M problemi br.3-4 2003 - doiserbia.nb.rs · Saradnja se odvija u okviru telekomunikacija, saobra"aja, energije, životne sredine, zdravstva, trgovine, stranih investicija i me!unarodnih

413

Dalibor KEKI! 1 UDK 327(4)Biblid 0025-8555,55(2003)

Vol. LV, br. 3-4, pp. 413-433Izvorni nau!ni rad

Oktobar 2003.

JADRANSKO-JONSKA INICIJATIVA

ABSTRACTThe author analyses the development of the Adriatic-Ionian Initiative

(AII), one of many attempts to improve cooperation in Southern Europe. Heexplanes basic principles and objectives of AII and main forms of cooperationbetween member countries - round tables, workshops and other. He examinespossible changes in AII countries, and Serbia and Montenegro in particular, thatcould occur after enlargement of the European Union.

1. U v o d

Savremeni tokovi me!unarodnih odnosa nametnuli su potrebu ve"e saradnjeizme!u dr�ava. Balkan je svojim burnim procesima, kako u pro�losti tako i usada�njosti, izazivao potrebu da se posveti ve"a pa�nja odnosima izme!u

dr�ava tog regiona i drugih subjekata me!unarodne zajednice. Naj#e�"e su se tiodnosi svodili na saradnju izme!u pojedinih dr�ava sa Balkana i velikih sila i to nainicijativu poslednjih. Uvek su velike sile imale za sebe svoju �pozitivnu ra#unicu�u uplitanje u odnose izme!u �malih� dr�ava sa Balkana. Razni vetrovi su protutnjaliBalkanom ostavljaju"i iza sebe pusto�, naravno ti isti vetrovi sebi su obezbedilikorist, a stalni gubitnici bili su narodi i dr�ave Helmskog poluostrva.2 Istorijapoznaje nekoliko vizionarskih poku�aja saradnje izme!u balkanskih dr�ava. Novijaistorija pamti razne oblike saradnje izme!u dr�ava Balkana po#ev od Balkanske

1 Dalibor Keki", poslediplomac na Fakultetu politi#kih nauka.

2 Drugi naziv za Balkansko poluostrvo iz knjige Milo�a S. Milojevi"a, Odlomci istorije Srba isrpskih-jugoslovenskih zemalja u Turskoj i Austriji, Dr�avna �tamparija, Beograd, 1872, str. 77.

antante (potpisana 1934. godine izme!u Rumunije, Jugoslavije, Gr#ke i Turske) ipoku�aja 1953. godine da se uspostavi #vr�"a saradnja preko �Ugovora oprijateljstvu i saradnji izme!u FNR Jugoslavije, Kraljevine Gr#ke i RepublikeTurske�. Tu naro#ito treba ista"i Balkanske konferencije koje su odr�ane u perioduizme!u 1930. i 1934. godine ina#e nazvane �#edo i �rtve svoga vremena.�3 Naravno,svi ovi i mnogi drugi poku�aji regionalne saradnje ovog dela globusa, uglavnom suzavr�avani neuspehom ili veoma ograni#enim uspehom; nametnuo se zaklju#ak dase jo� nisu stekli uslovi za miran i prosperitetan �ivot naroda Balkana. Me!utim,najnoviji poku�aji regionalne saradnje izme!u dr�ava donose nadu da su dr�avejugoisto#nog dela Evrope u stanju da prevazi!u breme pro�losti i da u budu"nostimogu otvoriti put ka zajedni#kom boljem �ivotu.

Ne�to novijeg datuma poznati su multilateralni sastanci na tehni#komnivou 1975-1987. godine izme!u predstavnika Gr#ke, SFRJ, Bugarske, Rumunijei Turske, kojima se 1987. godine pridru�uje i Albanija, koja do tada nijeu#estvovala na sastancima zbog politike samoizolacije. Od tada odr�avane su ikonferencije balkanskih zemalja na nivou ministara inostranih poslova, gde suu#estvovale sve balkanske dr�ave. Konferencije su odr�avane u periodu 1988-1990. godine, a nastavljene 1996. Ovo je bilo prvi put da balkanske zemljepoku�avaju da same uspostave me!usobnu saradnju bez potpore i u#e�"anebalkanskih dr�ava. Na ovim konferencijama je nagla�ena potreba saradnje uslede"im oblastima: trgovina, transport, pograni#na saradnja, industrija, turizam,bankarstvo, energetika, nauka i tehnologija, poljoprivreda, vodoprivreda,telekomunikacije, �ivotna sredina, zdravstvo, kultura, sport, informacije. Zbogpoznatih doga!aja u toku poslednje decenije dvadesetog veka, veze i saradnjaizme!u balkanskih zemalja u velikoj meri su utihnule.

Jedna od vrlo bitnih inicijativa koja je uklju#ila i zemlje Jugoisto#ne Evropeje i Centralnoevropska inicijativa (CEI). Inicijativa je pokrenuta 11.11.1989. godineu Budimpe�ti na sastanku ministara inostranih poslova Italije, SFRJ, Ma!arske iAustrije. Inicijativa se razvijala i vremenom �irila, pogotovo za vreme rata i nemirakoji su zahvatili zemlje biv�e Jugoslavije kao i druge zemlje Balkana. Oblastisaradnje ove inicijative su u okviru ekonomsko-tehni#ke, politi#ke, demokratije iljudskih prava, kulture i obrazovanja, prekograni#ne i me!uregionalne saradnje idrugog. Danas, u radu ove inicijative u#estvuje sedamnaest zemalja. $lanstvo je vrloraznoliko, pa zbog toga CEI ima velikih problema oko koherentnosti foruma.

Crnomorska ekonomska saradnja (CMES) je me!unarodna organizacijaosnovana 1992. godine u Istambulu uz u#e�"e 11 zemalja: Turska, Bugarska,Rumunija, Gr#ka, Albanija, Rusija, Ukrajina, Moldavija, Azerbejd�an, Jermenijai Gruzija. One zajedno imaju 327 miliona stanovnika (5,8% svetske populacije), anjihov kumulativni BNP je predstavljao 1993. godine 3,21% svetskog BNP.

MP 3-4, 2003 � Jadransko-jonska inicijativa(str. 413-433)

414

3 Videti �ire obja�njeno u: Du�ko Lopandi", Regionalne inicijative u Jugoisto!noj Evropi, Institut zame!unarodnu politiku i privredu, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2001, str. 47.

Saradnja se odvija u okviru telekomunikacija, saobra"aja, energije, �ivotnesredine, zdravstva, trgovine, stranih investicija i me!unarodnih odnosa. Ve" nasamom po#etku ove inicijative zemlje osniva#i su namerno izbegle #isto politi#kei bezbednosne oblike saradnje. Ovo je jedna od retkih inicijativa koja nijepromenila sastav i broj #lanova. Jedna od potencijalnih #lanova je i Srbija i CrnaGora. Tako!e, zna#ajna regionalna organizacija je i Centralnoevropska zonaslobodne trgovine (CEFTA), osnovana 1992. godine od strane Ma!arske,$ehoslova#ke i Poljske. Kasnije ovoj inicijativi se priklju#uju Slovenija, Rumunijai Bugarska. Ova inicijativa je stvorena sa akcentom na �irenje i stvaranje zoneslobodne trgovine. U daljem razvoju postoji mogu"nost i nada da "e se u doglednojbudu"nosti CEFTA pro�iriti na Balkan ili da "e prostor Jugoisto#ne Evrope bitiposebna zona slobodne trgovine.

Dve inicijative koje su nastale za potrebe zemalja Jugoisto#ne Evrope su iInicijativa za saradnju u Jugoisto#noj Evropi (SECI) kao i Pakt o stabilnosti uJugoisto#noj Evropi (PoSJIE). Prva navedena inicijativa je nastala pod odlu#uju"imuticajem SAD, Rusije, Austrije, Italije i �vajcarske. Ova inicijativa nije imala kaodotada�nje posebno odre!ene sastanke na visokom nivou, ve" je bila organizovanana fleksibilnom okviru za sprovo!enje konkretnih projekata i programa koji su uinteresu zemalja u#esnica. $lanice ove inicijative su: Albanija, BiH, Bugarska,Makedonija, Gr#ka, Ma!arska, Moldavija, Rumunija, Turska, Slovenija, Hrvatska iSCG. Prethodnik PoS je Roajomonski proces, za#et 1996. godine u Sofiji, koji jepokrenula EU i SECI. Kamen temeljac PoSJIE je udaren poveljom iz Kelna 1999.godine. U#esnici ove inicijative su: Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Ma!arska,Rumunija, Slovenija, Makedonija, Turska i SCG. Zemlje pomaga#i su: EU, SAD,Rusija, Kanada, Japan, �vajcarska i Norve�ka, od kojih su poslednje #etiri 2000.godine uzele puno u#e�"e u Paktu. Ostali pomaga#i su razne me!unarodneorganizacije. Ova inicijativa je razvijena u tri radna stola: demokratizacija i ljudskaprava, ekonomska obnova, razvoj i saradnja i pitanja bezbednosti. Od 2000. godineRoajomonski proces je pretopljen u Pakt. Lo�a strana ove inicijative je ta �to onanema svoj bud�et i �to svi projekti i programi zavise od donatora. Tako i ovainicijativa po�to je nametnuta spolja ne do�ivljava pravi zamah u radu kakav se odnje u po#etku o#ekivao.

Inicijative koje su vredne pomena, a koje su va�ne za ovaj deo Evrope sui Dunavska komisija, Radna zajednica podunavskih regiona i radna zajednica�Alpe-Jadran�.

Jedna od najmla!ih inicijativa, ali inicijativa koja uslovno nije nametnuta izvana i koja delimi#no ima svoje izvore finansiranja, je Jadransko-jonska inicijativa.U#esnik ove inicijative je i SCG. Kao i CEI i ovu Inicijativu je podstakla italijanskavlada �ele"i da pro�iri svoj uticaj na region Sredozemnog mora. Interes u ovom raduje pre svega usmeren na davanje jednog kompletnog preseka rada Jadransko-jonskeinicijative kao i njene mogu"nosti, predlo�ene projekte i programe.

415


2. Nastanak i razvoj Jadransko-jonske inicijative

Nagove�taji o potrebi stvaranja ove institucije javili su se 1998. godine injena orijentacija bila je usmerena na jadranski region. Ubrzo u projekat se uklju#ujeGr#ka pa se Inicijativa �iri i na jonski region. Oficijelno pokretanje Inicijative je bilona ministarskom sastanku u Ankoni 19. i 20. maja 2000. godine.4 Konferencija jeodr�ana pod radnim nazivom �Konferencija o razvoju i bezbednosti u Jadranu iJonskom moru�. Na konferenciji je usvojena i �Deklaracija iz Ankone�,5 kojapredstavlja osniva#ki akt Inicijative. Prema izjavama italijanskih zvani#nika kao iprema izjavama #lanova skupa, glavni cilj osnivanja Jadransko-jonske inicijative(JJI) je da se �oja#a mediteranska veza EU�.

U preambuli Ankonske deklaracije prihvataju se norme Povelje UN, Pariskepovelje, Helsin�kog finalnog akta i drugih akata OEBS-a. U njoj se izra�ava tako!e�elja da se �podstakne sienergija� (zajedni#ko dejstvo) sa drugim regionalniminicijativama kao npr. SECI i PoSJIE. JJI predstavlja �inicijativu za dijalog i saradnjuu regionu Jadrana i Jonskog mora�.

Prioritne oblasti saradnje u okviru Inicijative su: transport, turizam, privreda,tehni#ka saradnja, kultura, za�tita �ivotne sredine i odr�ivi razvoj, nauka iobrazovanje i saradnja u oblasti borbe protiv nelegalnih aktivnosti. U okviruprivredne saradnje posebno je nagla�ena ideja o �Investment Compact� Pakta ostabilnosti, saradnji luka, pomorskom saobra"aju itd.

Aktivnosti Inicijative zasnovane su na radu u okviru radnih stolova zasaradnju u oblastima kulture, obrazovanja i turizma (Kordinatori Italija i Gr#ka),borbe protiv organizovanog kriminala (Italija i Albanija), privrede i transporta (Italijai Hrvatska), �ivotne sredine (Italija i Slovenija). U trenutku osnivanja Inicijativa jebrojala �est u#esnika (Italija, Slovenija, Hrvatska, BiH, Albanija, Gr#ka) i jednogposmatra#a - Crnu Goru. Okrugli (radni) stolovi su zami�ljeni kao neformalnisastanci na ekspertskom nivou. Na po#etku svog rada Inicijativa je imala ukupno#etiri radna stola.

Na sastanku ministara inostranih poslova zemalja #lanica JJI u Zagrebu24.11.2000. godine6 osnovan je Savet JJI i usvojen je Pravilnik o njegovom radu.Savet se saziva najmanje jednom godi�nje, a predsedavanje jedne zemljeInicijativom traje jednu godinu (trenutno Inicijativom predsedava Slovenija).7


416

4 �ire obja�njenje: �Inicijativa iz Ankone�, Ankona, 20.05.2000, Internet, 10/05/03/,http://www.slobodnadalmacija.hr/20000523/svijet.htm.

5 Deklaracija iz Ankone se nalazi na sajtu italijanskog MIP-a: �The Ankona Declaration�, Ankona,21.05.2000, Internet, 07/05/03/, http://www.esteri.it./eng/arch_press/miscpapers/do2205500e.htm.

6 Izve�taj sa ovog sastanka nalazi se na sajtu zagreba#kog dnevnog lista Vijesti: �JJI u Hrvatskoj�,Zagreb, 24.11.2000, Internet, 30/04/03/, http://www.hrt.hr/vijesti/arhiv/2000/11/24/HRT0027.html.

7 Dosada�nji predsedavaju"i su bili: Italija (dva puta), Hrvatska i Gr#ka.

Savet se odr�ava na ministarskom nivou i to uglavnom ministara inostranih poslovazemalja u#esnica. Sednice Saveta priprema Komitet visokih predstavnika zemaljau#esnica. Svaka zemlja u#esnica imenuje svog predstavnika u Komitetu. Radnijezik u okviru JJI je engleski. Sve odluke na sastancima Saveta se donosekonsenzusom. Savet tako!e #ine i predsednici parlamenata dr�ava #lanica, a od ovegodine i �efovi vlada ili predsednici dr�ava #lanica JJI. U zavisnosti od dogovorazemalja #lanica, Savet se sastaje u odgovaraju"em, dogovorenom sastavu. Savetompredsedava doma"in konferencije. Dozvoljena je mogu"nost da se Savet sastane ina vanrednoj konferenciji ukoliko se za tim uka�e potreba. Predsedavanje se menjajednom godi�nje i to po principu rotacije, dok se ne zatvori krug zemalja-predsedavaju"ih. Na kraju svakog sastanka u#esnici #lanovi Saveta potpisujuzajedni#ku deklaraciju u cilju pospe�ivanja saradnje i rada Inicijative, #ije suodredbe obavezuju"e za sve #lanice JJI.

Izvori finansiranja za rad Inicijative o#ekuju se pre svega od strane Gr#ke iItalije. Sredstva se dobijaju od italijanskog Ministarstva inostranih poslova, krozitalijansku direkciju Cooperazione allo Sviluppo, kao i Ministarstva za univerzitete iistra�ivanje Italije.8 Najve"i deo finansiranja Inicijative obezbedjuje italijanskavlada, koja treba da ostvari odredbe tzv. Zakona 84,9 koji je doneo italijanskiparlament, a odnosi se na ulaganje i finansiranje projekata i programa u zemljamaZapadnog Balkana. Ukupan iznos predvi!ene sume je izme!u 110 miliona i 120miliona evra. Va�no je napomenuti i program EU nazvan Interreg, osnovan 1999.godine, za koji je vezan italijanski Zakon 84. Preciznije govore"i, deo novca koji jeEU namenila razvoju pojedinih evropskih zemalja, Italija je vezala za sredstava JIIsvojim Zakonom 84. Interreg je osnovan kao inicijativa EU, finansirana od straneEvropskog fonda za regionalni razvoj usmeren na unapre!enje me!uregionalnesaradnje u EU. Bitna faza unutar ovog programa je Interreg III,10 koji je sa#injen radioja#anja ekonomske i socijalne kohezije sa EU, izjedna#avanjem razvoja kontinenta,prekograni#nom, transnacionalnom i me!uregionalnom saradnjom. Interreg III sesastoji iz tri dela i njegov ukupan bud�et iznosi 4,875 milijardi eura. U okviruInterrega III, deo A �Prekograni#na saradnja usmerena na razvoj socijalnih iekonomskih centara kroz zajedni#ku strategiju razvoja�, Italija je osnovala posebanpotprogram �Italija-Isto#no-Jadranski program� #iji je cilj pobolj�avanjeprekograni#ne saradnje u jadranskom regionu. Ovim programom Italija ima nameruda ula�e u Albaniju, Sloveniju, Hrvatsku, SCG i BiH. Program treba da se ostvari

417


8 Ne�to vi�e o finansiranju Jadransko-jonske inicijative nalazi se na slede"im sajtovima:�Cooperazione allo Sviluppo�, Internet, 03/05/03/,http://www.esteri.it/archivi/arch_eventi/schede/18docum01e.htm, i �Funding Adriatic-Ionian�, Internet, 03/05/03/,http://www.ics.trieste.it/services/funding/adriatic-ionic.htm.

9 http://www.momsp.hr/does/glasilo/glasilo20.html.

10 Bli�e obja�njenje o ovoj delatnosti EU i konferencije u Sarajevu 2003. godine, na kojoj je bilogovora o razvoju programa Interreg III nalazi se na: �Transadriatic conference - Interreg III�,Sarajevo, 28.04.2003, Internet, 01/05/03/, http://ambasra.it/intereg.htm.

kroz: unapre!enje zajedni#kog odr�ivog razvoja, oja#avanje institucija i pravne iadministrativne saradnje i integrisanje italijanskih i isto#no-jadranskih regija kroz�irenje privatnog preduzetni�tva.

Danas, Jadransko-jonska inicijativa okuplja sedam zemalja jadranskog ijonskog podru#ja: Italija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Albanija,Gr#ka, i Srbija i Crna Gora.11 Postoje odre!eni nagove�taji da "e se JJI pro�iriti i nadruge zemlje u okru�enju. Najvi�e se za to interesuju Makedonija, Turska, Kipar iBugarska, koje ve" prisustvuju u svojstvu posmatra#a pojedinim okruglimstolovima. Najve"e interesovanje me!u tim zemljama jeste za me!upolicijskusaradnju. Sve zemlje u#esnice imaju mogu"nost da pristupe informacijama koje sedaju preko UNIADRON mre�e, koja je pre svega napravljena u slu�bime!uuniverzitetske saradnje zemalja u#esnica. Zemlje u#esnice imaju potrebu da sepreko JJI me!usobno povezuju i razmenjuju informacije od va�nosti za ceo region.Informacije se razmenjuju i tokom okruglih stolova, ali i zvani#nim putevima prekoodgovaraju"eg ministarstva. Postoje i slu#ajevi da na odre!ene sastanke okruglihstolova ili druge vrste sastanaka budu pozvani direktnim pozivom pojedinci ekspertiza pojedine oblasti iz jedne od zemalja u#esnica i sve to naravno ide naj#e�"e nainsistiranje italijanske strane.

Sada se me!usobna saradnja izme!u dr�ava izvodi preko �est okruglihstolova: Ekonomija, turizam, srednje i malo preduzetni�tvo, Pomorski poslovi isaobra"aj, Za�tita okoline, odr�ivi razvoj i o#uvanje resursa, Kultura, Obrazovanje ime!uuniverzitetska saradnja, Borba protiv organizovanog kriminala i nelegalnihaktivnosti.

3. "emu JJI?

Ova Inicijativa je nastala iz potrebe za stabilizacijom i unapre!enjem u razvojuregiona Zapadnog Balkana i potrebe za boljom saradnjom me!u zemljama regiona.Kao predvodnici u razvoju bolje saradnje regiona vi!eni su Italija i Gr#ka kao dvenajrazvijenije dr�ave od svih #lanica JJI. Ova Inicijativa predstavlja prvu inicijativu u#ijem okviru zemlje #lanice, koje koriste �usluge� ove Inicijative mogu zajedni#kimme!usobnim pregovaranjem odlu#iti gde "e i koji "e projekti biti finansirani iz bud�etaInicijative. Me!utim, u ve"ini slu#ajeva presudnu odluku o pojedinim projektimauglavnom daje Ministarstvo inostranih poslova Italije ili za to odre!eno ministarstvo u#ijoj se nadle�nosti nalazi i sam projekat (naravno opet italijansko ministarstvo imapresudnu re#). Prava svrha ove Inicijative jeste da zemlje Zapadnog Balkana pribli�i�to vi�e zemljama EU, kao i da ih lak�e uvede u #lanstvo EU.

Bez obzira na to �to je bud�et Inicijative prili#no ograni#en ona predstavljaincijativu sa konkretnim projektima i do sada se pokazala kao inicijativa koja nije


418

11 Srbija i Crna Gora primljene su kao punopravni #lan JJI na sastanku Saveta JJI 24.11.2000. godineu Zagrebu (to je bio drugi, vanredni sastanak Saveta).

preambicionizirana u svom po#etku. Ve" je nagla�eno da je glavni cilj Inicijative u�oja#avanju mediteranske veze EU�, me!utim sem tog cilja navodimo i druge.Inicijativom se �eli posti"i pre svega dobra saradnja zemalja EU sa svojim bli�im idaljim okru�enjem s ciljem ja#anja i unapre!enja stabilnosti i bezbednosti. U osnoviakcenat u saradnji u okviru JJI stavljen je na me!upolicijsku saradnju i saradnju uoblasti obrazovanja i kulture. Smatra se da i dalje postoji velika opasnost od �irenjaorganizovanog kriminala, pre svega se tu misli na trgovinu belim robljem, tranzicijudroge i drugih opojnih sredstava, kao i brigu da te po�asti ne"e prelaziti preko granicaEU. Istaknuta je zatim, potreba o boljem standardu zemalja JJI, a koje su van EU.Jedan od vrlo bitnih projekata u okviru Inicijative jeste stvaranje dobrih osnova zasrednje i malo preduzetni�tvo o #emu "e re#i biti ne�to kasnije. Jedan od tzv.prikrivenih ciljeva Inicijative jeste i �irenje italijanskog uticaja na ovaj regionuzimaju"i u obzir #injenicu da je ovaj region bio u poslednje vreme pod evidentnimnema#kim delokrugom interesovanja. $lanovi italijanske vlade uvideli sumogu"nost �irenja svog uticaja na ovaj region s obzirom na sli#ni i komplementarnikulturni i dru�tveni obrazac �ivljenja �itelja Mediteranskog regiona.

Kako postoji zajedni#ki obrazac �ivljenja tako postoje i zajedni#ki problemi,kako politi#ke tako i bezbednosne prirode. Izazovi i opasnosti u sada�njemnepredvidivom svetu zahtevaju blisku i istinsku saradnju zemalja regiona, jerbezbednost radi po sistemu �spojenih sudova�, sve je povezano sa svim. Toga susvesni i u#esnici Inicijative. Ova Inicijativa i u budu"e bi"e samo inicijativa izrazloga neposedovanja stalnog sedi�ta, tj. nepostojanja centra stalnog sastajanjaSaveta, kao i nepostojanja tela koje bi #inilo stalni izvr�ni organ.

Na#ela Inicijative su sadr�ana u osniva#kom dokumentu Ankonskedeklaracije. Ta na#ela se odnose na: realizaciju pro�irenja regionalne kooperacijeja#anjem politi#ke i ekonomske stabilnosti, ja#anje mira i sigurnosti u Jadranskom iJonskom regionu pove"anjem ekonomskog rasta i za�tite #ovekove sredine, kao ieksploatacijom zajedni#ke kulturne ba�tine koju dr�ave regiona dele, usagla�avanjezajedni#kog delovanja Inicijative sa drugim inicijativama i programi koji deluju uregionu pod patronatom EU, podsticanje na bilateralnu saradnju izme!u dr�avaregiona, postizanje razumevanja od strane drugih zemalja Mediterana za ja#omme!usobnom saradnjom, a naro#ito sa zemljama Jonskog i Jadranskog basena, i oddr�ava potpisnica se zahteva potpuna saradnja u okviru okruglih stolova i njihovpuni doprinos radu stolova.

Samim potpisom dr�ava u#esnik se obavezuje na saradnju u osiguravanju daJadranski i Jonski basen postane regija mira, stabilnosti i prosperiteta, zasnovana nadobrosusedskim odnosima, spre#avanju nelegalnih aktivnosti koje prouzrokujusocijalnu i ekonomsku �tetu, kao i bezbednosne pretnje, na participiranje u JJI kaoinicijative za dijalog i saradnju i za u#estvovanje u radu Saveta JJI i pozivaju sedr�ave #lanice da prihvate Evropsku komisiju kao punopravnog u#esnika u radu

419


Saveta, izbegavanje predrasuda u okviru raznih oblika saradnje koje se ostvaruju ikoje "e biti ostvarene u budu"nosti izme!u dr�ava #lanica JJI.12

Posebna pa�nja posve"ena je slede"im oblicima saradnje: ekonomija,transport i saradnja u turizmu, uklju#uju"i tehni#ku pomo"; odr�ivi razvoj iza�titu #ovekove sredine,13 saradnja na poljima kulture, nauke i obrazovanja; isaradnja u borbi protiv nelegalne aktivnosti, poja#avanje ekonomske i saradnje utransportu, va�nost potpunog iskori�"enja ogromnog potencijala Jadranskog iJonskog regiona u �elji da se region vrati u oblasti progresa i ekonomskog isvakog drugog rasta u Evropi; podvla#e"i ulogu JJI kao forum za diskusiju zaradsada�nje i budu"e saradnje i formulisanje novih ideja u saradnji; nagla�avanje napotrebi da se poja#aju napori radi stvaranja uslova pod kojim "e privatni sektorinvestirati i afirmisati obavezu da se primeni Investment Compact Pakta ostabilnosti,14 poseban naglasak se stavlja na razvoj srednjeg i malogpreduzetni�tva u regionu, ja#anje bli�e saradnje stvara ve"e mogu"nosti zare�avanje specifi#nih problema �ivotne sredine, odluka da se unapredi, i gde jemogu"e usaglasi zajedni#ki rad institucija izme!u dr�ava na profesionalnomnivou, uklju#enih u upravljanje prirodnim izvorima Jadranskog i Jonskog basena,posebnu pa�nju usmeriti na kontrolisani ulov ribe u Jadranu, kao i za�tituMediterana od mogu"eg zaga!enja, uve"anje saradnje na polju kulture,obrazovanja i nauke, zasnovanih na jedinstvenoj ujedno i razli#itoj kulturnojsamobitnosti Jadranskog i Jonskog basena; zahteva se ve"a saradnja dr�avaposebno u oblasti vi�eg i visokog obrazovanja i sistema osnovnog �kolovanja,prihvatanje da turizam nudi solidnu platformu na unapre!enju jedinstvenogidentiteta Jadranskog i Jonskog regiona i �elja da se poja#a saradnja u pogleduelaboriranja zajedni#kih projekata, borbu protiv nelegalnih aktivnosti uJadranskom i Jonskom basenu koji ugro�avaju bezbednost i blagostanje gra!anadr�ava JJI � i dr�ava EU i onih koje to nisu � s obzirom da takve aktivnosti moguzaustaviti razvoj pojedinih dr�ava u regionu; tra�i se mehanizam za koordinaciju,za br�u i efikasniju razmenu informacija kroz ostvarivanje dr�ava na nivoupolicijske i pravne saradnje, najava va�nosti unapre!enja saradnje izme!ulokalnih administracija i civilnih struktura dru�tava kao i razmena iskustava ime!usobno razumevanje, slaganje sa potrebom za ve"u ume�anost EU uJadranskom i Jonskom regionu i poziv za Evropsku komisiju da igra aktivnu


420

12 Navedene odredbe u originalu na engleskom jeziku nalaze se na sajtu italijanskog MIP-a: �TheAnkona Declaration�, Internet, 07/05/03/, http://www.esteri.it/eng/arch_press/miscpapers/do22055000e.htm.

13 Odr�ivi razvoj, predstavlja vrhunac brige dr�ava za uskla!ivanje tehni#kog i tehnolo�kog razvoja,ali uz brigu za �ivotnu sredinu. Sistem obuhvata precizno planiranje i uskla!ivanje u izgradnjiobjekata od privrednog i stambenog zna#aja sa mogu"no�"u obnavljanja ekolo�kog sistema, kaoi izbegavanje ugro�avanja zdrave #ovekove sredine.

14 Program investiranja Zapada zajedno sa Japanom u zemlje Balkana.

ulogu u svim oblicima saradnje u regionu, posebno u saradnji parlamenata ilokalne administracije dr�ava #lanica JJI.

4. Forum gradova na Jadranu i Jonskom moru 15

Paralelno sa razvojem Jadransko-jonske inicijative tekao je i razvoj odnosaizme!u gradova Jadranskog i Jonskog mora. Ova organizacija je malo starijegdatuma i nastala je 30.4.1999. godine. Osniva#ki akt je nazvan �Povelja izAnkone�,16 koja je obezbedila kriterijume i vrednosti sa �eljom da se osnuje i razvijeobaveza lokalnih administracija i asocijacija za zajedni#kim odr�ivim razvojemJadrana i Jonskog mora.

Forum je osnovan sa �eljom da se postigne bolje upravljanje prirodnimizvorima u priobalnom delu ovog regiona, kao i osnove za razvoj, posebno na poljuturizma. Politika odr�anja pravilnog razvoja je povremeno primenjivana, bezkoordinacije, ograni#ena vremenom i prostorom, bez upravlja#kih tela, obi#nozaokupljena sferom za�tite �ivotne sredine, �to je va�no, ali ne i dovoljno.

Ova organizacija predstavlja instrument ve"e decentralizacije lokalnesamouprave, bolje saradnje izme!u regiona razli#itih zemalja, a zami�ljen je kaoforum za zbli�avanje izme!u op�tina na Balkanu nakon krvavih konflikata pra"enihkulturnom sli#no�"u i blisko�"u. Forum podr�ava saradnju lokalne administracijeizme!u gradova sa obe strane Jadranskog i Jonskog mora, unapre!uju"i op�tinskeposlove i rad na za�titi �ivotne sredine, usmeravaju"i razvoj poslova lokalnihpredstavnika u organizaciji administrativnih poslova.

Unapre!enjem i implementacijom lokalne Agende 21 predstavlja spisakaktivnosti i ciljeva koji se moraju posti"i na planu lokalnog razvoja za regionJadranskog mora. Forum te�i stvaranju zajedni#kog scenarija u kojem zajedni#kaodr�ivost razvoja predstavlja jednu inovaciju u lokalnoj i dr�avnoj administraciji;vremenom postoji mogu"nost da postane va�an tr�i�ni faktor.

Ukupno je iz dr�ava #lanica JJI uklju#eno vi�e primorskih gradova u ovajForum: iz Albanije 5, BiH 1, Gr#ka 5, Italija 23, Hrvatska 7, Slovenija 1, a iz Srbijei Crne Gore to je jedino grad Bar.

Grad partner, predvodnik ovog Foruma je Ankona. Za Forum je sastavljen iAkcioni plan za Jadransko more do 2020. godine. Forum radi po principu radionica(lokalnih foruma): sastanci izme!u gradova radi zajedni#ke strategije mo�eproizvesti obrasce za budu"u saradnju; konsultacije i komunikacije izme!u lokalnih

421


15 Forum gradova na Jadranu i Jonskom moru predstavlja prete#u razvoja JJI, ili ta#nije re#eno njen�probni balon�. Glavni podaci u vezi s ovim projektom mogu se prona"i na: �Adriatic and IonianSea�, Ankona, 30.04.1999, Internet, 16/04/03/, http://www.adriatic.ionian.net/a21adriatic_sea.pdf.

16 Kompletna povelja mo�e se na"i u okviru gore navedenog sajta.

administracija; javne rasprave za �iru komunikaciju, posebno strategije nastupaprema turistima.

Kao izvori finansiranja navode se uvo!enje dodatnih poreza na lokalnomnivou, zatim Italijanska gradska mre�a,17 Savet albanskih gradova,18 javni doprinosii finansiranje, dobrovoljni prilozi, dr�avno finansiranje, finansiranje od strane raznihprivatnih preduzetnika itd.

5. Sastanci Saveta JJI

Sastanke Saveta JJI #ine ili ministri inostranih poslova zemalja JJI ilipredsednici parlamenata. Poslednji sastanak Saveta,19 pokazao je i potrebu dasastanku prisustvuju i predsednici dr�ava i vlada dr�ava JJI, radi, kako je toprikazano, bolje koordinacije kao i potrebe ve"e saradnje dr�ava #lanica JJI. Samimprisustvom tako visokih zvani#nika dr�ava iskazana je va�nost postojanja JJI, kao i�elja za integracijom ovog dela Evrope u EU. Sastanku predsedava ministar ilipredsednik dr�ave doma"ina koja se menja svake godine. Do sada su ministriinostranih poslova odr�ali ukupno �est sastanaka Saveta, od #ega su tri bilaredovna,20 a tri vanredna.21 Predsednici parlamenata dr�ava #lanica odr�ali trisastanka Saveta.22 Predstavnici SCG do sada su punopravno u#estvovali u raduSaveta,23 sem prilikom osniva#kog sastanka u Ankoni.

Do sada su, po pravilu, na sastancima Saveta dogovarani na#ini zausagla�avanje rada okruglih stolova u cilju njihovog boljeg funkcionisanja, kao iostvarivanje i drugih oblika saradnje u radu Inicijative kakav je, na primer, predlogosnivanja ve"eg broja radionica u okviru stolova kao najboljih vidova saradnjeizme!u nau#nika i stru#njaka iz dr�ava JJI, kao i drugih dr�ava koje suzainteresovane za ovakve oblike saradnje.

Posle svakog sastanka Saveta donosi se i potpisuje zajedni#ka deklaracijadr�ava u#esnika, koja sadr�i dotada�nje uspehe u saradnji zemalja, ukazuje na dobre


422

17 Sistem saradnje gradova u Italiji. Ima svoj bud�et i stalni izvor finansiranja je preko raznih oblikaporeza, osnivanjem raznolikih fondova itd.

18 Na sli#an na#in radi kao i prethodna organizacija s tim �to ona ima svoje vrhovno telo koje radipo principu savetodavnog tela i davanja preporuka.

19 Poslednji sastanak Saveta JJI odr�an je maja 2003. godine u Bariju.

20 Ankona (2000. godine), Split (2001. godine), Atina (2002. godine).

21 Zagreb (2000. godine), Trst (2001. godine), Rim (2002. godine).

22 Sastanci su odr�ani u Zadru, Atini i Rimu.

23 Sajtovi na Internetu na kojima se mo�e na"i nastup i prisustvo na�ih u#esnika na sastancimaSaveta su: Internet, 02/05/03/, http://www.nauka.ac.yu/jji/proposals.htm., http://www.nauka.ac.yu/aktuelno.htm., http://www.politika.co.yu/2001/0525/01_47.htm.,http://www.politika.co.yu/2001/0525/prva/html.,http://www.gradjanskisavez.org.yu/arhiva_press_cliping.html.,http://www.sdp.org.yu/reg_saradnja.asp?start=3558.

strane saradnje, ali isto tako i propuste. Svaka deklaracija daje osnovne smernice ubudu"oj saradnji, kao i zadatke koji treba da se u budu"nosti ostvare. Ovakvi sastancipredstavljaju odli#nu priliku za bilateralne kontakte i sastanke visokih zvani#nikadr�ava JJI, na #emu Inicijativa insistira.

U budu"nosti se predvi!a da se sastanci Saveta odr�avaju i na ministarskomnivou, i to onih ministara koji pokrivaju resor kojim se bavi odre!eni sto. Tako!e sezahteva i ve"a saradnja izme!u istovrsnih ministarstava, na dr�avnom, ali i na nivoudirektne saradnje izme!u #lanova odre!enog ministarstva.

6. Okrugli stolovi JJI

Od samog osnivanja JJI bio je predvi!en rad Inicijative po radnim,odnosno okruglim stolovima. U po#etku, Inicijativa se sastojala od #etiri okruglastola. Me!utim po�to rad pojedinih stolova zbog svog �irokog spektra poslova nijemogao blagovremeno, koordinirano i pravilno da pokrije sve svoje du�nosti iobaveze, do�lo se na ideju da pojedine stolove treba podeliti. Tako je iz stola zakulturu, obrazovanje i turizam, izdvojena kultura kao poseban sto. Ovo je ura!enoiz razloga potrebe da podru#je koje pokriva JJI (#ije dr�ave pre svega povezujezajedni#ko kulturno nasle!e) treba �to vi�e ista"i me!usobno povezivanje dr�ava JJIzasnovano na zajedni#koj kulturnoj ba�tini. sto za za�titu �ivotne sredine pro�irio jesvoj rad i na o#uvanje resursa kao i odr�ivi razvoj. Posebno je ura!en sto zapomorske poslove i saobra"aj, dok je sto za privredu i transport pretvoren u sto zaekonomiju, turizam i srednje i malo preduzetni�tvo. Jedino sto koji se bavi borbomprotiv organizovanog kriminala i terorizma (odnosno protiv nelegalnih aktivnosti)nije do�iveo zna#ajnije izmene.

Svi okrugli stolovi imaju za cilj me!usobnu blisku saradnju eksperata izzemalja JJI, kako bi predupredili negativne uticaje koji mogu nastati nesaradnjomizme!u dr�ava regiona. Ovo je poku�aj da se blagovremeno odgovori svim novimuticajima koji se javljaju kao posledica novih svetskih tokova. Ovi stolovi otvarajumogu"nost direktnog investiranja preduzetnika iz zemalja EU u zemlje ZapadnogBalkana, posredstvom uske specijalizacije koju ovi nude. Isto tako omogu"uju uskusaradnju izme!u regija iz dve razli#ite dr�ave, na �ta se u poslednje vreme stavljanaglasak i �to predstavlja formulu budu"eg razvoja ovog dela Evrope.

Problem koji se mo�e javiti u ovom slu#aju je taj �to su to sastancineformalnog tipa izme!u eksperata i �to u principu nemaju razvijeniju hijerarhiju popitanju centralizovanog i koordiniranog vo!enja stolova.

a. Okrugli sto za pomorske poslove i saobra"aj

Ovaj sto se bavi poslovima projektovanja regionalnih saobra"ajnica,kakav je npr. projekat izgradnje jadransko-jonskog autoputa, saradnja izme!uluka u regionu, obuka pomoraca, bezbednost plovidbe, spre#avanje teroristi#kih

423


akata u pomorskom saobra"aju itd. Rad ovog okruglog stola po#eo je na pragu2001. godine za vreme predsedavanja Hrvatske ovom Inicijativom. Ovaj sto imapote�ko"e po pitanju finansiranja projekata, jer su svi projekti uglavnom izuzetnoskupi. Takav projekat je izgradnja jadransko-jonskog autoputa koji poprora#unima eksperata ovog okruglog stola ko�ta blizu 6 milijardi eura. Ovajprojekat je tokom 2002. godine u�ao u 100 projekata prioriteta Pakta zastabilnost. Za ovaj projekat naravno, najve"e interesovanje pokazuje Hrvatskakroz koju je najve"a deonica ovog puta i predvi!ena. Ovaj projekat je va�an i zaCrnu Goru s obzirom da jadransko-jonski autoput prolazi du� celog crnogorskogprimorja. Jedan od isto tako bitnih projekata od interesa za dr�ave JJI i koji uodnosu na cenu imaju trenutno ve"i prioritet su koridori 5 i 8. Koridor 5 idepravcem Trst-Ljubljana-Budimpe�ta, za �ta je zainteresovana i Srbija i koridor 8ide pravcem Dra#-Solun.

Kao vrlo bitan deo u radu ovog stola posve"ena je posebna pa�njapomorskom saobra"aju i razvoju kompletne infrastrukture u lukama. Neki odnajbitnijih pitanja kojima se bavi ovaj deo stola jesu: obuka i obrazovanje prevoznikana moru, razvoj luka u jadransko-jonskom regionu (izgradnja i osposobljavanjeinfrastrukture za osnovne putni#ke linije u regionu i razvoja re�ima kratke plovidbe),prevencija i spre#avanja teroristi#kih akata na brodovima, dok je poseban naglasakstavljen na povezivanju aktivnosti JJI sa programima investiranja EU.

U odnosu na politiku plovidbe, u okviru ovog stola prihva"en je�Memorandum o razumevanju pitanja politike plovidbe� od strane svih u#esnika.Memorandum promovi�e zajedni#ke standarde u politici plovidbe, koji je sa#injen ukontekstu dokumenata OEBS-a i EU i promovi�e deregulaciju transporta morem.24

b. Okrugli sto za ekonomiju, turizam, srednje i malo preduzetni�tvo

Od obrazovanja ovog okruglog stola, rad je podeljen po radnim grupama:radna grupa za industriju, radna grupa za turizam, radna grupa za mala i srednjapreduze"a, i radna grupa za energiju i javne usluge.

Ovaj radni sto ima slede"e oblasti interesovanja: prehrambena industrija iribarstvo, tekstilna industrija, prera!iva#ka industrija i ma�inogradnja, drvna idrvnoprera!iva#ka industrija, ugostiteljstvo i turizam, snabdevanje energijom,brodogradnja, zone malog biznisa, slobodne trgovinske zone, saradnja gradova izemalja JJI, poslovna saradnja i dr.

U okviru oblasti srednjih i malih preduze"a (SMEs), predlo�en je projekatpodizanja INTERNET mre�e izme!u institucija koje omogu"avaju podr�ku


424

24 Najva�niji sastanak u okviru ovog stola je odr�an u Atini 2002. godine. Tema sastanka je bio�Transport i saradnja u plovidbi�. Podaci o ovom sastanku se nalaze na sajtu gr#kog ministarstvaza trgovinu: �Adriatic-Ionian�, Internet, 27/04/03/,http://www.mmm.gov.gr/mmm/initiative/pailen/index.asp.

SMEs u dr�avama JJI.25 Cilj projekta je da mre�a obezbedi razmenu informacijao iskustvima i dokazanoj praksi izme!u bitnih institucija koje obezbe!ujupodr�ku sektoru SMEs u dr�avama #lanicama sa strate�kim ciljem da podr�e malibiznis u postizanju vi�eg nivoa konkurentnosti i produktivnosti na doma"em iglobalnom tr�i�tu.

Institucije koje treba da potpoma�u projekte u oblasti SMEs-a su:ministarstva, vladina tela, komercijalne komore i asocijacije u privatnom sektoru,javne i polujavne agencije SMEs-a, nevladine organizacije, preduzetnici itd. Kaoprojekat vodilja postavljen je projekat UNIONCAMERE,26 koji bi doprineoimplementaciji CECCI (Centralnoevropska inicijativa komercijalnih komora) mre�eu okviru CEI, kojem pripadaju i dr�ave JJI, sem Gr#ke.

U okviru ovog sektora poseban interes pokazala je Hrvatska, #iji supredstavnici obnarodovali da u pojedinim segmentima ovog sektora, Hrvatskadosti�e i do 20% godi�njeg rasta.27 Na osnovu tog podatka, predstavnici Hrvatskepredla�u da Hrvatska bude �model-uzor� za rad na ovom sektoru. Tako!e, u toku jeostvarivanje ideje da se postavi mre�a servisa za podsticanje SMEs u okviru JJI, i toputem kori�"enja fondova osiguranih Zakonom 84.

Po pitanju turizma glavni projekti kojima se bave u#esnici ovog stola odnosese na: interegionalnu saradnju na polju turizma kao npr. harmonizacija zakona kojise ti#u turizma u svim dr�avama JJI, harmonizacija kvaliteta usluga koju nudeturisti#ki radnici, zajedni#ka obuka turisti#kih radnika po pitanju usluga, pobolj�anjeprilika za investicije u sektoru turizma.28 Ovde se kao nova oblast pojavio nauti#kiturizam, u #iji budu"i razvoj dr�ave JJI ula�u velike nade, ali isto tako i investicije.

Sektor energije najvi�e se za sada bavi prenosom elektri#ne energije i touglavnom regionalnog karaktera. Problem u radu ovog sektora predstavljajufinansije, jer ovaj sektor zahteva velike koli#ine novca. Svi projekti su skupi pa stogaje vrlo te�ko ostvariti mnoge predlo�ene projekte. Tako!e da bi predlo�eni projekatu�ao u razmatranje potrebno je da ima regionalni karakter ili da je u skladu sa

425


25 U Atini aprila 2002. godine i Rimu novembra 2002. godine potvr!en je interes podr�ke sektoruSMEs kroz implementaciju �Mre�e JJIu slu�bi podr�ke SMEs� povezuju"i relevantne institucijekoje se bave stvarnim preduzetni�tvom, razvojem SMEs i podr�kom zemljama-#lanicama.Najzna#ajnije zajedni#ke izjave sa ovog okruglog stola su done�ene u Rimu 23.10.2002. godinepod nazivom Economy, Tourism and SMEs Cooperation in Adriatic and Ionian Initiative (A.I.I.)u Splitu 24.05.2001. godine.

26 Projekat koji je postavila EU u �elji za brzom privatizacijom u �zemljama u tranziciji� i topogotovo u zemljama-#lanicama CEI.

27 Ovaj podatak mo�e se na"i na sajtu hrvatske vlade: Internet, 21/04/03/, http://www.vlada.hr. ili nasajtu hrvatskog ministarstva za obrt, malo i srednje preduzetni�tvo: Internet, 21/04/03/,http://www.momsp.hr.

28 Trenutno je u fazi razvoja projekat pod nazivom: �Jadransko i Jonsko more: Evropska mora�.Projekat se ostvaruje u saradnji sa Forumom gradova Jonskog i Jadranskog mora, a ti#e se radana integralnom pristupu re�avanja problema koji se javljaju u ovim morima.

potrebama neke regionalne organizacije, kakve je npr. UCET.29 U principu u raduovog dela stola, najve"i uticaj u dodeli prioriteta projekta ima upravo dr�ava, koja iraspola�e finansijama, a to je Italija, koja za finansiranje ovih projekata koristisredstva na osnovu Zakona 84 i Interreg programa.30

Po pitanju sektora javne usluge #lanovi ovog stola se najvi�e bavezajedni#kim projektom stvaranja Agencije za tehni#ku pomo" stvaranja dobre klimeza dobru lokalnu upravu i razvoj osnove za regularni okvir administrativnedecentralizacije menad�menta u javnim uslugama. Ovaj sektor najvi�e posve"ujepa�nje upravo konkretnoj saradnji izme!u op�tina i drugih organizacionih jedinica ito izme!u razli#itih dr�ava.

c. Okrugli sto za za�titu �ivotne sredine, odr�ivi razvoj i o#uvanje resursa

Preokupacije u okviru ovog stola su slede"e: Jadranski glavni plan za odr�ivirast obalskih i ostrvskih podru#ja, slu#ajevi iznenadnog zaga!enja Jadranskog mora,istra�ivanje kvaliteta Jadranskog mora, istra�ivanje plave ribe u Jadranskom moru,uticaj globalnih klimatskih promena na ovaj region, za�tita �ivotne sredine itd. Ovajsto zahteva zalaganje ne samo ministarstva za ekologiju iz zemalja JJI, ve" iministarstava za poljoprivredu i �umarstvo, turizma, za nauku i tehnologiju,saobra"aj i komunikacije itd.31

Glavno pitanje u okviru ovog stola jeste pitanje monitoringa i istra�ivanjaJadranskog i Jonskog mora. Program koji je razvila italijanska strana jesteADRICOSM.32 U#esnici u radu ovog stola poku�avaju da izgrade sistemmenad�menta u integrisanju priobalne zone Jadranskog i Jonskog mora. Cilj je da sepredvidi mogu"nost zaga!enja u �to kra"em, realnom roku.


426

29 Unija za koordinaciju prenosa elektri#ne energije.

30 Neki od odobrenih projekata u okviru ovog sektora su: dalekovod za prenos elektri#ne energijeveli#ine 400 kV pravcem Elbasan-Podgorica, konstrukcija dalekovoda za transmisiju elektri#neenergije veli#ine 400 kV linijom Banja Luka-Zagreb,, kao i dalekovod Mladost (SCG)-Ernestinovo-Tumbri (Hrvatska). Delegacija Srbije i Crne Gore je na sastanku u Rimu 23.10.2002.godine predlo�ila i slede"e projekte: izgradnja dalekovoda za prenos elektri#ne energije Sombor-Pe#uj, izgradnja dalekovoda Ni�-Skopje, izgradnja naftovoda Konstanca-Pan#evo-Omi�alj,izgradnja dalekovoda Dimitrovgrad-Dubnica.

31 Va�ni sastanci u okviru ovog stola odr�ani su u Zagrebu 2.3.2001. godine, dokument: Adriatic-Ionian Iniative, Round table III-Environment Protection and Sustainble Development,Ministarstvo inostranih poslova SRJ, Zagreb, 2. March 2001, pp. 1-3, kao i sastanak u Rimu10.4.2003. godine, dokument: Round Table on Environmental Protection and SustainableDevelopment (Hosted by the Italian Ministry for Environmental and Territory, The ItalianPresidency of the AII), Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, Rome, Italy, April10, 2003, pp. 1-6.

32 Ne�to vi�e o ovom programu mo�ete potra�iti na slede"im sajtovima: �ADRICOSM-firstmeeting�, Interenet, 07/04/03, http://www.ingv.it/~wwwadricosm/IMG/DOC/First_annual_Meeting.pdf, �Adricosm-forth meeting�, Internet, 07/04/03, http://www.ingv.it/~wwwadricosm/IMG/DOC/MNG_REP_APR02_Sep02.PDF.

Tako je i Italija usavr�ila postoje"i program pod nazivom ADRICOSM-EXT,33 koji je ve" po#eo sa ostvarivanjem u Hrvatskoj i Sloveniji. Navedeniprogram je u skladu sa REMPEC aktivnostima (oni se ostvaruju pod uticajem EU injihov je zadatak da se bave prevencijom i brzim odgovorom na zaga!enja mora ire#nih slivova u Mediteranu).

Va�no je napomenuti da se u okviru stola razvija i regionalna saradnja kakvuimaju Hrvatska, Italija i Slovenija.34 One su razvile subregionalni plan u slu#ajuiznenadnih zaga!enja mora. U rejonu Jadrana severno od vazdu�ne linijeDubrovnik-Bari deluju zajedni#ke snage ove tri dr�ave za brzo dejstvo u slu#ajunesre"a na moru.

d. Okrugli sto za kulturu

Aktivnosti kojima se bavi ovaj sto su: priprema Kulturnog vodi#a krozzemlje JJI, arhitektonski izvori jadranskih i jonskih gradova, saradnja me!uarhivama (rad na digitalnom bele�enju � �virtuelna arhiva� � arhiva na CD ROM-u), kultura i nasilje, stara pozori�ta na Mediteranu kao dela za�tite i revitalizacijekulturnog nasle!a, pretvaraju"i ih u punktove okupljanja umetnika, aktivnostivezane za napu�tene �kole na ostrvima, konzervacija i restauracija kulturne ba�tineitd.35 Poseban naglasak se stavlja na kori�"enju arheolo�kih nalazi�ta kao mesta zaodr�avanje kulturnih priredbi, jer ovaj sektor razvoja pripada grupi neprofitabilnihsektora, ali je on va�an na liniji povezivanja zemalja JJI � ona predstavlja osnovu zastvaranje klime zajedni�tva zemalja JJI. Iz tog razloga poku�ava se ostvariti novakategorija pod nazivom �Kulturni turizam� kako bi i kultura postala profitabilna.Ova nova kategorija posebno se izu#ava u okviru me!uuniverzitetskeUNIADRION36 mre�e i to kao deo radne grupe 3.

Zahteva se da se u okviru kulturne saradnje JJI poja#a bilateralna saradnja idijalog izme!u dr�ava JJI, kao i potrebe dinamiziranja saradnje sa tehnolo�kirazvijenijim zemljama. U saradnji izme!u dr�ava po pitanju kulture posebna pa�njase obra"a o#uvanju jedinstvenog kulturnog identiteta ovog regiona kao i raznolikosti

427


33 Ovaj program se zasniva na Forum korisnika GOOS-a (Global Ocean Observing System), kao ipod vo!stvom COOP-a (Coastal Ocean Observation Panel). Prvi sastanak u vezi ovog programaje odr�an 8.6.2001. godine u Trstu. COOP predstavlja pilot projekat i bavi se modelovanjem tzv.kru�ne skale i njen odnos ka zaga!enosti Jadranskog ekosistema. Potprojekat koji se tako!erazvija u okviru ovog programa je i Me!uregionalno upravljanje obalskim podru#jima (plan zaupravljanje re#nim slivovima na Jadranu) koji je tek u povoju. Svi navedeni programi se de�avajupod budnim okom EU.

34 Sastanak ove tri dr�ave odr�an je 04.04.2003. godine u Ankoni.

35 Kao po#etak rada ovog stola navodi se konferencija u Raveni 15. i 16.12.2000. godine podnazivom �Kultura kao most�. Podaci o ovom sastanku mogu se na"i na: �Culture Like Bridge�,AII, Ravenna, 15-16. December 2000, Internet, 8/05/03, http://www.spfo.unibo.it/balkans/conf/ancona.htm.

36 Videti u okviru okruglog stola za obrazovnu i me!uuniverzitetsku saradnju.

kojom je bogat ovaj region, ja#anju kulturnih veza te obezbe!enju profesionalneza�tite i brige o kulturnom nasle!u u svakoj od zemalja. Poku�aj je da se kultura vi�ene sagledava samo u svom ustaljenom obliku, ve" da se na nju gleda kao na tr�i�nugranu. Stoga su nove tendencije razvoja ove grane okrenute ka projektima koji "epovezati kulturu sa ekologijom, arhitekturom, sociolo�kim i politi#kim aspektom itd.Ovaj sto se uglavnom zasniva na me!usobnim poznanstvima kako profesoraarheologije, tako i poznanstvima umetnika, stoga se na sastanke ovog stolauglavnom ide direktnim pozivom.

e. Okrugli sto o sigurnosti i saradnji u suzbijanju ilegalnih aktivnosti ujadransko-jonskom podru#ju

Po#etak razvoja JJI predstavljao je pre svega saradnju u bezbednosti tako iovaj sto ima prioritet u JJI.37 Ovaj sto se bavi slede"im aktivnostima: suzbijanjenezakonitih migracija kroz prilago!avanje re�ima viza me!u zemljama JJI,osnivanje nacionalnog centra za razmenu informacija, intenzivna saradnja zemaljaJJI u spre#avanju organizovanog kriminala, korupcije, pranja novca, trgovineljudima, terorizma, i dr. U okviru ovog stola potpisan je vrlo va�an Sporazum osaradnji policija BiH, Hrvatske i SCG. Radi se na tome, da se pove"anjem razmeneinformacija izme!u dr�ava suzbiju nelegalne aktivnosti u zemljama regiona. Kaoprioritet, zemlje JJI su navele reorganizaciju ministarstava unutra�njih poslovaHrvatske, BiH, Slovenije, Albanije i SCG. Kao dodatak navedenom prioritetupominje se neophodna materijalno-tehni#ka pomo" zemljama JJI od strane EU radimodernizacije grani#nih policija i snaga za obezbe!enje granice.

Kao jedna od pote�ko"a koje se javljaju u zemljama Inicijative navodi se dau BiH postoji problem nesamostalnosti (neophodne konsultacije sa me!unarodnimstrukturama) i nesinhronizovanosti (tri entiteta) grani#nih slu�bi, zbog #ega jenemogu"e brzo delovanje na samoj granici. Me!u glavne probleme ubraja se iilegalni prelaz granica kao i trgovina ljudima. Jedan od glavnih centara navodi seKiM, kao i Albanija koje predstavljaju i centre za proizvodnju narkotika tj. navodese kao centri odakle polazi �heroinski put�. Kao mogu"i izlaz i sredstvo u borbiprotiv ovih nelegalnih struktura navodi se ujedna#avanje viznog re�ima izme!uzemalja JJI. Zahteva se tako!e i nivelacija krivi#nih zakona dr�ava JJI koji tako!epredstavljaju dobru podlogu za uspe�nu borbu protiv nelegalnih aktivnosti uzemljama regiona. Kao dobar primer u borbi protiv mafije i organizovanogkriminala predstavlja Italija koja je u periodu od 1982. do 1992. godine donela 114zakona direktno usmerenih na borbu protiv ilegalnih aktivnosti. Dr�avama#lanicama se preporu#uje da se njihovi zakoni za borbu protiv nelegalnih aktivnostiusklade sa zakonima EU.


428

37 Prvi sastanak �efova policije Jadranskog basena odr�an je u Bariju 9-10.12.1999. godine uzu#e�"e na#elnika javne bezbednosti Albanije, BiH, Hrvatske, Gr#ke, Slovenije, Crne Gore iItalije.

Rad ovog stola se oslanja na Memorandum o saglasnosti,38 potpisan odstrane svih dr�ava JJI. U radu ovog stola u#estvuju i predstavnici Turske,Makedonije, Kipra i Bugarske u svojstvu posmatra#a. Memorandum zahteva iprecizira oblasti saradnje zemalja JJI, kao i stvaranje posebnih kontaktnih ta#akapreko kojih "e dr�ave JJI razmenjivati informacije. Od dr�ava se zahteva da sara!ujui sa drugim me!unarodnim organizacijama, kao i da se u svrhe JJI koristeinformacioni sistemi koji stoje na raspolaganju na me!unarodnom nivou (Interpol,Europol, �engen). Poslednjih meseci poja#ana je akcija razmene policajaca nagrani#nim lukama i aerodromima izme!u zemalja JJI. Memorandum se zasniva naUN Konvenciji o borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, kao izaklju#cima Saveta Evrope.39

f. Okrugli sto za obrazovanje i me!uuniverzitetsku saradnju

Ovaj sto je drugi u prioritetu rada JJI, a isto tako i najrazvijeniji sto. Ciljevikoje je sebi postavio ovaj okrugli sto su: osigurati i oja#ati koheziju JJI, postavitipravila za aktivno u#e�"e zemalja partnera, kako bi svi partneri dostigli punu koristsaradnje, osiguranje jednakosti u partnerstvu, unapre!enje efektivnosti i efikasnostiu radu i osiguranje relevantnosti, konzistentnosti i kontinuiranosti akcija.

Tematski prioriteti stola: razvoj nastavnog plana i programa osnovnog isrednjeg obrazovanja na polju istorije i kulture rejona, pitanje brige o kulturi na poljuhumanosti, usmerenu na oja#avanju zajedni#kih kulturnih korena, kvalitetnoosigurano obrazovanje u visoko�kolskim ustanovama (informisanje, razmenastru#nih znanja, seminari za usavr�avanje, zajedni#ko ocenjivanje projekata,priznavanje diploma itd.), integrisanje nastavnog plana u visokoobrazovnimustanovama, kroz sistem bodovanja.

Sve ovo ima cilj �irenje Bolonjskog procesa,40 koji se baviujedna#avanjem kriterijuma i pravila studiranja na fakultetima, a na osnovu togaautomatsko priznavanje diploma izme!u univerziteta. Bolonjska deklaracija sezala�e za autonomiju univerziteta i upu"uje na evropske univerzitete kao partnereoslanjaju"i se na Lisabonsku konvenciju koju su potpisali univerziteti zemaljaEU. Tako!e se navodi da se deklaracija zala�e za: kvalitetno zakonodavstvo za

429


38 Donet je u Rimu 21.12.2000. godine. Oslanja se na zaklju#ke vanrednog sastanka o nelegalnimaktivnostima u Jadranskom i Jonskom moru, odr�anom 10.8.2000. godine.

39 Projekti na kojima se radi u okviru ovog stola su: Projekat zajedni#kog usagla�avanja Zakona osuzbijanju korupcije i organizovanog kriminala, Projekat uspostavljanja radarskog sistemaobezbe!enja granice na moru, koji bi trebao da bude povezan sa pomorskom policijom i Slu�bomza spa�avanje na moru (prema navedenom projektu zajedni#ki "e delovati policija i vojska, anavedene jedinice "e izlaziti samo u slu#aju kada se za to uka�e potreba).

40 Ne�to vi�e o bolonjskom procesu i deklaraciji mo�ete na"i na: �Culture like a bridge�, Bologna,20.12.2000, Internet, 11/04/03/, http://www.see-educoop.net/education_in/pdf/bridges/-to-bologna-othenl-to2.pdf.

obrazovanje, pravilnu univerzitetsku strukturu, kvalitetno osiguranje, evropskikreditni sistem, transparentnost. Isto tako navodi se da je cilj obezbediti zemljamaJugoisto#ne Evrope uklju#enje u proces stvaranja Evropskog visokoobrazovnogprostora (EHEA).

Najva�niji dokument potpisan od strane u#esnika ovog stola je Ravenskadeklaracija o me!uuniverzitetskoj saradnji,41 #ime je upravo me!uuniverzitetskojsaradnji dodeljena vode"a uloga u spajanju kultura i razmeni znanja izme!u dr�avaJJI. U tom kontekstu Ravena je predstavljala prvu fazu u implementaciji Inicijative,sa svojim glavnim, ambicioznim ciljem: stvaranje virtuelnog univerziteta za ceojadransko-jonski region. Postoji konsenzus me!u #lanicama da bi region nesumnjivotrebao posti"i visoki stepen sigurnosti i razvoja i to brigom o svojoj kulturnoj ba�tini,za�titom #ovekove sredine, promocijom turizma u kulturnoj delatnosti, razvojemkomunikacija i trgovinskih odnosa. O#ekuje se da univerziteti usmeravaju"i se naove oblasti mogu igrati glavnu ulogu u dinamici razvoja regiona pomo"uinovativnog sredstva, a to je virtuelni univerzitet. Pomo"u njega je mogu"e razvitiprograme obuke, regionalne kompjuterske mre�e, pilot projekte, projekteistra�ivanja i zajedni#kih inicijativa koriste"i metodolo�ku praksu uinterdisciplinarnom, multilateralnom radu zbog oja#avanja svesti o zajedni#komevropskom identitetu.

U razvoju je osnivanje virtuelnog UNIADRION univerziteta,42 sa svimprate"im upravnim telima i kao njegova lokacija odre!ena je Ravena. UNIADRIONje organizovao svoju kompjutersku mre�u, upravlja zajedni#kim istra�ivanjima i radina projektima, koji imaju za cilj da unaprede dijalog u regionu i saradnju radiujedna#avanja razvoja, stabilnosti i integracije u pogledu �irenja EU. Deklaraciju suizme!u ostalih potpisali: rektor Beogradskog univerziteta, prorektor Podgori#koguniverziteta, rektor Beogradskog univerziteta umetnosti i direktor AAOM-a.Ukupno je Deklaraciju potpisalo 18 predstavnika univerziteta zemalja JJI.Organizovana su upravlja#ka tela do potpunog osnivanja Univerziteta, a ponjegovom osnivanju organizovan je Nadzorni odbor, koga sa#injavaju svi rektoriparticipiraju"ih univerziteta ili delegati koje ovlaste rektori. Organizovana je nau#no-tehni#ka grupa za podizanje kompjuterskog sistema, za osnivanje � INTERNETadrese, kao i za redovnu popunu podataka u datim sistemima. Osnovana jeJadransko-jonska virtuelna arhiva, koja je organizovana na CD ROM-ovima. U tomeUNIADRION dobija neiscrpnu pomo" UNESCO-a. U okviru Univerziteta


430

41 Kompletan tekst Ravenske deklaracije se nalazi na: Ravena Declaration, Internet, 14/04/03/,http://www.uniadrion.unibo.it/Documents/RavenaDeclaration.pdf.

42 Internet adresa: http://www.uniadrion.unibo.it. Ovaj projekat se sastoji iz �est radnih grupa(Radna grupa 0 - bavi se strukturom i organizacijom UNIADRION mre�e; Radna grupa 1 �O#uvanje, katalogizacija i unapre!enje kulturne ba�tine; Radna grupa 2 � Za�tita #ovekoveokoline i odr�ivi razvoj; Radna grupa 3 � Kulturni turizam i razvoj; Radna grupa 4 �Ekonomija, komunikacije i ekonomski odnosi; Radna grupa 5 � Tehni#ki aspekti i standardiUNIADRION mre�e).

postavljen je i Radni komitet, koji organizuje rad Univerziteta. Finansiranje ovogprojekta se zasniva na podr�ci Evropske komisije i to putem Leonardo, Socrates,Tempus, Card i Interreg III programa.43 UNIADRION je pokazao interes i ostvariosaradnju sa sli#nim programima i inicijativama promovisanim od strane Pakta ostabilnosti i sli#nih univerzitetskih mre�a.

Danas projekat UNIADRION okuplja ukupno 23 univerziteta iz zemalja JJI.Tri univerziteta iz Italije su istakla svoju kandidaturu za u#e�"e kako na projektu takoi na mre�i, a Univerzitet iz Skopja je trenutno u ulozi posmatra#a.

7. Zaklju!ak

Dosada�nja aktivnost JJI pokazala je da postoje znaci mogu"eg �irenjaInicijative. Naro#ito su to prikazali okrugli stolovi za kulturu, borbu protivnelegalnih aktivnosti i obrazovanje i me!uuniverzitetsku saradnju. Tako!e, velikointeresovanje postoji i za okrugli sto � ekonomija, turizam, srednje i malopreduzetni�tvo i to naro#ito u vezi sektora za srednja i mala preduze"a. Kako uradu ove Inicijative u#estvuju dve dr�ave EU, kao i dr�ava koja 2004. postajepunopravni #lan EU, sve vi�e ja#a interesovanje i drugih dr�ava za rad JJI. Najve"einteresovanje za ovu Inicijativu pokazuje Turska, Kipar, Bugarska i Makedonija,pogotovo u domenu borbe protiv organizovanog kriminala. Dr�ave, isto tako ime!unarodne organizacije postaju sve vi�e svesne da je za me!unarodnu stabilnosti razvoj pre svega potrebna saradnja na kulturnoj i obrazovnoj osnovi. Tako je i ovaInicijativa zami�ljena i s obzirom na to ima dobru budu"nost. Verovatno da "e uokviru stola za obrazovnu i me!uuniverzitetsku saradnju novi #lan bitiMakedonija, koja sada pokazuje veliko interesovanje za ovaj sektor. Isto tako usektoru bezbednosti Makedonija, Turska, Kipar i Bugarska pokazujuinteresovanje, kao i za sektor ekonomije tako da mo�emo o#ekivati da ove dr�avevrlo brzo postanu punopravne #lanice Inicijative.

Ono �to se od ove Inicijative o#ekuje je da u zemljama u#esnicamaprilagodi zakone i pravila koja va�e u EU, kako bi budu"e #lanice br�e u�le u EU.Dobro je i �to JJI sara!uje i deluje sa drugim inicijativama kakve su Pakt ostabilnosti i CEI. U nekoj nadamo se relativno bliskoj budu"nosti kada sve #laniceJJI budu i #lanice EU postoji velika mogu"nost da nastave sa dosada�njompraksom i jo� vi�e oja#aju svoju saradnju.

S obzirom da je i sada�nja Vlada SCG, kao i prethodna SRJ, istakla kaostrate�ki cilj ulazak u EU, JJI mo�e odigrati, zajedno sa Paktom za stabilnostJugoisto#ne Evrope, zna#ajnu ulogu u uvo!enju SCG u �evropske granice�. Iakosastanci JJI predstavljaju neformalne sastanke izme!u predstavnika dr�ava u#esnika,na njima se mo�e posti"i mnogo u smeru ka evropskim integracijama, jer su pre

431


43 Svi navedeni programi su osnovani pod patronatom EU, preciznije Evropske komisije, i svi slu�eza pobolj�anje tehni#ke razvijenosti zemalja suseda EU.

svega postavljeni na bilateralnim kontaktima izme!u pojedinaca koji u#estvuju uradu stolova. Vrlo je va�no da se ova Inicijativa razvija pre svega na zajedni#kimkulturnim i istorijskim sli#nostima naroda ovog regiona, zatim kao vrlo va�an faktoru razvoju stabilnosti i bezbednosti jadransko-jonskog regiona, razvijanjaekonomskih veza i poku�aja da se ujedna#e ekonomske baze svih dr�ava JJI, �to bizahtevalo podjednako ulaganje dr�ava EU u sve dr�ave ovog regiona. Kao �to je ve"navedeno JJI se oslanja na vrlo va�nu saradnju u borbi protiv svih nelegalnihaktivnosti u regionu, �to je bitan preduslov za integrativni proces. S obzirom daInicijativa povezuje dr�ave sli#nih kulturolo�kih i geografskih karakteristika, ona bitrebalo da bude vrlo va�an segment aktivnosti SCG na unapre!enju i ja#anjudobrosusedskih odnosa, kao i stabilnosti i zajedni#kog razvoja zemalja u#esnica.

Va�na napomena je i to da ova Inicijativa pru�a i dobru priliku za bilateralnerazgovore i sporazume izme!u dr�ava. Ova Inicijativa pru�a mogu"nost i vojno-tehni#kog sporazuma kakav su npr. potpisali Hrvatska i Italija u Ankoni 19.05.2000.godine pod nazivom Sporazum o odbrani i bezbednosti, koji je Hrvatskoj doneo br�epriklju#enje u program Partnerstvo za mir. Isto tako u okviru ove Inicijative egzistirai Savez o odbrani i bezbednosti koji uklju#uje Italiju, Sloveniju i Ma!arsku. Ovo bimogla biti jedna od smernica i na�eg priklju#enja u Partnerstvo za mir, kako bi ve"upa�nju posvetili bilateralnim kontaktima koji se ti#u vojno-bezbednosnog aspekta.Inicijativa predstavlja za Srbiju i Crnu Goru dobru priliku za privredne kontakte sazemljama u okru�enju, posebno sa zemljama koje nemaju toliko jak privrednipotencijal. Ovi kontakti predstavljaju povoljnost za plasiranje privrednih proizvoda.Otvara se mogu"nost i prilago!avanja na�ih zakona zakonima EU, �to predstavljajedan od glavnih aspekata procesa priklju#enja EU. Pru�a nam se mogu"nost dapobolj�amo i osavremenimo obrazovne sisteme i da prika�emo na�u kulturnuba�tinu i bogatu istoriju kako u regionu tako i u Evropi.

Kona#no, ova Inicijativa predstavlja jo� jednu priliku da se ponovo otvoripitanje Kosova i Metohije, s obzirom da dosada�nji rad sa na�e strane nije doneoneke ve"e rezultate. Mogli bismo kao jedan, sedmi okrugli sto u okviru JJI predlo�itisto za nerazvijene i nestabilne regione dr�ava JJI. Tako!e u me!usobnim kontaktimana sastancima za parlamentarnu saradnju dr�ava JJI treba pokretati pitanje Kosova iMetohije, a naro#ito na sastancima ministara inostranih poslova i �efova vlada,odnosno na sastancima Saveta JJI.

Kako ovoj Inicijativi nije poklonjeno dovoljno pa�nje u SCG, jer ne postojicentralizovana i uskla!ena koordinacija rada u#esnika iz SCG, ubudu"e bi trebaloobratiti ve"u pa�nju ovoj Inicijativi kao jednom od pomo"nih i kra"ih puteva ka EUi drugim evropskim integracijama, jer je krajnji cilj uspostavljanje mira, stabilnosti iprosperiteta regiona i Evrope kao celine.


432

Dalibor KEKI!

ADRIATIC-IONIAN INITIATIVE

SUMMARY

At the beginning of the article the author gives a short survey of all important past forms ofco-operation of the Balkan countries. Within the dense network of various forms for establishment ofco-operation in the Balkans the latest one was the Adriatic-Ionian Initiative (AII) presented three yearsago. In the author's opinion the Initiative resulted from the attempt of Italy to expand its influence tothis region as well as its aspiration to make a counter-balance to Germany, which obviously exerts thegreatest influence of all EU states in this part of Europe.

The author presents the development of the Initiative since it was established in 2000 up to2003. He expounds the chronology of AII creation, analysing the documents it has adopted so far, itsbasic principles and objectives, organisational structure, forms of co-operation and particularly the workof the round (working) tables as the most important form through which its activities are carried out. Ina separate part the author has described the initiative that preceded AII and it was the Forum of Citieson the Adriatic and Ionian Seas. Today, the Forum is only a part of AII.

The Initiative is headed by the AII Council; it meets at least once a year and at the beginningit was composed of ministers of foreign affairs of member states. Today, the Council also embracesspeakers, and the last meeting was also attended by heads of states or governments of AII memberstates. Acting of the Initiative has been made operational through the work of the following workingtables: education and inter-university co-operation; security and co-operation in reducing illegalactivities; the round table for culture, working tables for environmental protection, sustainabledevelopment and resources preservation; the round table for economy, tourism, medium- and small-sizeentrepreneurship and the round table for maritime business and traffic. Analysing the work of the roundtables the author points to the fact that member states make efforts to establish as close as possible theco-operation in the most important economic, security, cultural and educational fields, endeavouring toestablish and improve not only the multilateral but the bilateral co-operation, too. The author is also ofthe opinion that co-operation within AII can be one of the opportunities to accelerate the accession tothe European Union of these AII member countries that have before them a long way to join theEuropean integration institutions.

The last part of the article analyses the participation of representatives from Serbia andMontenegro in AII as well as the opportunities the Initiative offers to our state to achieve developmentand integration into EU. Our country has a favourable opportunity to display through this and someother initiatives its will to co-operate, this particularly including the fields of security, education andeconomy. The author points to the fact that Serbia and Montenegro insufficiently attaches importanceto the Initiative since there is a lack of common and co-ordinated acting of participants from our state.As the author says at the end of the paper, greater attention should be devoted to the Initiative as a meansto accede to EU and other European integrations, because the ultimate goal is to establish peace,stability and prosperity in the region and Europe as a whole.

433
