Embed Size (px)
DESCRIPTION
Klark & KjubrikOriginalnu muziku za film pisao je Aleks Nort, kompozitor iz prethodnog Kjubrikovog filma Spartacus. Ispostavilo se da je njegov trud bio uzaludan, pošto je Kjubrik rešio da ostane veran klasičnoj muzici (”Tako je govorio Zaratustra”, “Na lepom, plavom Dunavu”) koju je koristio kao podlogu tokom snimanja, i to pre svega Štrausua čiji se lagani, svečani ritam dobro slagao uz mračnu pozadinu tehnički doteranih kosmičkih scena. Nakon pretpremijere koju su kritičari iskasapili malicioznim komentarima, Klark je, hladan kao stena, izjavio da Odiseja i nije film koji se može razumeti nakon samo jednog gledanja. Ovo je razbesnelo bosove iz MGM-a koji su pisca i režisera zamalo bacili u čeljusti onog lava koji urliče sa njihove špice za crtane filmove. Kjubrik je na kraju morao da izreže skoro sat vremena filma i učini još neke značajne zahvate u samoj priči, ali to ipak nije bilo dovoljno za pristojan početak. Kada je aprila 1968. godine američka publika premijerno odgledala film 2001: A Space Odyssey, oficijelna kritika ga je dočekala na nož: jedni su tvrdili da je film “beskrajno dosadan, nerazumljiv i komplikovan”, drugi su se ograničili na rutinske komentare koji su odisali apatijom, ignorancijom ili ravnodušnošću, treći su se napadno hvalili kako su pola projekcije prespavali. Medjutim, publika se nije dala prevariti i film je ubrzo postao tipičan blockbuster, ostvarivši ogroman profit i pored visokih troškova same produkcije. Bilo je pitanje trenutka kada će neki ugledni americki Topalović smoći snage da javno prizna: “Ljudi, pa ovo i nije tako loše!”. Danas se više niko ne usudjuje da ospori kako je u pitanju klasično delo, jedno od ugaonih kamenova filmske umetnosti, najbolji SF film svih vremena i neprevazidjeno multimedijalno iskustvo. Prvi deo filma (The Dawn of Man) ne postoji u originalnoj kratkoj priči i u startu je bio zamišljen kao flashback, sećanje jednog od astronauta na daleku prošlost. Pleme australopitekusa, čovekovih predaka, nakon susreta sa crnim prizmatičnim monolitom, shvata kako gole ruke mogu da postanu smrtonosno oružje ako se “produže” krupnim kostima antilope. Ovo će od njih prvo stvoriti mesoždere, a onda i ubice koje će novo orudje koristiti za obračun sa pripadnicima sopstvenog roda. Celokupna evolucija ljudskog roda može se konzekventno izvesti, polazeći od te prve alatke ili oružja, koje egzaltirano bačeno u vazduh, prevodi priču u 2001. godinu. Drugi deo filma predstavlja, u najvećoj meri, ono što je Klark svojevremeno ponudio BBC-u. Hejvud Flojd putuje na Mesec kako bi se u tamošnjoj bazi Klavijus susreo sa super-tajnim otkrićem, prizmatičnim monolitom zakopanim pre četiri miliona godina ispod mesečeve površine. Predmet koji nepobitno dokazuje postojanje jedne druge, čovecanstvu nepoznate civilizacije, oživeće pri svom susretu sa Flojdom, emitujući zaglušujući signal u pravcu Jupitera.
Citation preview
![Stojan Novakovic: Kosovski boj [1901]](https://img.pdfslide.us/doc/110x75/577d25901a28ab4e1e9f1e8e/stojan-novakovic-kosovski-boj-1901.jpg)
