Kvartalni Ekonomski Bilten April- Jun, 2019 · 2019. 8. 23. · Ukupne Investicje Izvoz Roba i Usluga Realna BDP Stopa Rasta Poljoprivreda Industrija Snabdevanje strujom, gasom i

1

Odeljenje za Makroekonomske Politike i Međunarodnu Finansijsku Saradnju

Kvartalni Ekonomski Bilten

April- Jun, 2019

Kvartalni ekonomski bilten daje ažuriranje o nekim od ključnih razvoja u pojedinim sektorima ekonomije.

Bilten takođe opisuje fiskalna kretanja za državu, kao i ažurirane projekcije odeljenja. Bilten je dizajniran

da bude i informativan i dostupan svim čitaocima. Bilten se može koristiti za naučne radove ili svrhe

prezentacije, samo uz navođenje izvora.

2

Sadržaj

KRETANJA SPOLJNE EKONOMIJE ................................................................................................ 3

REALNI SEKTOR ................................................................................................................................ 4

Ekonomski rast ............................................................................................................................................................ 4

Inflacija .......................................................................................................................................................................... 6

SPOLJNI SEKTOR............................................................................................................................... 7

Tekući račun ................................................................................................................................................................. 7

Finansijski račun ......................................................................................................................................................... 9

Kapitalni račun ............................................................................................................................................................ 9

FINANSIJSKI SEKTOR ...................................................................................................................... 9

TRŽIŠTE RADA ................................................................................................................................. 10

Anketa Radne Snage 2018 ...................................................................................................................................... 10

KLIMA POSLOVANJA ..................................................................................................................... 10

Nivo poslovanja u 2TM 2019 ................................................................................................................................. 10

Anketa Privredne Komore Kosova 2TM 2019 ................................................................................................ 11

JAVNE FINANSIJE ............................................................................................................................ 12

Fiskalni podaci ........................................................................................................................................................... 12

Opšti budžetski bilans ............................................................................................................................................. 12

OSTALE INFORMACIJ: Novi nacrt zakona na području poreza i carina ...................................... 13

3

KRETANJA SPOLJNE EKONOMIJE

Kao iu prvom kvartalu, takođe i u drugom kvartalu svjetski ekonomski rast ostaje usporen. Ovo

usporavanje dolazi kao rezultat daljeg povećanja carina na određeni uvoz iz SAD-a i Kine jedne

prema drugoj. Dodatni razlog za ovo usporavanje je stalna nesigurnost od Brexita i kretanja cena

energije. Kao rezultat ovih događaja, svetski rast BDP za 2019 i 2020 godinu, nakon revizije u

drugom kvartalu, je smanjen za 0.1 procentni poen, dostižući vrednosti oko od 3,2% odnosno

3,5%, respektivno. Vredno je napomenuti da su u ovom periodu investicije i potražnja za

dugoročnim potrošačkim proizvodima (kao što su automobili ili aparati domaćinstva) opali u svim

ekonomijama, bilo da su razvijene ekonomije ili ekonomije u razvoju. U međuvremenu,

poboljšanje stope rasta globalne ekonomske aktivnosti od 2019 do 2020 godine, zasniva se na

pretpostavci da će trgovinski problemi biti rešeni za to vreme.1

Nesigurnost koju stvaraju trgovinski problemi u svetskoj ekonomiji (i njihov negativan uticaj na

proizvodni sektor u Evropskoj Uniji) i Brexit 'bez dogovora' uticali su i na Evropsku Uniju. Ova

dva faktora su ključni rizici koji mogu uticati na dalje usporavanje ekonomskog razvoja. Međutim,

stalna domaća potražnja i održivost sektora usluga predstavljaju glavne doprinose za podsticanje

ekonomskog razvoja u ovom periodu2.

U junu 2019, inflacija u evrozoni je bila 1.3% (0.1 procentni poen niža nego u martu), sa najvećim

doprinosom od komponenta usluga (+0.73 pp), a slede hrana, alkoholna pića i duvan ( +0.30 pp),

energija (+0.17 pp) i industrijski proizvodi (bez energije) (0.07 pp)3

Najniže stope inflacije su zabeležene u Grčkoj (0.2%), Kipru (0.3%) i Danskoj i Hrvatskoj (obe sa

0.5%). Sa druge strane, največe stope inflacije zabeležene su u Rumuniji (3.9%), Mađarskoj

(3.4%) i Letoniji (3.1%)4.

U poređenju s prvim kvartalom, sezonski prilagođen BDP porastao je u eurozoni i EU28 tokom

drugog kvartalu. Takođe, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, sezonski prilagođeni

BDP porastao je za 1.1%, odnosno za 1.3% u eurozoni i EU28, respektivno5.

Table 1 Glavni pokazatelji svetske ekonomije

g-n-g, %, ukoliko nije drugačije navedeno 2018 2019 2020

BDV Svetski (FMN ËEO Korrik) 3.6 3.2 3.5

Inflacija, prosečne potrošačke cene (FMN WEO Prill) 3.6 3.6 3.6

BDV u Euro Zoni (ECB Parashikimet Qershor 2019) 1.8 1.2 1.4

Inflacija u Euro Zoni (ECB Parashikimet Qershor 2019) 1.8 1.3 1.4

1 WEO Juli 2019 2 European Commission Juli 2019 3 Eurostat Jun 2019 4 IBID 5 IBID

4

U poređenju sa prvim kvartalom, cene robe tokom drugog kvartala su uglavnom bile veće

(uključujući cene hrane, poljoprivrednih proizvoda i metala, među ostalim). Za razliku od rasta

cena robe uopšte, cene energije su u ovom periodu smoanjile za 0.2% u odnosu na prethodni

period.

Tabela 2 Cene roba

REALNI SEKTOR

Ekonomski rast

Makroekonomski učinak 2019

U prvom kvartalu 2019 god. kosovska ekonomija je porasla za 4.1% (g-n-g) u realnim termima i

sa 6.1% (g-n-g) u nominalnim termima.

Realna stopa rasta u prvom kvartalu 2019 godine uglavnom se pripisuje privatnoj potrošnji (sa

doprinosom od oko 4.62 procentnih poena); ukupna investicija (1.98 p.p) i javna potrošnja (0.55

pp); dok je doprinos neto izvoza roba i usluga i dalje negativan (oko 3.09 pp).

U prvom kvartalu 2019 godine, na osnovu rasta BDP-a po ekonomskim aktivnostima, sektor

“trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i usluga motocikala“ i dalje ima najveći

doprinos na rastu realnog BDP-a (približno 0.47 procentnih poena), a slijedi sektor “Snabdevanje

električnom energijom, gasom i vodom“ sa oko 0.37 pp, dok su ’građevinski’ i ’industrijski sektori

(prerada i vađenje)’ zabilježili sličan pozitivan doprinos, sa oko 0.14 pp i 0.17 p.p., respektivno;

dok je doprinos poljoprivrednog sektora bio nešto ispod nule (-0.02%), a doprinos sektora usluga

bio je zanemarljiv6 (znatno manji u odnosu na prethodni period).

6 Sektor usluga obuhvata sledeće kategorije: „transport i skladištenje“; „hoteli i restorani“; „finansijske i osiguravajuće aktivnosti“; "poslovanje nekretninama", "javna uprava" i "ostale usluge

2017 2018 2019

Sred. TM1 TM2 TM3 TM4 TM1 TM2

Indeks cena za sve robe (MMF cene roba)

113.6 127.8 131.4 130.5 124.0 118.9 120.2

Indeks cena za hranu i piće (MMF cene roba)

103.2 105.4 106.0 98.7 98.2 98.9 99.8

Bruto cena nafte, Brent (SB Pink Sheet)

54.4 67 74.5 75.5 67.4 63.3 68.3

Nikal, $ po tona (SB Pink Sheet)

10,159 13,284 14,470 13,239 11,463 12,412 12,224

5

Figure 1. Doprinosi u BDP Figure 2. Realni BDP po aktivnostima

Na osnovu kvartalnih preliminarnih podataka Kosovske Agencije za Statistiku (KAS), rast realnog

BDP-a tokom 2018 godine je 3.9% u odnosu na prethodnu godinu. Na osnovu istorijskih podataka,

godišnje publikacije o ekonomskom rastu su obično veće od tromesečnih podataka7. Stoga, sudeći

na osnovu pregleda ekonomskog rasta od strane KAS-a i rezultata finansiranja potrošača i izvora

ulaganja i trgovinskog bilansa, očekuje se da će realni godišnji rast za 2018 biti oko 4.3%.

Očekivanja za makroekonomska kretanja za K1 2019

U nedostatku zvaničnih podataka od KAS za BDP-u za drugi kvartal 2019 godine, indirektni

pokazatelji agregatne potražnje daju signale za sporiji rast u odnosu na prethodni kvartal(K1 2019).

o Očekuje se da će privatna potrošnja u drugom kvartalu 2019, imati sporiji rast, što je

rezultat: i) povećanja uvoza robe široke potrošnje za 2.6%; ii) povećanje naplate PDV-a za

1.52%; i iii) doznake se povećavaju za 6.7%. Sve ove stope rasta ostaju ispod

odgovarajućih nivoa zabilježenih u prethodnom kvartalu (2019T1).

o Javna potrošnja8 je povečana na 6.9% u drugom kvartalu 2019 godine (g-n-g).

o Signali za privatna ulaganja sugeriraju nižu stopu rasta kao rezultat: i) pada uvoza

kapitalnih dobara za 4.2% - takođe vođeno sporijim tempom izvršavanja kapitalnih

troškova; i ii) povećanje stranih direktnih investicija za oko 0.2%. Međutim, indeks

poslovne klime u drugom tromesečju 2019 je poboljšan u odnosu na isti period prethodne

godine (2018T2), a novi krediti su rasli stopom rasta od 1.9% (g-n-g).

o Javne investicije u drugom kvartalu 2019 godine su niže u odnosu na drugi kvartal

proethodne godine, ali njihova se dinamika poboljšala u odnosu na prvi kvartal 2019.

o Trgovinski bilans (deficit) roba i usluga u mjesecima april-maj 2019 kretao se oko sličnog

nivoa u odnosu sa istim periodu prethodne godine.

7 Za 2016 i 2017 godinu, realni ekonomski rast zasnovan na kvartalne podatke bio je 3.4% i 3.7%, respektivno, koji su revidirani naviše u godišnje publikacije na 4.1% i 4.2%, respektivno. 8 Javna potrošnja obuhvata dve kategorije rashoda "plate i dnevnice" i "robe i usluge"

4.06 4.233.51

4.68

3.413.79 4.06

-4.00

-2.00

0.00

2.00

4.00

6.00

-10.00

-5.00

0.00

5.00

10.00

15.00g-n-g, %

Privatna Potrosnja Javna PotrosnjaUkupne Investicje Izvoz Roba i UslugaUvoz Roba i Usluga Realna BDP Stopa Rasta

Poljoprivreda

Industrija

Snabdevanje

strujom, gasom i

vodom

Građevinstvo

Trgovina

Usluge

2017Q1 2018Q1 2019Q1

6

Najnovije ekonomske prognoze

Ministarstvo Finansija objavila je poslednje makroekonomske prognoze u aprilu u okviru MTEF-

a 2020-20229. Ove prognoze zajedno sa prognozama drugih institucija prikazane su u donjoj tabeli.

Tabela 3 Prognoze drugih institucija

Inflacija

U drugom tromjesečju 2019 Indeks Potrošačkih Cijena (CPI) porastao je za 3.3%. Ova stopa je

viša od stope inflacije zabeležene u istom periodu prošle godine (oko 0.72%) i iznad prosečne

stope za celu 2018 godinu (1.1%). Dinamika inflacije u drugom kvartalu 2019 godine pokazuje

znakove usporavanja, obeležavajući godišnju stopu od 3.4%, 3.4% i 3.0% u aprilu, maju i junu.

Podkategorije CPI koje su pokazale najveći rast bile su:

- Kategorija hrane sa 2.53 pp (uglavnom iz cena "hleba i žitarica", "povrće" i "meso", dok

kategorija "voće" nastavila da ima negativan doprinos);

- Kategorija “alkoholnih pića i duvana” 0.15 p.p.;

- Prevoz za 0.27 p.p. (uglavnom iz kategorije „upravljanje ličnim prevoznim sredstvima“);

Osnovna inflacija13 u drugom kvartalu 2019 godine, isključujući kategorije „hrana i bezalkoholna

pića“ i „prevoz“, beležila je godišnji rast od 1.5%, što je niža od glavne inflacije (3,3%), ali veća

više od njegove prosečne vrednosti zabeležene u 2018 godini (-0.1%).

9 Ove prognoze biće podvrgnute preispitivanju u oktobru, što se poklapa sa procesom budžetiranja za 2019. godinu 10 SOR 2020-2022 11 World Economic Outlook 12 http://www.worldbank.org/en/news/press-release/2018/10/04/growth-in-kosovo-maintains-positive-momentum-says-world-bank. 13 Osnovna inflacija meri promenu cena proizvoda potrošačke korpe, isključujuc ́i privremenu i prolaznu promenljivost, koja uglavnom karakteriše hranu ili energetsku kategoriju.

Rast BDP % Prognoziranja Datum publikacije 2019 2020 2021 2022

Ministarstvo Finansija April 201910 4.7 4.7 4.5 4.6

MMF April 201911 4.0 4.0 4.0 4.0

Centralna Banka Kosova Jun 2019 4.2 n/a n/a n/a

Svetska Banka Mart 201912 4.4 4.5 n/a n/a

MMF BDP nominalan u mln evra April 2019 7,106.0 7,507.0 7,944.0 8,420.0

MF BDP nominalan u mln evra April 2019 7,123.0 7,520.4 7,945.7 8,392.2

7

Figure 3 Inflacija i osnovna inflacija Figure 4. Doprinos tržišne i ne tržišne inflacije

Kao što je prikazano na Grafikonu 4, komponenta tržišne inflacije14 nastavlja da određuje

ponašanje ukupne inflacije i procenjuje se da doprinosi oko 2.7 procentnih poena, dok je doprinos

netržišnih komponente nizak.

Tabela 4 Doprinosi glavnih kategorija godišnjoj inflaciji

Glavne pod-kategorije IPC 2017 2018 2019

Sred. TM1 TM2 TM3 TM4 TM1 TM2

Hrana i bezalkoholna pića 0.60 0.24 0.25 0.87 1.12 2.54 2.54

Od kojih: Hrana 0.46 0.19 0.27 0.89 1.15 2.51 2.53

Hleb i žitarice 0.06 0.22 0.14 0.13 0.38 1.08 1.28

Voće 0.12 0.18 -0.02 -0.05 -0.19 -0.20 -0.15

Povrće 0.05 -0.10 0.12 0.43 0.46 0.93 0.66

Alkoholna pića i duvan 0.18 0.09 0.13 0.13 0.16 0.13 0.15

od kojih : Duvan 0.19 0.10 0.09 0.09 0.08 0.11 0.12

Korišćenje opreme za lični prevoz 0.36 0.04 0.37 0.75 0.83 0.40 0.25

IPC (g-n-g, %) 1.47 -0.03 0.72 1.38 2.16 3.20 3.26

SPOLJNI SEKTOR

Tekući račun

Trgovinski deficit robe u drugom kvartalu 2019 godine i dalje je visok i dostiže vrijednost od 791.4

miliona evra.

o Uvoz robe tokom drugog kvartala 2019 godine beleži blagi rast od 0.6% u odnosu na isti period prethodne

godine. Kategorije uvoza transportnih vozila znatno su se povećale (15.8% g-n-g); uvoz i mineralni

proizvodi (6.8%, g-n-g) i uvoz životinja i stočnih proizvoda(16.0%, g-n-g), dok su kategorije „Mašine, alati,

električna oprema“ i „bazni metali i proizvodi od njih“ smanjeni za oko 15,8%, odnosno 2,5%, respektivno.

14 Tržišna inflacija meri promenu cena onih proizvoda koji su izloženi trgovini na međunarodnim tržištima i prema tome na njihove cene ne utiče razvoj na lokalnom tržištu. Dok, nerazmenljiva inflacija meri promenu cena onih proizvoda kojima se ne trguje na međunarodnim tržištima i na njih utiče lokalno unutrašnje tržište

-1.0

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5

4.0

g-n-g, % Ukupna Inflacija Inflacija iskljucujuci hranu i transport

-0.50

0.00

0.50

1.00

1.50

2.00

2.50

3.00

3.50

ne-trzisni trzisni inflacija, g-n-g, %

8

o Izvoz robe u drugom kvartalu 2019 godine povećan je za 5.7% u odnosu na isti period prethodne godine.

Ovakvo povećanje je značajno poboljšanje u odnosu na slabe rezultate izvoza u 2018 godini (godišnji pad

od 2.8%) usled usporavanja izvoza osnovnih metala i mineralnih proizvoda. Rast izvoza roba u drugom

kvartalu 2019 godine bio je uglavnom vođen povećanjem izvoza osnovnih metala (48.2%, g-n-g); izvoz

plastike (19.9% g-n-g); i izvoz prehrambenih proizvoda (18.6% g-n-g), (uticaj izvoznih cena).

Trgovinski suficit usluga za period April-Maj 201915 godine iznosi 71 miliona evra što je oko 44%

veči od bilansa u istom periodu 2018 godine. To odražava brži rast izvoza usluga u poređenju sa

uvozom usluga.

o Izvoz usluga za period April-Maj 2019 godine bio je 18.5% viši nego u istom periodu prošle godine,

uglavnom zbog viših usluga putovanja.

o Uvoz usluga je bio 4.9% viši u odnosu na isti period prošle godine, što je posledica poveċanog uvoza

turističkih i transportnih usluga.

Kao rezultat kretanja ukupnog uvoza i izvoza, trgovinski bilans robe i usluga u periodu april-maj

2019 godine je za 0.5% manji u odnosu na isti period prethodne godine.

Bilans primarnog dohotka za period April-Maj 2019 godine prikazuje blagi pad, dostigavši

vrijednost od 32.2 miliona evra u odnosu na 33.1 miliona u istom periodu 2018 godine, uglavnom

kao rezultat nižih prihoda iz kategorije prihod od ulaganja

Bilans sekundarnog dohotka za period April-Maj 2019 godine iznosio je 224.4 miliona evra, što

je za 9.1% veči u odnosu sa istim periodu prethodne godine. Ovo povećanje se uglavnom pripisuje

povećanju neto doznaka (11.1%, g-n-g).

Kao rezultat razvoja trgovinskog bilansa roba i usluga, bilansa primarnog i sekundarnog dohotka,

deficit tekućeg račua za mjesece April-Maj 2019 godine iznosi -173.2 miliona evra, što pokazuje

poboljšanje u odnosu sa istim periodu prethodne godine, gde stanje na tekuċem računu je bilo -

193.1 miliona evra.

15 Podaci o uslovnoj trgovini su raspoložive samo za April-Maj2019

-60.00%

-40.00%

-20.00%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%

2017 T1 2017 T2 2017 T3 2017 T4 2018 T1 2018 T2 2018 T3 2018 T4 2019 T1 2019 T2

Izvoz usluga(g-n-g%) Izvoz robe(g-n-g%) Uvoz usluga(g-n-g%) Uvoz robe(g-n-g%)

Figure 5. Trgovina roba i usluga

9

Finansijski račun Figure 6 Direktne Strane Investicije u miln. Evra

o Bilans finansijskog računa za period

April-Maj 2019 godine poboljšan je za

oko 7 miliona evra. Ovo odražava rast

neto rezervnih sredstava, dok je stanje

hartija od vrijednosti smanjeno.

o Tokom perioda April-Maj 2019 godine,

ukupni prilivi DSI iznosili su oko 39.3

miliona evra, zadržavši isti nivo kao u

istom periodu prošle godine.

o Oko 95% ukupnih Direktnih Stranih

Investicija tokom aprila i maja 2019

godine apsorbovano je nepokretnom

imovinom i zakupnina.

o Transport i komunikacije i dalje su drugi najveċi apsorber DSI, koji čine 16.8% ukupnih DSI.

Tokom perioda izveštavanja (april - maj 2019.), udeo energetske kategorije u ukupnom porastu

značajno je porastao, na 18% u ukupnim DSI.

o Povećanje DSI u gore pomenutim kategorijama suprostavilo se padom kategorije finansijskih

usluga i kategorije komercijalnih usluga, koji se u tom periodu smanjio.

Kapitalni račun

o Bilans kapitalnog računa tokom perioda april-maj je poboljšan u poređenju sa istim

periodu prethodne godine

o Prilivi kapitalnih transfera poveċan je za 7.4% u odnosu na isti period prošle godine,

dok su odlivi smanjeni za 21%(g-n-g)

FINANSIJSKI SEKTOR

o Drugi kvartal 2019 godine predstavlja značajan rast novih depozita od 22.6% u odnosu na

drugi kvartal 2018. Najveći godišnji rast ostvaren je kod nefinansijskih depozita preduzeća za

29,2%, a kod depozita domacinštva za 19,2%. Novi krediti u drugom kvartalu bili su za 1.8%

veći u odnosu na drugi kvartal 2018 godine, odražavajući rast hipotekarnih kredita za 2.6%,

investicioni krediti porasli su za oko 1,9%, dok su potrošački zajmovi smanjeni za oko 4,9%.

o Efektivna kamatna stopa na nove kredite za drugi kvartal 2019 godine iznosila je prosek od

6.4%, dok je u drugom kvartalu prethodne godine iznosila 6.7%. Ovaj pad se uglavnom odrazio

na odobrene individualne kredite, dok kamate za kredite ne-finansijskim korporacijama ostale

su relativno iste.

o Kamatna stopa na nove depozite iznosila je prosek od 1.4% u drugom kvartalu 2019 godine u

odnosu na 1.2% u istom periodu 2018 godine, što se odražava gotovo u svim dospećima.

o Nekvalitetni krediti tokom drugog kvartala 2019 godine iznosili su 2.6% ukupnih kredita, što

pokazuje poboljšanje u odnosu na drugom kvartalu prethodne godine(2.9%).

-20.0

-10.0

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

April- May 2018 April- May 2019

10

Tabela 3 Indikator Finansijskog sektora

2017 2018 2019

1TM 2TM 3TM 4TM 1TM 2TM 3TM 4TM 1TM 2TM

Novi depoziti % Δ -10.4 2.4 21.8 3.9 20.6 19.0 17.9 36.1 0.8 22.6

Novi krediti% Δ 13.7 19.6 27.1 44.7 14.6 12.3 -3.7 0.7 -5.0 1.8

Efektivna kamatna stopa na nove kredite 7.3 6.7 6.6 6.8 6.9 6.7 6.7 6.3 6.7 6.4

Efektivna kamatna stopa na nove depozite 0.9 1.0 1.1 1.1 1.1 1.2 1.5 1.4 1.5 1.4

Nenaplativi krediti 4.7 4.2 3.8 3.4 3.0 2.9 2.8 2.7 2.6 2.6

TRŽIŠTE RADA

Anketa Radne Snage 2019T1

Grafikon 7. Indikatori tržišta rada

o Anketa o tržište rada za 2019

godinu pokazuje da je broj

nezaposlenih bio oko 13,4% manji

nego na kraju 2018. Stopa

nezaposlenosti u 2019T1 bila je

26,9%, što je 2,7 procentnih poena

niže od najniže stope od 201816.

o U isto vreme, broj zaposlenih

se smanjio za oko 1,2% u odnosu

na kraj 2018 godine. Stepen

zaposlenosti i stanovništva

dostigao je 28,2% u 2019T1. Za drugi kvartal 2019 godine, zvanični podaci KAS-a još nisu

dostupni. Drugi izvori podataka o zaposlenosti (iz PAK-a) pokazuju da se broj zaposlenih

tokom 2019. godine povećava, kako u godišnjem, tako i u kvartalnom smislu.

o Kao rezultat pada zaposlenosti i nezaposlenosti, stopa učešća radne snage, prema KAS-u u

2019 godini, blago se smanjila na 38,7% sa 40,9% na kraju 2018 godine.

KLIMA POSLOVANJA

Nivo poslovanja u 2TM 2019

o Broj novih preduzeća u drugom kvartalu 2019 godine je 2,655 što je za 1% veći od broja

registrovanih preduzeća u drugom kvartalu 2018 godine.

16 Podaci o godišnjem tržištu rada KAS-a malo se razlikuju od kvartalnih podataka (tačnije u poređenju sa podacima iz četvrtog tromesečja).

TM1TM2TM3TM4TM1TM2TM3TM4TM1TM2TM3TM4TM1

2016 2017 2018 2019

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

50%

0

50

100

150

200

250

300

350

400

%

hilja

de

Nezaposlenost(hiljade) Zaposlenost(hiljade) Stopa učešča u radnoj snazi

11

o 590 novih biznisa je registrovano u kategoriji trgovine, 479 novih biznisa u kategoriji

proizvodnje, 359 nova biznisa u kategoriji smeštaj i usluge za hranu, 247 nova preduzeća u

izgradnji i ostali deo u drugim kategorijama.

o Broj obustavljenih preduzeća tokom 2019 godine2 iznosio je 447, što je 10% više od broja

preduzeća koja su zatvorena u istom periodu godinu dana ranije. Zatvaranje preduzeća bilo je

izraženije u trgovini (oko 150) i proizvodnom sektoru (46).

o Kao rezultat toga, broj neto preduzeća tokom izveštajnog perioda bio je 2208, što je oko 1%

manje nego u 2018T2.

Anketa Privredne Komore Kosova 2TM 2019

Figure 8 Indeks klime preduzeća

o Rezultati indeksa poslovne klime za drugi

kvartal 2019 godine pokazuju da

preduzeća imaju ukupne pozitivne izglede

za poslovnu klimu, a indeks poslovne

klime se poboljšao sa 24 u drugom

kvartalu 2018 godine na 30 tokom drugog

kvartala 2019.

o Svi sektori imaju pozitivna očekivanja u

pogledu zaposlenosti u narednih šest

meseci.

o Svi sektori, posebno sektor prerade, usluga

i maloprodaje očekuju da će poslovna klima u narednih 6 meseci i dalje biti pozitivna.

Grafikon 9 Očekivanja za Zapošljavanje

-20

30

80

-40 -20 0 20 40

Maloprodaja Prodaja na veliko KonstrukcijaProizvodnja Usluge

Positivna,

Bal

anca

Promena u procentnih poena

Positivna,ali se pogorsava klime

Grafikon 10 Očekivnaja poslovne klime

34

24 23

3337 35

26

4044

24

34

38 39

31

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

T1 T2 T3 T4 T1 T2 T3 T4 T1 T2 T3 T4 T1 T2

2016 2017 2018 2019

-40

-20

0

20

40

60

80

-40 -20 0 20 40

Maloprodaja Prodaja na veliko Konstrukcija Proizvodnja Usluge

Pozitivna ,

poboljšanje klime

Promena u procentnih poena

Pozitivna,

ali se pogoršava klima

Negativan,

pogoršanje klimeNegativan, ali

poboljšanje klime

12

JAVNE FINANSIJE

Fiskalni podaci

o Opšti prihodi dostigli su 465,0 miliona evra tokom drugog kvartala 2019godine, što je označilo

godišnji porast od 5,6% u odnosu na drugi kvartal prethodne godine. Ova naplata predstavlja

stopu realizacije od 97.0% od predviđenog iznosa, za ovaj period.

o Poreski prihodi za ovaj period iznosili su 412.4 miliona evra ili povećanje od 4.6% u odnosu

na isti period prethodne godine. Ovi prihodi su dostigli 96.5% predviđenog prihoda za ovaj

period.

o Ne poreski prihodi za ovaj period iznosili su 52.6 miliona evra ili 14.5% više u odnosu na

prethodnu godinu. Ovi prihodi su prekoročili projekcije za 6% u ovaj period.

o Budžetski rashodi tokom drugog kvartala 2019 godine iznosili su vrednost od 476.2miliona

evra i bili su za 10.9 % niži od projekcija.

Opšti budžetski bilans

o Opšti kumulativni budžetski bilans dostigao je -16.6 miliona evra, ili prema fiskalnom pravilu

suficit od 8.8 miliona evra , u okviru fiskalnog pravila.

o Ukupni bankarski bilans krajem ovog kvartal iznosio je 567.9 miliona evra ili 8.0% BDP-

a(održajuči fiskalno pravilo da bankaraski bilans bude najmanje 4.5%).

o Očekuje se da će ukupni budžetski bilans za 2019 godinu dostići deficit od 145.3 miliona evra

ili 2.0% BDP-a, dok će se za bankarski bilans predvideti 340 miliona evra ili 4.8% BDP-a.

Grafikon 11. Doprinosi budžetskih rashoda Grafikon 12. Doprinosi na budžetske prihode

-10.0%

-5.0%

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

-15.0%

-10.0%

-5.0%

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

2017 2018 2019

Tekući rashodi Kapitalni troškovi

Trošak kamate Rashodi i kamate g-n-g%

-5.0%

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

-10.0%

-5.0%

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

2016 2017 2018 2019

Direktni prihodi Indirektni porezi

Povracaj poreza Ne-poreski prihodi

Budžetski prihod, g-n-g%

13

OSTALE INFORMACIJ: Novi nacrt zakona na području poreza i carina

U okviru fiskalnih reformi radi poboljšanja povoljnih uslova za poslovanje, Ministarstvo

Finansija je dovršilo nove predloge zakona iz oblasti oporezivanja i carina. Novi zakoni

pokrivaju oblasti poreza na dobit, poreza na dohodak i poreza na dodatu vrednost i nacert

zakonika o carini i akcize.

Obrazloženje za izradu ovih zakona odnosi se na dalje unapređenje pravnog okvira kao i na

uklanjanje postojećih pravnih nedostataka. Nacrt zakona o porezu na dobit je već odobren od strane

Skupštine i objavljen je u službenom glasniku. Ostali prijedlozi zakona dobili su odobreni u vladu

Kosova isti su na čekanju čitanja u parlamentu, dok je nacrt zakonika o carini i akcize u završnoj

fazi izrade radnih grupa.

1. Predlog zakona u porezu na dodatnu vrednost

Tokom analize koju su sprovele Ministarstvo Finansija i PUK (Poreska Uprava Kosova) utvrđeno

je da je primena važećeg zakona o PDV-u potrebno izmeniti kao rezultat nedavnih razvoja u EU

direktivama.

Postupak odjave je izmenjena tako što se uklanja dvomesečni rok da odjava stupi na snagu posle

zahteva za otkazom, sa ciljem da pomogne preduzećima i otkloni administrativne barijere. Ovom

odredbom odjavljivanje stupa na snagu u trenutku kada je podnesen zahtev za odjavljivanje.

Istovremeno, tokom izrade su uzeti u obzir neki zahtevi poslovne zajednice I promenjene su stope

PDV-a za neke proizvode. Nakon konsultacija sa udruženjem mlinara Kosova, usluga meljenja

žita biće oporezovana po osnovnoj stopi (8%). Takođe „pružanje usluga javnog prevoza za putnike

i njihov prtljag, po stopama koje reguliše nadležni državni organ“prebačeno je u sniženu stopu

kako bi se omogućilo pravo na odbitak PDV-a.

„Knjige, udžbenici i serijske publikacije“ oslobođene su od PDV-a kako bi se obrazovanje olakšalo

i bilo jeftinije. Takođe, oslobođena su „isporuka robe proizvedene na Kosovu koja se koristi kao

sirovina za proizvodni proces“. Ova mera je oduzeta da ne bi diskriminisali lokalni proizvođači

sirovina iz Odluke Vlade 14/07 koja oslobađa ovu sirovinu, za proizvođačke subjekte u uvozu.

Predlog zakona takođe oslobađa od PDV-a međunarodni prevoz putnika i prevoz pridružene robe,

u skladu sa direktivama EU.

Što se tiče administrativnih stvari, iznos kreditiranja je promenjen, tako da se može zahtevati

refundacija od tri hiljade evra (3,000) u hiljadu evra (1,000), tako da se mala preduzeća koja su

kreditna sredstva mogu dobit refundaciju.

Dodan je novi članak koji reguliše plaćanje PDV-a na uvoz u zemlji. Ova inovacija će omogućiti

preduzećima da odgode plaćanje PDV-a, jer je ovaj porez potrošača, a ne produzeča. Uređena je

procedura da se ovo plaćanje izvrši PUK-u, a ne u carini. Međutim, preduzećima je dozvoljeno da

dobrovoljno nastave sa plaćanjem PDV-a carini.

14

Predlog zakona takođe predviđa formiranje "administracije za PDV" kao telo koje će administrirati

porez na dodatu vrednost. To je učinjeno u cilju povećanja efikasnosti naplate PDV-a i smanjenja

administrativnih barijera za preduzeća koja su registrovana sa PDV-om.

2. Zakon o porezu na dobit korporacija (PDK ) i Predlog zakona o porezu na dohodak

građana (PDG)

Isto kao u Zakonu o porezu na dobit i Zakon o porezu na dohodak, period knjigovodstvenog

gubitka se menja sa šest (6) poreskih perioda u četiri (4) uzastopna poreska razdoblja i dostupna

je kao odbitak za bilo koji prihod za te godine.

U oba zakona „Posebni odbitci za novu imovinu“ su razjašnjeni da bi se razumelo da je odbici

dozvoljen samo ako je imovina nova ili se prvi put koristi na Kosovu, i nije dozvoljen ako se

imovina prenosi iz postojećeg preduzeća ili prethodnog posla na ili van Kosova.

Zakon o porezu na dobit obratio je i višegodišnji problem sa kojim se suočavaju osiguravajuće

kompanije i banke. Dodani su članci i jasne definicije za „Rezervisanja za gubitke koji se očekuju

od zajmova“ i „Tehničke i matematičke provizije“ koje omogućavaju oporezivanje osiguravajuće

kompanije i banke na pravni način i jednako kao i sva druga preduzeća.

Predlog zakona o porezu na dohodak predviđaju da porez na odbitke za poljoprivrednike,

poljoprivrednike, sakupljače reciklažnih materijala, planinsko voće, lekovito bilje i slično treba

smanjiti sa 3% na 1%, kako bi se olakšalo njihovo poresko opterećenje.

Zakon o porezu na dohodak omogućio je da se deo zdravstvenog osiguranja ne oporezuje. Dok se

u svrhu revidiranih tarifa za putovanje u inostranstvo, za poreske svrhe mogu tretirati samo iznosi

plaćeni iznad odobrenih tarifa, prema listi odobrenoj od odgovarajuće institucije.

Takođe je u oba zakona banke na pravni način i jednako kao i sva druga preduzeća.

Oba zakona (PGK i PDG) omogućila je svim preduzećima da koriste porezne odmora, bez obzira

da li su nova ili stara, u skladu sa određenim kriterijumima koji će biti određeni podzakonskim

aktom.

3. Predlog zakona o poreskoj administraciji i postupcima

Predlog zakona o poreskoj administraciji i postupcima je izmenjen kako bi se omogućile nove

olakšice za poreske obveznike i pojednostavili procedure. Istovremeno, postignuto je usklađivanje

sa drugim zakonima koji se odnose na postupke poreske uprave.

Kako bi se otklonile nesigurnosti, eliminisan je zahtjev za dobijanje fiskalnog broja za subjekte

koji su već obavezni da se registruju u KARB i imaju jedinstveni poslovni identifikacioni broj.

U cilju suzbijanja neformalne ekonomije, predlog zakona predviđa da se svaka transakcija koja je

izvršena između lica koja su uključena u privredne aktivnosti (biznis-biznis) u iznosu većem od

300 evra mora se vršiti preko bankovnog računa.

15

Predlog zakona predviđa skraćenje vremenskog okvira za poresku kontrolu sa 6 na 4 godine i

korekcije deklaracija poreskih obveznika sa 6 na 3 godine, a takođe ograničava obračun kamata

na poreski dug na 6 godina.

Da bi se omogućili bržu refundaciju poreza poreskim obveznicima koji su u kreditiranju, rok za

razmatranje zahteva za povraćajem je skraćen sa 60 na 30 dana, čime je u skladu sa internim

propisom PUK-a za preispitivanje zahteva za refundaciju.

Što se tiče organizacione strukture PUK-a, usklađeni su Zakon o javnim službenicima i Zakon o

organizaciji i funkcionisanju državne uprave i nezavisnih agencija. Stoga je utvrđeno da se direktor

PUK-a imenuje na osnovu ovih zakona, a broj zamenika direktora PUK-a bude dva (2).

S obzirom na zahteve poslovne zajednice za ponovnim funkcionisanjem Žalbenog Odbora zbog

prepreka na koje Fiskalno odeljenje nailazi na sudu, osnovana je i uspostavljena organizacija

odbora za razmatranje žalbi pri Ministarstvu Finansija. Ovaj odbor će razmatrati žalbe protiv PUK-

a, Kosovske Carine i drugih poreskih organa u zemlji.U isto vreme, trajanje razmatranja žalbe od

strane PUK-ove žalbene jedinice promenilo se sa 60 na 45 dana.

Predlog zakona takođe omogućava odbitke penala (50%) od iznosa koji treba da se plati ako se

uplata izvrši u roku od 15 dana. Ova izmena izvršena je kako bi se podstakli poreski obveznici da

plate svoje dugove i da smanje teret plaćanja poreskim obveznicima koji vrše pravovremene

isplate.

4. Zakonik o carini i akcize

Zakonik o carini i akcize za reformu carinskog sistema novim instrumentima koji se takođe

primenjuju u zemljama EU u potpunosti je izrađen, sa jedinom svrhom da se preduzećima omogući

slobodno kretanje preko carinske(granične), po nižim cenama i sa što manje birokratije.

Najvažniji aspekti novog zakonika za koje se očekuje da će imati uticaja na poslovne odnose sa

carinskom upravom jesu: deklarisanje roba u carini, mogućnosti primene pojednostavljenih

procedura, različiti carinski režimi, garancije, načini plaćanja, lokalno carinjenje, komunikacija

biznis-carina putem elektronskog sistema, obavezna tarifne informacije, prepisivanje mera za

administrativna kršenja kodeksa, definisanje krivičnog dela krijumčarenja i utaje poreza,

mogućnost samočišćenja robe od strane ovlašćenih lica, bezpapirni postupak ili garantovanje

ravnoteže između dužnosti carinskog agenta za pravilno sprovođenje carinskog zakonodavstva i

pravo privrednih subjekata na pošteno postupanje.

Sve su to noviteti koje su izrađene u novom zakoniku o carini i akcize i koje će ići u korist biznisa

preko kojih po prvi put biznis je u stanje da donese odluke o carinskom postupku eliminirajući

diskreciono pravo carinskog službenika kao i ranije. Ovo će nesumnjivo povećati transparentnost

i odgovornost na obe strane Biznisa i Carine, što se na kraju pretvara u olakšavanje poslovanja na

Kosovu.

Documents

Kvartalni Ekonomski Bilten April- Jun, 2019 · 2019. 8. 23. · Ukupne Investicje Izvoz Roba i Usluga Realna BDP Stopa Rasta Poljoprivreda Industrija Snabdevanje strujom, gasom i