Labour Market Serbia Srb

8/7/2019 Labour Market Serbia Srb

1/52

Employed

Empowered

CDR S E ECenter for Democracy andReconciliation in Southeast Europe

Pregled trita rada u Srbiji

www.employed-empowered.net

Mihail Arandarenko

Aleksandra Nojkovi

Oktobar 2007.


2/52

Center for Democracy and

Reconciliation in Southeast Europe9 Krispou St.

54634 ThessalonikiGreece

Phone: + 30 2310 960-820/1

Fax: + 30 2310 960-822

www.cdsee.org

Fondacija Evropske unije u okviru programa

Aeneas.

Ovaj dokument je sainjen uz nansijsku pomo

Evropske Unije. Za sadrinu ovog dokumentaodgovoran je iskljuivo CDRSEE i ni pod kakvim

okolnostima se ne moe smatrati da odraava

stav Evropske Unije.

Center for Democracy and

Reconciliation in Southeast Europe9 Krispou St.

54634 ThessalonikiGreece

Phone: + 30 2310 960-820/1

Fax: + 30 2310 960-822

www.cdsee.org

Funded by the EU under the Aeneas

Programme.

This document has been produced with the

nancial assistance o the European Union. The contents o this document are the sole

responsibility o the CDRSEE and can under no

circumstances be regarded as refecting the

position o the European Union.


3/52

Uvod .................................................................................................................... 1

1. Makroekonomski uslovi za privredni razvoj u Srbiji ............................... 2

1.1. Makroekonomsko okruenje, pregled osnovnih makroekonomskih indikatora iostvarenih rezultata u proteklih pet godina ...................................................................... 2

2. Pregled stanja na tritu rada ...................................................................... 8

2.1. Kretanje osnovnih indikatora trita rada ........................................................................ 82.2. Strukturne karakteristike radne snage ............................................................................ 10

2.3. Radno zakonodavstvo i institucije na tritu rada u Srbiji ............................................. 142.4. Poloaj posebno osetljivih grupa na tritu rada ........................................................... 202.5. Obrazovanje i doivotno obrazovanje u Srbiji problemi i perspektive ...................... 262.6. Istraivanje i razvoj ....................................................................................................... 272.7. Regionalni pristup u analizi trita rada ........................................................................ 28

3. Projekcija osnovnih trendova na tritu rada do 2012. godine .............. 32

4. Prioriteti definisani Nacionalnom strategijom zapoljavanja i drugimstratekim dokumentima i preporuke za politiku zapoljavanja ............... 40

4.1. Nacionalna strategija zapoljavanja .............................................................................. 404.2. Preporuke za politiku zapoljavanja i aktivne programe trita rada ............................ 42

5. Zakljuak ..................................................................................................... 44

Reference ......................................................................................................... 47


4/52

1

Uvod

Ovaj pregled ima za cilj da prui sumarnu sliku i ocenu stanja i razvojnih perspektiva privredei posebno trita rada u Srbiji, kao konteksta u kome izbeglo i raseljeno stanovnitvoostvaruje svoju ekonomsku i socijalnu reintegraciju.

Naa je polazna pretpostavka da u kontekstu odmakle privredne tranzicije postoji jaka, ali ne ideterministika zavisnost izmeu optih ekonomskih perspektiva i socijalno-ekonomskih

perspektiva izbeglog i raseljenog stanovnitva. Dosadanje meunarodno i lokalno iskustvotranzicije pokazuje da ona dovodi do pojaanog drutvenog raslojavanja, tj. do pojave,,dobitnika i ,,gubitnika u promenama. Posebno osetljive grupe, meu koje spadaju iizbegla i raseljena lica, izloene su i poveanom riziku da kako kao drutvena grupa, tako ikao pojedinci ostanu ili postanu gubitnici tokom tranzicije.

Otuda i naelno povoljna slika trenutnog stanja i perspektiva privrede Srbije, kakva e bitipredstavljena kroz ovaj tekst, ne moe i ne treba da bude shvaena kao bezrezervno

optimistika ocena poloaja i socioekonomskih perspektiva izbeglike populacije. Ovo jevano naglasiti i zbog toga to, za razliku od optih povoljnih razvojnih perspektiva, opte

perspektive na tritu rada ostaju prilino nepovoljne, sa dobrim izgledima da nezaposlenost inedovoljna uposlenost stanovnitva ostanu najvei problemi Srbije i u momentu ulaska Srbijeu Evropsku uniju, verovatno negde sredinom sledee decenije. U tom okviru treba imati uvidu da je sadanji poloaj na tritu rada izbeglog i raseljenog stanovnitva u radnom dobuznaajno loiji od poloaja opte odrasle populacije. Ipak, kao to emo sumirati u zakljuku,

postoje dobre mogunosti da se taj poloaj unapredi u godinama koje dolaze.

Ostatak ovog teksta organizovan je na sledei nain. U prvom delu predstavljamo optumakroekonomsku situaciju u Srbiji, posebno njen razvoj i glavna postignua od promenereima u oktobru 2000. godine, trenutne izazove i neravnotee i prognozu buduih kretanja. Udrugom, centralnom delu detaljno opisujemo stanje na tritu rada, kako u optim naznakama,tako i po odgovarajuim strukturnim karakteristikama. U treem delu daju se detaljne

projekcije buduih kretanja na tritu rada. U etvrtom delu predstavljaju se nacionalnistrateki prioriteti Srbije u domenu razvoja i zapoljavanja. Peti, zakljuni deo nastoji da,koristei trenutno raspoloive informacije o demografskim karakteristikama i prostornomrasporedu izbeglog i raseljenog stanovnitva, prui naznake o socioekonomskim

perspektivama tog stanovnitva u odsustvu fokusirane akcije usmerene ka unapreenjunjegovog poloaja.


5/52

2

1. Makroekonomski uslovi za privredni razvoj u Srbiji

1.1. Makroekonomsko okruenje, pregled osnovnih makroekonomskih indikatora iostvarenih rezultata u proteklih pet godina

Analiza stanja privrede Srbije ima za cilj da prui pregled najznaajnijih makroekonomskih iprivrednih faktora razvoja u proteklih est godina, koji predstavljaju relevantan okvir zasagledavanje stanja na tritu rada.

Poznato je da je u poreenju sa drugim zemljama u tranziciji, imajui u vidu situacijudevedesetih godina prolog veka, Srbija mnogo kasnije poela reforme. U periodu od 2001.godine do danas stvorene su pravne i institucionalne osnove za ubrzanje strukturnih reformi urealnom, finansijskom i javnom sektoru. Period proteklih est godina karakterieuspostavljanje makroekonomske stabilnosti i odrivog i stabilnog privrednog razvoja,restrukturiranje velikih sistema, privatizacija preduzea i poetak pridruivanja EU, koji

ukljuuje brojna zakonska prilagoavanja u svim oblastima privrede i drutva.

Osnovni ciljevi ekonomske politike bili su odravanje makroekonomske stabilnosti, uzistovremeno ostvarivanje visoke stope privrednog rasta. Dinamian rast proizvodneaktivnosti u periodu posle 2000. godine odvijao se paralelno sa ubrzanim procesimaekonomske tranzicije i reforme privrednog sistema, trita rada i socijalnog sektora. Kursdinara je odravan na stabilnom nivou uz kontinuirani rast deviznih rezervi, izvrena jederegulacija i liberalizacija cena i spoljnotrgovinskog poslovanja, regulisani su odnosi sameunarodnim finansijskim institucijama. Ostvaren je znaajan napredak u sprovoenjustrukturnih reformi, posebno u oblasti privatizacije preduzea i konsolidacije i privatizacije

bankarskog sektora. Doneto je preko 350 sistemskih zakona kojima se podravaju strukturnereforme.1

Meutim, vano je naglasiti da su prisutna i brojna ogranienja privrednom razvoju:relativno nizak nivo ukupne privredne aktivnosti (prema proceni EBRD-a realni nivo BDP-a u2006. godini iznosi oko dve treine od nivoa iz 1990. godine), nizak nivo investicioneaktivnosti, problemi spoljnog i unutranjeg duga, visok spoljnotrgovinski deficit, nizak nivokonkurentnosti privrede. Posebno treba izdvojiti socioekonomska ogranienja postignutograsta i razvoja visoku stopu nezaposlenosti i stabilnu stopu siromatva (na nivou od oko10% ukupnog stanovnitva) uprkos relativno visokom optem privrednom rastu, to govori oubrzanom rastu drutvenih nejednakosti.

Privredu Srbije u periodu od 2001. do 2006. godine karakterie visok realni rast brutodomaeg proizvoda, po prosenoj stopi od 5,4% u poslednjih pet godina, s tim da je u 2004.godini ostvarena najvia stopa rasta BDP-a od 8,4%.

1 Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije, 20062012.


6/52

3

Tabela 1.1. Privredni rast, 20022006.

Privredni rast 2002 2003 2004 2005 2006BDP, realan rast (%) 4.2 2.5 8.4 6.2 5.7

BDP po stanovniku (u mlrd. USD) 1933 2569 2938 3273 3518

BDP po stanovniku (prema PPP, u USD)1)

4717 5812 7200 8320 9074 Izvor: RZS1) Institut za meunarodne ekonomske studije iz Bea: WIIW

Vano je napomenuti da, iako kretanje BDP-a u Srbiji pokazuje suprotno, privredni rast Srbijese zapravo ubrzava u 2006. godini. Naime, kada se iskljui efekat prikupljenog poreza nadodatu vrednost, privreda Srbije je u 2006. rasla oko 6,5% prema 5,5% u 2005. godini.Alternativna mera privredne aktivnosti: nepoljoprivredni BDP, takoe ukazuje na to da je rast

privrede neto vei u 2006 (6,8%) nego prethodne godine (6,3%). Ova tendencija rastaproizvodnje nastavila se i u prvom kvartalu 2007. godine, kada je zabeleen rast BDP-a odak 9%, odnosno 10% kada se iskljui poljoprivreda (,,Kvartalni monitor", 4/2006, 1/2007).

Taj rast se preteno ostvaruje na osnovu rasta produktivnosti, usled restrukturiranjaneefikasnog dela privrede, ali je jo uvek nedovoljan da generie rast zaposlenosti u netoiznosu.

Upotrebu bruto domaeg proizvoda karakterie visoko uee line potronje, nisko ueeinvesticija i visok spoljnotrgovinski deficit i deficit tekueg rauna. Uee bruto investicija uosnovnim sredstvima u Srbiji je na niskom nivou i sa prosekom od oko 15% u poslednjih petgodina, i daleko je ispod proseka za tranzicione zemlje. Poveanje investicija u privrednuinfrastrukturu i nove tehnologije i opremu, osnovna su pretpostavka za postizanje viih stoparasta BDP-a, poveanje konkurentnosti i rast izvoza. Za prevazilaenje tehnolokogzaostajanja i ostvarivanje privrednog razvoja neophodne su investicije u iznosu od oko 25%

od BDP-a.

U periodu od 2001. do 2006. godine strane direktne investicije su iznosile ukupno 8.903miliona USD. Pregled priliva SDI u poslednjih pet godina dat je u Tabeli 1.2.

Tabela 1.2. Ukupne strane direktne investicije, 20022006.

Strane direktne investicije

2002 2003 2004 2005 2006neto (u mil. USD) 475 1360 966 1550 4387 Izvor: NBS

Dosadanji period karakterie nedovoljan obim stranih direktnih investicija i posebnonedovoljnogreenfieldinvesticija, tj. ulaganje stranaca u stvaranje potpuno novih preduzeaumesto u kupovinu postojeih. Naime, najvei deo dosadanjeg priliva SDI odnosi se na tzv.brownfieldinvesticije, odnosno kupovine domaih dravnih i drutvenih preduzea i banakakroz procese tenderske i aukcijske privatizacije. Ipak, iz Tabele 1.2. uoljiv je trend znaajnogubrzanja priliva SDI, pri emu je ve sada izvesno da se nivo ostvaren u 2006. nee moiodrati u 2007. i 2008. godini.

U proteklih pet godina ostvarena je relativna cenovna stabilnost, emu je doprinela stabilnostdeviznog kursa i kontinuirani rast deviznih rezervi. Inflacija, merena cenama na malo,

smanjena je u 2006. godini na 6,6 %. Bazna inflacija, koja se formira na tritu i koju NBSodnedavno kontrolie kroz reim ,,ciljane inflacije, u 2006. godini je iznosila 5,9%.


7/52

4

Tabela 1.3. Kretanje inflacije i deviznog kursa, 20022006.

Cene i kurs 2002 2003 2004 2005 2006

Cene na malo-ukupno (kraj godine) 14.8 7.8 13.7 17.7 6.6

Bazna inflacija (kraj godine)4.4 6.1 11.0 14.5 5.9

Realni kus dinar/evro (baza dec. 02=100) 104.8 102.4 106.3 105.8 97.4

Nominalni kus dinar/evro (prosek perioda) 60.68 64.97 72.62 82.92 84.19 Izvor: NBS (cene) i FREN (kurs)

Osnovni faktor koji je uticao na relativno visok rast cena do 2005. godine bio je rast cenanafte i bazinih metala na svetskom tritu, a meu unutranjim faktorima rastadministrativno kontrolisanih i monopolskih cena, pojaana realna efektivna tranja istrukturni problemi srpske privrede. Osnovni uzrok inflacije u 2005. godini bio je veliki prilivstranog kapitala, preko zaduivanja i privatizacija (SDI), koji se prelio u rast ponude i velikutranju. Usporavanje rasta inflacije NBS je zapoela krajem 2005. godine, a krajem 2006. itokom prvog kvartala 2007. godine inflacija je snano zaustavljena. Krajem 2006. dolo je do

poveanja plata u javnom sektoru povezanog sa politikim ciklusom, koji e predstavljatidodatni izvor inflacionih pritisaka u 2007. godini. Srednja projekcija NBS za 2007. godinu zaukupnu inflaciju kree oko 6%, a za baznu inflaciju oko 3%, to je i dalje vie od standardarazvijenijih privreda. Prema procena NBS postoji veliki rizik od podbacivanja ciljanogkoridora inflacije (48%), najavljenog za 2007. godinu.

Narodna banka Srbije je de jure sprovodila politiku deviznog kursa u okviru reimarukovoenog plivajueg deviznog kursa. Pri tome se rukovodila, s jedne strane, potrebomostvarivanja svog primarnog cilja, niske i stabilne stope inflacije, a, s druge strane, potrebomza ostvarivanjem srednjorono odrive platnobilansne pozicije zemlje. Dinar je snano realno

aprecirao u 2006. godini, poveavajui svoju vrednost za 12,1%. Nominalno, u prvoj polovinigodine kurs je bio de facto konstantan, dok je u drugoj polovini godine nominalno porastao za9,2%. Ova snana nominalna, i jo vea realna aprecijacija dinara, u drugoj polovini 2006. i u

prvom kvartalu 2007. godine, kako smo ve napomenuli, imala je vanu ulogu u zaustavljanjuinflacije, ali je istovremeno nepovoljno uticala na rast spoljnotrgovinskog deficita. Na tajnain je unutranja neravnotea, merena inflacijom, dobrim delom prebaena na spoljnuneravnoteu, merenu pogoranjem spoljnotrgovinskog deficita.

S obzirom na dobre rezultate ostvarene u pogledu privrednog rasta i uspeh u zaustavljanjuinflacije, glavnu makroekonomsku neravnoteu u periodu posle 2001. godine predstavljaveliki deficit tekueg rauna platnog bilansa. Uee deficita tekueg rauna platnog

bilansa prema podacima NBS u BDP je u 2001. godini iznosilo 2,7%, u 2002 8,7%, u 2003 7,8%. Detaljnija struktura i uzroci deficita u platnom bilansu u poslednje tri godine dati susledeom tabelom.


8/52

5

Tabela 1.4. Kretanje platnog bilansa, 20042006.

Platni bilans 2004 2005 2006Spoljni dug 52.5 62.0 66.9

Javni dug 41.5 44.8 37.7

Privatni dug 11.0 17.2 29.1Neto spoljni dug

1)41.2 43.0 29.4

Izvoz robe 15.2 19.0 20.9

Uvoz robe -42.1 -39.3 -40.9

Bilans robne razmene -26.9 -20.3 -20.1

Bilans tekuih transakcija -11.1 -8.6 -11.7 Izvor: FREN1) Spoljni dug umanjen za devizne rezerve NBS.

Veliki deficit tekueg rauna u proteklom periodu uglavnom je rezultat negativnog salda naraunu robe, koji je prouzrokovan brim rastom uvoza od izvoza robe. Iako je tokom 2006.godine izvoz rastao solidno (oko 30% na godinjem nivou) i nastavio rast u prvom kvartalu2007. godine, re je o rastu sa niskog nivoa, koji je nedovoljan. Dakle, uprkos relativnovelikom rastu izvoza, inae veliki spoljnotrgovinski deficit Srbije u 2006. godini poveao seza dodatnih 15,7%. Deficit tekueg rauna takoe se poveao u 2006. godini i iznosi 11%BDP. Veliki deficit moe biti odriv ak i na srednji rok ako se finansira iz stranih direktnihinvesticija. Kako je ve naglaeno, SDI do 2006. godine nisu bile dovoljne da pokriju deficittekueg rauna, dok je 2006. godine to bio sluaj. I pored toga, ostaje pitanje da li je sa

postojeom strukturom SDI mogue odranje deficita na srednji rok.

Spoljni dug Srbije je uvean u 2006. godini i iznosi 66,9% BDP. Do ovog rasta dolazi zbograsta privatnog duga, i prema kriterijumima Svetske banke sadanji nivo ukupnog spoljnog

duga svrstava Srbiju u grupu srednje zaduenih zemalja (kritina granica za pripadnost grupivisoko zaduenih zemlja jeste spoljni dug u iznosu od 80% BDP).

Stanje procesa tranzicije, odnosno napredak u strukturnim i investicionim reformamauobiajeno se izraava pomoi devet tranzicionih indikatora definisanih od strane Evropske

banke za obnovu i razvoj. Ovi indikatori mere sintetizovanu procenu napretka postignutu uetiri glavna elementa trine ekonomije: preduzea, trite i trgovina, finansijske institucije iinfrastruktura. Tranzicioni EBRD indikatori potvruju da je Srbija uspeno zavrila prvufazu tranzicije, u kojoj je uspostavljena makroekonomska stabilnost i stvorena osnova zadrugu fazu reformi. U narednom periodu ekonomska politika treba da obezbedi privrednirast i poveanje zaposlenosti i standarda stanovnitva.


9/52

6

Tabela 1.5. Vrednosti godinjih EBRD indikatora za Srbiju, 20022006.

EBRD indikatori 2002 2003 2004 2005 2006Liberalizacija cena 4.0 4.0 4.0 4.0 4.0

Sistem kursa i trgovinske razmene 3.0 3.0 3.0 3.3 3.3

Privatizacija malih preduzea 3.0 3.0 3.3 3.3 3.7

Privatizacija velikih preduzea 2.0 2.3 2.3 2.7 2.7

Restrukturiranje preduzea 2.0 2.0 2.0 2.3 2.3

Politika konkurencije 1.0 1.0 1.0 1.0 1.7

Reforma bankrskog sektora 2.3 2.3 2.3 2.7 2.7

Reforma finansijskih trita 1.7 2.0 2.0 2.0 2.0

Infrastrukturne reforme 2.0 2.0 2.0 2.0 2.0

Srednja vrednost godinjih EBRD indikatora 2.3 2.4 2.5 2.6 2.7 Izvor: EBRD

Pregledom pojedinanih EBRD indikatora uoavamo da je najloije ocenjen napredak Srbije udomenu politike konkurencije, a zatim reforma finansijskih trita i infrastrukturne reforme.Ipak, uoavamo da je u 2006. godini i indikator konkurentnosti EBRD-a napredovao uodnosu na prethodni period (sa 1,0 na 1,7). Rezultati Svetskog ekonomskog foruma takoe

potvruju poboljanje konkurentnosti srpske privrede u poslednjih nekoliko godina, ali je onai dalje na prilino niskom nivou. Sa aspekta globalne konkurentnosti, koja predstavlja

pokazatelj svih faktora koji odreuju nacionalni prosperitet privrede, srpska privreda jepoboljala svoju poziciju, sa 96. mesta u svetu u 2004. na 87. mesto u 2006. godini.2

Stanje finansijskih trita u Srbiji procenjeno je kao relativno nepovoljno, pre svega zbognedovoljno razvijenog sektora osiguranja i domaeg trita kapitala. U poslednje dve godinesa donoenjem sistemskih zakona koji se odnose na ovu oblast, dolo je do znaajnih

pozitivnih promena. Takoe, u infrastrukturnim sektorima usvojeni su zakoni u oblasti

telekomunikacija, energetike, eleznice i potanskih usluga i zapoet je proces restrukturiranjajavnih preduzea.

Tritem rada se detaljnije bavimo u nastavku rada, ali na ovom mestu kao njegove osnovnekarakteristike navodimo visoku nezaposlenost, veliku prikrivenu nezaposlenost, nisku stopuzaposlenosti, nisko uee zaposlenih u privatnom sektoru i nedovoljnu mobilnost radnesnage. Slobodno formiranje zarada uticalo je na njihov realni rast u periodu od 2001. godine,tako da su prosene neto zarade poveane sa 90 evra u 2001. godini na 260 evra u 2006.godini. Plate su realno porasle za preko 11% u 2006. godini, a u poslednjih pet godina surealno rasle po prosenoj stopi od 18%, to je svakako znatno iznad ukupne privredneaktivnosti i produktivnosti rada.

Ovde treba imati u vidu da postoje procene (Arandarenko i Stani, 2006; Svetska banka,2006) prema kojima zvanina statistika zapravo delimino precenjuje rast zarada, jer se presvega oslanja na informacije iz velikih preduzea u kojima su plate rasle bre nego u malim inovoosnovanim preduzeima. Takoe, na kumulativno vei rast plata uticalo je i ukidanjeneoporezivih naknada za topli obrok i regres u 2001. godini, kada su ovi izdaci prvi putukljueni u plate. Ipak, ne moe se porei da su tokom posmatranog perioda plate rasle breod produktivnosti, iako u neto manjoj meri nego to to zvanina statistika prikazuje. Rastevroplata zajedno sa aprecijacijom dinara dovodi do smanjenja konkurentnosti privrede, a

pored toga uslovljava i rast uvoza u uslovima ve visokog trgovinskog deficita.

2 Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije 20062012.


10/52

7

Tabela 1.6. Prosene zarade u dinarima, stope rasta zarada i produktivnosti rada

Prosene zarade po zaposlenom 2002 2003 2004 2005 2006Bruto zarade 13,260 16,612 20,555 25,514 31,745

Neto zarade 9,208 11,500 14,108 17,443 21,707

Medugodisnja stopa rasta (%)nominalno 71.3 24.9 22.7 23.6 24.5

realno 46.9 13.6 10.1 6.4 11.4

Produktivnost rada (stopa rasta, %) 6 3.7 7.9 5.3 7.8 Izvor: RZS, FREN

U etvrtom kvartalu 2006. godine zabeleen je veliki skok realnih plata (16%), kada najveirast belee plate u javnom sektoru, kao rezultat ekspanzivne fiskalne politike u predizbornom

periodu, to je dovelo do porasta jedininih trokova rada i smanjenja konkurentnostiprivrede. Tendencija visokog rasta plata nastavlja se i u prvom kvartalu 2007. godine.

Zakljuujui ovaj deo, moe se rei da su, uprkos znaajnim neravnoteama visokomspoljnotrgovinskom deficitu, inflatornim pritiscima, visokoj nezaposlenosti makroekonomski trendovi relativno povoljni i da se i u narednim godinama, pod normalnimunutranjim, regionalnim i spoljnim okolnostima, mogu oekivati relativno visoke stope

privrednog rasta i dalja makroekonomska stabilizacija. Vea nepoznanica su politikaogranienja i rizici po stabilnost zemlje, u koja u prvom redu spadaju pitanja Kosova, saradnjesa Hakim tribunalom i, s tim u vezi, brzina integracije Srbije u Evropsku uniju. Koliko godkljuna po politiku, ali ne manje i po ekonomsku budunost Srbije, ova pitanja izlaze izokvira ovog rada.


11/52

8

2. Pregled stanja na tritu rada

2.1. Kretanje osnovnih indikatora trita rada

Makroekonomska stabilnost i dobar napredak na polju strukturalnih reformi potpomogli su da

se odri pozitivan ekonomski rast (proseno 5% godinje) od 2000. godine, bez pojave tipinei oekivane tranzicione recesije. ak i po najkonzervativnijim predvianjima, ekonomski raste ostati oko 5% najmanje do 2008. godine (MMF, 2006). Znaajan nedavni i oekivani prilivstranih direktnih investicija zajedno sa ambiciozno koncipiranim, kejnzijanski inspirisanim

Nacionalnim investicionim planom (predvia trokove za izgradnju puteva, poljoprivrednuinfrastrukturu i infrastrukturu u turizmu, zdravstvo, obrazovanje, nauku i kulturu u iznosu odvie od 1,6 milijardi evra tokom etiri godine, koji bi se finansirali iz privatizacionih prihoda),koji je nedavno zapoet od strane Vlade, mogao bi da umanji makroekonomsku stabilnost, ali

bi mogao i da podigne prognoze rasta u narednim godinama. Do kraja 2008. godine oekujese da e privatizacija drutvenih preduzea biti u najveoj meri zavrena, dokerestrukturiranje javnih preduzea biti ubrzano.

Meutim, znaajan i skoro neprekinut ekonomski rast nije praen padom nezaposlenosti kojaje tradicionalno visoka u Srbiji. Nezaposlenost ostaje jedan od kljunih dugoronih problemaekonomske politike u Srbiji. tavie, kao posledica ekonomskog restrukturiranja i

privatizacije, stopa nezaposlenosti merena metodologijom Meunarodne organizacije radapraktino je udvostruena izmeu 2001. i 2005. godine, sa 11% na 21,8%. Taj veomanepovoljan trend izgleda da je zaustavljen, ali ne i preokrenut u 2006. godini. Rezultati anketeo radnoj snazi, sprovedene u 2006. godini, pokazuju da je broj nezaposlenih bio oko 692.000,to je za oko 26.000 manje u odnosu na 2005. godinu. Prema istoj metodologiji stopanezaposlenosti u oktobru 2006. godine bila je 21,6%, to predstavlja neznatan pad od 0,2

procentna poena u odnosu na 2005. godinu. Ova stopa je dva i po puta vea u poreenju saprosekom za EU27 od 7,9%. Nijedna lanica EU nema viu stopu nezaposlenosti od Srbije.Samo tri evropske zemlje imaju viu stopu nezaposlenosti, i sve tri su delovi bive Jugoslavije

Biva Jugoslovenska Republika Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Takoe,stopa nezaposlenosti je via i u pokrajini Kosovo, koja je sada pod protektoratom Ujedinjenihnacija.

Tabela 2.1. Stopa nezaposlenosti stanovnitva starog 15 i vie godina

Stopa nezaposlenosti (%) 2001 2002 2003 2004 2005 2006Stopa nezaposlenosti-ukupno 12.2 13.3 14.6 18.5 20.8 20.9

Stopa nezaposlenosti-(15-64 god.) 13.4 14.5 16.0 19.5 21.8 21.6

Izvor: ARS za godine od 2001. do 2006.

Prema podacima Nacionalne slube za zapoljavanje (zasnovanim na statistici o formalnojzaposlenosti koju prikuplja Republiki zavod za statistiku) u Srbiji je u 2006. godini bilozaposleno 2.028.854 lica (godinji prosek, izuzimajui zaposlenost individualnih

poljoprivrednika), to je za 2% manje nego u prethodnoj godini. Zaposleno je svega 27,2 %ukupnog stanovnitva ili 53,5% stanovnitva u radnom dobu.

Ukupna administrativno registrovana nezaposlenost i dalje belei rastui trend. U decembru2006. godine registrovano je 916.257 nezaposlenih lica, od ega je 53,9% ena. Stopa

registrovane nezaposlenosti prema podacima NSZ-a iznosi 28,05%, to je 2,3 procentnapoena vie u odnosu na kraj 2005. godine. Tradicionalno visoke stope formalne


12/52


13/52

10

I pored razliitih interpretacija i ocena pokazatelja stanja na tritu rada, sasvim je jasno dasva tri osnovna indikatora trita rada stopa participacije, stopa zaposlenosti i stopanezaposlenosti pokazuju jasan i neprekinut trend pogoravanja od 2001. godine. Indikatoritrita rada znatno su loiji od proseka EU. Stopa zaposlenosti je znatno ispod ciljaLisabonske strategije iz 2000. godine, koji predvia stopu zaposlenosti od 70%. U Srbiji je

svega polovina stanovnika u radnom uzrastu zaposlena. Slino, stopa nezaposlenosti u Srbijivie je nego dvostruko vea od proseka EU, i vea je od stope nezaposlenosti u bilo kojojlanici EU, ukljuujui Poljsku i Slovaku sa stopama od 18,8%, odnosno 18% u 2005.godini, koje su pri tome u narednoj, 2006. godini znaajno smanjile nezaposlenost, i sadanjestope nezaposlenosti su im malo iznad 10%. Jedino se u poreenju sa drugim dravama imeunarodnim protektoratima Zapadnog Balkana, Srbija nalazi negde u sredini po veiniindikatora trita rada.

2.2. Strukturne karakteristike radne snage

Broj aktivnih lica radnog uzrasta (1564 godine) u odnosu na 2005. godinu smanjen je za 1,6procentna poena, ime je nastavljen trend smanjivanja participacije iz prethodnih godina(Tabela 2.3). Trend rasta uea radnika zaposlenih kod poslodavca (73% od brojazaposlenih) nastavlja se, dok se broj samozaposlenih lica i pomauih lanova domainstvasmanjuje (Tabela 2.4). Interesantno je da dok uee samozaposlenih u ukupnoj zaposlenosti

po administrativnim podacima raste, ono po ARS-u opada. Takoe, interesantno je primetitida se administrativni i ekonomski (anketni) broj zaposlenih bitno ne razlikuje. Uzrok, s jednestrane, moe da bude to to ARS hvata samo jedan deo neformalne zaposlenosti, ali iverovatno precenjivanje broja zaposlenih od strane RZS-a, naroito u kategoriji preduzetnika isamozaposlenih, gde je mogue naii na dupliranje formalnog radnog statusa ili formalno

prijavljivanje lanova porodice preduzetnika zbog drugih beneficija.


14/52

11

Tabela 2.3. Indikatori trita rada za stanovnitvo staro 15 i vie godina, po starosnimgrupama, 20042006.

15-24 25-34 35-54 55-64 65 + 15-24 25-34 35-54 55-64 65 + 15-24 25-34 35-54 55-64 65 +

Stopa aktivnosti 37,0 83,3 81,9 41,1 14,4 35,8 82,3 81,9 39,5 11,4 37,4 80,5 80,3 36,1 7,9Stopa zaposlenosti 19,2 64,2 70,1 37,3 14,3 18,7 59,0 68,6 35,4 11,3 19,5 59,4 66,9 32,6 7,8Stopa nezaposlenosti 48,1 22,9 14,4 9,2 0,7 47,7 28,4 16,3 10,3 0 ,7 47,8 26,1 16,8 9,5 1,0Stopa neaktivnosti 63,0 16,7 18,1 58 ,9 85,6 64,2 17,7 18,1 60,5 88,6 62,6 19,5 19,7 63,9 92,1

15-24 25-34 35-54 55-64 65 + 15-24 25-34 35-54 55-64 65 + 15-24 25-34 35-54 55-64 65 +

Stopa aktivnosti 40,9 90,9 89,8 56 ,8 19,5 40,8 90,0 90,4 55,7 15,8 43,9 89,2 88,3 51,5 10,6Stopa zaposlenosti 22,0 75,4 80,1 50 ,9 19,4 22,5 71,1 79,5 49,5 15,6 25,0 69,8 75,9 47,1 10,5Stopa nezaposlenosti 46,1 17,0 10,8 10,4 0,6 44,9 21,0 12,0 11,2 1,2 43,1 21,7 14,1 8,6 1,1Stopa neaktivnosti 59,1 9,1 10,2 43,2 80,5 59,2 10,0 9,6 44,3 84,2 56,1 10,8 11,7 48,5 89,4

15-24 25-34 35-54 55-64 65 + 15-24 25-34 35-54 55-64 65 + 15-24 25-34 35-54 55-64 65 +

Stopa aktivnosti 33,3 75,5 74,1 26,9 10,5 30,6 74,3 73,7 24,3 8,1 30,1 71,6 72,6 22,1 5,7

Stopa zaposlenosti 16,5 52,7 60,3 25,0 10,4 14,8 46,2 57,9 22,2 8,1 13,4 48,9 58,1 19,6 5,7Stopa nezaposlenosti 50,5 30,3 18,6 7,0 0,9 51,7 37,8 21,4 8,3 0,9 55,5 31,7 20,0 11,4 0,8Stopa neaktivnosti 66,7 24,5 25,9 73 ,1 89,5 69,4 25,7 26,3 75,7 91,9 69,9 28,4 27,4 77,9 94,3

2006

Mukarci

ene2004 2005 2006

2004 2005

2006

Ukupno2004 2005

Izvor: ARS 2004, 2005, 2006.

Posmatrajui strukturu radne snage po godinama prikazanu u Tabeli 2.3, postaje jasno danajmlai lanovi radne snage (1524 godine) imaju najloije statusne performanse, najviezbog izuzetno niske zaposlenosti unutar ove starosne kategorije. Mada se u principu oekujeda stopa nezaposlenosti mladih bude iznad proseka zbog toga to skoro svi mladi ispod 25godina trae posao prvi put, udeo zaposlenih mladih u ukupnoj zaposlenosti veoma je

razoaravaju

i, to rezultira stopom zaposlenosti od svega 19,5% u 2006 godini, u pore

enjusa 49,9% za optu populaciju, kao to je prikazano u Tabeli 2.2. Pozitivno je to to je stopa

dugorone nezaposlenosti za starosnu grupu od 15 do 24 godine nia nego za druge starosnekategorije, ali je ovo posledica znaajnog priliva novih ulaznika na trite rada koji obarajustopu dugorone nezaposlenosti.

Stopa nezaposlenosti mladih (od 15 do 24 godine) u Srbiji je vea u poreenju sa podatkomza EU25 (gde je ova stopa u 2004. godini iznosila 18,9%), ali i u poreenju sa zemljama uokruenju u 2004. godini, gde je stopa nezaposlenosti u Bugarskoj i Rumuniji iznosila 25,8%i 23,2%. Dakle, i pored relativno niskih stopa participacije i zaposlenosti u ovoj starosnojgrupi, ak jedna polovina onih mladih koji su u radnoj snazi nezaposlena je. Takoe,

uoavamo da je za ene ove starosne grupe stopa nezaposlenosti ak 55,5%. Pri tome, vanoje naglasiti da se mladi ljudi ee zapoljavaju u neformalnom sektoru, to znai da je ikvalitet njihovog zaposlenja loiji od kvaliteta zaposlenja ostalih starosnih grupa.


15/52

12

Tabela 2.4. Struktura lica radnog uzrasta prema statusu na tritu rada

EU

% 2004 2005 2006 2006Aktivno stanovnistvo 66,4 65,2 63,6

Zaposleni 53,4 51,0 49,9 63,4Samozaposleni 22,5 20,6 20,1

Zaposleni radnici 70,3 71,3 73,0

Pomauci lanovi domacinstva 7,2 8,0 6,9

Nezaposleni 19,5 21,8 21,6 7,9

Aktivno stanovnistvo 75,1 74,3 72,7

Zaposleni 63,1 61,2 59,2 70,8

Samozaposleni 29,0 26,2 26,6



Nezaposleni 15,9 17,6 18,6 7,1

Aktivno stanovnistvo 57,9 56,2 54,5

Zaposleni 44,0 40,8 40,6 56,0

Samozaposleni 13,4 12,2 10,8



Nezaposleni 24,1 27,4 25,5 8,8

Mukarci

ene

Srbija

Izvor: ARS 2004, 2005. i 2006, Eurostat

U periodu 20052006. godine, smanjen je broj zaposlenih u drutvenim preduzeima (Tabela2.5), kao i broj zaposlenih u ostalim oblicima svojine (zadruna, meovita i sl.). U istom

periodu gotovo je prepolovljen broj ena koji radi u drutvenom sektoru. Povean je brojzaposlenih u dravnom sektoru u odnosu na 2005. godinu za 6,1%. Meutim, dok je u istom

periodu opao broj mukaraca zaposlenih u dravnom sektoru, broj ena je porastao za 17,1%.Broj zaposlenih u privatnoj svojini (ukljuujui i poljoprivredu) porastao je u 2006. godini za2,1 procentni poen.

Stopa samozaposlenosti u Srbiji od preko 27% uporedno je visoka, ako se ima u vidu da jeprosena stopa samozaposlenosti u 15 'starih' lanica Evropske unije bila 15,7% 2005. godine(OECD, 2006). Stopa samozaposlenosti mukaraca u EU15 bila je 19%, a ena 13,9%, toznai da je rodni jaz izraeniji u pogledu samozaposlenosti mnogo izraeniji u Srbiji nego uEU15. Ipak, treba primetiti da su stope samozaposlenosti u tri mediteranske zemlje (Grka,Italija, Portugal) pribline onima koje sada postoje u Srbiji.


16/52

13

Tabela 2.5. Zaposlena lica prema obliku svojine i polu, 20052006.

ukupno mukarci ene ukupno mukarci ene

Ukupno 2.733.412 1.634.988 1.098.424 2.630.691 1.554.674 1.076.017

Dravna svojina 651.498 349.233 302.265 691.223 337.294 353.929

Privatna svojina 1.640.139 1.011.254 628.885 1.632.617 1.006.960 625.657Drutvena svojina 329.271 200.966 128.305 234.491 162.338 72.153

Ostali oblici svojine 112.504 73.534 38.969 72.360 48.082 24.278

%

Dravna svojina 23,8 21,4 27,5 26,3 21,7 32,9

Privatna svojina 60,0 61,9 57,3 62,1 64,8 58,1

Drutvena svojina 12,0 12,3 11,7 8,9 10,4 6,7

Ostali oblici svojine 4,1 4,5 3,5 2,8 3,1 2,3

20062005

Izvor: ARS 2005. i 2006.

Broj nezaposlenih lica radnog uzrasta takoe je opao za 0,2 procentna poena (691.877nezaposlenih lica u 2006). U odnosu na oktobar 2005. godinu, kada je rast nezaposlenih bioznaajan u odnosu na 2004. godinu, sada se primeuje pad za oko 25.000. Oekivanja su da

e se takav trend stagnacije ili blagog pada nastaviti i u naredne dve do tri godine. Ovaj trendje posledica paralelnog delovanja dva snana, meusobno suprotstavljena efekta. S jednestrane, primetan je rast zaposlenosti u privatnom sektoru (MSP, preduzetnici i sl.), a, s drugestrane, usled restrukturiranja, steaja i privatizacije drutvenih i dravnih preduzea, veliki

broj radnika ostaje bez posla. Rast privatnog sektora jo uvek nije u stanju da kreira dovoljanbroj radnih mesta kako bi se priliv radne snage iz restrukturiranih preduzea apsorbovao a uisto vreme poveala zaposlenost ve postojeeg kontingenta nezaposlenih lica.

Neke od mera smanjenja broja radnika u preduzeima koja su u procesu restrukturiranjanikako ne idu u prilog poboljanju stanja na tritu rada. Tako, npr., veliki broj radnika koji suuz otpremninu voljno ili nevoljno napustili svoja preduzea bez prateih mera za podizanjenjihovog nivoa zapoljivosti, danas se nalaze na evidenciji NSZ-a.

Najvie je nezaposlenih sa srednjom kolom to se tumai time da je u kontingentu radnoaktivnog stanovnitva najvie lica sa ovim obrazovnim nivoom, ali i neadekvatnou ineprilagoenou srednjokolskog sistema u Srbiji potrebama privrede. Procentualno jenajmanje nezaposlenih (posmatrano u odnosu na ukupan broj radno aktivnog stanovnitvakoji imaju vie ili visoko obrazovanje) sa viom i visokom kolskom spremom.

Broj nezaposlenih mukaraca radnog uzrasta povean je za jedan procentni poen, dok je stopanezaposlenosti enskog stanovnitva opala za 1,9 procentnih poena. Time je nastavljen trend

rasta nezaposlenosti mukog stanovnitva, ali i smanjenja inae veoma izraene rodnenejednakosti kada je u pitanju nezaposlenost. Odnos izmeu stope nezaposlenosti ena i

mukaraca u Srbiji pribliio se tom odnosu u zemljama EU.


17/52

14

2.3. Radno zakonodavstvo i institucije na tritu rada u Srbiji

Najee se kao potencijalni uzroci pogoravanja stanja na tritu rada u poslednjih petgodina, razmatraju uticaji tri grupe faktora procesa tranzicije i privatizacije; radnogzakonodavstva i institucija na tritu rada; i sistema oporezivanja plata. Dok su prve dvegrupe faktora ranije najee identifikovane kao osnovni uzroci nepovoljnih kretanja natritu rada u Srbiji (npr. Svetska banka, 2004; Mijatovi, 2005), jedno nedavno istraivanje(Arandarenko i Stani, 2006), ukljueno u novi izvetaj Svetske banke o tritu rada Srbije(Svetska banka, 2006), panju pomera prema nekim veoma nesreno dizajniranim osobinamanaeg sistema poreza i doprinosa na plate ustanovljenim 2001. godine.

Radno zakonodavstvo

Puna fleksibilnost trita rada (ija je osnovna, mada ne i jedina komponenta minimalnaregulativa unajmljivanja i otputanja radnika, tj. princip obostrane dobrovoljnosti ugovora o

zaposlenju, tzv. employment at will) poznati je liberalni recept za postizanje punezaposlenosti. Standardan doktrinarni pristup je da ,,rigidno zakonodavstvo spreava triterada da deluje efikasno, poveavajui nezaposlenost iznad prirodnog nivoa, a istovremenosmanjujui rast i radno intenzivne investicije, jer su poslodavci destimulisani da zapoljavajunove radnike u strahu od trokova koje mogu imati pri njihovom otputanju. Tradicionalnoniska nezaposlenost u SAD i relativno odnedavno u Velikoj Britaniji obino se suprotstavljajuviim stopama nezaposlenosti u kontinentalnoj Evropi kao krunski empirijski dokaz da jeslobodno ugovaranje klju za reavanje problema nezaposlenosti.

Meutim, rigoroznija ekonometrijska istraivanja uticaja regulacije zaposlenja na opteekonomske performanse i indikatore trita rada uopte ne daju nedvosmislenu sliku. U

poslednjih nekoliko godina pojavio se veliki broj studija koje istrauju ovaj odnos za zemljeOECD-a, Evropske unije, pa i zemlje u tranziciji i zemlje u razvoju. Zakljuci variraju odistraivanja do istraivanja, ali se uglavnom slau da je veza izmeu regulacije inezaposlenosti daleko od toga da bude pravolinijska.

Jedna uticajna studija izvedena pod okriljem ILO-a (Cazes i Nesporova, 2003) nije pronalastatistiki znaajan uticaj regulative zatite zaposlenja na agregatne dugorone stopenezaposlenosti i nezaposlenosti mladih u zemljama u tranziciji. Meutim, identifikovana jeznaajna korelacija izmeu nivoa zatite zaposlenja, s jedne strane, i stope zaposlenosti i stope

participacije u radnoj snazi, s druge strane. Meutim, trendovi su bili suprotni za zemljeCentralne i Istone Evrope u tranziciji i za zapadnoevropske zemlje. Prema studiji, dok u

zapadnim zemljama striktnija zatita zaposlenja dovodi do negativnih efekata po stopezaposlenosti i uea u radnoj snazi, dotle rezultati u zemljama CIE ukazuju na to da veazatita zaposlenja zapravo, suprotno oekivanjima, doprinosi veim stopama zaposlenosti iekonomske aktivnosti, barem u formalnom sektoru privrede.

Na poetku reformskog procesa u Srbiji, situaciju na tritu rada karakterisali su jasni znaciupadljive neefikasnosti, koji su ukljuivali visoku i rastuu nezaposlenost, sporo alikontinuirano smanjivanje formalne zaposlenosti, uporedo sa rastuim brojem skrivenog vikazaposlenih u javnom i ,,drutvenom sektoru, vrlo rigidno formalno trite rada, niske zaradei iroko rasprostranjena dugovanja zarada, kao i velika zaposlenost ,,na crno kao poslednji

izlaz za mnoge radnike (Arandarenko, 2002).


18/52

15

Bilo je jasno da je potrebna odluna reforma i da e reforma institucija trita rada i politikezapoljavanja morati da bude usklaena sa optim pravcem trinih reformi. Meutim, kaoto je esto bio sluaj u drugim zemljama u tranziciji, glavni pravci ekonomske reforme bilisu osmiljeni bez stvarnog udubljivanja u karakteristike trita rada, bilo kao jedne odkljunih endogenih varijabli u okviru privrednog sistema, bilo kao ogranienja za odreene

strateke pravce politike. U Srbiji je, na primer, odlueno da e privatizacija putem prodajebiti jedini metod privatizacije, uprkos upozorenjima da bi takav pristup podrazumevao vrlovisoku nezaposlenost tokom dueg perioda tranzicije.

Kao i drugde, stratezi reforme su reforme na tritu rada shvatali kao pomone i u sutiniegzogene. ,,Planirana reforma trita rada treba da unapredi poslovno okruenje i olakaprivredno restrukturiranje [...] Nova legislativa e: a) garantovati kljune standarde rada[...]; b) pojednostavi i smanji minimalna obavezna davanja za prestanak zaposlenosti izapoljavanje; c) liberalizovati procedure otputanja i omoguiti fleksibilnost u modalitetimazapoljavanja; d) liberalizovati odreivanje zarada, osim minimalne zarade; i e) dovestiobavezno minimalno odsustvo i porodiljska davanja na nivoe koje vei deo privrede moe da

priuti (Pismo o namerama Vlade Srbije MMF-u, 2001).Novi Zakon o radu usvojen je u decembru 2001. godine, u skladu sa onim to je vlada obealau prethodnom paragrafu. Razmatran je sa sindikatima u prethodno ustanovljenom Socijalno-ekonomskom savetu, i uprkos iroko rasprostranjenom nezadovoljstvu meu lanstvom, svetri tada reprezentativne sindikalne konfederacije u jednom trenutku su bile spremne da podrekompromisni zakonski predlog oko kojeg su se usaglasile sa Vladom i poslodavcima. Ipak,

posle nekih jednostranih izmena u poslednjem minutu u korist jo vee fleksibilnosti, samo jenajmanja konfederacija, koju je vodio tadanji ministar rada, podrala novu legislativu. Drugedve konfederacije su u znak protesta napustile Socijalno-ekonomski savet. Iako su se u njegavratile nekoliko meseci kasnije, ini se da je tada socijalni dijalog, kao instrument zakonsenzualnu reformu institucija trita rada i politike zapoljavanja, zadobio udarac od koga

se ni do danas nije oporavio (Arandarenko i Stojiljkovi, 2006).Kurs je ipak donekle izmenjen formiranjem nove vlade poetkom 2004. godine. Noviministar odluio je da predloi nov, uravnoteeniji i ,,evropeizovan Zakon o radu, uprkosotrim protestima stranih investitora, organizacija poslodavaca, Svetske banke i MMF-a.

Najotrije kritike su bile upuene reenjima vezanim za ponovno uspostavljanje obaveznostikolektivnog pregovaranja, preteranu zatitu sindikalnih lidera, navodno suvie velikodune

pakete obaveznih otpremnina i budetske posledice uspostavljanja fonda solidarnosti zaotpremnine za vikove radne snage u bankrotiranim firmama, kao i za uvoenje dvostepenealbene procedure za otputanje radnika zbog nezadovoljavajueg rada. Na kraju, posletipinog kriznog sastanka lanova Vlade i predstavnika Svetske banke do duboko u no,

Skuptina Republike Srbije je poetkom 2005. godine usvojila donekle ublaenu verzijupoetnog predloga.

Uprkos otroj borbi oko oba zakona o radu, doneta posle 2000. godine, ini se da su onizapravo uneli vrlo malo promena ,,na terenu. Najvaniji razlozi za to bili su da je, s jednestrane, njihova primena bila prilino slaba ili, u najmanju ruku, neujednaena meu

preduzeima;3 s druge strane, trite rada je i autonomno regulisano kolektivnim ugovorimai/ili faktorima ,,inercije, kao to su finansijska ogranienja i pogodbe koji rezultiraju

3 Interesantno je da firme u procesu privatizacije gotovo da ne trpe pravne posledice ako ne izvravaju svojenajosnovnije poslovne obaveze (na primer, ako ne isplauju plate), budui da po zakonu ne mogu bankrotirati sve

dok procedura privatizacije nije zavrena. Takoe, male privatne firme esto praktikuju politiku duplih platnihspiskova minimalne plate se uplauju na raun zajedno sa porezima i doprinosima, a razlika do dogovorene visineneto plate isplauje se u gotovini bez plaanja poreza i doprinosa.


19/52

16

dugoronim implicitnim ugovorima, ali i obiajima, ,,razmenom poklona izmeuposlodavaca i zaposlenih, itd.

Najnovija studija Svetske banke o tritu rada Srbije (Svetska banka, 2006) promene nastaleZakonom o radu iz 2005. godine (koji je zamenio reformski zakon iz 2001. godine) smatraznaajnim, ali ne fundamentalno razliitim u odnosu na prethodni zakon. Opti zakljuakanalize najnovijeg zakona jeste to da regulativa trita rada u Srbiji nije posebno rigidna u

poreenju sa drugim zemljama u regionu Jugoistone Evrope ili u zemljama OECD-a.Svetska banka i OECD su nedavno odvojeno izraunavali Indeks zakonodavne zatitezaposlenja (EPL) za Srbiju, korienjem neznatno razliitih metodologija i zemalja za

poreenje, ali rezultati oba istraivanja nedvosmisleno ukazuju na to da je Srbija negde usredini po nivou EPL indeksa. ak, relativno velika zaposlenost u sivoj ekonomiji iogranieni inspekcijski kapaciteti u zvaninom sektoru bez sumnje doprinose smanjenjuuticaja formalnih pravila na performanse trita rada, dodatno poboljavajui relativnu

poziciju Srbije u najnovijem poreenju sa zemljama OECD-a, ako ne i sa zemljamaJugoistone Evrope.

Nekoliko novijih anketa preduzea, koje su sprovele Svetska banka i neke druge institucije,takoe pokazuju da, u poreenju sa drugim ogranienjima, pitanje regulative radne snage nijevisoko na listi problema sa kojima se preduzea suoavaju u svom poslovanju u Srbiji. Ipak,oko 1/3 preduzea je naznaila regulativu radne snage kao problem u 2002. i 2005. godini, u

poreenju sa samo 1/4 preduzea u Evropi i Centralnoj Aziji i JIE. S druge strane, uzemljama EU 8 (novim lanicama iz Centralne i Istone Evrope) ovakvu percepciju imaskoro 2/5 anketiranih firmi (Svetska banka, 2006). to je jo vie iznenaujue, dok u drugimregionima udeo firmi koje radno zakonodavstvo smatraju znaajnim problemom raste izmeu2002. i 2005. godine, samo u Srbiji taj udeo ostaje praktino na istom nivou, uprkos uvoenjunovog Zakona o radu, koji je bio iroko kritikovan od strane poslodavaca kao zakon koji

ponovo uvodi preveliku zatitu radnika, karakteristinu za radno zakonodavstvo Srbije pre2001. godine.

Iz svega navedenog prilino je oigledno da se radno zakonodavstvo i institucije na triturada ne mogu identifikovati kao bitan faktor pogoravanja stanja na tritu rada Srbije u

periodu 20012005. Naprotiv, to pogoravanje je koincidiralo sa celim periodom vaenjaveoma hvaljenog neoliberalnog Zakona o radu usvojenog krajem 2001. godine. Naravno, izkorelacije ne sledi kauzalnost, te se ono takoe ne moe dovesti ni u kakvu vezu sa timzakonom. Neki drugi faktori su morali imati mnogo veeg uticaja.

Oporezivanje plata

Glavni ciljevi reforme oporezivanja rada iz 2001. godine bili su proirenje poreske osnovice;nie opte optereenje plata porezima i doprinosima; i, imajui u vidu tadanju slabost

poreske administracije, spreavanje izbegavanja poreza na zarade i uplate socijalnihdoprinosa obezbeivanjem opte pokrivenosti, ukidanjem oslobaanja od poreza, punimoporezivanjem beneficija uz redovnu platu i, ak, uvoenjem minimalne obavezne osnoviceza izraunavanje socijalnih doprinosa zasnovane na nivou obrazovanja.

Bruto plata je postala opta osnova za izraunavanje svih poreza i doprinosa socijalnogosiguranja. Uvedena je jedinstvena poreska stopa na zarade od 14%, dok su doprinosi zasocijalno osiguranje bili znatno smanjeni i iznosili su 32,6% od bruto zarade. Do 2004. godine

preduzea su bila obavezna i da pla

aju porez od 3,5% na fond plata. Kombinovani doprinosiza socijalno osiguranje neznatno su poveani 2003. godine, na 33,6%, a u 2004. na 35,8%.


20/52

17

Ovo poslednje poveanje poreskog optereenja bilo je kompenzovano ukidanjem poreza naplatni fond.

Tabela 2.6. Zakonodavstvo kojim se reguliu porezi i doprinosi na zarade u Srbiji, 20012007.

od juna 2001. od 1.maja 2003. od 1. septembra 2004. od 1. januara 2007.

do 1.maja 2003. do 1. septembra 2004. do 1. januara 2007.

Porez na zarade 14% 14.0% 14.0% 12.0%

Oslobodjeno poreza u dinarima* n/a n/a n/a 5 000

Porez na fond zarada do 1. jula 2004. 3.50% 3.50%Doprinosi na teret zaposlenog: 16.30% 16.80% 17.90% 17.90%- Penzijsko i invalidsko osiguranje 9.8% 10.3% 11.00% 11.00%

- Zdravstveno osiguranje 5.95% 5.95% 6.15% 6.15%

- Doprinos za nezaposlenost 0.55% 0.55% 0.75% 0.75%

Doprinosi na teret poslodavca: 16.30% 16.80% 17.90% 17.90%- Penzijsko i invalidsko osiguranje 9.8% 10.3% 11.00% 11.00%

- Zdravstveno osiguranje 5.95% 5.95% 6.15% 6.15%

- Doprinos za nezaposlenost 0.55% 0.55% 0.75% 0.75%

Ukupno % poreza i doprinosa na bruto zaradu 59.9% 61.4% 60.8% 58.8%

*oslobaanje se odnosi na bruto zaradu

Veoma specifina i u modernoj Evropi jedinstvena karakteristika sistema oporezivanja plata,koji je bio na snazi izmeu 2001. i 2007. godine, jeste njegova izraena regresivnost. Obim ikonzistentnost regresivnosti u oporezivanju linih primanja od zarada najbolje se uoavaju

posmatrajui poreska optereenja pri razliitim nivoima plata, korienjem meunarodnoprihvaene metodologije OECD-a (OECD, 2006a). Prema pravilima oporezivanja plata iobraunavanja obaveznih doprinosa primenjivanim do kraja 2006. godine u Srbiji, poreskooptereenje za osobu sa veoma niskim primanjima od 33% prosene plate jeste 47,1%; zazaposlenog sa prosenom platom ono je padalo na 42,2%; za zaposlenog koji prima platu

estostruko veu od prosene optereenje bilo je 38,5%; najzad za zaposlenog ija je plataosam puta vea od prosene poresko optereenje bilo je samo 34,5% (u poslednja dva sluajaukljuujui i obraun godinjeg poreza na dohodak).

Alternativna mera poreskog optereenja jeste implicitno efektivno poresko optereenje (ITR),koje predstavlja makroekonomski indikator koji se rauna na osnovu agregatnih podataka iznacionalnih rauna. Implicitno poresko optereenje rada predstavlja odnos izmeu ukupno

prikupljenih poreza i doprinosa na plate i ukupnih trokova rada na odreenoj teritoriji. ZaSrbiju, ITR rada bio je 40,8% u 2004. Ono je znaajno vie od proseka za EU15 od 35,9% u2003, kao i od proseka za nove lanice EU od 34,5%, ukljuujui i sve zemlje EU8 (eka 40,1%, Letonija 38,4%, Litvanija 36,4%, Slovaka 32,4%, Slovenija 38,4%, Maarska

39,2%, Estonija 38,6%).

Oigledno, podaci o ITR rada stavljaju Srbiju u grupu zemalja sa veoma visokim ukupnimoptereenjem rada. Ovaj rezultat je oekivan, poto sistem oporezivanja plata u Srbiji ne

poznaje izuzetke i porodine olakice u pogledu poreza i doprinosa, osim na veoma visokimnivoima primanja koji podleu godinjem porezu na dohodak.

Prikaz i analiza najnovijih promena u zakonodavnom i stratekom okviru politikezapoljavanja i noviji efekti mera u domenu zapoljavanja

U julu 2006. godine Vlada Srbije je usvojila amandmane na Zakon o porezu na dohodakgraana i Zakon o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje. Zakonska reforma je stupila


21/52

18

na snagu 1. januara 2007. godine. Promene su uvedene kao poreske olakice sa ciljem da serasterete zaposleni sa najniim zaradama, da se stimulie zapoljavanje mladih, kao i da se

podstakne razvoj radno-intenzivnih privrednih grana i nerazvijenih regiona. Reformom jesmanjen porez na zarade sa 14% na 12%. Smanjen je minimalni doprinos za socijalnoosiguranje sa 40% na 35% od prosene bruto plate. Ono to je jo vanije, uveden je

neoporezivi deo plate u visini od 5.000 dinara meseno, to je posebno znaajno za zaposlenesa niskim primanjima i njihove poslodavce, posebno one koji zapoljavaju nie kvalifikovanuradnu snagu u manje razvijenim regionima. Iako je struna javnost izrazila zabrinutost u

pogledu ouvanja budetske ravnotee usled smanjenja budetskih prihoda, po ovom osnovune oekuje se spektakularno smanjenje prihoda, ba kao ni smanjenje prosenog poreskogoptereenja rada za preduzea, koje e i dalje ostati, pri novom nivou od 38,5%, neto iznad

proseka za zemlje Evropske unije i OECD-a. Vano je rei da je ovu reformu u svakomsluaju trebalo sprovesti da bi se ispravile strukturne anomalije do kojih je dolazilo usledregresivnosti oporezivanja dohotka po ranijim pravilima koja su bila na snazi od 2001.godine. Najvanija posledica novih poreskih propisa jeste uklanjanje regresivnosti zanajmanje 98% zaposlenih.

Promene zakona o oporezivanju zarada i doprinosa za socijalno osiguranje nude skup snanihimpulsa za poslodavce da zaposle mlae radnike (ispod 30 godina), uvoenjem znaajniholakica na poreze i doprinose. Preciznije, poslodavac koji zaposli pripravnikamlaeg od30 godina na dan zaposlenja i registrovanog kao nezaposlenog u NSZ-u, izuzet je od obaveze

plaanja poreza na zaradu za tu zaposlenu osobu u periodu od tri godine. Ako to nije prvozaposlenje te osobe, a registrovana je kod NSZ-a najmanje tri meseca, poslodavac e bitiosloboen plaanja poreza na zaradu u periodu od dve godine. Poslodavac ima pravo na ovaizuzea ako novozaposlenom osobom poveava ukupan broj zaposlenih u odnosu na stanje nadan 1. septembra 2006. godine. Sline olakice su uvedene za doprinose za socijalnoosiguranje koje snosi poslodavac tri godine za pripravnika i dve godine za sve ostalenovozaposlene mlae od 30 godina.

Budui da je primena ovog masovnog programa tek zapoela, prerano je davati ocene njegoveuspenosti. Prema prvim nezvaninim podacima, u prva etiri meseca primenesubvencionisano je zaposlenje oko 2.500 mladih. Ipak, prema izvetaju NSZ-a, zapoljavanje

pripravnika je 2006. godine manje za 2,3% u odnosu na prethodnu godinu. Oito je i dauniverzalni karakter programa otvara prostor za neke dobro znane neeljene efekte. Efekat

balasta (deadweight effect)pojavie se u svakoj situaciji onda kada poslodavac dobijesubvenciju, iako bi on bio voljan da zaposli mladu osobu i bez nje, ili ukoliko bi subvencija

bila nia. Moe se oekivati da e ovaj efekat biti najjai meu mladim diplomcima u nekim

veoma traenim profesijama, kao to su ekonomisti, menaderi, IT strunjaci i sl.; ali i uregionima sa relativno jakim tritem rada. Jo jedan problematian aspekt trenutnog dizajna

jeste to da su subvencije proporcionalne platama (umesto da su izraene u fiksnom iznosu popojedincu ili barem sa limitiranim maksimalnim iznosom), to dodatno ukazuje napotencijalnu izloenost programa efektu balasta. Takoe, moe se pretpostaviti da e dolaziti ido efekta supstitucije, odnosno da e vee zapoljavanje mladih kao rezultat novih pravila biti

praeno manjim zapoljavanjem osoba koje nisu u radnoj snazi.

Slian skup olakica uveden je za zapoljavanje osoba starijih od 50, odnosno 45 godina,ali je interesovanje poslodavaca bilo znatno skromnije. Prema najnovijim pravilima koja vaeod septembra 2006. godine, dvogodinje osloboenje od poreza na zaradu i subvencije

doprinosa poslodavca odobravaju se za zapoljavanje osoba starijih od 45 godina, ukoliko onetrae posao due od est meseci i ukoliko se njihovim zapoljavanjem poveava ukupna


22/52

19

zaposlenost u preduzeu. Takoe, istim propisima uvedeno je prvi put i trogodinje poreskoosloboenje i subvencija doprinosa poslodavca za zapoljavanje osoba sa invaliditetom,

pod istim optim uslovima kao i za ostale subvencionisane kategorije.

S obzirom na to da su obe kategorije (dugorono nezaposleni stariji od 45 godina i osobe sa

invaliditetom) zaista u izrazito nepovoljnom poloaju na tritu rada, efekat balasta kod njih, aposebno kod kategorije osoba sa invaliditetom, bie mnogo manje izraen nego kod mladih.Ipak, i ovaj instrument bi mogao da se unapredi uvoenjem fiksnog ili maksimalnog iznosasubvencije.

Takoe, veliki broj nezaposlenih osoba starijih od 45 godina otputeno je iz svojih preduzeauz izvesnu otpremninu. Uvoenje programa koji bi razvio podsticaje za produktivno ulaganjeotpremnine u novo zaposlenje (bilo kroz samozapoljavanje, bilo kod novog, privatnog

poslodavca) bilo bi dobra dopuna postojeoj meri, jer bi stariji nezaposleni imali trenutnepodsticaje da se ponovo zaposle, a ne posle produenog iskustva nezaposlenosti od najmanjeest meseci.

Od avgusta 2006. godine uveden je programjavnih radova, kojim se subvencioniu plateradnika angaovanih sa evidencije NSZ-a i deo materijalnih trokova preduzea i ustanovakoje izvode javne radove. Ovaj program je usmeren na reavanje lokalnih infrastrukturnih,socijalnih i kulturnih potreba. Ukupan budet od preko milion evra u 2006. godini ukazuje nanjegove ograniene domete i skromne konane efekte ak i u sluaju potpuno uspenogsprovoenja. Ipak, ekspanzija ovog programa veoma je poeljna, posebno zato to se kroz taj

program moe voditi diferencirana regionalna politika zapoljavanja, to je posebno vano uzemlji sa velikim i rastuim regionalnim razlikama na tritu rada kao to je Srbija.

Tokom 2006. godine privatizovano je 337 preduzea (smanjenje od 1,5% u odnosu na 2005.godinu) u kojima je bilo 58.811 zaposlenih (smanjenje od 7,6% u odnosu na 2005. godinu).Meutim, od 74 velika privredna sistema, do sada je privatizovano oko 50, i to skoro polovinau 2006. godini. Valja napomenuti da je do 2004. godine samo jedno veliko preduzeerestrukturirano i privatizovano. To je bio jedan od glavnih uzroka velikog rasta nezaposlenihu srpskoj privredi u proteklom periodu. U toku 2006. godine ova preduzea smanjila su brojzaposlenih za 6.904 radnika, i to: JP eleznice Srbije za 1.883, JP JAT Airways za 349,JP EPS za 2.478, JP Telekom za 634, Dunav osiguranje za 610 i NIS za 941 radnika.Trenutno oko 250.000 zaposlenih u drutvenim i dravnim preduzeima (ne ukljuujui javna

preduzea) eka na privatizaciju (Vlada Republike Srbije, 2007).

Prema administrativnim podacima, poveanje broja zaposlenih u 2006. godini ostvarivalo sejedino u kategoriji preduzetnika, kao i kod privatnih preduzea. Udeo preduzetnika i

zaposlenih kod njih u ukupnom broju zaposlenih povean je za dva procentna poena u 2006.godini u odnosu na prethodnu godinu (28,5 u 2006). Dok je ukupan broj zaposlenih opao za2% u 2006. godini, broj zaposlenih u kategoriji preduzetnika povean je za 8,9%. Ipak, ovajrezultat treba uzeti sa rezervom, ne samo zbog nepodudarnosti trendova sa rezultatima ARS.

Naime, vrlo je mogue da je veliki rast broja preduzetnika i zaposlenih kod njih posledicavelikog otputanja radnika u drutvenom i javnom sektoru usled restrukturiranja i privatizacijetih preduzea. Poto su za naputanje preduzea radnici dobili znaajne otpremnine, realno je

pretpostaviti da je jedan broj njih novac uloio u zapoinjanje privatnog biznisa. Drugi izvorrasta broja preduzetnika jeste sve vea fiskalizacija ve postojeih, ali neregistrovanih radnji.


23/52

20

Rad na daljem razvoju, jaanju i promociji razvoja malih i srednjih preduzea ipreduzetnitva nastavljen je kroz:

1. podsticanje osnivanja novih MSPP-a (registrovano 45.400 novih radnji i 11.300 novihpreduzea);

2. nefinansijsku podrku (Ministarstvo privrede finansiralo je projekat pruanja strunihusluga preduzetnicima: organizacija treninga za potencijalne i budue vlasnike MSP-a,poslovno savetovanje, organizacija poslovnih berzi, konsultacije, pomo za uee na sajmupreduzetnitva);

3. direktno finansiranje i finansijsku podrku (u budetu Republike obezbeena susredstva za podsticanje zapoinjanja sopstvenog posla i zapoljavanja; preko Fonda za razvoj,

pod povoljnim kreditnim uslovima, odobreno je 1.258 kredita, u iznosu od 14,5 milijardidinara);

4. pomo i podrku u osnivanju novih regionalnih agencija i centara (pokrenut je procesosnivanja Regionalne agencije za razvoj MSPP-a za Mavanski i Kolubarski okrug) (VladaRS, 2007).

2.4. Poloaj posebno osetljivih grupa na tritu rada

U pogledu zatite posebno pogoenih grupa od diskriminacije pri zapoljavanju postojeizakonodavni okvir u Srbiji daje reenja koja su relativno usklaena sa evropskim propisima.Izmeu ostalog, zabranjuje se diskriminacija u zapoljavanju, a u pripremi je i Zakon o

profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju lica sa invaliditetom. Takoe, u pripremi je optiAntidiskriminacioni zakon.

U Evropskoj strategiji zapoljavanja promovisanje integracije i borba protiv diskriminacijeosoba koje se nalaze u nepovoljnom poloaju na tritu rada regulisani su 7. smernicom.Prema ovoj smernici, zemlje lanice treba da podstaknu integraciju osoba s posebnimtekoama na tritu rada, poput osoba koje su napustile kolovanje, niskokvalifikovanihradnika, invalida, imigranata i pripadnika etnikih manjina, i to kroz poboljanje njihovezapoljivosti i spreavanje svih oblika diskriminacije. Cilj je da se do 2010. postigne prosenastopa u EU od maksimalno 10% osoba koje ranije naputaju kolovanje; znaajno smanjenjestopa nezaposlenosti osoba koje se nalaze u nepovoljnom poloaju, u skladu sa nacionalnimciljevima i definicijama u svakoj od zemalja lanica; znaajno smanjenje jaza izmeu stopanezaposlenosti dravljana EU i osoba koje to nisu.

Grupe na koje u ovom smislu treba obratiti posebnu panju u Srbiji jesu:

osobe sa invaliditetom; Romi kao posebno ugroena etnika manjina; izbeglice i interno raseljena lica.

Poloaj izbeglica na tritu rada

Tabela 2.7. prikazuje rezultate dva najobuhvatnija popisa izbeglica i raseljenih lica prvogsprovedenog od strane Republikog zavoda za statistiku 2002. godine, sa informacijamaiskljuivo o izbeglikoj populaciji, kao dela popisa celokupnog stanovnitva Srbije, i drugogsprovedenog 2007. godine sa informacijama i za izbeglice i za raseljena lica.


24/52

21

Tabela 2.7. Izbeglice 2002. i 2007. godine i raseljena lica 2007. godine raspored pookruzima

POPIS 2002. UNHCR 2007.

Izbeglice IzbegliceInterno

raseljena licaUkupno

Grad Beograd 111300 27546 58420 85966Severnobaki okrug 13022 3158 2795 5953Srednjobanatski okrug 11797 2807 1015 3822Severnobanatski okrug 5401 1362 254 1616Junobanatski okrug 16850 4452 2057 6509Zapadnobaki okrug 22570 6387 676 7063Junobaki okrug 63553 14053 5148 19201Sremski okrug 53270 14255 1169 15424Mavanski okrug 17450 5522 977 6499Kolubarski okrug 5134 1432 892 2324Podunavski okrug 5238 1522 11156 12678Branievski okrug 4743 1566 2322 3888

umadijski okrug 7283 2062 18145 20207Pomoravski okrug 5143 1800 8609 10409Borski okrug 1787 572 1319 1891Zajearski okrug 1846 594 1530 2124Zlatiborski okrug 5584 1209 1722 2931Moraviki okrug 5604 1596 3964 5560Raki okrug 5037 1202 30269 31471Rasinski okrug 3507 1159 11228 12387Niavski okrug 6462 1140 12367 13507Topliki okrug 1278 355 12148 12503Pirotski okrug 1144 240 601 841

Jablaniki okrug 1896 421 6659 7080Pinjski okrug 2236 260 11655 11915UKUPNO 379135 96672 207097 303769

Izvor: Popis stanovnitva 2002; UNHCR 2007.

Interesantno je da je regionalni raspored izbeglica prilino povoljan kao to se vidiuporeivanjem druge i tree kolone Tabele 2.8, izbeglice su vie koncentrisane u razvijenijimregionima (koristei kompozitni kriterijum razvijenosti regiona upotrebljen u: Arandarenko,ur. 2006). Odgovarajui Spearmanov koeficijent korelacije rangova pozitivan je i prilinovisok, jer iznosi 0,605. S druge strane, kada se izbeglice i raseljena lica uzmu zajedno,koristei novije podatke UNHCR-a iz 2007. godine, pozitivna korelacija relativnog udela

izbeglica i raseljenih lica u stanovnitvu regiona, s jedne strane, i stepena razvijenosti regiona,s druge strane, postaje mnogo manje izraena, jer odgovarajui koeficijent korelacije rangova

pada na ispod 0,2. Iz ovoga sledi da je regionalni raspored interno raseljenih lica znaajnonepovoljniji u odnosu na regionalni raspored izbeglica.


25/52

22

Tabela 2.8. Korelacija rangova razvijenosti regiona i udela izbeglica (i interno raseljenihlica) u ukupnom stanovnitvu

OkrugRang razvijenostiregiona po MTRS

2006.

Rang po udeluizbeglica u ukupnomstanovnitvu, Popis

2002.

Rang po udeluizbeglica i IRL u

ukupnomstanovnitvu, 2007.

Grad Beograd 1 4 5Severnobaki 4 5 13Srednjobanatski 13 6 19Severnobanatski 14 9 23Junobanatski 8 7 16Zapadnobaki 10 3 11Junobaki okrug 2 2 12Sremski okrug 11 1 8Mavanski okrug 22 8 17Kolubarski okrug 15 10 22Podunavski okrug 9 12 4

Branievski okrug 5 14 18umadijski okrug 7 13 3Pomoravski okrug 6 15 9Borski okrug 17 22 21Zajearski okrug 18 20 20Zlatiborski okrug 16 16 24Moraviki okrug 19 11 15Raki okrug 12 17 2Rasinski okrug 21 19 7Niavski okrug 3 18 10Topliki okrug 24 21 1

Pirotski okrug 20 23 25Jablaniki okrug 25 25 14Pinjski okrug 23 24 6

Stopa nezaposlenostiizbeglike populacije (ne ukljuujui interno raseljena lica), premaistraivanju koje je sprovela nevladina organizacija Grupa 484, bila je oko 30,6% u 2006.godini (Babovi et al, 2007). To znai da je uee nezaposlenih lica u ovom delu populacijeznatno vie nego to je to sluaj u optoj populaciji Srbije. Ovde treba imati u vidu da uzorakizbeglica na kome je vreno istraivanje po oceni samih istraivaa nije sasvimreprezentativan za celo izbegliko stanovnitvo, odnosno da su njime nesrazmerno vie

obuhvaene kategorije izbeglica sa odreenim prednostima na tritu rada (kao to sumukarci, obrazovanije izbeglice i stanovnici gradova). Stoga se sa prilinom verovatnoommoe pretpostaviti da bi rezultati bili jo nepovoljniji da je uzorak Grupe 484 vernijeodraavao strukturu osnovne izbeglike populacije.

Kako je i u ovakvom uzorku znaajan broj izbeglih lica (oko jedne treine) najmanje jedanputu toku godinu dana prelazio iz statusa zaposlenosti u status nezaposlenosti i obratno, toukazuje na relativnu krhkost, odnosno nestabilnost poloaja na tritu rada izbeglike

populacije i nii kvalitet poslova koji su na raspolaganju izbeglicama.

Anketa sprovedena u junu 2007. godine za potrebe projekta ,,Zaposleni, osnaeni dala je

neto povoljniju sliku, sa stopom nezaposlenosti populacije izbeglica i raseljenih licaocenjenom na 27,9% (Opai, 2007). Ipak, treba imati u vidu da je jun mesec u kome je


26/52

23

poveana sezonska zaposlenost, tako da se moe rei da je i poslednje istraivanje potvrdiloda je stopa nezaposlenosti izbeglica i raseljenih lica za skoro 50% vea od stopenezaposlenosti opteg stanovnitva.

Kretanja izmeu statusa zaposlenosti i nezaposlenosti intenzivnija su nego kretanja izmeu

formalnog i neformalnog sektora, dok su najslabije izraene tendencije zapoinjanjasamostalnog posla. Kada se iz grupe ispitanika koji su najmanje jednom pokuali da osnujusopstvenu firmu ili rade kao samozaposleni makar i na neformalan nain iskljue aktuelni

preduzetnici i samozaposleni, uoava se da je tek 3% ispitanika koji nisu preduzetnici isamozaposleni pokualo da obavlja samostalan posao. Ta 3% ujedno se mogu smatratineuspelim pokuajima otpoinjanja samostalnog posla. Mali broj ispitanika (1,2%) vie puta

je neuspeno pokuavao da zapone samostalni posao (Babovi, 2007).

Iz navedenih podataka moe se zakljuiti da se najizraenija dinamika promene poloajazapaa u prelasku iz statusa zaposlenosti u nezaposlenost i obratno, dok se prelazak izformalnog u neformalni sektor i obratno odvijao na nivou 14% uzorka. Zbog veliine uzorka

nije mogue ui u podrobnije analize unutranjih karakteristika pojedinih podgrupa itrendova. Takoe, slini podaci za optu populaciju Srbije nisu dostupni, te je nemogue steiuporedne uvide u karakteristike dinamike promene poloaja na tritu rada.

U poduzorku osoba koje ne poseduju dravljanstvo Srbije aktivnih je 71,2%, dok je takvih upoduzorku onih koji poseduju dravljanstvo Srbije znatno vie 82,7%. Ovi i povezanipodaci ukazuju na to da je posedovanje dravljanstva pozitivno korelisano sa participacijomna tritu rada, kao i sa ukljuivanjem u formalne oblike zaposlenosti i samozaposlenosti.

S obzirom na to da populacija iz uzorka obuhvata starosne grupe od 15 do 65 godina,poreenjem sa ueem aktivne populacije u populaciji starosti od 15 do 65 godina za optupopulaciju Srbije koje iznosi 68,4%, pokazalo je da je ono nie u poreenju sa ueemaktivne populacije izbeglica u uzorku (78,4%). Uee zaposlenih u starosnoj grupi od 15 do65 godina u optoj populaciji Srbije iznosi 54,1%, dok je u uzorku izbeglike populacije54,4%, to znai da se poveana aktivnost meu izbeglicama skoro iskljuivo dugujegrupaciji koja aktivno trai posao, a ne zaposlenima. Kada je, pak, re o strukturi zaposlenihlica prema radnom statusu, izbeglika populacija iz uzorka razlikuje se u odnosu na optu

populaciju Srbije pre svega u veem ueu preduzetnika i samozaposlenih i manjem ueulica koja se nalaze u statusu pomauih lanova domainstva.4

Tabela 2.9. Struktura zaposlenih iz opte populacije Srbije i izbeglike populacije iz uzorkaprema radnom statusu, u procentima (%)

Radni status Zaposlena populacija SrbijeZaposlena izbeglika populacijaiz uzorka

Samozaposleni5 20,6 27,6Zaposleni radnici6 71,3 70,2Pomaui lanovi domainstva 8,1 2,2Ukupno 100 100

4 Pomaui lanovi domainstva jesu lica koja pomau drugom lanu porodice u porodinom poslu, bez radnogugovora i formalnih primanja.5 U kategoriju samozaposlenih ukljuene su sve kategorije samozaposlenih: preduzetnici koji zapoljavanju

druge, samozaposleni bez zaposlenih radnika, samozaposleni sa registrovanim preduzeem i bez njega.6 U kategoriju zaposlenih radnika ulaze lica koja su zaposlena u preduzeima i ustanovama, bez obzira na to da liimaju formalni ugovor o radu ili ga nemaju.


27/52

24

Izvor za optu populaciju Srbije: Anketa o radnoj snazi 2005.

Istraivanje raeno za potrebe projekta ,,Zaposleni, osnaeni (Opai, 2007) dalo je,meutim, suprotnu sliku o relativnom znaaju zaposlenih za platu i samozaposlenih meu

populacijom izbeglica i raseljenih lica. Naime, prema ovom istraivanju uee

samozaposlenih u ukupnoj populaciji zaposlenih izbeglica i raseljenih lica iznosi 10,2%, to jevie nego dvostruko manje od uea samozaposlenosti u zaposlenosti opte populacije, kojeprema Anketi o radnoj snazi iz 2006. godine iznosi 21,4%. Razlog za veliku disproporcijuizmeu dva istraivanja najmanje je dvostruk pre svega, istraivanje raeno za projekat,,Zaposleni, osnaeni obuhvata i populaciju interno raseljenih lica, koja zaista ima znaajnomanje uee samozaposlenosti od izbeglikog stanovnitva. Osim toga, postoje jake indicijeza to da je uzorak prethodnog istraivanja ukljuio natproporcionalni broj bolje obrazovanogstanovnitva, koje ima i vee stope samozaposlenosti.

Naalost, podaci za optu populaciju Srbije, prikupljeni Anketom o radnoj snazi neomoguavaju razlikovanje formalno i neformalno zaposlenih, pa se u tom aspektu ne mogu

uoiti razlike izmeu opte populacije i populacije iz uzorka. Vano je istai da je meuzaposlenim radnicima u uzorku izbeglica 27% lica koja rade za poslodavce bez formalnogugovora o radu. Takoe, meu samozaposlenima u uzorku izbeglica ak 37% ine neformalnosamozaposleni, odnosno lica koja obavljaju delatnost bez registrovane firme ili radnje. Uuzorku je zastupljeno samo 1,8% poljoprivrednika (2,2% kategorije aktivnih), te na ovomdelu poduzorka nije mogue obaviti statistiku analizu. Moe se zapaziti samo da od devet

poljoprivrednika obuhvaenih uzorkom nijedan nije dobio edukativnu niti finansijsku pomopri pokretanju poljoprivredne proizvodnje.

Iako je u svim obrazovnim kategorijama nezaposlenih izbeglica znatno vie dugorononezaposlenih, kod nezaposlenih sa visokim obrazovanjem ima 40% onih koji se nalaze u tom

statusu do godinu dana, dok je u kategorijama nezaposlenih sa srednjim obrazovanjem takvihtek 15%. Ovakve tendencije su karakteristine i za nezaposlene iz opte populacije, jer triterada u aktuelnom stanju oteava zapoljavanje srednje i nie obrazovne kategorije.

Meu nezaposlenima iz uzorka preovlauje dugorona nezaposlenost. Samo 16,5%nezaposlenih u tom statusu nalazi se do godinu dana, dok se preostalih 83,5% nalazi u statusunezaposlenosti preko godinu dana. Osim toga, 68% nezaposlenih nalazi se u tom statusu

preko pet godina. U pogledu duine nezaposlenosti ne javljaju se bitnije razlike meuizbeglica prema zemlji porekla (BiH ili Hrvatska).

Samo 16,5% nezaposlenih u tom statusu nalazi se do godinu dana, dok se preostalih 83,5%nalazi u statusu nezaposlenosti preko godinu dana, to se prema kriterijumima Eurostatasmatra dugoronom nezaposlenou. Osim toga, 68% nezaposlenih iz uzorka nalazi se u tomstatusu preko pet godina. U pogledu duine nezaposlenosti ne javljaju se znaajnije razlikemeu poduzorcima izbeglica, kako prema zemlji porekla, tako ni prema posedovanjudravljanstva Srbije.

Vie od treine nezaposlenih (33,9%) nikada nije ni bilo zaposleno, dok je 14,5% ostalo bezposla u procesu restrukturiranja ili likvidacije preduzea, ili je pak jednostavno dobilo otkaz.Prema podacima Ankete o radnoj snazi iz 2005. godine, meu nezaposlenima iz opte

populacije 39,2% nije nikada bilo zaposleno i trai prvo zaposlenje, dok je 29,8% dospelo u

status nezaposlenosti zbog otkaza, likvidacije preduzea i sl. Moe se pretpostaviti da sunezaposleni iz izbeglike populacije relativno manje pogoeni procesima restrukturiranja


28/52

25

preduzea zato to su bili manje integrisani u deo trita rada koji je izloen procesimarestrukturiranja.

Na osnovu istraivanja dolo se do rezultata da meu zaposlenim izbeglim licima 27% radi zaposlodavce bez formalnog ugovora o radu. Takoe, ak 37% izbeglica je neformalno

samozaposleno, odnosno obavlja delatnost bez registrovane firme ili radnje. Izrazita veinazaposlenih koja radi bez formalnog ugovora, zaposlena je u privatnom sektoru (87%), udrutvenim firmama radi4%, dok je svojinski status preduzea preostalog broja zaposlenih naneformalan nain nepoznat.

Poloaj Roma na tritu rada

U 2006. godini istraivanje SMMRI-ja pokazalo je da je bez posla bilo 60% populacijeRoma, kao najugroenije etnike zajednice na tritu rada. Najmanje nezaposlenih je meustarijom populacijom preko 50 godina (38%). Najvei broj nezaposlenih posao trai due od

pet godina (51%), a ak 64% nikada nije bilo zaposleno. Samo 10% ispitanika je formalno

zaposleno (prijavljeno). Od ukupnog broja zaposlenih, najvie radi u oblasti graevinarstva ikomunalnih delatnosti (40%), zatim u industriji i rudarstvu (16%), pa u sektoru trgovine,ugostiteljstva i turizma (12%). Ovi ispitanici se u 63% sluajeva bave zanimanjima

polukvalifikovanih ili nekvalifikovanih radnika, dok se meu kvalifikovanima ivisokokvalifikovanima nalazi blizu 21%. Najvei broj zaposlenih trenutno radi u drutvenomsektoru (29%) i u dravnim institucijama (29%). Neto manji broj ispitanika radi u privatnomsektoru, i to 26% u privatnim, registrovanim firmama, i oko 14% u neregistrovanim firmama.Ugovor o radu na neodreeno vreme, ili stalno zaposlenje ima 51% ispitanika, ugovor o raduna odreeno vreme bez mogunosti dobijanja stalnog posla ima 21%, dok bez ugovora radi18% zaposlenih. Najei naini na koje su traili posao pre nego to su poeli da rade nasadanjem, jesu: posredstvom NSZ-a (56%), putem linih veza (48%) i direktnimkonkurisanjem kod poslodavca (34%). Meutim, to se tie naina na koji su do posla doli,najvei broj navodi da su to line veze (36%), a u neto manjoj meri preko NSZ-a (26%) ilidirektnim konkurisanjem kod poslodavca (12%). Samo 2% od ukupnog broja ispitanika

pokrenulo je vlastiti biznis.

Nacionalna sluba za zapoljavanje aktivno uestvuje u realizaciji programa funkcionalnogosnovnog obrazovanja oko 250 Roma kao socijalni partner. Na osnovu Programa rada za2006. godinu, NSZ je u raspisala novi Konkurs za dodelu subvencija za samozapoljavanjenezaposlenih lica po kome je podneto 7.878 zahteva za 8.721 nezaposleno lice. Od toga,konkurisalo je 98 izbeglih i raseljenih lica, a prvi put i 224 Roma.

Od posebnog znaaja za oblast zatite osoba sa invaliditetom jeste usvajanje Zakona ospreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, kao i Strategije unapreenja poloajaosoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, to predstavlja prvi korak ka ureenju oblasti zatiteosoba sa invaliditetom u Republici Srbiji. Programom rada NSZ-a planirano je zapoljavanje200 nezaposlenih lica sa invaliditetom kroz finansijsku podrku za opremanje radnog mestalica sa invaliditetom. Do kraja 2006. godine zaposleno je 208 lica sa invaliditetom.


29/52

26

2.5. Obrazovanje i doivotno obrazovanje u Srbiji problemi i perspektive

Bez obzira na znaajan broj visokoobrazovanih i kvalifikovanih, obrazovna strukturastanovnitva Republike Srbije nepovoljna je. Skoro 50% odraslog stanovnitva nalazi se naelementarnom obrazovnom nivou ili ispod njega. To znai da oko dva miliona ljudi starijih od

15 godina ne poseduje adekvatne radne i ivotne vetine i kompetencije, a da veliki deo njihima znaajne tekoe da nae ili zadri posao.

U obrazovnoj strukturi zaposlenih postoji znaajan broj obrazovanih i strunih radnika, ali je iuee nestrunih u ukupnom broju jo uvek veoma visoko. U strukturi nezaposlenihdominantno mesto zauzimaju nekvalifikovani i polukvalifikovani radnici, ali se brojobrazovanih visokokvalifikovanih nezaposlenih dramatino uveava. Nezaposlenost, ali presvega nefleksibilnost trita rada (nedostatak programa koji ispunjavaju zahteve trita rada zaspecifinim znanjima i vetinama, karijernog savetovanja i voenja, sistema za priznavanje i

prepoznavanje kompetencija i kvalifikacija i aktivne politike zapoljavanja) jedna je odosnovnih prepreka ukupnom odrivom socijalno-ekonomskom razvoju.

Sistem obrazovanja odraslih nasleen iz socijalizma, zasnovan na postojanju ,,radnikihuniverziteta raspao se tokom devedesetih godina. Meutim, taj prazan prostor jo uvek nijena adekvatan nain popunjen. Krajem 2006. godine Vlada je donela Strategiju razvojaobrazovanja odraslih, a oekuje se i izrada Akcionog plana za njeno sprovoenje.

Prema Strategiji razvoja obrazovanja odraslih, stvaranje iroke mree institucija i organizacijaza obrazovanje odraslih ima za cilj da: proiri realne mogunosti za obrazovanje i uenjeodraslih; stvori dobro ureeno trite obrazovnih programa i usluga u komeinstitucije/organizacije produkuju i nude programe obrazovanja i obuke pod jednakimuslovima i usvojenim standardima; zadovolji potrebe trita rada i pojedinaca za znanjima ivetinama. Predvia se da programe obrazovanja i obuke odraslih realizuju kole za osnovnoobrazovanje odraslih i redovne osnovne kole koje ispunjavaju uslove za rad sa odraslima;srednje strune kole, odnosno njihovi centri za kontinuirano obrazovanje, odnosnoobrazovanje odraslih; visokokolske institucije, odnosno njihove posebne organizacione

jedinice (centri za usavravanje i kontinuirano obrazovanje); narodni, radniki i otvoreniuniverziteti; preduzea/privredna drutva i njihove asocijacije; kao i ostala udruenja iinstitucije.

Ciljne grupe koje obrazovanje odraslih posebno treba da obuhvati ukljuuju nepismene i lica bez potpunog osnovnog obrazovanja; lica bez zanimanja i kvalifikacije; nezaposlena lica;

tehnoloke vikova; zaposlene, posebno kategorije koje su pod rizikom od gubitka posla; preduzetnike i lica koja zapoinju privatni posao; lica sa posebnim potrebama; etnikemanjinske grupe, posebno Rome; ene; seosko stanovnitvo. Za ove ciljne grupe neophodno

je omoguiti stvarnu dostupnost obrazovanja i uenja kroz razvoj programa osnovnog istrunog obrazovanja, kao i programa obuke za trite rada. Dakle, izbeglice i internoraseljena lica nisu tretirani kao specifina grupa. Ipak, kao i svi ostali pripadnici radne snage,moe se oekivati da e imati znaajne koristi ukoliko se uspostavi efikasan i celovit sistemobrazovanja odraslih.


30/52

27

2.6. Istraivanje i razvoj

Evidentno je poveanje ulaganja u istraivaku delatnost u periodu posle 2000. godine, to jedobar trend, ali nedovoljan da bi Srbija do 2010. godine uskladila svoja izdvajanja zaistraivanje i razvoj sa sopstvenim planskim dokumentima sa zahtevima EU (3% BDP).

Proces reformi u oblasti naunoistraivake delatnosti odvija se u sledeim pravcima:

reforma naunoistraivakog sistema i razvijanje uspenog nacionalnog inovacionogsistema koji e dovesti do razvoja kreativnih ideja i njihovog pretvaranja u uspene inovativne

proizvode i usluge na globalnom tritu;

dovretak svojinske i strukturne transformacije u privredi, kako bi ona bila sposobna da uznatno veoj meri prihvati i uspeno primeni savremene tehnologije, nova znanja i da razvija,u saradnji sa naunim i specijalizovanim organizacijama, nove inovacione proizvode zasvetska trita;

poveanje ulaganja u istraivanje i razvoj, tako da privreda i budet Srbije do 2010. godineobezbeuju ulaganje na nivou od 3% bruto drutvenog proizvoda.

Navedeni ciljevi ostvaruju se usvajanjem nove naunoistraivake i inovacione politike idonoenjem novog odgovarajueg zakonskog okvira za naunoistraivaku i inovativnudelatnost; podsticanjem istraivanja i razvoja u oblastima koje mogu da omogue dinamian

privredni i drutveni razvoj Srbije; stvaranjem inovativnog sistema koji objedinjujeobrazovanje, nauna i razvojna istraivanja i razvoj i rad inovativnih preduzea; znatnim

poveanjem udela razvojnih istraivanja i razvoja tehnolokih inovacija u finansiranjuistraivanja; usmeravanjem osnovnih istraivanja ka univerzitetima i nacionalnim nauniminstitutima; transformacijom naunih instituta u cilju poveanja kvaliteta i efekata rezultatanjihovog rada; kao i znaajnim podmlaivanjem istraivakih kadrova.

Naunoistraivaka delatnost u Srbiji finansira se u skladu sa Zakonom o naunoistraivakojdelatnosti. Zakon predvia budetsko finansiranje istraivanja iskljuivo prekonaunoistraivakih i razvojnih projekata, a finansiranje ostalih trokova vezanih za oblastnauke preko posebnih programa navedenih u zakonu. Za razliku od drugih zemalja, sredstvaiz budeta namenjena naunoistraivakoj delatnosti mogu se davati samonaunoistraivakim organizacijama registrovanim u Ministarstvu nauke i zatite ivotnesredine, u sluaju da ispunjavaju definisane uslove. Razlog ovako striktnog uslova lei uogranienosti budetskih sredstava, sa ijim rastom se moe oekivati relaksiranje uslova

finansiranja.U 2007. godini predvia se budetsko izdvajanje za naunoistraivaku delatnost u iznosu do1% BDP. Trenutna ulaganja privrede zanemarljivo su mala (manje od 0,1% BND). Mora senapomenuti da je budetsko izdvajanje u ovom trenutku, iako dosta limitirano, poveanoetiri puta u odnosu na 2001. godinu.

Osim poveanih ulaganja u istraivanja i razvoj, potrebno je obezbediti i njihov uticaj na privredni rast. Ovaj uticaj se ostvaruje poveanjem zainteresovanosti privrede za uvoenjenovih tehnologija, i to kako zamenom tehnologija ulaganjem u inovacije, koje bi bilerealizovane u malim i srednjim preduzeima, tako i kad se ne zahtevaju visoka ulaganja u

razvoj i kapitalnu opremu, tj. gde dominira znanje pojedinaca, kreativni istraivaki ivisokostruni rad i kad postoje mogunosti za stvaranje uslova za razvoj i proizvodnju


31/52

28

proizvoda sa meunarodnom konkurentnou. Dosadanje analize i ocene pokazuju da oveuslove zadovoljavaju informacione tehnologije (razvoj aplikativnog softvera, bioinformatika),

biotehnologije (agrobiotehnologija) i genomika (molekularna biomedicina).

U sluajevima kad istraivanja zahtevaju velika ulaganja, treba razvijati istraivake kadrove

sposobne da ovladaju znanjima o ovim tehnologijama, da bi kasnije mogli da budu nosiocinjihove primene u industriji. U ove vrste tehnologija spadaju nanotehnologija, naroitonanomaterijali, kao i tehnologije koje koriste obnovljive izvore energije.

Da bi se ostvarili postavljeni ciljevi i dostigao planirani nivo ulaganja u naunoistraivakirad, potrebno je:

utvrivanje dinamike rasta budetskih izdvajanja za nauku; definisanje komplementarnih mera za poveanje ulaganja industrije i privatnog sektora

u istraivanja; utvrivanje podsticajnih mera za inovativni istraivaki rad; utvrivanje mera za poveanje broja i mobilnosti istraivaa; utvrivanje postupka za uzajamno priznavanje istraivakih zvanja; formiranje centara izvrsnosti koji bi imali kritinu masu istraivaa; utvrivanje podsticajnih mera za razvoj i primenu informacionih tehnologija; regulativu u oblasti informacionih tehnologija uskladiti sa zakonodavstvom EU.

Meu nedavno ostvarenim rezultatima ostvarenim u ovoj oblasti svakako treba spomenuti dva ukljuivanje Srbije kao punopravne uesnice u Sedmi program za istraivanje i razvojEvropske unije koji se sprovodi od 2007. do 2013. godine, kao i donoenje Strategije razvojainformacionog drutva u Republici Srbiji, krajem 2006. godine.

2.7. Regionalni pristup u analizi trita rada

Problemi regionalnog razvoja Srbije ogledaju se u regionalnim disproporcijama nivoarazvijenosti pojedinih podruja, nerazvijenosti velikog broja optina, strukturnimneusklaenostima, institucionalnim problemima, nepovoljnim demografskim kretanjima imaterijalnim ogranienjima. Naime, regionalne disproporcije u stepenu razvijenosti u Srbijinajvie su u Evropi, i iz godine u godinu se poveavaju (odnos najrazvijenije inajnerazvijenije optine7 NUTS-4 nivo uveao se sa 1:19 u 2000. na 1:26 u 2004).

U ukupnom privrednom razvoju Srbije posebnu teinu predstavljaju ogromne regionalneneravnomernosti s obzirom na injenicu da su dosadanji tokovi privrednog razvojaprouzrokovali prenaglaene disproporcije izmeu pojedinih regiona, izmeu regionalnihcentara i okruenja, sela i grada. Osim toga, kolaps pojedinih privrednih sistema i procestranzicije uticali su na to da se parametri nerazvijenosti jo vie prodube na tradicionalnonerazvijenom jugu Srbije8 i podruju Sandaka,9 kao i da se nekada razvijena industrijska

podruja Srbije danas nalaze u jako tekoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, to je iniciralo

7 Bez beogradskih optina, meren ostvarenim ND po stanovniku.8

Podruje juga Srbije ine optine Jablanikog okruga (Bojnik, Vlasotince, Lebane, Leskovac, Medvea i CrnaTrava) i Pinjskog okruga (Bosilegrad, Bujanovac, Vladiin Han, Vranje, Preevo, Surdulica i Trgovite).9 Podruje Sandaka ine optine: Priboj, Prijepolje, Tutin, Sjenica, Nova Varo i Novi Pazar.


32/52

29

pojavu novih podruja nerazvijenosti (istona Srbija, delovi centralne Srbije, regionalni centrirudarstva i tradicionalne industrije) i devastiranih podruja.10

Stepen naraslih regionalnih ,,asimetrinosti izmeu razvijenijeg severa i nerazvijenog jugaSrbije najbolje ilustruju sledee performanse podruja (optina):

1. Grad Beograd, sa 21% ukupnog stanovnitva (4% prostora Republike), zapoljava 29,6%stanovnitva, u stvaranju ND preraivake industrije uestvuje sa 25,6%, i u njemu radi vieod polovine visokostrunog kadra Srbije.

2. Najnerazvijenije podruje Srbije obuhvata optine na podruju Toplikog, Jablanikog iPinjskog okruga, kao i optine Sandaka, to ini ukupno 23 optine, odnosno 11% ukupneteritorije Srbije, na kojem ivi 10,8% stanovnitva, koje u stvaranju ND preraivakeindustrije uestvuje sa svega 5,2% i zapoljava 7,9% ukupno zaposlenih u Republici (2004.

godine). Generalno, identifikovani problemi nedovoljno razvijenih podruja Srbije lee, presvega, u nedostatku kvalifikovane radne snage, u nerazvijenim infrastrukturnim kapacitetima,u nedostatku preduzetnike inicijative i specifinog znanja.

U toku tranzicije razlike su u regionalnoj debalansiranosti Srbije porasle. Najvee razlikeodnose se na demografske karakteristike, ljudski potencijal, privrednu strukturu i efikasnost,uslove socijalne i ekonomske infrastrukture, probleme zatite ivotne sredine i unutranjehomogenosti (uea optina u regionima sa statusom podruja koji imaju posebne razvojne

probleme).11 Anatomija ekonomskog propadanja moe se meriti nizom pokazatelja, alinajslikovitija je analiza koeficijenta varijacije narodnog dohotka po stanovniku, stepena

nezaposlenosti, izvornih budetskih prihoda, razvijenosti putne infrastrukture i Indeksahumanog razvoja.12U prethodnom periodu vrena je koncentracija naunog, istraivakog iinovacionog potencijala u velikim centrima, to je dovelo do jednog vida njihovog,,otuenja od reavanja konkretnih problema u privredi, odnosno primene znanja u ciljulokalnog i regionalnog razvoja. Na taj nain, ova vrsta delatnosti mogla je da se vri samo nauniverzitetima, fakultetima i institutima. To je prouzrokovalo da su pojedini regioni ostajali

bez kadrova koji su mogli biti nosioci njihovog razvoja, a infrastrukturni objekti koji su nekadkorieni, materijalno i kadrovski su zaputani.

Regionalna nejednakost uopte i posebno meuregionalne razlike na tritu rada jesu od svevee vanosti u Srbiji. U literaturi o tranziciji ve je zapaeno da privredno restrukturiranjeima tendenciju da poveava jaz izmeu robusnog trita rada u glavnom gradu i nekolikorazvijenih regiona sa povoljnom geografskom pozicijom, s jedne, i ostatka zemlje, s drugestrane. Istraivanje sprovedeno 2004. godine, uraeno u okviru studije okruenja pripremljene

10 Vlada Republike Srbije je 2004. godine usvojila Uredbu o kriterijumima i pokazateljima za utvrivanjedevastiranih podruja Republike Srbije (,,Slubeni glasnik RS, broj 58/2004) na osnovu koje je donela Odlukuo

Documents

Labour Market Serbia Srb