Moja Živtna Priča William M.branham

7/24/2019 Moja ivtna Pria William M.branham

1/46


2/46

MOJA IVOTNA PRIA

Los Angeles, California, SAD

59-0419A

1Pognimo na trenutak glave radi molitve.Na dragi Nebeski Oe, zaista je to jedna velika privilegija to moemopristupiti k Tebi, naem Bogu i Spasitelju. Sluajui tu velianstvenu pesmu,Kako Si Velik, to nas uzbuuje jer znamo da si velik. I mi se molimo da tvojaveliina bude iznova nama ponovo objavljena ovo popodne dok budemo

govorili. I dolo mi je na red, prvi put nakon mnogo godina, da se pokuamvratiti u prolost mog ivota, i molim se da mi da snage i ta mi je potrebno,Gospode, da se ivi u ovom asu. I neka sve moje greke u ivotu budu zadruge jedan stepenik iznad, koji e ih pribliiti Tebi. Daruj to Gospode. Neka bigrenici videli otiske stopala na pesku vremena, i neka bi oni bili voeni kTebi. Traimo te stvari u Ime Gospoda Isusa. Amen.Moete sesti.2[Brat Glover kae: Moe li se pomoliti nad ovim maramicama pre nego topone? - Urednik.] Bie mi drago. [Tamo su sve one da se moli nad njima.]U redu, gospodine, hvala vam. Poto ovaj posveen ovek, brat Glover, kogagodinama poznajem, a imao sam i privilegiju da provedem malo vremena snjim sino. I rekao mi je da je legao malo da se odmori. A sada, sa sedamdesetpet godina vraa se nazad u slubu Gospodnju. Nisam ni upola umoran nakonto sam to uo. A razmiljao sam o tome da sam ja umoran, ali ne verujem dajesam. On mi je doneo ovamo neto maramica u obliku koverti, i tako dalje,poto su one unutra i ve spremne.3Dakle, ma ko od slualaca preko radio talasa, ili ovde, ko eli jednu od ovih

maramica, i hoete je... Aneoski Hram redovno ih alje svima sve vreme.Moete pisati ovde na adresu Aneoskog Hrama i oni e se moliti nad time,zato to vas uveravam da je to po Pismu. To je Boije obeanje.I ako biste eleli da se molim nad jednom za vas, pa, bie mi drago da touinim. Moete mi upravo pisati na P.O. BOX 325, Jeffersonville, speluje se kaoJ-e-f-f-e-r-s-o-n-v-i-l-l-e, sa duplo l, Jeffersonville, Indiana. Ili ako se ne moetesetiti potanskog broja, samo napiite Jeffersonville. To je manji grad ima


3/46

samo oko trideset pet hiljada ljudi. Svako me tamo poznaje. Tako da e nambiti drago da se molimo nad maramicama i da vam ih poaljemo.4Dakle, imamo velike uspehe u injenju toga, zato to Uz to ete dobiti jedno

malo formalno pismo, da se ljudi po celom svetu mole svakog jutra u devet satiujutru, i u dvanaest sati i u tri sata. I moete samo zamisliti, po celom svetu, ukoliko sati nou treba da ustanu da bi se molili. Tako ako sve ove desetinehiljada, i hiljada, upuuju molitve Bogu, u isto vreme radi ove slube, radivaih bolesti, Bog to jednostavno ne moe odbiti. I tako mi smo sada, kao tosam rekao, mi nemamo nikakve programe; mi ne elimo niti jedan peni vaegnovca. Mi smo samo Ako vam moemo pomoi, radi toga smo ovde. Idopustite namNeko donosi jo jednu gomilu maramica.5

Dakle, ako nemate maramicu koju biste voleli poslati, pa, onda nam svakakopiite. Ako vam ona nije sada potrebna, uvajte je u knjizi Dela Apostolska uBibliji, u 19.-oj glavi. A to e biti u obliku bele vrpce-trake koja e vam bitiposlata i uputstva kako prvo da ispovedite svoje grehe. I (Hvala vam.) kako daispovedite svoje greheNikada ne smete pokuati primiti bilo ta od Boga a dapre toga niste ispravni sa Bogom. Vidite? I onda, u ovome ste upueni dapozovete svoje komije i svog pastira. Ako imate u svom srcu neto protiv bilokoga, idite i to najpre ispravite, i vratite se nazad. I onda se molite, imajtemolitveni sastanak u vaoj kui, i prikaite tu maramicu za donji ve i onda

verujte Bogu. I u svaka ta tri sata, svakog dana, bie ljudi koji e se moliti pocelom svetu, kao jedan lanac po celom svetu.6I sada, to je vae - apsolutno besplatno; jednostavno se alju. I mi sada,neemo vam pisati nazad da vam dosaujemo ili da vas obavetavamo onekom programu koji imamo. elimo da podrite program, ali mi nemamo nitijedan da bi ga vi podrali. Vidite? Tako viTo ne radimo da bi doli do vaeadrese; to je samo vrsta pomoi i sluba od Gospoda koju pokuavamo dasprovedemo dalje.

A sada, pognimo glave. I ako sluate preko radija, i imate svoju maramicuspremnu, samo stavite svoje ruke na nju dok se molimo.7Dragi Gospode, donosimo ti ove male komadie materijala, moda ponekomalo odelce za bebu, ili - ili neka mala potkoulja ili moda mali par cipelica, ili- ili tako neeg, maramicu, koja e ii ka bolesnima i napaenima; Gospode, toje prema tvojoj Rei to mi inimo. Jer itamo u Delima Apostolskim, da su oni


4/46

uzimali sa tela tvoga sluge Pavla, maramice i ubruse, zato to su oni verovalida je tvoj Duh bio na tom oveku. I neisti duhovi su izlazili iz ljudi, i bolesti imuke su ih naputali, zato to su verovali. I sada, mi shvatamo Gospode, da minismo sveti Pavle, ali znamo da si ti i dalje taj isti Isus. I molimo se da ti

potuje veru tih ljudi.8I jednom je bilo reeno, kada je Izrael pokuavao da slua Boga, da su upali uklopku, more je bilo pred njima, a planine sa obe strane, a faraonova armija jestizala. I neko je rekao da je: Bog pogledao dole kroz Vatreni Stub ljutitimoima, i da se more uplailo, i samo se povuklo i nainilo put za Izrael da ue uobeanu zemlju.Gospode, pogledaj ponovo dole, kada ti komadii tkanina budu stavljani nabolesna tela u podseanju na tvoju ivu Re. I neka se bolesti uplae, pogledajkroz Krv tvoga Sina, Isusa, koji je umro kao pomirna rtva. I neka se

neprijatelj uplai o udalji, da bi se ovi ljudi mogli premestiti u obeanje, i to jeiznad svega, da je tvoja elja da mi prosperiramo u zdravlju. Daruj to, Oe, jerih mi aljemo sa takvim pristupom u svom srcu. I to je na cilj. Mi ih aljemo uIme Isusa Hrista. Amen.Hvala ti brate Glover. Hvala gospodine.9Dakle, budui da je veeras zavretak ovog dela probuenja, ne znam da li ebiti prenoen ili ne, ali bih voleo rei (ako ne) sluateljstvu na radio talasima,da je ovo bio jedan od najboljih skupova koji sam imao za mnoge - mnoge

godine. Bio je to najsnani, veoma zdrav, veoma ivi skup realizovan krozsaradnju na kojem sam bio unazad mnoge godine.10[Brat kae: Prenosi se do etiri i petnaest, brate. Sluaju te kroz celu junuKaliforniju, i na ostrvima, i na brodovima. Primali smo poruke od njih. Tako daima veliku publiku, na hiljade i desetine hiljada ljudi. - Urednik.] Hvalagospodine. To je veoma dobro. Drago mi je to to ujem. Bog vas sveblagoslovio.I sigurno imam i uvek sam imao topao kutak u mom srcu za Aneoski Hram,

jer on podrava puno Evanelje Isusa Hrista. I sada, to doivljavam jo linije.Izgleda da, nakon slube sreem sve i vidim njihov dobar duh, i ini mi se dasam jo vie jedan od vas nego to sam to ranije bio. Bog vas blagoslovio, jemoja molitva. I[Publika aplaudira - Urednik.] Najlepe vam hvala.


5/46

11Dakle, bilo je objavljeno da u danas govoriti na temu Moja ivotna Pria. Zamene je to veoma teko. Ovo e biti prvi put kako se uputam u to nakon dostagodina. I neu imati vremena da prolazim kroz sve detalje, ve samo jedan

njihov deo. I ja sam tada inio mnoge greke i inio mnoge pogrene stvari. Ielim, da vi koji ste na radio talasima i vi to ste prisutni, da vam moje grekene budu kamen spoticanja, ve stepenici koji e vas pribliiti Gospodu Isusu.12A onda e veeras biti podeljene molitvene kartice za isceliteljsku slubu kojae biti veeras. Dakle, kada govorimo o isceliteljskim slubama, to ne znai daemo mi nekoga isceliti; ve da emo se moliti za nekoga. Bog isceljuje. On mije samo veoma milostiv da odgovara na moje molitve.I razgovarao sam sa menaderom jednog poznatog evaneliste ovde ne takodavno, i bilo je pitanje zato se taj evanelista ne moli za bolesne. A

evanelista je odgovorio menaderu za moje skupove, rekao je: AkoTajevanelista veruje u Boansko isceljenje. Ali ako on bude poeo sa molitvomza bolesne, to e naruiti njegovu slubu zato to je on sponzorisan od stranecrkava. A mnoge crkve i mnoge od njih ne veruju u Boansko isceljenje.Tako ja cenim i potujem tog evanelistu, zato to se on dri svog mesta, svogpolja dunosti. On bi moda mogaoJa nikada ne bih mogao stati na njegovomesto, a sumnjam da bi on mogao zauzeti moje mesto. Mi svi imamo svojemesto u Boijem kraljevstvu. Mi smo svi zajedno udrueni: razliiti darovi, aliisti Duh, razliite manifestacije, no eleo sam rei isti Duh.

13I sada, veeras e sluba poetiMislim da su rekli da koncert poinje u est itrideset. I ako ovo sluate preko radija, , doite ovamo i to sluajte. To jeBieto divno; uvek je.I eleo bih rei da e molitvene kartice biti podeljene odmah posle ove slube,upravo im se ova sluba bude raspustila, ako ste ovde i ako elite molitvenukarticuJa sam bio ovde predstavljen upravo pre par trenutaka, moj sin, iligospodin Marcier, ili gospodin Goad; oni e deliti molitvene kartice. Samoostanite u svojim seditima. I im se okona ova sluba, samo ostanite u

seditima tako da bi momci mogli proi kroz redove i mogli podeliti molitvenekartice najbre to mogu. To e biti po balkonu ili parteru, ma gde, ili najniideo zgrade, gde god da ste; ostanite samo na svojim mestima i momci e znatida ste ovde zbog molitvene kartice. A veeras e se odrati molitva za bolesne.I ako mi Gospod ne promeni misli, elim propovedati veeras na jednu temu:Ako Nam Pokae Oca, Bie Nam Dovoljno.


6/46

14Dakle, eleo bih itati jedan tekst za ovo popodne, samo da bi time poeo svojuivotnu Priu, a to emo nai u knjizi Jevrejima u 13.-oj glavi, i ponimo ovde otome, rekao bih negde od 12.-og stiha.

Zato je i Isus, da bi svojom krvlju posvetio narod, stradao izvan kapija grada.Hajmo, zato k Njemu izvan logora, nosei na sebi Njegovu sramotu.Jer ovde nemamo grad koji e ostati, nego traimo onaj koji e doi.Dakle, toliko to se teksta tie. Jer, vidite, ako je to ivotna pria, ili ma ta tose odnosi na ljudsko bie, mi to ne proslavljamo, a posebno ne prolost nekogoveka, ako je bio mraan kao to je moj to bio. Ali sam pomislio, ako bi italiPismo, da e Bog blagosloviti Pismo. A moja je misao u tome da mi nemamograd koji ostaje, ve traimo onaj koji e doi.15Dakle, znam da veoma volite Los Anelos. Imate pravo na to. To je veliki

prelep grad. Sa svim svojim smogom i ta god jo, a ipak to je prelep grad, sadobrom klimom. Ali taj grad ne moe da opstane; on mora imati svoj kraj.Stajao sam u Rimu gde su ti veliki imperatori i gradovi za koje su oni mislili dae ih sagraditi kao nepropadljive, a kopajte dole oko est metara da bi nalinjihove ruevine.Bio sam na mestu gde su faraoni imali svoja velika kraljevstva, a morali bistekopati pod zemlju da bi nali mesto odakle su ti veliki faraoni vladali.Svako od nas voli da razmilja o svom gradu ili svom mestu. Ali, upamtite, tone moe opstati.

16Kada sam bio mali deak imao sam obiaj da se penjem na veliko javorovodrvo. U mojoj dravi imali smo puno uma. I tako da smo imali i taj javor,slatki javor, ili ono to smo zvali vrsti javor i meki javor. To velikogigantsko drvo, bilo je to najlee drvo. Kada bi se vratio sa polja, radei uvreme kad se kupi seno i u vreme etve, voleo bih da doem pod to velikodrvo i da sednem pod njega i onda da gledam prema gore. I mogao sam videtinjegove velike silne grane kako se klate na vetru, jedno veliko i ogromnodeblo. I rekao sam: Zna, mislim da e ovo drvo biti ovde stotinama i

stotinama godina. I ne tako davno otiao sam da pogledam to staro drvo; iono je samo jedan panj.Jer ovde mi nemamo grad koji ostaje. Ne, ne postoji nita ovde na zemlji tobi mogli pogledati a da e to ostati. To mora da ima svoj kraj. Sve to je smrtnoe morati ustuknuti pred besmrtnou. Tako da, nije uopte bitno kolikodobro mi izgradili svoje autoputeve, ili koliko dobro mi napravili nae


7/46

graevine, sve to mora da ode, jer ovde nita ne moe neprekidno trajati.Samo Nevidljivo je ono to ostaje.17Seam se kue u kojoj smo iveli; bila je to jedna stara kua premazana

blatom. JaModa mnogi od vas nisu ni videli kuu premazanu od blata. No,bila je sasvim premazana blatom, i ta velika debla to su bila u staroj kui,mislio sam da e se ta kua odraati stotine godina. No, da li znate, danas namestu gde je bila ta kua je projekat izgradnje. To je toliko drugaije sada. Svese menja. Ali18I viao sam svog oca; i on je bio jedan onii, zdepast ovek, veoma snaan, i onje bio jedan od najsnanijih manjih ljudi koje sam poznavao. Sreo samgospodina Kotsa, ovek s kojim je esto radio sa deblima; on je bio drvoseasve do pre godinu dana. I gospodin Kots je moj veoma dobar prijatelj, i akon

je u Prvoj Baptistikoj Crkvi, i rekao je: Bili, morao bi stvarno biti veomasnaan ovek.A ja sam rekao: Ne, ja nisam takav, gospodine Kots.On je rekao: Ako bude kao tvoj otac, onda e biti. Rekao je: Video sam togoveka, tekog oko sedamdeset kilograma, kako je sam tovario deblo navagon, koje je teilo oko etiristotine kilograma. On je jednostavno znao kakoto da uini. Bio je snaan. Viao sam ga kako ide da se opere i spremi zaveeru, kada bi ga mati pozvala.19

I imali smo jedno staro jabukovo drvo u prednjem dvoritu, i bilo je i tri doetiri manja jabukova drveta u zadnjem dvoritu. A tano na srednjem drvetubilo je jedno ogledalo starog izgleda koje je napuklo, jedno veliko ogledalo, ibilo je zakucano na drvo sa nekim presavijenim ekserima, neto to bi neki odvas stolara nazvali iviluk. Bilo je ukucano sa savijenim ekserima da bidralo ogledalo na svom mestu. I bio je tamo jedan stari ealj. Koliko vas jeikada video te staromodne tanke eljeve? Samo da vidim.I bila je tamo jedna klupa za pranje, samo jedna mala daska sa malim krivimnogama ispod nje, nametena uz drvo, i jedna mala runa pumpa kojom smo

tamo crpili vodu, i prali smo se kraj tog starog drveta. A mama je obinouzimala te vree za prenoenje hrane i pravila od toga pekire. Da li je nekoikada koristio pekire od tih vrea za hranu? Pa, sada se sigurno oseam kaokod kue. I ti veliki i grubi pekiri, i kada bi kupala nas maliane, ona bi -osetili biste kao da vam guli kou svaki put kad vas njima brie. I seam se tihstarih vrea za prenos hrane. I ona bi izvukla nekoliko konia i pravila od njihmale kianke da bi ih malo ukrasila.


8/46

20Koliko vas je ikada spavalo na slamaricama? Pa, kazao - kazao bih! Koliko vasuopte zna ta je jastuk od pleve, staviteDakle, brate Glover, sada sam kodkue, sasvim sigurno. Slamarica, pa i nije prolo puno vremena od kako sam

prestao spavati na njoj, i bilo jeO, pa to je - na tome se dobro spava. A onda uvreme zime se uzme veliki pernati krevet i lee se u njega, znate ve, a ondasmo preko nas morali staviti i jedno platno zato to je vetar unosio sneg ukuu kroz te pukotine, znate ve, gde su te velike daane oplate sa idrombile oteene, znate ve, a sneg bi tuda uleteo. I, oh, mogu se dobro setiti svegatoga.21A otac je imao etkicu za brijanje. JaDakle, ovo e vas oboriti. Bila jenapravljena od kukuruzovine, etkica za brijanje od kukuruzovine. On biuzimao od majke stari luani sapun koji je ona pravila, napenio ga i namazao

na lice sa tom etkicom od kukuruzovine, i brijao se s tim starim velikimravnim brijaem. A u nedelju bi uzimao komade papira, i gurnuo ih okokragne, oni su nosili celulozne kragne i gurali to oko kragne da bi spreili dakoa doe u dodir sa kragnom od koulje. Da li ste ikada videli da se tako ini?Pa, moj Boe!22Seam se jednog malog potoka koji je tekao nie, gde smo ili po vodu za pie, iizvlaili vodu jednim starim kragom napravljenom od tikve. Koliko vas jeikada videlo takav krag od tikve? Dakle, koliko vas je uopte iz Kentakija, da

vidimoPa, pogledajte samo te Kentakijance. Dakle, moj Boe, pa ja samupravoMislio sam da su svi Oklahomci ili Arkazaani, ali izgleda da su seKentakijanci doselili. Oni su pronali naftu u Kentakiju pre nekoliko meseci,znate ve, pa to su moda neki od njih koji dolaze i ovamo.23I onda se seam kada je tata dolazio unutra i oprao se pre veere; zavrnuo bisvoje rukave, te male kratke zdepaste rukeI kada je podigao ruke da bi seprao, polio svoje lice vodom, a miii su mu se samo ljuljali na njegovim malimrukama. I rekao sam: Znate ta, moj otac e iveti sto pedeset godina. Bio je

toliko jak. Ali je umro sa pedeset i dve godine. Vidite? Ovde nemamo grad kojiostaje. Tako je. Mi ne moemo ovde opstati.24Dakle, krenimo na jedan mali put, svi zajedno. I svaki od vas ovde ima svojuivotnu priu, upravo kao to je i ja imam, i dobro je ponekad proetati se krozsvoja seanja. Zar vi ne mislite tako? Upravo se vratiti u prolost, i hajde da sesvi vratimo na kratko, nazad na slina iskustva kao mala deca.


9/46

I sada je to prvi deo ivotne prie. Ja u to samo malo dotai, zato to je to uknjizi i mnogi od vas imaju tu knjigu.25Roen sam u maloj planinskoj brvnari, skroz gore u planinama Kentakija.

Imali smo jednu prostoriju u kojoj smo iveli, i nije bilo tepiha na podu, podak nije bio ni drven; bio je to jednostavno go pod. I jedno deblo, odseenodeblo sa tri noice na sebi i to je bio na sto. I svi mali Branhami bi se narealiokolo njega, i napred s prednje strane te male brvnare, koprcali su se,izgledalo je kao da se gomila rakuna koprca tamo po praini, znate ve, sva tamala braa. Bilo nas je devetoro, i jedna mala devojka, i ona je imala zaistateko vreme meu svim tim deacima. Mi moramo da je potujemo ak i danaszbog stvari koje smo inili tih dana. Ona nije nigde mogla da ide sa nama; mismo je oterali nazad zato to je bila devojica. Tako da ona to nije moglapodneti, znate ve. Tako da smo imaliI sve

26Seam se da smo nazad iza stola imali samo dve stolice i bile su napravljene odkore drveta, upravo mladice starog oraha sve spojene zajedno, a kao sedalotrake od orahove kore. Da li je neko ikad video stolicu od orahove kore? Da.Mogu jo uvek uti svoju mamu. O, kasnije kada smo preli na mesto gde jemogla imati drveni pod, sa svojim bebicama ovako na krilu, i ljuljala tu starustolicu koja je samo udarala, udarala, lupala po podu. Seam se kako jespreavala maliane da izau na vrata, kada je prala i neto slino, oborila bistolicu i okrenula je pravivi ugao naspram vrata da bi spreila maliane da

izau napolje kada je morala ii na potok da donese vodu i tome slino.A majka mi je imala petnaest godina kada sam se rodio; tata je imaoosamnaest. A ja sam prvi od devetoro dece. I rekli su mi da tog jutra kada sambio roen27Dakle, bili smo veoma siromani, upravo najsiromaniji meu siromanima. Imi ak nismo imali ni prozor na maloj brvnari. Imala je, kao neki mali drveniprozori koji biste otvorili. Sumnjam da se vie moe videti tako neto. Jedanmali drveni prozor koji se otvarao umesto prozora, preko dana biste ga drali

otvorenim; a nou ga zatvarali. Nismo mogli upaliti sijalicu a ak ni upalitikerozin u tim danima, jer mi smo imali ono to vi zovete lampu na mast. Dakle,ne znam da li uopte znate ta je bila lampa na mast. Dakle, ta viI da li steikada kupili - zapalili borov vor jedan - samo uzeli borov vor, zapalili ga istavili na poklopac? On e goreti. I to jeMalo se dimio, ali oni i tako nisu imalinametaj, da bi se navukao dima. Tako da je to upravoBrvnara se zadimila.


10/46

Dobro je vukla dim jer je bilo dosta mesta pod krovom odakle je moglo povuidim. Tako to28I rodio sam se u 6.-og aprila 1909.-te. Naravno, zbog toga sam malkice preao

sada ve dvadeset petu. I tako, tog jutra kada sam bio roen, majka mi je reklada su otvorili prozor. Dakle, nismo imali lekare; bilo je samo babica, samoAbabica je bila moja baka. I kada sam se rodio i prasnuo u prvi pla, i - i kada jemajka elela videti svoje deteA i ona sama je bila jedno dete. I kada suotvorili mali prozor upravo u osvitu dana, oko pet sati uBio je tamo jedanmali crvenda na jednom bunu. Poto ste svi videli sliku toga u mojoj knjizi osvojoj ivotnoj priiJedan mali stari crvenda je bio tamo i pevao od svesnage.29Uvek sam voleo crvendae. Dakle, vi momci, to ste na radio talasima, nemojte

pucati na moje ptiice. Vidite, one su - one su - one suTo su moje ptiice. Da liste ikada uli legendu o crvendau, od ega su mu pocrvenele grudi?Zaustaviu se ovde na tren. Evo kako je on dobio crvene grudi. Bio je tamoKralj kraljeva koji je jednog dana umirao na krstu, On je patio i niko nije hteoda mu prie. Nije imao nikoga ko bi mu pomogao. A tamo je bila jedna braonptica koja je htela da izvadi te eksere na krstu, i neprestano je naletala na krst iudarala po tim ekserima. Bila je previe mala da izvadi te eksere, i ona je svojegrudi ofarbala skroz u crveno od krvi. I od tada grudi su im crvene. Ne pucajtena njih, momci. Pustite je samo.

Bila je blizu prozora i cvrkutala onako kako crvendai pevaju. A tata je gurnuoprozor. I kada je gurnuo vrata od malog prozora, Svetlo koje ste vi videli naslici dolo je kovitlajui se u prozoru, kae moja majka, i pojavilo se nadkrevetom. Baka nije znala ta da kae.30Dakle, mi smo - nismo bili religiozna porodica. Moji su bili katolici. Ja sam Iracpo oba osnova. Moj otac je striktno Irac: Branham. Moja majka je Harvey;jedino to se njen otac oenio sa iroke Indijankom, tako da je to maloporemetilo tu irsku krv. A ni otac ni majka nisu ili u crkvu i oni su se i uzeli

mimo crkve, i oni se uopte nisu drali religije. A tamo gore u planinama, nijeak ni bilo katolike crkve. Oni su doli ovamo kao rani doseljenici; dveBranham porodice su se doselile, i odatle se rairila cela generacija Branhama;to je rodoslovlje moje porodice.


11/46

31I onda je ona otvorilaKada su oni otvorili taj prozor a to Svetlo je bilo tamo,nisu znali ta da rade. Tata je uzeo (rekla je mama) novo radno odelo za tupriliku. On je stajao s prekrtenim rukama na naprnjaku od radnog odela, kao

to su to inili drvosee i umari u tim danima. I to ih je uplailo.32Pa, nakon to sam imao ve desetak dana, tako neto, odneli su me u malubaptistiku crkvu koja se zvala Kraljevstvo Rakuna. Kraljevstvo RakunaBaptistiko Ime, ba im je ime. Bio je tamo jedan stari cirkularni propovednik,jedan staromodni baptistiki propovednik je tuda prolazio otprilike svakihdva meseca. NaLjudi bi se skupili na jednu malu slubu; otpevali bi nekepesme, ali su imali propovedi svaki put kada naie cirkularni propovednik.Oni bi mu plaali svake godine sa vreom bundeva i slinim stvarima, znateve, to bi ljudi gajili da bi mu dali. I stari propovednik je naiao, i tamo se

pomolio za mene kao malo dete. Bio je to moj prvi put u crkvu.33I nakon godinu dana, neto malo vie kada sam imao oko dve godine, desila seprva vizija.Pa, prialo se okolo po planinama da se Pojavilo to Svetlo. Tako da su onipokuali saznati o tome. Neki od njih su rekli da je to sigurno bilo sunevosvetlo koje se odraavalo preko ogledala u kui. Ali tamo nije bilo ogledala. Asunce se jo nije ni podiglo, tako da je bilo previe rano, oko pet sati ujutro. Ionda, oh, oni su to prepriavali. I kada sam imao oko, pretpostavljam da sam

bio blizu tri godine34Dakle, moram biti iskren. Postoje ovde stvari koje ne volim govoriti, i voleobih kada bih to mogao zaobii i o tome ne govoriti. Ali ipak, da bih rekaoistinu, morate rei istinu ako je to o vama ili vaoj porodici. Biti poten u vezitoga i onda je to uvek isto.Moj otac je bio daleko od toga da bude religiozna osoba. On je bio tipiniplaninski momak koji je neprestano pio. I on je i jednom upao u nevolji ujednoj tui, i dvoje ili troje su bili skoro ubijeni dok su se tukli, pucali su, i sekli

se noevima, na nekoj zabavi gore u planinama. A otac mi je bio jedan od voau toj tui, zato to je jedan njegov prijatelj bio povreen, i udario je nekoga sastolicom, i imao jeI ovek je izvukao no i hteo je ubosti noem tog oveka napatosu, kroz srce, pa je tata reagovao. I to je zaista morala biti jedna uasnatua, zato to su oni, skroz dole iz Burkesvila, mnogo kilometara daleko,poslali su erifa po tatu, na konju.35


12/46

Tako da je taj ovek bio skoro mrtav. Moda neko od njegove porodice sadaslua ovo. Ja u ga nazvati po imenu, zvao se Will Yarbrough. Oni suverovatnoMislim da su neki od njih u Kaliforniji, neki od sinova. No on je biosvaalica, veliki i snaan ovek, ubio je svog vlastitog sina ravastom granom.

Tako da je on bio jedan veoma snaan i zao ovek. I tako, bila je to jedna velikatua noevima izmeu njega i mog tate. A otac mi je skoro ubio oveka, takoda je pobegao i napustio Kentaki i doao preko reke u Indijanu.36A on je imao brata koji je iveo, u to vreme, u Lojevilu, Kentakiju, i bio asistentgeneralnog nadglednika Wood Mosaic Saw Mills u Kentakiju, u Lojevilu. I tako,tata je doao da nae svog starijeg brata. Tata je bio najmlai od svih deakaizmeu sedamnaestoro dece. I tako on je doao da pronae svog starijeg brata,i on je otiao na skoro godinu dana. Nije se mogao vratiti nazad, zato to ga jegonio zakon. I onda kada smo dobili od njega pismo, potpisano drugim

imenom, ali je rekao majci na koji e se nain javljati37I onda se seam jednog dana da je potok (ova mala brvnara je bila upravo izakue.) I u to vreme nakonBilo je devet, ustvari jedanaest meseci razlikeizmeu mene i mog sledeeg brata, a on je jo uvek puzao. A ja sam imao velikikamen u svojoj ruci, i pokuavao sam mu pokazati koliko daleko mogu bacititaj kamen u staro blato, gde se potok izlio i napravio blatnjavo zemljite. I uosam pticu, i pevala je gore na drvetu. I pogledao sam na drvo, a ptica jeodletela, i kada se to desilo, obratio mi se jedan Glas.

Znam da mislite da se ne mogu seati tako neega. Ali Gospod Bog, koji jeSudija neba i zemlje, i svega to postoji, zna da ja govorim istinu.38Kada je ta ptica odletela, Glas je doao sa mesta gde je ptica bila na drvetu, kaovetar kroz bunje, i rekao je: ivee blizu grada zvan Nju Albani [NewAlbany.] I iveo sam od svoje tree godine sve do sada, na samo petkilometara od Nju Albani u Indijani.Uao sam u kuu i ispriao mami o tome. Pa ona je mislila da sam ja samosanjao ili neto slino.

A kasnije smo se preselili u Indijanu a otac mi je poeo raditi kod oveka poimenu, gospodin Wathen, jedan bogat ovek. On poseduje Wathen Distilleries.I on poseduje puno deonica. On je multimilioner u Louisville Colonels bejzbolklubu, i tako dalje. Tako da smo onda iveli tamo u blizini. A moj tata buduisiromaan ovek, ipak nije mogao da radi a da ne pije, tako da je poeo daproizvodi viski u kazanu.


13/46

I onda su tekoe pale na mene, poto sam bio najstariji od sve dece. Moraosam sam da donosim vodu do tog kazana i odravati te spiralne cevi hladnimdok su oni pravili viski. Onda je on morao da ga prodaje i onda je imao jo dvado tri takva kazana. Dakle, to je deo koji ne volim da priam, ali je istinit.

39I seam se jednog dana, da sam dolazei od te brvnare prema kui plakao. Zatoto je iza tog mesta bilo jedno jezero, ono - tamo gde su sekli led. Mnogi od vasse seaju kada su sekli led i stavljali ga u piljevinu. Dakle, to je bio nain kakoje gospodin Wathen ouvao led irom zemlje. Otac mi je bio prevoznik zanjega, privatni prevoznik. I kada je jezero bilo puno riba i kada bi ili da sekuled i donosili ga stavljajui ga u piljevinu, a onda kada bi se led topio preko letapoto je opadao, bilo je to, pretpostavljam, prilino isto, vie kao ledenojezero, i mogli su ga koristiti ali ne za pie, ve za rashlaivanje vode, stavljalisu oko njega svoje kofe i mleko, i tako dalje.

40I jednog dana nosei vodu od nazad s te pumpe, koja je bila daleko jedangradski blok. Vritao sam jer ko ne bi, zato to sam doao iz kole a svi deacisu otili na jezero da pecaju. A ja sam ba voleo pecanje. I tako svi su oni otilina pecanje sem mene, a ja sam morao nositi vodu za taj kotao. Naravno, mojBoe, to je moralo biti pst!; bilo je to u vreme prohibicije. I jaBilo je to takoteko vreme. I seam se kako sam hodao sa ispalim nonim palcem, i imao sammali klip kukuruza vezan ispod palca da ne bi bio u praini. Da li ste ikadauinili tako neto? Jednostavno stavite klip kukuruza pod palac i veete to

kanapom. To vam dri palac izdignutim skoro kao to je kornjaina glava,znate ve, drei ga prema gore. Mogli biste me pratiti gde god bi iao s timkukuruznim klipom pod palcom; gde bi ja gazio, znate ve. Nisam imaonikakve cipele koje bio mogao nositi. Tako da mi nismo nikada nosili obuu,ponekad sve do pola zime. Ako bi imali neke, mi - to bi bile samo neke koje bimogli nai, koje bi nam neko dao. I odea je bila ona koju bi neko, iz milostinjenam dao.41I zaustavio sam se pod jednim drvetom, i sedeo sam vritui (Bio je to

septembar.), zato to sam eleo ii na pecanje; a morao sam nositi nekolikokanti vode sa malim kanticama za eer, upravo ovako velike, pola galona, jersam ja bio samo jedno malo dete od sedam godina. I sipao sam ih u jednoveliko vedro i onda se vratio i uzeo druge dve kantice i vratio se nazad da ihnapunim. Takvu smo mi imali vodu. A oni su trebali zavriti celu tu turukukuruznog viskija te noi, taj ovek sa ocem, gore kraj kue.


14/46

42I plakao sam, i iznenada sam uo neto kako podie buku kao to to ini vihor,neto tome slino (Dakle, nadam se da ovo nee biti preglasno), ilo je:F, f, upravo jedan takav zvuk. A bila je uasna

tiina i ja sam gledao oko sebe. I znate ta, bio je to jedan mali vihor kovitlac,mislim da ih zovu mali cikloni. U jesen, oni prolaze poljima kukuruza, znateve, po liu i tako dalje, kada je jesen, lie se od toga prevre. A ja sam biopod jednom velikom topolom, i bio na pola puta izmeu kue i brvnare. I uosam taj zvuk. I pogledao sam oko sebe; bila je tolika tiina kao to je to i u ovojsali, ni jedan se list nigde nije ni pomerio, ili bilo ta. I pomislio sam: Odakle lidolazi taj zvuk? Pa, pomislio sam: Mora da je daleko odavde. Samo jednodeteI postajalo je sve glasnije i glasnije.43Uzeo sam moje male kantice i zajecao jo nekoliko puta i krenuo uz stazu;

poto sam se odmarao. I odmakao sam se samo nekoliko koraka od tog mesta,i negde iz grana tog velikog drveta, i, o moj Boe, uo se zvuk vihora. I okrenuosam se da pogledam, i negde na polovini visine tog drveta pojavio se jo jedanvetar kovitlac, i nalazio se u kronjama i vrteo okolo i okolo, utei sa liem.Pa, pomislio sam, nije to nita udno, zato to je to u doba godine kada togaima. Pa na jesen dolaze ti kovitlaci, maloMi ih zovemo vetreni kovitlaci. Aoni podiu prainu. Videli ste takve vetrove po pustinji: isti su takvi. Tako dasam ja to posmatrao, ali on nije odlazio. Obino to je samo jedan mali nalet, paode, ali to je bilo tamo skoro dva tri minuta ili ak due.

44Pa, krenuo sam ponovo tom stazom. Pa sam se okrenuo da pogledam jojedanput. I kada se to desilo, jedan ljudski Glas, toliko razgovetan kao to je imoj, rekao je: Nemoj nikada piti, ni puiti, niti prljati svoje telo ni na jedannain. Postojae jedan posao koji e uraditi kada poraste. Pa, to me jeuplailo do smrti. Moete samo zamisliti kako se oseao takav jedan malian.Bacio sam te kantice, i odjurio sam kui najbre to sam mogao, vritui izsveg glasa.45

I bilo je tamo zmija u toj zemlji, zmije, i one su veoma otrovne. Majka je misliladolazei iz bate da sam verovatno stao na zmiju i trala je prema meni. I jasam se bacio u njeno naruje, vritei, grlei je i ljubei je. A ona je rekla: ta tije, da li te ujela zmija? Pregledala me je celog.Rekao sam: Ne mama. Tamo dole je jedan ovek na tom drvetu.A ona je rekla. Oh, Bili, Bili, ma hajde? I rekla je: Da li si stao i zaspao?


15/46

Rekao sam: Ne, mama. Tamo je jedan ovek na tom drvetu, i On mi je rekaoda ne pijem i ne puim, da ne pijem viski i ostale stvari.46I upravo sam nosio vodu ka kazanu za potajnu destilaciju viskija. I On je rekao:

Nemoj nikad piti ili prljati telo na ma koji nain. To je nemoral, znate ve, iperiod kada sam bio mladi u odnosu na ene. I koliko ja znam, nikada nisambio kriv za tako neto. Gospod mi je pomagao u tim stvarima, i dok budempriao dalje videete i to. Tako dakle: Nemoj piti, i nemoj puiti, i nemojprljati svoje telo, jer postoji posao koji mora obaviti kada poraste.Dakle, rekao sam to mami, a ona mi se samo smejala. A ja sam bio bahisterian. Pozvala je lekara a lekar je rekao: Pa, on je samo nervozan, i to jesve. Tako da me smestila u krevet. I ja nisam nikad, od tog dana pa do danas,proao ponovo pored tog drveta. Bio sam preplaen. Iao bih drugom stranombate, zato to sam mislio da je bio jedan ovek gore na drvetu i da mi se on

obraao, snaan i dubok Glas koji mi je govorio.47I onda mesec dana nakon toga, igrao sam se klikerima sa mojom malombraom, napolju u prednjem dvoritu. I iznenada je dolo na mene neko udnooseanje. Stao sam i seo sa strane pokraj jednog drveta. I bili smo na obali rekeOhajo. I pogledao sam u pravcu Defersonvila, i video sam kako grade most ikako prelazi preko reke, premoava reku. I video sam esnaest ljudi(Prebrojao sam ih) koji su pali odatle i koji su izgubili ivote na tom mostu.Stvarno sam brzo utrao i to ispriao majci, i ona je mislila da elim da

spavam. Ali su to zadrali u svom umu, i dvadeset dve godine od tada, sada veMunicipal most (koji su mnogi od vas preli kada ste prolazili tuda) preli rekuba na tom mestu, i esnaest ljudi je izgubilo ivote dok su gradili taj mostpreko reke.To nikada nije izneverilo da se potvrdi kao potpuno istinito. Kao to vi Tomoete videti i ovde u auditoriumu, To je bilo tako sve vreme.48Dakle, mislili su da sam samo nervozan. to ja i jesam, jedna nervozna osoba;to je istina. I ako ste ikada zapazili, ljudi koji su skloni duhovnosti su nervozni.

Pogledajte samo pesnike i proroke. Pogledajte samo William Cowper-a koji jenapisao poznatu pesmu: Postoji izvor ispunjen Krvlju, koja istie izEmanuelovih vena. Jeste li ikadVi znate tu pesmu. Bio sam nedavno porednjegovog groba. Brat Julius, mislim, ne znam, neDa, tako je, bio je sa namatamo kraj njegovog groba. I - i tamo, nakon to je on napisao tu pesmu,napustila ga je inspiracija, pokuao je nai reku gde e izvriti samoubistvo.


16/46

Vidite, Duh ga je napustio. A ljudi vole pesnike i autore i - ili ne - htedoh reiproroke49Pogledajte Iliju, kada je stajao na planini i pozvao vatru s neba i pozvao kiu s

neba. A onda kada ga je Duh napustio, beao je pred pretnjama jedne ene. ABog ga je etrdeset dana kasnije naao kako se krije u peini.Pogledajte Jonu, sa dovoljno inspiracije kada ga je Gospod pomazao dapropoveda tamo u Nineviji, tako da se grad veliine Sent Luisa pokajao ukostreti. A onda kada ga je Duh napustio, ta mu se desilo? Vidimo ga gore uplanini, nakon to ga je Duh napustio, da se molio Bogu da mu uzme ivot. I,vidite li, to je inspiracija. I kada se te stvari dese, to utie na vas.50I seam se onda kada sam odrastao. Postao sam mladi. (Pouriu da tosmestim u to krae vreme.) Kada sam postao mladi, imao sam ideje kao i svi

ostali mladii. JaIdui u kolu, sretao sam te mlade devojke. Znate, bio samstvarno stidljiv, znate ve. I konano sam sebi naao jednu devojku, i kao i svimladi deaci, sa oko petnaest godina, mislim otprilike toliko. I - i tako, bila jelepa. Moj Boe, imala je oi kao golub, a zube je imala kao bisere, a vrat kaolabud, i ona - bila je stvarno lepa.51I jo jedan mali deak, on - bili smo drugari, a on je dobio od tate stari model TForda, i imali smo sastanak sa naim devojkama. I mi smo ih izveli na vonju.Imali smo dovoljno novaca da kupimo dva galona benzina. Morali smo morali

smo podii dizalicom zadnji toak da bi ga upalili na kurblu. Ne znam da li seuopte seate toga ili ne, znate ve, da ga upalite na kurblu. No mi - mi smonapredovali prilino dobro.I imao sam nekoliko gvozdenjaka u depu i zaustavili smo se na jednommalom mestu i uzeliMogli ste uzeti jedan sendvi od unke za dvadeset centi.Tako da sam, oh, bio sam bogat; mogao sam ih kupiti etiri. Vidite? I onda smopojeli sendvie i popili koka kolu. I krenuo sam da vratim flae. I na mojeiznenaenje, kada sam izaao napolje, (ene su upravo u to vreme poele daotpadaju od milosti, ili od enstvenosti,) moja mala golubica je puila.

52Dakle, uvek sam imao svoje miljenje o enama koje pue, i nisam ga ninajmanje promenio jo od tada. Tako je. To je najnia stvar koju bi moglauiniti. To je potpuno tano. I mislio sam da uDakle, proizvoai cigareta bime mogli tuiti zbog ovoga, no kae vam; to je upravo jedan avolskimajstorluk. To je najvei ubica i saboter koga ima ova nacija. Pre bih bio za to


17/46

da mi deca postanu pijanice nego puai. To je istina. Rae bih video svojuenu pijanu na podu, nego je videti sa cigaretom. To je koliko je53Dakle, ovaj Duh Boiji to je sa mnom, ako je to Boiji Duh (kao to bi se mogli

pitati u vezi toga), vae puenje cigareta ima malo anse kada stignete tamo,jer to je upravoSvaki put kada ste to primetili na podijumu, kako On to samoosuuje. To je jedna uasna stvar. Drite se podalje od toga. Dame, ako ste bilekrive zbog toga, u Ime Isusa Hrista, udaljite se od toga. To e vas slomiti. To evas ubiti. To eTo je - to je rak pod tim teretom.Lekari pokuavaju da vas upozore. Pa onda kako vam oni mogu prodavati tustvarAko biste sili dole do dragstora i rekli: Kupiuelim kupiti rak uvrednosti od pedeset centi. Pa oni bi ih strpali u zatvor. Ali kada kupite cigareza pedeset centi, vi kupujete tu istu stvar. Tako kau lekari. Oh, ova nacijapredana novcu, to je jako loe. To je ubica. To je dokazano.

54Dakle, kada sam video tu malu lepu devojku kako se pravi pametna, sacigaretom u rukama, kao da me je to ubilo, jer sam stvarno mislio da je volim.Pomislio sam: PaDakle, zovu me enomrzac; vi to znate, zato to ispada da sam uvek protivena, ali nisam protiv vas sestara. Ja sam samo protiv modernog ponaanjaena. Tako je. Dobra ena bi trebala biti ostavljena na miru.55No mogu se setiti dok je moj otac jo uvek bio gore i radio, a ja sam morao biti

tamo da pomaem oko vode i ostalo, video sam mlade dame koje nisu imalevie od sedamnaest, osamnaest godina, tamo gore sa ovekom mojih godina ipijane. I morali su ih trezniti i dati im crnu kafu da bi ile kui i skuvale muuruak. Oh, neto poput toga, rekao sam: Ja Ovo je bila tada moja primedba:Nisu vredne ni jednog dobrog metka koji bi ih ubio. Tako je. I ja sam mrzeoene. Tako je. I sada moram da pazim na svaki pokret, da bi pazio da i daljetako ne mislim.56Ali sada, dobra ena je dragulj u kruni svog mua. Ona se mora potovati. Ona

jeMoja majka je ena; moja supruga je; i one su divne. I imam hiljade sestarahrianki koje visoko potujem. No ako one mogu potovati ono zbog ega ihje Bog nainio, za majinstvo i da budu prave kraljice, onda je to uredu. Jednaod najboljih stvari koje je Bog mogao dati oveku je ena. Pored spasenja, enaje najbolja stvar ako je ona prava ena. Ali ako nije, Solomon je rekao: Dobraena je dragulj u kruni svog mua, ali loa je, koja nije dobra, voda u njegovojkrvi. I tako je, to je najgora stvar koja se moe desiti. Tako da je dobra


18/46

enaAko ima dobru enu, brate, mora je ceniti iznad svega. Tako je. Trebase tako ophoditi. Jedna prava enaI deco, ako imate pravu majku koja ostajekui i pokuava da se brine o vama, i pere vam odeu, alje vas u kolu, i uivas o Isusu, trebate ceniti tu staru majku sa svime to je u vama. Trebate

potovati tu enu (Da, gospodine.), zato to je ona prava majka.57Govore o nepismenosti u planinama Kentakija. Vi to vidite po ovim loeuinjenim stvarima. Ali neke od tih starih majki odande bi mogle doi uHolivud i uiti vas moderne majke kako da odgajate svoju decu. Dupustila jeda njeno dete izlazi nou sa svojom frizurom skroz nafrkanom, i njene usne ilice (Kako ono zovete tu minku i sve ostalo ime mau lice?), a haljina joj jeskroz priljubljena na jednoj strani, i napolju je celu no i pijana, moj brate, akobi dobila malo sa ibom s tog amerikog oraha vie nikad ne bi izlazila napolje.Kaem vam, ona biI ako biste imali malo vie toga, imali biste malo bolji

Holivud, i jednu bolju naciju. To je tano. To je istina. Budi samo moderan, toje jedan od avolskih trikova.58Dakle, ova mala devojka, kada sam je pogledao, srce mi je krvarilo. Pomisliosam: Jadna malaA ona je rekla: Hoe li zapaliti jednu, Bili?Rekao sam: Ne, gospoice. Rekao sam: Ja ne puim.Ona je rekla: Pa, ti si rekao da ni ne plee. Hteli su da idemo na ples, a ja tone bih nikad radio. Rekli su da je negde dole igranka, ono to se zove

Sycamore Gardens.A ja sam rekao: Ne, ja ne pleem.A ona je rekla: Dakle, ti ne plee; ti ne pui; ti ne pije. Kako se onda uoptemoe zabavljati.Rekao sam: Pa ja volim da pecam; volim ii u lov. To nju nije interesovalo.Tako da je ona rekla: Ma zapali cigaretu.A ja sam rekao: Ne, gospoice, hvala. Ja ne puim.59A ja sam bio na tom braniku, sedei na zadnjem seditu, ona i ja. A ona je rekla:

Pa zar ti ovee nee ni zapaliti jednu? Rekla je: Pa mi devojke imamo viehrabrosti nego ti.A ja sam rekao: Ne, gospoice, ne verujem da u to uiniti.A ona je rekla: Pa ti si veliki slabi! O, Boe. eleo sam biti veliki zli Bili, takoda sigurno nisam eleo nita to bi bilo slabi. Vidite, eleo sam bitiprofesionalni bokser; tako sam zamiljao svoj ivot. Tako da samrekaoSlabi, slabi?


19/46

60Nisam to mogao podneti, tako da sam rekao: Ma daj mi to! Ispruio samruku, i rekao: Pokazau joj da li sam slabi ili ne. Izvukao sam cigaretu ipoeo paliti ibicu. Dakle, znam da steDakle, nisam odgovoran za ono to vi

mislite; ja sam samo odgovoran da vam kaem istinu. Kada sam poeo paliticigaretu, upravo toliko odluan da puim kao to sam sada odluan da uzmemovu Bibliju. Vidite? uo sam neto kao : ! Ponovo sam pokuao; inisam je mogao staviti u svoja usta. I morao sam zaplakati; bacio sam tu stvardole. A oni su poeli da mi se smeju. I otiao sam kui, iao sam kroz polje, iseo negde tamo napolju, plaui. I - i bio je to jedan uasan ivot.61Seam se da je jednom tata siao na reku sa deacima. Moj brat i ja, trebalismo uzeti amac i ii gore dole po reci, i traiti flae u koje bi punili viski.Dobili bi dvadeset centi da ih pokupimo uz reku. A tata je bio samnom, a on je

imao jednu od onih mali pljoskiMislim da su to bile flae od pola litre. I biloje tamo jedno oboreno drvo, i tata i taj ovek to je bio s njim, gospodinDornbushimao sam njegovOn je imao lep amac, i eleo sam steinaklonost pred njim, jer sam eleo koristiti taj amac. amac je imao dobrokormilo a moj uopte nije imao kormilo. Mi smo imali samo stare daskekojima smo veslali. I ako bi mi on dao da koristim taj amacOn je bio varioc, ipravio je kazane za tatu. Tako onOni su prebacili noge preko tog drveta, atata je posegnuo za svoj zadnji dep, i izvadio malu pljosku sa viskijem, dodaomu je i on je povukao gutljaj pia, i vratio je pljosku tati, a onda je on

potegnuo,i stavio je flaicu dole na jednu mladicu sa strane drveta iz kojeg jeiznikla. A gospodin Dornbush ju je uzeo, i rekao: Evo ti, Bili.Rekao sam: Hvala, ali ja ne pijem.On je rekao: Branham koji ne pije? Skoro da je svaki od njih umro saizmama na sebi. I rekao je: Branham koji ne pije?Rekao sam: Ne, gospodine.Ne, rekao je tata: Odgojio sam jednog slabia.62Tata me je nazvao slabiem, pa sam rekao: Dajte mi tu flau. I skinuo sam

zatvara sa nje, odluan da pijem, i kada sam je podigao: ! Vratiosam flau nazad i potrao niz polje najbre to sam mogao, plaui. Neto minije dalo da to inim. Vidite? Ne mogu rei da sam uopte bio dobar. Ja samodluio da to uinim. Ali to je Boija milost, divna milost koja me je uvala odtih stvari. Ja sam sam eleo initi te stvari, ali On mi to jednostavno nije dao.63


20/46

Malo kasnije sam naao jednu devojku kada sam imao dvadeset dve godine;ona mi je bila miljenica. Ona je bila devojka koja je ila u crkvu: NemakaLuteranska. Prezivala se Brumbach, B-r-u-m-b-a-c-h, to je dolazilo od imenaBrumbaugh. I ona je bila fina devojka. Nije pila, niti puila, niti je plesala niti

bilo ta od toga, jedna fina devojka. Izlazio sam s njom jedno vreme, imao samtada dvadeset i dve godine. Zaradio sam dovoljno novaca tako da sam kupiosebi starog Forda, i jaizlazili smo zajedno na sastanke. I tako, u to vreme,tamo nije bilo u blizini Luteranske crkve; preselili su se iz Howard Park-atamo gore.64I tako, bio je tamo jedan propovednik, jedan koji me je postavio u MisionskojBaptistikoj Crkvi, Doktor Roj Devis. Sestra UpshawOna koja je poslala brataUpshaw-a do mene, odnosno govorila mu o meni, doktor Roj DevisI on jepropovedao, i imao je Prvu Baptistiku crkvu, ili tu - tuNe mislim da je to bila

Prva Baptistika crkva, bila je to Misijska - zvala se Misijska Baptistika crkvaDefersonvila. I on je jednom tamo propovedao, i mi bi ili uvee u crkvu,takoI mi bi se vratili nazad. I ja se nikad nisam ulanio u crkvu, ve samjednostavno voleo ii sa njom. Zato to je glavna misao u tome bila da idem snjom. Mogao bih biti iskren oko toga.65I tako dok smo zajedno izlazili, jednog dana samOna je bila iz jedne fineporodice. A ja sam poeo razmiljati: Pa zna - zna, ne bih trebao traitivreme te devojke. To nije - to nije ispravno, zato to je ona fina devojka, a ja

sam siromaan, i - i jaOtac mi se razboleo i ja - jaNije postojao nain da jaobezbedim toj devojci jedan takav ivot, koja je navikla na lepu kuu satepisima po patosu.66Seam se kada sam video prvi tepih, nisam ni znao ta je to. Hodao sam okonjega. Mislio sam da je to najlepa stvar koju sam ikada video u ivotu. Pakako mogu tako neto staviti na pod? Bio je to prvi tepih koji sam ikada video.Bio je to jedan od tihMislim da se zvao tepih prostirka. Moda sam topogreno rekao. Kao neto pleteno, ili neto to je bilo sastavljeno i bilo na

podu. Prilino zeleno i crveno, sa jednom velikom arom po sredini, znate ve,bila je to jedna lepa stvar.67I tako, seam se da sam doneo odluku da u ili nju pitati da se uda za mene, ilise moram udaljiti i pustiti da je oeni neki dobar ovek, neko ko bi bio dobarprema njoj, mogao joj obezbediti pristojan ivot i biti fin prema njoj. Ja sammogao biti fin prema njoj, ali sam zaraivao samo dvadeset centi na sat. Tako


21/46

da joj nisam ba mogao obezbediti neki ivot. I jaA imali smo celu porodicu okojoj smo morali voditi rauna, a tata se razboleo, a ja sam se morao brinuti zanjih sve, tako da mi je bilo prilino teko.68

Tako da sam mislio: Pa, jedino to joj trebam rei da ja - ja - ona - ja - ja, da seneu vratiti, zato to sam previe razmiljao o njoj da bi joj upropastio ivotizmotavajui se samnom. I onda sam mislio: Ako bi neko mogao dospeti donje i oeniti je, nainiti joj jedan prijatan dom, i moda ak ako je ja ne bihmogao imati, ipak bih mogao bar znati da je ona srena.Tako da sam mislio: Ali ja - ja ne mogu jednostavno tek tako odustati od nje.I bio sam u uasnom stanju. I iz dana u dan sam razmiljao o tome. A bio samprevie stidljiv da bih je pitao da se uda za mene. I svake veeri sam donosioodluke: Pitau je. Pa, ta je to, ta trema, ili neto to je u vaemSvi vi braoste verovatno imali to isto iskustvo. I to je jedno zaista udno oseanje, lice bi

mi pocrvenelo. Ja - ja nisam znao. Nisam je mogao pitati.Pretpostavljam da se pitate kako sam se uopte oenio. Znate kako? Napisaosam joj pismo i pitao je. Tako da je onaDakle, to nije bilo Draga gospoice,bilo je to neto vie, znate ve, vie ljubavno nego to bi bilo to. To nije bilosamo neto sklopljeno, bilo je toNapisao sam ga najbolje to sam mogao.69I malo sam se plaio njene majke. Majka joj je bilaBila je na neki nain gruba.A - njen otac je bio nean stari holananin, jedan fin stariji ovek. On jeorganizovao to bratstvo, trener u eljeznici, zaraujui u to vreme oko petsto

dolara meseno, a ja sam zaraivao dvadeset centi na sat, pa da onda oenimnjegovu ker. Hm. Znao sam da to nikada nee upaliti. A majka joj je bilaveomaDakle, ona je fina dama. A ona je bila kao jedna od tih iz visokogdrutva, znate ve, pomalo uobraenih, znate ve, tako da ionako nije baimala neke koristi od mene. Ja sam bio samo jedan najobiniji seoski momak, iona je mislila da Hop treba da izlazi sa nekim momkom iz malo vie klase, i ja -ja - ja mislim da je bila u pravu. I takoAli onda nisam to mislio.70Tako da sam pomislio: Dakle, pa ne znam. Ne mogu pitati njenog tatu, i

sigurno ne mogu pitati ni njenu mamu. Tako da moram najpre pitati nju.Tako da sam sastavio jedno pismo. I tog jutra na putu za posao, ubacio sam gau potansko sandue. PotaTrebali smo ii u sredu uvee u crkvu, a to je bioponedeljak ujutru. Pokuao sam joj rei u nedelju da elim da se oenim snjom, ali jednostavno nisam skupio dovoljno hrabrosti.Tako da sam ga onda bacio u potansko sandue. I dok sam tog dana bio naposlu, poeo sam razmiljati: ta ako njena majka doe do tog pisma? O,


22/46

Boe! Onda sam znao da sam gotov, ako - ako ona ikad doe do njega, zato tonije ba neto marila za mene. Pa, jednostavno sam se preznojavao.71I kada sam doao u sredu uvee, o Boe, mislio sam: Kako u uopte ui

unutra? Ako je njena majka dola do tog pisma, onda e me zaista srediti, pasam se nadao da je ona dobila pismo. Ja sam ga adresirao na Hop. Tako sezvala, Hop. I tako da sam rekao: Napisau ga da glasi na Hop. I takoI misliosam moda, da joj to nije dopalo aka.I znao sam da ne mogu stajati napolju da joj zvidim da izae napolje. O, Boe.I svaki momak, koji nema dovoljno hrabrosti da doe na vrata devojkine kue,i pokuca, i da pita da li je kui, nema ta da trai da bi izlazio s njom. To jepotpuno tano. To je tako glupo. Tako providno.72I tako, zaustavio sam svog starog Forda, znate ve, i skroz sam ga ulickao. I

popeo sam se gore i pokucao na vrata. Moj Boe, njena mati se pojavila navratima. Skoro da nisam mogao udahnuti; rekao sam. Kako - kako - kako stegospoo Brumbach?Ona je rekla: Kako si Vilijame?Pomislio sam: Oh - oh, 'Vilijame?'I - i ona je rekla: Hoe li ui?Rekao sam: Hvala. Uao sam unutra. Rekao sam: Da li je Hop spremna?I upravo tada je naila Hop idui kroz kuu, jedna devojka otprilike okoesnaest godina. I rekla je: Zdravo Bili.

A ja sam rekao: Zdravo Hop. Rekao sam: Da li si spremna da idemo ucrkvu?Rekla je: Samo trenutak.Pomislio sam: Moj Boe. Ona pismo uopte nije primila. Nije ga primila.Dobro, dobro, dobro. Hop ga nije primila, tako da e biti sve u redu, jer bi mi topomenula. Tako da sam se oseao prilino lepo.73I kada sam stigao do crkve, poeo sam misliti: A ta ako ga je primila? Vidite?Nisam uopte mogao uti ta je doktor Dejvis govorio. Pogledao sam je i

pomislio: Ako ona to samo zadrava, i da e mi ona to rei kada izaemoodavde i kada je budem pitao. I ja uopte nisam mogao sluati ta je bratDejvis govorio. I pogledao sam je, i pomislio sam: Moj Boe, mrzim i pomisaoda se raziemo, aliI ja - jaFinale sigurno dolazi.Kada se crkva zavrila krenuli smo peke zajedno niz ulicu, idui kui, tako dasmo krenuli prema starom Fordu. I svuda okolo meseina je bila veoma jaka,


23/46

znate ve, pogledao sam je i bila je lepa. ovee. Pogledao bih je; i pomislio:Moj Boe, koliko bih je eleo imati, ali pretpostavljam da ne mogu.74I tako, nastavio sam dalje jo malo, znate ve, i ponovo sam je pogledao. Pitao

sam: Kako se osea veeras?Rekla je: Oh, pa dobro sam.I zaustavili smo stari Ford, i krenuli smo napolje, znate ve, otili iza oka, iotili gore do njene kue. I iao sam do njenih vrata s njom. Pomislio sam:Zna ta, izgleda da nije uopte dobila pismo, tako da bi sve to mogaozaboraviti. Ionako u imati neku drugu lepu nedelju. Tako da sam se poeooseati prilino dobro.Ona je rekla: Bili?Rekao sam: Da.Rekla je: Dobila sam tvoje pismo. O, Boe!

Rekao sam: Jesi?Rekla je: Ahha! Nastavili smo onda dalje, i nije rekla nita vie.Pomislio sam: eno, pa reci mi neto. Oteraj me ili mi reci ta misli o tome.Pa sam rekao: Da li si ga proitala?Rekla je: Ahha!Moj Boe, znate kako vas samo ena moe drati u neizvesnosti. Oh, ja - janisam tako mislio. Razumete? Vidite? No, kako god, znate ve, pomislio sam:Pa zato nita ne govori? Vidite, i nastavili smo dalje. Rekao sam: Da li si gacelog proitala?

I ona[Prazno mesto na snimku - Izdava.] Ahha!75I skoro smo bili pred vratima; pomislio sam: ovee, nemoj me drati napragu, jer ga moda neu moi prekoraiti, pa sada mi reci. I tako, nastaviosam ekati.I ona je rekla: Bili, volela bih to uiniti. Rekla je: Volim te. Bog neka joj sadablagoslovi duu; ona je u slavi. Rekla je: Volim te. Rekla je: Mislim da bismotrebali rei naim roditeljima o tome. Zar ti ne misli tako?I ja sam rekao: Draga, sluaj, ponimo to tako to emo to podeliti pola-pola.

Rekao sam: Ja u rei tvom tati ako ti bude rekla majci. Prebacivi najgorideo na nju, od samog poetka.Rekla je: U redu, ako ti najpre kae mom tati.Rekao sam: U redu, rei u mu u nedelju uvee.76I tako, dola je i nedelja uvee, doveo sam je nazad iz crkve i jaNastavila jegledati u mene. Pogledao sam i bilo je pola deset; bilo je vreme za mene da


24/46

nastupim. A arli je sedeo za svojim stolom i neto kucao, a gospoaBrumbach je sedela preko u oku, i neto je heklala, znate ve, te male kukice,kako ih nekako ukrtaju, znate ve. Ne znam kako ih zovete. Tako da je onaradila tako neto. A Hop je i dalje gledala u mene, i namrtila se na mene, znate

ve, mahnula je ocu. I jaOh, Boe! Pomislio sam: ta ako on kae ne. Takoda sam krenuo kroz vrata; rekao sam: Pa, mislim da je bolje da idem.77I otiao sam do vrata, i-i ona je krenula samnom prema vratima. Ona bi meuvek ispratila do vrata i rekla laku no. I tako, krenuo sam prema vratima, aona je rekla: Zar mu nee rei?I rekao sam: Huh. Rekao sam: Sigurno u probati, ali ja-ja-ja ne znam kakoda to uinim.I ona je rekla: Idem da ga pozovem. Tako da se vratila nazad i ostavila me datamo ekam.

I ja sam rekao: arli.Okrenuo se i rekao: Da, Bili?Rekao sam: Mogu li popriati s tobom samo na kratko?Rekao je: Naravno. Okrenuo se od svog stola. Gospoa Brumbach ga jepogledala, pogledala je na Hop, i pogledala je i mene.Rekao sam: Hoe li izai napolje u hodnik?I rekao je: Da, doi u napolje. Tako da je doao napolje u hodnik.Rekao sam: Stvarno je lepo vee, zar ne?A on je rekao: Da, jeste.

Rekao sam: Stvarno je bilo toplo.Sigurno da je bilo, pogledao me je.Rekao sam: Radio sam toliko naporno, rekao sam: zna ve, ak su mi i rukezadebljale.On je rekao: Moe je uzeti, Bili. O, moj. Moe je uzeti.78Pomislio sam: Oh, ovako je bolje. Rekao sam: Stvarno to misli, arli?Rekao jeJa sam rekao: Vidi arli, znam da je ona tvoja erka i da ti imanovaca.

I on je segnuo i uhvatio me za ruku. Rekao je: Sluaj Bili, novac nije sve topostoji u ljudskom ivotu. Rekao jeRekao sam: arli, ja zaraujem samo dvadeset centi na sat, ali je volim; onavoli mene. Obeavam ti, arli, da u raditi dok ovi - dok ova zadebljanja neotpadnu s mojih ruku da bi joj obezbedio ivot. Biu joj odan koliko samomogu biti.


25/46

Rekao je: Verujem u to, Bili. Rekao je: Sluaj, Bili, elim ti neto rei. Rekaoje: Zna, srea, srea uopte ne zavisi od novca. Rekao je: Samo budi dobarprema njoj. A znam da hoe.Rekao sam: Hvala ti. Sigurno da u biti takav.

A onda je doao na nju red da to kae mami. Ne znam kako je to sve obavila alimi smo se venali.79I tako kada smo se venali, nismo imali nita, nita to bi stavili u domainstvo.Mislim da smo imali dva ili tri dolara. Tako da smo iznajmili kuu; i kotala nasje etiri dolara meseno. Bilo je to jedna mala i stara dvosobna kua. A nekonam je dao stari krevet na rasklapanje. Pitam se da li je iko video taj starikrevet na raklapanje? I dali su nam to. I otiao sam dole do Sears andRoebucks i kupio mali sto sa etiri stolice, i one nisu bile ofarbane, znate ve, ikupili smo ih. I onda sam otiao do gospodina Webera, otpadaa, i kupio

poret za kuvanje. Platio sam ga sedamdeset pet centi, i dolar i neto zaamotni kamen koja ide u njega. I tako smo oformili domainstvo. Seam sekada sam farbao ukras na stolici, kada sam ih farbao. I, oh, ipak smo bili sreni.Imali smo jedno drugo, tako da je to bilo sve to nam je trebalo. I Bog, svojommilou i svojom dobrotom, bili smo najsreniji mali par koji je mogao biti nazemlji.Otkrio sam ovo; da se srea ne sastoji od koliine materijalnih dobara kojeposedujete, ve koliko ste zadovoljni sa onim delom koji vam je poveren.80

I nakon izvesnog vremena, Bog se spustio dole i blagoslovio nau maluporodicu; dobili smo malog deaka. Zvao se Bili Pol. On je upravo sada ovde naovoj slubi. I onda malo kasnije, za jedanaest meseci, On nas je blagoslovio samalom devojicom aron Rouz (Sharon Rose), uzeto iz Rei Rua Saronska.I seam se jednog dana da sam utedeo neto novaca i da sam otiao na maliodmor, i otiao na jedno mesto, na Paw jezero da pecam. I na povratkunazad81I u to vremeIzostavljam svoje obraenje. Obratio sam se i bio postavljen u

slubu preko brata Roj Devisa, u Misijskoj Baptistikoj crkvi, i postao sampropovednik i imam zajednicu i kojoj sada propovedam u Defersonvilu. Ipastir sam u jednoj maloj crkvi. I jaBez novaca, bio sam pastir u crkvi sedamnaest godina i nikada nisam dobioniti jedan peni. Nisam verovao u uzimanjeU crkvi nije bilo ak ni posude zaprikupljanje priloga. I ono to sam imao od posla, i tako dalje, i imao samjednu malu kutijicu u pozadini objekta, i bio je jedan mali natpis iznad nje:


26/46

Kada uiniste jednom od ove moje najmanje brae, Meni uiniste. I na tajnain smo otplatili crkvu. Imali smo kredit na deset godina otplate, a bila jeotplaena za manje od dve godine. I nikada nisam uzeo nikakav prilog.I onda sam imao, oh, par dolara to sam utedeo sebi za odmor. Ona je radila u

fabrici po imenu Finijeve Koulje. Divna draga devojkaA njen grob je danasverovatno prekriven snegom, ali ona je i dalje u mom srcu. I seam se kada jeradila toliko naporno da bi mi pomogla da skupim dovoljno novca da odem nato jezero da pecam82I kada sam se vraao sa jezera, poeo sam da vidim, dolazei u Mishawaka iSouth Bend u Indijani, poeo sam primeivati automobile koji su imaliambleme nazad na kojima je pisalo: Samo Isus. I pomislio sam: To ba zvuiudno. 'Samo Isus.' I poeo sam opaati te ambleme. I bilo ih je posvuda, nabiciklovima, kadilacima, fordovima, i gde sve ne: Samo Isus. I pratio sam

neke od njih, i ili su u jednu veliku crkvu. I otkrio sam da su bili Pentekostalci.uo sam o Pentakostalcima: Da su bili gomila svetih valjaa koji su leali napatosu i pena im je ila na usta, i sve ostalo to su mi oni mogli rei o tome.Tako da ja nisam eleo imati nita s time.Tako da sam ih sluao kako svi idu unutra i pomislio sam: Jednostavno u uisa verom unutra. I tako, zaustavio sam svoj stari Ford i uao unutra, i sve topevanje koje ste ikada uli u ivotuI saznao sam da su postojale dve velikecrkve, jedna od njih se zvala P. A. od J. C., i P. A. od W., mnogi od vas se modaseate tih starih organiMislim da su oni Ujedinjeni, tako se sada zovu, i zovu

se Ujedinjena Pentekostna Crkva. Pa, sluao sam neke od njihovih uitelja. Ioni su tamo stajali, oh, oni su uili o Isusu i kako je On bio veliki, i kako je tosve bilo veliko, i o krtenju Svetim Duhom. Pomislio sam: O emu oni togovore?83I nakon izvesnog vremena, neko je ustao i poeo da govori u jezicima. Pa,nikada nisam uo tako neto u svom ivotu. I tamo je prola neka ena, tralaje najbre to je mogla. I onda su svi ustali i poeli trati. I pomislio sam: Pa,brate, oni sigurno nemaju neka pravila ponaanja u crkvi, viui i kliui i

nastavljajui dalje. Pomislio sam: Kakva je to grupa. No, znate ve, bilo jeneto u tome, to sam due tamo sedeo, sve mi se to vie svialo. Bilo je netoto je stvarno dobro izgledalo. I poeo sam da ih posmatram. I to se nastavilodalje. Pomislio sam: Biu jo malo sa njima, jer uZatvorio sam vrata. Akoneto pone prenagljeno da se deava, ja u izjuriti na vrata. I znao sam gdesam parkirao automobil, upravo iza oka.84


27/46

I poeo sam da sluam neke njihove propovednike, bili su obrazovani istudenti. Pa, pomislio sam: To je lepo.I tako, dolo je vreme za veeru, i rekli su: Doite svi na veeru.No pomislio sam: Stani malo. Imam samo dolar i sedamdeset pet centi da se

vratim kui i ja To je sve to mi je ostalo za benzin, ostavio sam to da bi sevratio kui. I imao sam svoj stari Ford i bio je to prilino dobar stari Ford. Nijebio neki kr; bio je upravo kao ovaj ovde napolju, samo istroen. I onU stvariverujem da je Ford mogao ii trideset milja na sat, ali naravno bilo je topetnaest u jednom pravcu i petnaest u drugom. Vidite, ali kada saberete, imatetrideset. I tako onPomislio sam: Pa, to vee u izai i nakon Ostao sam zaveernju slubu.85I, oh, ovek je rekao: Svi propovednici, bez obzira na denominacijskupripadnost, doite na podijum. Pa, bilo nas je gore oko dve stotine; i ja sam se

popeo gore. I ovek je rekao: Dakle, nemamo vremena da svi ovdepropovedate. Rekao je: Sada doite i recite kako se zovete i odakle ste.Pa, doao je i na mene red; rekao sam: William Branham, Baptista.Defersonvil u Indijani, i otiao dalje.I uo sam kako su svi ostali sebe nazivali: Pentakostalac, pentakostalac,pentakostalac, P. A., P. A. J. C., P. A. W., PProao sam tuda. Mislio sam: Pa, mislim da sam runo pae. I tako, seo sam iekao.86

I tog dana, imali su fine mlade propovednike za propovedaonicom, i mono supropovedali. I onda su rekli: Onaj to e veeras predati poruku je Mislimda su ih zvali stareine. I njihovi propovednici su se zvali umesto Svetenikzvali su se Stareine. I izveli su jednog starog crnca na podijum, a on je imaona sebi jedno od onih staromodnih propovednikih odela. Ne verujem da steikada videli tako neto: pozadi dugo kao golubiji rep, znate ve, sa somotskomkragnom, i imao je samo malo kose na rubovima glave. Jadan stari ovek,izaao je na taj nain, znate ve. Stajao je tamo i onda se okrenuo. I dok su svipropovednici govorili o Isusu i velikoj - kako je On bio velik, i tako dalje, taj

stari ovek je uzeo svoj tekst iz Jova. Gde si bilo kada sam polagao temeljeZemlji, kada su jutarnje zvezde bile zajedno i svi sinovi Boiji kliktali?I jadan stari ovek, mislio sam: Zato nisu pustili neke od tih mladihpropovednika da propovedaju? VelikiMesto je bilo puno i bila je guva. Imislio sam: Zato nisu doveli tako nekog?87


28/46

I tako onda je taj stari ovek, umesto da je propovedao ta se deava ovde dolena zemlji; poeo je propovedati ta se deava na Nebu. Dakle, on Ga je poeopratiti od poetka, od poetka vremena, i vratio Ga nazad u drugom dolaskunazad dole sa horizontalnom dugom. Pa, ja nikad nisam uo takvo

propovedanje u ivotu. I ba u to vreme Duh je pao na njega; skoio jeotprilike ovoliko visoko, i udario petom u petu, povukao je ramena unazad isiao je tipujui na prstima s platforme i rekao: Nemate ovde dovoljno mestada bih propovedao. A imao je vie mesta nego to ga ja imam sada ovde.Pomislio sam: Ako je To uinilo da jednom starom oveku bude tako od toga,ta bi onda To uinilo kada bi dolo na mene? Pa sam mislio: Moda i jatrebam malo Toga. Pa zato, kada je on izaao tamo; bilo mi je toliko ao togstarog oveka. Ali kada je otiao, bilo mi je ao samog sebe. I posmatrao samga kako odlazi odande.88

Izaao sam to vee napolje, i pomislio: Dakle, sutra ujutru neu dopustitinikom da sazna gde - ko sam. Tako da sam otiao, i tu no sam izguvaopantalone. Bio sam - otiao sam napolje da spavam u kukuruzno polje, i otiaosam dole da kupim sebi neke suve kifle. Vikupio sam itavu gomilu za novi.I tamo je bio jedan hidrant; i uzeo sam i malo vode. Tako da sam znao da e mito potrajati jedno vreme, tako da sam uzeo neto vode i pio, i otiao i pojeosvoje kifle, pa se vratio i ponovo pio vode. Onda sam otiao napolje ukukuruzno polje i uzeo dva sedita i stavio tamo svoje prugaste pantalone ipritisnuo ih uz sedite.

I te noi, molio sam se skoro celu no. Rekao sam: Gospode, ta je ovo u tasam upao? Nikada u svom ivotu nisam video takve religiozne ljude. I rekaosam: Pomozi mi da znam, o emu se sve to radi.89I sutra ujutru sam siao tamo dole. Pozvali su nas na doruak. Naravno, ja nebih doao i jeo sa njima, zato to nisam imao nita da dam kao prilog. I samosam se vratio nazad. I sledee jutro kada sam doao, pa (jeo sam moje kifle),seo sam u sedite. I oni su govorili preko mikrofona. Nikada ranije nisam videomikrofon, i plaio sam ga se. Tako oniI tamo je visio sa njega jedan gajtan,

visio skroz dole, sa jednog od tih sputenih mikrofona. I ovek je rekao: Sinoje na podijumu bio jedan mladi propovednik, baptista.Pomislio sam: Oh - oh, sada sam dobar samo za mlaenje.I on je rekao: On je bio najmlai propovednik na podijumu. Zvao se Branham.Da li neko neto zna o njemu? Recite mu da doe; elimo da propovedajutarnju poruku.90


29/46

Oh Boe. Imao sam na sebi jednu majicu i zguvane prugaste pantalone, znateve. A mi baptisti smo verovali da treba izai u odelu za propovedaonicu, znateve. TakoI - i ja sam se stvarno umirio u seditu. I u to vremeOni su toodravali na severu, jer (njihovu meunarodnu konferenciju) jer crnci ne bi

mogli na nju doi da je to bilo na jugu. Imali su i crnce tamo, a ja sam biojunjak, i bio sam jo malo ukruene kragne to se toga tie, vidite, iako sambio bolji nego neko drugi. I tog jutra se desilo, da je pored mene seo jedancrnac. I ja sam sedeo i dobro ga pogledao. Pomislio sam: Pa, on je brat.A ovek je rekao: Da li neko zna neto o oveku William Branhamu? Ja samse spustio ovako u seditu. I ovek je rekao, i drugi put se oglasio, rekavi:Ima li nekoga napolju (uvukao je unutra taj mali mikrofon), ko zna neto oWilliam Branhamu? Recite mu da ga elimo na podijumu da propovedajutarnju poruku. On je baptistiki propovednik iz june Indijane.91

Stvarno sam se umirio sedei i uronio dole, znate ve. A i onako me niko nijepoznavao. A taj crnac me je pogledao i rekao: Da li zna gde je on?Dakle, ili sam trebao slagati ili neto uiniti. Tako da sam rekao: Smiri sesamo.Rekao je: Da, gospodine?Rekao sam: elim ti neto rei. Rekao sam: Ja-ja sam on.A on je rekao: Pa idi onda gore.A ja sam rekao: Ne, ne mogu. Vidi, rekao sam: Ja imam na sebi ovu malumajicu i prugaste pamune pantalone. Rekao sam: Ne mogu ii tamo gore.

On je rekao: Te ljude ne interesuje kako se ti oblai. Samo se popni gore.Rekao sam: Ne, ne. Rekao sam: Samo uti; nemoj sada nita rei.I vratili su se ponovo za mikrofon i rekli: Da li neko zna gde je WilliamBranham?On je rekao: Ovde je. Ovde je. Ovde je. O Boe. Ustao sam tamo sa tom malommajicom na sebi, znate ve. I tamo sam92ovek je rekao: Doite gore, gospodine Branham, elimo da predate poruku.Oh Boe, svim tim propovednicima, uh, svim tim ljudima. I brzo sam krenuo

gore, znate ve, crvenog lica a ui su mi gorele. I popeo sam se, u pamunimprugastim pantalonama i majici kratkih rukava, propovednik, baptistikipropovednik je iao prema mikrofonu, nikada nisam video ni jedan ranije.Vidite?I stao sam tamo gore; i rekao sam: Dakle, ne znam ta da kaem u vezi ovog.Bio sam spetljan, stvarno nervozan, znate ve. I ja sam uzeo neto iz Luke 16., ipomislio sam: Dakle, sada I izabrao sam jednu od tema: I on je podigao


30/46

pogled iz pakla i plakao. I imao samI tako, poeo sam propovedati, znateve, i poeo sam propovedati i malo sam se oseao bolje. I rekao sam: Bogataje bio u paklu i plakao je. Te male tri rei, a imao sam dosta propovedi naliktoj: Da li ti to veruje, i Govori toj Steni, uli ste me kako to propovedam. I

imao sam i: I onda je on plakao. I rekao sam: Tamo nije bilo dece, sigurno neu paklu. I onda je plakao. Rekao sam: Tamo nema cvea. I onda je plakao.Tamo nema Boga. I onda je plakao. Tamo nema Hrista. I onda je plakao. Ondasam i ja plakao. Neto me zahvatilo. Moj Boe, oh, moj. A nakon toga, ne znamta se desilo. Kada sam na neki nain doao k sebi, ve sam bio napolju. Ti ljudisu vritali i klicali i plakali, i ja, imali smo silno vreme.93Kada sam izaao napolje, jedan ovek mi je priao sa velikim teksakimeirom, u velikim izmama, doao je do mene i rekao: Ja sam stareina taj itaj, propovednik, u kaobojskim izmama, u kaobojskom odelu na sebi.

Pomislio sam: Pa, onda moje pamune prugaste pantalone nisu onda tako niloe.Rekao je: elim da doe dole u Teksas i da odri kod mene probuenje.Ahha, samo da to zabeleim, gospodine. I ja sam to upisao.Evo dolazi jedan ovek u jednom od tih malih, kao u pantalonama za golf, ukakvim se igra golf, znate ve, imao je te male radne pantalone, i rekao: Jasam stareina taj-i-taj iz Majamija. Svia mi se tvojePomislio sam: Pa, moda oblaenje i nije tako vano. Pogledao sam ga;pomislio sam: U redu.

94Tako da sam pribeleio sve to, i otiao kui. ena me je doekala i rekla: Zbogega si toliko srean, Bili?Rekao sam: Oh, sreo sam lag na torti. To je neto najbolje to se moe videti.Ti ljudi se ne stide svoje religije. I, oh, sve sam joj ispriao o tome. I rekaosam: Gledaj draga, itav spisak poziva. Ti ljudiOna je rekla: Oni nisu ti sveti valjai, zar ne?Rekao sam: Ne znam kakvi su oni valjai, ali imaju neto to je menipotrebno. Vidite? Rekao sam: U to sam sasvim siguran. Rekao sam: Video

sam starca od devedeset godina, kako je postao ponovo kao mladi. Rekaosam: Nikada u svom ivotu nisam uo takvu propoved. Pa, nisam video takvebaptistike propovednike. Rekao sam: Priaju dok ne ostanu bez daha, ipoviju skroz do poda svoja kolena, i onda se podignu i udahnu vazduh. Moeda ih uje dva gradska bloka dalje kako jo uvek propovedaju. I rekao sam:Nikada nisam uo tako neto u svom ivotu. I rekao sam: Govore


31/46

nepoznatim jezicima, a neko drugi govori o emu oni govore. Nikada nisamuo tako neto u svom ivotu. Rekao sam: Hoe li ii samnom?Rekla je: Dragi, kada sam se udala za tebe, ostau s tobom dok nas smrt nerastavi. Rekla je: Ii u. Rekla je: Dobro, moramo rei porodici.

I ja sam rekao: Pa, ti reci svojoj mami a ja u svojoj mami. I tako miOtiaosam i ispriao majci.Mama je rekla: Pa, naravno Bili. Gde god te Gospod poziva, idi i to uini.95I tako, gospoa Brumbach me je pozvala da doem. Otiao sam do njih a ona jerekla: O emu ti to govori?Rekao sam: Oh, gospoo Brumbach, rekao sam: ali svi vi nikada niste videlitakve ljude.Rekla je: Umiri se malo. Umiri se malo.Rekao sam: Da, gospoo. Rekao sam: ao mi je.

I rekla je: Da li zna da je to jedna gomila svetih valjaa?Rekao sam: Ne, gospoo, nisam to znao. Rekao sam: Oni su sigurno finiljudi.Rekla je: Sama ta ideja. Da li misli da e odvui moju erku u stvari kao tosu te. Rekla je: Smeno. To je nita drugo do smee koje su izbacile drugecrkve. Rekla je: Sigurno nee odvesti moju erku u tako neto.A ja sam rekao: Ali znate, gospoo Brumbach, dole u svom srcu oseam daGospod eli da idem ka tim ljudima.Rekla je: Vrati se u svoju crkvu dok ne budu u stanju da ti priute sveteniku

kuu, i ponaaj se kao ovek koji ima razuma. Rekla je: Nee odvesti mojuker tamo napolje.Rekao sam: Da gospoo. Okrenuo sam se i izaao napolje.96A Hop je poela plakati. Izala je napolje; rekla je: Bili, bez obzira ta kaemama, ostau s tobom. Blagoslovljeno njeno srce.A ja sam rekao: Oh, sve je u redu, draga.I ja sam jednostavno pustio tu stvar. Ona ne bi pustila svoju ker sa takvimljudima, jer po njoj: To je obino smee. I tako nekako, ja sam se jednostavno

manuo toga. To je bila najgora greka koju sam ikada napravio u ivotu, jednaod najgorih.97Malo kasnije, nekoliko godina nakon to su se rodila deca. I jednog dana bilismoNastupila je poplava 1937. Dola je poplava. I naaBio sam u posluizvianja, i dao sam sve od sebe da izvuem ljude iz poplave, kue su bileporuene. I moja ena se razbolela, i bila je stvarno - stvarno bolesna od upale


32/46

plua. I odveli su jeBolnica je bila toliko puna da je nismo mogli odvesti unju, tako da smo je odveli napolje u dravnu bolnicu gde su imali mesta. I ondasu me pozvali da se vratim. A ja sam uvek iveo na reci, i dobro sam baratao saamcem, tako da sam pokuao spasavati ljude, izbaviti ih od poplave. I onda

samjedan98Pozvali su me i rekli: Tamo je jedna kua u ulici Chestnut; samo to nisupotopljeni. Tamo je majka sa gomilom dece unutra, rekli su: ta misli da litvoj amac, tvoj motor moe doi do njih. Rekao sam: Pa, uiniu sve tomogu.I udarao sam kroz te talase. Brana je tamo pukla, i, moj Boe, bukvalno je vodabrisala grad. I dao sam sav svoj benzin to sam mogao, i konano dole niz teulice i kroz sva ta mesta, i dospeo sam tamo blizu gde je bio stari dvorac, avoda je nadirala kroz njega. I uo sam kako neko vriti, i video sam majku kako

stoji na ulazu. A tamo su nadolazili ti veliki talasi. Pa, krenuo sam prema goreu tom pravcu dokle god sam mogao stii, naleteo na vodeni nalet i vratio senazad i iao sa druge strane. Zaustavio sam svoj amac upravo na vreme da biga vezao oko stuba vratinih greda, oko stuba, ili ulaznog stuba. Utrao samunutra i zgrabio majku i ubacio je u amac, i dvoje ili troje dece. I odvezao samamac i nju stavio iza sebe. Krenuo sam skroz ispod, i odvezao je na obalu,vozio oko tri kilometara kroz grad, dok je nisam iskrcao na obalu. I kada samstigao tamo, onesvestila se. I onda je poelaVritala je: Moje dete! Mojedete!

99Dakle, pomislio sam da je mislila na dete koje je ostavila kui. Oh Boe. Ja samkrenuo ponovo nazad dok su oni pokuali da se pobrinu za nju. I saznao samda je to biloOdnosno ona je elela znati da li joj je beba tamo. I tamo je biojedan malian tri godine star, a ja sam mislio da je ona govorila o nekoj malojbebi koja jo sisa ili tako neto.Tako da sam krenuo nazad i stigao ponovo tamo. I kada sam zaustavi amac iuao unutra, nisam mogao nai nikakvu bebu, a stub je poeo da tone a kuada se rui. Brzo sam potrao i zgrabio deo koji je pridravao moj amac i uao

sam u amac, povuko kanap i odvezao ga.100I voda me je povukla ka glavnom toku reke. Bilo je oko pola dvanaest nou,padala je susneica i sneg. I ja sam uhvatio kanap za paljenje motora i pokuaosam pokrenuti amac, i nije se upalio, i opet sam pokuao i nije se upalio, iopet sam pokuao. Tok me je sve dalje nosio a vodopad je bio upravopredamnom. I pokuavao sam svom snagom, i pomislio sam: Oh Boe, ovo je -


33/46

ovo je moj kraj. To je to. I stvarno sam ponovo pokuao svom snagom. I rekaosam: Gospode, molim te ne dopusti mi da umrem ovakvom smru. I vukaosam i vukao.I onda mi je dolo: A ta je sa onom gomilom smea kojima nisi hteo ii?

Vidite? Uh-huh.101Uhvatio sam se za amac i rekao sam: Boe, budi mi milostiv. Ne dopusti mida ovako ostavim svoju enu i bebu, a oni su tamo bolesni. Molim te. I ja samnastavio vui kanap, i nije hteo da se upali. I mogao sam ve uti buku tamodole, jer jaSamo jo par minuta, i, o Boe, to bi bilo to. I rekao sam: Gospode,ako mi oprosti, obeavam da u uiniti bilo ta. I kleao sam tamo u tomamcu a susneica me je udarala po licu; rekao sam: Uiniu sve to Ti elida uinim. I ponovo sam povukao i upalio se. I dao sam gas do daske ikonano dospeo do obale.

I vratio sam se nazad da pronaem teretnjak, patrolni teretnjak. I razmiljaosam oA neko je od njih rekao: Kae da je dravna bolnica skroz odnesenavodom. A moja ena i beba su tamo, oboje dece.102I ja sam krenuo prema dravnoj bolnici najbre to sam mogao, a voda je bilanadola etiri ipo metra i to celim putem. I tamo je bio gradonaelnik i pitaosam: Gradonaelnie, ta se desilo sa bolnicom?Rekao je: Dakle, nemoj se brinuti? Ima li nekog tamo?Rekao sam: Da, bolesnu enu i dvoje dece.

Rekao je: Svi su se izvukli. Rekao je: Oni su u teretnim kolima na putu zaarlstaun.Pojurio sam, uzeo sam svoj amac, odnosno uzeo sam svoja kola, i stavio svojamac pozadi, i pojurio tamo premaA reka se razlila oko pet kilometara uirinu. I celu no sam pokuavao daNeko je rekao: Ta kola, teretna kola jeodnela voda sa puta tamo kod skele.I konano sam se naao iscrpljen na malom ostrvu i sedeo tamo tri dana. Imaosam dosta vremena da razmiljam o tome da li su oni smee ili ne. I samo samponavljao: Gde mi je ena?

103I konano kada sam je pronaao nakon nekoliko dana, kada sam uspeo preipreko, ona je bila skroz u Kolumbosu u Indijani, u baptistikoj sali gde sunapravili prirunu bolnicu, bolesnike sobe na malim krevetima koje je dalavlada. I odjurio sam ka njoj najbre to sam mogao, pokuavajui je pronaigde je, vikao sam: Hop! Hop! Hop! I pogledao sam, i tamo je ona leala natom krevetu, a TBC je ve bio u poodmakloj fazi.


34/46

Podigla je svoje male koate ruke i rekla: Bili.I odjurio sam do nje i rekao: Hop, draga.Rekla je: Uasno izgledam, zar ne.Rekao sam: Ne, draga, izgleda u redu.

104est meseci borili smo se sa svime to je u nama da bi pokuali spasiti njenivot, ali postajalo je sve gore i gore.Jednog dana sam bio u patroli i imao sam ukljuen svoj radio, i mislio sam dasam uo kako govore, da me pozivaju preko radija, govorei: Za WilliamBranhama, trai se odmah da doe u bolnicu: umire mu ena. Odjurio samnazad u bolnicu, najbre to sam mogao, upalio sam crvena svetla i sirenu, iotiao. I onda sam stigao pred bolnicu, stao sam i utrao unutra. Idui krozbolnicu, video sam jednog svog druga s kojim sam zajedno pecao, igrali smo sekao deaci, Sam Adair.

Doktor Sam Adair, to je onaj za koga je nedavno dola vizija i rekla mu u veziklinike. I on je rekao, ako neko sumnja u viziju, samo ih dovedite ako oni eleznati da li je to bilo tako ili ne.105I tako, on je izaao napolje i imao je eir u rukama. Pogledao me je, i poeo jeplakati. Dotrao sam do njega i zagrlio ga. I on me je zagrlio i rekao: Bili, onaumire. Rekao je: ao mi je. Uinio sam sve to sam mogao. Doveo sam ispecijaliste i sve ostalo.Rekao sam: Sem, sigurno da ne umire.

Rekao je: Da, ona umire.I rekao je: Bili, ne ulazi tamo.Rekao sam: Moram ui, Sem.I on je rekao: Nemoj to initi. Nemoj, molim te nemoj.Rekao sam: Pusti me da uem.Rekao je: Idem s tobom.Rekao sam: Ne, ostani napolje. elim ostati s njom u njenim poslednjimtrenutcima.Rekao je: Ona nije pri svesti.

106Uao sam u sobu. A sestra je sedela tamo, i ona je plakala, jer su ona i Hop ilezajedno u kolu. I ja sam pogledao preko, i ona je poela plakati, podigla joj jeruku o otila na drugu stranu.Pogledao sam preko, i prodrmao je. Tamo je bila; smrala je sa nekih ezdesetkilograma na oko trideset. I ja sam je prodrmao. I ako doekam da ivim do sto


35/46

godina, nikada neu zaboraviti ta se desilo. Ona se okrenula i te velike lepeoi su me pogledale. Nasmejala se. Rekla je: Zato si me pozvao nazad, Bili?Rekao sam: Draga, upravo sam dobio poruku.107

Morao sam raditi. Skroz smo se zaduili na stotine dolara za trokove leenja, inismo imali nita ime bi to otplatili. I ja sam jednostavno morao raditi. I viaosam je dva ili tri puta na dan, i svake veeri, i onda kada je bila u tom stanjuRekao sam: Kako misli: 'Pozvao te nazad'?Rekla je: Bili, ti si propovedao o tome; priao si o tome, ali ti nema pojma taje to.Rekao sam: O emu ti to govori?Ona je rekla: O Nebu. Rekla je: Gledaj, rekla je: Pratili su me kui neki ljudi,mukarci ili ene ili neto, to su bili obueni u belo. I rekla je: Bila sam namestu lakoe i mira. Rekla je: Velike lepe ptice su letele od drveta do drveta.

Rekla je: Nemoj misliti da sam izvan sebe. Rekla je: Bili, rei u ti gde smopogreili. Rekla je: Sedi. Nisam, ve sam kleknuo i uzeo joj ruku. Ona jerekla: Zna li gde smo pogreili?A ja sam rekao: Da, draga; znam.Rekla je: Nismo smeli sluati mamu. Ti ljudi su bili ispravni.I rekao sam: Znam to.Rekla je: Obeaj mi, da e otii ka tim ljudima, rekla je: zato to suispravni. I rekla je: Odgajaj mi decu na taj nain. I jaRekla je: elim tineto rei. Rekla je: Ja umirem. No rekla je: To jeJa se ne bojim ii. Rekla

je: To je - to je predivno. Rekla je: Jedino to mrzim je to te ostavljam, Bili.I znam da e ti ostati ovo dvoje dece da ih odgoji. Rekla je: Obeaj mi da - danee ostati kao samac i pustiti da moja deca lutaju od praga do praga. To jebila veoma senzibilna stvar za dvadeset jednogodinju majku.I rekao sam: To ne mogu obeati, Hop.Ona je rekla: Molim te, obeaj mi. Rekao sam: elim ti rei jednu stvar.Rekla je: Sea li se te puke? A ja sam lud za pukama. I rekla je: eleo sionog dana kupiti onu puku a nisi imao dovoljno novca da je isplati.Rekao sam: Da.

Rekla je: tedela sam svoj novac, moje gvozdenjake, da isplatim tu puku zatebe. Rekla je: Dakle, kada se ovo zavri, vrati se kui, pogledaj podsudoperomodnosno pod krevetom na rasklapanje, pod paretom papira kojije odozgo, i nai e tamo novac. Rekla je: Obeaj mi da e kupiti tu puku.108Ne moete ni zamisliti kako sam se oseao kada sam video dolar i sedamdesetpet centi u gvozdenjacima kako lee tamo. Kupio sam puku.


36/46

I rekla je: Sea li se vremena kada si iao dole u grad da mi kupi par arapa,i onda smo ili u Fort Vejn?Rekao sam: Da.Vratio sam se sa pecanja i ona je reklaMorali smo ii u Fort Vejn; morao sam

propovedati to vee. I rekla je: Zna, rekla sam ti: 'Postoje dve razliite vrste.'Jedne su se zvale: chiffon. A kako se zvae one druge? Rayon. Da li je totano? Rayon i chiffon. Pa, koje god da su, chiffon su bile najbolje. Da li je tako?I rekla je: Dakle, kupi mi te chiffon, najbolje. Znate tu stvar koja je na toj malostvarici pozadi na arapama, pri vrhu? A ja nisam znao nita o enskojgarderobi, tako da sam jaI iao sam niz ulicu govorei: Chiffon, chiffon, chiffon, chiffon, pokuavaosam i dalje misliti o njima, govorei: chiffon, chiffon, chiffon.Neko je rekao: Zdravo Bili!A ja sam rekao: Oh, zdravo, zdravo. Chiffon, chiffon, chiffon, chiffon,

chiffon.A kada sam stigao do oka sreo sam gospodina Spon-a. Rekao je: Zdravo,Bili, da li zna da grge grize sada tamo preko kod pristanita?Rekao sam: Sigurno, da li je to tano?Da.Poeo sam da razmiljam, kada sam otiao od njega: Kako se zvae onastvar? Zaboravio sam.109A Telma Ford, devojka koju sam poznavao, radila je u radnji sve za deset centi.

I znao sam da i tamo preko prodaju enske arape, tako da sam otiao preko.Rekao sam: Zdravo Telma.A ona je rekla: Zdravo Bili. Kako si? Kako je Hop?Rekao sam: Fino. I rekao sam: Thelma, treba mi par arapa za Hop.Ona je rekla: Pa Hop ne eli arape.Rekao sam: Gospoice, sada ih sigurno hoe.Rekla je: Mislio si na visoke arape.Oh, pa naravno, rekao sam: to je ono to mi treba. Pomislio sam: Oh-oh,ve sam pokazao da sam neznalica.

A ona je rekla: Kakve eli ona?Pomislio sam: Oh-oh! Rekao sam: Kakve imate?Rekla je: Pa mi imamo rayon.110Ja ne znam u emu je razlika. Rayon, chiffton, sve mi to podjednako zvui.Rekao sam: To je ono to elim. Rekla jeRekao sam: Stavi mi jedan par,


37/46

najbolji stil. I ona jeIliLoe sam rekao. Kako se to kae? Moderno.Moderno. I tako, rekao sam: Dajte mi jedan par.I kada je krenula da mi ih da, bile su samo trideset centi, dvadeset ili tridesetcenti, upola cene. Pa, rekao sam: Daj mi dva para tih. Vidite?

111Vratio sam se kui i rekao: Zna draga, vi ene obilazite ceo grad da bi naleneto jeftino. Znate kako ve volite kukurikati. I rekao sam: Ali ovde,pogledaj ovde, ja sam kupio dva para za cenu koju ti plaa samo jedne. Vidi?Rekao sam: Oh, to je - to samo ja mogu. Vidite, rekao sam: Zna, ove mi jeTelma prodala. Rekao sam: Dala mi ih je upola cene.A ona je rekla: Da li si kupio chiffon?Rekao sam: Da, gospoo. Meni je to zvualo sve isto; nisam ni znao da jepostojala neka razlika.112

I rekla mi je, rekla je: Bili. udno sam se oseao kada je otila za Fort Vejn, dajoj je trebao neki drugi par arapa. Rekla je: Dala sam ih tvojoj mami, reklaje: te arape su za starije ene. Rekla je: ao mi je to sam to uinila.A ja sam rekao: Oh, draga, pa to je u redu.I rekla je: Dakle, nemoj iveti kao samac. I rekla jeI ona nije znala da e seto desiti samo par sati kasnije. I drao sam njene drage ruke dok su je BoijiAneli odneli.113Otiao sam kui. Nisam znao ta da radim. Legao sam to vee i uo Mislim da

je jedan mali mi bio u staroj ogradici gde smo drali novine. Zatvorio samvrata nogom, a tamo je visila njena kuna haljina na njima (a ona je leala umrtvanici). I nakon izvesnog vremena neko me je pozvao, povikao je: Bili! Ibio je to brat Frenk Broj. Rekao je: Umire ti beba.Rekao sam: Moja beba?Rekao je: Da, aron Rouz. Rekao je: Doktor je sada tamo, i rekao je: 'Imatuberkulozni meningitis; dobila ga je sisajui majku.' I rekao je: Ona umire.114Uao sam u kola, i otiao tamo gore. I tamo je bila, ta mala slatka devoica. I

oni su je odneli u bolnicu.Otiao sam da se sretnem s njim. Sam je doao i rekao: Bili, nemoj ulaziti u tusobu, mora misliti na Bili Pola. Rekao je: Ona umire.Rekao sam: Dktore, ja-ja moram videti svoju bebu.On je rekao: Ne, ne moe ui tamo. Rekao je: Ona ima menigitis i preneega na Bili Pola.115


38/46

ekao sam da on ode. Nisam mogao podneti da je vidim kako umire, a majkajoj je dole u mrtvanici. Kaem vam; put prestupnika je teak. I ja-ja sam uao,uvukao sam se kroz vrata, kada je Sam izaao napolje a i sestra je bila napolju,siao sam dole u prizemlje. To je jedna malena bolnica. Ona je bila u izolaciji, a

muve su joj bile na malim oima. I imali su jednu malu, ono to mi zovemomrea za komarce, ili jednu malu mreicu preko njenih oiju. I ona biSamalim grevima, njena malena tanka noica se mrdala ovako gore dole, i njenemalene ruice, sva u tim grevima. I pogledao sam je, i ona je ve bila dovoljnovelika da bi bila slatka, imala je oko osam meseci.116I majka bi je obino namestila da sedi napolju sa njenim malim trouglastimpelanama na sebi, znate ve, napolju u dvoritu, kada bih se vraao kui. I jabih zatrubio a ona bi poela: Gu-gu, gu-gu, pruala je ruke prema meni, znateve.

I tamo je moja draga leala i umirala. Pogledao sam dole na nju i rekao: eri,da li prepoznaje svog tatu? Poznaje li tatu, eri? I kada je pogledalaTolikose muila da joj je jedno od dva prelepa plava oka otilo u X. To kao da jeisupalo srce iz mene.Kleknuo sam i rekao: Gospode, ta sam uinio? Nisam li propovedaoEvanelje na okovima ulica? Zar nisam uinio sve najbolje to sam znao?Nemoj to imati protiv mene. Ja nikad nisam te ljude nazvao smeem. Bila je toona koja ih je nazvala smeem. Rekao sam: ao mi je to se to sve dogodilo.Oprosti mi. Nemoj uzeti moju bebu. I dok sam se molio, izgledalo je kao neto

crno, kao da se sputalo neko pokrivalo ili ebe. Znao sam da me je On odbio.Rekao sam: Tako je. Ako On ne moe spasiti moju bebu onda je ne moguZaustavio sam se. Jednostavno nisam znao ta da radim. I onda sam rekao ovo:Gospode, Ti si mi je dao i Ti mi je uzima, blagoslovljeno da je Ime Gospodnje.Ako bude uzeo i mene, i dalje u Te voleti.I stavio sam svoje ruke na nju; rekao sam: Blagoslovljena da si, draga. Tata jeeleo da te odgoji, od sveg srca sam eleo da te odgojim, i da te odgojim daljubi Gospoda. Ali aneli dolaze po tebe, duo. Tata e odneti dole tvoje malotelo u staviu te u naruje tvoje mame. Sahraniu te s njom. I jednog dana, tata

e te ponovo sresti, samo ekaj tamo gore sa mamom.117Dakle, bio je to najtei i najpodmukliji deo mog ivota. Kada sam ustao ipogledao je, pomislio sam Sotona je to stavio u moj um: Dakle, hoe rei dasve to silno propovedanje, i nain na koji si iveo, a sada kada je to dolo dotvoje bebe, On e te odbiti?118


39/46

Kada joj je umirala majka, rekla je, poslednje rei koje je rekla, rekla je: Bili,ostani u slubi propovedanja.Rekao sam: Ja u Rekla jeJa sam rekao: Ako budem na poljupropovedanja kada On doe, pokupiu decu i sreemo se. Ako ne, biu

sahranjen pored tebe. I ti prei preko kraj desne strane te velike kapije i kadabude videla sve njih kako ulaze unutra, stani tamo i poni vikati: 'Bili! Bili!Bili!' najglasnije to moe. Tamo emo se sresti. Poljubio sam je za dovienja. I ja sam i danas na bojnom polju. Ve je skoro oko dvadeset godina.Ugovorio sam sastanak sa svojom enom, i sreu se s njom.119Uzeo sam malu bebu, kada je umrla, i stavio je u naruje njene majke, i odnelismo ih na groblje. I stajao sam tamo da bih uo brata Smita, metodistikogpropovednika koji je propovedao na sahrani: Prah prahu, pepeo pepelu. (Ipomislio sa. Srce srcu.) I otila je.

Ne dugo nakon toga, uzeo sam malog Bilija jedno jutro. On je bio samo jedanmalian. Bio jeZbog toga smo mi neprestano zajedno; morao sam mu biti i tata i mama(oboje). I uzeo bih njegovu malu flaicu. Nismo mogli sebi priutiti da imamovatru preko noi da bi odravali njegovo mleko toplim, i ja sam stvio flaicupod lea, ovako, i grejao ga temperaturom svog tela.Bili smo zajedno kao drugari, i u jednom od ovih dana kada napustim poljepropovedanja elim mu predati Re, i rei: Nastavi, Bili. Dri se Toga. Nekiljudi se pitaju zato ga stalno vodim sa sobom. Ne mogu ga ostaviti. On je ak i

oenjen, ali se jo uvek seam da mi je rekla: Ostani s njim. I mi smo zajednokao drugari.120Seam se da sam hodao po gradu, sa flaicom pod mikom; a on bi ondaplakao. Jedno vee je odetao u zadnji deo dvorita gde je upravo(Kada jeelela da ga umiri, ona ga je obasipala poljupcima, i jaSamo jedna devojka,znate ve.) A ja sam hodao samo gore dole od hrasta do zadnjeg dvorita. A onje plaui traio svoju

Documents

Moja Živtna Priča William M.branham