drustva i drzave, L e n j i n je smatrao m o d e l o m univerzal-nog vazenja.^^' K o m i n t e r n a je , po L e n j i n o v o m shvatanju, trebalo da odigra k l j u c n u u l o g u u torn procesu. U Izvrs-n o m k o m i t e t u K o m i n t e r n e L e n j i n je video revolucionar-ni centar istog t ipa kao sto je P o l i t b i r o RKP(b) i u istoj f u n k c i j i na svetskom p l a n u k o j u je imao P o l i t b i r o RKP(b) u p i r a m i d i d i k t a t u r e p r o l e t a r i j a t a u Rusiji.^^'

.\;i :i\>,:-' ' . J ^ M ' . \\f,:: t ? ( , i ' i ; r i ; . f u : n ii ••.,•1

• •• I'O'JX: !J •.'.)'. t h a i 1.1 r U l KK^

Lenj inovo shvatanje d i k t a t u r e p r o l e t a r i j a t a , naroci-to negiranje mogucnost i samooslobodenja p r o l e t a r i j a t a i po l i t icke d e m o k r a t i j e — predstavlja teorijski i prakticni koren „realno egzistirajuceg socijalizma". Bez d i k t a t u r e p r o l e t a r i j a t a nema „realnog soci jal izma". Drustva tog t ipa m o g u da f u n k c i o n i s u i bez terora i c i s t k i , m o g u da dozvole izvesnu a u t o n o m i j u drustvene sfere i pojedinca, o'na cak mogu, izgleda, i da savladaju k r i z u i n d u s t r i j a l i -zacije — al i bez jednog ne mogu: monopolske politicke vlasti partijskog vrha i, zbog toga, politickog sistema bez politicke demokratije i aktivne participacije masa u dru-stvenoj moci i politickom sistemu. Kao sto ovaj r a d po-kazuje, l e g i t i m n o je n j i h o v o pozivanje na Lenj inovo shva­tanje d i k t a t u r e p r o l e t a r i j a t a kao na argument za ideo-l o s k u leg i t imnost toga poretka.

, i S i i i v s *.f . u j i i ' I i i I i 'i<

J n " ' ' o < r > t 'I'l ' < ' Mif i > 1 ! ' i

' 1 ' ' ' i I H P / *

' ( ' f* M i , < ( ' I'eU /i t

. ^ > M , n • •' <\t n

' M l I I I i r i f , t

56) Due godine sovjetske vlasti, str. 291. 57) Decja bolest „levica!rstva" u komunizmu, str. 476—477.

302

' ' PROBLEM TOTALITETA ' '

SLOBODAN SIMOVIC

1. Ontoloski i metodoloski status

To da je to ta l i te t topos generis d i j a l e k t i k e , svakako je u v i d k o j i su podjednako naglasavali i Hegel i K a n t . K o d ovog „Io€iranja" problema, m e d u t i m , n j i h o v a sagla-snost i zavrsava.

,,Transcendentalna d i j a l e k t i k a " , usmerena ka pre-i s p i t i v a n j u upotrebe u m s k i h p o j m o v a (ideja) — k o j i m a je u Kritici cistog uma „pr iznat" status tota l i te ta — i z r i -c i ta je u o d b i j a n j u da i m dozvol i mogucnost (ispravne) konstitutivne upotrebe u procesu saznavanja. U sferi mo-guceg iskustva, naime, ne p o s t o j i nista na sta b i se ideje uma, kao t o t a l i t e t i , mogle o d n o s i t i . Regulativna upotreba za sintezu r a z l i c i t i h pojmova, stavova, i zakl jucaka — k o j i su prethodno s inte t i ck i k o n s t i t u i s a n i uz pomoc kategori ja — upotreba k o j a nuzno sledi iz p r i r o d n e teznje saznanja kao sinteze ka m a k s i m a i n o mogucem j e d i n s t v u , ne uka-zuje, u transcendentalnoj f i l o z o f i j i , na o n t o l o s k i status „Ja", „ S v e t a " i l i „Boga" .

Nasuprot tome, za Hegelovu d i j a l e k t i k u apsolutnog p o j m a nista ne moze b i t i s tvarni je od tota l i teta . U svojoj i s t i n i , stvarnost je pojam k o j i m j e obuhvacen i t o t a l i t e t onoga sto jeste i t o t a l i t e t onoga sto o n j e m u moze da se kaze. Na taj nacin, d i s t i n k c i j a izmedu metodoloskog i ontoloskog statusa jednostavno postaje bespredmetna. „Apsolutni p o j a m " , kao t o t a l i t e t , o b j e d i n j u j e sve sto uopste moze b i t i dato u sferi postojanja, kao i u sferi

303

postavljenosti, u sferi bica, kao i u sferi miSljenja. Tota­litet je objektivno opste, koje je u saznanju dato samo sobcm (i sebi). Pojam, totalitet i apsolut su jedno.

Kritikom Hegelovog stava o tome da je bice (kao i sustina) po sebi pojam, kritikom apsolutnog zatvaranja sistema, iznova se otvara problem odnosa „metodolos-kog" i „ontoloskog" statusa totaliteta. Kako oba statusa ne proisticu vise per defbiiiionem iz pojmovne prirode misljenja i bica, postavlja se pitanje da li je i na koji nacin moguce prevladati rascep medu njima, formulisan jos u „Transcendentalnoj dijalektici"."

2. Dijalektika konkrctnog i transcendcntalna sinteza

Da cak i „hegelovski" ozvucen govor o totalitetu stvarnosti i totalitetu saznanja — kada izrasta iz inter-pretacije dijalektike koja se kritickim rezom oslobada samozadovoljnc sve-prisutnosti apsolutnog pojma — mo­ra jednim delom da bude ispisan u notnom sistemu transcendentalne filozofije, pokazuju i dva jedva razgo-vetna, gotovo do neprepoznatljivosti izmenjena „kantov-ska" zahvata, srasla u tkivo Kosikove Dijalektike kon-kretnog.

(I) Prvi zahvat prepoznaje se po redosledu pitanja. Da pitanju ,,kako se moze saznati stvarnost" uvek pret-hodi pitanje ,,sta je stvarnost", bila je pretpostavka i onog misljenja koji bi da razgranicenjem sfere utemeljenja od sfere izlaganja obezbedi filozofiji transcendentalno-kriti-cki pristup.

Ovo, na prvi pogled, kao da nije dovoljno jasno. Zar transcendcntalna filozofija ne postavlja pre svega pitanje ,,sta je saznanje", zar predmet njenog neposrednog pro-ucavanja nije ljudsko misljenje (a ne stvarnost)?

" Ovaj lekst sastavljen je od delova sire studije o razvoju dijalektike. Zbog ogranicenog prostora, ovde ce biti razmatran sa­mo odnos Kantove i Hegelove koncepcije. Motiv, medutim nije u pronalazenju nekakvog „srednjeg puta" (naci se izmedu u filozo­fiji Ces to znaci „ne naci se nigde"). Cilj je samo to da se u raz-misljanju o totalitetu prepoznaju one zamke koje su H»gel i Kant sopstvenim izlaganjima uCinili vidljivim.

304

Nesporazum se moze Iako otkloniti podsecanjem na to da su kod Kanta pitanje o saznanju i pitanje o stvar­nosti medusobno neodvojivi, ukazuju jedno na drugo i imaju isti (privilegovan) status u odnosu na metodolosko pitanje o proceduri nauke. Pojam putem koga se to povc-zivanje odigrava, svakako je pojam iskustva, koje pred­stavlja istovremeno konstituciju kako predmeta saznanja tako i saznanja predmeta, ili, drugim recima, moze se predstaviti kao istovremena (1) konstrukcija saznanja (koje je jos uvek pred-naucno i bice materijal za dalju sintezu) i (2) re-konstrukcija stvarnosti.^'

Koncepcija transcendentalnog idealizma bila je na-menjcna upravo tome da pokaze kako je stvarnost koju promisljamo vec jedna re-konstrukcija (pa tako odredena vrsta saznanja). „Izvorna", „praosnovna" konstrukcija — original stvarnosti — nedostupna je ljudskom misljenju, njeni razbacani tragovi, otisci u culnosti, sinteticki se rekonstruisu (medusobno dovode u vezu) prema formal-nim uslovima, pravilima i principima culnosti, razuma i uma, za ciju ,,ispravnost" nemamo nikakvu spoljasnju garanciju. Sva predmetnost sveta u pojmovnoj formi u kojoj se postavHa pred nauku, vec predstavlja ucinak jedne prerade, jedne vrste pred-refleksivnog temeljnog saznanja. Utoliko pitanje ,,sta je saznanje" obuhvata ne­posredno kod Kanta i pitanje ,,sta je stvarnost" i tek odgovorom na njih, utemeljenjem same prirode saznanja kao sinteze i odredivanjem njenih mogucih domena, obe-zbeduje se mogucnost da pitanje o tome ,,kako se moze saznati stvarnost" bude postavljeno u punom obimu.

Za Hegela ovo 'ne vazi. Mada stvarnost i na poce-tku samo-izlaganja po sebi jeste konkretni totalitet, ona to nije za sebe, ili, drugim recima, nije u saznanju. Od­govor na pitanje „sta je stvarnost" — utemeljenje pola-zista — dobija se tek celokupnim izlaganjem u rezultatu u kome su sacuvani svi koraci kretanja, gde konkretni

2) Teza o stvarnosti kao „rekonstrukciji", koja je u osnovi her-meneuticke interpretacije Kanta, ne predstavlja, naravno, jedmo moguce obrazlozenje koncepcije transcendentalne smteze Ona je direktno suprotstavljena interpretacijama Kanta (kao sto su to Strousonova ili Benetova) koje odbacivanjem „transcendentalnog idealizma" rekonstruisu transcendentalni argument kao onoltticfci.

305

totalitet po sebi konacno postaje i za sebe. Tako odgovor na pitanje „sta je stvarnost" ne utemeljuje metodu sazna­vanja, vec je celokupno kretanje saznanja (cija prva eks-plicitna pretpostavka nije totalitet, vec puka identicnost) ono sto iznosi na videlo „sta" stvarnosti. Kretanje izlaga­nja je tako jednako kretanju utemeljenja.

Ako, dakle, prema Kosikovoj zamisli, dijalektika to­taliteta, kao metoda saznanja stvarnosti, proistice iz od-govora na pitanje ,,sta je stvarnost", onda je neophodno ukazati na metodu kojom se do ovog odgovora doslo (odgovora koji tek utemeljuje dijalektiku).^' Kosik je samo delimicno svestan da se ovde otvara transcenden-talno-filozofski horizont, sto se vidi po njegovom poku-saju da jednom vrstom fenomenoloskog postupka dode do odgovora — ,,konkretni totalitet".

(II) Drugi „kantovski" zahvat prepoznaje se po ter-minologiji. Kosik polazi od onoga sto naziva ,,pretpostav-kom" ili ,,ubedenjem" da covek u svakodnevnom, nere-flektova'nom odnosu prema stvarnosti ima, makar i hao-ticnu, predstavu celine. Saznanje je put od te predstave do pojma, artikulacija onoga sto se u svakom pred--razumevanju pocf-razumeva.

Zanimljivo je, medutim, da dva saznanja statusa koja Kosik daje totalitetu (status ,,predstave" ili „poj-ma"), mada su kod Kanta podjednako naglasena kada je rec o saznanju predmeta (saznanje je put od predstave do pojma predmeta):

(1) nisu u transcendentalnoj filozofiji upotrebljena za demarkaciju pred-refleksivnog i refleksivnog — s obzi­rom na to da je sinteticki ppsao stvaranja pojmova iz

3) Unutar marksistidke tradicije dijalektike mnogi su, za raz­liku od Kosika, pokusavali da „hegelovski" tematizuju odnos „ute-meljenja" i „izlaganja". Tako, na primer, Kors izjavljuje: „Kao sto Hegel zahteva od svesti pojedinca da se poveri njemu i njego-voj mstodi . . . tako i onaj ko zeli stvarno da razume Marksovu metodu, mora ponajpre da se poveri toj metodi koliko god moze" (Kors, Marksizam i filozofija. Komunist, Beograd, 1970, str. 93). Kod Hegsla je, medutim, mogucnost opravdavanja tog poverenja obez-bedena pojmovnom posebicnom jednakoscu bica i refleksije. Kri­tikom ovog stava, marksizam otvara problem utemeljenja sopstve-ne metode.

306

predstava preduslov ne samo saznanja kao refleksije (do-datne sinteze vec gotovih pojmova) vec i „svakodnevnog nereflektovanog odnosa";

(2) ne mogu da se primene upravo (i jedino) za obele-zavanje saznajnog statusa totaliteta. Razlozi za to su sledeci:

(a) Totalitet nije predstava — s obzirom na to da mu se, u mogucem iskustvu, ne moze pridruziti adekvatan empirijski materijal na osnovu koga bi se smeo izvesti korelativan pojam. Jedina „predstava" koja se pominje u Kritici cistog uma razdvojeno od empirijskog sadrzaja i koja bi mozda dopustala interpretaciju da je tu u pita­nju predstava totaliteta, jeste „predstava Ja mislim" koja ,,mora moci da prati sve nase predstave". Da se, medu­tim, ta (pseudo)predstava sintetickog jedinstva apercep-cije ne sme tumaciti kao predstava o ,,Ja" kao totalitetu, Kant nedvosmisleno pokazuje kroz kritiku paralogizama.

(b) Totalitet nije pojam — posto ne zadovoljava us­love predvidene kako za ciste pojmove razuma tako i za „pojmove predmeta". Nije „cist pojam" jer ne predstav­lja nijednu od onih formi koje se mogu konstitutivno upotrebiti za sintezu predstava, niti je izveden metafizic-kom dedukcijom (koja daje potpun spisak cistih pojmo­va razuma). Nije pojam predmeta s obzirom na odsustvo sadrzaja iz culnosti na koji bi se odnosio u mogucem is­kustvu (cak ni ,,Ja" kao totalitet nije takav pojam, pos­to se zasniva na transcendentalnoj apercepciji, koja je os-tro razdvojena od empirijske).

(c) Tako se o totalitetu uopste ne moze govoriti kao o predmetu, posto se o predmetu moze govoriti samo na csnovu predstava i pojmova. U pitanju je naprosto po­jam uma, pseudo-pojam, ili ideja. Totalitet je „predmet u ideji", zamisao koju — iako nuzno sledi iz prirode uma — nije moguce ontoloski potvrditi.

Ove znacajne razlike u interpretaciji statusa pojma totaliteta ipak ne umanjuju jednu principijelnu bliskost Kosikovog shvatanja saznanja kao konkretizacije i Kan­tove koncepcije saznanja kao sinteze: obe zadatak sazna­nja vide u povezujucem obuhvatanju pojedinacnog i strukturira'nju celine. Za razliku od te dve koncepcije, kod Hegela se pod „konkretizacijom", kao kretanjem od praz-

307

nog do „u svojoj punoci predstavljenog" totaliteta, pod­razumeva obuhvatanje svih stupnjeva opsteg (kojim su sva pojedinacna obuhvacena vec po definiciji). Hegelov totalitet je tako, za razliku od Kosikovog ili Kantovog, totalitet ciji su svi delovi — totaliteti.

3. Totalitet kao heuristicki princip

Ako se „totalitet" kao centralni topos „transcenden-talne dijalektike" ne moze interpretirati kao (1) predsta­va, (2) pojam ili (3) predmet, postavlja se pitanje kako se moze protumaciti Kantovo terminolosko izjednacavanje ideja sa umskim ,,pojmovima", nastojanje da im izves-nom upotrebom u saznanju ipak obezbedi filozofski dig-nitet.

Uvodeci distinkciju izmedu predmeta u pravom smi­slu i predmeta u ideji, Kant, izmedu ostalog, upozorava:

„U prvom slucaju moji pojmovi sluze tome da odre-de predmet. U drugom pak mi imamo posla samo sa jed­nom shemom kojoj se ne priznaje neposredno nikakav predmet, cak ni hipoteticno, vec koja sluzi samo za to da bismo sebi predstavili druge predmete u njihovom sis­tematskom jedinstvu, posredstvom odnosa prema toj ideji.""'

Ideja je tako jedna ,,shema" (Kant sinonimno upot­rebljava i termine „cista forma" ili „princip") za koju se termin „cist pojam uma" koristi da bi se naglasila slic-nost njihovog mesta u sintezi saznanja sa mestom kate­gorija u sintezi pojmova predmeta. Zato se ovim „pojmo-vima bez raznovrsnosti", ,,pojmovima koji zapravo i nisu pojmovi" na sledeci nadin moze preciznije utvrditi tran­scendentalni status:

„Ideja je samo jedan heuristican, a ne neki ostensi-van pojam.""

Tako negiranje mogucnosti „ontoloskog zakljucka" o totalitetu ne smanjuje metodoloski znacaj ovog pojma:

I) Kant, Kritika cistog uma. BIGZ, Beograd, 1976. str. 406. 5) Isto.

308

„ . , , tri transcendentalne ideje (psiholoska, kosmo-loska i teoloska), iako se ne odnose neposredno ni na ka­kav predmet koji im odgovara, niti na njegove odredbe, ipak pod pretpostavkom nekog takvog predmeta u ideji vode sva pravila empiricke upotrebe uma ka sistematskom jedinstvu i stalno prosiruju iskustveno saznanje, a nikada mu ne mogu protivreciti. . . I u tome se sastoji transcen-dental'na dedukcija (opravdanje upotrebe — S. S.) svih ideja spekulativnog uma, ne kao konstitutivnih principa koji bi sluzili tome da se nase saznanje prosiri na veci broj predmeta nego sto ih iskustvo moze dati, vec kao regu-lativnih principa koji sluze sistematskom jedinstvu raz-novrsnih empirickih sadrzaja uopste ..

Um, dakle, vrsi prekoracivanje svoje neposredne ve-zanosti za raznovrsnost saznanja konstituisanu na nivou razuma, proizvodi ideje putem posrednih zakljucaka (po-stavljajuci citav lanac uslovljavanja da bi se protegao do onoga sto je neuslovljeno — sto omogucuje totali­tet uslova), samo zbog toga da bi obezbedio regulativne principe sopstvene logicke i empiricke upotrebe (u zak-Ijucivanju). Svaki pokusaj da sopstvene principe uteme-Iji, da utvrdi „realni" status ideja, nuzno vodi u protiv-recnosti. „Prirodna" usmerenost uma ka materijalu ko­jim ga snabdeva razum, prekoracuje se samo zbog toga da bi se nemogucnost prekoracenja izvela kao postulat.

4. Totalitet kao istina '-^ -

Zahtev da se teorija totaliteta razvijena u „Trans-cendentalnoj dijalektici" razdvoji od njenog negativnog ucinka (kritike metafizike) i preuredi u pozitivno izlaga-nje o nuznosti protivrecnosti i njihovog pojmovnog jedin­stva, zahtev da se „totalitet" kao pojam shvati konstitu­tivno — upravo onako kako je izricito zabranjeno u Kri­tici cistog uma — svakako je u osnovi Hegelovog zasni-vanja dijalektike apsoluta. Za uspesno izvrsenje tog za-dalka bilo je, medutim, neophodno kriticki preispitati Kantovu tvrdnju o nemogucnosti ne-empirijskog umskog

6) Isto,

309

zakljucka, ponuditi zadovoljavajuce resenje problema po-stavljenog sa antinomijama, paralogizmima i idealom.

U skladu sa ,,trijadnom topografijom" duha, Hegel pravu koncepciju umskog zakljucka vidi kao sintezu Ze-nonove aporetike i Kantovih antinomija.

(1) Aporija je za Zenona bila nacin da se negativno polvrdi istina (Parmenidova ideja „Jednog"). Pokazujuci da su razlozi zbog kojih vecina veruje u odredene stavo-ve (o kretanju i mnostvu) — ,,zdravorazumski", ,,privid-ni" i ,,neposredni", on je te stavove pobijao logickim ar-gumentima, apagoski (posredno, indirektno) potvrduju-ci njihovu antitezu.

(2) Ka'nt, medutim, cini apagoski dokaz neupotreblji-vim za istinu, koristeci ga u oba smera. Antinomije su do-kazi teze i antiteze logickim pobijanjem i apagoskim pot-vrdivanjem svake od njih pojedinacno/' Prinuden tako da, u skladu sa formalnologickim misljenjem, tvrdi iden­ticnost necega sto vec u postavci ocigledno pokazuje raz­liku, Kant zastaje kod protivrecnosti, negirajuci istini-tost bilo kog spekulativnog zakljucka.

Sta je u osnovi takvog rezonovanja? Antinomija je ocigledno logicki razvijena dvostruka implikacija. Veza dve implikacije za Kanta je shvatljiva samo kao relacija ekvivalencije. Pojam ekvivalencije, medutim, zasniva se na pojmu identiteta. Tako bi Kant morao da bude pri­nuden da neodvojivost dve implikacije formulise kao ek-vivalenciju, a dva zakljucka (teze i antiteze) kao identi­cna. Ali, oni su evidentno vec postavljeni kao neidenticni. U nemogucnosti da misli vezu dve implikacije drugacije nego na nacin koji mu u odnosu na samu postavku prob­lema izgleda besmislen, Kant ostavlja implikacije formu-lisane odvojeno, kao antinomije, ukazujuci na to da se celim izvodenjem dobija logicki protivrecan rezultat. Ta­ko je u osnovi takvog rezonovanja logika neprotivrecno-sti: neodvojivost se ne moze misliti drugacije nego kao ekvivalencija i identitet. ,

310

(3) Hegel, medutim, na drugi nacin tematizuje ovaj pojam. Staticnost identicnosti rastace se uvidom u kre­tanje (posredovanje) onoga sto je predstavljeno kao iden-ticno. Ono sto je ekvivalencija sa stanovista identiteta, jeste posredovanje sa stanovista totaliteta.

Tako se zadatak prevazilazenja antinomija sastoji u pronalazenju onog pojma u kome se protivrecnosti, „ves-tacki razdvojeni momenti", slivaju zajedno. Kada je u pitanju antinomija o beskonacnoj deljivosti, ovaj pojam je u Nauci logike predstavljen kao „Cisti kvantitet" — jedinstvo mnogostrukosti, sinteza „Jednog" i ,,Mnostva" predstavljena kao neposrednost.

Antinomija o beskonacnoj deljivosti je od posebnog znacaja za zasnivanje dijalektike totaliteta, sto se jos jas-nije vidi na osnovu interpretacije koju Hegel daje u pog-lavlju o odnosu celine i delova:

,,Antinomija ovog zakljucka posmatrana sasvim izbli-za jeste zapravo ova: posto velicina nije ono samostalno, onda je deo ono samostalno, ali posto je deo samostalan jedino bez celine, to je on samostalan ne kao do, vec na-protiv kao celina."*'

Istina relacije celine i delova kojom Hegel razresava antinomiju je u posredovanju — u negativnom jedinstvu. Celina je prosta neposrednost „Onoga" sto je odrzava u neraskidivoj povezanosti sa delovima. Delovi su samo drugobivstvo „Istog". Drugim recima, celina i delovi su podjednako istiniti, i tu „podjednakost" formulise vec antinomija o beskonac'noj deljivosti. ,,0no", medutim, u cemu su celina i delovi neodvojivi, ,,Ono" cime se preva-zilazi skepticki zakljucak antinomija, imenuje Hegel to-talitetom. Totalitet je negativno jedinstvo celine i delova, ono po sebi istinito, koje u saznanju tezi da takvo posta-ne i za sefoe. ^-'^^^'A ••'•'(.• ^i.^ - -

• -t.-A o/incrir; r/.';-'*,!!L<; .'»•• .)t..of : ..m-uw. 5. Totalitet i struktura sistema ,. KTIVU

Vec iz uloge koju Hegel dodeljuje razumu i umu u procesu saznavanja, moze se izvesti osnovna struktura di-

8) Hegel, Nauka logike, U knj., BIGZ, Beograd, 1977, str. 129.

311

jalekticke metode. Uobicajeno je da se u interpretaciji ukaze na njena tri stupnja:

(1) stupanj spoljasnje refleksije razuma, cvrste odre­dbe, neposrednog jedinstva pojma;

(2) stupanj negativne — dijalekticke — umske ref­leksije, gde se ponistavaju odredbe razuma, pojam se suprotstavlja sebi;

(3) stupanj pozitivne umske refleksije, negativnog je­dinstva pojma sa sobom.

Prvi stupanj (teza) je stupanj „identiteta". Drugi (anti-teza) — stupanj „negacije", koja je ono

eminentno dijalekticko.

Treci (sinteza) — stupanj „totaliteta", koji je dija-lektican samo ukoliko sadrzi negaciju.^'

Ovakva interpretacija nije, medutim, dovoljna za ra-zumevanje pokretnosti Hegelovog pojma.

(1) Ukoliko je proces kretanja od identiteta ,,Bica" do totaliteta ,,Apsolutne ideje", u Nauci logike, proces totalizacije, kako se moze objasniti tvrdnja da Bice, iako neposrednost, nije manje totalitet nego sto je to apso-lutna ideja (u stvari: i „Nista" je totalitet jer u sebe uv-laci totalitet „Bica"). U cemu se uopste razlikuju „pocet-ni" i „zavrsni" totalitet, ili, drugim recima, cemu uopste posredujuce kretanje unutar sistema?

(2) Hegel neposredno odgovara da je razlika u ispu-njenosti. Bice je prazan totalitet koji u sebi otkriva tu prazninu. Njega pokrece potreba da se ispuni, da postane konkretan totalitet. Istina procesa totalizacije predstav­ljena je tako kao konkretizacija. Konkretizacija je ,,dru­gobivstvo" totalizacije, njeno negativno prevazilazenje ukazivanjem na to da se navodno povezivanje sadrzaja, sinteza u totalitet, odigrava zapravo kao diferencijacija ,,Jednog".

(3) Metodski, medutim, to ispunjavanje jednog so­bom jeste postajanje sebi totalitetom, pa tako iako nije

1964"s?525 Maslesa", Sarajevo,

312

rec o ,,procesu totalizacije" onoga sto je po sebi vec je­dan totalitet, konkretizacija se ispoljava kao totalizacija u sebi onoga sto je za sebe na pocetku postavljeno kao puki identitet. Tako je sinteza, konacna istina, procesa to­talizacije i procesa konkretizacije u procesu samoizlaga-nja, kretanja bica po sebi ka tome da postane za sebe upravo onakvo kakvo je po sebi. Identitet pocetka samo je po sebi totalitet, kao sto je i prazan totalitet — prva neposredna istina pocetka — samo po sebi konkretan. Celokupno kretanje izvire iz potrebe da on kao takav po­stane i za sebe.

Tako totalitet nije samo rezultat Hegelove filozofije vec (sto se uvek mora imati na umu) i njena pretpostav­ka. Tek ono misljenje koje pretpostavlja da pojam u sebi nosi svoju negaciju, da je njegova neposredna identic-nost prividna, izbeci ce zamci da ga ucvrscuje definitiv-nom odredbom, namecuci mu spoljasnje veze. Totalitet nije samo ispunjen pojam, vec pojam uopste. Upravo zbog toga, totalitet nije statican, nego se razvija kroz mi-saone forme do svoje istine (ili „konkret'nosti"). Vec sam pocetak, iako neposrednost, nosi u sebi ,,klicu razvoja": predstavlja cist nagon. Njegovo kretanje ka tome da po­stane: (1) totalan, (2) konkretan, (3) za sebe kakav je po sebi, jeste jedino kretanje unutar sistema.

Tako se otkrivaju tri nivoa Hegelovog govora o struk­turi sistema i prirodi metode, odredena preko parova po-cetaka i zavrsnih stupnjeva kretanja pojma. Ti nivoi pred­stavljaju vertikalnu trijadu:

(1) identitet — totalitet; (2) prazan totalitet — konkretni totalitet; (3) konkretni totalitet po sebi — konkretni totalitet

po sebi i za sebe. Svaki nivo osvetljava prethodni — predstavlja nje­

govu istinu (treci, naravno, istinu oba prethodna). Kreta­nje „po horizontali", koje je uvek neposredni predmet He­gelovog izlaganja, obavlja se posredstvom dve negacije (apstraktne i apsolutne) i ishodi iz nagona za „samo-pre-vazilazenjem", koji je osnova pojmovnog rada. Vertikal-na negacija, s obzirom na strukturu hijerarhije koju uspo-

313

stavlja, moze se nazvati lukavstvom.^°^ Pri tome treba uociti jednu principijelnu razliku:

(1) Horizontalna negacija predstavlja ukidanje jed­ne cvrste odredbe, postavke, neposrednosti jednog stup­nja.

(2) ,,Lukavstvo", medutim, nije negiranje istih tih od­redaba, samo u drugom (vertikalnom) pravcu. Ono je ne­gacija koja citavo horizontalno kretanje na jednom ni­vou prevladava njegovom istinom koja se sastoji u dru­gom kretanju. Negirajuci jedno kretanje, lukavstvo ga — u odnosu na njegove neposredne ciljeve — pokazuje kao prividno. Ono sto je na jednom nivou izgledalo kao da se dogada po necemu (i zbog necega), sto pripada samom tom nivou, prevladava se tako da se ukaze na njegovu svrhovitost, ali i mogucnost, tek po necemu drugom i zbog necega drugog — koje pripada onom nivou kretanja kojim se prethodno kretanje prevladava.

• Jednom, vise specijalisticki usmerenom, istrazivanju pripadalo bi razmatranje odnosa ,,lukavstva" i „horizon-talne" negacije u razlicitim delovima i na razlicitim stup-njevima Hegelovog sistema. U Filozofiji istorije, na pri­mer, taj odnos se moze interpretirati kao odnos ,,logike slobode" i „logike nuznosti". „Logikom nuznosti", medu­tim, tek se uspostavlja „carstvo slobode" — nesputana samo-izvesnost duha. Tako je izlaganje i ovde postavlje­no u trijadno bazdaren dvodimenzionalni koordinatni sistem, pomocu koga su bile premeravane i dimenzije ho-rizonta Nauke logike.

10) Ovde je pojam „lukavstva" upotrebljen u drugaSijem zna­cenju od onog koje se kod Hegela najcesce srece. Hegelovo lukav­stvo formulise „postavljanje kretanja u nesto, tako da ono izgleda kao da sopstveni princip sadrzi u sebi, iako je tu samo zbog ne­cega drugog". Lukavstvom se, medutim, ujedno formulise 1 nuznost vertikalne negacije ove neposrednosti — pokazivanja da je u pi­tanju bilo kretanje ned3g drugog. Iako je takvo ,,lukavstvo" — kao negacija — suprotno usmereno od kretanja kojim se „lukavstvo kao taktika duha" aktualizuje, Cini mi se da nema prepreke da se upotrebom termina za sinonim „vertikalne negacije" ilustruje njen pravi smisao. • : : r • • • . ^\ • • .y ,•; .• ;• > • ,

314

6. Totalitet i nesvodivost

Pojam nesvodivosti, koji Hegel verovatno ne bi prikljucio popisu najvaznijih pojmova dijalektike, mogao bi se protumaciti kao ono topicko mesto iz cije perspek­tive postaje moguce obrazlozenje jedinstvenog porekla „horizontalne" i „vertikalne" negacije.

Govoreci o strategijama filozofije, Hegel uvodi raz­likovanje dva osnovna tipa filozofskog misljenja: ,,pos-tavljajuce" i „posredujuce".

(1) Postavljajuce misljenje zasnovano je na formal-noj logici i usmereno je ka tome da reflektivno tvrdi od­redeno postojanje.

(2) Posredujuce misljenje sastoji se u permanentnom dovodenju u vezu rezultata postavljajuce refleksije i nji­hovih negacija, njegov princip je imanentno razvijanje postavki do tacke na kojoj se one pretvaraju u sopstvenu suprotnost.

Postavljanje tako predstavlja svodenje onoga po sebi na neposrednost odredbe, dok je posredovanje takvo kretanje u kome se postavke menjaju, transformise for­ma svodenja, sve do poslednjeg stupnja koji postavlja nesvodivo — konkretni totalitet onakav kakav je po sebi.

Tako se otkrivaju dva temeljna principa kretanja He­gelovog pojma:

(1) nesvodivost onoga po sebi na postavku; (2) neophodnost postavljanja. Na svakom stupnju (sem poslednjeg) moze se poka­

zati nedovoljnost odredbe, njena nesposobnost da ostva-ri sopstveni zahtev da predstavi totalitet. S druge strane. postavljanje odredaba predstavlja jedini moguci na­cin saznavanja — ili, drugim recima, ne postoji nacin da se ono apsolutno zahvati neposredno u punom obimu. Ta­ko je posredovanje postavki, kretanje pojma, metoda ap­solutnog saznavanja. To negativno kretanje (u oba prav-ca) odvija se sve dok se reprodukuje pocetni nagon za samoprevazilazenjem ciji je kapacitet na svakom stupnju upravo srazmeran nesvodivosti onoga „po sebi" na pos­tavku stupnja. Na taj nacin, u temeljnoj nesvodivosti lezi „!ogicko poreklo" kako „horizontalne negacije" tako i „lukavstva".

315

Teza o centralnom metodskom mestu pojma nesvo­divosti u dijalektici apsolutnog pojma razumljiva je, na­ravno, samo kada se zna da je rec o filozofiji koja pred svaku od svojih „postavki" postavlja zahtev da predsta­vi istinu ili totalitet. Tako pojam (kao totalitet) na sva­kom stupnju svog kretanja seise svodi na nesto na sta se po sehi ne svodi. Svoju istinu on zadobija tek u ukupno-sti posredovanja, ili, na drugi nacin receno, istina pojma je celokupna njegova islorija. Tek kada je postavljen ce lokupnom istorijom sopstvenog razvoja, ukupnoscu kre­tanja, pojam je postavljen onakav kakav je po sebi.

Kod Hegela je, medutim, kretanje odredeno konac-nim broj em koraka. Razvoj potreban pojmu da stigne do uvida u „svoju celokupnu istoriju" ogranicen je i nuzno odreden. Time se sistem zatvara, pojam prevladava islo-ricnost i otvorenost, za koje se cinilo da su njegovi te-meljni principi. Mogucnoscu uspostavljanja totaliteta po sebi i za sebe prevazilazi se kako nesvodivost tako i sva­ka negacija.

Na taj nacin Hegel c'lm ono sto je unutar njegovog sistema bilo izricito zabranjeno: proglasava nesto postav­ljeno kao apsolutno, a da ga zatim ne ukida. Zbog toga je zatvaranje sistema nekonzistentno, protivreci prethod­no razvijenoj dijalektici. Apodiktickim tvrdenjem dija-lekticnosti pojma, na poslednjem stupnju njegovog samo--saznanja, njegova se dijalekticnost ponistava.

Totalitetu svih totaliteta kao da je dosadila sopstve-na igra . ..

' 7. Totalitet kao regulativni princip kritike

Mada protivreci principima koji obezbeduju kreta­nje, „rad" pojma, zatvaranje sistema, sazimanje odreda­ba u monolitnu konkretnost apsoluta, potpuno je u skla­du sa Hegelovim nastojanjem da pojam totaliteta razvi-je i uverljivo opravda kao konstitutivni, a ne samo regu­lativni princip. Ontoloski zakljucak o totalitetu, tvrdnja o njegovoj objektivnosti, ostao bi podlozan sumnji uko­liko bi nam totalitet stalno izmicao u saznanju. Saglasno sa shvatanjem o paralelnom kretanju „utemeljenja" i „iz-laganja", rasprava o totalitetu kao odgovoru na pitanje

316

„sta je stvarnost" moguca je tek onda kada ga saznanjem zaista zahvatamo i tako cinimo ociglednim.

Zadatak je, naravno, sve — samo ne lak. Cak se i mcnumentalna dijalektika apsolutnog pojma zaplela u protivrecnosti izmedu principa na kojima je gradena i rezultata koje jednostavno proglasava. Problem je po-sebno tezak i gotovo da izgleda neresiv za one dijalekti­cke koncepcije koje — nakon kritike zatvaranja sistema i teze o misljenju i bicu kao jednakim po sehi — ipak pokusavaju da nadu nacin na koji bi se mogla opravdati tvrdnja o ontoloskom statusu totaliteta.

Cini se kao da i Marksova napomena: „Celina kako se pojavljuje u glavi kao misleca celina jeste proizvod glave koja misli, koja prisvaja svet na nacin na koji joj je to moguce . .." ukazuje na neophodnost napustanja tra-ganja za ,,ontoloskim argumentom" i obnavljanja trans-cendentalno-filozofskog pitanja o ,,mogucim nacinima prisvajanja sveta". Ovde zaista nije neophodno navoditi (medusobno cesto neuskladene) Marksove izjave o „tota-litetu" — koje bi nas u svakom slucaju ostavile u dilemi da li je njegova „neizrazena" sklonost prema Kantovom resenju mozda cak i veca od one ,,izrazene" prema Hege-lovom. Mnogo je vaznije utvrditi da li se eventualnim povratkom u transcendentalno-filozofski horizont, nakon kriticke rekonstrukcije Hegelove dijalektike, mogu re§iti i oni problemi kojima je bremenita Kantova koncepcija totaliteta.

Pazljivijim uporedivanjem onoga sto u „transcenden-talnoj dijalektici" i ,,dijalektici apsolutnog pojma" izgle­da problematicno, sa izvesnim iznenadenjem se mozemo osvedociti da je rec o onim ,,zavrsnim" izvodenjima koja sluze istom ciiju — opravdavanju (i osiguravanju moguc­nosti) jedne maksimalne sinteze (cije su moguce granice u dve koncepcije, naravno, razlicito skicirane). Oba ,,za-vrsna izlaganja" (o odnosu medu klasama ideja u regu-lativnoj upotrebi i o apsolutu — ideji, znanju, ltd.) po­kusavaju da obezbede i predstave jedini, nuzni nacin na koji saznanje moze da postane obuhvatno.

To upucuje na opreznost, na jedno — filozofski ne toliko ambiciozno — razmisljanje. Mozda i nema „jedi-nog" i „nuznog" nacina sinteze sEiznanja, mozda se pove-

317

zivanje koje v r s imo i ne moze u temel j i t i? Mozda smo na-prosto uvek u k r u g u postavljanja (koje tezi da se pro§i-r i u sistem) i njegove razgradnje, pretpostavl janja i op-robavanja p r inc ipa povezivanja i nj ihove dekons t rukc i je / napustanja? Mozda je nesvodivost onoga po sebi (zar takvoga uopste ima?) na postavku neprevladiva u saz-nanju?

Ako se iz perspektive ovakvog razmisl janja zapitamo o , , to ta l i te tu" , onda bismo mogl i da u t v r d i m o da taj po-j a m — pored one uozitivne regulativne upotrebe za sin-tezu saznanja, koja m u je dodeljena u Kritici cistog uma — ima jos jednu , negativnu regula t ivnu upotrebu, c i ja b i se transcendentalna dedukci ja mozda sa uspehom mogla izvrs i t i .

Tc ta l i t e t je , naime, regulativni princip kritike svake postavke, svakog sistema k o j i prete'nduje na sve-obuhvat-nost. Takva k r i t i k a je, svakako, imanentna. Ona preme-rava postavku u odnosu na njen sopstveni zahtev, zahtev za totalnoscu — pokazujuci njenu nedovoljnost, pokazu-iuc i da je ncsto ipak ostalo izvan, netematizovano i za-boravljeno, nesto sto vec samim svo j im postojanjem, svo-j o m neuklopljenoscu u hor izont postavke (sistema) do-vodi u pi tanje njegovu sveobuhvatnost, a l i i same pr in -cipe sinteze. Preuzimanje to ta l i te ta kao pretpostavke po­stavke preduzima se u k r i t i c i (obl ikuje u sopstvenu pret-pcstavku) samo da b i se postavka razo tkr i l a kao nedo-vo l jno obuhvatno top icko mesto, da b i se u odnosu na zahtevanu totalnost pokazala njena par t iku la rnos t .

Tako se u transcendentalno-fi lozofskom hor izontu b ina rnom re lac i jom pozitivne i negativne upotrebe poj -ma tota l i te ta kao regulat ivnog pr inc ipa sinteze i k r i t i k e mogu obnov i t i t emel jn i p r i n c i p i kretanja Hegelovog poj-ma: (1) nuznost postavljanja i (2) nesvodivost onoga po sebi na postavku. Sukob dve koncepcije to ta l i te ta mozda se tako razresava: preuzimanjem n j i h o v i h p r inc ipa i od-bacivaniem rezultata, naglasavanjem neodvojivost i saz-najne sinteze i razgradnje — nemogucnosti sveobuhvatne rekonst rukci je .

318

JUGOSLAVIJA — K A K O J E VIDEO SIMA MARKOViC

B02IDAR JAKSIC (fi/r^'Tj, t>. ,,,, . > ! i q j K

Ritualno-ideoloski p r i s tup i s t o r i j i radnickog pokreta u Jugoslavij i , u p r a v i l u prigodno-svecarskog karaktera, posebno naglasava uglavnom dva momenta . Prvo, ko l iko je nek i pojedinac i l i dogadaj doprineo savremenoj ideo-losko-ikonografskoj s l ic i blize proslost i i , drugo, k o l i k o moze da posluzi l eg i t imac i j i n o v i j i h stanja, ideja i moc-nika. T a k v o m p r i s tupu odgovara povrsna deskr ipci ja i egzegeza stavova, a o z b i l j n i j i k r i t i c k i u v i d i i analize uglav­nom se izbegavaju kao „ s u v i s a n is t razivacki balast". Sve ono sto b i dopr ine lo k r i s t a l i zac i j i k r i t i c k e is tor i jske sve-st i b iva odbaceno kao suvisan , , is toricizam". To prigodno--svecarsko suocavanje sa n o v i j o m i s t o r i j o m daje vise-s t ruko stetne rezultate, naroci to o tkako je postalo deo sistema obrazovanja. Jos uvek, na p r imer , nisu uc in jeni ozb i l jn i pokusaj i da se i s to r i j a jugoslovenskog radnickog pokreta — ako i sam taj p o j a m ni je ideoloski sumnj iv — s i tu i ra u cel inu socijalne, po l i t i cke i ku l tu rne is tor i je jugoslovenskog drustva i da se njegovo znacenje oceni u torn svetlu. Stavise, zahval jujuci t o m ideoloskom i p o l i t i -c k o m manipul i san ju n o v i j o m i s t o r i j o m , jos uvek nema ni celovit i je , s in te t icki pisane, i s tor i je samog radnickog pokreta, kao sto nema n i o z b i l j n i j i h s tudi ja o po jed in im delatnicima, rukovod ioc ima i teoret icar ima pokreta . Ha-giografi je i z i t i j a svetaca nisu samo deo nase k u l t u m e is tor i je nego i f o l k l o r nase svakidasnjice. Nis ta manje stetna posledica n i je n i to sto mesto radnickog pokreta medu d r u g i m soc i ja ln im pok re t ima na t l u novostvorene

319