Marko Krajsic - Istina i legenda o Amazonkama.pdf

7/23/2019 Marko Krajsic - Istina i legenda o Amazonkama.pdf

1/54

ecHo


2/54

2

Copyright 2002. by . All rights reserved.


3/54

3

1.ao ooo oa Aee (1492. .)

aaa oooeo oea oja oo ea,

Eoo e aa eea o ee Aao (:, Amaznes) ea aa. O o aaeaa e ooo ao o aj oa o eeaaa. e aa a Aaoe ojoa e, o o a ao a. aoe eooo a oe oaae ae eea,

aae oaae a oaaj e ee ooe.oje ooo ee Aaoe ooe o a eaa. a aa e, a oeeaaooa, aajae jeo oe o o a oa oje aae, o a oa e eea. e oo a ea aaae, o ae oeo

ee jeoao eae a.a a aaa eo aeo oea,jaao e e e oa aaoo a. Aaoaa jeao a aooo oae, a e ae aa a aj oee, ao eo aee, aoe oeeeo a; eoao e a oe aj ae a Eoao

eea e aa aa. aja, ooo e a je a oa a e oeaj ooe o ajje ae.


4/54

4

2.e, eea o Aaoaa je aaa a

Aee. Oa oe aee ae eae (e),

eoeoe eoe, a oe oo ea j je ao ooooeo (ao je oe a aa). eea a eoj oo aaa je ajeoaje ee eeeooaje, aa o, o eeeeao aea, oa o aoa oj jo

e eo ao ajaaa eaa ajaa.

ee aoa , oe oa e ja,ooe eo ee ao oj.Oa oje eoo ae a aae ee e

a ajeo a oj ea, a eoa ao oeea aaa eea oja aae ee a.j aa aa aja (Chandragupta Maurya,

321. 296. . e . e.) ao je (aoo) ee aaae o ea, a oj Aeaa aeoo(eo) eoe a je eae oje oj aaa aaae o. (O o Aeaa a aaoaaoo oa a, aa a oa eee, oae

e a a Aeaa oj a oje je a

oo a Aeaoe oaje eoe aj e.). aja, oj


5/54

5

eoa ao e ea, a Jje ea jeaao: ee oj aa e e aa, a aa e eo.

Aaoe e ao oj aae ee ae o

a oa oo. o a oa eoa eaoao o ae. ee e oaae aoj e eo ee oae a e oj. a ee oje eoajae ee. ao oaa oje aae e a ae e, a a jao o aaae ojaa. a oaa e ooe, ao o ae

e ae ee..Aooje a oa o e Aoaa oe

Aaoe. a ja Ja, oj jaea a aoo, oa a E o (o oe). o aaoo oeo oo oje je o Aao... oe a, a a, a je oe o ao,

Aoa e ae a eooa... a eAoa aa oe e aeaa a e oa Aaoaa, a o aa a, je Aaoe ao ea oja oj. Oe ae aee, aoa aa oa a je aoae... A e je jo jeooao eeoaa ea, o je ooo Aoaa a e

ae o oae a aa aa e Aaoe eaeae a ..


6/54

6

3.ee oa a Aao oo ee

eoo ( ), aoajoj oa

aaoj, a a a aao e ea. , , . , . ,

, ,

, . , .

( ). , , .

, .aje e oeao a ee a aeoj, a o eea oo jee (a eojaae je). e oe oo a Aaoeaeaae aae ajee aj j. eoao e aoe oe oeo o oa aa Aea e aoje,

Oee, Aoe. oo e aaa je e ojaoaaa oj (mazos = oja), a je eeo a oa


7/54

7

a oe oje eaj oj, oe oje aj jae , oeoje ojee oe oje oaj oj. e a a e

maza a jee e, e oo e o oj aa Aaoe ee e, je ao ae ae oo

eea a ee ooe. ha-mazan . maza ,

, eeee ee.

(John Colarusso), a-maz()-h-na, , , .

.

, , , .

Oe eoe ee e ae oje aaae, aoea oajae ee ee, ae oj e

ae a ojo o ao oj.. eeao jaaj

ee oj a ea, a aoo eo, a je eo ea a eee e oeaja ae oaaje.

e aooaaj e ao oao oj aa, eae oe oajae ooe e oaje, je eae. a o ooa oae oe

aoe, oeo a aoajoj oa (o, Ee, a,a, jea, a, oa), oj aa eo


8/54

8

eaa. e aooje e aja e a(aa oj). a oje ee eaae a oao, e o ajaj ee ja eaeje o, , ao e a, oeao aeo a ee, e

e eae a a.


9/54

9

4.ee oo ja eo oa o,

ajee o, a Aaoaa. eaa o oaa eo

oaoa, aaj oj e a ae ae,o je ae aaeo a e aj aeeoo, oja ajee a aje oje eje ajae. a e ao oo oja a ja, ao eoj eeoo a ae j, ee aao o ea a oaaja o ea aaj

ooo aee a a, a a a aaoajaj o eae. je ao a a oao oj e o

aa aoo Aao. eaa a ae aeo o aa a A. e o ea oo a Aaoe , ao ojeae oee, oo je a

aa Ao, ea, o. oe aa je a a oj aa oeo a Aao, oje e ao ee oao o a oja a e eae ao e ooa, a aa Aoa o jeoa a oa a ea aoe. e, aa je

ea aa a a eo a, o je ao o oo

e a . ea ea Aeja aea e a e e oe o oe Aoe. oa je ae a a


10/54

10

oaoaa e oo a A.Aaoe e ooe e Ao, aj ea

a, a oeae a aao a a. Aaa eje a o a ao o oeaj oae. e a

je, o ao ooa, eo e eo aaoo, Aa aoe o, oja e oa o aoeo eo, e o je ea jee a oe o e oj o.oaea Aeja e oa ea, e je o oaja a.e oeaj a je Aoa, oja je eee aoea

a, oeoaa a e o e Aaa Aao. oe a a je Aaoe e A oeaAoa oa a e oea a eooeeo.

ao je Aoa oa a oa, o je aoeo eea oo a e o aoa oe

eo. ooa Aoa aa je a o a aoaAaoaa oa ojoj je aeo eae; o ao aa, a eae, oj e aao e aaa, o

je Ao ee aooe ae.


11/54

11

5.eae o o eaa Aao je aao

ojaee ao Aaoe ee, ooo ao oee

eaja. ae, eae je oo aaa a oee aAeo oja oje je oa aaoa aa oa. ee a je eae ao o ee eoo, aa oa aae oa, Aoa eaa. eae e

o e, a aa oa je oa ooe. Oaaa eo a eo, oa je

Aeo oja ao a oo. e, o ae,oe e ao a eae aeaa o o, eee ae aaoe ooe a ae oj a.ooeaj a je e o ae, eae aje je o,a a oja, je a o, e oe Aao. O oooaa Aaoe e aa ooae, o je ao aj

oe oaje eea oo (o oa).e, e, a a Aaoe ejaeoeae eaa, a je o o aoo ea, a je

oa oa oj oja ao o a oa je o oo. oeaj a je o aoo a jeeao oja ea, oj je aa ao Ao a oo.

e oe e a oa je aa a a oja a jeao oea a; eae je ooo o aeo e a


12/54

12

o e joj o, a je oa e oea a e eo a eea.

ao oo oaa Aaoe e oe aee ooj aa aa, oo ee eoe, a o e

ae aae eo eeje. ao oea,oeeo aa, ee e a Aao aaaea ae ea ae oja je aajaa oeeoje, e , oo aje e ,oo a eea aj ajeo o aoo. ao oja Aaoa oea a je eea, aaa

e . a ea ea o ea oajaa eeAao, a eae ae aaea, oj ooaoea oje oe.

ea oa eoo, eae je a ee eo oe aoo e oj Aao oao ae. e, o oe oe e oooe

oe eoee ae, a ao ae a aajooa, ja je oea o ee a, e eaae, e o ae ea.

ao o ooe oae e oja a a. aa a o ee o a ao e ojaj, eo o oa ooo

oj aa aa oo je o. Oa, ,aee a o oo ooa Aao (oje aa Eoaaa oeoaa) a ae e o o oe ae; a ao aa, a e e oe eo a oe. aea a oe, a e ooo ae o oo a oa. o o oa o a

a .. aa Aaoe ee a o aa e e aa oao, oae a


13/54

13

, a e aa a oo oo e e aao.aja e oo oj, a a e oe

Aaoaa o a . eaeAao a a aao je ao aoaa, aje

oa ao aa. 320. . . ., aaoa

aa ja ( ) () , ., ae aa,

a e ooa.


14/54

14

6.aa a Aao a je a oje o

ee o ojao aa ( , , 1193. 1183. . e . e.), oje , oo, eoaea a ojaaa. Oe oae ojaa oo jeaoe, o oo ae aeeje. aoe e aao eo ea; a je eeeja o eoe ae o, ao ea je o aa, e o je a o

oje, e j je a ja oo o ea; a, a je ea oja a a e oaa aa, oo Aaoeae ao a a e oo e ae oj.

ee ao aa e ao oea, eeja jea oe eee jae, a eoo a je a ao jaa Aa a e oe ojo oa. ,

jeo o a Ao ea aaoa aa je ao. ea eoa a je ao ea e a je Aoo oa aaee a a.

eeejo o eo eao je Aaoaa, a eoe aa oae ae a e e aa ee oo eea. Aaoe oj ae oae a

oa je oao ao eae a . oe a a je ja oe oao eo o eo ao a e


15/54

15

aaa. e aoe a a je eeeja aa jeo aa Ao, ao ajo, o oe je oa e jea ea

j.


16/54

16

7.ea a aa oo o Aaoaa oa

oo oa (o oa). e, oo j oo o

Aaoaa je, oje ee a o ee oo jee ( oj -X , j ooj o). , , . oaaa a aoeaa je ojo o ee aa

oaa ae eaa. ( , -, .). e ae e oeee oe oo eeoaoe j ja oe oe a eaa oja eoa eo aae ejaee.

oo ooje e aoe a o , oe oe ee je a ooa oaa eea ooae e a eo. Oae aae a aoeaee Aae, ajoaj ao aao o a. a

je a aea aoa e, jea o ajaajjaoa Aae, oa ao e ea e oe.

Aaoa aa je ea oae aoa oao ao; oa je a jaeo, a a


17/54

17

aoaa a ee, a e aoeo aa oa jeo , oj je aea aoea a oaoj ee a e. Oaa Aae

aa Aaoaa oae oa.

j, a ( ), , , , o o oo. e, o o, aa

Aaoe aae ao oeo a, aoe eoo oj aea oo ae oo aa, oja

je eaa ea , a oo eAaoaa. o o o oj o o oo o.

a je ea a ee oo o oj, ojo je a jo a ooa. aje je a Ea, e e jaea a aaoo oo, a a je

eea oo a a Aj, aa e a a a Ajooe Aaoe oa. aj ajoa ea ojojej, a je ooaa oa aoa,

ajaj , , je oae aoe a o.Oa je aoe ooa ea eeja oa, a e jeooaa a e, aa ao o e ee ee oja je

eoaa oo. o je jo a aea oajae oa,e o je aaa jaa a oea ooe, eooo eoeee, o aa jo eaaeo oaaoae, e je a oa oa ea oae eooa.

oo e a aj ao e oo. o a

a ae oo eo aeoo Aaoe ao oaee, a aa a


18/54

18

jea. oja Aao e aa e je ooaa o ooaa. a aj, oee e oa a aaa, eeo e ae aa j.


19/54

19

8.oo je o oj eaa a o Aaoaa

ja aja, a oo je aao a oee

ojaaa oo jo e je oo. , .

, ., ee oaaje eae a oe a eaa

aa aa o oo, ao oaaje oje o jeao.eoeoa Eoa aa je eje a

ee o Aaoaa, o ej a ao eoo oa ee a ooj ao aaeo ea, a eo aeo o, eoa oaa

Aje. a e eoa aaa ao oo je a eoao oeeeo o ao eo oo.eoao e, aoe, a je oo e ooaajeo oa. (a e, a o oao o, oje je1492. . oao ea ooa oeoa aeaj (Martin Behaim), aao je eo o oo,

o e oaa aja aa ooo e Jaaa.). o Aaa eea (Adamus Bremensis) I .


20/54

20

oo e o Aaoaa oje e ee a eeoo, ao e oa ao o aeea oa eaa.

Aa eeeo eoa aeeoa aaoa oa Aao a ee Eoe. Aa

Ja (Ibrhm ibn Jkb), oj je oao Eoo oaa, a oao eo ee a o Ooa I eo (Otto I,912. 973. .), oo a je o ao aa o a ee aeeoo ooj a ea.

oa oa ao O (Mavro Orbini,Mauro Orbin, Mauro Orbini) o e aeo

oea (Il Regno degli Slavi) aje oe ej oAaoaa. e ea aa oe oe e eAaoaa, oje e a o... Aaoaa e ee ooj aj o aa Aeja. aao Aaoeoeo oa. ea je aeja, aa Aao. aoo oeoo ooa Aaoe a aa, e

eo ee aaaj a ojaj Aej, aj,j, j, ej oe e ee..

oa oaa, aa e oo ae eeaoaao oaa ae, eee o Aaoaa ao eae ao eo ee oa, ao eeae eee oje je oje aoa ao ao oj je ao

oo a a aaj e aa ooa. o o (George Grote) ojoj oj eae a eee o Aaoaa, ao

eee o oj, eaj a oj oo, e ao a eee oo eaa.

e, oeeo e aao aje

ee, aa je o ao ae aoaeo. ajaa Joa Jao aoe (Johann Jakob Bachofen) ojoj


21/54

21

aeo ao aaa ee ooj ea aje a e o oaaj oo,ooo oa e ajaaa ajaaa, a Aaoe e ao ee o ajaa ooa. aja

Aao, a e a, je a o ooae ajaaa o ajaaa. o , o Aaoaa je a o o oaeajaaa o ao o ajaa ooa. Oaaoeo aaa e oj ajoo oa.


22/54

22

9.aa je oo, a o o oa, aao a a

oa eoao je, ao a oo eoea e

jaaa (e ae e oee), ao eo ooo. o a je aeo a oeje a je oo oje. e, oo e a ja eoooaea o jeo aoa, o je a jeeo aa o e jea oe. a, aa oa a ao (eoao a) a

(o).A, oo je o je aa oj e oaaoa aaaa ae eee o ooja Aao. ooae aaa oo ea, e o oojao e eea ae a ajea Aee.ao je oao Eao oe (Hernando Cortez) o a

o a oaaa aae; eoo oa (Jernimo de Ortal (oDortal)) a e aae a ee Ooo, a o e (Philipp von Hutten) a eeaeo o ooe, oj.

eoao ajej o Aao oo e oeo oao aa aaaa (Gaspar de

Carvajal), oj je 1542. . ao aeaa aa e Oeaa(Francisco de Orellana), a aao ee Aao


23/54

23

(aa ae aao). aaa je oao ao je eejaoa o eee oja ja oaeea ea aa ao aoa o jaaa oje eoe Aaoe. ea a ae a ja a ee

aaj aa Aaoaa, a aa a oao, o e oa a oo. eea je oo eo ojoa ao e oe e jaaa ao ojooe. Oe eoe ao a e a a oe, aao e o oao, oe a e a oa oeaaa. ao a e ja ao eoo

oaa.ea aaa, aea Oeao je o e , a

je ao oeo o jea o ja eea. o jeooo a oje oje oae o o

eaa, oje ja aa ojjaaa. aao je a Aaoe e aaee a aeo o ea aa

oaa o ee aao a ae ajae eaeeoo a ea. a a o aa oa jaaa,oe ee aa o aea. a ooj eojaaa e a aa jeea oj e aaa eeaaeaa o. o, a oa a aeo e, je oo je. Aaoaa je

aaa oa ooa (aa eea), oeaaoe jaje.

a e Oeaoa eeja aa aj,aaao eaj o ooja aoo ea ao je ooaa e aao ao Aaoo.


24/54

24

10. eaja ao oeaa oe e a a

Aaoe e oo aa eo aee, a a ooo

ae a ao eo ea oe. oa oaj o a ee oo o e oa je ea oja oea. e, eaj ee ao aaaaj oaj ea ee a e eea ooea o e ooe a a o.

ao o je aeo aa

oea e oa (Francisco Lpez de Gmara) a ojojOoj oj jaaa ae: e eaoje je ooo (Oeao), o je a a oj e a Aao oja e o eo o o. o o ee eeoe oje oe e e a a, je a o oe ae

o eoa je. A ja e eje a a ea oje

e aj oj e oj ao oe aea , jeoe o o a oo e oa; a o a oe jaj oej oj e a e e ea. OOeaa ae e... o ae Aaoe ee e e a e a oj e..

e, ao oa, a aa ee

Aao, a oae (Charles Marie de La Condamine.), jeao: a oo oe je oojaa ea


25/54

25

ea oje ee oo oojee o aaa. O je eoee a ee oje je ooae ae jaa oa ea a oja ee oaaj oaoa, oeo je e e a aea

e ooa jee Ae aaa.


26/54

26

11.Ao e a a oa aaa Aee, a eo

je oojao o eo ee, a ao ee je

oojao a eo o e eo o ee,ao je oe oja oojae oo aa o Aaoaa oo e? O oe ooj eoo eoja.

o jeo ae, oao a aeoae oee o oe a a e a oo e. oe eo oo ja o oj oja

oaje, aj ao oo o ee a j.e eaa oee ee ae oajaa a oaea aj a ojee aaj a e, e o e o

aa oaeea.o oj eoj, aoae Aaoe e a

ee a oo eea a, oje ee oo

ao aoa; a oeae e aaa aeo , ao a aa aa, oaaj e ee ae ooe.

e ae, eaja oaoa oe ea, a a o aa eja o Aaoaa, a e ee oe, a ae ae aa, o je

oo ea ee oao o ee. ooj aee a a oa ooe jae (a


27/54

27

, a e, eea aa) a eaa. a, jeaeoja o Aaoaa je aa oea aaooaaj ooo.


28/54

28

ecHo


29/54

Marko Kraji

Istina i legenda

o Amazonkama

ecHo


30/54

Marko Kraji

2

Copyright 2002. by Marko Kraji. All rights reserved.


31/54

Istina i legenda o Amazonkama

3

1.Nakon Kolumbovog otkria Amerike (1492. g.) i istraivanja

novootkrivenog kontinenta koja su potom sledila, Evropom se rairila

legenda o plemenu Amazonki (gr: , Amaznes) enaratnika. O ovim varvarskim enama se govorilo kao o hrabrijimborcima od veine mukaraca. Neki istraivai su tvrdili da suAmazonke svojim oima videli, dok su drugi o njima samo sluali.Takoe se govorilo da su one odstranjivale mukarce iz plemena, ilisu ih sakatile i ostavljale da obavljaju sve enske poslove.

Svoje slobodno vreme Amazonke su provodile u lovu ili ratnimvebama. Sa mukarcima su se, radi obezbeivanja potomstva,sastajale jednom godinje i to bilo sa onima koje su zadrale, bilo saonima iz susednih plemena. enski porod iz takvih veza suzadravale, dok su muki upuivale oevom plemenu ili jednostavnopreputale praumi.

Sa daljim istraivanjima velikog amerikog kontinenta, javljalose sve vie opisa amazonskog drutva. Amazonkama je pripisivano dasu basnoslovno bogate, da ive u kamenim kuama i da imaju goleme,zlatom i srebrom ukraene, hramove posveene bogu Sunca; verovalose da one uvaju i brane ulaz u Eldorado legendarnu zemlju zlata idragulja. Najzad, govorilo se da jedu iz zlatnih posuda i da se odevaju

u odore od najfinije tkanine.


32/54

Marko Kraji

4

2.Meutim, legenda o Amazonkama nije nastala na tlu Amerike.

Ona potie iz daleke antike Helade (Grke), iz prehomerovske

epohe, a otkrie Novog sveta ju je samo ponovo oivelo (ako jeuopte i bila zamrla). Legenda ima i izvesnu istorijsku podlogu inastala je najverovatnije u vreme helenske kolonizacije, kada suputnici i trgovci, prodirui u zemlje mediteranskog bazena, dolazili udodir s narodima koji su jo iveli u periodu kasnog matrijarhata iprelaska u patrijarhat. ene tih naroda su, pored ostalih drutvenih

funkcija, provodile izvesno vreme kao vojnici.Otac istorije Herodot kae da su sarmatske ene ile u ratzajedno sa svojim muevima, a geograf Strabon pominje izvesnakavkazka plemena kojima su vladale ene ratnici. Indijski vladarandragupta Maurija (Chandragupta Maurya, 321. 296. g. pre n.e.) imao je (navodno) telesnu gardu sastavljenu od ena, a vojnici

Aleksandra Makedonskog (Velikog) svedoe da su Indijkepreuzimale oruje svojih palih ratnika i nastavljale borbu. (O sukobuAleksandra sa amazonkama govori i biograf Plutarh, mada sa dostarezerve, podvlaei injenicu da sam Aleksandar u svojim pismima koje je Plutarh obilato koristio pri pisanju Aleksandrove biografije ne pominje taj susret.). Najzad, rimski vojnici bili su impresionirani

hrabrou keltskih ena, a Julije Cezar je zapisao: ene odluuju kadae trupe napasti, a kada e se povui.


33/54


5

Amazonke su bile narod kojim su vladale ene kae o njimaistoriar Diodor. Njihov nain ivota veoma se razlikovao odnaeg. ene su se obuavale u ratnoj vetini i neko vreme su moraleda slue u vojsci. Za vreme vojnike slube ostajale su device. Nakon

otputanja iz vojske udavale su se da bi imale decu, ali svu vlast ujavnom ivotu zadravale su u svojim rukama. Mukarci su obavljalikune poslove, kako to u naem drutvu ine udate ene..

Apolonije sa Roda u svom epu Argonautika pominje iAmazonke. Glavni junak Jazon, koji s prijateljima trai zlatno runo,dolazi na Euksinski pont (Crno more). Istog dana oplovili su

izboeno kopno koje je titilo luku Amazonki... I ovde u zalivu, iza rta,budui da je more bilo uzburkano, Argonauti se iskrcae na uuTermodonta... Da su se Argonauti zadrali onde gde su nameravali iuhvatili se u kotac s Amazonkama, bila bi to krvava bitka, jer

Amazonke nisu nimalo nean ni pristojan soj. One su brutalne iagresivne, a njihova glavna ivotna briga je ratovanje... Ali Zevs je jo

jednom poslao severozapadni vetar, i to je pomoglo Argonautima dase udalje od obale ba tada kada su se Amazonke iz Temiskiraspremale za bitku..


34/54

Marko Kraji

6

3.Helenski pisci su postavili dravu Amazonki oko reke

Termodont (danas Termesai u Turskoj), u maloazijskoj oblasti

Kapadokiji, a glavni grad nazivao se Temiskira. Amazonke su najpreivele na obalama reke Amazon, koja je kasnije dobila ime poTanaisu, sinu amazonke kraljice Lisipe. Tanais nije mnogo mario zaene, ve se potpuno posvetio ratovanju i borbama. Na njegovunesreu, u njega se zaljubila Afrodita boginja ulne ljubavi i lepote,koja je, uvreena to njeni ljubavni pozivi ostaju bez odgovora,

uinila da se Tanais strasno zaljubi u svoju majku. Nemoan da seizbori sa svojom sramotom i bojei se da ne podlegne incestu, mladise bacio niz liticu u reku i udavio se. Lisipa je reci dala njegovo ime Tanais (danas je to reka Don). Potom su Amazonke, po savetuproroita, napustil taj kraj i nastanile se na obalama rekeTermodont. Tamo su se podelile u tri plemena, a svako od njih

osnovalo je grad.Kasnije se pripovedalo da su Amazonke ivele na dalekom jugu,na ostrvu Hespera u Tritonskom jezeru (na teritoriji dananjeLibije). Neki su opet govorili da su Amazonke naseljavale zapadnekrajeve Trakiju i Iliriju. Verovalo se da one vode poreklo od bogarata Aresa i nimfe Harmonije, ili Otrere, ili Afrodite. U njihovom

imenu sadrana je re koja oznaava dojku (mazos = dojka), ali jeneizvesno da li ona znai one koje nemaju dojku, one koje imaju


35/54


7

jake grudi, one koje nisu dojene ili one koje otkrivaju dojku.Neki kau da re maza znai jemeni hleb, te njihovo ime po svojprilici znai da Amazonke nisu pekle hleb, jer kao ratnice nisu imalemnogo vremena za enske poslove. Drugi opet kau da je re

verovatno proizala od iranskog etnonima ha-mazan ije jeprvobitno znaenje bilo ratnici. Neki opet kau da je re mazaarmenskog porekla koja znai Mesec i koja ukazuje na vezu saoboavanjem meseeve boginje, moda neke vrste azijske Artemide, ida znai meseeve ene. Prema Donu Kolarusu (John Colarusso),erkeska re a-maz()-h-na, izgovorena sa naglaskom na

poslednjem slogu, znai majka ume, ali se takoe moe tumaiti ikao majka Meseca.

Tradicionalno je verovanje da su Amazonke sekle ili spaljivaledesnu dojku kako bi mogle da koriste luk sa vie slobode i daodapinju strele bez fizikih ogranienja i ometanja. Meutim, uumetnikim delima nema svedoanstva o ovoj praksi, to jest, svuda su

Amazonke prikazane sa obe dojke iako je desna vrlo esto pokrivena.Ove neobine ene bile su ratnice koje su napadale, a ponekad

i osvajale susedne zemlje, branile su svoju zemlju i umirale na bojnompolju kao vojnici.. Kako se neprestano javljaju u helenskimistorijskim spisima i u literaturi, a naroito u umetnosti, gotovo da jeteko negirati da legende ne podseaju na stvarne dogaaje.

Ne zadovoljavajui se samo odbranom svojih granica,Amazonke su preduzimale mnoge osvajake pohode sve doTrakije, Sirije i Helade. Na ovim pohodima osnivale su mnogegradove, posebno na maloazijskoj obali (Grinion, Efes, Kima, Mirina,Prijena, Smirna, Sinopa), koji su danas veinom u ruevinama. Meumalobrojne iznimke ubraja se Smirna (dananji Izmir u Turskoj). Za

svoje susede predstavljale su stalnu opasnost, sve dok ih najslavnijihelenski junak Herakle nije unitio, ili, kako neki kau, oterao daleko


36/54

Marko Kraji

8

na sever, gde su se izmeale sa Skitima.


37/54


9

4.Helenski mitoloki junaci esto su dolazili u dodir, najee

sukob, sa Amazonkama. Predanja o tim borbama esto su

kontradiktorna, isti digaaji opisuju se na razliite naine, to je inaekarakteristino za usmenu tradiciju iz daleke prolosti, koja najeeima starije i novije verzije i varijante. S njima se u mladosti boriotrojanski kralj Prijam, pa korintski heroj Belerofont kada su upale uLikiju, letei na krilatom konju Pegazu izvan domaaja njihovih strelai bacajui im ogromno kamenje na glavu, zatim atinski kralj Tezej i

svakao najslavniji od svih Herakle.Tezej je imao grdnih muka da bi odbranio svoju zemlju odupada ratobornih Amazonki. Predanja na razliite naine motiviunjihov napad na Atinu. Tezej se pridruio Heraklu u pohodu na

Amazonke i, nakon izvojevane pobede, dobio je za nagradu Antiopu,ili Melanipu, ili Hipolitu. Drugi opet kau da je Tezej sam sa svojim

ratnicima posetio zamlju Amazonki, koje su bile tako ushienedolaskom zgodnih i pristalih vojnika da su im se predale rado i bezotpora, a kraljica Antiopa lino je dola da pozdravi Tezeja i preda mudarove. Meutim, kada je lepa kraljica stupila na njegovu lau, on jedigao sidro i otisnuo se na puinu. Njena sestra Arestija zaklela se dae se osvetiti Tezeju zbog otmice Antiope. Sklopila je savez sa

Skitima i organizovala veliki pohod na Atiku.Amazonke su se ulogorile pred Atinom, kraj breuljka Pniksa,


38/54

Marko Kraji

10

ali su oklevale sa napadom na grad. Ni Atinjanima se nije ba uriloda zaponu borbu i oteraju doljakinje. Tek kad je, po naloguproroita, Tezej prineo rtve demonu straha Fobosu, Atinjani suzapoeli borbu, koja se vodila dugo i sa promenljivom sreom, sve

dok jednim iznenadnim juriem Tezejevi ratnici nisu okrenuli tokbitke u svoju korist. Poraena Arestija se povukla u Megaru, gde je odoaja umrla. Neki pripovedaju da je Antiopa, koja je u meuvremenuzavolela Tezeja, posredovala da se sklopi mir izmeu Atinjana i

Amazonki. Drugi opet kau da je Amazonke pred Atinu dovelaAntiopa ili Hipolita da bi se osvetila Tezeju za njegovo neverstvo.

Iako je Antiopa rodila Tezeju sina Hipolita, on je nakonizvesnog vremena odluio da se iz politikih razloga oeni Fedrom.Ljubomorna Antiopa upala je sa do zuba naoruanim Amazonkama udvoranu u kojoj je slavljeno venanje; gosti su zatvorili vrata, aHerakle, koji se nalazio meu zvanicama, ubio je Antiopu i njeneratoborne drugarice.


39/54


11

5.Predanje o sukobu Herakla i Amazonki je zapravo objanjenje

kako su Amazonke unitene, odnosno kako su poele nestajati.

Naime, Herakle je dobio zadatak da donese zlatni Aresov pojas kojegje nosila amazonska kraljica Hipolita. U vreme kad je Herakle stigaodo reke Termodont, svaka u svom gradu vladale su Hipolita, Antiopai Melanipa. Herakle se usidrio u luci Temiskir, a kraljica Hipolita mu

je dola u pohode. Oarana njegovim miiavim telom, ponudila muje Aresov pojas kao ljubavni poklon. Meutim, dolo je do zabune,

proneli su se glasovi da Herakle namerava da otme Hipolitu, te njeneratnice napadoe brodove da bi spasle svoju kraljicu. Podozrevajuida je re o zaveri, Herakle najpre ubije Hipolitu, a zatim poubija,jednu za drugom, sve voe Amazonki. Od ovog poraza Amazonke senisu nikada oporavile, to je znailo kraj njihove dominacije upredelima oko Ponta (Crnog mora).

Neki, meutim, kau da su Amazonke neprijateljski doekaleHerakla, da je on u borbi zarobio Melanipu, i da je Hipolita ponudilasvoj pojas kao otkup a moda je bilo i obrnuto. Drugi pripovedajuda je Hipolitu zarobio Tezej i da je predao pojas Heraklu, koji mu jezauzvrat dao Antiopu na poklon. Neki opet tvrde da Hipolita nijepristala da mu da pojas i da je tako poela bitka; Herakle je oborio

Hipolitu i nadneo se nad njom nudei joj milost, ali je ona vie volelada umre nego da se preda.


40/54

Marko Kraji

12

Nakon ovog poraza Amazonke su se povukle i naselile upodnoju Kavkazkih planina, oko reke Mermode, a njihovi susedi isaveznici Gargareni neto severnije. Svakog prolea, odreenog dana,velike grupe mladih Amazonki i mladih Gargarena hitale su prema

vrhu planine koja je razdvajala njihove teritorije, gde su, poto bizajedniki prineli rtvu, provodili dva meseca uivajui svi zajedno u

bludu pod platom noi. Kako bi koja Amazonka osetila da jebremenita, vraala bi se kui. Sva enska deca iz ovih veza ostajala suu plemenu Amazonki, a deake su upuivale Gargarenima, koji su ihkockom rasporeivali u svoje kolibe.

Prema istoriaru Herodotu, Herakle je za vreme bitke protivHipolite zarobio vei broj Amazonki i utovario ih u tri lae.Meutim, u toku plovidbe one su se oslobodile i pobile neoprezneuvare, ali kako nisu znale da upravljaju brodovima, struja ih jeodnela do zemlje Skita, gde su se nastanile, ivei od pljake skitskihsela.

Skiti nikako nisu mogli odgonetnuti odakle su se pojavili timladi ratnici. Kada su utvrdili da su to ene odluili su da ih nikakone poubijaju, nego protiv njih poalju onoliko svojih izabranihmladia koliko je i njih bilo. Ovima, pak, narede da podignu logor u

blizini logora Amazonki (koje su nazivali Eorpatama ovekoubicama) i da rade sve isto to i one rade; a ako ih napadnu,

da se ne bore nego da pobegnu. A kad prestanu da ih gone, da seponovo vrate i podignu logor na domak njih. Tu odluku su Skitidoneli zbog toga to su odluili da s njima osnuju potomstvo.. Kadasu Amazonke uvidele da im od skitskih mladia ne preti nikakvaopasnost, ostavile suih na miru, ali se iz dana u dan logor logoru svevie pribliavao. Najzad su se logori spojili, a skitski mladii su se

poenili Amazonkama i izrodili s njima brojno potomstvo. MeanjemAmazonki sa Skitima nastao je narod Sauromata, kasnije poznatih


41/54


13

kao Sarmati.Ostalo je zabeleeno i da se oko 320. g. pre n. e., amazonska

kraljica Minitija (ili Talestra) susrela sa Aleksandrom Makedonskim(Velikim) u lovitu tigrova Hirkaniji, s namerom da mu rodi sina

naslednika ili sebi kerku naslednicu. Meutim, iako je u njegovomdrutvu provela trinaest dana, ubrzo je umrla bez poroda.


42/54

Marko Kraji

14

6.Drava antikih Amazonki bila je na vrhuncu svoje moi u

vreme uoi Trojanskog rata (koji se, kako se najee veruje, vodiood 1193. 1183. g. pre n. e.), u kojem su, potom, uestvovale nastrani Trojanaca. One su poslale Trojancima u pomo jedan odred,pod vostvom kraljice Pantesileje. Navode se i razni razlozi njenoguea; da je Pentesileja u lovu nehotice ubila sestru Hipolitu, nakonega je dugo lutala, sve dok nije stigla do Troje, gde ju je kralj Prijam

oistio od greha; zatim, da je krenula u Trojanski rat da bi seproslavila i udala, poto su Amazonke sticale pravo na brak tek potobi se istakle u boju.

Besnei kao lavica meu stadom goveda, Pentesilija jeusmrtila mnoge helenske junake, a nekoliko puta je prisilila njihovogglavnog junaka Ahila da se povue s bojnog polja. Ipak, u jednom

sukobu sa Ahilom lepa amazonska kraljica je izgubila ivot. Njenalepota bila je tako velika i u trenutku smrti da je u Ahilovom srcuprobudila saaljenje i strasnu ljubav.

Pentesilejino mrtvo telo predato je Amazonkama, ali su se onezauzvrat morale zakleti da se vie nikada nee boriti protiv Helena.

Amazonke su svoju zakletvu odrale i u antikim mitovima je ostalo

samo seanje na njih. Drugi opet kau da je helenski junak Diomedodvukao njeno mrtvo telo i bacio ga u reku Skamandar. Neki takoe


43/54


15

kau da je Pentesileja imala jednog sina sa Ahilom, zvanog Kajstro, pokome je dobila ime i jedna reka u Lidiji.


44/54

Marko Kraji

16

7.Veina antikih pisaca govori o Amazonkama iz oblasti oko

Ponta (Crnog mora). Meutim, Diodor Sicilijus govori o

Amazonkama iz Libije, koje su ivele na ostrvu Hesperiji uTritonskom jezeru (na mestu dananjeg zaliva Kabis i slanog jezeraat al-Harida u Tunisu, koje je kasnije usled tektonskih poremeajapresuilo). To ostrvo je bilo tako bogato voem, ovcama i kozama, danije bilo potrebe da se gaji ito. Njihova kraljica Mirina zapovedala je

vojskom od trideset hiljada konjanika i tri hiljade peaka. (Zanimljive

su tvrdnje pojedinih naunika da mitski Kentauri, legendarnahelenska mitoloka bia poluljudi-polukonji, nisu nita drugo doAmazonke na konjima.). Sve ratnice su bile odevene u koe skoroneverovatno velikih libijskih zmija i nosile su lukove sa strelamakojima su veoma precizno gaale neprijatelje.

Poto su osvojile sve gradove na ostrvu Hesperiji, one su

potukle susedne Libijce i sva okolna nomadska plemena i osnovaleveliki grad Herson. Odatle su napale na stanovnike daleke Atlantide,najcivilizovaniji narod zapadno od Nila. Kad je Mirina zauzela irazorila Kernu, jedan od najznaajnijih gradova Atlantide, ostaligradovi su se predali bez borbe. Amazonska kraljica je premaporaenim stanovnicima postupila vrlo asno; sklopila je s njima

prijateljstvo, a da bi im nadoknadila gubitak Kerne, na mesturazorenog grada podigla je novi Mirinu, koji je naselila


45/54


17

zarobljenicima i svima onima koji su eleli tu da ive. Otada sustanovnici Atlantide ukazivali Amazonkama boanske poasti.

Kasnije, kada su Atlantiane napale Gorgone (takoeratoborno pleme ena ratnika), Mirina se, na njihovu molbu, sukobila

sa Gorgonama i strahovito ih porazila, zarobivi vie od tri hiljadeGorgonki. Meutim, u toku noi, kada su Amazonke zaspale nakonpobednikog pira, zarobljenice su se domogle svojih maeva i uzpomo glavnine gorgonskih snaga, koja je ekala prikrivena u umi,izvrili su pravi pokolj meu Amazonkama. Poginule Amazonkesahranjene su ispod tri velike humke koje otada zovu grobovi

Amazonki.Mirina je uspela da izbegne pokolj i prikupi novu vojsku, s

kojom je izvrila jo niz slavnih pohoda. Najpre je ula u Egipat, gdese sprijateljila sa faraonom Horom, a zatim je preduzela pohod naMalu Aziju, mada neki kau da su Malu Aziju pokorile Amazonke sPonta. Birajui najbolja mesta u svojoj imperiji, Mirina je osnovala

niz priobalnih gradova, ubrajajui tu Mirinu, Kimu, Prijenu i ostalegradove na kopnu. Ona je takoe pokorila i neka egejska ostrva, naLezbu je osnovala grad Mitilen, nazvan tako po imenu njene sestrekoja je uestvovala u pohodu. Dok je jo bila zauzeta osvajanjemostrva, njenu flotu je zahvatila jaka bura i odnela brodove, sreompotpuno neoteene, do tada jo nenastanjenog ostrva Samotrake,

gde je Mirina podigla oltar i prinela bogate rtve bogovima.Pohod Mirine na Trakiju zavrio se kobno. U sukobu sa trakim

kraljem Mopsom i njegovim skitskim saveznikom SipulomAmazonke su asno poraene, a kraljica Mirina ubijena. VojskaAmazonki se nikada vie nije oporavila od tog poraza. Na kraju,dotuene estim sukobima sa Traanima, neke od njih su se vratile

nazad u Libiju.


46/54

Marko Kraji

18

8.Koliko je od brojnih detalja isprianih o Amazonkama fikcija i

mistifikacija, a koliko je bazirano na odreenim pojavama iz prolosti

jo uvek je sporno. Postojanje ena ratnika dodue potvruju iarheoloki dokazi, ali je jo uvek nereeno pitanje da li su to bile baAmazonke ili ne. Arheologija samo dokazuje da su ene uestvovale ubitkama, a ne prua nikakve dokaze o nadmoi ena nad mukarcima.Meutim, drevni Heleni su dogaaje vezane za sukobe sa enamaratnicima shvatali vrlo ozbiljno, kao dogaaje u koje niko nije

sumnjao.Srednjovekovna Evropa prihvatila je verzije klasinih legendi oAmazonkama, vrsto verujui da takvo ensko drutvo mora negdeda postoji u kakvom zabaenom kutku sveta, ili na nekomdalekom ostrvu, ili u nepoznatim vodama Azije. Na nekimgeografskim kartama takvo ostrvo je ak i indentifikovano i

obeleeno pod nazivom ensko ostrvo. Verovalo se, takoe, i da jeono u susedstvu odgovarajueg Mukog ostrva. (Na primer, naprvom poznatom globusu, kojeg je 1492. g. konstruisao nemakikosmograf i moreplovac Martin Behajm (Martin Behaim), prikazano

je ensko i Muko ostrvo, i to izmeu obala Kitaja i ipanga odnosno Kine i Japana.).

U Hronici Adama iz Bremena (Adamus Bremensis) iz XI v.govori se o Amazonkama koje ive negde na severoistoku, a pominju


47/54


19

se i ostrva u Baltikom moru naseljena opasnim enama. Arapskisrednjevekovni geografi bili su zainteresovani za navodna ostrvaAmazonki na severu Evrope. Arapin Ibrahim Ibn Jakub (Ibrhm ibnJkb), koji je putovao Evropom do Baltika, a boravio neko vreme na

dvoru Otona I Velikog (Otto I, 912. 973. g.), govori da je odsamog kralja uo da negde na severoistoku postoji grad ena.

Dubrovaki istoriar Mavro Orbini (Mavro Orbini, MauroOrbin, ili Mauro Orbini) u svom delu Kraljevstvo Slovena (IlRegno degli Slavi) daje slovensku verziju o Amazonkama. Pre svegaSarmatski Sloveni oduvek su se enili Amazonkama, koje ive na

Volgi... Amazonkama se ene i Goti koji ratuju protiv cara Aurelijana.Zapravo su Amazonke slovenskog roda. uvena je Marsepija, kraljica

Amazonki. Nakon mnogih pobedonosnih pohoda Amazonke stiu naKavkaz, tu se neko vreme zadravaju i zatim podjarmljuju Armeniju,Galiciju, Siriju, Kilikiju, Persiju i mnoge druge zemlje..

U doba romantizma, kada se mnogo panje i vremena

poklanjalo prouavanju antike, legende o Amazonkama uglavnom sutretirane kao deo helenskih mitova, kao nerealne i izmiljene priekoje je iz svojevrsnih razloga priao narod koji je imao mnogo smislaza fantaziju i specifinu analizu ljudskih odnosa. Engleski klasiniistoriar Dord Grout (George Grote) u svojoj Istoriji Heladetvrdi da legende o Amazonkama, kao i legende o Troji, nemaju

nikakvu istorijsku podlogu, ve su samo zbirni izraz helenskesklonosti ligendama.

Meutim, istovremeno se iskristalisalo i drugaije miljenje,mada je bilo znatno manje rasprostranjeno. vajcarski naunik Johan

Jakob Bahofen (Johann Jakob Bachofen) u svojoj knjizi Materinskopravo analizira helensku i drugu mitologiju i literaturu i ukazuje da

se kroz njih uoavaju odnosi, odnosno borba izmeu matrijarhata ipatrijarhata, a Amazonke su bile samo ekstremni oblik matrijahalnih


48/54

Marko Kraji

20

odnosa. Likvidacija Amazonki, fiziki ili na neki drugi nain, nije nitadrugo do odumiranje matrijarhata i uspon patrijarhata. U tom smislu,mit o Tezeju i Amazonkama nije nita drugo do odstupanjematrijarhata pod udarom novih patrijarhalnih odnosa. Ovakvim

Bahofenovim shvatanjima prikljuili su se brojni kasniji mitolozi iistoriari.


49/54


21

9.Kada je Kolumbo, na svom prvom putovanju, naiao na dva

ostrva indentifikovao ih je, samo na osnovu svedoenja nekih

Indijanaca (bez ikakve line provere), kao ensko i Muko ostrvo. Toga je navelo da poveruje da je stvarno otkrio put do Indije. Meutim,poto su se panci i Indijanci meusobno sporazumevali iskljuivo

jezikom znakova, oigledno je da je njegov zakljuak bio isuviesubjektivan i brzoplet. U stvari, ta dva ostrva su bila Martinino(verovatno Martinik) i Karib (Dominik).

Ali, Kolumbo nije bio jedini istraiva koji se oslanjao nanagaanja i klasine legende o postojanju Amazonki. Tokomnarednih istraivanja Novog sveta, prie o postojanju iskljuivoenskih plemena stizale su sa svih krajeva Amerike. Tako jekonkvistador Ernando Kortez (Hernando Cortez) o njima uo naobalama Paname; Heronimo Dortal (Jernimo de Ortal, o Dortal)

da se nalaze na uu reke Orinoko, a nemaki avanturista Filip fonHuten (Philipp von Hutten) da ive nedaleko od Bogote, uKolumbiji.

Verovatno najuveniji opis Amazonki u Novom svetu potie oddominikanskog fratra Gaspara de Karvahala (Gaspar de Carvajal),koji je 1542. g. pratio kapetana Franciska de Oreljana (Francisco de

Orellana), na istraivakom putu du reke Amazon (tada zvaneMaranjon). Karvahal je opisao kako je ekspedicija prola kroz predele


50/54

Marko Kraji

22

u kojima su Indijanci bili podanici plemena ena ratnika i kako suratovali protiv Indijanaca koje su predvodile Amazonke. Treba daznate da Indijanci sa reke plaaju danak Amazonkama, pa kada su ulida dolazimo, oni su im se obratili za pomo. Njih desetak je dolo i

videsmo svojim oima kako se bore ispred Indijanaca kaovojskovoe. One su se borile tako hrabro da se mukarci nisuusuivali da pobegnu, a ako bi neki to i pokuao, one bi ga pred naimoima dotukle batinama. Zato su nam se Indijanci tako estokosuprotstavljali.

Prema Karvahalu, kapetan Oreljano je bio vet lingvist, pa je

nauio poneto od jezika ovih indijanskih plemena. To mu jepomoglo da dobije potpunije podatke o tim udovinim enama,koje su Indijanci nazivali Konjupujarama. Saznao je da su Amazonke

bile nastanjene na udaljenosti od sedam dana putovanja od rekeMaranjon i da su imale najmanje sedamdeset dobro uvanih sela. Zarazliku od slamnatih koliba Indijanaca, one su ivele u kuama od

kamena. Na njihovoj teritoriji nalazila su se dva slana jezera iz kojihsu se vazalska plemena snabdevala solju. U suton, svi mukarci sumorali da napuste njihovu zemlju, jer bi u protivnom bili ubijeni.

Amazonkama je vladala mona konjora (kraljica ili svetenica),okruena raskoem i sjajem.

Kad se Oreljanova ekspedicija vratila u paniju, Karvahalov

izvetaj o postojanju ratobornih ena dao je povoda da rekuMaranjon nazovu Amazonom.


51/54


23

10.Iz izvetaja navodnih oevidaca moe se zakljuiti da su

Amazonke bile visokog rasta i lepo graene, da u rat idu gotovo nage i

da su im samo intimni delovi tela pokriveni. Njihovi prikaziodstupaju od klasinih legendi utoliko to ne pominju da im je desnadojka uklonjena. Meutim, svi izvetaji iz druge ruke upravonaglaavaju ovaj detalj teei da se legenda iz Novog sveta to viepoistoveti sa klasinim mitom.

Upravo to i je navelo panskog istoriara Franciska Lopeza de

Gomaru (Francisco Lpez de Gmara) da u svojoj Optoj istorijiIndijanaca kae: Izmeu drugih besmislica koje je govorio(Oreljano), tvrdio je da na toj reci ima Amazonki s kojima su se on injegovi drugovi borili. To to neke ene nose oruje i bore se neznai nita, jer na to su one navikle u mnogim delovima Indije. Ali jane verujem da ima ena koje seku ili spaljuju svoju desnu dojku kako

bi mogle natezati luk, jer one to mogu initi sasvim dobro i bez toga;a ni to da one ubijaju ili proteruju svoju muku decu i da ive bezmueva. Osim Oreljana i drugi su irili takve prie... no nikakve

Amazonke nisu viene niti e se ikad videti na toj reci..Meutim, nasuprot Gomaru, francuski istraiva reke Amazon,

La Kondamen (Charles Marie de La Condamine.), je zakljuio: Na

ovom kontinentu je stvarno postojala republika ena koje su ivelepotpuno odvojene od mukaraca. On je izneo miljenje da su ene


52/54

Marko Kraji

24

koje su je osnovale zbacile jaram njihovih tiranskih mueva sakojima su ivele u poniavajuim uslovima ropstva, i usporedio je tu

ensku republiku sa naseljima izbeglih crnih robova u SjedinjenimAmerikim Dravama.


53/54


25

11.Ako se prihvati da u doba istraivanja Amerike, na njenom tlu

nije postojalo iskljuivo ensko pleme, i da takvo pleme nije postojalo

ni na nekom drugom mestu u nekom drugom vremenu, kako jemogue objasniti postojanje toliko prikaza o Amazonkama u Novomsvetu? O tome postoji nekoliko teorija.

Po jednom tumaenju, konkvistadori su imali unapredformirane poglede o tome na ta e naii u Novom svetu. Tome suuveliko doprinosili i Indijanci od kojih su dobijali informacije,

pruajui im upravo ono to su eleli da uju. Time su izbegavaliposledice svirepe prakse osvajaa da njihova sela spaljuju a pojedincestavljaju na muke, sve dok ne bi dobili tana obavetenja.

Po drugoj teoriji, takozvane Amazonke bile su ustvari DeviceSunca monog plemena Inka, koje su ivele skrovito u raskonimhramovima; njima su dodeljivane grupe mukaraca da umesto njih,

kao prisilna radna snaga, obavljaju sve teke i prljave poslove.S druge strane, iz izvetaja konkvistadora moe se zakljuiti, zarazliku od standardnih verzija o Amazonkama, da su se ene stvarno

borile, ali rame uz rame s mukarcima, to je i logino u trenucimavelike opasnosti po pleme. Postoji i tumaenje i da su panci pobrkalidugokose Indijance (kakvi su, na primer, iz plemena Tupinamba) sa

enama. Ipak, ni jedna teorija o Amazonkama nije dala kompletan isasvim zadovoljavajui odgovor.


54/54

Marko Kraji

Documents

Marko Krajsic - Istina i legenda o Amazonkama.pdf