktivnost odvijala unutra, u meavini duvanskog, rotiljskogi kuhinjskog dima i mirisa jela, rakije pa i znoja jer je velikafuruna bubnjala po ceo bogovetni dan.

Rade je bio vredan ovek, po ceo dan provodio je u svojojkafani ili u poslovima vezanim za nju. Iao je u nabavke,


10/20

Montevideo, Bog te video! 15

nagovarao seljake da kad pou na pijacu svrate prvo kodnjega na jednu s nogu, poslovi su sklapani u rano jutro, a ve u sedam sati kafana je otvarala vrata ekajui prve gostena frutuk, kafu ili rakijicu... Bio je otvoren, komunikativanovek. Poznavao je skoro sve svoje goste, gotovo svakog odnjih doekivao i ispraao. Kelnere je naterao da zapamte takoji gost pije i najee se deavalo da tek to gost sedne, stieljuta, kuvano vino, pivo ili neko drugo njegovo omiljeno pie.

Atmosfera u kafani bila je gotovo familijarna, bez incidenata.Deavalo se da se neko napije, ali sve se zavravalo pesmomi malo nesigurnijim korakom na putu do kue. Gazda Rade je ljudima ulivao poverenje. Svi su ga znali kao potenjai-nu, estitog i hrabrog oveka, koji je za junatvo iskazano uPrvom svetskom ratu dobio Karaorevu zvezdu. Na jednomzidu visila je slika pokojnog kralja Petra, sa kojim je proaogolgotu Albanije. U kafani, slike kralja Aleksandra nije bilo.Rade, razumljivo, nikada nita loe nije rekao o vladajuemkralju, ali niko nije uo ni da ga hvali. Jednostavno, nje-gov kralj, iako je prolo devet godina od njegove smrti, kaoda je i dalje bio Petar Karaorevi... Kafana, naravno, nijesluajno nazvana Solunac, ali Rade nije previe govorio

o ratu. Uostalom, prolo je ve vie od 12 godina, Srbija sepolako ali sigurno oporavljala od strahota koje je preivelai u kojima je izgubila gotovo treinu ukupnog stanovnitva.Valjalo je gledati napred.

Na drugom zidu visio je uramljen iseak iz novina iji je sadraj bio vidljiv samo iz neposredne blizine. Bio je toizvetaj sa prvenstvene fudbalske utakmice BSKJugosla- vija, odigrane 7. aprila 1929. Rezultat je bio 7:1 za BSK, azainteresovani su mogli da saznaju sve detalje sa mea lju-tih beogradskih rivala. Sudio je Mika Popovi, gledalaca nastadionu Jugoslavije u Topideru bilo je oko 3000, Moa


11/20

V S16

Marjanovi i upi dali su po tri gola a Lala Najdanovi jedanza BSK, dok je poasni pogodak za domaina dao Luburi.Rade je u pola noi mogao da izgovori sastav jedanaestoricekoja su mu priinila do tada najvee sportsko zadovoljstvo.Tik uz tu relikviju bila je velika slika novog stadiona BSK-ana Topiderskom brdu, otvorenog u maju te 1929. Bila je toslika glavne tribine pune ljudi, meu kojima je, podrazumevase, i gazda Rade, koji nije proputao nijednu utakmicu a

kamoli otvaranje novog stadiona.Jedini porok gazda Radeta, dodue samo za njegovuenu Radmilu, bio je fudbal! Bio je veliki bskovac, vatreninavija Beogradskog sport kluba, o kojem mu je jo 1918. uGrkoj, pred proboj Solunskog fronta, priao Mihailo Andre- jevi, ugledni lekar i istaknuti funkcioner BSK-a i Beograd-skog loptakog podsaveza (BLP). Kad je igrao BSK, znalo se,Rade je ostavljao sve i hitao na stadion. Tako je bilo i tog 7.aprila 1929. O ratu gazda Rade nije voleo da pria, iako jei te kako imao ta, ali bi uvek kada nae rtvu prepriavao veliku pobedu BSK-a nad Jugoslavijom.

Kia je padala celog dana, u jednom trenutku proneo seglas da se nee igrati jer je teren u oajnom stanju. Gazei

veliko blato, otiao sam da se sam uverim. Kau da je BSKtraio odlaganje jer je verovao da je tehniki bolji, to bi seizgubilo na nemoguem terenu, ali je Jugoslavija zahtevalada se utakmica igra. Sudija je zavrnuo nogavice i obiao ceoteren dok je 3000 pokislih navijaa ekalo njegovu odluku.Na svu sreu, odluio je da se igra, ali je kod naih nastalapanika kada su videli da nema Mikice Arsenijevia! Misleida se po takvom vremenu ne moe igrati, ostao je kod kuei jedva su ga autom dovezli na poetak, priao je Rade svakiput kad je bilo nekoga da ga slua. I u svakoj sledeoj prii,BSK je igrao za nijansu bolje, Moini i upievi golovi bili su


12/20


jo malo lepi, Lala Najdanovi je u svakom prodoru prelaziopo jednog protivnikog igraa vie, Nikola Marjanovi je ipo blatu pokazivao sve vee majstorstvo, golman Stojanovi je branio i nemogue lopte...

Da sve bude lepe, njihovu bruku direktno je prenosioRadio Beograd! Bio je to prvi prenos fudbalske utakmice,podseao je Rade pokazujui u uglu uramljeni iseak iz aso-pisa Radio Beograd o prvom radio-prenosu:

Prole nedelje prenosila je Radio stanica Beograd vrlozanimljivu nogometnu utakmicu izmeu sportskih klu-bova Jugoslavije i B.S.K., beogradskih elitnih klubova.Prenos je izvren na najjednostavniji nain i odlino je uspeo, prema izvetajima koje smo primili iz cele

Kraljevine... Kako je upotrebljen mikrofon vrlo osetlji-vog sistema, to su sluaoci na svojim aparatima mogliuti i dovikivanje navijaa, ukanje i urnebes mase umomentu kada su protivnici davali golove. tavie, ulase kad-kad i zvidaljka sudije.

Pre poetka utakmice sluaocima se obratio Bora Jova-novi, novinar sportske rubrike Politike i jedan od pionirafudbalskog sporta u Srbiji. Utakmicu je prenosio RadomirStoilovi, advokat i sekretar Beogradskog loptakog podsaveza i lan uprave Jugoslavije!

A znate li ta je najlepe? On nije zavrio prenos! Kau dase smrzao od ledene kie, ali bie da se smrzao od rezultata!Moete misliti kako je bilo jednom lanu uprave Jugosla- vije da opisuje one silne golove BSK-a. Prenos je zavrioDimitrije Stefanovi, slubenik Radio Beograda, razvijao je priu gazda Rade.


13/20

V S18

Onda je usledilo vajkanje:Najgore od svega je to ja tada nisam imao radio! A

mesecima unazad govorio sam Radi da moramo da kupimotu spravu koja govori, danas sve vienije kue imaju radio,a mi nita... A da sam imao radio, naredio bih da se pusti nanajjae kako bi i ovaj do mene uo...


14/20

II

Taj do mene bio je prvi komija, Mile zvani Brica, vla-snik berbersko-frizerske radnje smetene tik uz kafa-nu, s tim to je Bricina kua bila na dva sprata. Dole

je drao radnju (frizerski salon) a gore je stanovao sa enomi 11-godinjim sinom. Rade i Mile Brica, kao to i dolikujekomijama, iveli su u dobrosusedskim odnosima. Poseivalisu se kad su mogli, ili jedan drugom na slavu. Rade je slavioSvetog arhanela Mihaila a Mile Svetog Nikolu, nedeljom

su zajedno ili u crkvu i sve bi bilo gotovo idealno da nijebilo... fudbala. Naime, Brica je bio zadrti navija Jugoslavi- je, ak toliko da je posle proglaenja Kraljevine Jugoslavijepromenio ime svoje radnje i umesto prozainog Berber-ska radnja nakaio izdaleka vidljivu rmu Frizerski klubJugoslavija. Gazda Rade je bio ubeen da to nije posledicapromene imena drave, ve komijine preterane ljubavi zacrvene. ak je i ono Frizerski klub imalo skraenicu FK,kao fudbalski klub. Ali, Mile je to stidljivo negirao tvrdeida klub zvui otmenije nego salon. Ubrzo je shvatio da odfudbalske reklame moe da ima samo koristi, jer se sve vie


15/20

V S20

ljudi interesovalo za fudbal. Prvo je naao sliku ampionskogtima Jugoslavije, koji je 1924. i 1925. u gotovo neizmenje-nom sastavu osvojio dve titule dravnog prvaka, i uramio je.Na zidu, tano preko puta ogledala, muterije su i dok sedemogle da vide sliku Miletovih heroja. U drugom ramu bila je slika sa doeka navijakog voza iz Zagreba posle trijumfaJugoslavije nad Graanskim od 3:2, 5. jula 1925. Mile je u jednom oku drao prut kojim je, poput kustosa u muzeju,

zainteresovanima sa ushienjem predstavljao svoje idole:Vidite, prvi sleva, u odelu i sa eirom, je trener Blaha,stoje Branko Petrovi, Damjan uri, Dragan Jovanoviena, Stevan Luburi ia, Duan Petkovi Senegalac, BaneSekuli, golman Dragutin Neme, Milutin Ivkovi Milutinac.ue Mihailo Naevi Nae, Alojz Mahek i Sveta Markovi.To je tim koji je preuzeo titulu Graanskom u drugom drav-nom prvenstvu 1924. U nalu smo, 12. oktobra u Zagrebu,tukli Hajduk sa 2:1 posle igre koja je na kraju primorala inavijae iz Zagreba, u poetku sklone Hajduku, da nam apla-udiraju... Iz Beograda je jednim vanrednim vozom i jednimredovnim stiglo oko 1000 navijaa Jugoslavije. Na povratkuigrae je saekala masa navijaa a jo lepe je bilo 5. jula

1925. Finalna utakmica opet je igrana u Zagrebu, protivnik je bio Graanski, a mi smo pobedili sa 3:2. Ovoga puta nisampropustio taj istorijski trenutak, u masi razdraganih navijaakoji vire iz cveem zatrpanog voza bio sam i ja... Na jednom vagonu kredom je bilo ispisano JugG 3:2 (1:1).

Promenivi ime radnje, Mile Brica je dao oglas u novinamada e navijai Jugoslavije u njegovoj radnji imati specijalnipopust a igraima prvog i drugog tima ponudio je besplatneusluge. Na pitanje prijatelja kako e znati da ga muterijene varaju predstavljajui se kao navijai Jugoslavije iako ustvari vole BSK, Soko ili neki drugi tim, Mile je odgovarao:


16/20


Svi moraju da prou ispit: prvo moraju na slici da pre-poznaju igrae ampionskog tima i potom da odgovore namoja pitanja iz istorije Jugoslavije, a to nije lako. Na krajumoraju da mi se jave na nekoj od narednih utakmica Jugo-slavije jer se podrazumeva da pravi navijai znaju sve o svomtimu i idu redovno na utakmice. Niko me jo nije prevario,

a ako i jeste, nije mi krivo jer taj mora da podsvesno navijaza Jugoslaviju kad zna sve o njoj.

Doek fudbalera Jugoslavije po osvajanju titule dravnog prvaka


17/20

III

Za Boi te 1930. godine gazda Rade i Mile Brica su seuzajamno isposeivali, estitali jedan drugom velikipraznik, paljivo izbegavajui da spomenu fudbal jer

bi to obavezno izazvalo estoku raspravu, ako ne i pravusvau. Jednom zasvagda razjasnili su situaciju iz 1926, kadasu pred kraj mea, pri vostvu Jugoslavije od 2:1, navijaicrvenih uneli na stadion krst na kojem je pisalo BSK ipoeli da dele umrlice oaloenoj porodici, navijaima

plavih.Komija, kunem se da nisam bio u toj grupi. Jeste, biosam na utakmici, seam se toga, ali nisam uestvovao, verujmi. Uostalom, vai su sve pokvarili jer su izjednaili u posled-njem minutu, tvrdio je Mile a gazda Rade mu je verovao.

Kalendar takmienja za 1930. godinu hteo je da se Jugo-slavija i BSK sretnu ve 8. januara, drugog dana Boia.Prethodna godina protekla je u znaku velike dominacijeplavih, koji su dobili etiri od pet utakmica, ali su se repovi jedne jo uvek povlaili. Naime, BSK je 1929. osvojio prven-stvo drave na terenu, ali ga je izgubio za zelenim stolom.


18/20


Niko nije krivio direktno Jugoslaviju, ali je injenica da je jedna od dve ponitene utakmice zbog navodne nepravilneregistracije Duana Markovia bila protiv crvenih. Rade iMile su, kao i ostali navijai oba tima, funkcioneri i tampa,ko zna koliko puta analizirali dogaaje i zakljuili da je BSKzaista bio najbolji i da nije bilo poteno da ispata zbog neijeadministrativne greke, ako je greke uopte bilo.

Rade nikada nije prealio tu titulu, tim pre to je Hajdukdva puta pobeen u Splitu, drugi put iz istog inata jer su igra-i, pod pretnjom teke kazne klubu ako ne ode na utakmicu,skupljani po kuama da otputuju na ponovljenu utakmicu.

Bar da smo igrali ponovo i sa Jugoslavijom. Kako smo ihdrali prole godine, dobili bismo sigurno i taj me, sekiraose gazda Rade.

Iz obimne dokumentacije sakupljene iz tampe, koja jetom sluaju posvetila veliku panju, Rade je najee, kaoprimer objektivnosti, vadio jedan lanak iz zagrebakogJutarnjeg lista, potpisan od strane novinara Pavla Kaudersa.

Dakle, nakon dugog oklijevanja odigrao je BSK i svoju

poslijednju utakmicu. Poao je u Split po nalogu i pod prijetnjom posljedica sa strane JNS-a. Na brzu rukusjeli su mladi igrai BSK-a u vlak, da proslijede dale-ki put i da udovolje pravdi Boga velikoga. Poli su samalo ambicija, protiv svoje volje i volje svog vodstva.Odigrali su utakmicu i pobijedili su. Vraaju se iz Spli-ta kao stvarni, ali jo vie kao moralni pobjednici. Podrugi put pobijedili su onu momad protiv koje su zazelenim stolom izgubili utakmicu... Kako god okreemoove susretaje obe momadi, BSK izlazi kao pobjednik, Hajduk kao prvak drave.


19/20

V S24

BSK je uloio albu Skuptini JNS-a koja je u Zagrebupoela 24. novembra 1929. Poela, ali nije i zavrena! Vruatema, preseljenje sedita Saveza iz Zagreba u Beograd, dovela je do estoke rasprave koja se pretvorila u svau, pa je moralada intervenie ak i policija, i Skuptina je prekinuta! albaBSK-a nije ni stigla na dnevni red...

Zbog vidnog uspeha svoje reklamne kampanje, Mile Brica je ubrzo morao da postavi i drugu stolicu i da zaposli jednog

egrta. Izbor je pao na Jovana, Jocu, sina jednog komije koji je radio na eleznici. Mile je raunao da mali nee kasniti naposao a nee morati ni da ga hrani i oblai jer mu je kuablizu. U razgovoru o poslu Mile je pitao deaka da li volifudbal, a kada je dobio potvrdan odgovor usledilo je pitanjena koje se odgovor unapred znao:

Naravno, navija za Jugoslaviju?, pitao je Mile glasomkoji nije doputao negativan odgovor. Deak je promrmljaoneto kao Da, naravno jer su svi u komiluku znali za Mile-tovu slabost prema Jugoslaviji, pa mladi nije smeo daprizna da, u stvari, voli fudbal i sve dobre igrae, ukljuujuii majstore iz BSK-a...

Iako ni Radetu nije ilo loe, malo vie gostiju ne bi bilo

naodmet. Preduzimljiva gospoa Rada, pod utiskom uspenepropagande komije Brice, dala je jednog dana ideju muu:Stalno mi pria kako se zna sa tim tvojim doktorom

Andrejeviem jo iz Soluna. Vidim iz novina da je on neki vaan ovek u BSK-u. Viate se na sastancima Udruenjaratnika Srbije od 1914. do 1918. iji je on predsednik... Zatone razgovara s njim da njegovi iz BSK-a, naroito samci i igra-i iz unutranjosti, dou kod nas na hranu? Zamisli da nam jednog dana ovde banu Moa i Tirke... Mrdni malo, rastri se,nita nam nee pasti s neba. Nije dovoljno da imamo dobruhranu i dobru uslugu ako malo ljudi za to zna. Reklama je


20/20


danas mona stvar, a mi ne radimo nita. Potrudi se, da bar vidimo neku vajdu od te tvoje zaluenosti fudbalom.

Iako pomalo nevoljno, Rade je priznao da je ena u pravu iobeao da e neto preduzeti. Doktor Andrejevi je ponekad,kada je iao na sastanke Beogradskog loptakog podsaveza,ije su prostorije bile relativno blizu, u ulici Kneza Miloabr. 3, znao da svrati kod Radeta na aicu, ali to se deavaloprilino retko.

Posle jednog sastanka Udruenja, Rade je stidljivo, aktoliko bojaljivo da je doktor Andrejevi pomislio da je bole-stan i da mu je potrebna njegova lekarska pomo, zapo-eo razgovor o moguoj saradnji izmeu BSK-a i njegovekafane... Doktor je obeao da e razgovarati u klubu ali je inagovestio da je ideja, u principu, prihvatljiva. Posle izvesnog vremena obavestio je Radeta da e za poetak kod njega nahranu dolaziti neki igrai drugog tima i lanovi podmlatkakoji nisu iz Beograda, a za prvotimce emo videti kasnije. Ito je bilo neto Za razliku od Miletovog Frizerskog kluba,u koji su uglavnom zalazili navijai Jugoslavije, u Radetovukafanu ubrzo su poeli da svraaju registrovani fudbaleriBSK-a, a doktor Andrejevi je obeao da e s prolea, kad

se prolepa vreme, u batu dovesti lanove uprave i funkci-onere BLP-a, tim pre to je Radetova kafana bila vrlo blizusedita Podsaveza.

Documents

Montevideo Bog Te Video