Landscaping of the industrial complexes, for the purpose of improving the city environment

OZELENJAVANJE PRIVREDNIH OBJEKATA I ŽIVOTNA SREDINA

GREENING OF BUSINESS-RELATED FACILITIES AND THE ENVIRONMENT

Dr Vesna Anastasijević, vanr. prof., Šumarski fakultet u BeograduDr Nebojša Anastasijević, red. prof. u penziji, Šumarski fakultet u Beogradu Mast. inž. Katarina Ožegović Zoranović, Šumarski fakultet u Beogradu

Jun, 2015. godine

ПРЕДМЕТ, ЗАДАЦИ И МЕТОД ИСТРАЖИВАЊА

• Они општи фактори који леже у области урбанистичких, еколошких и биолошких знања неопходних за успешну реализацију индустријског зеленила у градској средини, могу се окарактерисати као општи предмет овог истраживања који остварује следеће услове:

Поседује потребну важност за пејзажно-архитектонску професију,

Има изражену практичну вредност, с обзиром на могућу примену резултата у струци,

Представља новитет у домену истраживања, Представља област интересовања многих стручњака из сродних

дисциплина.

• Разматрајући концепт подизања и неговања зелених површина у подручју око privrednih објеката, у овом раду пошло се од три основне претпоставке које су биле пресудне при опредељивању за овакву врсту истраживачког рада:

Директно негативно деловање специфичних локалитета попут индустријских на животно окружење,

Чињеница да многи индустријски системи изричито представљају зоне високог степена неповољности за боравак и рад људи,

Значајна благотворна улога коју зелене површине имају у поправљању квалитета појединих еколошких чинилаца у непосредној близини индустријских постројења, па и у широј околини.


Kroz ovaj rad koji izlaže pregled osnovnih elemenata razvoja svesti o obavezi da se radno i proizvodno okruženje pretvori u zonu ekološki prihvatljivog kvaliteta, prikazani su:• Osnovni postulati ozelenjavanja fabričkih krugova, industrijskih

kompleksa, rudarskih područja, saobraćajne infrastrukture i drugih radnih objekata,

• Metodi utvrđivanja potrebnih činjenica koje diktiraju odluku o vrsti i obliku ozelenjavanja,

• Modeli efikasnih zelenih površina i njihova struktura koja odgovara pojedinačnim vrstama proizvodnje,

• Principi izbora ukrasnih biljnih vrsta koje funkcionalno najefikasnije mogu da doprinesu popravljanju uslova sredine radnog okruženja.


• Са развитком друштва и еволуцијом сазнања о све значајнијој улози животног окружења и природе као лимитирајућих фактора у планирању индустријске делатности, током 18. и 19. века многобројна имена из домена урбаног стваралаштва, осећајући недостатке дотадашње изградње индустрије у граду, указивала су на проблеме својим конкретним предлозима који су у незнатном броју случајева били реализовани, али тада као још увек сасвим усамљене појаве.

УРЕЂИВАЊЕ ИНДУСТРИЈСКИХ КОМПЛЕКСА У ПРВИМ ФАЗАМА РАЗВОЈА

Od vremena prve „gradske“ fabrike u Evropi, koja je podignuta u Kromfordu 1783., sve do početka Dvadesetog veka, industrijski objekti u gradovima bili su izvorište ekonomskog blagostanja, ali i veliki ekološki problem, koji je možda najbolje opisao francuski putopisac Tokvil, posle obilaska Mančestera 1835. godine, definišući njegov industrijski napredak: „U ovom prljavom kanalu teče čisto zlato. To je mesto gde se čovečanstvo uspelo najviše i srozalo se najniže, gde civilizacija stvara čuda i gde civilizovani čovek postaje divljak.“

ПОЈАВА САВРЕМЕНИХ ИДЕЈА У ОБЛАСТИ УРЕЂИВАЊА ИНДУСТРИЈСКИХ КОМПЛЕКСА

Potreba da se zagađenje suzbija ozbiljno je shvaćena najpre u SAD, što u određenom smislu i jeste pravedno, pošto se u toj zemlji raubovanju prirode pristupalo nemilosrdno, polazeći od stava da je na raspolaganju ogroman prostor, i za populaciju i za neograničeni razvoj industrije. U Beloj kući održana je 1908. godine Prva konferencija o očuvanju prirodnih resursa, na kojoj su usaglašena:• Prva pravila o zaštiti zemljišta u blizini industrijskih pogona, • O kontroli emisije štetnih gasova, • O uticaju industrijske delatnosti na opšte zdravlje stanovništva,• i predlozi o pošumljavanju i rekultivaciji otvorenog zemljišta u

industrijskoj zoni.Ubrzo zatim, 1910. godine Nemac Peter Berens projektovao je veliki fabrički kompleks Turbinenfabrik u okviru AEG kompanije u Berlinu, čime je industrijsko postrojenje uzdignuto na nivo reprezentativne arhitektonske tvorevine, okružene zelenim kompleksom značajnih estetskih i sanitarnih vrednosti, zbog čega ga mnogi nazivaju tvorcem industrijskog identiteta.

• Hauardov koncept vrtnog grada u kom bi bile objedinjene civilizacija i priroda, poslužio je kao inspiracija ostalim državama sveta u kojima su Иновативне појаве наговештавале прекретницу у изградњи и обликовању фабричких комплекса која је у пуном замаху наступила током 20. века, када су се несигурно истицали савременији подухвати који су везивали индустријску производњу за радно окружење и човекову животну средину.


Usledile su godine u kojima je s vremena na vreme nastajalo arhitektonsko delo vezano za industriju, u kojem je dominirajući značaj imalo zaštitno zelenilo, najčešće podignuto po obodu kompleksa, potvrđujući tako stav da zelenim zasadima mogu da se ozbiljno poprave uslovi sredine koje generiše industrijska aktivnost.


Među značajnim objektima ovakve prirode nastalih početkom prošlog stoleća, izdvajaju se sledeći:fabrika celuloze u finskom gradu Sunila (1936), sa moćnim zaštitnim zelenilom oko pogona, potpuno prilagođena prirodnom šumskom ambijentu, kompleks tehničkog centra Dženeral motorsa u Mičigenu (pedesetih godina Dvadesetog veka), sa preko 300 hektara zelenih površina, obogaćenih velikim vodenim ogledalima, fontanama i ukrasnim biljkama, poznat u javnosti kao „Industrijski Versaj“,rekonstruisana francuska tekstilna fabrika Klod i Dival, sa monumentalnim krovnim vrtom, naširoko poznatim u svetu (1951), metaforički nazvana „Zelenom fabrikom”,farmaceutski kompleks Endo lab u predgrađu Njujorka (1962), nalik srednjevekovnim tvrđavama sa izvanredno privlačnom „kamenom baštom“ za odmor radnika, ozelenjeni kompleks „Eko“ rafinerije nafte (šezdesetih godina prošlog veka) u Milford Hevenu u Britaniji, sa zaštitnim tamponom zelenila dužine blizu 1 km oko samog pogona, ozelenjeno okruženje nuklearne elektrane sagrađene u okviru nacionalnog parka Snoudonija u Velsu (završen 1968.), u kojem su široko korišćene autohtone vrste drveća iz okoline, ozelenjen industrijski kompleks fabrike papira u Basinstouku u Engleskoj, sa stepenastim krovovima prepunim vrhunskih dekorativnih individua ukrasnih biljaka, poznatih kao „Viseći vrtovi Basinstouka“ i sl.

• Модерна ера у домену пејзажно-архитекстонске делатности у области уређења индустријских простора, кроз иновативна истраживања, ослањајући се на савремене тековине цивилизације и напредна достигнућа, kao deo borbe za uspostavljanje održivog razvoja širom planete, доноси нова остварења која углавном одговарају потребама животних и радних тежњи у индустријским срединама, a među brojnim primerima posebno su interesantni sledeći industrijski kompleksi:

НОВИ КОНЦЕПТ УРЕЂИВАЊА ИНДУСТРИЈСКИХ КОМПЛЕКСА

revitalizovana fabrika Ford na obali reke Ruž, u Mičigenu, sa najvećim krovnim zelenilom na svetu (1999), revitalizovani nemački Centar za umetnost i medijske tehnologije u Karlsrueu (na prelazu 20. u 21. vek), gde je parking premešten pod zemlju, a površina prekrivena travom i cvećem, zatravljena i ukrasno ozelenjena i rekultivisan teren češke fabrike Heksion u Sokolovu (2006), intenzivno zagađivan prostor tokom čitavog Dvadesetog veka, ukrasno ozelenjena fabrika tetrapaka u Lobiji u Rusiji (2007), kao i nedavno podignuti (prva decenija 21. stoleća) modernizovani ogromni fabrički kompleksi, ozelenjeni prema stručnim savremenim konceptima na funkcionalan i veoma efikasan način, u Šri Lanki, Holandiji, Engleskoj, SAD i drugde u svetu.

ЗНАЧАЈ И ФУНКЦИЈЕ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА У ИНДУСТРИЈСКИМ КОМПЛЕКСИМА

Санитарне функције зеленила у индустријском комплексу, Инжењерско-техничке функције зеленила у индустријском

комплексу, Архитектонско-урбанистичке функције зеленила у индустријском

комплексу, Естетске функције зеленила у индустријском комплексу, Психолошке функције зеленила у индустријском комплексу,

• Функције које зелене површине испуњавају у фабричким комплексима могу да се групишу на начин који узима у обзир све главне функције зелених површина у подручјима око објеката индустријског карактера, а чине их:

САНИТАРНЕ ФУНКЦИЈЕ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА ИНДУСТРИЈСКИХ КОМПЛЕКСА

-ТОПЛОТНИ РЕЖИМ-

• Značaj sanitanih funkcija industrijskog zelenila ogleda se u pozitivnom uticaju na četiri osnovna oblika degaradacije sredine u industrijskom okruženju:

• na izmeni režima vlažnosti vazduha, • na emanaciji štetnih gasova, para i mirisa, • na širenju čestičnog zagađenja i prašine,• Na ublažavanje prekomerne buke,• Na temperaturni režim okruženja.


-ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА-

• Ukrasne biljke neposrednog okruženja deluju pozitivno na industrijske oblike degradacije uvećavajući sadržaj vlage u vazduhu na sledeći način:

• transpiracijom, • apsorpscijom štetnih gasova kroz proces izmene gasova ili • taložnjem čestica zagađivača i prašine na asimilacionim organima, • ublažavanjem, odnosno upijanjem zvučnih talasa, uzročnika buke.

Grupa drveća raspoređenog oko industrijskog pogona može:• uvećati vlažnost vazduha za 4-6%, • ublažiti snagu vetra (a sa njom i koncentraciju čvrstih i gasovitih

zagađivača i mirisa) za 20-40%, a • redukovati buku čiji je izvor unutar pogona za 4-7 dB.


-ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА-

Pored ovih najvažnijih, sanitarne funkcije industrijskog zelenila ogledaju se još i u regulaciji temperaturnog režima okruženja, koje je nekad veoma značajno, dostižući i više od 10% snižavanja temperature vazduha, što leti ima dragoceni povoljan uticaj na sledeće:

• karakter predaha zaposlenih,• u optimizaciji jonizovanja vazduha (kiseonika), koje biljni organizmi

stimulišu povećanim generisanjem lakih, negativnih jona ovog neophodnog gasa,

• emitovanju fitoncida koji efikasno redukuju koncentraciju mnobrojnih vrsta štetnih bakterija u vazduhu.

• Na teritoriji industrijskog kompleksa u podnevnim časovima od visoke temperature okolinu najbolje štite vrste lišćarskog drveća sa gustim krošnjama.


-КРЕТАЊЕ ВАЗДУХА-


-СНИЖАВАЊЕ НИВОА БУКЕ-

ИНЖЕЊЕРСКО-ТЕХНИЧКЕ ФУНКЦИЈЕ ИНДУСТРИЈСКОГ ЗЕЛЕНИЛА

-ПРОТИВПОЖАРНА УЛОГА-

• Значај индустријског зеленила у инжењерско-техничком смислу се првенствено огледа у:

Успоравању ширења ватре у случају пожара u kompleksima sa zapaljivom industrijom,

Пречишћавању отпадних индустријских вода, Regulisanju preteranog sjaja i bleštanja koje intenzivira sam karakter

industrijskih građevinskih objekata, Контролисању саобраћаја унутар комплекса.

ИНЖЕЊЕРСКО-ТЕХНИЧКЕ ФУНКЦИЈЕ ИНДУСТРИЈСКОГ ЗЕЛЕНИЛА

-КОНТРОЛА ОСВЕТЉЕНОСТИ-

АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКЕ ФУНКЦИЈЕ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА ИНДУСТРИЈСКИХ

КОМПЛЕКСА• Дрвенасте и жбунасте врсте захваљујући разноврсности, текстури,

величини, боји, могу да буду ефикасно коришћене у повезивању разнородних индустријских објеката у једном комплексу, као и у формирању зона које би могле обезбедити скровите просторе за задовољење потреба запослених радника током пауза.

Повезивање индустријског зеленила у систем зелених површина града,

Усклађивање постојећих архитектонских линија gradjevinskog objekta sa zelenilom u okolini,,

Наглашавање главних оса композиције фабричког круга, Изоловање непривлачних садржаја од очију посетилаца, Формирање визуелне позадине, итд.

• Зеленило остварује значајну улогу у формирању архитектонско-композиционе слике и просторног уобличавања фабричког круга решавајући притом следеће композиционе задатке:

ЕСТЕТСКЕ ФУНКЦИЈЕ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА ИНДУСТРИЈСКИХ КОМПЛЕКСА

Drveće, žbunje, cveće, povijuše, trave i kombinacije ovih grupa ukrasnih biljaka poseduju integralnu lepotu koja kod svakog čoveka izaziva osećanje uživanja. Ono može biti uvećano, odgovarajućim i dobro smišljenim korišćenjem delova biljaka koji imaju izraziti dekorativni efekat, pri čemu se ističu • cvetovi različitih boja i oblika, • raznovrsnost lišća i kore, • mreža grana i grančica, • smenjivanje mase i oblika ili • specifični pokreti organa izazvani vetrom i sl.

• Уређено и зеленилом освежено фабричко двориште, као и естетски обрађени прилази са украсним растињем и цвећем, делују стимулативно на радни елан запослених, успостављајући бољи поредак и вишу радну дисциплину на простору industrijskog kompleksa.

ПСИХОЛОШКЕ ФУНКЦИЈЕ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА ИНДУСТРИЈСКИХ КОМПЛЕКСА

• Окрепљујући утицај зеленила на човека се манифестује у психо-хигијенском погледу на његово душевно стање, емоције и расположење делујући двојако:

• Седативно, јер, ублажавајући степен буке индустријских погона, бљештаву светлост, загађеност ваздуха, непријатне мирисе, јак ветар, високу температуру који утичу раздражујуће на нервни систем, зеленило делује лагодно и умирујуће на психу запослених,

• Читав низ појава које радници могу осетити боравећи у озелењеном индустријском простору, попут присуства мирисних материја, тихог треперења и зелене боје лишћа, цвркута птица и жубора воде, а изнад свега лепота вегетацијских форми и облика, делују преко чулних органа тонизирајуће на централни нервни систем чијим посредством се повећава и регулише активност и способност организма.

PROJEKTOVANJE I IZBOR BILJNIH VRSTA

• Pažljivo utvrđeni fizički, geografski i biološki elementi, kao i određeni detalji lokaliteta na kom se nalazi industrijski pogon, predstavljaju pouzdan temelj funkcionalne arhitektonsko-oblikovne forme projekta i mogu se razvrstati na:

• Spoljašnje činioce-Urbanistički faktori (lokacija privrednog objekta, saobraćajna povezanost sa gradom, veza i jedinstvo terena i gradskog tkiva)-Prirodni faktori (klimatski uslovi, reljef, karakteristike tla, prisustvo voda i postojeća vegetacija),Unutrašnje činioce-Mikroklimatski faktori (meteorološke procene vremenskih uslova tokom godine, aeracija industrijskog prostora i insolacija industrijsko-privrednog kompleksa), -arhitektonsko-prostorni (funkcionalno zoniranje kompleksa, lokacija proizvodnih pogona i ostalih objekata, uređenost prostora, povezanost teretnih i pešačkih komunikacija i organizacija prostora za odmor radnika),-proizvodno-tehnološki uslovi (izvori zagađenja vazduha, vode i zemljišta, zapaljive i eksplozivne opasnosti, uslovi rada i podzemne komunikacije).

ОЗЕЛЕЊАВАЊЕ ИНДУСТРИЈСКИХ КОМПЛЕКСА

-СПОЉНО ЗЕЛЕНИЛО-Stepen efikasnosti, odnosno stepen funkcionalnosti zelene površine zavisi i od dva složena činioca koja se prethodno moraju utvrditi: • Od karaktera privredne aktivnosti,• Od potencijala spontanog zelenila koje uspeva u okolini. Prilikom utvrđivanja aktivnosti koja se odvija u privrednom objektu i procene stepena njenog negativnog uticaja na okolinu postoje izvesne norme koje omogućavaju definisanje karaktera zelenih površina u skladu s okolnostima koje postoje u svakom pojedinačnom slučaju, a koje se iskazuju sledećim metodima:• površinom zelenila po zaposlenom radniku (u m2), • kroz širinu zaštitnog pojasa drveća i žbunja (u m), • odnosom zastrte (popločane ili izgrađene površine) i slobodnog prostora

(uglavnom prekrivenog biljkama)• propisivanjem gustine zasada unutar pojasa (broj biljnih individua po

jedinici površine).

Nažalost većina normi koje imaju za cilj zaštitu životne sredine od uticaja industrije su formalnog karaktera čak i u najrazvijenijim zemljama.


-СПОЉНО ЗЕЛЕНИЛО-

U našoj zemlji ne postoje ni ovakve norme za sada jer njihovo uspostavljanje zavisi od nekoliko vrlo konkretnih uslova koji u našoj privredi još nisu ispunjeni, a ogledaju se u sledećem:• vrlo loš izbor lokacije za pojedine fabričke kapacitete što je posledica

nasleđivanja starih fabrika čija je lokacija odabrana u drugačijim uslovima,

• u širenju gradova i naselja na stihijski način,• U specifičnim problemima koje je ostavila tranzicija, • u našoj poslovičnoj neodgovornosti i nedostatku obaveze da se zakoni

i propisi sprovode na adekvatan način.



Izbor vrsta biljaka u industrijskim kompleksima je zasnovan na preciznom poznavanju konkretnih uslova sredine, jer u najtežim uslovima mogu da opstanu i efikasno obavljaju životne funkcije samo specifične biljne vrste, raspoređene na poseban način:

• uvek se bolje održavaju veće grupacije biljaka nego pojedinačna stabla• Najbolje je da se u okolini dimnjaka posade zeljaste biljke, trave i sezonsko

cveće, jer biljke iz ove prve grupe bolje podnose zagađenost vazduha i zemljišta u odnosu na drveće i žbunje

• Kao osnovni drvenasti sadni materijal ispravno je koristiti samoniklo drveće i žbunje iz neposredne okoline, koje ima određene „stečene“ osobine prema teškim uslovima

• Raspored i kompozicija zelenila treba da sugeriše postavljanje pojedinih grupa naspram izvora zagađenja kako bi one „primile“ na sebe prve i najjače nalete oblaka zagađivača



• Pažljivo treba urediti zone za ishranu i dnevni odmor radnika, koje uvek treba locirati u oblasti najmanjeg zagađenja, na odvetrenoj strani, tako da između izloženih ljudi i izvora zagađenja uvek bude što deblji izolujući sloj zelenila, i to bolje blizu glavnog dimnjaka, zato što otpadni sadržaj iz njega po pravilu „preskače“ neposrednu okolinu

• U vizuelnom smislu je veoma važno da se ružni objekti „sakriju“ od pogleda, što se postiže sadnjom gustih visokih grupa drveća i žbunja naspram takvih detalja

• U cilju oplemenjivanja dnevnog predaha zaposlenih ne treba izostaviti ni estetski doživljaj privrednog okruženja zbog čega postavljanje dekorativnih grupa drveća, žbunja, cveća, uz postojanje širokih travnih površina i što intenzivnije korišćenje vode u obliku fontana, jezera, kaskada treba shvatiti kao uobičajene profesionalne aktivnosti



Negovanje zelenih površina oko velikih izvora zagađenja koje neretko podrazumeva izvođenje radikalnih mera, obuhvata sledeće značajne elemente:• neprestano kontrolisanje stanja zelenila, • brze i energične mere reagovanja na opadanje životne sposobnosti

biljaka, • drastično orezivanje• permanentnu zamenu. Preduslov da se to izvodi čine dva elementa: • znanje i stručnost inženjerskih timova,• postojanje rezervnih izvora kvalitetnog sadnog materijala.

Oba ta elementa može obezbediti samo stručna ekipa inženjera, ne samo u oblasti intervenisanja na terenu, nego i u planiranju, organizaciji i održavanju odgovarajućih rasadnika, u kojima će uvek biti na raspolaganju odgovarajući asortiman, i u kvalitativnom (prave biljne vrste) i u kvantitativnom (dovoljan broj individua) smislu.



• Izgradnja funkcionalne zelene površine oko privrednih pogona, a posebno oko industrijskih kompleksa predstavlja pokušaj da se, i u okolnostima koje veoma ugrožavaju životnu sredinu obezbedi bar minimum komfora zaposlenih i prijatnije uslovi za njihov rad, a iznad svega i zaštita kvaliteta života okoline. Funkcionalnost takve zelene površine prevashodno zavisi od:

• raspoloživog prostora, • efikasnog rasporeda biljnih grupa u skladu s okolnostima sredine, • tačnog izbora sadnog materijala. Formirana zelena površina tako svojevrsne namene zahteva intenzivan i radikalno sprovođen program negovanja, koji podrazumeva sposobnost da se fiziološki i estetski propali delovi biljaka ili čitave individue brzo i efikasno uklone ili zamene novim sadnicama visokog kvaliteta. Primena normi koje se u svetu sve češće unapređuju takođe je preduslov funkcionalnosti industrijskog zelenila, koje se prema brojnim istraživanjima može oceniti kao vrlo efikasan i relativno jevtin način da se okolina objekata – od kojih u ekonomskom smislu u mnogome zavisi blagostanje lokalne zajednice i društva u celini – usaglasi sa principima koje danas izraženo promoviše ekologija, a koje sadržinski objedinjava pojam održivi razvoj.

ЗАКЉУЧНО РАЗМАТРАЊЕ

• Анализа предочена у овој студији може допринети новим сазнањима из области проучавања, резултати истраживања могу имати и практичну примену у едукацији, а утврђене и документоване чињенице могу представљати подстицај за будућа истраживања у области озелењавања и уређивања конкретних privrednih, pre svega индустријских комплекса.

• Само уколико су у овом контексту инжењерske ekipe добро обавештенe може се очекивати да ће бити способнe да препознају потенцијалне ризике утицаја одређеног индустријског постројења на околину у складу са карактером производног процеса и просторном структуром града, и уједно да ће остварити највећу улогу у развоју будућих пројеката озелењавања индустријских зона, као и у дефинисању норми и критеријума уређења истих.

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

Documents

Landscaping of the industrial complexes, for the purpose of improving the city environment