PISMO PELARIMA ZA JUN

Dr Slavomir Popovi, Ul. Save Kovaevia br. 38, 11000 Beograd

Jun je mesec sa optimalnim uslovima za razvoj biljnog i ivotinjskog sveta. Vremenske prilike se konano stabilizuju, dani su dugi i topli, a vlage u zemljitu, po pravilu, ima dovoljno. Dolazi do velike ekspanzije u razvoju biljaka. Cvetaju poznate medonoe: malina, kupina, amorfa (bagremac), divlji duvan, kesten, lipa, divlji graak i mnoge vrste korovskog bilja. U viim predelima, u junu poinje livadska paa.

U ovo doba godine, pelinja zajednica dostie maksimum razvoja i brojane snage, to za posledicu ima rojenje, odnosno prirodno razmnoavanje. Od jednog pelinjeg drutva, deobom nastaju tri, a nekada i vie mladih zajednica.

U savremenom pelarstvu, prirodno rojenje je nepoeljna pojava pa se sve vie zamenjuje planskim, vetakim umnoavanjem zajednica. U toku intenzivnog prolenog razvoja i pripreme za bagremovu pau, preduzimaju se mere za odlaganje rojevskog nagona. Istovremeno se, tokom maja, vri uzgoj mladih matica. Zatim se, po oduzimanju bagremovog meda, oformi potreban broj novih pelinjih drutava sa ve sparenim mladim maticama.

Poslovi na pelinjaku

Prvi poslovi poetkom juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladitenje. Desetak dana nakon prestanka pae, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz konica. Najmanje dve treine saa sa medom treba da su zatvorene votanim poklopcima. Takav med sadri 18 do 20% vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer e sa njim pelar imati mnogo problema, a na kraju, on se moe i ukiseliti. Zreo med se pakuje u odgovarajuu ambalau, koju treba hermetiki zatvoriti, kako bi se eliminisala mogunost upijanja vlage.

Posude sa medom se skladite u suvoj i istoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15C. To je veoma vano, jer sa rastom temperature u skladitu, ubrzano se poveava koliina HMF-a (hidroksimetilfurfurol) u medu, to utie na njegov kvalitet.

Umnoavanje pelinjih zajednica

Nakon oduzimanja meda, pelari pristupaju poveanju broja pelinjih drutava, jer treba nadoknaditi zimske gubitke, eventualno poveati pelinjak i pripremiti rojeve za trite. Rojevi, kao i med, predstavljaju prihod pelinjaka.

Naina umnoavanja pelinjih zajednica ima mnogo. Svaki pelar se opredeljuje za one, koji njemu, u datim uslovima, najvie odgovaraju. Selei pelari, koji po oduzimanju meda odmah premetaju konice na drugu pau, paketne rojeve formiraju radije nego klasine. Ako se ipak odlue za klasine rojeve, to rade tako to od proizvodnih zajednica oduzimaju poneki ram sa leglom (da ih to manje oslabe), pa od materijala iz vie konica, naprave novo drutvo.

Stacionarni pelari imaju mogunost da od svake proizvodne zajednice formiraju roj. Oni najee iz plodita oduzmu tri rama legla i dva sa hranom, zajedno sa pripadajuim pelama koje smeste u novu konicu i na taj nain dobiju roj, u koji uvode mladu, sparenu maticu. Umesto oduzetih ramova, staroj zajednici dodaju ramove sa satnim osnovama ili ve izgraenim, nezaleganim saem iz medita. Time je obnovljeno plodino sae starog drutva, smanjena njegova brojana snaga, a rojevski nagon potisnut za due vreme.

Ovako formirane rojeve treba negovati. Prvih dana po formiranju, potrebna im je voda, jer oni nemaju pele izletnice, koje bi je donele. Hranu za tekuu potronju najjednostavnije je obezbediti postavljanjem ramske hranilice sa oplemenjenom pogaom. Prostor u njima se iri postepenim dodavanjem ramova sa satnim osnovama. Povremeno se vri i procena kvaliteta matice u roju, na osnovu koliine i stanja legla. Ako se oceni da je matica nekvalitetna, treba je odmah zameniti drugom.

Izvestan broj pelara se opredeljuje za neki od naina formiranja roja u staroj zajednici, bez slabljenja njene snage. To se vri uvoenjem jo jedne, mlade matice, odnosno pretvaranjem jednomatine zajednice u privremeni, dvomatini sistem. Ovi postupci, u literaturi opisani kao Peletov nain, zasnovani su na ideji formiranja drugog odgajivakog centra u istoj konici.

Iz plodita se u jedan medini nastavak prenese deo ramova sa leglom, hranom i pripadajuim pelama. Taj nastavak se privremeno odvoji od stare zajednice pregradom (poklopna daska, pregradna daska sa mreom), na kojoj se otvara leto.

Ovako formiranom roju dodaje se kavez sa mladom, ve sparenom maticom ili zreo matinjak. Kad se mlada matica stabilizuje i pele ponu poklapati njeno leglo, vreme je da se pregrada (ispod nastavka sa rojem) zameni matinom reetkom. Tako su formirana dva odgajivaka centra u istoj konici, odnosno jednomatina zajednica prerasta u dvomatino drutvo koje se veoma brzo razvija, bez pomoi pelara, a mogunost pojave rojevog nagona u takvoj zajednici je u potpunosti eliminisana.

Nakon petnaestak dana, pelar zameni mesta ploditima, tako to nastavak sa rojem postavi na podnjau, a plodite sa starom maticom iznad medita. Ovim zahvatom u osnovnoj zajednici je promenjena matica (bez potrebe da se trai) i obnovljeno plodino sae.

Uzgoj matica u junu

Najbolje matice su one koje pelar sm uzgoji. Optimalni uslovi za uzgoj stiu se od polovine maja do kraja juna. Do kvalitetnih matica moe se doi na dva naina: presaivanjem larvi ili korienjem rojevskih matinjaka. Uzgoj matica presaivanjem larvi je jednostavan i dostupan svakom pelaru, a detaljno je opisan u Pelaru za maj 2007. godine.

Uzgoj matica iz rojevskih matinjaka poznat je veini pelara, a priloge o njemu asopis Pelar je objavljivao u vie navrata. Iskustva velikog broja pelara potvruju visok kvalitet matica dobijenih ovim nainom, pod uslovom da potiu od jakih zajednica, sa dobrom maticom, koje su dve sezone za redom ostvarile natprosene prinose.

Ostali poslovi

U junu, pelar sakuplja polen. Pri tom je poeljno odvojiti izvesnu koliinu za potrebe pelinjih zajednica u vreme kada ga u prirodi nema dovoljno. Takvu situaciju esto imamo u julu i avgustu (prola godina je izrazit primer), kao i krajem zimskog perioda. Pogaa sa dodatkom polena, u to vreme, doprinee boljem razvoju, odnosno kvalitetnijem zimovanju zajednica.

Sakupljanje matinog mlea je posao koji se moe dobro obaviti u junu. Postupak je opisivan vie puta u Pelaru, a sastoji se u povremenom dodavanju presaenih larvi odgajivakom drutvu, gde ih pele snabdevaju mleom, koji se zatim oduzima.

Suzbijanje varoe je uobiajeno po oduzimanju bagremovog meda. Primenjuju se uglavnom bioloke metode: ram graevnjak, ram lovac, formiranje rojeva, prekid legla na izvesno vreme Od hemijskih sredstava najvie se koristi tretman mravljom kiselinom na nain koji je vie puta opisan u Pelaru.

Priprema za seobu na letnje pae

Veliki broj pelara koristio je do sada letnje pae u Vojvodini. Sada, sa uvoenjem prakse tretiranja semena suncokreta, kukuruza i drugih biljaka insekticidima koji unitavaju pele, a med ine tetnim za zdravlje ljudi, pelari su u velikoj nedoumici to se tie opravdanosti selidbe. Na sreu, paa lipe na Frukoj Gori jo nije ugroena, jer na ovoj planini se ne koriste tetni insekticidi.

Mogunost pojave rojevog nagona na letnjim paama, naroito lipovoj, je velika. Ali, vredan pelar ima efikasan nain da je potpuno iskljui, tako to e u zajednice koje seli uvesti mlade, ovogodinje matice.

Na kraju, ne treba zaboraviti da se suzbijanje varoe u julu mora obaviti blagovremeno, jer, setimo se prole godine: ko je tretman zapoeo kasno, ostao je bez pela.