8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 1/27

20. March

avigaci ja

baveštenje!

vake srede novitekstovi...

avo na mišljenje

okument i

e Srba u Sarajevu

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI ČOVEK

Novi akteri političke scene Srbije u

predizbornoj godini

Formiraju sepolitički pokreti

Formirani pokreti u nazivu imaju reč Srbija, a svima je

zajedničko jačanje države i 

bolji život gradjana .

16.3.2011. Opširnije...

Kriza hrane u svetu i Srbija

Preti li nam glad, iliće nam svanuti

Srbiji nedostaje prava strategija za poljoprivredu i sprečavanje krize hrane kod 

nas. Inače, moglo bi nam se

desiti kao sa onom izjavom da će nas svetska

ekonomska kriza mimoići.

16.3.2011. Opširnije...

Libija na prekretnici

Trka za severnuAfriku

Hoće li bitka za Bengazi biti 

samo boj za smirivanje pobune u Libiji i još malo vremena za Gadafija, ili za nove geopolitičke odnose na

tlu severne Afrike? 16.3.2011. Opširnije...

Kad muškarci uđu u žensku svest, telo idušu, šta ostaje ženama

Bila bih ko ona dama izLondona

Transvestiti su danas prave zvezde na našem prostoru. Šta više, daleko su prihvaćeniji od LGBT-populacije.

16.3.2011. Opširnije...

"(M)Letački trgovci i "puritanci"

Intervju: Joška Broz, predsednik

Komunističke partije Srbije

Umesto Tita - Joška

"Nemamo šta da tražimo na zapadu jer nemamo proizvod,nemamo tehnologiju za zapad. Moramo da se okrenemo istoku, gde možemo nešto da uradimo." 

16.3.2011. Opširnije...

Pokret nesvrstanih

Nesvrstanost danas

Ekonomski, samim time i geopolitički pokazatelji u 

svetu kažu da se Srbiji više isplati da ostane bliska sa Pokretom nesvrstanih zemalja.

16.3.2011. Opširnije...

Svetlana Kitić se nije dvoumila da li dauzme tuđe državljanstvo ili da se vrati

Samo je srpski grbbilzu srca

Srbija nema strategiju za sport. Ako kažem da lakše izvadim zub nego što izvučem pare za Radnički,

možete zamisliti kako je.Neverovatna je ta politika kod nas da se nacionalne selekcije i savezi dotiraju, dok su klubovi ostali u nemilosti.

16.3.2011. Opširnije...

Raskrsnica 103

Olalija

Kako stoje stvari, niko od ljudi koji nas vode nije, kao dete,preskakao olaliju. Šteta. Da jeste, imali bi danas mnogo više one obične,

svakodnevne hrabrosti, da rešavaju naša goruća pitanja.

16.3.2011. Opširnije...

Glavnom I odgovornom uredniku

::. Štampana iz

::. Pročitajte

· Vladan Glišić, čUpravnog odboSrpskog sabora"Dveri"

· 185. godišnjicaMatice srpske igodina od rodjeSave PopovićaTekelije

· Portret: MILANGRAHOVAC

· Čega se pametstidi...

· Muamer ZukorlBoško Jakšić i Tanasković -nastavak

· Dupli pasoši joščekanju

· Ko tebe kamennjega sa tri prs

· Muamer Zukorl

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 2/27

"Small size"

Da se razumemo. Mora i

mene neko da zabavlja da

bih ja zabavljao vas.

Prelistam novine, pogledam

tv, sve go zabavljač i

zabavljačica. Striptizete i

striperi. Vrane !

16.3.2011. Opširnije...

Poštovani,

Obraćam Vam se, kao

odgovornoj osobi, s nadom

da ćete na pravi način

razumeti suštinu problema

koji iznosim. Tiče se moje

porodice, a dešava se i

mnogim drugima u Srbiji. I, ko zna koga sve još

može snaći!

16.3.2011. Opširnije...

Boško Jakšić i Tanasković

· Muftija Islamskzajednice u SrbMuamer Zukorlporučio vlastim

· Srpska izvozna

· Tajne koje nisuskončale u grob

· Mehanizam lop

· Reč izdavača· Centar za poro

smeštaj dece

· Aida Ćorović,direktorka nevlorganizacije Ura iz Novog Paz

· Manastir Fenek

· Alisa u zemlji č(Diana Dragutin

· Zločini nad Srbdokumentovanitalijanskim"zabranjenim"knjigama

· Ljudski rod napsihijatrijskoj k

· Srđan Srećkoviministar za dija

::. Pesma nedel

Evo banke cigan

::. Stih nedelj e

Nepovratna pe

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 3/27

20. March

avigacija

baveštenje!

vake srede novitekstovi...

avo na mišljen je

okumenti

je Srba u Sarajevu

"(M)Letački trgovci i "puritanci"

"Small size"

Da se razumemo. Mora i mene neko da zabavlja da bih ja zabavljao vas. Prelistam novine, pogledamtv, sve go zabavljač i zabavljačica. Striptizete i striperi. Vrane !

Da da, egzistira striper vrana, to je onaj u čijem se naručju slikala Duška Jovanić pa ondabila ljuta na fotografa koji je to ovekovečio, kao da je on neznavenu Dušku vrani ubacio ukrilo. Nije trebala da se ljuti, vrana vrani oči ne vadi .

I, neka što zabavljaju mene pa mi daju materijala da ih verbalno ili u epistolarnoj formi "maltretiram", nego se i onilepo zabavaljaju. Gde ćeš lepše ? I Vuk sit, i ovce na broju.

Tomislav Nikolić koji je izneverio kuma, rešio je da odgodi miting najavljen za 16. april, u zamenu za izbore do

kraja godine. Teško da će mu DStiropor udruga izaći u susret, al' dobro, nada poslednja umire. Tomislav koji jeizdao kuma, nema problem sa izdajstvom evidentno, iako nije čitao 'Mletačkog trgovca' u što sam spreman da sekladim! I to u vola na ražnju! Onog Radovanovog, s' Pala, koji je i Tomi dobro poznat. Ja ga, ipak, okretao nisam,iako su mi Karadžići porodični kumovi. Ne zna Toma za 'Mletačkog trgovca' ali se dobro snalazi u (pre)letačkojtrgovini. Zato će i da pokuša da poleti na stiroporu.

Leteo je on već, od radikalne stranke do gnezda koje je svio sa Vučićem koji se kolebao toliko da je morao daotuputuje da bi doneo odluku hladne glave. Da li ostaje sa Vojom, il' se seli kod Tome? Toma je uveren da je jakfaktor, valjda zato što je obelodanjeno da mu je program stranke ispisan na engleskom jeziku. Da li to znači da muga je načinio Montgomeri?! Ili je Toma već u Evropi od koje je do juče bežao kao od svinjskog gripa!?

Kad smo već kod bežanja, general Delić je pobegao od Tomislava, ovoga puta, jer je pre toga pobegao od Vojekod Tome. Sad je Delić bio neveran nevernom Tomi. Izmedju ostalog, kako je objasnio u saopštenju za javnost, izbog tog što neće da bude član partije čiji je program štampan na engleskom. Ne zna Delić engleski? Čita ga

sričući, i mičući usnama. Ili je patirota po navici? Ko zna. Ali je sada jasno zašto je kod Tome u programuekonomija pod rednim brojem 8: zato što je program na engleskom !

Ne zato što Toma o ekonomiji pojma nema jer nema ni elementarno znanje, nego zato što se Toma pravi Englez.

Umesto lepo da se pravi Amerikanac u Šumadiji, kad mu je već Montgomeri mentor. Tim pre što Montgomeri možeda bude Amerikanac u Parizu. Prva tačka kod Tome u programu treba da bude ekonomija, a prva stavka treba dabude ona u kojoj piše "nema besplatnog ručka!" Sve i da paseš travu, poderaćeš pantalone. A to košta. Moraš dakupiš druge ako neceš da ideš pocepan.

Močvara se sve više talasa u slučaju Kolubara. Vesna Jugović me je kontaktirala i rekla mi da je rudnik nijesponzorisao sa 100.000 evra nego sa 100.000 dinara. Da je u vestima plasirana pogrešna informacija. OK, ajd' dajoj verujemo. A savetnik ministra policije, nekakav Ivica Tončev lepo reče u telefonsku slušalicu voditeljki sa B92 danije dobro ni zbog Dragana (Palme), ni zbog partije, da govori zna li nešto o tom da Draganova snaja ima firmukoja je iznajmljivala mašine Kolubari, i namicala ogromnu lovu. Da je dobro da se što više izbegne Dragan (boji gase, il zbog daljih poslova?). I ne zna da li Draganova snajka ‘poseeeeeeeeeeeeeeeeeeeeduje' tako je rekao, firmu.Poseeeeeeeeeeeeeeeeduje ili ne, namakli su lepu lovu, a taj Tončev Ivica nije namakao elementarno znanje čimima takav akcenat. Ili nije bacao kamenčiće pa se generalno izgubio! U šumi. Lovu je namakao sigurno, jer jekupio mrvice, ne one sa šumskog puteljka koje je bacala za sobom Marica, nego one koje su padale sa trpezevlasti. Lepo je govorio Šekspir "na bogatoj trpezi nadje se i za slugu, i za gospodara". Ovde su lovu namakli samoglupaci i ponavljači djaci. Ako neko zna za drugi primer, neka javi.

U rijalitiju i dalje glupost, neobrazovanje i primitivizam do krajnjih granica. Tika Arsić se oženio pred kamerama, zadž naravno. Pride je dobio plazma televizor. Malo li je, za blamiranje?! Još ako je monitor od 17 inča, ič! Djani jerekao da Tika hrče kao vepar sa Romanije. Zanimljiva komparacija.

A izvesna Karolina, sa tako čestim srspkim imenom, teniserka u pokušaju, rekla je da je školovao zid. To jeevidentno, al' me zanimalo kako. A onda ona dodaje da je udarala besomučno bekhendom u zid, i tako dobroovladala ovim potezom. Još samo da na terenu pokaže to "umeće"! A da je školovao zid očito je, i neusmnjivo.

Izvesni reper, hip hoper, kako li se već zove ta balkanska verzija recitovanja angažovanih tekstova koje ovde imajusmisla jedino kod čoveka pod pseudonimom Marchelo, izvesni Juice, patentirao je novog režisera pod imenom

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 4/27

Džimi Džoš, misleći na Džima Džarmuša. Nije Juice mogao da se seti, pa reče "Džimi Džoš, tako nekako, dolazioje u SKC .. Da da, Džimi Džoš '. Ko će svega da se seti, pogotovo kad ima rupe, ne u pamćenju, nego uobrazovanju.

Nely Furtado je objavila da je za 45 minuta nastupa od Gadafijevih dobila milion dolara . Da nije znala da je od njih 

( nisam znaaaaaaaaaaaaaaaaaao ) i da će tu lovu da da u dobrotvorne svrhe. Oo, kako je samo dobra ta Nely.Uzgred, koliko vas veruje da je Nely, prosečna pevačica, dobila milku (milion, za one koji nisu rasli na ulici) samozato što je pevala? Pa prošlo je vreme Golog otoka iako vreme Jove Kapičića još uvek traje. Jovo sedi u klupi saKarleušom, a u drugoj su Čedomir Jovanović i Biljana Srbljanović. Kakvo društvo!

Bijonse je takoodje uzela neku silnu lovu od Gadafijevih za nastup. I ona jadna, naivna, nije znala da je lova od

Gadafijevih, pa će i ona da ih metne nekom u džep. Pred kamerama, naravno. "Jeb'o jeb' ako se za njega ne zna"

Ovo nisam rekao ja, kom neki 'puritanci' zameraju da previše psuje, nego je to lepo rekao Milovan Vitezović jednom,davno već. Ja samo citiram Vitezovića (znaju valjda 'puritanci' ko je to) pa ako neko misli da Milovan pojma nema,nek' ga ukinu!

A ove pevačice, ogrezle u naivi k'o slikari iz Kovačice, pevaju, al' najčešće u sviralu. Zato mi je OK ovaj 'kurviš'kako ga nazva Vedrana Rudan, Berluskoni. Ja samo citiram Vedranu Rudan

( najbolju hrvatsku kolumnsitkinju jer evidentno je da ima 'puritanki' koje ne znaju) pa ako Rudanova pojma nema,nek' je ukinu! Berluskoni lepo prizna da je opalio (opštio sa njom, za 'puritance') jednu devojku za ogrlicu, onu druguza par soma evra, treću jer joj je obezbedio posao, četvrtu jer joj je kupio automobil, a izvesna Rubi je ostala golestražnjice (debelog mesa, za 'puritance') pa je rešila da ga kompromituje. Ali on lepo, brate, kaže šta je kojoj kupio,za koliko je kupio, i koliko je platio. Jer je jasno kao dan da su to prostitutke! One se jedino ovde zovu sponzoruše!Ovde su tako česti naslovi u novinama

'Ani Nikolić dečko pazario (da da, to je sad trendy termin 'pazario', jer su autori rasli na, ili, u blizini pazarišta pa suprvi pazari na kojima su bili oni gde se prodaju (k)rave i volovi) džipa'. Nekoj drugoj je neko pazario nešto drugo,uglavnom avioni kamioni. Ma nije pazario nego je to njena cena. Dogovorna ekonomija.

Eto, i Vendi je nekad bila na usluzi za kutiju pljuga, a sada treba da joj se kupi bunda i sl. Napredovala u karijeri,mada ona kaže da joj vojvoda Šešelj s kojim je bila intimna a priznala skoro tek, retrogradno (kako ona rečeverovatno misleći retroaktivno, al' ko će se svega setiti pogotovo k'o ima rupe, ne u pamćenju nego u obrazovanju)nije bio od koristi u karijeri. Kaže Vendi da joj nije Vojvoda pomogao IČ u karijeri jer se ona već sa 19 proslavila .

O, Gospode! Ko je proslavio? Plavi šlemovi, il' crvene beretke?

Zato se i dešava da jadnici koji nemaju kvalitet, mada on nije primaran u ovoj konstelaciji snaga gde samo lova igraulogu, posežu za kidanjem spolovila. A ako nemaju ni lovu, onda je problem.

Evo, baš skoro je neki nesretnik na Banovom Brdu odsekao muškost (penis za 'puritance'), javljaju novine. IzvesniDragomir sa Banovog Brda ga je otfikario, pa bacio u wc šolju! Za razliku od onog Bulatovića iz Novog Pazarabate, koji je otkinuo prst štarjkujući, Dragomir je bio radikalniji pa ga je prikosio! Ne prst, prikosio je spolovilo(sofisticirano, za 'puritance'). I onda, pogledam ispod te novinske vesti par komentara čitalaca. Da čovek umre odsmeJa. Bože mi oprosti, ali prosto je neverovatno koliko su ljudi ovde neosetljivi na bol, koliko su otupeli, glupi suodavno. Pa jedan kaže, citiram, "Auu, brate....Treba imati petlju za ovako nešto, i čemu to? Ni ja ga (misli se naspolovilo da se ne uvrede " puritanci") ne koristim ali neka ga, 'leba ne jede..."

A onda ja koji važim za rutiniranog cinika kažem da je ovde i bukvalno sve otišlo po spolovilu! Jadnom Dragomiruje mozak bio van dometa ko zna zbog čega, kao i većini obezglavljenih i obeznanjenih Srba. Srba, gubitnikatranzicije. Samo što je Dragomir rešio da bude i bukvalno obezglavljen. Za jednu glavu makar. Pa je uradio to što jeuradio. Ko zna kakva je muka naterala jadnog čoveka na seču koja nije seča knezova. Da je makar seča šume, pabila i nelegalna, manja bi šteta bila. Po Dragomira. Šumska industrija bi preživela već. Mada, ako je suditi po

Dragimirovom besu i ludilu koje ga je nateralo na takav čin mogao je on da poseče nekoliko kubika, tako frustriran iobeznanjen. Tek, posle je postao obezglavljen. A trebalo je samo da udje u rijaliti i da dogovori gde, šta, i kako. Daudje tamo gde jedna učesnica ovog trenutka kaže drugoj, citiram, "ti si fuksa... ti radiš u poslovnoj pratnji", pa sepreti otvaranjem šibera na lobanji...

Bravo ! Učite deco ! Učite srpska omladino, obrazujte se! Šta će vam škola? Evo, udjete u rijaliti, em budete nateleviziji, em uzmete nedeljni honorar i smejete se ortacima koji uče i idu u školu. Ma budale, jel’ tako deco? Pa da !I ne čitajte mene deco ! Mene koji stvari nazivam pravim imenom, pljujem po amoralnim licemerima, neobrazovanimbudalama, novoobogaćenim buzdovanima, samozvanim tajkunama i lepšim im polovinama. Po teheranarlaukačicama od kojih je jedna i kolumnistkinja koja reče da, citiram, " koristi svih šest padeža"!? Ne čitajte menedeco, mene koji izvrgavam ruglu šljam i ološ, generalno. Ne deco, čitajte one koji ne psuju, one "fine", mediokritete,one koji nemaju stav, one neiskrene, koji rade po porudžbini, one potpuno nezanimljive al "učtive". Naravno, deco,da me nećete poslušati, jer me čitaju vaši obrazovani roditelji, i preporučuju me kao lektiru! Obrazovani znajuznanje! E sad, što ovde znanje nije na ceni to je druga stvar. Oni koji preziru iste one koje prezirem i ja.Prepoznamo se pa se volimo i cenimo. I tako će biti dok god budem radio. A radim jedino ovako, jer jedino ovako i

umem. A to i nije tako loše, zar ne?

 

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 5/27

Postavite na

Sergej Trifunović i opet Dragan koji nije Palma nego Bjelogrlić, su obeležili prošlu nedelju. Bjela i Sergej su "osvetlaliobraz" u Sarajevu na premijeri filma " Montevideo, Bog te video". Bjela je u Sarajevu bio veći poltron nego je inače,dok Trifunovića kao poltrona ne znam, kao budalu da. Rešili i oni da budu (M)letački trgovci, ali su ovog putaprevazišli sebe, pa je Bjelogrlić rekao da mu je žao što Jovo Divjak, koji je komandovao u napadu naDobrovoljačku ulicu u Sarajevu, ne prisustvuje premijeri, a Trifunović je otišao korak dalje pa je obukao majicu saJovinim likom. Likom tog DivLJaka.

DivLJak prkosi sa Sergejevih grudi, na majici S veličine, jer je Sergej mali čovek. Mislim, nizak je rastom, jakonizak. Al’, treba ga zalivati, da poraste. Istini za volju, sjajan je glumac. Oni koji su ustali u Trifunovićevu odbranu(ima i takvih) kažu da 80% Srba nije znalo ko je Jovo Divjak. OK, ajde da prihvatimo i tu argumentaciju, ali samoidiot navlači na telo majicu sa nečijim likom a da prethodno ne pita ko je persona koja će mu "krasiti" grudi, makar bile i kokošije kao u slučaju Trifunović!? Ok, 80% Srba nije znalo ko je Jovo Divjak, ali Bjelogrlić je sam priznao dasu se družili desetak godina, verovatno je znao ko je Jovo, i da to nije Jovo, travar s Romanije! A nije ni Jovo

Kapičić, taj sad divani sa Čedom i Karleušom o lgbt populaciji i dešavanjima na estradi, jer, o čemu bi oni mogli dapričaju?

Bjelogrlićev film je posle incidenta bojkotovan na Palama. Bosanski Srbi su ogorčeni, a kako i ne bi bili, ali eto, ovadva avangardna rustikalca sa prebivalištem u Beogradu nisu isterali selo iz sebe. Pobegli iz sela, ali selo iz njihnije. Trifunović je pobegao iz Mostara u Užice pa u Beograd, ali ostao je seoski dilkan, a Bjelogrlić je domicilniBeogradjanin prvo koleno, a u servilnosti je u prvom ešalonu srpskog društva. Blizak je sa vrhuškom DS-a, dobijalovu za snimanje filmova, reklamiraju ga kao da je ranije pomenuti " Džimi Džoš". Ima i producentsku kuću od kojenamiče silnu lovu i, naravno, ne plaća porez! Pa gde to može, gde to ima? U Srbiji brale, u gradu Beogradu! Jelek,anteriju i opanke su Bjela i Trifunović okačili o klin baš kao što su junaci njihovog filma "Montevideo, Bog te video",kopačke. Film koji nisam gledao, niti imam nameru, jer znam Bjeline kapacitete. Jako su skromni, po merimediokriteta. Opet, Trifunović je sjajan glumac, ali frustraciju neuspelim izletom u Ameriku i po njega surovo bolnomčinjenicom da je samo za domaću upotrebu, da je glumac samo za ovde, nikako ne i za poneti, ne sme da lečiprovokacijama tipa "divLJak" na grudima. Na majici size small, jer je Sergej mali čovek. Nizak je rastom, mislim.

Saša Dr. Djurović

16.3.2011.

 Prilagođeno za štampanje

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 6/27

Ništa nismo nasledili od dede

- Rekoste maločas da ste svi vi u KP

sami zaradili to što imate. Jeste li neštonasledili i od dede?

Ništa, osim onog vinograda u Kumrovcu, za

koji se sudim sa državom Hrvatskomposlednjih trideset godina.Niko ništa iz

porodice nije nasledio. Imamo slike nakojima smo se slikali sa dedom, ali ništa

materijalno, i to je prvi put u istoriji

čovečanstva da porodica nije mogla ništa danasledi. Kasnije nismo ništa ni tražili. Moj

otac je jedino tražio za nas četvoro, pojednu svečanu uniformu sa kopijom lenti,

pa nismo ni to dobili.

- Posećujete li Jovanku Broz?

Ne, ona je prekinula odnose sa svima izporodice. To je njena odluka i mi to

poštujemo. Ali, rekao sam, šta god joj budebilo potrebno, mi smo tu i bićemo uvek tu

da joj pomognemo.

20 . March

avigacija

baveštenje!

vake srede novitekstovi...

avo na mišljen je

okumenti

e Srba u Sarajevu

Intervju: Joška Broz, predsednik Komunističke partije Srbije

Umesto Tita - Joška

"Nemamo šta da tražimo na zapadu jer nemamo proizvod, nemamo tehnologiju za zapad. Moramo da 

se okrenemo istoku, gde možemo nešto da uradimo." 

"U Srbiji je bilo 14 komunističkih partija, koje nisu mogle da se ujedine, zato što su njihovevodje bili apsolutisti, koji su samo želeli da imaju i 50 umesto 10.000 članova, da bi bili vodje.Zbog toga sam, na predlog starih komunista, odlučio da napravim partiju, sličnu nekadašnjoj,kako bismo objedinili sve leve snage i krenuli u borbu za bolji život naroda u Srbiji i svih, koji žive na prostorimabivše Jugoslavije", objašnjava Joška Broz, unuk Josipa Broza Tita, za Korene, svoje razloge što je nedavnoregistrovao novu, Komunističku partiju.

-Kažete da ste odlučili da okupite sve leve snage. Zar najveći deo vladajuće koalicije ne spada

u lev icu?

Sve stranke na našoj političkoj sceni su leve stranke, samo što pričaju razne priče i zavaravaju narod. Ali sve su tonjihovi politički dogovori. Ako je SPS preuzeo imovinu KPJ a ostavio komunistima ideale, onda se zna o čemu seradi.

- A o čemu?

O imovini. Oni su u ono vreme doneli odluku, mimo zakona, i preuzeliimovinu SKPJ. Ponašaju se isto kao i komunisti u ranije vreme, moždačak i gore. A mi ćemo svoju imovinu potražiti u skladu sa zakonom. Onisu prihvatili samo greške SKPJ. Ranije se govorilo da možeš da budešdirektor preduzeća, samo ako si član Saveza komunista, sada više nemožeš da budeš ni čistačica, ako nisi član neke od vodećih partija.

-A kako ćete se vi ponašati?

Za nas neće biti važna partijska knjižica, nego će biti važan indeks. Svioni koji su kvalitetni, koji umeju da rade, treba da rade, a ako ne buduradili, možemo ih smeniti, za razliku od ovih, koji sve te, koje su postavilina ta mesta, ne mogu da smene, jer to je deo njihove glasačke mašine.

-Koliko članova imate?

Imamo oko 50.000 članova. Toliko smo pristupnica podelili i popunili.Medjutim, mnogi iz unutrašnjosti, zbog procedure oko overe biračkogprava nisu imali vremena i snage da se sa tom procedurom nose i završesa učlanjenjem.

- Nije li malo rizično zvati partiju Komunističkom, kada

prethodna n i je b i la omi l jena?

A zašto bi se zvala drugačije, kada smo to bili i ostali? Komunističku partiju je razbio strani kapital i kapitalisti zatošto im je ona bila pretnja. Sada su shvatili da je to, ipak, prava stvar. Vidite da i Amerika polako prelazi nasocijalisitčki pristup u ekonomskim merama. Savez komunista Jugoslavije je svoj program gradio na komunističkommanifestu, koji je nastao na Svetom pismu. Sve partije u svetu imaju takav isti program, a to je program socijalnepravde, prava žena, dece, porodice. Posle su dodavali neke svoje ideološke razlike. Ali osnovni program svih partijau svetu nastao je na komunističkom manifestu.

- Ko su vaši članovi danas, kakva vam je struktura članstva?

Svi, od mladih do penzionera. Za veoma kratko vreme imaćemo u našim redovima veoma kvalitetne ljiude iz svihstruktura.

- Naved i te nam neko ime !

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 7/27

Sedište stranke na dedinju

Sedište Komunističke partije je na Dedinjuu ulici Miloja Djaka 1b, to je kuća. U

prizemlju kuće je restoran, koji nosi imeTito. U zgradi je i firma za izvoz hrane, a

tu su i partijske prostorije.

Joška Broz u Titovom apartmanu

Ne bih o imenima. Kada dodje vreme, mi ćemo to objaviti. Ima i poznatih imena iz svih oblasti života.

- Kako ćete se finansirati?

Do sada smo se finansirali našim sredstvima. Ni od koga nismo ništa uzeli tako da nikome nismo ništa ni dužni.Tako ćemo i nastaviti. Krenuli smo s nekim poslom na izvozu voća i povrća za Rusiju, kako bismo pomogli domaćojprivredi i jedan deo toga ćemo koristiti za finansiranje partije. Imamo firmu koja je naša članica, a izvozipoljoprivredne proizvode. Taj posao objedinili smo u sistem zadruga, u tri regiona. Tu smo napravili dobruinfrastrukturu, tako da je sada krenuo takozvani "sveži program" , (izvoz svežeg voća i povrća, prim.aut.), potomkreće "sušeni program", a nakon toga počinje izvoz konzervi i preradjevina.

- A gde vam se na laze t i reg ion i?

Za jug Srbije je centralni region Leskovac, zatim je tu Šumadija sa Beogradom, i Vojvodina.

- Očekujete li ideološku podršku od KP Rusije i KP Kine?

Mi ni od koga ne tražimo pare da ne bismo sutra morali da vraćamo krozrazne usluge. Ideološku podršku svakako očekujemo od KP Rusije, kao iKP Kine, jer su to iste ideologije kao i naša. Širićemo se svuda gde budebilo interesovanja, u kontaktu smo sa svim predsednicima komunističkihpartija na teritoriji bivše Jugoslavije, izuzev Hrvatske, gde takva partija nepostoji, pošto je ustavom zabranjena. Imamo pozive za saradnju i sakomunističkim partijama Francuske, Italije, Austrije, Grčke,Češke.

- Hoćete li, možda, praviti jedinstvenu komunističku partiju za ceo prostor bivše SFRJ?

Saradjivaćemo sa svima njima, ali i sa celim svetom. Što se tiče komunističkih partija na tlu bivše Jugoslavije,ukoliko sve one budu na jednom kursu, bićemo jedinstveni. Ali nema potrebe da se i formalno ujedinjujemo.Dovoljno je da zastupamo iste interese.

- Da li nameravate da učestvujete na sledećim izborima?

Kako da ne. Danas već počinjemo da se pripremamo za sledeće izbore. Ne radimo kampanju, već spremamoinfrastrukturu tamo gde je nema. Osnovni zadatak nam je formiranje novih odbora po Srbiji.

- Verujete li da će biti prevremenih izbora?

Više nam odgovara da budu redovni izbori, kako bismo dobili na vremenu, ali mi ćemo biti spremni za veomakratko vreme, jer koalicija na vlasti propada, narod sve lošije živi, a država je bankrotirala.

- Na čiju podršku računate na izborima?

Na milion i šest stotina hiljada penzionera kao i na veoma veliki broj mladih koji se svakoga dana prijavljuju i sve suzainteresovaniji za nas jer žele nešto novo. Kažu nam otvoreno - želimo s vama, da vidimo koliko ćete nam vipružiti, jer ovi su obećavali a niko nam ništa nije pružio. Vidite i sami.

- Da li u pridobijanju glasača računate i na Titovu raniju popularnost i narodno sećanje na

n jega?

Normalno je da će da glasaju za nas, jer mi nemamo nikavihmrlja, pošteni smo, sve što imamo stekli smo svojim radom,niko od nas nije ništa ukrao ili zaradio nepošteno. Sve radimosa entuzijazmom.Ostali smo verni onome što smo bili inećemo se menjati. Niko sutra neće moći da nas kupi, neće

moći na nas u Parlamentu da utiče kako da glasamo, kao štodanas imamo slučajeve da neke stranke najpre odbijaju daglasaju za zakone, pa se u poslednjem trenutku predomisle.Mi to nećemo dozvoliti. Glasaćemo za bilo koji predlog za kojismatramo da je dobar za narod, bez obzira ko ga jepredložio. Bolje da padne vlada i četiri puta za četiri godine,nego da trpimo četiri godine kao što smo u poslednje vremetrpeli.

-Pred Srb i jom je mnošt vo p i tan ja , od s ta t usaKosova, preko članstva u EU. Kako vi na to

gledate?

Kosovo se ne rešava takvim merama, kako rešava sadašnja vlast. Ona samo zaoštrava odnose. Kosovski narod jenezadovoljan, kao i narod u Srbiji. Samo Komunistička partija može lepim i pravim dogovorom da opet uspostavidobre odnose, ne samo sa Kosovom, nego i sa bivšim republikama. Što se tiče EU, mi smo samo za one delovenjenog programa, koji su dobri za naš narod.

 

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 8/27

Postavite na

- Ako dodjete na vlast, kako biste odgovorili na zahtev za hapšenje Ratka Mladića?

Ne bismo dozvolili da se njemu sudi u inostranstvu, niti ijednom gradjaninu naše zemlje. Postoje domaći sudovi, paneka sude. Ovi sudovi, poput Haškog tribunala, su pristrasni. Ako neko u Hagu odgovara za komandnuodgovornost i za to dobije 20 godina robije, dok drugi za koga je dokazano da je klao, ubijao i skidao kožu s ledjabude oslobodjen, pa kakav je to sud?

- Ali, ako ipak traže izručenje?

To što oni traže je njihov problem, ali ova država mora da ima dostojanstvo, da kaže - stanite, ovo ne može jer tonije u skladu sa potrebama našeg naroda. A ovaj narod mora da shvati da ne treba da saradjujemo sa onima kojinam ne pomažu. Molim vas lepo, šta nam sada pomažu? Daju nam kredite. Pa te kredite nam neće oprostiti, nego

moramo da ih vraćamo sa ogromnom kamatom.

- Da l i je za Vašu part i ju Kosovo nezavisna država?

Ne, mi to nikada nećemo i ne možemo da prihvatimo, jer je samo odlukom deset ljudi napravljena država, kao štoje i Jugoslavija razbijena. Mi to ne priznajemo, jer je to protivpravni akt.

- Hoćete li vi uspostaviti kontakt sa novoizabranim rukovodstvom privremenih institucija na

Kosovu?

Mi ćemo uspostaviti kontakt sa svakim ko želi dobro svojem i našem narodu. Ići ću na Kosovo, trenutno su dozvolepotrebne, ali ako dodjemo do vlasti, možda možemo da se dogovorimo da se to promeni, da možemo svi daputujemo svuda kao nekada. Želim da saradjujemo po svim ekonomskim i drugim pitanjima važnim za narod. Paeto, i Evropa nastoji da ujedini neke delove ekonomije bivših jugoslovenskih republika, jer mi jedni bez drugih nemožemo. Nemamo šta da tražimo na zapadu, jer nemamo proizvod, nemamo tehnologiju za zapad. Moramo da seokrenemo istoku, gde možemo nešto da uradimo. Kada smo zajedno uvek možemo više učiniti, nego kada smosami.

- Kada ste posledn j i put b i l i u Hrvatsk o j?

Za 23. maj, to je proslava 25. maja u Kumrovcu. Tamo nemam više žive rodbine, jedino me vinograd, koji samnasledio od dede, veže za Kumrovec. Deda je preko mog oca, pred smrt otkupio taj vinograd, preneo ga na oca ievo ja ga prenosim na sebe, već 30 godina.

- Da li ste kao dečak letovali na Brionima, kod dede?

Mi smo odrasli kod dede. Sestra Zlatica, Miša i ja smo odrasli kod dede, tako da smo svake godine i leti i zimi bilitamo .

- Da li ste ponosni na dedu, zato što nosite njegovo ime i prezime, i ličite na njega?

Normalno da sam ponosan na naše prezime. Osim toga, ja sam ceo svoj radni vek proveo pored njega, mnogo štasam video, stekao mnoga iskustva iz njegovog ponašanja i iskustava iz politike, tako da nema razloga da ne budemponosan. Prema svim anketama, on je jedan od prvih ljudi u svetu. Samo kod nas ga devalviraju.

- Šta s te to rad i l i , kada kažete da s t e ceo radni vek p rove l i uz n jega?

Prvo radno mesto mi je bilo u lovnom gazidnstvu "Jelen" u Belju, gde je on odlazio u lov. Posle sam bio u vojnimlovištima a kasnije u saveznom MUP-u. Bio sam tu pored njega, radio sve poslove iz oblasti lovstva, a kasnijebezbednosti.

Ljiljana Milenković

16.3.2011.

 Prilagođeno za štampanje

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 9/27

20. March

avigacija

baveštenje!

vake srede novitekstovi...

avo na mišljen je

okumenti

je Srba u Sarajevu

Kriza hrane u svetu i Srbija

Preti li nam glad, ili će nam svanuti

Srbiji nedostaje prava strategija za poljoprivredu i sprečavanje krize hrane kod nas. Inače, moglo bi 

nam se desiti kao sa onom izjavom da će nas svetska ekonomska kriza mimoići.

Poslednje sedmice su na svetskom tržištu hrane podsećale na ono što se desilo pre dve i pogodine: cene su, bukvalno, odletele u nebo. U celom svetu, znači, a ne samo u Srbiji. Uzrocisu i sezonske prirode: lanjske suše u Argentini i Rusiji, poplave u Kanadi. Ako suša ozbiljno

ugrozi ovogodišnji rod pšenice u Kini, kako se strahuje, to bi, s obzirom na veličinu te zemlje I njen udeo u svetskojproizvodnji, izazvalo nove krupne poremećaje na svetskom tržištu hrane. Tako je to kad živimo u ‘globalnom’ svetu,gde je sve povezano kao sistem spojenih sudova. Pa kad dune malo na onom kraju, na ovom oduva sve.

Očigledno je da ono što se dešava poslednjih godina na tržištu hrane u svetu ima uzroke u nekim dubljim i

dugoročnijim pomeranjima u svetskoj poljoprivredi. Po drugi put za nepune četiri godine cene hrane u svetu dostiglesu istorijske maksimume. Stoga nije čudno što je i grupacija G 20 pitanje prehrambene sigurnosti svetskogstanovništva uzdigla na sam vrh svoje agende u 2011. godini.

Ne tako davno, sve to je izgledalo mnogo manje dramatično. U drugoj polovini 20. veka, više decenija ukontinuitetu, cene hrane bile su pristupačne i nisu se bitnije menjale. Tako su na severu planete prevladaneoskudice zabeležene posle Drugog svetskog rata, ali je i kod zemalja Trećeg sveta u suzbijanju gladi ostvarenozbiljan napredak. Izgledalo je da je mirovanje, ili čak pad cena hrane, dugoročni trend.

A onda je krajem 2007, i naročito u 2008. godini, došlo do eksplozije. Svet se odjednom suočio sa do tadanezabeleženim skokovima cena agrarnih artikala. U maju 2008. godine, tona pšenice vredela je čak 357 dolara, apirinča 897dolara. Pojavila se i tvrdnja da je doba relativno jeftine hrane zauvek okončano. U to vreme, generalnisekretar UN Ban Ki Mun našao je za shodno da upozori da ukoliko čovečanstvo ne nađe pravi odgovor na divljanjecena, svetska kriza hrane može biti "okidač za kaskadu drugih višestrukih kriza, postajući multidimenzionalni

problem koji se tiče ekonomskog rasta, socijalnog progresa, čak i političke sigurnosti širom sveta".

Drugi veliki potres, čiji smo svedoci, započeo je sredinom prošle godine, da bi već u decembru cene nadmašilerekorde zabeležene 2008. godine. Vrtoglavi uspon nastavlja se i u tekućoj godini, tako da je prve nedelje martaindeks cena hrane FAO dostigao najvišu vrednost od kako je 1990. ovaj instrument za praćenje kretanja cenaOrganizacije za hranu i poljoprivredu UN ustanovljen. Pogođene su sve najvažnije namirnice: žitarice, mlečniproizvodi, masti i ulja, meso i šećer. Prema ekspertima FAO mogu se očekivati velike poteškoće u uravnoteženjubilansa ponude i tražnje žitarica u svetu tokom ove sezone. Od februara prošle godine žito je poskupelo čitavih 70odsto.

"Neočekivani rast cena narfte mogao bi dodatno pogoršati inače nestabilnu situaciju na međunarodnim tržištimahrane. Neizvesnost je tim veća u nekim od ključnih proizvodnih regiona, gde setvi tek treba da se pristupi", ističeDjevid Halam, direktor Odelenja za trgovinu i tržište FAO.

Svetska kriza hrane, udružena sa ekonomskom krizom, može

samo iznova uvećati broj gladnih i ekstremno siromašnih,naročito ako se zna da upravo žitelji zemalja u razvoju troše ido 80 odsto dohotka na ishranu. Najugroženije su siromašne

zemlje koje su uz to i uvoznice hrane, a takvih ima dosta u

istočnoj Aziji ili podsaharskoj Africi, na primer. Bolje prolazeoni koji uspevaju da osloncem na sopstvene snage prehrane

stanovništvo, pa im još preostane i za izvoz.

Kako stvari stoje u Srbiji? Sekretar Udruženja za poljoprivredu

privredne komore Srbije Milan Prostran prognozira da će sesadašnja kretanja na svetskom tržištu hrane nastaviti barem do

2015. godine, i izuzetno dramatično i nepovoljno uticati nasve zemlje, dok će najvišu cenu platiti najsiromašniji. Prostran se ubraja u one domaće poljoprivredne eksperte kojise u kontinuitetu zalažu za to da ključne životne namirnice sami proizvodimo i tako obezbedimo sigurnost u ishrani

stanovništva.

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 10/27

"Još prošle jeseni upozoravao sam da je podrška potrebna

kako bi se posejalo što više. Naše proizvođače najboljemožete simulisati ako im date neki dinar pomoći više pohektaru, što se inače ne čini. S obzirom na sve što se jesenasdogađalo, teško se na leto mogu očekivati veće količinepšenice, kao popravka bilansu. Nije kasno ni sada da se

seljacima pomogne da prihrane pšenicu i kvalitetno pristupe

prolećnoj setvi i tako ostvare veći rod. Po meni, izuzimajućipšenicu, koje je, uz to, od jula 2010. do marta ove godine

izvezeno čitavih 600 hiljada tona, situacija kod nas ipak još nijetako dramatična, imajući u vidu i da bilansi ostalih osnovnihkultura ne bi trebalo da budu posebno ugroženi", ocenjuje

Prostran. Kada je reč o zaštiti standarda najugroženijih, naš sagovornik se zalaže da država obrati posebnu pažnju

na hleb, i najjeftinije pasterizovano mleko, kao socijalno najosetljivije namirnice, i to tako što će pribećimaksimalnom subvencionisanju: "Zašto ne obezbediti pšenicu iz robnih rezervi i ispod cene, bolje da država nešto

pretrpi nego oni kojima je osnovna egzistencija ugrožena."

Kao jedan od temeljnih uzroka aktuelne prehrambene krize u svetu obično se navodi nesklad između sve većepotrošnje hrane i nedovoljne proizvodnje na drugoj strani. Rast standarda u nerazvijenim zemljama i ubrzana

urbanizacija donose veću potražnju za hranom, osobito mesom i mlečnim proizvodima, što iziskuje i veću produkcijužitarica. Kao primer najčešće se pominju džinovi poput Indij i Kine. Širom sveta menjaju se i navike u ishrani, pa onikoji su tradicionalno koristili pirinač i neka druga lokalna žita, sve više uvoze i pšenicu.

Ponudu osnovnih poljoprivrednih artikala na drugoj strani umanjuje više činilaca. Skuplja nafta (od koje se proizvodei đubriva) znači veće proizvodne troškove i tako i više cene hrane. Nafta je sastavni deo i poznate "klackalice"vezane za biogoriva – što je ona skuplja, to je veća motivacija za usmeravanje ogromnih količina kukuruza i drugihžitarica, umesto u ljudsku ishranu, u proizvodnju etanola i biodizela. Kako prehraniti nove milijarde stanovnika

planete Zemlje kada se to ni sa sadašnjih 7 milijardi ne čini kako valja? Naročito ako se ima u vidu da su površinezemljišta koje bi se još moglo privesti obradi, ipak, ograničene, kao i da prete nestašice vode i klimatske promene.

Doista, šta činiti ? Zamenik generalnog direktora FAO Changchui He uputio je ovih dana jezgrovitu poruku: "Vladebi trebalo da se fokusiraju na ublažavanje posledica visokih cena hrane po siromašne, i istovremeno da uvaže

nužnost preduzimanja koraka koji favorizuju investicije u poljoprivredi."

U FAO se, inače, sadašnja kriza sagledava ne samo kao opasnost, već i kao šansa za novi početak i renesansupoljoprivrede. Ako se prehrambena sigurnost širokih masa na duži rok može osigurati samo povećanjem obimaprodukcije u poljoprivredi, onda i smanjenje javnih ulaganja u agrar poslednjih decenija, osobito u bazičnaistraživanja, što važi i za najrazvijenije države, može delovati samo kontraproduktivno. Upravo bi se takvim

ulaganjima u nauku mogao zaustaviti trend stagnacije prosečnih prinosa po jedinici površine zabeležen poslednjihgodina, što pogoršava pomenuti problem sve manje raspoloživih oranica. Država, dakle, treba da pomaže

poljoprivredu a dodatna ulaganja mogu doneti i privatni sektor i međunarodne organizacije. Eksperti Svetske bankemisle da bi investicije u poljoprivredu trebalo da budu na istaknutom mestu sveukupnih ulaganja u razvoj, uz

obrazloženje da gotovo 75 odsto najsiromašnijihh nastanjuje upravo prostrana ruralna područja Trećeg sveta. Javnaulaganja u istraživanja u poljoprivredi bila su u osnovi uspeha ostvarenih u poznatoj Zelenoj revoluciji u Africi, Aziji

70–tih godina prošlog veka, ili, u novije vreme, u Brazilu.

"Okolnosti jesu izuzetne i zahtevaju takve odgovore", naglašava Prostran. "I do sada su na nivou države kod nas

usvajana neka dokumenta, uključujući i Nacionalni program razvoja poljoprivrede iz novembra prošle godine, ali oninisu uzimali u obzir aktuelna krizna kretanja. Vreme je za nova rešenja, ono što se sada dešava u svetu zahteva i

specijalne programe i mere. Valja se dozvati pameti i na ozbiljan način obezbediti neophodne bilanse hrane. Započetak, bilo bi dobro obraditi sve raspoložive površine, a poznato je da se svake godine ne privede nameni blizumilion hektara. Sadašnjih svega 2,6 odsto državnog budžeta na raspolaganju poljoprivredi, je zaista skromno."

Kada se razmatra mesto koje bi naš agrar mogao zauzeti u

ovoj novoj preraspodeli snaga u svetskoj poljoprivredi, drži

Prostran, bilo bi dobro zapaziti da će se na svetskom tržištu u

neposrednoj budućnosti puno tražiti sirovine. Žitarice i uljarice,pre svega.

"Sve bi se to, uključujući i šećer, moglo prodati", kažeProstran. "Navedene kulture ne bi trebalo zanemariti ni u

nekom dugoročnijem, razvojnom pogledu, kao ni našetradicionalne izvozne artikle, voće i povrće. Meso ne pominjem,jer tu tek treba savladati brojne prepreke i uslove vezane za

zdravstvene, sanitarne i druge propise i standarde važeće udrugim zemljama i na internacionalnom tržištu."

Ukratko, da bi izbegli sudbinu mnogih zemalja, sprečili da nam glad zakuca na vrata i konačno počeli da na šravinačin koristimo nasleđeno blago, moramo se malo potruditi. Zapravo, samo ispratiti na vreme ono što se dešava usvetu

Čedomir Popović

 

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 11/27

20. March

avigacija

baveštenje!

vake srede novitekstovi...

avo na mišljen je

okumenti

je Srba u Sarajevu

Libija na prekretnici

Trka za severnu Afriku

Hoće li bitka za Bengazi biti samo boj za smirivanje pobune u Libiji i još malo vremena za Gadafija, ili 

za nove geopolitičke odnose na tlu severne Afrike? 

Nemiri u Libiji, ni nakon nekoliko nedelja žestokih sukoba, ne jenjavaju. I dok Evropska unija i

SAD poručuju njenom višedecenijskom lideru, Moameru el Gadafiju, da je reme da ide, on ne

pokazuje znake volje da ih posluša. Naprotiv, njegove snage deluju kao da su se

pregrupisale, id asada oštro anstupaju prema ponunjeničkim uporištima. No, uprkos različitim vestima koje stižu iz

Libije, a i sve i da Gadafi smiri pobunu i uspostavi red u zemlji, jasno je da je ova bogata država na prekretnici.

Vesti koje pristižu sa tog područja su različite i kontradiktorne u zavisnosti čiji ih novinari objavljuju. Oni koji dolaze

iz medija Evrope i SAD uglavnom izveštavaju o velikim neredima, razaranjima, talasima izbeglica i velikom broju

poginulih. Broj poginulih u izveštajima se kreće od 6000 d 6500.

Dopisnik Politike, Miroslav Lazanski koji se nalazi u Libiji, izveštava iz Tripolija da je u gradu mirno i da Gadafijeve

snage drže glavne izvore nafte koji se nalaze na istoku zemlje gde su otpočeli neredi. Gadafi se posle uvođenja

sankcija njegovoj zemlji zbog grubog suzbijnja demonstracija, obratio Libijcima i pozvao ih da se čuvaju SAD-a,

Velike Britanije i Francuske koje "profitiraju na onome što se događa u nekim područjima u zemlji" rekavši da su

naftna bogatstva Libije uzrok eksplozije nasilja. "Ljubomorni su na Libijce, mali narod koji živi na velikoj površini, ima

naftu i živi srećno i u sigurnosti, visoko podignute glave. Oni hoće od Libije da naprave svoju koloniju".

Publicista Timo thy Bancro ft -H inchey u svom članku u moskovskoj

Pravdi, povodom očekivanog uvođenja zona zabrane leta nad Libijom,

napisao je i ovo: "Oni, (Libijci), imaju besplatan sistem zdravstvene zaštite i

lečenja. Njihove bolnice su opremljene najboljom medicinskom opremom na

svetu. Obrazovanje u Libiji je besplatno. Talentovani mladi Libijci mogu da

studiraju u inostranstvu o trošku države. Posle venčanja bračni par dobijaoko 60 hiljada dinara (oko 50 hiljada dolara) novčane pomoći. Državni

krediti su beskamatni, cene automobila su znatno niže nego u Evropi i

pristupačne su svima. Benzin košta 18 centi, a hleb 4 centa. Libijci su u

odnosu na svoje okruženje u pogledu socijalnog statusa i bezbednosti u

mnogo boljem položaju. Njihov opšti obrazovni nivo je mnogo viši nego u

zemljama u okruženju. U Libiji ravnopravno studiraju na različitim

fakultetima i mladići i devojke." Svoje bogatstvo u nafti Libija je ulagala u

standard svojih ljudi. Izgradila je odličnu infrastrukturu a kroz pustinju je

sprovela u podvodnim kanalima reku dužu od Nila, kako bi dovela vodu do

pustinje. "Kolonijalističke zemlje su skovale zaveru da ponize libijski narod i

uzmu mu naftu", govorio je Gadafi na libijskoj televiziji. Optužio je Al Kaidu

da stoji iza pobune koja potresa njegovu zemlju.

Libija, koja je članica zajednice zemalja izvoznica nafte, OPEK, dnevno

proizvodi milion i 650 hiljada barela nafte i treći je proizvođać nafte u Africi.

Procenjuje se da ima najveće rezerve nafte i gasa, rezerve nafte su

procenjene na 42 milijarde barela. Poređenja radi, Rusija proizvodi 10 miliona barela dnevno, SAD 9,8 miliona, a

Saudijska Arabija proizvede 8 i po miliona barela dnevno. U svetu se potroši oko 87 miliona barela dnevno. Zbog

trenutne situacije u Libiji, Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuje da će industrijske sile biti prinuđene

da troše vlastite rezerve nafte. IEA predviđa da će najnovije cene nafte (na njujorškoj berzi je pre zemljotresa u

Japanu barel nafte dostigao 97,71 dolar), neminovno uticati na svetsku privredu.

Gadafiju su Evropa, SAD i Rusija uvele sankcije čemu se pridružila i Srbija. Uveliko se razmatraju razni planovi za

dalje nastupanje prema Libiji. Prvi je francuski predsednik Sarkozi tražio vojnu intervenciju na Libiju zbog

Gadafijevog surovog obračuna sa demonstrantima.

Arapska l iga , organizacija sa 22 države članice, uglavnom bogate naftom,zvanično je zatražila od Saveta

bezbednosti Ujedinjenih Nacija da uvede zonu zabrane leta sa ciljem onemogućavanja vojnih akcija protiv libijskog

naroda a l i j e p ro t i v "b i lo kakvog ob l i ka s t rane in te rvenc i je p ro t i v l i b i j skog na roda" . Tome seprotivi Afrička unija, koju čine 53 zemlje, ujedinjene za mir i sigurnost na afričkom kontinentu, što je

 

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 12/27

Postavite na

pretpostavka za svaku vrstu razvitka. Unija zahteva nemešanje u unutrašnje stvari Libije kao samostalne i suverene

države.

U medjuvremenu NATO razrađuje različite scenarije, izmedju ostalih, i uvodjenje zone zabrane letova. Savet

bezbednosti UN započeo je konsultacije o merama koje treba preduzeti protiv Libije. Lideri Evropske unije su

podeljeni po pitanju vojnih akcija na Libiju. Najglasniji u zahtevima za vojnu intervenciju su britanski premijer Dejvid

Kameron i francuski predsednik Nikola Sarkozi. Ostali, posebno Angela Merkal ovom problemu pristupaju s dozom

opreza. Međutim, Francuska je prva priznala Privremeno prelazno veće u Bengaziju, sastavljeno od pobunjenika

kao legitmnu vladu a tome se pridruzio i predsednik Saveta Evrope, Herman Van Rompaj.

Savet Bezbednosti Ujedinjenih Nacija započeo je konsultacije. Među članicama Saveta Bezbednosti UN, Sjedinjene

Američke Države se još nisu odlučile da podrže odluku o zoni zabrane leta, jer Hilari Klinton smatra da bilo kakvo

vojno delovanje SAD ili drugih zemalja protiv libijskog lidera Moamera el Gadafija ne bi donelo željene rezultate,

kao što ni zabrane letenja koje su zapadne države zavodile iznad Iraka i Srbije nisu imale veći uticaj na svrgavanjenjihovih lidera. Među skepticima su i druge stalne članice, Rusija i Kina, kao i Nemačka, Brazil i Južnoafrička

Republika. Jedan od razloga protivljenja pokušaju stvaranja zone zabranjenih letova jeste suva vojna nauka – za

tako šta, potrebno je najpre onesposobiti protivavionske sisteme države nad kojom se ovakva zabrana primenjuje.

To bi, u slučaju Libije, moglo prouzrokovati širi sukob, jer se očekuje da Gadafijeve snage neće tako lako pristati na

pomenuto rešenje. Osim toga, ogromne količine naoružanja regularne libijske vojske su pobunjenici uzeli iz

skladišta, što važi I za ručne raketne bacače. Kako pobunjenike ne čini jedinstvena masa ljudi, već grupacije sa

potpuno različitm interesima, to u NATO, EU, zatim pojedinčanim centrima moći poput Vašingtona, Berlina, Moskve,

nisu sigurni kako bi se sve te različite grupe ponašale u vezi sa stavranjem pomenute zone.

Evropski lideri su jedinstveni u osudi nasilja u Libiji, ali jedino Nikola Sarkozi i Dejvid Kamerun traže NATO

intervenciju. Ostali žele pre svega da procene pravne aspekte bilo kakve akcije i složni su da je Gadafijev režim

izgubio svaki kredibilitet, ali da ostale mere kao što su zone zabrane letenja mogu da se sprovedu tek posle

donošenja odgovarajuće rezolucije u Savetu bezbednosti pri UN.

I dok lideri EU razmišljaju o pravnim aspektima akcija koje bi preduzeli, njihovi ministri odbrane

pri NATO su odlučili da vojne snage Alijanse upute bliže libijskim obalama. Odlučeno je da se

poveća prisustvo NATO brodova u centralnom Mediteranu. "Razmotirili smo i početne opcije

mogućeg uvodjenja zone zabrane letenja, ukoliko NATO dobije jasan UN mandat za to. Dakle,

naša poruka je: NATO je ujedinjen, NATO je sposoban i NATO je spreman na akciju", kazao je

generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmunsen. Ali za sada, samo pod odobrenjem UN.

Očito, ako se izuzmu Pariz i London, nijedna sila nije voljna da se olako zaglibi u severnoafričkom pesku.

Ali kada su nafta i širi geopolitički interesi država u pitanju, a afrički kontinent je teren za koji tek počinje žestoka

borba oko uticaja (na jednoj strain Kina, a na drugoj međusobno veoma različite zapadne zemlje), onda niko ne

može sa sigurnošću reći šta će biti sledeće. Tek, trka s vremenom je otpočela. Ko će pre: Gadafi u Bengazi, ili

NATO u Libiju?

Mirjana Anđelković Lukić

16.3.2011.

 Prilagođeno za štampanje

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 13/27

20. March

avigacija

baveštenje!

vake srede novitekstovi...

avo na mišljen je

okumenti

je Srba u Sarajevu

Novi akteri političke scene Srbije u predizbornoj godini

Formiraju se politički pokreti

Formirani pokreti u nazivu imaju reč Srbija, a svima je zajedničko jačanje države i bolji život gradjana .

Bez obzira što je iz registra političkih partija tokom prošle godine izbrisano, gotovo, pet stotinastranaka, zbog uslova propisanih novim zakonom o političkom organizovanju, njihov broj se,tokom ove godine, ponovo uvećava. Mnogo pominjani izbori, bili oni vanredni, kako traži deoopozicije okupljen oko Srpske napredne stranke, ili redovni, tek, biračima će ponuditi neke nove političke opcije. Tenove političke grupacije za sada tinjaju u obliku raznih pokreta, udruženja gradjana, i tome slično. Svaka od njih uizborima vidi svoju šansu da promeni sistem ili stanje u Srbiji. Ideologije su im različite - od krajnje desničarskih iekstremističkih, do krajnje levih. Zašto se sada organizuju u političke partije nije teško pretpostaviti, a njihovi razlozileže, kako, gotovo uglas kažu, u "lošem standardu gradjana i propasti srpske privrede i poljoprivrede". Političkianalitičari ne vide, naročito u pojavi desničarskih pokreta, veću opasnost za vladajuću koaliciju. Po njima, ovi pokretimogu da ugroze Srpsku radikalnu stranku i Demokratsku stranku Srbije.

Iz pokre ta u par t i ju : Nedavno je Srpski sabor Dveri saopštio da prerasta u političku pokret, dok je, njima sličnihpogleda, Srpski narodni pokret Naši 1389 najavio, takodje, delovanje u obliku političke organizacije. Valja pomenutida su Dveri do sada bile veoma bliske Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a posebno se njihovo angažovanje videlo pri

organizaciji takozvane "porodične šetnje" u znak protesta zbog organizovanja "Parade ponosa". Oživeo je i Pokretsnaga Srbije BK Bogoljuba Karića, koji svoj put do vlasti vidi kroz koaliciju sa Srpskom naprednom strankom. U tojkoaliciji put do "rešenja stanja u Srbiji", da ne kažemo vlasti, vidi i Pokret socijalista na čijemje je čelu Aleksandar Vulin. Nedavno je u dnevnim novinama osvanuo i oglas o registraciji Komunističke partije na čijem je čelu JoškaBroz, unuk Josipa Broza Tita. Put do birača kroz organizovanje "poljoprivrednika i privrednika" potražiće i ZaharijeTrnavčević sa svojim političkim "Pokretom Bogata Srbija". Političko organizovanje najavila je i grupa intelektualaca,predvodjena advokatom Goranom Petronijevićem. I oni za početak kažu da će delovati kao politički pokret, pod, zasada, radnim imenom "Pokret za Srbiju".

Vladan Glišić, član Upravnog odbora Srpskog sabora Dveri tvrdi da su se do sada "stranke pokazale kaoproblematična forma političkog organizovanja".

"Postale su rasadnici negativne selekcije i bolesnih liderskih

ambicija, koje se, kada osvoje vlast na izborima, ponašaju kao

razbojničke družine čerupajuči narodnu imovinu iopštedruštveni interes", kaže Glišić. "Mi pokušavamo danadjemo formu političkog delovanja koja će izbeći sve te mane.Mislimo da je pokret dobra forma zato što se tu ljudi okupljaju

jednokratno, i oko ideje. Naša ideja je da, pored promene

režima, treba menjati i sistem, koji proizvodi takve režime". Glišić objašnjava da Sabor Dveri namerava da u ovojfazi političkog organizovanja svoje delovanje sprovodi kroz Pokret, kao "jednokratno okupljanje", radi većeg uticaja"svih socijalnih grupa", koje ih podržavaju za ulazak u Parlament. Nakon toga, njegovi čelnici žele da stvoreozbiljniju političku strukturu, pri čemu će od svojih predstavnika u vlasti "tražiti odgovornost i najbolje rezultate" Uprvi plan svog političkog delovanja, kao poziv pristalicama, stavljaju porodicu, socijalni patriotizam i uvećavanjeporodica kroz više dece. Izbegavaju da se izjasne sa kojim bi partijama rado saradjivali, ali kažu da sa LDP-om

nikako ne žele saradnju.

Od desnice do lev ic e : "Svaki dan koji prodje sa ovom vlašću je skup i odvlači nas od željenog cilja, a to je boljiživot. Uopšte nije teško naći razloge zašto vanredni izbori, ali je teško naći razloge zašto ne", kaže Aleksandar Vulin, predsednik Pokreta socijalista Srbije. Tvrdi da demokratija košta i da su "izbori najmanji trošak, a najvećinesposobna vlast".

"Kada ova naša koalicija dodje na vlast, nadam se da će doneti zakon, kao u Grčkoj, po kome će svi morati daizadju na izbore", veli Vulin. "Onda se neće dogadjati da vlast pravi taktiku i raspisuje izbore kada oni drugi moždaneće izaći. Ova vlast pokušava da se održi na sledeći način - više ne govori da su njeni predstavnici pametni,sposobni, pošteni, da je uspešno to što rade, da je narod zadovoljan...Zna da je to nemoguće, i sada stalno govori:ovi koji hoće da nas zamene, isti su kao mi. Još misli i ovo: mi jesmo gadni, nesposobni, ali i oni koji dodju sunesposobni. Ne kažu mi smo pošteni, hoće da nas zamene lopovi, jer to posle 11 godina pljačkaške privatizacije

nije moguće reći. Zato pokušavaju da ubede narod da ne izlazi na izbore, jer, narod će reći - ako su ovi što trebada dodju isti kao i ovi na vlasti, onda nećemo da izlazimo na izbore!" Vulin, takođe, tvrdi da danas u Srbiji nema

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 14/27

levice, da nema njenih predstavnika niti u Parlamentu, niti u vladi, te da je njegov Pokret jedini i pravi, izvorni oblik

levice.

Međutim, Joška Broz, baštinik komunističke ideologije svog pretkaJosipa Broza Tita, uveren je da će za njegovu Komunističku partijuSrbije gradjani glasati jer, kako kaže, njeni predstavnici, između ostalihrazloga, nemaju nikakvih mrlja.

"Pošteni smo, sve što imamo stekli smo svojim radom, niko od nas nije

ništa ukrao ili zaradio nepošteno", kaže Broz. I još: "Sve radimo sa

entuzijazmom.Ostali smo verni onome što smo bili i nećemo se menjati.Niko sutra neće moći da nas kupi, neće moći na nas u Parlamentu dautiče kako da glasamo. Glasaćemo za bilo koji predlog za koji

smatramo da je dobar za narod, bez obzira ko ga je predložio. Bolje dapadne vlada i četiri puta za četiri godine, nego da trpimo četiri godine kao što smo u poslednje vreme trpeli." JoškaBroz je izričit u još jednom - ma kakvi rezultati izbora bili, njegova partija neće ulaziti ni u kakvu koaliciju, "jer za tonema potrebe".

"Ali postoji jedan deo partija sa kojima sigurno nećemo pregovarati, niti razgovarati, jer mislimo da su onim što suradile do sada, uništile državu.To je sadašnja vladajuća koalicija", kaže Broz. Upitan da li su mu možda bliže partijesa nacionalnim predznakom, Broz pita: "Koja je to nacionalna partija? Svi se mi borimo za dobrobit države. Ja sam

rodjen ovde, odrastao i školovao se ovde i normalno je da se više osećam da sam odavde nego što mi se piše dasam Hrvat. U duši sam bio Jugosloven i ostao Jugosloven, iako sam odrastao u Srbiji."

Pol jopr ivredn ic i u posebno j ko lon i : Specifičan po biračkom telu na čije glasoveračuna, Pokret za bogatu Srbiju Zaharija Trnavčevića, ne razlikuje se od pomenutihpokreta i partija. I njemu je učešće u vlasti prioritet, a računa na glasove i podršku"poljoprivrednika i privrednika, stanovnika velikih gradova, od ljudi, koji jedu svaki dan i koji

su svesni šta za Srbiju znači poljoprivreda. Upitan kakav program i šta nudi, Trnavčevićodgovara da taj Pokret ne nudi ništa:

"Mi samo objašnjavamo i podsećamo da je jedna zemlja bogata onoliko koliko su produktivni njeni gradjani. U Srbijije broj nezaposlenih i izdržavanih lica veći od broja ljudi koji rade, a i oni koji rade nemaju veliku produktivnost,samim tim ni prihode, ni doprinose, koji bi mogli da napune budžet. U tome i jeste čvor - da pokrenemo čitavuSrbiju, kako bi porastao broj onih koji privredjuju, a smanjio se broj izdržavanih lica. Samo tako možemo da

dosegnemo Evropu u pogledu produktivnosti, i dostignemo njene standarde. Za to nam je potrebna bolja vlada, bolji

upravljači. Sadašnja Vlada očigledno nije ispunila taj cilj". Kategoričan je Trnavčević! On koji je do 13.novembraprošle godine u proteklih 18 godina bio član Demokratske stranke. Negira da je formiranje ovog Pokreta u funkcijipomoći demokratama, kako mu se često prigovara.

"Moram da vam kažem da u vrhu Demokratske stranke ne gledaju dobro na osnivanje ’Pokreta Bogata Srbija",

uzvraća Trnavčević.

Nova desnica jača antievropski blok: Četiri pomenutepolitičke grupacije, koje stupaju na političku scenu Srbije nisujedine. Ima nagoveštaja da će ih uskoro biti još, posebno onihkoje često nazivaju desničarskim organizacijama. Ako,

naravno, u medjuvremenu Ustavni sud ne zabrani njihovo

delovanje. A šta one mogu da donesu političkom životu Srbije injenom narodu, ostaje da se vidi. Ipak, politički analitičari misleda snaga ovih pokreta nije ni za precenjivanje niti za

potcenjivanje. Po analitičarima, oni su "indikator nedovoljnepokrivensoti dela biračkog tela nakon raskola unutar SRS-a,transformacije krila oko SNS-a, kao i razočaranja desnognacionalnog spektra učinkom DSS-a.

"Tu je izvor snage budućih partija: ne u njihovom broju i organizaciji, već zbog toga što desno, nacionalno,radikalno biračko telo oseća da nema prave političke reprezente" smatra Đorđe Vukadinović. "Tu bi ovi pokreti moglida traže svoju šansu, tako da oni u ovom trenutku predstavljaju mnogo veću opasnost za opoziciju nego za vlast.Što ne znači da od toga u perspektivi ne bi moglo izrasti nešto ozbiljnije, ali bi tome moralo da prethodi njihovospajanje, a ne put u više kolona kako su sada krenuli. S tim što Naši 1389 potencijalno ugrožavaju SRS, dok ćeDveri predstavljati veći izazov za DSS."

Narodni poslanik i predsednik Socijal-demokratske unije profesor Žarko Korać ubedjen je da postoje zakonskeprepreke da se ’ekstremistički pokreti registruju kao stranke’.

"Nije reč samo o zakonu koji reguliše registrovanje političkih partija, već i o Ustavu koji zabranjuje ono što seukupno definiše kao diskriminacija i širenje nacionalne i verske netrpeljivosti. Ključno je pitanje političke volje zazabranom – ima li je ova država ili nema", kaže Korać. Ukoliko se te stranke i pokreti, ipak, pojave na političkojsceni, po profesoru Koraću, "dobili bismo ekstremno desni, klerikalni deo političkog spektra, a u slučaju bar jedne odnjih i pronacistički. Sa urušavanjem naše ekonomske situacije, ovakve organizacije misle da su dobile svoju šansu."Korać, takođe, misli da te stranke ne bi dobile preveliki broj glasova, ali bi "jako zatrovale naš politički život". A iugrozile bi nacionalne manjine.

 

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 15/27

Postavite na

I sociolog Vladimir Vuletić misli da realna politička snaga organizacija koje nameravaju da postanu stranke, u smislubrojnosti birača, trenutno nije velika:

"Osim onih koji se mogu videti na uličnim demonstracijama i na skupovima, nema još mnogo tih koji bi sada glasaliza ove grupe kada bi se one samostalno pojavile na parlamentarnim izborima. Imajući u vidu ono što sami o sebigovore, njihova najznačajnija funkcija je širenje antievropskog duha. Zato se može očekivati da značajnu podrškudobiju od protivnika EU, koji smatraju da je antievropskom bloku potrebno osveženje. Za stranke, koje bi ih prigrlile,

to bi trenutno predstavljalo osveženje, ali bi značilo i dugoročnu investiciju za pridobijanje dela mlađe populacije sobzirom na očekivanja da bi u budućnosti moglo doći do jačanja radikalnijih političkih snaga i porasta podrškedesničarskim idejama.

Ukratko, Srbija dobija nove činioce političke scene. Koliko će oni biti moćni neće zavisiti samo od njih, već pre

svega od onoga što rade, podjednako, i vladajuća koalicija i sadašnja opozicija.

Ljiljana Milenković

16.3.2011.

 Prilagođeno za štampanje

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 16/27

Poslednjih nedelja, sa rasplamsavanjem

sukoba u Libiji, na srpskoj političkoj sceni

je obnovljena debata o spoljnopolitičkimprioritetima Srbije, potrebama zaobnavljanjem starih veza sa Pokretom

nesvrstanih zemalja. Sama debata selagano pretvara u pokazatelj koliko je naše

društvo, pa i država, podeljeno ponajvažnijim državnim pitanjima. Deo

javnosti zagovara potpuno obnavljanje veza

pa i samog članstva u Pokretu nesvrstanih,imajući u vidu činjenicu da je jednopolarnisvet nestao a da na njegovim razvalinamasad aizrasta novi, višepolarni međunarodnipolitički sistem. Drugi deo domaće javnosti,međutim, veruje da bi Srbija trebalo da se,zarad evropske budućnosti, u potpunostiodrekne veza sa pojedinim državama.

Živadin Jovanović, bivši ministar spoljnih

poslova Savezne Republike Jugoslavije idiplomata sa višedecenijskim iskustvom, asada prvi čovek nevladine organizacijeBeogradski forum za svet ravnopravnih, tim

povodom se pozabavio međunarodnimodnosima. Koreni ovom prilikom prenose

njegov tekst, upućen brojnim domaćimredakcijama.

20. March

avigacija

baveštenje!

vake srede novitekstovi...

avo na mišljen je

okumenti

e Srba u Sarajevu

Pokret nesvrstanih

Nesvrstanost danas

Ekonomski, samim time i geopolitički pokazatelji u svetu kažu da se Srbiji više isplati da ostane bliska

sa Pokretom nesvrstanih zemalja.

Vodeće zemlje Pokreta nesvrstanosti poodavno su pokrenule inicijativu da se, u septembruove godine, u Beogradu, obeleži 50 godina od njegovog osnivanja. Srbija je tu inicijativu

prihvatila i ponudila da ulogu domaćina ministarske konferencije koja bi se tim povodomodržala podeli sa bivšim jugoslovenskim republikama koje su za to zainteresovane. To je logično imajući u viduistorijsku činjenicu da je prvi samit nesvrstanih održan u Beogradu, tada glavnom gradu SFRJ, septembra 1961.

Pokret nesvrstanih danas čini 118 zemalja punopravnih članica, štopredstavlja oko dve trećine članica Ujedinjenih nacija. Među članicama

Pokreta su i zemlje sa izuzetno dinamičnim ekonomijama kao što suIndija, Indonezija, Južna Afrika, Nigerija, Angola, a među posmatračimasu, pored ostalih, Kina i Brazil – članice BRIK-a. Više članica iposmatrača Pokreta nesvrstanosti su članice Grupe 20 ekonomskinajsnažnijih zemalja sveta od kojih zavisi kako izlazak iz globalne

ekonomske krize, tako i ekonomsko-socijalna budućnost planete. Gotovosve arapske zemlje, drugi veliki proizvođači i izvoznici nafte, gasa,strateških minerala i sirovina Afrike, Azije i Latinske Amerike nalaze se u

Pokretu i prihvaćene su kao važni partneri najrazvijenijih zemalja kao štosu SAD, Japan, Kanada i Zapadna Evropa.

Konferencija Pokreta nesvrstanih na ministarskom nivou, makar i

povodom jubileja, je nesumnjivo značajan međunarodni događaj i prilikada domaćin potvrdi i ojača svoj ugled i međunarodne veze, da afirmiše

svoje interese i prioritete. Svakako, to je ujedno i prilika da sazna i naučiponešto korisno. Nema malih i beznačajnih partnera.

U novije vreme, međutim, pojedine političke ličnosti u javnosti zagovarajustav da donetu odluku o prihvatanju domaćinstva konferencije trebapreispitati. Iznosi se da je Srbiji konferencija nesvrstanih zemalja

nepotrebna, štetna, čak i apsurdna. Kao obrazloženje ovakvihneočekivanih ocena navodi se sijaset "argumenata" od navodno niskog(ministarskog) nivoa učesnika i nedavnih pobuna protiv autokratskih režima u nekim arapskim zemljama, preko toga"da nas je Pokret izbacio iz svojih redova", da bi Srbija bila "serviser, ili turistička agencija", sve do ocena da Pokret"više nema nikakav politički značaj", da to može štetiti naporima Srbije oko kandidature za članstvo u EU, da Srbijaima veliki deficit u trgovinskoj razmeni sa nesvrstanim zemljama, da njihova podrška Srbiji u vezi sa Kosovom i

Metohijom nakon zajedničke rezolucije Srbije i EU nije bitna i da se može istopiti, i slično.

Što se tiče ocene da je Pokret bez ikakvog značaja, da je njegovo postojanje čak "apsurdno", takve i slične ocene

su, blago rečeno, neodmerene i pretenciozne. One ne bi bile vredne osvrta kada se ne bi čule u Beogradu i kadane bi dolazile od autoritativnih političara ključne stranke vladajuće koalicije. Njima je, na primer, razumljivo,opravdano i "demokratski" što NATO opstaje i posle pada Berlinskog zida i raspuštanja Varšavskog pakta, što krši

Povelju UN, što se širi prema Rusiji, pa čak i to što od odbramenog prerasta u ofanzivni, od regionalnog u globalnivojno-politički savez. Ali im smeta što Pokret nesvrstavanja opstaje, prilagođava se i deluje unutar UN.

Što se tiče nivoa predstojeće konferencije, uveren sam da bi Pariz, Beč, Brisel, Rim, Oslo, ili bilo koji drugi grad uEvropi i svetu, bili veoma zadovoljni kada bi dobili priliku da budu domaćini ministrima iz tako značajnih i ugledniihzemalja kakva je ogromna većina članica i posmatrača PNZ. I niko se ne bi osećao inferiorno, niti bi mu na krajpameti bilo da je "serviser" ili "turistička agencija".

Tačno je da je Pokret nesvrstavanja nastao u periodu hladnograta, dakle u uslovima koji su bili drugačiji nego sadašnji. Sobzirom na vidne, sve prisutnije napore da se njegova

pozitivna uloga devalvira, a i istine radi treba podsetiti da jePokret odigrao istorijski značajnu ulogu u četiri osnovna

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 17/27

pravca: dekolonizaciji, smanjivanju blokovske konfrontacije,

jačanju solidarnosti među zemljama u razvoju (jug – jug) idemokratizaciji međunarodnih odnosa preko sistemaUjedinjenih nacija. Pokret je vešto izbegavao pritiske da bude

rezerva ili moneta za potkusurivanje u globalnom odmeravanju

snaga – Varšavskog i Severno-atlantskog pakta.

Pedeset godina posle, svet je drugačiji, ali daleko od željenog stanja. Varšavski pakt je rasformiran. Ne postoji rizik

od globalnog konflikta, pogotovu nuklearnog, ali je vojni intervencionizam postao praksa, baš kao i usitnjavanjedržavnih teritorija širenjem separatizma i terorizma. Zvanično, nema trke u naoružavanju ili otvorene konfrontacijevelikih sila. Ali militarizacija je duboko zahvatila i Evropu, a godišnji izdaci na oružje u svetu iznose oko 1,5 triliona

dolara. Kolonijalizam je predat istoriji, ali težnje za dominacijom i održavanjem odnosa neravnopravnosti su dobile

nove oblike. O tome svedoče mnoge pojave i problemi kao što su: rastući jaz između siromašne većine i bogatemanjine, širenje gladi, bede, opakih, ranije nepoznatih bolesti, novih oblika diskriminacije. U tim uslovima, Pokret

nesvrstanih javlja se kao snaga sa značajnom ulogom u borbi protiv politike dominacije i neokolonijalizma. Otvorenetežnje bogatih da ustoliče pravilo – što je njihovo to je isključivo njihovo, što pripda manje razvijenima to pripada idrugima (tj. razvijenima) ne može da ne izazove zabrinutost. Utoliko pre, što razvijeni imaju velku nadmoć ufinansijskom kapitalu i oružanoj sili. Zato, princip suvereniteta nad prirodnim, u prvom redu energetskim, resursima,

postaje veoma aktuelan, a njegova odbrana je vredna udruženih napora Pokreta nesvrstanosti i drugih

međunarodnih foruma (UN, na primer).

Savremeni trend multipolarizma pogoduje naporima za demokratizaciju međunarodnih odnosa i za jačanje ulogeUjedinjenih nacija. Istovremeno su vidljivi veliki napori da se taj trend zaustavi, što, naravno, nije moguće. Pokretnesvrstanih svakako ima značajne interese i dobre perspektive da se reafirmiše kao faktor demokratizacijemeđunarodnih odnosa i jačanja uloge međunarodnog prava. Reforma sistema Ujedinjenih nacija, kao nesporan ciljmeđunarodne zajednice, teško je zamisliva bez doprinosa Pokreta nesvrstnih, ne samo zbog toga što nesvrstaničine dve trećine članstva svetske organizacije, već i zbog promena u globalnom rasporedu snaga pri čemu je niznesvrstanih zemalja postao nezaobilazan činilac uspešne realizacije svih značajnijih ciljeva razvoja. Više je negojasno da će neke nesvrstane zemlje postati stalne članice reformisanog Saveta bezbednosti UN. Nekome to možeizgledati apsurdno, ali globalni razvoj ide ka tome i on nije u suprotnosti sa interesima Srbije. Naprotiv.

Ravnomrerniji ekonomski i tehnološki razvoj, smanjivanje jaza između bogatih i siromašnih, iskorenjivanje bede,gladi i siromaštva su važne pretpostavke globlane stabilnosti, socijalnog napretka i unutrašnje demokratizacije. To

su ujedno i uslovi za iskorenjivanje bar dela uzroka međunarodnog terorizma koji je nesporno velika opasnost zarazvijene i nerazvijene. Otuda je i produbljivanje saradnje među nesvrstanim zemljama važan uslov stabilnosti inapretka na globalnom planu, uključujući i uspeha u borbi protiv međunarodnog terorizma. Privredni i naučno-tehnološki napredak pojedinih nesvrstanih zemalja kao što su Indija, Indonezija i Južno Afrička Republika (JAR)

mogu povući razvoj drugih iz Pokreta, što se u praksi već pokazalo kao dobro u odnosima tih zemalja sa zemljamaAfrike, na primer. Razume se, ovde se ne radi o zalaganju za autarhiju, već o logici korišćenja unutrašnjih, ne malihresursa, kroz saradnju unutar Pokreta radi jačanja partnerskih odnosa sa razvijenim zemljama. Ako se udružujurazvijeni radi boljeg zadovoljavanja sopstvenih ekonomskih i političkih interesa, zašto bi bila jeres da se udružuju ioni manje razvijeni, čije su potrebe za razvojem još veće.

Srbija ima bogatu tradiciju i pozitivni saldo ekonomske i političke saradnje sa nesvrstanim zemljama. Nema, zaista,ni najmanje razloga da se ta saradnja na bilo koji način potcenjuje, ili dovodi u pitanje, jer je to neodgovorno ištetno. Postoje svi razlozi da Srbija tu saradnju produbljuje i unapređuje bar onoliko koliko to čine članice EU, SAD,Japan i Kanada. Ako ne i više.

Dosta vremena je proteklo, a mi smo poslovično skloni pomodarstvu, zaboravu, nekoj vrsti oportunizma. Podsetimose samo na nekoliko primera. Jugoslavija je sa dalekom Angolom 80- tih godina imala trgovinsku razmenu od preko

200 miliona dolara godišnje. Iz te zemlje "Naftagas" već 30 godina povlači sopstvenu naftu iz zajedničkih ulaganja

sa najvećim evropskim i svetskim naftnim kompanijama. Ulaganja su mnogostruko naplaćena, a naša angolskanafta i danas, kada je barel dostigao cenu od 120 dolara i kada vrtoglavo raste, i dalje stiže u Srbiju. U Keniji i

Tanzaniji jugoslovenske i srpske firme su izgradile oko 3.000 kilometara puteva raznih standarda i to naplatile po

tržišnim cenama. Srpske, svetski renomirane firme, "Energoprojekt", "Aeroinženjering" "Planum" i "PIM" su širom

Afrike izgradile desetine kapitalnih objekata kao što su aerodromi, hidrocentrale, luke, vodosistemi. I sve to

naplatile, po tržišnim cenama. Sam "Energoprojekt" je u Peruu realizovao i naplatio projekt hidrosistema "Ćira Pjura"vredan preko 1,2 milijarde dolara. Mnogo je sličnih primera korisne saradnje na koje srpska privreda može bitiponosna. Na kojima se i vlast i privreda danas mogu inspirisati.

A što se tiče deficita u razmeni sa nesvrstanim državama, uzroci nisu na strani naših partnera, već u Srbiji. Uuslovima velikog trgovinskog deficita Srbije u ukupnoj razmeni sa inostranstvom, ne treba da čudi deficit u razmenisa ovim državama pogotovu onim iz kojih se uvozi nafta. Nije li upravo objavljeno, da trgovinska razmena sa

Japanom iznosi 118 miliona dolara od čega je samo jedan milion izvoza iz Srbije! Problem je što Srbija maloproizvodi, što nema ponudu, a ne što drugi malo uvoze iz Srbije. Da li je EU odgovorna što Srbija nije u stanju da

ispuni odobrene izvozne kvote junećeg mesa?

Što se tiče pobuna i zbacivanja autokratskih režima u pojedinim nesvrstanim zemljama, treba verovati da će narod

 

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 18/27

Postavite na

u tim zemljama naći najbolja rešenja koja će odgovarati njihovim interesima i da će se do septembra stanjenormalizovati. Kakve god vlade budu izabrane u Egiptu, Tunisu ili Libiji, bilo bi teško zamisliti da će napustiti Pokretnesvrstavanja koji je i danas za mnoge zemlje simbol i oslonac suverenosti i nezavisnosti. Planirana Konferencija

NZ u Beogradu, iako svečarska, imala bi pozitivan efekat i u odnosu na unutrašnja previranja u nizu arapskihzemalja.

Kada je reč o statusu Srbije unutar PNZ, treba podsetiti da Srbija (SRJ) nije bila isključena, već privremenosuspendovana. Kada je suspenzija istekla, od Srbije je zavisio njen budući status. Srbija se odlučila za statusposmatrača, to je legitimno, nije u sukobu sa evropskom orijentacijom, niti sa zvaničnom politikom vojneneutralnosti. NATO je 1999. godine izvršio oružanu agresiju na Srbiju (SRJ). To Vladi Srbije ne smeta da

predstavnike NATO dočekuje uz najviše počasti, niti da u junu ove godine bude domaćin konferencije na kojoj ćeučestvovati više desetina NATO zvaničnika.

Što se tiče Kosova i Metohije, najmanje je razloga da se umanjuje značaj podrške nesvrstanih stavovima Srbije,njenom suverenitetu i teritorijalnom integritetu. Ta podrška ima trajni značaj za Srbiju nezavisno od bilo kakvograzvoja u budućnosti. Javno govoriti da ta podrška više nije značajna, ili da će se istopiti, jednostavno, nije časno. Ani tačno. Osim, ako se ne planira da Srbija i formalno prizna secesiju.

Nema, zaista, opravdanih razloga za pometnju i kolebanje. Srbija treba da ispoštuje svoju odluku i učini sve dabude dobar domaćin konferencije nesvrstanih. Od toga može imati samo koristi.

Živadin Jovanović,Predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih

16.3.2011.

 Prilagođeno za štampanje

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 19/27

20. March

avigacija

baveštenje!

vake srede novitekstovi...

avo na mišljen je

okumenti

je Srba u Sarajevu

Raskrsnica 103

Olalija

Kako stoje stvari, niko od ljudi koji nas vode nije, kao dete, preskakao olaliju. Šteta. Da jeste, imali bi danas mnogo više one obične, svakodnevne hrabrosti, da rešavaju naša goruća pitanja.

Pre nekoliko dana sestrić me je iznenadio pitanjem. "Znaš li ti ša je ’olalija’", pita me jednevečeri, telefonom. "Sigurno ne znaš, eto, ulovio sam te! A ja idem večeras da preksačemolaliju!" Naravno da sam znala šta je ’olalija’. Ali ono što me je iznenadilo je to što dete 21.

veka, zaljubljeno u kompjutere i igrice, modernu muziku, akcione filmove, dakle malac koji napravi scenu kada

pokušate da ga odvojite od World-of-warcraft - a ili Counter Strike-a, zna za olaliju. I hoće da stane pred nju, daskupi hrabrost i preskoči je, i tako, hteo ili ne, oda čast starim vremenima, precima i njihovim bogovima. Naravno,odmah sam se setila dana kad sam prvi put preskočila tu veliku prepreku, nakon čega je sve bilo lakše. Ljudi,suseda mojih babe i dede koji su navijali i potom me nagaravili a da to nisam ni znala. Setih se straha, sramote što

nikako da se usudim i krenem, i, nekoliko koraka zaleta a onda – skok. Razume se, poređenje sa nekim drugimljudima koje viđamo svi svaki Božji dan, i čijim se osobinama zbunjujemo iznova i iznova, moralo je da mi sune, kaovatra, odmah kroz korteks, tj. male sive ćelije. I od onda sve nešto mislim: da su naši vođi ikada preskočili olaliju,da su se makar nekad igrali klisa i čobanskih igara, možda bi bili bolji od ovih anemičnih i nezanimljivih senki ukakve su se pretvorili. Pa ne bi menjali strategiju za popravljanje položaja Srba u regionu čim se tzv. "velike sile"susedske – Crna Gora, Hrvatska, Albanija, Rumunija, Mađarska, itd. – osete neugodno. Možda bi se barem malo ikulturno brecnuli Doris Pak i Ulrike Lunaček kad traže da Dik Marti odustane od istrage trgovine organima. Ili bi samalo više kuraži ušli mnogo ranije u reformu Vlade, i narod grdno rasteretili. Ali, najpre, da se malo podsetimo

nekih zaboravljenih običaja, onoga što nas je nekad činilo, i iz čega smo izrasli u narod koji hoće da sam drži svojedizgine.

Olalija, buntalija: Stvarno, dragi čitaoci, kad ste poslednji put preskočili olaliju? A ako niste, zbog čega? I sećate lise te reči?

Za one koji ne znaju, olalija je slovenska sveta vatra. Pali se pred ’belu nedelju’. Treba li da vam objašnjavam ikakva je to ’bela nedelja’? Uzmite rečnike, verske podsetnike, običajnike u ruke, nemam dovoljno vremena za tolikičas istorije, civlizacije i običaja. Elem, olalija se pali na ’belu nedelju’, a u nekim krajevima, i na završetku žetve, poletnjoj žezi. Namena joj je da istera zle duhove, buve, vaši, svu gamad, pročisti naše domove, dvorišta, i nas same.Njena toplota i dim, kad nas prožmu, treba da nas zaštite od bolesti i svih zala uopšte. Nešto kao starinska vakcina.

Kroz nju se razgovara sa precima i dobrim duhovima, onostranim svetom, u svakom slučaju.

Za decu, olalija je posebno iskustvo. Dobro se sećam –imala sam osam godina kad sam prvi put proletela kroz tuvatru. Prethodne godine su me uzalud ubeđivali da se ništa neće desiti, stajala sam na zaletištu zaleđena od strahau jedan prolećni sumrak, okružena porodicom, drugarima, komšijama, i videla sebe u plamenu, a noga pred nogunije htela.

U to vreme, u selu je živelo dosta dece. Svaka kuća, dvoje, barem. Danas, na svakih nekoliko kuća, jedno. Nisu jošsvi imali ni televizore pa su se komšije skupljale naveče kod babe i dede, uglednih domaćina već vek i po, uprkossvim ratovima, nacionalizacijama, oduzimanju celih žetvi i zatvaranju u aps kad ne bi bilo dovoljno koliko je to nova

vlast, čiju decu i danas trpimo, propisala. Još gore – veš mašine su bile luksuz za seljanke, a ni frižider nije baš bioobavezan deo u svakoj kući. Ali, dece je bilo. Pa sve zvoni! I leti, kad iz njive hvataju džadu kroz kukuruze i žito dovrbaka i bagremara na obali Morave, krijući se od roditelja, kako ne bi više radili, i na početku sledeće školskegodine mogli da napišu na večno pitanje ’kako sam proveo raspust’ da su imali i drugu zabavu osim kopanja ihranjenja stoke. I zimi, kad zaledi bara podno našeg dvorišta, taj ostatak starog korita Morave koja je za samo

jedan vek otišla nekoliko kilometara dalje, pa se svi sjate da se klizaju. Bez klizaljki.

Svi, tačnije sva deca iz bližeg komšiluka su već preskočila olaliju. Navijalo se, kao da je fudbalska utakmica, da secelo selo orilo. "Olalija, buntalija, olalija, buntalija!" drali smo se svi. A onda je došao red na mene. Vatra je bila na

istom mestu kao i svakad, isto rastojanje, isti ljudi oko mene. Samo ja, godinu dana starija. Stojim tako, i gledam, a

deca se smejulje. Znam šta im je na pameti - da se opet plašim, ja, najveća trapavica u tom delu sela (mada samsamo vikendom tamo odlazila, računali su me u svoju). A vatra?! Svaka je vatra, ma i najmanja bila, makar tekugljevlje na zemlji, velika. Detetu naročito. Kao da je najgori požar, kakva neman, čudovište. Treba stati pred to! Atek potrčati, pa još preskočiti! I onda, nešto mislim – kad su mogli oni, šta se to može desiti meni? Cepti duša, bi da

nisam tu, al’ džabe! Tu sam! "A konje smeš da jašeš, a?", pita me tetka Rada, majka moje drugarice, već odavnopocrnela i smežurana od štale, motika, krampova... Pa jeste, mislim ja, popnu me na konja jer ja to hoću, onako

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 20/27

bez sedla i uzengija, i vodim sama moju ljubimicu i vršanjkinju. Pa zar je lakše jahati aticu, od biti na zemlji, i samo

pretrčati? Bilo je to kao da je puklo nešto. Ma šta tu ima, rekoh sebi, i potrčah.

Danas kažem, nije bilo strašno. Ali još pamtim damare u ušima, i trenutak kada osećate jaru na obrazima, a ondadim... Taj je skok jedan mali usporeni film u kome vam gori sve, dok ne shvatite da ste preskočili, ali i dalje upornoidete, jer bi sve drugo bilo glupo, pogrešno, jer znate da ako tada ne skočite, nikada nećete to učiniti. Uvek će vasbiti strah da uradite najobičniji okret na gimnastičkoj gredi, da se potom suočite sa svojim izgledom ili nečimsličnim... Posle je sve bilo lakše, nije mi se gadilo to što imam gar na licu (za one koji nikada nisu prošli ovo, starijite malo nagarave kad si već na sigurnome, a da to i ne znaš; štipnu te za obraze, kao čestitaju ti, i tek posleshvatiš da si crn), niti sam zazirala od ovnova na poljani. A i na drveće sam se pela lakše. I svaki sledeći put, makako prepreke bile velike (a rasle su, kao što život raste), uvek bih pomislila da to što može makar samo jedan

čovek na planeti, mogu i ja.

E sad, zašto ja idem ovako, ’kao kiša oko Kragujevca’? Pa, zato što smo mi toliko odustali od sebe i vlastitihkorena da nam fali malo te jare od olalije i zorta koji ćemo savladati. Tek da bi se i mi i naše elite lakše suočavalisa preprekama i opasnostima, i bili kuražniji.

Malo kuraži za važne stvari: Možda i preterujem, ali mi se čini da je barem neko od ljudi koji se šetaju našompolitičkom scenom nekad stao pred tu vatricu (stvarno je vatrica, mada se deci nije tako činilo) i pretrčao je, da bi samalo više mudrosti, i svakako hrabrosti, radili. Da pogledamo spisak najnovijih događaja koje oličava nedostatakhrabrosti, il barem nerazumljivo slabi potezi naših vlastodržaca.

Najpre, donesemo Strategiju očuvanja i jačanja odnosa matice i dijspore, naročito sa Srbima u regionu. Udokumentu se ispolji najprirodnija želja: da se Srbima koji žive u regionu vrate ona prava koja su u tim državama

uživali pre raspada Jugoslavije. Konkretno, da budu ustavotvoran, samim time i državotvoran narod. I, šta se desi?

Koliko su Hrvati zamahali prstićem, a Milan Roćen, ministar spoljnih poslova Crne Gore rekao da je to neprihvatljivomešanje u unutrašnja pitanja njegove zemlje, Vlada je brže bolje povukla članove dokumenta koji se nisu dopalinašim susedima. Da ne remetimo dobrosusedske odnose. Kao da je traženo nešto sasvim novo, što nikada bilo

nije! Naravno, donekle možemo i razumeti Hrvasku – ako bi prihvatili ovakav zahtev, oni bi pljunuli na osnovni cilj

’domoljubnog rata’ – stvaranje etnički veoma čiste Hrvatske, i to pre svega od Srba. Setimo se, upravo je FranjoTuđman javno rekao da je cilj smanjiti broj Srba na prihvatljivih 3 do 5 odsto, kako više nikada ne bi mogli postavitibilo kakvo pitanje njihovih prava. No, već Crnogorce je teže razumeti. Ako se izuzme to što je najteže veštačkicepati jedan identitet i stvarati novi, samo da bi se dalo kakvo takvo utemeljenje kvazi-političkim idejama.

Najspornije je, ipak, to što Vlada, u međuvremenu i uprkos verovatnim promišljanjima o reakcijama, nije našla zashodno da najpre preispita pomenuti dokument. Da ne bi dolazila u još jednu ovako smešnu situaciju, u kakvim je

bila mnogo puta ove godine, a i prošle – da najpre nešto uradi, a onda to povuče. Stiče se utisak da sama Vlada,unutar sebe, nema dovoljno hrabrosti da rešava međusobne odnose, pa da zato gaji neprihvatljiv nivo spremnostina već poznate trule kompromise sa vlastitim članicama. Vidi se to i po reformi Vlade, koja nam se mesecimaunazad činila kao čekanje Godoa, tj. da nikad neće doći. Pa, zar nije u srce pogodio jedan glavni urednikbeogradski rekavši da se Mirko Cvetković konačno ohrabrio da se ponaša i radi kao da je rpavi premijer! Ali, nije li iČeda Jovanović bio u pravu kad je kritikovao ukidanje Ministarstva energetike, pominjući brojne agencije u koje se

taklo nije? Zaista, već predugo plaćamo ceh volje raznih političkih aktera da se ulaguju glasačima, na nedovoljnopromišljen način. I džabe sada Napredni klub poziva da Vlada vrati sporne članove dokumenta, ističući ono što sviodavno znamo – da Srbi u okruženju zaista ne uživaju ni približno onoliko prava kakva imaju ovde nacionalne

manjine.

I još, još...: Izgleda da je Vladimiru Vukčeviću, tužiocu za ratne zločine Srbije dojadilo da bude politički korektan i dane uzrujava javnost susednih zemalja svojim akcijama. Da ga ne bi Globus više prozivao za to što ne rešava

nekakve srpske konc-logore (to, valjda, ’vrhunski’ novinari ovog nedeljnika ne znaju za razliku između sabirnogcentra za ratne zarobljenike, i pravog logora?)! Nema sumnje, teško mu je palo i to što njegove saradnike Nataša

Kandić optužuje da uzimaju pare i da pritiskaju pojedine svedoke u nekim procesima. Ali, Vukčeviću je dozlogrdio,pre svega, površan odnos države prema pitanju ratnih zločina činjenih nad Srbima. Pa je rekao, krajnje’nekorektno’, da ne može da pređe preko mrtvih. Bilo je to povodom odsustva mašte kod Austrijanaca da zamislekako Srbiji izručuju Jovu Divjaka, čoveka bez nacije (osim ako se pod nacionalnom svešću ne računa slepopristajanje na zločin protiv valstitog naciona) i generala koji je aktivno učestvovao u ubijanju svojih vojnika, jednog

maja u ulici koja se, ironije li, zvala Dobrovoljačka. U čemu je sarađivao sa Ejupom Ganićem, čovekom koga srpskaVlada, takođe, nije bila voljna da goni. Biće da mu je zasmetala nedovoljna agilnost države i povodom istragetrgovine organima. Jer, ne samo da je Divjak na slobodi a zvanični Beč se još jednom nasmejao u lice Srbiji (valjdasu se dosetili juna 1914., kad su jedva čekali povod da nagrnu na Srbiju, iz čega su izašli sa oprljenim prstima a ibez nekih od njih), već je i Dik Marti nekako ostao na vetrometini u raspravi pred telima Evropske unije o njegovomizveštaju.

Kakva je, uostalom, reakcija naše države na neprihvatljivo ponašanje dve izrazite albanske lobistkinje, Doris Pak i

Ulrike Lunaček, koje su uporne u tome da nema dokaza za Martijeve tvrdnje i da nema rašta sprovoditi istragu!Razume se, niko ne očekuje od naših vlasti da sada predikuju Pakovoj i Lunačekovoj, i da i same sprovode istragu.Ali oštar komentar na užas koje nameću ove dve tzv. političarke, nije bio zgoreg. A još bi bolje bilo da smo videli ilibar naslutili malo lobiranja sa naše strane. Ovako, ispada da je Marti sam. Baš me zanima kako će se našiponašati kad Doris Pak, žena bez morala, opet dođe u Srbiju da popuje o našoj denacifikaciji! Po nekoj logici,nijedna vrata ne bi smela da joj budu otvorena. Za to čak i nije potrebna neka posebna petlja.

Tu je, napokon, i naša ekonomija. Najteže polje za hrabrost, jer bije direktno i otvoreno po biračima. Samo, ovde ćeVlada možda morati da se okuraži. Kažu, nema ništa od prodaje Telekoma, nije stigla nijedna ponuda, a jedina dva

 

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 21/27

Postavite na

ozbiljnija igrača veoma seriozno ucenjuju Vladu da spusti ionako prenisku cenu. A ako Telekom ne prodaju, samiBog zna šta ćemo raditi da zaustavimo glad. Onda će, možda, politička elita smoći snage, hrabrosti i volje daprekrši sveto pismo neoliberalizma, i počne da mislis vojom glavom a ne glavama autoriteta iz Svetske banke,MMF, i tsl. Onda će možda konačno razmisliti je li bilo dobro dati FIAT-u i Juri onolike povoljnosti da bi ovde otvorilipogone, kad na te pare čekaju stotine privrednika koji bi sa njima znali takođe šta da čine. I, mogućno je, razmislićeo nekim novim načinima da se podigne privredna slika Srbije, da joj se dodaju nove boje i vrati život. Za to će,takođe, trebati hrabrosti. Ali, pošto više niko ne sumnja da će do kraja godine broj korisnika narodnih kuhinjaporasti za veliki broj procenata, možda nam, makar one očajničke hrabrosti neće manjkati.

A da su samo neki od njih preskočili, bar jednom u životu, olaliju...

Milena Miletić

16.3.2011.

 Prilagođeno za štampanje

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 22/27

Porodica kao oslonac

Uporedo sa uspešnom sportskom

karijerom, Svetlana Kitićostvarivala se i kao majka. Kaže,

porodica joj je najveći oslonac,utočište u teškim trenucima.Najstarije dete, sin Nikola oženjenje Katarinom, i imaju malog

Dragančeta. Ćerka Mara završilaje fakultet i batalila sportsku

karijeru, dok je Saška, najmlađa,pokazala veliko interesovanje za

umetnost. Suprug Milan jeuspešan poslovni čovek i osobabez čije velike podrške i ljubavi nebi pokrenula gigantski projekatzvan "Radnički".

20. March

avigacija

baveštenje!

vake srede novitekstovi...

avo na mišljen je

okumenti

e Srba u Sarajevu

Svetlana Kitić se nije dvoumila da li da uzme tuđe državljanstvo ili da se vrati

Samo je srpski grb bilzu srca

Srbija nema strategiju za sport. Ako kažem da lakše izvadim zub nego što izvučem pare za Radnički,

možete zamisliti kako je. Neverovatna je ta politika kod nas da se nacionalne selekcije i savezi dotiraju,

dok su klubovi ostali u nemilosti.

Kada neku ženu proglase najboljom rukometašicom sveta svih vremena, svi misle da dolazi iz

neke "jake" zemlje u svetu, da je iza nje ko zna koliko materijalno snažan klub, da osim titule,

priznanja i plaketa, sledi i poveća suma novca. Misle... Ali u slučaju Svetlane Kitić nema novca, nema aviona ivelikih stručnih timova. Sve što je dobila, to je ogromna ljubav i podrška naroda zbog koga je i razbijala protivničkeodbrane na rukometnim utakmicama, tri puta osvojila titulu evropskog šampiona sa klubom "Radnički", i ko znakoliko medalja i priznanja sa reprezentacijom tadašnje Jugoslavije. Zbog te ljubavi kojom je prost narod obasipa, a

vlast joj na tome zavidi, Svetlana se i vratila u Srbiju.

"Od najranijeg detinjstva roditelji su mi usadili ljubav prema otadžbini. Tokom

godina igranja za reprezentaciju i odnosa prema grbu i himni, bilo je opštepoznato da Ceca gine za nacionalni tim", priča sa ponosom ova velikasportistkinja. Koja se ni u vremenu pre sloma Jugoslavije, niti tokom rata nije

busala u grudi, kao neke nazovi ’velike’ patriote. Da voli svoju zemlju dokazivalaje odbijanjem austrijskog, italijanskog i španskog pasoša, naročito kada je rat većpočeo.

"Nikada, ni jednog trenutka nisam htela da pomislim da igram pod tuđomzastavom i sa drugim grbom blizu srca. To je nešto sa čime se čovek rodi, on volisvoju zemlju i svoj narod onakav kakav jeste", kaže.Kada je odlučila da joj je dosta tuđeg sveta, da je domovina tamo gde je srce, anjeno je bilo u Srbiji, Ceca se vratila na ovo nesigurno tle.

"Mnogi su mi rekli tada: "Drugi odlaze iz zemlje, a ti se vraćaš". Ni u jednommomentu nisam pomišljala da ostanem u inostranstvu. Nikada se nisam pokajalašto sam se vratila i što ovo moje iskustvo i znanje kojem imam, a imam ga puno, nesebično pružam mlađima."

Po povratku, čuvena rukometašica je shvatila da je ovo ipak Srbija i da uspešne vole i poštuju do određene granice,do momenta kada ih uzdignu da bi ih bacili u blato. "Svi mi imamo tu žicu u sebi, da jedva čekamo, i uživamo upadu uspešnog čoveka ili žene. Ne znam odakle takvi porivi, ja na sreću pripadam onoj većini koja ne gleda tako."Možda zato što je dugo igrala u timu i navikla da sve dobro i zlo podeli sa saigračicama, tek, kod Svetlane Kitićpostoji neko drugo pravilo kojim se rukovodi kad su ovakve stvari u pitanju: deliti sa svojim kolegama, prijateljima, i

dobro i zlo.

"Ako je prijatelju dobro, i meni je, ne mogu da budem srećna u nesrećnom okruženju. Trenutno nisam srećna jer živim u državi koja za sport nema nikakvu strategiju. Ne vidim poboljšanje u ženskom sportu. Ali ja sam

nepopravljivi optimista. Imam dozu pozitivnog ludila koje me tera da baš tamo gde je teško zapnem. Pa i da

dokažem da se, na primer, može poštenim radom i uz puno ljubavi podići i taj gigant "Radnički" koji do pre trigodine nije postojao."

Dok je Svetlana bila van Srbije, mnogi su putem različitihmalverzacija pokušavali da prisvoje i tradiciju "Radničkog", ihalu, i igračice. Na kraju je Cecina ljubav prema tom klubu, anjenog supruga Milana prema njoj, dovela do čuda. Napravilisu klub koji zaslužuje puno poštovanja i koji će ove godine bitipeti u prvenstvu, i izboriti mesto u Evropi.

"Najteže je opisati ljubav. Mržnja se lako opiše i vidi, a ljubav

se pokazuje kroz dela", smatra Ceca. "Možda postoji milijardudefinicija za ljubav, ali se one meni ne sviđaju. Ljubav osećaš iradiš iz ljubavi. Kad bih rekla zašto sam ostala ovde, jedina

definicija bi bila - ja beskrajno volim svoju zemlju." 

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 23/27

Postavite na

Titula najbolje rukometašice sveta svih vremena i ličnosti godine u Srbiji Ceci su pokazali ko je voli, ko ne, komemože da se obrati za pomoć, ko će je u širokom luku izbegavati kada bi slučajno zatražila pomoć u vidu finansijskeinjekcije za obolele organe sporta. "Postoji velika kontradiktornost u ovoj mojoj tituli. Na najlepši način sam jedoživela od naroda, jer ja živim sa njime. Oni su dali ton svemu ovome i čine me srećnom. Njihovo oduševljenje,poistovećivanje sa mnom, pokazatelj je da to nije samo moja titula, već priznanje za celu Srbiju. Najbolji smo nasvetu, i to u svim vremenima."

Dok je narod podržava i poistovećuje se sa njom, institucije od kojih sport zavisi je izbegavaju. Kao da im jesvojom titulom stavila teret na pleća."Nisam tražila da mi se klanjaju do zemlje, jer to što jesam je rezultat ogromnog rada i mog čvrstog stajanja nazemlji. Uvek sam bila svesna sebe, ko sam i šta sam, ali tim institucijama kao da je nametnut neki teret. Pojedinise nisu ni setili da mi čestitaju, na primer. Kada sam ih prozvala, počeli su da mi šalju čestitke i poklončiće sazakašnjenjem, sve da ih ne bi pominjala na televiziji. U stvari, samo sam rekla ko mi je čestitao, a ko nije."

Svoje priznanje za najbolju rukometašicu svih vremena, kao i priznanje zaličnost godine koje je dobila u Srbiji, Svetlana pokušava da "zloupotrebi" zadobrobit sporta.

"Ljudi misle da sam dobila gomilu novca, a te titule i priznanja su bile slike,

plakete. One ne donose pare, već moralnu satisfakciju. Lakše ću negde daotvorim vrata i nađem razumevanje, da pokažem da u ovoj zemlji, osim Zvezde iPartizana, postoje i drugi klubovi, posebno ženski."

Novca o kome se toliko priča, kao po običaju nema, klubovi opstaju uz pomoćentuzijasta spremnih da ulože i rizikuju sopstvena sredstva, bez bilo kakvihplanova i garancija da će opstati."Ako kažem da lakše izvadim zub nego što izvučem pare za Radnički, možetezamisliti kako je. Neverovatna je ta politika kod nas da se nacionalne selekcije i

savezi dotiraju, dok su klubovi ostali u nemilosti. Čak i neki privatnici i javnapreduzeća imaju direktivu da ne sponzorišu klubove, jer su zaduženi zaselekciju. Ali paradoksalno, ne možete imati selekciju bez klubova."

Svoje stavove iznela je i ministarki omladine i sporta Snežani Samardžić Marković, kao i velikom prijatelju VladuDivcu."Šta će biti danas, sutra, ako neki klub kaže "izvinjavamo se, vi nama niste dali ni dinara, mi smo napravili igračekoje vi želite i na osnovu njih dobijate pare". Malo su pobrkali lončiće."

Iako je situacija u rukometu kritična, razni ljudi sumnjive sportske karijere zamenjuju one koji su zlatnim slovimaispisali stranice ovoga sporta, Svetlana Kitić ne odustaje u svojoj borbi."Dosta mi je više da kurte i murte vode i klubove i saveze. Dok smo mi zlatnim slovima pisali istoriju Radničkog ireprezentacije, u Savezu radi čovek koji je tada pisao recke kada će da izađe iz zatvora. Odlučila sam dakriminalcima i kvazirukometnim radnicima kažem da je bilo dosta."

Dok raščišćava u svom dvorištu, naša najpoznatija rukometašica volela bi da u nekim lepšim, uređenijim svetskimdvorištima odigra srpsko rukometno kolo: "Značilo bi mi, mnogo, kada bi neko u dijaspori mogao da nam organizujerukometni turnir za pomoć Radničkom. Deset dana pokušavamo da nabavimo patike, već drugu sezonu igramo uistoj opremi, nismo u mogućnosti da devojkama damo bar tri majice da treniraju, a Radnički je trostruki prvakEvrope, klub koji je u sred Beograda i ima tradiciju dugu sedamdeset godina."

Za dijasporu gospođa Kitić Magić ima samo reči hvale, jer je ljubav i dobrodošlicu osetila svuda gde je igrala. Ljudenije delila po veri i naciji i zato su joj uzvratili na najlepši mogući način, svojim glasovima u izboru za najboljurukometašicu sveta svih vremena."Cela dijaspora je glasala za mene na tom izboru, dok je moja sestra Gordana organizovala glasače u Australiji, načemu sam joj vrlo zahvalna.. Igrala sam u dosta inostranih klubova, ljubav koju su mi pokazivali trajala je, i traje,bez obzira na sva dešavanja na ovim prostorima.

Zor ica D.

16.3.2011.

 Prilagođeno za štampanje

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 24/27

20. March

avigacija

baveštenje!

vake srede novitekstovi...

avo na mišljen je

okumenti

je Srba u Sarajevu

Kad muškarci uđu u žensku svest, telo i dušu, šta ostaje ženama

Bila bih ko ona dama iz Londona

Transvestiti su danas prave zvezde na našem prostoru. Šta više, daleko su prihvaćeniji od LGBT-populacije.

Miris uspeha na Balkanu, uvek se najjače oseća u Srbiji. Ko od balkanskih zvezda i zvezdica, iz svihsazvežđa javnog života nije makar zasijao nad Beogradskim nebom, taj kao da nije ni svetleo. I bilo jedobro dok su zvezde bile one prave, velike, koje su sijale kao Veliki medved, ili makar kao Severnjača.Tada smo znali za Josipu Lisac, Slađanu Milošević, Bebi Dol, a i Lepu Brenu. Bile su malo čudne zbog svogspecifičnog oblačenja i nastupa, ali za njih se znalo ko su, šta su, kog su roda i pola. Nekad bilo... Danas, eh,danas se zna da se mnogo toga ne zna. Nekad je Brena bila internacionalna zvezda i čeznula da bude "k’o onadama iz Londona", Slađana je dovikivala "Miki, Miki veliki, Miki, Miki ludi, stegni me u struku, drži me za ruku....", aJosipa objašnjavala "Danas sam luda, ne znam šta hoću"... Nekada...

Danas svi mogu da budu "dama iz Londona", za velikim Mikijem često uzdiše i muška populacija, a što se tičeludila iz pesme, pa, mi smo ludi stalno. I juče i danas, a kako smo krenuli, bićemo i sutra. Verovatno i još dugoposle sutra. Zašto? Zato.

Zato što su sada na Balkanu, tačnije u Srbiji, zvezde oni koji su sanjali da nose Brenine ultra kratke suknjice,Slađanine frizure i šminku, Josipine ekstravagantne haljine. I možda bi sve bilo dobro, da su te neke zvezde, kaošto je i sama imenica "zvezda", osobe ženskog roda. Ali nisu... Ne lezi vraže, ne lipši magarče do zelene trave, necrkni Srbine do zgodnog trandže. Zvezde su danas u Srbiji jedan klasičan trandža, jedan "androidni" maneken, mašta to značilo, i jedan transeksualac. Doduše, ova poslednja opomena prirode je više zvezda slovenačko-hrvatskogjavnog života, ali ponekad prisutna i u našoj prestonici. Ali da krenemo redom. Ko su oni i odakle ovde?

Da li za ponos, ili za dobar prinos, u svetskoj modnoj industriji pojavio se manekensrpskog porekla, devetnaestogodišnji Andrej Pejić. Žena za kojim bi se okrenuosvaki tipičan Balkanac i Srbin. Duge plave kose, punih usana, slatkog osmeha i

divnih očiju, tanana u struku, visoka i krhka, seksi dama koja obara sa nogu. Alisamo do onog momenta, dok taj muškarac koji ga zagleda, ne shvati da ispredsebe ima muškarca. I to, muškarca Srbina, koji je rođen u Tuzli, a sa porodicomzbog rata prebegao u Australiju gde je učio školu. Muškarca koji je još kao dečakvoleo da se oblači kao žena. "Jakog" muškarca, koga trenutno obožava čitav svet.Pa gde će ti duša majko Srbijo, kad u jednog takvog muškarca ne gledaš kao uikonu?! Jer on jeste "ikona" nove svetske trandžabal mode. Čuveni modni fotograf Antonio Baros posle serije modnih revija u Parizu nazvao je Andreja "ikonom ovemodne sezone", dok ga modni magazini smatraju modelom "čiji izgled pomeragranice...". Njega obožavaju Džon Galijano, Žan Pol Gotje, on je imao naslovnustranu "Voga", najpoznatijeg modnog časopisa, on će promeniti pol ukoliko postanemodni anđeo Viktorija’s Secreta.

A da bi postigao sve što jedna žena (manekenka) može da postigne u svetu mode,Andrej je u selu Vojska gde živi njegova baka Danica, animirao komšiluk svojimponašanjem, a već sa 13 godina počeo je da se farba i oblači kao devojčica. Uizjavi za "24" sata rekao je:

"U selu me znaju odmalena. Komšinice su dolazile kad sam bio mali, ja obujem cipele na štiklu, a one me ondajure. Igrao sam se i sa barbikama. Oni su ovde navikli na to kakav sam, pa im je to simpatično. Sa 13 godina 

postao sam ekscentričan, poigravao sam se sa svojim izgledom. Nije me bilo briga šta će ljudi misliti ili reći. Počeosam da farbam kosu. Zbog toga nisam imao problema, jer sam u Melburnu išao u veoma liberalnu školu, gde je 

bilo mnogo interesantnih ljudi koji su na moj izgled imali pozitivnu reakciju." Andrej dodaje još i da vodi računa oonome što "unosi u organizam", ali da ne može da odoli prasećem pečenju koje jede kad ode kod bake DaniceSavić u selo kod Svilajnca. Pravi Srbin, nema šta. Ali nama jedna stvar nije jasna: da li je Andrej transvestite, i kog je roda, pošto se za pol zna? 

Jer, po definiciji, tranvestiti su osobe koje vole da nose odeću suprotnog pola. Transvestija, tj preoblačenje, nijepovezano sa seksualnom orijentacijom. Tranvestiti/e mogu biti i heteroseksualne i istopolno orijentisane osobe. A on

voli, kako je sam rekao za pomenuti dnevni list, da oblači žensku garderobu i da se u njoj dobro oseća. Još kad nato dodamo reči koje je prenela čitava balkanska medijska sfera, ostaje nam da razmislimo kuda to Srbija i svet idu:

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 25/27

"Da! Promenio b ih po l ako b i m i iz "V ic t or ia ’s Secre ta" ponud i l i ugovor. Morao b ih to da urad im .

Zar v i ne b is te ? Ne mogu da zamis l im da rek lamiram žensk i don j i veš bez promene po la . "

Na žalost, priča se ovde ne završava. Jer, nama izgleda nije bilo dovoljno to štoimamo u svetu poznatog "čudnog" momka, pa smo rešili da uvezemo jednog sastrane. Za stalne potrebe naših medija. Doduše, ovaj koga smo uvezli, tri putaje krupniji od slavnog manekena. Bojan Jovanovski ili Boki 13, makedonska TVzvezda, pevač, zabavljač, voditelj, i ko zna šta još, gladan slave koju nije stekaou otadžbini, stigao je u Srbiju da prosipa znanje. Na našu sreću, nema šta daprospe. Ovaj momak, sa ponašanjem filmske dive i jezikom do poda, uveknašminkan i doteran po poslednjoj ženskoj modi, došao je pre nekoliko godinakao produkt rialiti šou programa. I tu je i ostao. Prošao je sve, od "Velikog

brata", preko "Farme" do "Dvora", i stekao popularnost kod naše publike.Dovoljnu da mu obezbedi emisiju na televiziji sa nacionalnom frekvencijom ukojoj, gle čuda, proziva srpske pevače. Inače, Boki 13 je "hrabar muškarac kojimnogo voli sebe", ali ne želi javnosti da otkriva da li voli muškarce, il’ žene. Onjegovoj seksualnost mnogo se polemisalo. On sam kaže:

"Već dugo vremena nemam nikoga, jer tako želim, pošto mi je posao na prvommestu. Malo su mi dosadile priče o mojoj seksualnosti i ne mogu više to da

objašnjavam, a čim budem pronašao pravu ljubav, prikazaću je celom svetu. Nisam zaljubljen, jer još nisampronašao osobu koja će me dovoljno zaintrigirati i učiniti da se onako ludački zanesem."

Dok se ne zanese, Boki 13 koristi svaku priliku da se pojavi u što šokantnijoj odevnoj kombinaciji i medijskojkomunikaciji. Pa se tako slikao kao mlada sa ekstra zgodnim manekenom, snimio spot za pesmu "Kaligula" kojimožete pogledati na "You tube-u", osudio gej paradu održanu u Beogradu, seksualno provocirao pevača MilošaBojanića u rialitiju "Dvor", igrao igrice u kojima su ga vezivali i… Ma dosta je i ovo. Još kada napiše biografiju "Akoje do mene", svi koji su bili do njega zapitaće se šta su tu radili. Dok se oni pitaju, Bokijevi roditelji, rodbina iprijatelji znaju istinu. Jer kako reče pevačeva majka Jasmina još pre dve godine, za Ilustrovanu politiku, n i ko j i ga

dobro poznaju, znaju da je reč o stabilnom mladiću koji zna da napravi resku granicu između

pr iva tnog ž ivo ta i es t rade.

"Moje koleginice na poslu i rođaci ne misle kao oni zlonamernici što mom sinu pripisuju

osobine koje su daleko od njegovog bića, i to mi je najvažnije", zaključila je mama makedonske

zvezde ko jo j u o t adžbin i p ropada ju nastup i , dok jo j u Srb i j i p rodužava ju boravak k ako b i se

oboga t i la na našoj "pamet i " .

Jedan od najpoznatijih balkanskih transeksualaca je i Nenad Ćuća Žentil sa ostrvaRaba, poznatiji kao Salome. Za razliku od Andreja i Bokija, Salome je "pravo"žensko. Dušom i telom. Doduše, dušom odvajkada, a telom od pre nekoliko godina.Kada sam ga (je) srela u Zagrebu pre tri godine, Salome je još uvek bila žena u

muškom telu, sa silikonima u grudima, tri puta povećavanim. I, iskreno, nisam nishvatila da je bila muško dok nisam dobro zagledala lice. Odavale su je jakejagodice, a za razliku od drugih muškaraca ona nije imala Adamovu jabučicu. I tome je zbunilo. Jer ispred sebe sam gledala ženu, izuzetno ženstvenih pokreta,fantastično dugih prstiju ni nalik muškim, u uskim zategnutim farmerkama ženskogkroja, da sam se pitala gde je sakrila ono što fali – muškost. Inače, Salome jepevačica, imitatorka, vlasnica kluba u Ljubljani, tv zvezda. I ne daj Bože da jeoslovite u muškom rodu. Tu bi se svaka priča završila.

Ali, za razliku od Bokija 13 i Andreja koji ne znaju šta su, Salome je oduvek znalada je žena. Pa je, nakon odsluženog vojnog roka, pobegla sa Raba u Sloveniju iostvarila svoj ženski san. Njene imitacije Alke Vuice, Severine, Doris Dragović,Jelene Karleuše i drugih gej ikona, ostale su upamćene, kao i njena učestvovanja uhrvatskom i slovenačkom "Velikom bratu". Nastupala je u triu "Sestre" kao

predstavnik Slovenije na Evroviziji, a čak je uspela i da se oženi, i to zvanično,ženom koju krije od očiju javnosti. Obe su, kako reče, biseksualne prirode. Tonikako nisam mogla da ukapiram, ali nisam se ni trudila. Mada je Salome krozsmeh pokušavala da objasni ko sa kime spava, ko je kome muž a ko žena, šta nosi

u torbici, kakva joj je kuća, zašto ne želi decu, sve je to za jednu tipičnu predstavnicu ženskog pola i roda bilonezamislivo. Ono što sam videla bilo mi je dovoljno, i bilo me je sramota. Jer jedna transeksualka imala je sveodlike žene, tv zvezde, dame. Čak i način na koji pali cigaretu ostavio je bez daha sve prisutne. Srećom nijekrenula da "muva" mog tadašnjeg dečka koji je sedeo tu u slučaju neke neprijatnosti.

Salome je pre godinu dana, najzad postala prava "ona" baš kako i voli da je oslovljavaju. Operacijom je odstranilaposlednju odliku muškosti. Žena u ženskom telu, za razliku od ovih "naših" za koje još uvek ne znamo jesu limuškarci u telu žene, ili su žene sa dušom muškarca. Kao da je bitno! Pa o njima će raspravljati psiholozi,psihoanalitičari, ima ko time da se bavi. Bitno je da znamo šta nam "ulazi sa strane", i ko "od pozadi" gura Srbiju dabude "napredna".

Sanja Pavlović

 

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 26/27

20. March

avigacija

baveštenje!

vake srede novitekstovi...

avo na mišljen je

okumenti

je Srba u Sarajevu

Glavnom I odgovornom uredniku

Poštovani,

Obraćam Vam se, kao odgovornoj osobi, s nadom da ćete na pravi način razumeti suštinu problemakoji iznosim. Tiče se moje porodice, a dešava se i mnogim drugima u Srbiji. I, ko zna koga sve jošmože snaći!

Ukratko, 2006. godine, moj stariji sin Danilo kupio je kombi marke Mercedes Vito s nameromda sebi i bratu Vukašinu obezbedi posao, kad to već država nije u mogućnosti. Kad smo posle dve godine tajkombi hteli da prodamo, potencijalni kupac je otišao kod majstora koji mu je rekao da kupi neke rezervne delovekako bi otklonio kvarove. Da bi u Mercedesovom servisu kupio rezervne delove, zatražio je saobraćajnu dozvolukako bi se po broju šasije videlo koji delovi su potrebni. Medjutim, u Mercedesu su mu rekli da broj šasije koji jeupisan u saobraćajnu dozvolu kod njih – ne postoji! Da bi video o čemu se radi, moj mladji sin, Vukašin, je spotencijalnim kupcem otišao u MUP, u ulici Despota Stefana (bivša Ulica 29. Novembra). Posle pregleda ekspert je

ustanovoo da je pretposlednja cifra broja na šasiji menjana. Vozilo je zadržano i predato Carini. To je u redu.Medjutim, mnogo toga nije bilo u redu, ni ranije a ni kasnije!

Naime, u Carini dugo vremena ništa ne preduzimaju po ovom pitanju. Lično sam dva puta insistirao da se Vukašinpozove na razgovor i da izjavu, kao i da službenici carine dodju u kontakt s osobom koja nam je prodala vozilo (uCarini su mi rekli da ne mogu da privedu tog čoveka, što nije tačno). Posle skoro 18 meseci, uz mnogo mojih apelaministrima finansija, policije, premijeru, predsedniku Srbije, ombudsmanu… Carina odlučuje:

Bajagić Vere VUKAŠIN iz Beograda, ul. Žarka Vukovića Pucara br.7/52, rodjen 09.08.1984. godine, uSmederevu, državljanin Republike Srbije, sa završenom SSS, prodavac, neoženjen, bez dece, sa mesečnimprimanjima u iznosu od 13.000,00 dinara, po svojoj izjavi sudski i administrativno nekažnjavan i ne nalazi se 

pod istragom 

Odgovoran je 

Što je neutvrdjenog dana krajem 2007, ili početkom 2008.godine kupio od NN lica, uvezao preko nepoznatog graničnog prelaza, šasiju sa brojem VSA63819413436404 za putničko motorno vozilo marke "mercedes vito108 cdi", iako je mogao znati da ista predstavlja predmet prekršaja iz čl. 334 stav 1 tačka 1 CZ, i na šasiji uklonio originalni broj a potom ukucao novi neoriginalni broj FIN VSA63819413436424 i na taj načinprilagodio vozilo saobraćajnoj dozvoli ser.br. CP05407804 koja je glasila na ime Kostić Gorana ul. Tošinbunar broj 256 i takvo vozilo koristio sve do 24.03.2008. godine.

Verujem da Vam je ovo mnogo smešno, i da je teško poverovati da nešto ovako može da napiše neko ozbiljnoljudsko biće, a naročito pravnik po struci. Dakle, nadležni u Carini tvrde da je moj sin tamo negde po svetupronašao originalnu šasiju, prokrijumčario je u Srbiju, na njoj promenio broj da bi se isti slagao sa neoriginalnimbrojem šasije koji je upisan u saobraćajnu dozvolu!!! Ovoliko gluposti zaista je teško očekivati od jednog državnogorgana. Oni ništa ne znaju – ni kada je pomenuta šasija kupljena, ni ko je učestvovao u kupoprodaji,

ni gde je to učinjeno, ni koji je motiv u pitanju... Ne znaju čak ni da je Vukasin rodjen u

Beogradu, a ne u Smederevu! Pored svega, oni sami sebi skaču u stomak priznajući da je broj šasije usaobraćajnoj dozvoli NEORIGINALAN!

Ta saobraćajna dozvola nije falsifikovana, nju je izdao državni organ i upisao broj koji ne postoji (što potvrdjuje ipotvrda iz Mercedesa da kombi sa tim brojem kod njih nije napravljen). Ovde mora i da se postavi pitanje zašto bineko kupovao drugu šasiju (kako baš da nadje šasiju s originalnim brojem) i na njoj menjao broj kada je na vozilukoje je imao u posedu već postojao takav broj koji se poklapa sa brojem u saobraćanoj dozvoli!!!??? Ipak, Carinaglatko optužuje nevinog čoveka!

U normalnim zemljama čovek je nevin dok se ne dokaze da je kriv. Za dokazivanje neophodni su i čvrsti materijalnidokazi, svedoci... Ovo bi trebalo da važzi i u "demokratskoj" Srbiji koja očekuje da dobije status kandidata u EU?Medjutim, kod nas i dalje važi "Kadija te tuži, kadija ti sudi". Vukašin je mogao da bude optužen i da je Bin Ladenovterorista!!!

Naravno, odmah po dob i jan ju t og sk arednog rešen ja , u avgustu 2009. , angažovao sam

advokata da nap iše ža lbu Car in i i da podnese tužbu za naknadu š t e te .

 

8/7/2019 Koreni (16.3.2011)

http://slidepdf.com/reader/full/koreni-1632011 27/27

Postavite na

Posledice – sudski proces koji sam pokrenuo po istom pitanju sporo napreduje. Četvrto ročiste zakazano je za 20.April. Sudija je zatrazila od MUP-a informacije na koji način je pomenuto vozilo uvezeno u Srbiju (konačno). Umedjuvremenu, sudu sam dostavio potvrdu iz Mercedesa da šasija čiji je broj upisan u saobraćajnu dozvolu nikadanije uradjena u Mercedesu! Zar ta j k ruc i ja ln i dokaz n i je t reba lo da pre toga pr ibav i car ina , po l ic i ja i

sud!?

Medjutim, na Vukašinovu žalbu povodom skarednog rešenja, Viši prekršajni sud POTVRDJUJE rešenje Carine ipokreće postupak prinudnog izvršenja!??? Zemljo, otvori se! Kako je moguće da sudija nije tražio dokaze naosnovu kojih je Vukašin proglašen krivim!? Ako je to mogao da uradi neki pravni diletant u Carini, to nikako nijesmeo da uradi jedan sudija, naročito ne sada kada se toliko govori o greškama povodom reforme pravosudja iizbora sudija. Da li je to sudija koji je prošao sve kontrole u reformi pravosudja? Dakle, ako Vukašin ne plati kaznu icarinu za šasiju koju (ni)je uvezao, biće uhapšen. Vukašin je odličan student Filološkog fakulteta u Beogradu.Ovakvim neozbiljnim i kriminalnim ponašanjem njegova koncentracija za učenje je znatno opala, stalno očekuje da

ga kao kriminalca odvedu u zatvor!!!!!!!!!!!!!!

Šta sada da se radi? Šta jedan roditelj može da uradi da spasi svoje neduzžo dete koga država preti daupropasti?

Da se ovako nešto ne bi dogodilo nikome, pa ni Vama kao ni Vašoj deci, neophodno je da se o ovakvim stvarimainformiše čitava srpska javnost. U pitanju je totalna neodgovornost, javašluk, pa i criminal, korupcija u našimnajodgovornijim državnim institucijama i organima – Carini, MUP-u, Sudu… O svemu ovome više puta obaveštenisu i nadležni ministri, premijer, predsednik države… Ali njih kao da ovakve kriminalne radnje svojih potčinjenih neinteresuju! Ili, oni stoje na čelu tih grupa, ili čekaju nove izbore pa da vruć krompir predaju drugome!? Ako ništa neučine po ovom pitanju, a u okviru svojih nadležnosti, za mene će oni biti najodgovorniji!

Ja moram da odbranim svog sina. Protiv sile moram – istinom i animiranjem javnog mnjenja, i, kako budem znao iumeo. Jan Palah se zapalio u Pragu, neki skaču sa mostova, neki seku vene, drugi legnu na kolovoz ili ispredodgovorne institucije, neko provali u prostorije Predsedništva… Da li ću da započnem štrajk gladju ispred Vlade…Ima dosta načina da čovek pokaže da se ne slaže sa ovakvim divljanjem državnih službenika i nezainteresovanimponašanjem najodgovornijih pojedinaca i institucija u Srbiji. Valjda neću izgubiti strpljenje i učiniti neku glupost!

Momentalno, predmet je na Vrhovnom sudu. Poslednje što mi ostaje jeste da tužim državu Medjunarodnom suduza ljudska prava u Strazburu. Taj spor Republika Srbija bi zasigurno izgubilai! Ali, da li je to potrebno Srbiji, umomentu kada pokusšvamo da dobijemo status kandidata za EU?

Ovo pismo upućujem medijima i političkim strankama opozicije, nadajući se da u Srbiji, ipak, ima onih koji ovomnarodu žele dobro i koji će najširoj javnosti ukazivati na ovakve kriminalne radnje, što je jedini način da se Srbijaspasi.

S postovanjem,

Branislav Bajagic

Valjevska 4BeogradMob: 060/60-96-709

p.s. Moj stariji sin, Danilo, formalni vlasnik pomenutog Mercedesa, vec četiri godine živi u Americi, u Vašingtonu, iima mogućnost da se američkoj administraciji obrati za pomoć! Ja se momentalno nalazim kod Danila u poseti ivraćam se krajem marta, ili početkom aprila.

Napomena sajta Koreni: Stavovi izrečeni u ovom tekstu su lični stavovi pošiljlaoca pisma, a ne

redakcije Korena. Koreni će i ubuduće biti otvoreni za probleme svojih čitalaca.

16.3.2011.

 Prilagođeno za štampanje