Layout copy 1 - Amnesty International · g e:B ul dož r n išt av k ć sj p m o staG z el uB gr d ,31. v 2 09 ... ig ar,uBeo d 3 .p l 2 09 indeks: eur 70/003/2010 Amnesti internešenel,

SRbiJAZaustavite prinudnaiseljavanja romskihnaselja

PRAVO NA SMEŠTAJ JE LJUDSKO PRAVO

31 avgusta 2009. godine, oko 10 prepodne, stanovnike romskog naselja, ispodmosta Gazela u Beogradu, Srbija, okružilaje policija. Stigli su kamioni i buldožeri.Novinarima nije bio dozvoljen pristup.

Prinudno iseljenje naselja Gazela trajalo jemanje od 3 sata. Do 1 sat posle podne 200domova je uništeno. Od 178 romskihporodica samo je mali broj imao dovoljnovremena da iznese svoje stvari pre nego štosu ušli buldožeri. Većina ih je uzela samoono što su mogli da nose. Oko 114porodica prevezeno je autobusima do 6lokacija na periferiji Beograda i smešteni suu metalne kontejnere. Preostale 64 porodicesu prevezene do opština u južnoj Srbiji.

Naselje je iseljeno od strane gradaBeograda pre početka radova na oronulommostu Gazela kao deo rekonstrukcijesrpskog sistema autoputeva. Nekolikodrugih romskih naselja u Beogradu i širomSrbije biće iseljeno kao deo ovog masivnoginfrastrukturnog projekta.

Iseljenje naselja Gazela izvršeno je a da nijepružena odgovarajuća zaštita pomeđunarodnom zakonu. Konsultacije koje

su održane sa zajednicama nisu bileodgovarajuće, nije obezbeđena nadoknadaza gubitak i oštećenje lične imovine, nijeobezbeđena pravna pomoć a ponuđeneopcije za preseljenje nisu ispunile zahtevepo međunarodnim standardima o ljudskimpravima. Ovim se izveštajem dokumentujeprinudno iseljenje naselja Gazela, podvlačekršenja ljudskih prava koja su se dogodila ibudući da se nastavlja s pretnjama oprinudnim iseljavanjima, daju preporukesrpkim vlastima.

Amnesti internešenel poziva srpsku vladu, aposebno beogradske gradske vlasti, daosiguraju da ne dođe do iseljavanja ukolikoto nije apsolutno neophodno; da se daljnja

iseljavanja izvršavaju u skladu sameđunarodnim standardima, uključujućiobezbeđenje adekvatnog alternativnogsmeštaja; i da je efektivna pravna pomoćdostupna žrtvama prinudnih iseljavanja

.

SRbiJAZaustavite prinudna iseljavanja romskih naselja

2

Amnesti internešenel, juni 2010. godine. indeks: eur 70/003/2010

prinudno iseljenje je uklanjanje ljudi protivnjihove volje iz kuća i sa zemljišta gde žive,bez poštovanja zakonskih prava i drugih merazaštite koje uključuju i: punu konsultaciju saoštećenim strankama, odgovarajući i razumniotkazni period, obezbeđenje adekvatnogalternativnog smeštaja neovisno o tome da liposeduju ili zakupljuju dotičnu zemlju ili kuću.

ne smatra se svako iseljenje izvršeno na siluprinudnim iseljenjem. ako se sledeodgovarajuće mere zaštite, zakonskimiseljenjem koje uključuje upotrebu sile ne kršise zabrana prinudnog iseljenja.

Prinudna iseljavanja

‘Praksa kršenja prinudnihiseljavanja predstavlja teškokršenje ljudskih prava, posebnoprava na adekvatan smeštaj.’

Rezolucija o ljudskim pravima Komisije UN-a 1993/77,para 1.

gore: Buldožer uništava kuće u naselju ispod

mosta Gazela u Beogradu, 31. avgust, 2009

© C

EE

Bankw

atc

h N

etw

ork

indeks: eur 70/003/2010 Amnesti internešenel, juni 2010. godine.

MOST GAzELA

Planovi za iseljenje 800 prvenstvenoromske populacije koja živi pod mostomGazela započeli su pre septembra 2007.kada su Putevi Srbije (Javno preduzećePutevi Srbije) potpisali sporazum o zajmuod 77 miliona evra sa Evropskom bankomza obnovu i razvoj (EBRD) i Evropskominvesticionom bankom (EIB). Zajam jeodobren za rekonstrukciju mosta Gazelapreko reke Save, starog 30 godina, kojipovezuje Stari i Novi Beograd, izgradnjuprilaznih puteva i za deo beogradskezaobilaznice. EBRD i EIB uslovili sudavanje sredstava raseljenjem naseljaGazela od strane Grada Beograda uskladu sa Operativnom direktivom 4.30Svetske banke o nedobrovoljnomiseljavanju iz 1990.

2007. godine izvršen je popis stanovnikanaselja Gazela i do 2008., gradske vlasti, usaradnji sa nevladinom organizacijom(NVO) Romsko srce započele sukonsultacije o preseljenju sa stanovnicima.Do sredine 2008., arhitektonskimplanovima za nove kuće stanovnika naseljaGazela predviđeno je 400 malih kuća,

društveni centar koji nudi socijalne,zdravstvene usluge i usluge obuke zaposao, obdanište i centar za reciklažu kojibi zapošljavao oko 250 ljudi.

Budući da je lokalno stanovništvo odbilo tripredložene lokacije, gradske vlasti supredložile novu lokaciju u beogradskomnaselju Ovča. Međutim, od arhitektonskihplanova se odustalo u oktobru 2008. poštoje lokalno stanovništvo i dalje odbijalo daRomi žive u njihovoj zajednici. Unija RomaSrbije optužila je grad da nije uspeo da seizbori protiv takve diskriminacije.

U februaru 2009., bez ikakavihkonsultacija, zamenik gradonačelnikaBeograda Milan Krkobabić najavio je noviplan za Gazelu. Oko 114 romskihporodica – stanovnika Beograda i internoreseljenih lica sa Kosova – dobiće “novismeštaj” u različitim opštinama u bliziniBeograda. Ostali će biti vraćeni u južnuSrbiju, odakle potiču

U martu, više od 250 Roma iz naselja Blok67 na Novom Beogradu prinudno suiseljeni pre početka održavanja Svetskihstudentskih igara. Neprijateljski

raspoloženo lokalno stanovništvo, upredgrađu u kojem su na brzinupostavljeni kontejneri za njihovopreseljenje, pokušalo je da zapalikontejnere. Neke žene i deca su odvedeniu Centar za socijalnu zaštitu, ali većinaRoma je ostala bez krova nad glavom, štoje izazvalo lokalni i međunarodni protest.

U maju 2009. Grad je odobrio Akcioni planza raseljavanje nehigijenskih naselja.Planovi za raseljenje Gazele dati su uaneksu Akcionog plana od 25. avgusta aodobren je od Gradske uprave samo dvadana pre početka iseljenja. AneksAkcionog plana nikad nije zvaničnoobjavljen ili predstavljen romskoj zajednici.Vladan Đukić, načelnik Gradskogsekretarijata za socijalnu zaštitu, samo jeobavestio Rome iz naselja Gazela da ćebiti prinudno iseljeni i preseljeni ukontejnere za manje od šest nedelja presamog iseljenja, 31. avgusta 2009.

gore: Romi se okupljaju kad započinje rušenje

naselja ispod mosta Gazela, 31. avgust, 2009.

© C

EE

Bankw

atc

h N

etw

ork


3

Uprkos uslovima koje je postavio EBRD dastanovnici Gazele treba da budu preseljeniu skladu sa Operativnom direktivomSvetske Banke o nedobrovoljnomiseljavanju, stvarnost je bila daleko oddirektive i od međunarodnih standarda oljudskim pravima. Amnesti internešenelzastupa mišljenje da su stanovnici Gazeleprinudno iseljeni .

KRŠENJE MEđUNARODNihSTANDARDA

“Niko ne može da stoji na putu razvojaBeograda,” Vladan Đukić, načelnik Gradskog sekretarijata zasocijalnu zaštitu, zadužen za iseljenje Gazele,Amnesti internešenel intervju, 6. februar 2010.

Od Srbije se zahteva da se po međunarodnomzakonu o ljudskim pravima uzdrži odprinudnih iseljavanja i da zaštiti ljude odistih. Ovo znači usvajanje i primenu zakonakoji su u skladu sa međunarodnimstandardima koji postavljaju zaštitne merekoje bi se morale poštovati za vremeprinudnih iseljavanja. Srbija nije usvojila ovezakone. Iseljeni nemaju pravo na zakonsku



4

Pravo na adekvatan smeštaj, koji uključujepravo na zaštitu od prinudnog iseljenja,garantovano je u nekoliko međunarodnih iregionalnih ugovora o međunarodnimpravima. Ovde pripadaju Član 11.1,Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnimi kulturnim pravima (ICESCR); Član 17,Međunarodni pakt o građanskim i političkimpravima (ICCPR), Član 27.4, Konvencije opravima deteta; Član 5e, Međunarodnekonvencije o ukidanju svih oblika rasnediskriminacije, Član 14.2 (h) Konvencije oeliminaciji svih oblika diskriminacije protivžena; Evropska konvencija o ljudskim

pravima; i član 16 Revidirane Evropskesocijalne povelje. Kao država članica ovihugovora, Srbija ima zakonsku obavezu dagarantuje pravo na adekvatan smeštaj.

Komitet UN-a za ekonomska, socijalna ikulturna prava (CESCR) naglašava da “pravona smeštaj ne bi trebalo da se tumači najedan ograničen i restriktivan način koji bi seizjednačio sa, na primer, smeštajem kojipruža krov nad glavom ili koji podrazumevasmeštaj isključivo kao robu. Trebalo bi gaposmatrati kao pravo da se živi negde usigurnosti, miru i dostojanstvu.”

2007. godine je Specijalni predstavnik UN-a o pravima na adekvatan smeštaj objavioOsnovne principe i uputstva za stambenanaselja zasnovanim na prinudnomiseljavanju i raseljavanju (Osnovni principi).Osnovni principi, zasnovani nameđunarodnim ugovorima i Opštimkomentarima ugovornih tela UN-a, imajuza cilj da osiguraju da su prinudnaiseljavanja apsolutno neophodna, da susprovedena po zakonu, i da štite ljudskaprava prinudno iseljenih.

PravO na adeKvaTan sMeŠTaj

© A

mnesti in

tern

eše

nel

© C

EE

Bankw

atc

h N

etw

ork

zaštitu kako bi sprečili iseljenje ili na odštetuzbog kršenja koja su se dogodila.

U ovom dokumentu Amnesti internešenelističe neka od kršenja ljudskih prava kojasu se dogodila pre, tokom i posle iseljenjanaselja Gazela, uključujući: neuspeh upružanju adekvatnog roka za iseljenje,nedostatak pravih konsultacija, neuspehda se obezbedi da mesto preseljenjaispunjava sve zahteve po međunarodnimstandardima i da se pruži obeštećenje zagubitke; prinudno interno raseljavanjeljudi u južnu Srbiju; i nastavak pretnjiprinudnim iseljavanjima koji se odnose naprojekte o stambenim naseljima.

bEz PRAVih KONSULTAciJA

“Za vreme procesa planiranja, prilike zadijalog i konsultacije moraju da se efikasnoprošire kako bi obuhvatile sve oštećeneosobe, uključujući žene i ranjive imarginizovane grupe, a kada jeneophodno, kroz usvajanje specijalnihmera ili procedura.”Osnovni principi, para. 39

Ljiljana, interno raseljena osoba (IRO),pobegla je sa Kosova 1999., i posle godinudana u Bačkoj Palanci u južnoj Srbiji, preselilase u naselje Gazela gde je imala maluprodavnicu. Mima, njena kćerka, radi u poština Novom Beogradu. Amnesti internešenel jeintervjuisao Ljiljanu u naselju Barajevo ujužnom Beogradu u februaru 2010.:

“Počeli su da prave spiskove ljudi 2007.Trebalo je da nas uključe u projekat.Nacionalni Savet Roma nas je odveo ukancelariju da nam pokaže maketu (model)kuća i da se sa nama konsultuje o našimpotrebama. U to vreme već su davalidokumenta koja su bila potrebna zauključenje u projekat. 114 porodica jetrebalo da bude obuhvaćeno ovimprojektom. Onda smo u avgustu [2009]dobile odluku o iseljenju od gospodinaĐukića. Nismo znale kuda će nas iseliti.Nisam srećna zbog iseljenja. Lakše je bilozaraditi za život u naselju Gazela nego ovdeu Barajevu. Moja kćerka mora sada daputuje sat i po do posla.”

Nakon što se odustalo od plana Ovča uoktobru 2008., nije bilo pravih konsultacijao opcijama preseljavanja ili alternativama; o

Akcionom planu nikad nije razgovarano sazajednicom. Oko 6 nedelja pre iseljenja,obavešteni su da će biti preseljeni umetalne kontejnere. Od onih koji su bili naspisku od 2007. godine jednostavno jezatraženo da se izjasne u kojemkontejnerskom naselju – i s kojomporodicom – žele da žive.

Gordana, koju je intervjuisala NVOBankwatch 2009., izjavila je: “Znali smo daćemo morati da se preselimo, ali nismo znalida će se to dogoditi u roku od dva sata.Mislili smo da će to biti za dva do tri dana.Prvo 20 porodica, zatim još 30 porodica ….Nismo znali da će nas policija okružiti i da ćenas ugurati u autobus. Nisu održali reč i nakraju uradili su to na svoju ruku.”


5

s leva na desno: Autobus čeka da preveze Rome

do lokacija na obodima Beograda dok zaposleni

u gradskim javnim službama stoje i posmatraju,

31 avgust, 2009. Unutrašnjost romske kuće u

naselju Belvil, februar, 2010. Romkinja skuplja

svoje stvari iz bloka 67 iz koga je prinudno

iseljena pre početka Međunarodnih studentskih

igara, u Beogradu, 3. aprila 2009.


© A

P F

oto

/Dark

o V

ojin

ović


6


Nakon što su obavešteni o preseljenju,njena je grupa izabrala da ostane uZemunu, koji je deo Novog Beograda, da biimali pristup poslu. “Popunili smo obrazacza Zemun, zatim smo čekali i čekali i samonekoliko dana pre rušenja, i onda nas jeĐukić pozvao na sastanak u 9 satiuveče.....na ulicu! Izvadio je štopericu da biznao koliko je minuta razgovarao sa svakim:jedan, dva, tri minuta razgovora. Rekao jeda nema lokacije u Zemunu. Iskreno, bilismo ljuti na njega – čekali smo toliko dugo isada, nekoliko dana pre preseljenja, on jesve promenio.”

Na dan iseljenja, Gordana je dobila papireda će biti preseljena na lokaciju kontejnerau Mladenovcu (47 km južno od Beograda):“Đukić je rekao, ‘Ono što imam to ću vamponuditi. Ako prihvatite, prihvatite. Ako ne,nemam ništa više s vama. Idite na ulicu.’Moj sin je rekao ‘Uzmi što ti nudi, samo dabi se rešili ulice.’ Drugi zvaničnik je rekaoda imaju dva prazna kontejnera u Barajevu– ‘Uzmi ih jer nemam ništa drugo’.”

uništenje lične imovine i propust dase obeZbedi nadoknadaIako su Romi iz naselja Gazela obavešteni odatumu iseljenja, nije im rečeno kako će seiseljenje sprovesti. U stvari, dato im je malovremena da uzmu svoje lične stvari ili da seusprotive iseljenju. Kada su buldožeri stigli,nisu mogli da poveruju. Maja koja sada živiu naselju Rakovica rekla je, “[Rekli su mi],‘Uđi u autobus ako hoćeš, ali ako si protiv

toga, na ulici si’. Sve je letelo na sve strane,

stigli su kamioni. Deca su mi bila tu, skupila

su se oko mojih nogu, vrištala su; šta sam

mogla da im kažem?”

Tomica, sa Kosova, koji je živeo uBeogradu 20 godina, rekao je Amnestiinternešenelu: “Došli su sa kamionima ipolicijom i kombijima. Svi smo morali daodemo u roku od 20 minuta. Izgubio samkuću, TV, DVD, nove krevete, ogledala,frižider, sve.Nisam čak ni bio tamo kad jekuća srušena. [Dragan] Đilas[Gradonačelnik Beograda] i drugi izopštine su došli – svađao sam se s njimaoko naše buduće lokacije. Moja porodicaje bila na spisku za Mladenovac, ali mismo hteli da idemo u Barajevo. Dok samgovorio, oni su mi srušili kuću.”

Tomica nije dobio nikakvu nadoknadu zauništenje kuće, stvari u njoj, ili za kombi kojije koristio da zaradi za život sakupljajućimetalni otpad.

Prema NVO-i Regionalni centar zamanjine, “Ženama je rečeno da ne nosestvari sa sobom, rečeno im je da će svebiti tamo, ali kada su stigle {u kontejnere}nije bilo ni frižidera, ni šporeta, i trebalo jeda kuvaju na otvorenoj vatri. Nigde nisuimale da operu odeću a ‘sanitarnajedinica’, {kontejner je imao tekuću vodu,lavabo, tuševe i klozete}, nije radila.”

Po međunarodnom zakonu o ljudskimpravima od srpskih vlasti se zahteva daobezbede poštenu i pravednu nadoknaduza gubitak imovine nastale zbog iseljenja.Ali u Akcionom planu ne postoji odredba po

kojoj stanovnici mogu da izvrše inventarsvoje imovine pre iseljenja, niti je ijedna odporodica iz naselja Gazela dobilaobeštećenje za gubitak svoje imovine iuništenje njihovih kuća.

Vladan Đukić, zvaničnik odgovoran zaiseljenje, demantuje da ljudi nisu mogli daponesu svoje stvari. On tvrdi za Amnestiinternešenel, “Imali su mesece da sepripreme za iseljenje. Bio je konvoj kamionakoji je prevozio stvari; mogli su da sve staveunutra… [ionako] ne može sve da im stane[njihove stvari] u kontejnere.”

“Stavili su 40 u Rakovicu, jedan pored drugoga, i gore je nego štoje bilo pre.

Maja, koju je intervjuisala NVO Bankwatch, 2009., Rakovica

© A

mnesti in

tern

eše

nel

ŽiVOT U KONTEJNERiMA

“Stavili su 40 u Rakovicu, jedan poreddrugoga, i gore je nego što je bilo pre …Nemamo ništa bolje, a sada je čak teže.Nema dovoljno prostora za spavanje, akamoli da se živi. Šta možete da raditeako imate jednu sobu za kuvanje,sedenje, za decu da se igraju. Prostor ječak i manji nego u naselju Gazela. Nemamesta da se okrenete, deca nemajuprostora da se igraju unutra. Volela bihkad bi nas smestili u stan – pa bi ondajednog dana živela kao svi drugi ljudi.”Maja, koju je intervjuisala NVO Bankwatch, 2009., Rakovica.

114 porodica prinudno iseljenih iznaselja Gazela sada živi na 6 lokacija,većina daleko od osnovnih, lokalnihusluga, na obodima grada, u Barajevu,Makišu, Mladenovcu, Rakovici, Krnjači iOrlovskom naselju. U Orlovskom naseljuima 15 porodica koje su izbačene iz

bloka 67 i Vojvođanske ulice na početku2009. Metalni kontejneri su postavljenina beton ili šljunak, a neki su poduprticiglama. Svaki kontejner ima električnustruju, ali nema tekuću vodu koja jesprovedena samo do zajedničkih slavina,prostora za pranje i sanitarnih jedinica.

Dok su mnoge žene s odobravanjemdočekale tekuću vodu, druge su se žalilena nedovoljan broj sanitarnih jedinica uodnosu na broj porodica, a na nekimlokacijama otpadne vode su se skupljaleoko jedinica umesto da su oticale.

Mnogi bivši žitelji naselja Gazela kaoMaja i Ljiljana nisu zadovoljne životom ukontejnerima i čekaju na dugoročnijerešenje stambenog problema. Drugi videneku korist: Tomica je stigao u Barajevosamo sa odećom koju je imao na sebi, aliga je Grad imenovao koordinatorom zakamp, i plaćen je mesečno. Rekao jeAmnesti internešenelu:

“Veoma sam zadovoljan. Moj se životpromenio 100 odsto. Imamo struju i vodu.Znam da se mnogo bolje živi ovde. Imalismo velike pacove svuda, i morali smo dapazimo na decu zbog pacova.”

gore: Kontejneri u Makišu koji su obezbeđeni za

porodice do pet članova, februar 2010.




8

‘ODGOVARAJUći SMEŠTAJ’?

Metalni kontejneri ne ispunjavaju kriterijumeza “adekvatan” smeštaj, po odredbamaCESCR-a ili “odgovarajući stalan smeštaj”kako ga je formulisao EBRD. Iako su Romipotpisali ugovore sa Gradom i obezbedilizakup, i dato im je besplatno a time i mestoza život u okviru njihovih mogućnosti,kontejnersko naselje ne ispunjava sledećekriterijume: da su im dostupne usluge,materijali, prateći objekti i infraktrustura; daje smeštaj podesan za stanovanje; lokaciju;pristupačnost i kulturnu adekvatnost.

podesno Za stanovanjeCESCR navodi da adekvatan smeštaj morada obezbedi stanarima adekvatan prostor izaštitu od hladnoće, vlage, kiše i drugihpretnji zdravlju. Kada je Amnestiinternešenel posetio kontejnersko naselje ufebruaru 2010., mnogi su kontejneri bilipretrpani. Porodicama sa po pet članovadodeljeni su kontejneri veličine 5.77 m x2.44 m (14 m2); trebalo je da većeporodice imaju dva kontejnera, ali ovo nijeuvek slučaj. Kontejneri nisu izolovani(uprkos zimskim temperaturama od minus10 stepeni), loša im je ventilacija, i često suizloženi vlazi. U nekima, voda je curila krozplafon, ali je vlaga najčešće posledicakondenzacije koja je uzrokovana brojemljudi u tako malom prostoru i kuvanjem.Žene su rekle Amnesti internešenelu dastalno moraju da brišu zidove kontejnera dabi ostali suvi, i da bi sprečile pojavu buđi.

lokacija CESCR ističe da “Adekvatan smeštaj mora dabude na lokaciji koja pruža mogućnostzapošljavanja, pristup zdravstvenim uslugama,školama i drugim društvenim objektima”.Budući da se nalaze na marginama Beograda,kontejnerska naselja su izolovana, uzminimalan pristup osnovnim uslugama. Iako,kao zakonski stanari, Romi imaju pravo daprijave prebivalište u Beogradu, nisu svi dobilipotrebnu pomoć kako bi dobili dokumente oboravku neophodne za pristup osnovnimuslugama. U februaru 2010., neki još nisuimali dokumente o boravku, u nekimslučajevima zato što im navodno ugovori nisuizdati do tog meseca. Bez prijave prebivalištauskraćeno im je pravo na zdravstvenu zaštitu ilisocijalnu pomoć. Grad je takođe zahtevao dapohađanje škole od strane dece bude uslov zadobijanje socijalne pomoći, ali deca u nekimnaseljima još su imala poteškoća u putovanjudo škole i sa integracijom u lokalne škole.

“Prinudna iseljavanja ne bi trebalo da zaposledicu imaju osobe koje su ... podložnekršenjima ljudskih prava ... Alternativansmeštaj bi trebalo da se nalazi što je bližemoguće prvobitnom smeštaju i izvorusredstava za život prinudno iseljenih.”Osnovni principi, para. 43

U blizini kontejnerskih naselja nema posla, jersu udaljeni od grada a mnogi su radili nasakupljanju i preprodaji otpada ili recikliranogmaterijala. Štaviše, po Akcionom planu,Romima iz naselja Gazela zabranjeno je daponesu bilo kakav otpadni materijal sa sobom.Sada moraju da putuju na posao iz

beogradskih prigradskih naselja – ako moguda nađu neko mesto za čuvanje materijala.Iako je Akcioni plan predvideo izgradnjureciklažnih centara kako bi se obezbediliposlovi, nijedan nije do sada izgrađen. (Jednonaselje se odvojeno izgrađuje pod inicijativomSvetske zdravstvene organizacije.) Mnoge sužene radile kao čistačice ali sada ne mogu danađu posao u okolini. Dok su neki odraslidobili ponude da se zaposle u Javnimkomunalnim preduzećima na odnošenjusmeća, na održavanju javnih površina i groblja,drugi se brinu da, ako bi prihvatili ove poslove,ne bi imali pravo na socijalne stanove.

dostupnost“Prošle je nedelje gospodin Đukić došao snekim strancima. Rekao je da se 80stanova gradi i da možemo da se prijavimoza njih – ali svi mogu da se prijave, nesamo naše naselje.”Liljana, Barajevo.

CESCR navodi da adekvatan smeštaj morada je dostupan onima koji imaju pravo nanjega. Ali umesto toga, Akcionim planom jepredviđeno da će prinudno iseljeni Romimorati da konkurišu za 900 socijalnihstambenih jedinica koje će navodno bitiizgrađene do kraja 2010: “Porodice koje setrenutno nalaze u mobilnim stambenimjedinicama … imaće ista prava i mogućnostida konkurišu za useljenje u stanove jednakebilo kom drugom socijalno ugroženomstanovniku Beograda.”

Amnesti internešenel smatra da je ovonedovoljno kako bi se rešile potrebe stalnog

© A

mnesti in

tern

eše

nel

levo: Kontejneri u Orlovskom naselju, koji su

obezebeđeni za porodice iseljene iz naselja

ispod mosta Gazela nisu stabilni i postavljeni su

suviše blizu jedan drugoga.


9

smeštaja Roma. Prema srpskom Zakonu osocijalnom stanovanju, koji je stupio nasnagu u septembru 2009., ali nije jošprimenjen, Romi su među 14 prioritetnihgrupa za socijalni smeštaj ali su jedina grupakoja je bila podvrgnuta prinudnomiseljavanju u ovolikoj meri. Sa nedostatkomstambenog prostora širom Srbije koji seprocenjuje na 100,000 jedinica, Amnestiinternešenel veruje da će mali broj Roma iznaselja Gazela uspeti da dođe do socijalnihstanova, ukoliko Grad ne obezbedi dodatnestalne stambene jedinice kao što zahtevaEBRD u uslovima o zajmu.

ODGOVORNOSTi EbRD-A i Eib-A

“Uklonite me i onda možete da podelitestanove Romima”Dragan Đilas, gradonačelnik, 30. januar 2010.

Prema ugovoru o zajmu EBRD je zahtevaood vlasti Grada Beograda da preseljenimRomima obezbede adekvatan smeštaj, nekontejnere. Uprkos tome, gradonačelnik igradske vlasti su uporno odbijale da upotpunosti primene uslove za adekvatnopreseljenje. U februaru 2010. gradonačelnikDragan Đilas rekao je za Radio B92: “Ovonije donacija već ekonomski zajam, i ako suovo uslovi, nećemo ih prihvatiti.”

Uslovi EBRD-a o preseljavanju zasnovanisu na Operativnoj direktivi 4.30 onedobrovoljnom raseljavanju Svetske Bankeiz 1990., koji se mogu primeniti kada ljudi

nemaju mogućnost da odbiju preseljenje.Ova politika sadrži čitav niz pozitivnihaspekata kao što su konsultacije sazajednicama i njihovo učešće u planiranju iimplementaciji preseljavanja. Međutim, nesadrži niti zahteva sve obaveznemeđunarodne mere zaštite ljudskih prava,uključujući traženje alternativnog rešenjaprinudnom preseljavanju, obezbeđenjeprocesa, i da su lokacije za naselja u skladusa zahtevima za “adekvatnost” smeštaja kakoje propisano po međunarodnim standardimao ljudskim pravima.

Uprkos neuspehu grada i vlade da upotpunosti ispune uslove obe banke opreseljavanju, EBRD i EIB su izvršile prveisplate zajma u februaru, odnosno martu2010. Prema EIB, ovo je urađeno “nazahtev srpskih vlasti i uzimajući u obzirhitnost situacije i zabrinutost za javnu

gore: Smiljanu i njenu unuku očekuje prinudno

iseljenje iz naselja Belvil, Beograd. Picture by

Biljana Rakočević for Amnesty International 2010.

‘Svi su znali da je EbRD hteo da svidobiju pravi smeštaj, ali đilas je rekaoda to neće nikada uraditi’. Smiljana, Belvil.

© A

mnesti in

tern

eše

nel




10

sigurnost zbog ubrzanog propadanjafizičkog stanja mosta Gazela”.Gradonačelnik Dragan Đilas je tvrdio daodbijanje banaka da obave prve isplatezajma za opravku mosta dovodi u opasnostživote ljudi.

11. marta 2010., EIB izjavljuje: “I EIB i EBRD pomno prate proces

preseljavanja koji do danas obavljaju

srpske vlasti sa zaključkom da, iako je

došlo do pomaka, preostaju još značajna

nerešena pitanja. Ona uključuju

obezbeđenje održivog stambenog rešenja

za projekat Ugroženi ljudi i povratak

sredstava za život. Naredne isplate biće

uslovljene implementacijom preseljavanja

kao što je dogovoreno između srpskih

vlasti i EIB, sa daljnjim ugovornim

uslovima da se povrati zajam ako

specifični zahtevi nisu ispunjeni do kraja

godine.” U EBRD-u su rekli Amnestiinternešenelu da je, uprkos nedostatkaprihvatljivog Akcionog plana zaraseljavanje, novac ipak isplaćen nakonšto je Upravni odbor EBRD-a odustao odprvobitnih uslova. Međutim, oni suzahtevali da se grad i državne vlastidodatno obavežu da će se pozabaviti

glavnim preostalim razlozima zabrinutostiza banku. Nakon revizije od strane EBRD-a, detaljni akcioni planovi i vremenskirokovi su dogovoreni sa GradomBeogradom i Ministarstvom za rad isocijalnu politiku (MRSP).

EBRD i EIB i njihove države članice imajuodgovornost da osiguraju da nepodržavaju projekte koji će voditi, ilidoprinositi, kršenju ljudskih prava. Dakle,EBRD i EIB moraju da imaju efikasnupolitiku i procese primene na mestu da biosigurale da sve njihove aktivnosti poštujuljudska prava. Ovo zahteva jake merezaštite i procese kvalitetne provere namestu, da su takve mere zaštite i procesizasnovani – i da se eksplicitno odnose na– standarde i principe ljudskih prava, i dase primenjuju na sve faze projekta. Dakle,EBRD i EIB moraju da osiguraju da nepodržavaju projekte koji uključujuprinudna iseljavanja ili one koji krše pravona adekvatan smeštaj, i moraju da buduzadovoljni da su odgovarajuće garancijena mestu kako bi osigurali da njihoviklijenti deluju u skladu sa relevantnimstandardima ljudskih prava.

PRiNUDNO iSELJENi U JUŽNU SRbiJU

Iako je trebalo da gradske vlasti presele sveone koji žive u naselju Gazela, odbili su dapresele 240 ljudi (53 porodice) za koje jeutvrđeno da potiču iz sedamnajsiromašnijih opština u južnoj Srbiji.MRSP je zatim preuzelo odgovornost za ovugrupu, a od januara 2009. preduzelo jemere za njihov povratak u južne opštine, saciljem da osigura da prinudno iseljeni imajupristup smeštaju, socijalnoj zaštiti,zdravstvu i zapošljavanju.

Oko petina ove grupe napustila je naseljeGazela pre iseljenja. Nekolicina onih koji suostali mogli su da ponesu svoje stvari sasobom. Zoran Martinović, Državni SekretarMRSP-a rekao je za Amnesti internešenel ufebruaru 2010. : “Kamioni i autobusi su biliparkirani tu; imali su dovoljno vremena dase spakuju i pripreme, ali mnogi suoklevali… [i] policija ih je sprečila da odudo svojih kuća.” U nedostatku zakonskihmera za nadoknadu, svakoj porodici koja sevratila data je jednokratna pomoć između100-200,000 dinara (€1,000-2,000).Takođe je trebalo da dobiju pomoć prinabavci dokumenata, pristupu socijalnojpomoći i obrazovanju, uključujući knjige iškolske materijale.

Međutim, većina stanovnika naselja Gazelanije imala adekvatan smeštaj u koji sumogli da se vrate u južnoj Srbiji. Iako suprijavljeni da žive u određenoj opštini,većina ih nije imala osiguran zakup ili

levo: Zajednički objekti za pranje veša i

posuđa na lokaciji sa kontejnerima u

Barajevu, 2010.

© A

mnesti in

tern

eše

nel


11

legalizovan smeštaj. Neka naselja nisu imaladovod vode. U nekim opštinama, povratnicijoš žive u privremenom ili improvizovanomsmeštaju; tek treba da se izgrade kuće zanjih. Sa malo izgleda za zapošljavanje, nekisu se već vratili u Beograd.

Da bi ispunila obaveze prema Romima,srpska vlada mora da obezbedi finansijskupomoć ekonomski zaostalim južnimopštinama. Vlada takođe mora da zadovoljipreostale uslove od strane EBRD-a,uključujući legalizaciju naselja, ugovor ootpadu i struji kao i zaposlenje za najmanjejednog člana po domaćinstvu na izgradnjiautoputa Koridor 10.

Međutim, Amnesti internešenel smatra dase raseljavanjem na jug krši Član 12.1ICCPR koji propisuje da “Svi oni koji sulegalno na teritoriji Države imaće, unutar teteritorije, pravo na slobodu kretanja islobodu izbora mesta prebivališta”.

ŽiVETi U SiGURNOSTi

ilegalna naseljaOd 1950-ih, romska populacija Beogradapovećavala se kako su Romi iz ekonomskizaostalog juga Srbije, Kosova i Makedonije,dolazili u potrazi za poslom. Od 450,000do 800,000 Roma živi u Srbiji, od kojih 30procenata živi sa manje od €2.15 na dan.Procenjuje se da 100,000 Roma živi uBeogradu: a trećina ih živi u oko 147ilegalnih naselja.

Ilegalna naselja poput Gazele i Belvila se popravilu grade na napuštenoj zemlji, nanekorišćenoj industrijskoj zemlji ismetlištima po gradu. Kuće se grade odprerađenog materijala, uključujući drvo ikarton, ili ponekad cigle i drugogsakupljenog građevinskog materijala.Većina porodica gradi svoje kuće, ali mogu ida kupe unapred izgrađene kuće za €50-€200. Većina ima barem dve sobe ipredsoblje za prljave cipele i kontejnere zavodu. Uprkos okolini, žene uspevaju daodržavaju kuće čistim i toplim, koristećipeći na drva za grejanje, ključalu vodu ikuvanje. Ali uprkos slojevima tepiha ilinoleuma, vlaga ipak ulazi kroz pod. Vodudobijaju iz pumpi ili česmi, struja se čestouzima iz glavnih vodova, nema cevi zaodvod ili dovod.

U takvim okolnostima mnogi Romi su lošegzdravlja, i imaju daleko kraći ljudski vek odprosečnog Beograđanina. Međunarodneorganizacije izveštavaju da je zdravljeromskih žena daleko gore od zdravlja


Nakon rata na Kosovu, posle jula 1999.do 50,000 Roma je prinudno raseljeno uSrbiju. Kosovski Romi koji žive u Srbijismatraju se interno raseljenim licima(IRL-a), iako su malom broju dostupnaprava propisana međunarodnimstandardima o raseljenim licima.Procenjuje se da IRL-a sa Kosova čine17 procenata populacije u ilegalnimnaseljima, u nemogućnosti da se vratena Kosovo bezbedno ali sa malo nade daće se lokalno integrisati ili preseliti uskladu sa Vodećim principima ointernom raseljavanju.

Pored toga, neki kosovski Romi – kojimaje uskraćena zaštita u zapadnimzemljama – prinudno su vraćeni u Srbiju.Drugi Romi koji su napustili Srbiju prenekoliko decenija deportuju se posporazumu EU-e o readmisiji. Mnogizavrše u ilegalnim naseljima. Krajemmarta 2010. između 20 i 25 vraćenihporodica iseljeno je bez upozorenja iznaselja Vidikovac u Beogradu; nije imobezbeđena bilo kakva pomoć ilialternativni smeštaj. Po međunarodnimstandardima, povratak treba da je održivi u uslovima sigurnosti i dostojanstva.

inTernO raseljeni rOMi i POvraTnici na silu

populacije uopšte kao posledicaneadekvatnih uslova života, niskog standardasmeštaja, siromaštva i “nepovoljnog položajaromskih žena u svojim domaćinstvima”.Žene su rekle Amnesti internešenelu o stresuživljenja u takvim okolnostima – i stresusuočavanja sa prinudnim iseljenjem. ValdetaMissini je rekla Amnesti internešenelu:“Izuzetno je teško živeti ovde. Treba da idetepo 10 puta da donesete dovoljno vode izpumpe; ponekad radi, ponekad ne radi.Teško je za decu da se igraju napolju zbogđubreta i blata a leti ima mnogo pacova... isvi moramo da spavamo u istoj sobi.”

Dok su gotovo svi Romi u Srbiji izloženidiskriminaciji, onima koji žive u ilegalnimnaseljima nije samo uskraćeno pravo naadekvatan smeštaj, već su im čestouskraćena i druga ljudska prava. Bezlegalne adrese, oni ne mogu da dođu doprijave prebivališta. Bez prijave prebivališta,uskraćeno im je pravo na zdravstvenuzaštitu. Žene koje se porađaju u bolnici,pozjamiće prijavu o prebivalištu od

prijateljice ili rođake. Druge se snalaze takošto se prijavljujuju na adresi rođaka ili plateza adresu.

Samo deca, čiji roditelji imaju prebivalište,mogu da pohađaju školu, često isključujućidecu IRL-a. Mali broj završi osnovnu školu,i samim tim ne mogu da se prijave uDržavni zavod za zapošljavanje. IlysenDurmis, IRL sa Kosova, rekao je Amnestiinternešenelu: “Diskriminišu kada vide daste sa Kosova. To je diskriminacija: Govorimtri jezika i vozač sam ali kada vide da samsa Kosova, kažu da sam neobrazovan.”

daljnja prinudna iseljavanja“Rođena sam u Beogradu, ali… živela sam uNišu 30 godina dok se nisam potukla samužem, i došla sam u Beograd da živim samajkom. Ali njoj je 78 godina i nije mogla daizađe na kraj sa svima nama pa smoiznajmili stan. Zarađivala sam prodajućistvari na pijacama, ali to nije bilo dovoljno daplatim struju, kaznili su nas €4,500 zato štonismo platili struju, pa sam morala da

prodam udeo majčinog stana koji je pripadaomeni kako bih platila kaznu, i došli smo uBelvil pre tri godine... Platila sam €200 zakuću… Moja kćerka mi je rekla da dođemovamo, a moj zet je rekao da je to dobromesto jer možeš da prodaješ stvari, aliilegalna pijaca u Buvljaku je zatvorena i sadaje teško kupiti hranu.

“Niko nam nije rekao šta se radi. Brinemose da bi mogli da dođu sutra i da uništekuću. Možda će nam dati sedam dana kaou drugom delu naselja [Blok 67]: oniprikače obavesti sa rokovima a onda dođu učetiri ujutru. To bi se moglo dogoditi i nama.Doći će sa policijom. Možemo da vidimoput, i znamo da će doći tim putem.”Smiljana, naselje Belvil



12

gore: Sakupljač otpada iz romske zajednice

ispod mosta Gazela traži metalni otpad na

ulicama Beograda, 2009.

© O

jdana V

ahtle

r

Na stotine romskih porodica na NovomBeogradu, poput Smiljanine, živi podpretnjom prinudnog iseljenja. Programizgradnje u vezi sa mostom Gazela,beogradskom zaobilaznicom i autoputem idrugim novim projektom da se izgradimost preko reke Save zahteva glavneputeve, prilazne puteve i druguinfrastrukturu koja će uticati na nizlokacija gde žive romske zajednice.

Kada je Amnesti internešenel posetio triovakva naselja u februaru 2010. nijedna odugroženih zajednica nije bila adekvatnokonsultovana niti čak u potpunostiinformisana o predstojećem prinudnomiseljenju. Smiljana je rekla Amnestiinternešenelu da je pokušala da sazna:“Zamenik je obećao da ćemo dobitikontejnere kada ljudi iz naselja Gazelabudu preseljeni. Odneli smo dokumenta uTiršovu [Gradska uprava] … i rekli su namda je naš dosije uzet u razmatranje. U julu,Dragan Kuzmanović [načelnik odeljenjaSekretarijata za socijalnu zaštitu] nam je

rekao da posle Gazele, mi ćemo dobitikontejnere. Ali nismo dobili ništanapismeno. Ali 18. februara 2010. zamenikgradonačelnika rekao je da će ove kuće bitisrušene da bi se izgradio most zaželezničku prugu.”

Međutim, kada je Amnesti internešenelintervjuisao Vladana Đukića, u februaru2010., on je demantovao da će Belvil bitiiseljen: “Ne postoji plan za prinudnoiseljenje. Inspektori iz Komunalnih službi sunedavno posetili Belvil da vide da li oni[Romi] plaćaju struju i vodu. Moraju daplate. Ovo važi za sve ljude u Beogradu.Ono što oni rade je nezakonito.”

U zasebnom ugovoru sa Gradom u martu2010. EBRD je isplatio sredstva zaizgradnju novog mosta preko reke Save kojije finansiran zajednički sa EIB. Zamenikgradonačelnika je zatim najavio da će 300porodica koje žive u Belvilu, Buvljaku iTošinom bunaru biti iseljene do kraja aprila/početkom maja 2010. Amnesti internešenel

u aprilu nagovara vladu i gradske vlasti dane izvršavaju prinudno iseljenje već daosiguraju da su mere zaštite na mestu takoda se ove zajednice presele u skladu sameđunarodnim standardima. Do momentaobjavljivanja ovog izveštaja nijedno iseljenjenije izvršeno.


13


gore: Srpski policajac se sukobljava sa

romskom porodicom dok buldožer uništava

njihovu kuću u naselju ispod mosta Gazela,

Beograd, 31. avgust, 2009.

© A

P/P

A F

oto

/Srđ

an Ilić

PORODicA MiSSiNi

Valdeta i Ramadan Missini su Romi IRL-asa Kosova. Imaju šestoro dece. Poputmnogih drugih IRL-a, bili su prisiljeni da seisele ili su prinudno iseljeni nekoliko puta.Oni žive u naselju Belvil koje treba dabude iseljeno.

Ramadan Missini je rekao Amnestiinternešenelu u februaru, “IRođen sam uPrizrenu, Kosovo. Bio sam u redovnoj vojscisa bazom u Prizrenu, za vreme [NATO]bombardovanja, a onda sam došao uBeograd u julu 1999. Došli smo autobusomNiš Ekspres-a, koji je zaustavila Kosovskaoslobodilačka armija negde blizu granice.Sve su skinuli sa autobusa i pretukli su nas.Bio sam u bolnici dva meseca. Onda samiznajmio stan u Zemunu, žena i deca sudošli sa Kosova pet meseci kasnije, boravilismo u kući mog ujaka.

“Dobili smo legitimacije IRL-a, i oko godinudana smo dobijali pomoć od Crvenog krstaza decu i bebu. Onda je jednog dana Crvenikrst rekao da nam više neće pomagati, alinisu rekli zašto. Otišli smo u Tošin bunar,napravili kuću, i bili smo tamo tri godine.Bilo je oko 450 kuća tamo. Onda su ih[gradske] vlasti srušile. Došli su jednogdana [maj 2002.], i rekli su nam damoramo da idemo; rekli su da ćemo imatikamione da prevezu naše stvari, ali mi smopitali zašto kamione? Nismo znali kuda daidemo. Petnaest dana kasnije došli su sapolicijom, pretili nam pa smo otišli [24 maja2002.] i preselili smo se na drugu stranuulice, gde smo platili prijatelju €50 da namiznajmi deo svoje kuće. Bili smo tamo trigodine, onda sam kupio našu vlastitu kućuza €200. Otplatio sam je u tri rate.

“Komunalni inspektor je došao pre dvenedelje. Rekao nam je da ne brinemo.Rekao je da dokumenat koji smo dobili

samo potvrđuje status naše kuće – i ko tuživi. Ne znamo šta će se dogoditi. Ovikontejneri, svi su daleko od grada, i premalisu za celu porodicu. To neće biti rešenje i janeću moći da radim.”



14

levo i gore: Valdeta Missini i njen muž

Ramadan Missini, oboje IRL-a sa Kosova. Oni i

njihova deca bili su iseljeni ili prisiljeni da se

sele nekoliko puta i očekuje ih još jedno

iseljenje iz romskog naselja Belvil u Beogradu.

Pictures by Biljana Rakočević for Amnesty

International 2010.

© A

mnesti in

tern

eše

nel

© A

mnesti in

tern

eše

nel

ODGOVORNOSTi VLADE

1. jula 2008., srpska vlada je preuzelajednogodišnje predsedavanje nad Dekadomuključivanja Roma. Ministarstvo za ljudska imanjinska prava najavilo je da je rešenjestambenih problema jedan od vladina četiriprioriteta, i obećalo je legalizaciju iunapređenje romskih naselja, relokaciju“sirotinjskih” naselja i obezbeđivanjesmeštaja po niskim cenama.

Pa ipak, dok je vlada s jedne stranezaključila sporazume sa 18 drugih opštinada unapredi uslove stanovanja Roma, GradBeograd je nekažnjeno prekršiomeđunarodne standarde. Srpska vlada nijejavno izrazila zabrinutost zbog prinudnihiseljavanja i izgleda da podržava akcijeGrada. 1. februara 2010. Ministar zainfrastrukturu, Milutin Mrkonjić je izjavio:“Plan o [preseljavanju] je do sada poštovan,međutim EBRD … zahteva potpuno [slepo]

pridržavanje sporazuma po pitanjurešavanja stambenog problema Roma iznehigijenskih [naselja].”

2009., najmanje četiri romska naselja uBeogradu su prinudno iseljena. 114porodica iz naselja Gazela, sada žive ukontejnerima, i moraće da konkurišu,zajedno sa hiljadama drugih u Beogradukoji žive u siromaštvu i neadekvatnomsmeštaju, za ograničen broj socijalnogstambenog prostora koji je na raspolaganju.

U privremenim naseljima širom NovogBeograda romske porodice [čekaju dabudu iseljene pre nego što počnu projektiizgradnje]. Drugi, koji žive pod mostomPančevo, biće iseljeni da naprave mestoza proširenje Luke Beograd. U južnojSrbiji – naselja u Leskovcu, Pirotu iVranju, biće iseljena da naprave mesta zaautoput Koridor 10.

Ako zaštitne mere nisu na svom mestu iusvojene od Grada Beograda i državnevlade, Amnesti internešenel je zabrinut daće porodice u ovim naseljima bitiprinudno iseljene.

Srpska vlada je odgovorna da garantujeRomima njihova prava da ne buduprinudno iseljeni i na adekvatan smeštaj.Srpska vlada, dakle, ima obavezu daosigura da Beograd i druge opštine takođepoštuju ove međunarodne standarde.


15


© A

mnesti in

tern

eše

nel

gore: Prinudno iseljenje romskog naselja Belvil

najavljeno je od strane zamenika

gradonačelnika 30. marta 2010.

amnesty international je globalni pokret od 2,2 miliona ljudi u više od 150zemalja i teritorija koji se zalažu da se stane na kraj teškom kršenju ljudskihprava.

naša vizija je da svaka osoba uživa sva prava sadržana u univerzalnoj deklaracijio ljudskim pravima i drugim standardima međunarodnih ljudskih prava.

mi delujemo nezavisno od bilo koje vlade, političke ideologije, ekonomskoginteresa ili religije-većinom finansirani od strane sopstvenog članstva i javnihdonacija.

juni 2010. godineindeks: eur 70/003/2010

amnesty internationalinternational secretariatpeter benenson house1 easton streetlondon Wc1X 0dWunited kingdom

www.amnesty.org

PRAVO NA SMEŠTAJ JE LJUDSKO PRAVO

gore: Romi, koji su iseljeni iz bloka 67 početkom aprila, ostali su bez alternativnog smeštaja na

Međunarodni dan Roma, 7. april, 2009.

naslovna strana: Romsko naselje ispod mosta Gazela pre rušenja.

© CEE Bankwatch Network

© P

rivatn

o

PREPORUKE

Amnesti internešenel poziva srpsku vladu i

vlasti Grada Beograda da:

n zaustave sva prinudna iseljavanja, i

obezbede da infrastrukturni projekti nemaju

za posledicu daljnja prinudna iseljavanja.

n obezbede da se iseljavanja izvršavaju u

krajnjoj nuždi kad su sve druge izvodljive

alternative iscrpljene. Proceduralne zaštite po

međunarodnom zakonu o ljudskim pravima

treba da budu na mestu, posebno zahtevi o

konsultaciji, adekvatnom vremenskom otkazu i

adekvatnom alternativnom smeštaju.

n poštuju prava svih žrtava na efikasan

pravni lek, uključujući pristup pravdi i pravo

na reparaciju, uključujući restituciju,

rehabilitaciju, obeštećenje, zadovoljenje i

garanciju o neponavljanju.

n obezbede adekvatan alternativan smeštaj

za sve one koji su prinudno iseljeni iz naselja

ispod mosta Gazela i obeštećenje za gubitak

imovine i stvari oštećenih u procesu.

n donesu zakon o iseljavanju, obezbede

mere zaštite i pravni lek u skladu sa

međunarodnim standardima.

EBRD i EIB, i njihove države članice treba da:

n osiguraju da oni ne podržavaju projekte

koji uključuju prinudna iseljavanja ili one koji

krše pravo na adekvatan stambeni prostor.

n osiguraju da ljudi koji su prinudno iseljeni

dobiju adekvatan alternativni smeštaj i

efikasan pravni lek.

n osiguraju da se dodatna sredstva ne

isplaćuju dok se ne preduzmu ove korektivne

mere i zaštitne mere postave na svoje mesto

kako bi osigurale da nema daljnjih prinudnih

iseljavanja.


16

Documents

Layout copy 1 - Amnesty International · g e:B ul dož r n išt av k ć sj p m o staG z el uB gr d ,31. v 2 09 ... ig ar,uBeo d 3 .p l 2 09 indeks: eur 70/003/2010 Amnesti internešenel,