Izveštaj o tehničkoj proceni - UNODC

rumenata

za pravosu je zakona u zemljama zapadnog Balkana

2009-2011

Izveštaj o tehničkoj proceni Srbija

Jun 2010

Izrada monitoring instdne i institucije za sprovođen

Realizovano finansijskim sredstvima

Evropske komisije Regionalni akcioni program CARDS

Odricanja od prava

Ovaj izveštaj nije imao zvaničnog redaktora.

ODC-a ili ve strane. impliciraju

zemlje, se na razgraničavanje njihovih

spoljašnjih ili unutrašnjih granica. аju su dоbrоdоšli i mоgu sе pоslаti nа:

nd Survey Section tions Office on Drugs and Crime

75 75

: [email protected]

Zahvale

beđenu zа S 2006.

e (SASS - ugoistočnu

u (RPOSEE - Regional Programme Office for South Eastern Europe) Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (UNODC - United Nations Office on Drugs and Crime), na osnovu istraživanja sprovedenog tokom istraživačke misije u

čkog istraživačkog centra o

Crime).

trаživаčke misije: Miroslav Prljević (UNODC Nacionalni službenik projekta,

)

Koordinacija istr TRANSCRIME: i izrada nacrta)

Ernesto Savona (koordinacija istraživanja)

UNODC: Michael Jandl (urednik izveštaja) Steven Malby (koordinacija istraživanja) Anna Alvazzi del Frate (koordinacija istraživanja) Carla Ciavarella (rukovođenje projektom) Angela Me (rukovođenje projektom)

Sadržaj ove publikacije ne odražava nužno mišljenja ili politike UNorganizacija saradnika i ne podrazumeva bilo kakvo odobrenje sa njihoUpotrebljene oznake I prezentacija materijala u ovoj publikaciji ne izražavanje bilo kog mišljenja UNODC-a u pogledu pravnog statusa bilo kojeteritorije ili grada ili njihovih organa, niti se odno

Kоmеntаri о оvоm izvеšt Statistics a

d NaUnitePO Box 500 1400 Vienna Austria Tel: (+43) 1 26060 54Fax: (+43) 1 26060 7 54E-mailWebsite: www.unodc.org

UNОDC želi dа sе zаhvаli Evropskoј komisiјi zа finаnsiјsku podršku obezpriprеmu i obјаvljivаnjе ovog izvеštаја u okviru Rеgionаlnog progrаmа CARD Ovaj izveštaj je izrađen pod odgovornošću Jedinice za statistiku i anketStatistics and Surveys Section) i Kancelarije regionalnog programa za JEvrop

Srbiji u februaru 2010. godine od strane UNODC-a i Zajednitransnacionalnom kriminalu (TRANSCRIME - Joint Research Centre on Transnational

Lоkаlno istrаživаnje i оrgаnizаcija is

Beograd) Marina Matić (lokalna kontakt tačka

aživanja i izrada izveštaja:

Barbara Vettori (istraživanje

33

Srb

ija 1

Izveštaj o tehničk j proceni za So rbiju

menata za lkana” koji uje sistem đu, kao i o traživačke

isiju je NODC), u

cionalnom kriminalu na

i doprinos

i procena u Srbiji u a od niza

ehanizama zemalja i ovinama i osadašnje straživanje

trašnjih poslova u zemljama zapadnog Balkana" i drugu studiju pod nazivom „Razvoj standarda u statistici o

e tekovine ica, razvoj podataka i

diji dne pravne rdi koji se povoju na radovima izacija kao

tekovinama koriste u ovom izveštaju

o procijeni, norme koje postoje na nivou EU dopunjene su onim što postoji na međunarodnom nivou, uključujući i ono što je proisteklo iz rada Ujedinjenih nacija u Priručniku za razvoj sistema statistike krivičnog pravosuđa. Standarde za procene stoga treba posmatrati kao teme koje su reprezentativne za osnovne tema koje su zajedničke i za razvoj normi i standarda u EU i na međunarodnom nivou. Kada je pojedini standard imao posebni razvoj na nivou EU ili je jasno sadržan u obavezujućim pravnim tekovinama, onda je to jasno naznačeno u dotičnom standardu.

i za Srbiju

1. Uvod i osnovne informacije Ovaj izveštaj je rađen u kontekstu projekta „Izrada monitoring instrupravosudne i institucije za sprovođenje zakona u zemljama zapadnog Bafinansira Evropska unija kroz CARDS Regionalni akcioni program. On opiskoji postoji u Srbiji za prikupljanje podataka o kriminalu i krivičnom pravosumigracijama, azilu i vizama, na osnovu informacija prikupljenih tokom ismisije na terenu u Beogradu 22 - 26. februara 2010. godine. Istraživačku msprovela Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (Upartnerstvu sa Zajedničkim istraživačkim centrom o transna(TRANSCRIME), a podržala je lokalna UNODC kontakt tačka u Beogradu. Celokupmisija je omogućena kroz blisku saradnju i pomoć organa Srbije i vrememnogih institucija i pojedinaca sa kojima su tokom misije ostvareni kontakti. Cilj tehničke procene koja je predstavljena u ovoj publikaciji je da se da opisprikupljanja, analize i korišćenja statistike pravosuđa i unutrašnjih poslovaodnosu na međunarodne i evropske standarde. Tako je ova procena jednprojektnih aktivnosti, sa konačnim ciljem usklađivanja postojećih mnacionalne statistike u pravosudnim i institucijama unutrašnjih poslovateritorija zapadnog Balkana sa relevantnim međunarodnim pravnim tekpravnim tekovinama EU, njihovim standardima i najboljom praksom. Dprojektne aktivnosti obuhvatile su prvu istraživačku studiju pod nazivom „Iosnove sistema i konteksta. Statistika pravosuđa i unu

kriminalu i krivičnom pravosuđu – međunarodne pravne tekovine i pravnEU". Dalje aktivnosti na projektu obuhvatiće izradu programskih smernregionalnih pokazatelja i ciljano jačanje kapaciteta u oblasti prikupljanja statistike za pravosudne institucije i institucije unutrašnjih poslova. Standardi koji se koriste za procenu u ovom izveštaju su detaljnije razrađeni u stu„Razvoj standarda u statistici o kriminalu i krivičnom pravosuđu – međunarotekovine i pravne tekovine EU”. Kao što je navedeno u ovoj studiji, standaodnose na statistiku u pravosuđu i organima unutrašnjih poslova i dalje su univou EU. Mnogi ‚standardi’ se mogu pre naći u (neobavezujućim)ekspertskih grupa pod mandatom EU i relevantnim aktivnostima EU organšto je Zavod za statistiku Evropske zajednice (Eurostat), nego u pravnim EU sa snagom zakona. Kao takve, u skupu standarda koji se

Izveštaj o tehničkoj procen

4 4 4

2

đu

ka statistika

skladu sa više

orbu protiv kriminala);

vanog kriminala (uključujući organizacione delove za ala; krijumčarenje narkotika; finansijski

Služba za specijalne istražne metode;

Sektor za

h policijskih UP-a su

područnih tanica.

slova postoje četiri sektora.

je Sektor za analitiku, ne tehnologije, koji se sastoji iz tri uprave i pruža

2.1.1. Uv

2. Statistika o kriminalu i krivičnom pravosu 2.1 Policijs

od

2.1.1.1. Institucije odgovorne za prikupljanje podataka i upravljanjepodacima

Direkcija policije funkcioniše u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, uZakonom o policiji iz 2005. godine, i obuhvata više službi, od kojih svaka obuhvata uprava: − Uprava kriminalističke policije (uključujući organizacione delove za b

privrednog kriminala i borbu protiv opšteg − Služba za borbu protiv organizo

suzbijanje klasičnog organizovanog kriminorganizovani kriminal i visokotehnološki kriminal);

− Služba za otkrivanje ratnih zločina; −− Služba za obaveštajne poslove i prikrivene agente; − Osim navedenih službi, postoje i druge organizacione jedinice (npr.

operativnu analitiku). Na regionalnom i lokalnom nivou, direkcija policije sastoji se od 27 područniuprava i 128 policijskih stanica. Organizacione jedinice u okviru sedišta Moperativno povezane sa dotičnim organizacionim jedinicama u okviru policijskih uprava i policijskih s 1

Osim direkcije policije, u okviru Ministarstva unutrašnjih poSektor koji je nadležan za prikupljanje podatakatelekomunikacione i informaciopodršku u radu svih ostalih sektora.

2.1.2. Unos podataka (evidentiranje krivičnih dela)

2.1.2.1. Unos podataka Standard Svaki prijavljeno policiji ili od strane policije otkriveno delo ili dogadjaj koji će kao krivično delo biti evidentiran tek nakon izvršenog uviđaja i kvalifikacije događaja. Tek kada se na osnovu izvršenog uviđaja utvrdi da postoje osnovi sumnje da se radi o izvršenom krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti, sačinjava se krivična prijava, i pre nego što se podnese javnom tužioci podaci iz nje se unose na JIS u programski sistem „Krivična delo i učinioci“ sa kojim se policija upozna treba da bude evidentiran kao kriminalni incident od strane odgovornog organa (pre ili posle početne istrage). Neophodno je jasno definisati prag za evidentiranje sumnjivog kriminalnog incidenta. Jasna pravila o evidentiranju podataka treba da budu data svim odgovornih jedinicama za evidentiranje podataka i da se primenjuju jednoobrazno u celom sistemu.

1 Za dodatne informacije pogledati http://www.mup.sr.gov.yu/cms_eng/home.nsf/index-eng.html.

55

Srb

ija

Prilikom evidentiranja krivičnih dela, policija treba da koristi sistem zasnovan na evidenciji jedinice koji sadrži detalje o svakom pojedinačnom incidentu i optuženom licu (‚formalni kontakt’ sa policijom u svojstvu osumnjičenog lica). Procena Svaki prijavljeni ili sumnjivi incident krivičnog dela o kome policija neštonajpre evidentira u knjizi dnevnih događaja. Ukoliko se evidentirani dogakrivičnim delom (počinjenim od strane poznatog ili nepoznatog počinioca), ou registar (evidenciju) krivičnih dela (KU) policijske stanice ili, ukoliko je odgoregionalnom nivou, u evidenciju područne policijske uprave. Sem togaslužb

sazna se đaj smatra n se unosi vornost na , policijski

enik zadužen za konkretni predmet pomenuti događaj takođe evidentira u „online“ tup „online“

še krivičnih ko predmet unose u isti ivičnih dela ičnoj prijavi o počiniocu

naziv konika; podaci o krivičnom

); podaci o ca kome je

nog dela u evidenciji je osnovi sumnje sumnje, na osnovu konkretnih dokaza. Uporedo sa evidentiranjem krivičnog dela u

iocu se dostavlja izveštaj u formi krivične prijave. U ovoj ranoj fazi javni tužilac takođe asistira policiji u pogledu odgovarajuće zakonske

acije dela, posebno u složenim predmetima.

Jedinstveni informacioni sistem (JIS) (svih 128 policijskih stanica imaju prisJIS-u). Predmet je krivična prijava koja može da obuhvati više lica - učinilaca i videla. Ukoliko je u jedan predmet uključeno više od jednog počinioca, ili ukoliuključuje više od jednog krivičnog dela, svi počinioci i sva krivična dela se predmet. Informacije koje se evidentiraju u svakom predmetu evidencije krobuhvataju: datum evidentiranja i broj predmeta; podaci o podnesenoj kriv(od strane koga i kada); podaci o oštećenom licu (ime, adresa, itd.); podaci (ime, datum i mesto rođenja, nacionalna pripadnost2, državljanstvo, adresa, itd.);i zakonska kvalifikacija krivičnog dela po članu Krivičnog zapostupku (lišavanje slobode, zadržavanje, pretres, zaplene, istražne radnjeposledicama krivičnog dela; napredak ostvaren po krivičnoj prijavi (ime tužiopodneta krivična prijava, itd.). Za kompletan spisak, pogledati Aneks I. Prag za evidentiranje incidenta kao krivič

evidenciju krivičnih dela, javnom tuž

kvalifik

2.1.2.2. Evidencije o licima Standard Evidencija o ličnim podacima osumnjičenog (i kada je primenjivo, oštećenog lica) treba da sadrži podatke o starosti; polu; etničkoj pripadnosti; odnosu oštećeni-učinilac; državljanstvu i geografskoj oblasti prebivališta. Evidencija o licu jasno navodi optužbu sa upućivanjem na relevantne zakonske odredbe. Postoji jasan odnos između optužbe i klasifikacije incidenta. Procena Kada se neki događaj evidentira u evidenciji krivičnih dela, on se isevidentira i za operativne i za statističke svrhe, u kompjuterizovanu bazu

tovremeno podataka,

takozvani Jedinstveni informacioni sistem (JIS). Sistem JIS je u upotrebi od 1991.

Podatke u sistem unosi predmetni policijski službenik, na osnovu informacija sadržanih u krivičnoj prijavi. JIS MUP-a Republike Srbije je centralizovan, jedinstveni informacioni sistem koji sadrži više podsistema ili baza podataka o svim aktivnostima Ministarstva (prijavljena krivična dela, prekršaji, saobraćajne nezgode, boravak stranaca i sl.). Za

godine.

2 To se odnosi na entičku/nacionalnu pripadnost osumnjičenih (srpska, mađarska, rumunska, hrvatska, itd.). Popunjavanje ove kolone je opciono.

6 6 6

unos podataka na JIS koristi se veliki broj „maski“ i sve su one relevantnsadrže polja koja su obavezna za unos, dok se manji broj

e, ali neke ovih polja ne mora obavezno

popuniti).Za maloletna i punoletna lica vode se zasebne evidencije.

a detaljne a, načinu se u JIS la; datum

u okviru predmeta; broj učinilaca; zakonsku kvalifikaciju dela u skladu sa članom Krivičnog zakonika;

ne starosti; onovljenom

predmeta; zete mere.

anina; datum čka

o je poznat činioca.

Evidentiraju se i dodatni podaci o radnjama poduzetim po osnovu krivičnog predmeta promene u g dela se

ti Aneks II.

U svim predmetima, svi počinioci, sva dela, i oštećena lica se unose u sistem, u skladu stanu dostupni novi

ažurira sistem njem novih informacija, npr. unoseći odluku tužioca u datom predmetu.

a

Deo JIS sistema pod nazivom “Krivična dela i počinioci”, sadrži veominformacije o krivičnom delu, počiniocu ili počiniocima, oštećenim licimizvršenja dela kao i sprovedenim aktivnostima. Informacije koje se unoobuhvataju: broj predmeta u KU, datum evidentiranja; datum izvršenja dedostavljanja krivične prijave tužiocu; broj krivičnih dela

operativne podatke o načinu izvršenja krivičnog dela i o mestu zločina. Evidentirani podaci o počiniocu obuhvataju: matični broj građanina; pol; godiprebivalište; obrazovanje; radni status; kriminalni status (da li se radi o pkrivičnom delu ili ne); zaposlenje; građanski status (u braku, ili ne); broj državljanstvo; etnička pripadnost; adresa prebivališta; imena roditelja; predu Evidentirani podaci o oštećenom licu obuhvataju: matični broj građviktimizacije; iznos materijalne štete; status prebivališta; državljanstvo; etnipripadnost; zaposlenje. Evidentirani podaci obuhvataju pol i starost, ukolikidentitet oštećenog. Podaci ne obuhvataju odnos između oštećenog lica i po

(npr. aktivnosti policije, da li je tužilac odbacio krivičnu prijavu ili je došlo dozakonskoj kvalifikaciji dela). Konačno, podaci o načinu izvršenja krivičnošifriraju i evidentiraju. Za kompletan popis podataka koji se evidentiraju, vide

sa uputstvima koja daje Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kada popodaci o nekom predmetu, predmetni policijski službenik je obavezan da unoše

2.1.2.3. Numerisanje spisa predmeta i integrisani brojevi spis

Standard Dobra je praksa za sistem da dodeli ‚broj incidenta’ prijavljenim događajima, i ‚integrisani broj spisa' (IFN) licima osumnjičenim da su počinila krivično djelo. Osoba je povezana sa incidentom preko IFN i broja incidenta. IFN bi trebalo zadržati kada predmet krene sa nivoa policije ka tužilaštvu i kasnije ka sudu i može se koristiti za praćenje osoba u sistemu kako bi aw izračunali specifične stope trošenja, prosečno vreme obrade i drugi indikatori učinka. Procena U krivičnoj evidenciji (KU), kao i u Jedinstvenom informacionom sistemu (JIpredmetu se dodeljuje ‘KU broj“. Ovaj jedinstveni identifikacioni broj se tužilaštvu, ali krivična prijava primljena

S), svakom prosleđuje

u tužilaštvu dobija drugi broj.

2.1.2.4. Sistem klasifikacije počinjenih dela

Standard Prijavljene incidente treba klasifikovati korišćenjem standardnog sistema klasifikacije dela i treba da imaju jasno definisan odnos sa ‚optužbom’ dodeljenom osumnjičenom počiniocu. Šemu klasifikacije kriminala treba da ravnomerno primenjuju sve policijske stanice. Procena

77

Srb

ija

, koristi se , kao i na

r. Zakon o zaštiti ransplantaciji organa iz 2009. godine, itd.).

2.1.3.1. Sa lokalnog na centralni nivo

Prilikom evidentiranja krivičnih dela i izrade izveštaja o krivičnom delustandardni sistem klasifikacije dela koji je zasnovan na Krivičnom zakonikuspecijalnim odredbama o krivičnim delima iz drugih zakona (nppodataka iz 2009. godine, Zakon o t

2.1.3. Protok podataka

Standard Izveštaji o podacima iz lokalnih policijskih stanica treba da se podnose centralnim institucijama na jednoobraznim obrascima, uz korišćenje standardne klasifikacije krivičnih dela. Procena Podatke u evidenciju o krivičnim delima (KU) najpre evidentira predmetslužbenik zadužen za dotični predmet, na osnovu informacija sadržandnevnih događaja. Nakon toga, predmetni policijski službenik unosi Jedinstveni info

ni policijski ih u knjizi podatke u

rmacioni sistem, na osnovu informacija sadržanih u krivičnoj prijavi i na 0 maski za o određeni

mesečnoj akon meseca na koji se statistički podaci

orišćenjem utno u fazi

za analitiku omogući da direktno vrši ekstrakciju

podataka,

formacije o periodu na poređenja: tri godine,

slične enih lica; i

informacije rave tokom dine, radi kupan broj upan broj

- T3 (broj i struktura učinilaca) prikuplja sledeće informacije o počiniocima za svaku područnu policijsku upravu: ukupan broj prijavljenih lica; broj lica prijavljenih po osnovu opšteg kriminaliteta; broj osoba prijavljenih po osnovu privrednog kriminala; broj osoba prijavljenih po osnovu visokotehnološkog kriminala; broj osoba prijavljenih po osnovu krivičnih dela protiv životne sredine; broj punoletnih lica; maloletnih lica (ukupno; stariji maloletnici (16-18 godina); mlađi maloletnici (14-16 godina); deca (ispod 14 godina); broj lica lišenih slobode; broj lica u pritvoru;

osnovu drugih internih policijskih izvora. Ovaj sistem se sastoji od više od 12unos podataka, od kojih je u svakom konkretnom predmetu relevantan sambroj takvih maski. Statistički podaci se iz Jedinstvenog informacionog sistema ekstrahuju naosnovi (petog dana u mesecu koji sledi nodnose) od strane Uprave za IT Ministarstva unutrašnjih poslova, kstandardnih tabela, uz klasifikaciju po vrsti krivičnog dela. Sistem je trenrevizije sa ciljem da se Upravipodataka, što je trenutno samo delimično moguće. Ukupno, postoji 13 standardnih tabela (T1 do T13) za izradu statističkihuključujući sledeće: - T1 (osnovni pokazatelji stanja javne bezbednosti) prikuplja sledeće in

krivičnim delima evidentiranim u svakoj područnoj policijskoj upravi u koji se statistički podaci odnose i u istom periodu prethodne godine radiukupan broj evidentiranih krivičnih dela tokom godine i tokom prethodneprocenat promena, procenat rešenih predmeta. Ova tabela prikuplja i podatke o prekršajima; saobraćajnim prestupima u kojima je bilo povređo požarima i eksplozijama);

- T2 (struktura krivičnih dela po oblastima kriminaliteta) prikuplja sledeće o registrovanim krivičnim delima od strane svake područne policijske upgodine na koju se odnose statistički podaci i tokom prethodne gopoređenja: ukupan broj počinjenih dela; ukupan broj opšteg kriminala; uprivrednog kriminala; ukupan broj visokotehnološkog kriminala; ukpolitičkog kriminala;

8 8 8

ukupan broj lica koji ponovo čine krivično delo (osuđeni počinioci); stranih

zakonika) i broj

uda);

a; momentu

o opštem nih dela sa

a delu (in ih krivičnih dostavila

ritvoru; broj ih lica; broj

nih jedinica konkretnim ičnih dela),

rupcije (T10 - 12 različite vrste krivičnih e sredine kriminala i

tne sredine (T11.3).

acije tako da analitički predstavljaju informacije po dručnih policijskih uprava). Po zahtevu, moguće je

htevu specifičnih korisnika moguće je izraditi i druge tabele, bilo od strane Uprave

državljana; - T4 (struktura opšteg kriminaliteta po poglavljima i grupama iz Krivičnog

prikuplja detaljne informacije o delima opšteg kriminaliteta (ukupan broj dela po vrstama konkretnih dela opšteg kriminaliteta) (npr. ubistvo, krađa, izn

- T5 (struktura ozbiljnih krivičnih dela opšteg kriminaliteta) radi isto što i tabela T4 ali vezano isključivo za najozbiljnija krivična dela iz oblasti opšteg kriminalitet

- T6 (pregled krivičnih dela po načinu identifikacije počinioca u evidentiranja krivičnog dela) prikuplja sledeće detaljne podatke kriminalitetu: ukupan broj krivičnih dela opšteg kriminaliteta; broj krivičpoznatim učiniocem; broj krivičnih dela u kojima je učinilac uhvaćen nflagrantia); broj krivičnih dela sa nepoznatim učiniocem; broj nerešendela; broj i % rešenih predmeta; broj krivičnih dela za koje je prijavupolicijska stanica; broj krivičnih dela koja je otkrila policijska stanica;

- T7 prikuplja sledeće informacije o licima prijavljenim za krivična dela opšteg kriminaliteta: broj prijavljenih lica; broj lica lišenih slobode; broj lica u plica koja čine ponovljeno krivično delo (osuđeni počinioci); broj maloletnstranih državljana;

- Ostale tabele prikupljaju informacije o aktivnostima različitih organizaciou otkrivanju krivičnih dela opšteg kriminaliteta (T8), kao i o nekim vrstama krivičnih dela privrednog kriminala (T9 - 12 različite vrste krivkrivičnih dela sa elementima kodela),visokotehnološkog kriminala (T11.1) i krivičnih dela protiv životn(T11.2), kao i o licima prijavljenim za krivična dela visokotehnološkog krivičnih dela protiv živo

Sve tabele obezbeđuju informregionima (tj. za svaku od 27 poizraditi i podatke za lokalni nivo. Po zaza IT ili od strane Uprave za analitiku.

2.1.3.2. Pravila brojanja

Standard Smernice na međunarodnom nivou sugerišu da je u brojanju i prijavljivanju lica moguće primeniti pravilo 'glavnog dela". Pisana pravila za brojanje predmeta treba da tretiraju, u minimalnom slučaju, pitanja da li se primenjuje ili ne primenjuje pravilo “osnovnog dela”; kako se računaju višestruka krivična dela i kako se računaju krivična dela počinjena od strane više od jednog lica. Procena U izradi ukupnih statističkih podataka, postoje standardne proceduredostavljaju

i one se svim jedinicama. Primenjuju se sledeća osnovna pravila brojanja: ukoliko

jedno lice čini više krivičnih del e broji odvojeno (ne og/glavn ji samo jednom;

rivično delo uključe se broji samo jednom ali se počinioci broje svaki za nekog lica pokrenute krivične prijave za različita krivična dela u okviru jednog predmeta, to lice se broji samo jednom.

istovremeno po a, svako delo sprimenjuje se pravilo „osnovnukoliko je u neko k

og dela“) ali se učinilac brono više učinilaca, krivično delosebno; ukoliko su protiv

Pravila brojanja Primena pravila Kada se prikupljaju podaci koji će biti obuhvaćeni statistikom?

Kada se tužiocu podnosi krivična prijava, uz visok stepen sumnje po osnovu konkretnih dokaza

99

Srb

ija

Da li se primenjuje pravilo „osnovnog dela“? Ne Kako se broje višestruka krivična dela? Svako krivično delo se broji zasebno Kako se broji krivično delo počinjeno od strane više počinilaca?

Jedno krivično delo

Koliko lica se broji za delo koje je počinilo više lica?

Broje se svi počinioci

2.1.3.3. Pokrivenost: geografska i institucionalna Standard Podaci o prijavljenim kriminalnim incidentima u svim geografskim regionima i od strane svih odgovornih organa za sprovođenje zakona treba da budu evidentirani i uključeni u nacionalnu ukupnu statistiku. Procena Evidentiranje podataka i izveštavanje o podacima o krivičnim delima vrše sve relevantne organizacione jedinice policije i sve specijalizovane jedinice. Ukupna

.3

enost i učestalost

statistika pokriva celokupnu teritoriju zemlje

2.1.3.4. Pravovrem

Standard Podaci o prijavljenim kriminalnim incidentima, oštećenim licima i osumnjičenim prestupnicima treba redovno da se dostavljaju centralnom organu. Procena

je statističke podatke iz Jedinstvenog

2.1.4.1. Validacija podataka

Uprava za IP, svakog meseca ekstrahuinformacionog sistema (petog dana svakog meseca).

2.1.4. Rezultat (Proizvodnja statistike)

Standard Treba proveriti doslednost, preciznost i pouzdanost statističkih podataka. Ako se pojave nedoslednosti ili sumnje u pouzdanost podataka, potrebno je istražiti moguće izvore grešaka u kompilaciji podataka, slanju ili agregaciji. Procena

ne ugrađene interne logičke kontrole tokom faze unosa podataka kojima se osigurava doslednost, potpunost, i kvalitet unosa podataka.

m i lokalnim organizacionim delovima policije radi verifikacije da se unose potrebne informacije.

2.1.4.2. Statistička analiza podataka

Jedinstveni informacioni sistem ima određe

Sem toga, Ministarstvo unutrašnjih poslova vrši nadzor nad područni

3 Podaci o Kosovu po Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1244 se ne uključuju u ukupnu statistiku.

10 10 10

Standard Analiza statistike o kriminalu i krivičnom pravosuđu pomaže da se korisnicima ukaže na vrednost takve statistike. Iako analizu politike i tumačenje podataka treba da obavljaju specijalisti za konkretnu oblast, veliki deo analitičkog posla može se obaviti u obliku jednostavne deskriptivne statistike, kao što su učestalost, procenti, stope i stope promene Procena Uprava za IT prosleđuje statističke tabele Upravi za analitiku, koja vrstatistike. Analiza obuhvata analizu trendova (obzirom da postoje podacgodine), kako za opšti kriminalitet tako i za specifične vrste krimizračunavanje stopa kriminaliteta po pojedinačnim područnim policijs

ši analizu i od 1991. inaliteta, i

kim upravama.4 a kriminaliteta koriste se mape, radi poređenja stopa

brze identifikacije crnih tačaka. Za geografsko prikazivanje stopizmeđu pojedinih područnih policijskih uprava i radi

2.1.4.3. Izveštavanje Standard Podaci o prijavljenim kriminalnim incidentima, oštećenim licima i osumnjičenim počiniocima se redovno dostavljaju (najmanje jednom godišnje za prethodnu godinu) u objedinjenom obliku od strane centralnog organa. Broj evidentiranih incidenata u toku jedne godine se prijavljuje razvrstan po vrsti kriminala, dok se broj lica koja su bila u formalnom kontaktu sa policijom u toku jedne godine prijavljuje prema vrsti krivičnog dela; starosti; polu i državljanstvu. Podela evidentiranih incidenata i lica koja su bila u formalnom kontaktu po vrsti krivičnog dela treba da sadrži najmanje sledeće kategorije: ubistvo s predumišljajem; napad; silovanje; seksualni napad/ seksualno nasilje; seksualna dela protiv dece; pljačka; krađa; provala; provala u kuću; krađa motornog vozila; prevara; kriminal u vezi sa opojnim drogama; krijumčarenje opojnih droga; otmica; uključenost u organizovani kriminal; pranje novca; korupcija; trgovina ljudima; krijumčarenje migranata; visokotehnološki kriminal, i kriminal koji uključuje rasizam i ksenofobiju.5 Procena Kriminalističke analize kakve su pomenute u prethodnom delu se običnomesečno, tako i periodično, za potrebe kriminalističke

rade kako policije, ministra i direktora

i za rbije ili po

SE i sl.) . namenjeni

Slične analize se sprovode na regionalnom nivou (policijski okruzi), gde se takođe vrši radi praćenja rada jedinica

ačnih policijskih službenika, pojedinačnih policijskih stanica i područne policije. Takvi podaci se integrišu u redovnu

do

policije, odnosno kako za operativne tako i strateške potrebe. Takođe, rade sepotrebe eksternih korisnika (Narodne skupštine i Vlade Republike Szahtevima i za potrebe izveštavanja međunarodnih organizacija i tela - UN,Izveštaji se normalno izrađuju na srpskom jeziku, ali se neki izveštaji koji su razmeni informacija sa drugim državama rade na engleskom jeziku.

integrisanje podataka o kriminalitetu sa osnovnim podacimapolicije i radi izračunavanja opterećenosti pojedin

aktivnost izveštavanja od nivoa policijske stanice ka nivou područne policije, i dalje Direkcije.

2.1.4.4. Distribucija policijskih statističkih podataka

4 Ne postoji nikakva konkretna saradnja sa Republičkim zavodom za statistiku radi pribavljanja demografskih podataka na regionalnom nivou. 5 Na nivou EU, glavne vrste kriminaliteta koje se koriste za svrhu izveštavanja od strane Eurostata su ubistvo s predumišljajem, nasilno krivično delo (što obuhvata fizički napad, pljačku, i seksualna krivična dela), krađa, provala u stan, krađa motornih vozila, i nedozvoljena trgovina opojnim drogama. Sem toga, pravne tekovine EU ukazuju da je potrebno prikupljanje statističkih podataka o pranju novca, trgovini ljudima, i krivičnim delima koja uključuju rasizam i ksenofobiju.

1111

Srb

ija

Standard Distribucija podataka treba da obezbedi da se statistika o kriminalu i krivičnom pravosuđu koristi i da je korisna za svoje korisnike. Distribucija može biti u obliku interno ili eksterno objavljenih izveštaja, odgovora na zahteve za informacije, u posebnim tabelarnim prikazima ili u akademskim i naučnim forumima. Upotreba Interneta je ekonomičan i pravovremen način za dosezanje širokog kruga korisnika. Pored statističkih podataka, treba dostavljati informacije o metode koje se koriste za prikupljanje, obradu i analizu podataka, kao i definicije, pravila za računanje i druge meta-podatke kako bi se omogućilo razumevanje i shvatio kontekst i omogućilo pravilno tumačenje podataka Procena Ne postoji distribucija policijskih podataka javnosti putem redovnih puInterneta. Međutim, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu infor

blikacija ili macijama od

javnog interesa, policija je obavezna da pruži informacije koje su od opšteg značaja građanima na njihov zahtev. Neke informacije se daju na konferencijama za štampu.

2.2. Statistički podaci o tužilaštvu

2.2.1

podataka i upravljanje

u Srbiji; ju nekoliko i). vljanja tim

ilaštvo; b. Drugi način obavlja Statistički zavod Srbije, kome sva opštinska i okružna

va, sva tužilaštva koja vode tke na formularima za dotičnu

ci o kriminalitetu prikupljaju se od strane Sektora za ice za statistiku o pravosuđu i izborima.6

Uvod .

2.2.1.1. Institucije nadležne za prikupljanje

podacima

Sistem tužilaštva u Srbiji organizovan je na sledeći način: - Republički javni tužilac predstavlja najviši organ tužilaštva- Na nižim nivoima postoje osnovni tužioci (od kojih svaki pokriva teritori

opština), viši i apelacioni tužioci (ukupno 64 kancelarije tužilaštva u zemljPostoje dva osnovna oblika prikupljanja podataka o tužilaštvu i uprapodacima:

a. Prvi način je interni i njime upravlja Republičko javno tuž

tužilaštva (odnosno sada osnovna i viša tužilaštprvostepeni postupak) dostavljaju statističke podajedinicu. Statistički podasocijalnu statistiku, Jedin


2.2.2.1. Unos podataka Standard Podatke o svim pokrenutim optužbama i krivično gonjenim licima treba da evidentiraju odgovorni organi. Prag za pokretanje evidencije o krivičnom gonjenju (‚krivično gonjena lica’) treba da bude jasno definisan i treba otvoriti evidenciju jedinice za svaku osobu. Jasna pravila o evidentiranju podataka treba da budu data svim jedinicama odgovornim za evidentiranje podataka i primenjena jednoobrazno u celom sistemu. Evidencija o licima (evidencija jedinice) treba da jasno navede optužbu (jedna ili više optužbi) i detalje o odluci donesenoj u predmetu (npr. dolazak pred sud, osuda ili druga odluka tužioca). Evidencija o licima treba da sadrži podatke o starosti; polu; etničkoj pripadnosti; odnosu žrtva-učinilac; državljanstvu i geografskoj oblasti prebivališta.

6 Republički zavod za statistiku Republike Srbije sastoji se od 9 regionalnih odseka u centralnoj Srbiji (Valjevo, Zaječar, Kragujevac, Kraljevo, Leskovac, Niš, Smederevo, Užice i Šabac) i 5 regionalnih odeljenja u Autonomnoj pokrajini Vojvodina (Novi Sad, Zrenjanin, Pančevo, Sremska Mitrovica i Subotica). Jedinica za statistiku pravosuđa i izbora trenutno zapošljava samo jedno lice, koje je obučeno na radnom mestu.

12 12 12

Procena

e, bilo one policijskom na različite .). Nisu svi

vakom nivou (na primer, krivična evidencija za maloletna lica popunjava se samo u višim tužilaštvima, jer osnovno tužilaštvo nema nadležnost u

obija redni one sadrže je više od

BG); zakonska kvalifikacija dela u skladu sa odredbom Krivičnog zakonika (ukoliko se radi o

tužilaštvo;

toga, u oko je i elektronski sistemi evidentiranja koji će se tokom narednih

godina dodatno dalje razvijati do kompletnog sistema upravljanja predmetima.7 Svako ezni da uporedo s tim

vode i „papirne“ evidencije.

Svako tužilaštvo u nekom od svojih registara evidentira sve krivične prijavkoje se pokreću po službenoj dužnosti ili one koje tužilaštvo prima po izveštaju. U upotrebi se nalazi ukupno 34 različitih registara, koji se odnose oblasti (za krivična dela, privredne prestupe, prekršaje, maloletna lica, itdregistri relevantni na s

pravosuđu za maloletnike). U krivičnoj evidenciji svaki predmet – koji se pojavljuje u jednom redu – dbroj. Prva kolona navodi redni broj kojim se predmet označava; ostale kolpodatke o datumu prijema predmeta; podnosiocu; broju učinilaca (ukolikojednog počinioca, navode se svi počinioci) i njihovi lični podaci (pol, starost, JM

više krivičnih dela ili prekršaja, navode se sva dela); radnje koje je preduzelorelevantne aktivnosti drugih institucija. U svim tužilaštvima evidencije postoje u obliku dokumenta na papiru. Sem 50% tužilaštava, posto

tužilaštvo može da koristi svoj sopstveni softver, ali svi su obav

2.2.2.2. Numerisanje spisa predmeta i integrisani broj spisa Standard Dobra je praksa da pojedinačnim gonjenim licima bude dodeljen ‚integrisani broj spisa' (IFN). Osoba treba da bude povezana sa policijskom evidencijom putem IFN-a. Potrebno je jasno identifikovati razlike koje postoje u šemama klasifikacije incidenta od strane tužilaštva i od strane policije. Potrebno je da se u sudskoj evidenciji čuva isti IFN kako bi on mogao da se koristi za praćenje osoba u sistemu i izračunavanje konkretne stope trošenja, prosečnog vremena obrade i drugih indikatora učinka. Procena

pokrene dodeljuje se redni broj (po ) u krivičnoj evidenciji. Taj broj je specifičan za svako tužilaštvo i ne koriste ga

2.2.2.3. Sistem klasifikacije dela

Svakom predmetu za koji tužilac odluči da gagodinidrugi akteri krivičnog pravosuđa (policija i sudovi).

Standard Evidencija jedinice o krivično gonjenim licima sadrži jednu ili više jasnih krivičnih optužbi uz upućivanje na relevantne zakonske odredbe. Razlike između šeme za klasifikaciju incidenata koju koristi tužilaštvo i koju koristi policija su jasno identifikovane. Šemu koja postoji za tužilaštvo jednoobrazno primenjuju svi tužioci. Procena

7 Elektronske evidencije su u suštini samo kopije evidencija koje se vode u papirnoj formi. Automatizacija datira od 1996. godine, kada je prva pilot kompjuterizacija sprovedena na lokalnom nivou u jednoj opštini; taj proces je nastavljen 2001/2002 u Beogradu, na opštinkom i okružnom nivou. Trenutno, tužilaštva u svim većim gradovima u Srbiji imaju elektronske sisteme, mada je dalje proširenje na veći broj tužilaštava trenutno nemoguć usled finansijskih ograničenja.

1313

Srb

ija

ni sistem ih odredbi

Sistem koji a statistiku je posebno veoma detaljan, i razvrstava dela

po članu i stavu Krivičnog zakonika.

Tužilaštva primenjuju standardni sistem klasifikacije dela, i standardklasifikacije dela se primenjuje za statističke obrasce na osnovu konkretnKrivičnog zakonika, kao i na osnovu drugih posebnih krivičnih propisa. primenjuje Republički zavod z

14 14 14


2.2.3.1. Od lokalnog do centralnog nivoa Standard Podatke iz svih tužilaštava treba dostavljati na jednoobraznim obrascima nekoj centralizovanoj ustanovi. Procena Za prenos podataka sa lokalnog na centralni nivo koriste se standardizovaKako je pomenuto u prethodnom odeljku, postoje dva osnovna zasebna toka

ni obrasci. podataka: oji mu je pelaciona,

tužioca); osnovnih

ke podatke popunjava e mora da

zahtev Republičkog zavoda za statistiku popuniti i dodatne tabele, koje su usmerene

tne. Svako i statistike

. Statistički brojanjem

cel tabele. jedinačnog zavisno od okružnih i

va (nerešene prijave iz lbe. Slični

nog zakona jozbiljnijem zahtevi za

tiku, svako re Sektora

Podaci se dostavljaju kao SK3). Ovi predmetu.

tiv kojih je jih je pokrenut

krivični postupak (maloletna lica su lica starosti od 14 do 18 godina). Obrazac SK1 prikuplja lične podatke i podatke vezane za krivično gonjenje punoletnih lica, uključujući podatke o tome da li je dotično lice protiv koga se pokreće krivični postupak poznato ili ne; ime i prezime; pol, datum rođenja; zakonska kvalifikacija (najozbiljnijeg) dela uz navođenje člana i stava iz Krivičnog zakona ili drugih specijalnih krivičnih propisa; podaci o postupku i odlukama tužioca i dužina trajanja postupka.

a. Interni tok podataka od tužilaštava sa svakog nivoa na nivo kneposredno nadređen (tj. sa osnovnih na viša tužilaštva, sa viših na ai konačno, sa apelacionih na Republičkog javnog

b. Prikupljanje statističkih podataka putem statističkih obrazaca odopštinskih tužilaca do Republičkog zavoda za statistiku.

Što se tiče prvog toka podataka, na svim nivoima koji proizvode statističkoriste se iste standardne tabele. Ukupno postoji 11 tabela; svako tužilaštvo isključivo delove koji se odnose na polje rada dotičnog tužilaštva, pa stoga nznači da se popunjavaju sva polja. Sem toga, u određenim godinama potrebno je na

prvenstveno na vrste kriminaliteta koje su u datom trenutku relevantužilaštvo ima bar jednog zaposlenog koji poseduje kompetencije u oblastkoji ima radno zaduženje popunjavanja ovih tabela. Počev od 2007. godine, tabele su dostupne i u elektronskom Excel formatupodaci se prikupljaju na godišnjem nivou, ručnim ekstrahovanjem i informacija evidentiranih u krivičnim evidencijama i unošenjem zbira u ExTabele sadrže uglavnom proceduralne informacije o poslovima svakog potužilaštva, iako postoje određena razdvajanja predmeta koja se tretiraju vrste krivičnog dela. Posebno se prikupljaju statistički podaci o obimu poslaopštinskih tužilaštava; radu opštinskih i okružnih tužilaštaprethodne godine, nove primljene prijave, rešene prijave, odluke) i žastatistički podaci se takođe navode u tabelama po vrsti dela po članu Krivič(ukoliko predmet uključuje više dela, broji se samo jedan predmet, po nadelu). U predmetima kojima se bavi tužilaštvo vezano za maloletna lica, statistikom su detaljniji. Kompletan spisak tabela nalazi se u Aneksu III.

Što se tiče protoka podataka od tužilaštava ka Republičkom zavodu za statisosnovno tužilaštvo dostavlja statističke podatke Jedinici za pravosuđe i izboza socijalnu statistiku Republičkog zavoda za statistiku.pojedinačni lični predmeti na jednom od dva standardna formata (SK1 iobrasci se popunjavaju odmah nakon što javni tužilac donese svoju odluku u Tužilaštva posebno popunjavaju obrazac ‘SK-1’ za punoletna lica propokrenut krivični postupak i obrazac ‘SK-3’ za maloletna lica protiv ko

1515

Srb

ija

di krivični ripadnosti;

kupljaju se aci o tome

itd. U aneksu IV nalazi se kompletan spisak

njihovog popunjavanja se povremeno reviduju

od strane vornog za zavodu za ku, a zatim iranje, gde

ju šifre a podaci iz validnih upitnika se unose u elektronsku bazu podataka. Upitnici koji su samo delimično popunjeni ne obrađuju se direktno, već se dostavljaju jedinici za statistiku o pravosuđu i izborima na pregled i proveru u kontaktu sa

Obrazac SK3 prikuplja informacije o maloletnim licima protiv kojih se vopostupak i podatke o opštini prebivališta; radnom statusu; etničkoj pdržavljanstvu; obrazovanju; da li je maloletno lice ranije osuđivano. Satakođe i posebni podaci o porodičnoj situaciji maloletnog lica, kao što su podda li su roditelji aktivno zaposleni, podataka koji se unose u obrasce SK1 i SK3. Sami obrasci kao i metodologija (poslednja revizija je bila 2007. godine). Obrasci se popunjavaju u papirnom obliku u mesečnim intervalima administrativnog osoblja u pisarnici, pod odgovornošću tužioca odgokonkretan slučaj. Popunjeni obrasci se dostavljaju poštom Republičkom statistiku, gde se prvo vrši prijem u pisarnici Republičkog zavoda za statistise prosleđuju Odeljenju za statističku obradu / Specijalnom odeljenju za šifrse dodelju

tužilaštvom.8


Standard Smernice na međunarodnom nivou sugerišu da se može primeniti pravilo ‚glavnog krivičnog dela’ prilikom računanja i izveštavanja o licima. Pisana pravila za računanje treba da tretiraju minimalno pitanja da li se primenjuje ili ne pravilo glavnog krivičnog dela; kako se računa više krivičnih dela i kako se računaju krivična dela počinjena od strane više od jednog lica. Procena Što se tiče internog prikupljanja podataka, postoje instrukcije u pisanom regulišu izradu statistike. Postoji određeni broj pravila u Pravilniku br242/2009-05 o radu tužilaštva (članovi 135-148). Te su odredbe po svprilično uopštene i iden

obliku koje oj 110-00-ojoj prirodi

tifikuju samo vrste službenih evidencija koje su u korišćenju i Krivičnog

ta ji se samo tno radi na

podataka ka Republičkom zavodu za statistiku, Zavod dostavlja tužilaštvima pravila u pisanom obliku o načinu popunjavanja statističkih tabela. Između ostalog, instrukcije navode sledeća pravila brojanja: ukoliko jedan učinilac počini više krivičnih dela ili prestupa, broji se samo glavno delo (ali, druga dela se takođe evidentiraju). Kada u izvršenju dela učestvuje više od jednog učinioca, svako lice se broji zasebno, na posebnoj evidencije jedinice. Izgleda da sva tužilaštva konzistentno

daju opšti opis svake od njih. Uopšteno, predmeti se vode po članovimazakona i u tabelama po poglavljima Krivičnog zakona. Ukoliko jedan slučaj obuhvaviše od jednog lica, ili ukoliko je u jednom predmetu počinjeno više dela, brojedan predmet po pravilu „osnovnog dela“. Republičko javno tužilaštvo trenuizradi preciznijih u putstava. Što se tiče toka

primenjuju ova pravila.

8 To se dešava posebno u pogledu tabela koje se izrađuju u većim organizacionim jedinicama tužilaštva, gde se može desiti da usled nedostatka vremena neka polja ostaju nepopunjena

16 16 16

2.2.3.3. Pokrivenosti: geografska i institucionalna Standard Centralna institucija treba da formatira (objedinjuje) podatke iz evidencije jedinica od svih tužilaca sa mesnom nadležnošću. Procena Što se tiče internog prikupljanja podataka, tužioci iz cele zemlje svojepodatke dostavljaju na sledeći viši nivo, tako da statistički podaci koji Republičkom javnom tužilaštvu pokrivaju celu teritoriju zemlje i sve tužioce. prikupljanja podataka kod Republičkog zavoda za sta

statističke se dostave Što se tiče

tistiku, Zavod dobija podatke od svih opštinskih i područnih kao i viših organizacionih jedinica tužilaštva i ti podaci

ujući i žalbeni nivo.

alost

obuhvataju i konačne odluke tužilaca, uključ

2.2.3.4. Pravovremenost i učest

Standard Podatke iz svih tužilaštava treba redovno prikupljati i podnositi. Procena Što se tiče internog prikupljanja podataka Republičkog javnog tužilaštvapodaci se jednom godišnje dostavljaju sa svakog nivoa na sledeći viši npodaci objedinjuju (tj. od osnovnih na viša tužilaštva, od viših do žalbenih, i do Republičkog javnog tužilaštva).

, statistički ivo gde se od žalbenih

Što se tiče prikupljanja podataka od strane Republičkog zavoda za statistiku, obrasci nog osoblja u svakoj osnovnoj

o g eseca Sektoru za statističku o r

se popunjavaju u papirnom obliku od strane administrativr a izacionoj jedinici tužilaštva i dostavljaju svakog mn

db a u Republičkog zavoda za statistiku.

2.2.4. Rezultati (proizvodnja statističkih podataka)

2.2.4.1. Validacija i statistička analiza podataka Standard Potrebno je da se proverava doslednost, preciznost i pouzdanost statističkih podataka. Ako se pojave nedoslednosti ili sumnje u pouzdanost podataka, potrebno je obaviti istrage o mogućim izvorima grešaka u sastavljanju, slanju ili grupisanju podataka. Nakon što se utvrdi validnost i pouzdanost podataka, veći deo analize može se obezbediti u obliku jednostavne deskriptivne statistike, kao što su učestalost, procenti, stope i stope promena. Procena Što se tiče internog prikupljanja podataka, svaka organizaciona jedinicagarantuje validnost sopstvenih statističkih podataka. Obično se zapošljavradnici pisarnice k

tužilaštva aju iskusni

oji su osposobljeni da na adekvatan način proizvedu objedinjene statističke tabele. Sem toga, kompjuterizovane Excel tabele imaju ugrađene određene automatske kontrole ulaznih podataka. Prvi viši nivo kome se podaci dostavljaju najpre vrši pregled podataka putem objedinjavanja i drugih provera (npr. zbirnih podataka). U slučaju netačnosti, ove organizacione jedinice stupaju u kontakt sa jedinicama koje su dostavile podatke radi potrebnih pojašnjenja.

1717

Srb

ija

en. Podaci solutnim ciframa i porede se sa prethodnom godinom

podataka kon unosa

ole. podataka i, e dostavila na osnovu rši nikakve

ne analize. Najveći broj proizvedenih tabela predstavlja ukupne zbirove i, u retkim slučajevima, određene indekse i promene u procentima radi ocene varijacija u

U pogledu internih podataka tužilaštva stepen statističke analize je ograničse normalno prezentuju u apizračunavanjem procenta promene. Što se tiče podataka koje prikuplja Republički zavod za statistiku, validacijase vrši direktno od strane Jedinice za statistiku pravosuđa i izbora. Napodataka u bazu podataka, najpre se sprovode određene automatske logičke kontrSem toga, ova jedinica vrši vizuelnu proveru konzistentnosti i kompletnosti po potrebi, stupa u kontakt a organizacionom jedinicom tužilaštva koja jkonkretne podatke, radi pojašnjenja. Godišnje se proizvede oko 50 tabela podataka ekstrahovanih u jedinici za statističke evidencije. Ta jedinica ne vkonkret

vremenu.

2.2.4.2. Izveštavanje i distribucija

Standard Broj lica protiv kojih se vodi krivični postupak u toku jedne godine bi trebalo da se dostavlja razvrstan po krivičnoj prijavi, uz upućivanje na relevantne zakonske odredbe. Pregled lica protiv kojih se vodi krivični postupak po vrsti krivičnog dela treba da sadrži najmanje sledeće kategorije: ubistvo s predumišljajem; napad; silovanje; seksualni napad/seksualno nasilje; seksualna dela protiv dece; pljačka; krađa; provala; provala u kuću; krađa motornog vozila; prevara; kriminal u vezi sa opojnim drogama; trgovina opojnim drogama; otmica; uključenost u organizovani kriminal; pranje novca; korupcija; trgovina ljudima; krijumčarenje migranata; visokotehnološki kriminal i kriminal koji uključuje rasizam i ksenofobiju. Procena Republičko javno tužilaštvo izrađuje Godišnji izveštaj koji predstavlja statističke podatke o krivičnim predmetima, prekršajima i građanskim predmetima kao i o radu

opunjavaju opštinska

lize, ali uz

ju trendovi mlji, da se razume koncentracija određenih vrsta kriminaliteta u

određenim područjima (crne tačke) i da se oceni rad tužilaštva. Iako se radi o

prosleđuju ladi, kao i

mesecu za

u daju se na uvid široj javnosti i svim zainteresovanim institucijama u godišnjoj publikaciji (koja je dostupna u

ličkog zavoda za statistiku na srpskom i engleskom jeziku). Postoje dve zasebne godišnje publikacije, jedna koja se odnosi na punoletna lica, i jedna koja se odnosi na maloletna lica. Protok vremena između referentnog perioda i objavljivanja ovih izveštaja je oko 12 meseci.9 Postoje i druge publikacije koje se odnose na pravosuđe a koje su dostupne na srpskom jeziku na internet stranicama Republičkog zavoda za statistiku.

tužilaštva. Što se tiče krivičnih predmeta, sve agregatne tabele koje ptužilaštva (videti Aneks III) na svim teritorijalnim nivoima (uključujući tužilaštva) se reprodukuju u Godišnjem izveštaju bez ikakve dodatne anaodređene narativne komentare. Izveštaj se izrađuje na srpskom jeziku. Svrha izveštaja je da se razumekriminala u ze

dokumentu koji je javno dostupan, on se obično dostavlja samo ograničenom broju korisnika: godišnje se štampa 200 primeraka ovog izveštaja i primerci se Ministarstvu pravde, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Narodnoj skupštini, Vsvim tužilaštvima. Godišnji izveštaj se izrađuje svake godine u martu prethodnu godinu. Statistički podaci koje izrađuje Republički zavod za statistik

štampanom i elektronskom obliku na Internet stranicama Repub

9 Statistički godišnjak je dostupan na sledećoj Internet adresi: http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/en/god.htm.

18 18 18

Osim godišnjeg statističkog izveštaja o sprovođenju pravde, rezime pomenutih izv

svakog od eštaja se publikuje negde u maju ili junu svake godine u obliku kratke

10

a statistiku količina podataka o krivičnom gonjenju koji se ne koriste za

svrhu daljih analiza.

ka statistika

upravljanje

podacima

stoji se od

emlji. Ovaj ne kao sud

dova; ni sudovi;

rvostepeni

S dističko odeljenje Ministarstva

taka kojim rukovodi Republički zavod za statistiku, koji prima podatke direktno od svih prvostepenih sudova.

godišnje izjave. I od strane Republičkog javnog tužioca i od strane Republičkog zavoda zproizvede se ogromna

2.3. Suds

2.3.1. Uvod

2.3.1.1. Institucije odgovorne za prikupljanje podataka i

Počev od 1. januara 2010. godine11 pravosudni sistem Republike Srbije sa

dećeg: sle− Vrhovni kasacioni sud, koji predstavlja najviši organ pravosuđa u z

sud ima nadležnosti isključivo kao sud koji presuđuje po zakonu a koji prosuđuje o radu su

− 4 apelaciona suda, kao drugostepe− 26 viših i 34 osnovna suda kao prvostepeni sudovi (viši sudovi su p

sud vo i za teža krivična dela).

u vi prikupljaju podatke u dva osnovna oblika: oa. Prvi je prikupljanje podataka kojim rukovodi Stat

pravde12; b. Drugi je prikupljanje poda


2.3.2.1. Unos podataka Standard Odgovorni organi treba da evidentiraju podatke o svim optužbama i licima izvedenim pred sudove. Prag za pokretanje suđenja (‚lice izvedeno pred krivični sud’) treba da bude jasno definisan. Standardi koji postoje na međunarodnom nivou i na nivou EU ističu da bi sudski organi trebalo da koriste sistem zasnovan na evidenciji jedinice koji sadrži detalje o optužbi ili optužbama protiv svakog lica (po relevantnom odeljku/članu Krivičnog zakonika) i pravosnažnu sudsku odluku (oslobađajuća presuda ili osuda i podaci o kazni). Evidencija o licima treba da sadrži podatke o starosti; polu; etničkoj pripadnosti; odnosu žrtva-učinilac; državljanstvu i geografskoj oblasti prebivališta.

10 Ove izjave su dostupne na: http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/drugastrana.php?Sifra=0012&izbor=publikacija. Ti kratki izveštaji sadrže broj učinilaca, kako za dotičnu godinu tako i za prethodne četiri godine, razloženo po kategorijama krivičnih dela, kao i za pojedinačna dela u okviru kategorija, i broj počinilaca, za konkretnu godinu i tri prethodne godine, uz podatke o polu i starosti. 11 Pre januara 2010. godine, pravosudni sistem je bio organizovan na sledeći način: na vrhu sistema se nalazio Vrhovni sud (koji je imao nadležnosti i kao sud koji prosuđuje o radu sodova), a na nižem nivou su se nalazili apelacioni sudovi, 30 okružnih sudova (prvostepeni sudovi za krivična dela za koja je zaprećena kazna od više od 10 godina zatvora kao i neka konkretna krivična dela) i 138 opštinskih sudova (prvostepeni sudovi za krivična dela za koja je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do 10 godina). 12 Ova jedinica se sastoji od 2 zaposlena (uključujući rukovodioca jedinice).

1919

Srb

ija

Procena

icom, to se bično vodi

registri u de postoje

od raspoloživih pravnih lekova pred Vrhovnim kasacionim

U osnovnim sudovima se takođe evidentiraju i informacije o žalbama. Da bi se to postiglo, žalbeni sud dostavlja povratne informacije prvostepenom sudu.

Na lokalnom nivou, u momentu kada sud primi izveštaj tužioca sa optužnručno evidentira kao sudski predmet u sudskom registru. Sudski registar se osamo u papirnom obliku, mada u nekim sudovima postoje i sudskielektronskoj formi (npr. u Vrhovnom kasacionom sudu, od 2002. godine, grazličiti registri zavisnosudom).

2.3.2.2. Numerisanje spisa predmeta i integrisani broj spisa Standard Dobra je praksa da se pojedinačnim okrivljenim licima dodeli ‚integrisani broj spisa' (IFN) u sudskom spisu. Taj IFN bi trebalo da bude isti kao i onaj koji se dodeljuje evidenciji o licima na nivoima policije i tužilaštva. Evidencija o licu onda može da se poveže sa evidencijom policije i tužilaštva kroz IFN kako bi se izračunale konkretne stope trošenja, prosečno vreme obrade i drugi indikatori učinka. Razlike između šema klasifikacije incidenata koje primenjuju tužilaštvo i policija treba da budu jasno identifikovane. Procena Nakon što sudska pisarnica primi optužnicu od tužioca, prvostepeni sud otvara spis predmeta i predmetu se dodeljuje jedinstveni identifikacioni broj. Obzirom da policija,

ćenje predmeta, oni one brojeve kada dolazi do prenosa predmeta

a tužilaštvo i sud.

tužilaštvo i sudovi ne koriste iste (automatizovane) sisteme za prasamim tim ne koriste ni iste identifikacisa policije n

2.3.2.3. Sistem klasifikacije dela

Standard Pojedinačne evidencije o licima izvedenim pred sudove sadrže jednu ili više jasnih krivičnih prijava sa upućivanjem na relevantne zakonske odredbe. Razlike između šeme za klasifikaciju incidenata koju koristi tužilaštvo i policija treba da budu jasno identifikovane. Šema optužbe se jednoobrazno primenjuje u svim sudovima. Procena

Standardni sistem klasifikacije počinjenog dela koji koriste sudovi i koji se primenjuje u za statistiku zasniva se na članovima i

stavovima Krivičnog zakonika, i drugih specijalnih krivičnih propisa.


2.3.3.1. Sa lokalnog na centralni nivo

statističkim obrascima Republičkog zavoda

Standard Podaci iz svih sudova treba da se dostavljaju centralnoj instituciji u jednoobraznom formatu, koristeći šemu klasifikacije kriminala. Procena

20 20 20

Za prenos podataka sa lokalnog na centralni nivo koriste se standardizovani obrasci.

izveštaje o dostavljaju

onom sudu i Visokom

ca koja služe

godine).

da i sadrži predmeta

predmeta i rada (broj i ja / ukida).

o radu svakog pojedinačnog ktronskom ižih nivoa.

Statistički podaci koje izrađuju sudovi ne sadrže podele po vrsti krivičnog dela, nego tvo pravde enoj politici

).

publičkom vosudnu i

lnu statistiku Republičkog zavoda za statistiku kao pojedinačne evidencije o licima na standardnim obrascima.

sti odluke i krivična im licima

Konkretno, na obrascu SK2 se prikupljaju podaci o osuđenim punoletnim licima, dni status; razovanje; injeno više

avna kazna; ukupan broj

Obrazac SK4 prikuplja iste podatke o osuđenim maloletnim licima plus određene , i podaci o Kompletan

Povremeno se vrši revizija kako samih obrazaca tako i metodologije (poslednja revizija je izvršena 2007. godine). Obrasci se popunjavaju na papiru svakog meseca od strane administrativnog osoblja sudske pisarnice, pod odgovornošću predmetnog sudije. Obrasci se zatim dostavljaju poštom Republičkom zavodu za statistiku, gde ih najpre prima pisarnica Republičkog

Kako je pomenuto u ranijem tekstu, postoje dva odvojena toka podataka: a. Od sudova ka Ministarstvu pravde; konkretno, sudovi sastavljaju

radu suda, odeljenja i sudija po propisanoj jedinstvanoj metodologiji iih ministru, neposredno višem sudu, Vrhovnom kasacisavetu sudstva;

b. Od svih prvostepenih sudova ka Republičkom zavodu za statistiku. Što se tiče internog protoka podataka, u primeni su dva standardna obrasza objedinjavanje podataka na kvartalnom nivou o svim predmetima kojima se bavisvaki pojedinačni sud (interval je svakog 3/6/9/12 meseca, plus jednom u tri Prvi od pomenutih obrazaca odnosi se na rad svakog pojedinačnog supodatke o broju starih i novih sudskih predmeta kao i o ukupnom brojudotičnog suda; prosečno opterećenje predmetima po sudijama; broj rešenihbroj nerešenih predmeta na kraju perioda izveštavanja; i podatke o kvalitetuprocenat odluka po žalbama kojima se prva sudska odluka potvrđuje / menDrugi statistički obrazac prikuplja skoro iste informacije sudije. Tabele se popunjavaju mesečno u Excel formatu i dostavljaju se elepoštom na neposredni viši nivo, gde se vrši objedinjavanje podataka sa nKompletna reprodukcija korišćenih obrazaca nalazi se u Aneksu V.

broj predmeta po vrsti materije koju rade (npr. K, P, R ili Sl). Ministarspovremeno dostavlja zahtev da se izradi izveštaj o vrsti krivičnih dela i kaznkoji predstavljaju povećanu krivičnu opasnost (npr. pranje novca, primanje mita Što se tiče drugog opisanog toka podataka (od prvostepenih sudova ka Rezavodu za statistiku), svi prvostepeni sudovi dostavljaju podatke Grupi za prarodnu statistiku u okviru Sektora za socija

Popunjavanje obrazaca vrši se u momenu konstatovanja pravosnažnosaglasno zakonskim odredbama. Jedinice koje se posmatraju su počiniocidela. Odvojeno se prikupljaju statistički podaci o punoletnim i maloletn(maloletna lica su lica starosti između 14 i 18 godina).

uključujući ime i prezime; pol; datum rođenja; opština prebivališta; razanimanje; etnička pripadnost; državljanstvo; građanski status; obrecidivizam; zakonska kvalifikacija (najozbiljnijeg) krivičnog dela; da li je počod jednog krivičnog dela, i ukoliko jeste koliko; vrsta odluke i gloštećenih lica, po polu i starosti; i podaci o dužini trajanja postupka.

dodatne podatke, uključujući kazne na maloletnički zatvor ili vaspitne mereporodičnoj situaciji maloletnog lica (zanimanje i radni status roditelja, itd.). spisak traženih podataka za obrasce SK2 i SK4 prikazan je u Aneksu VI.

2121

Srb

ija

/ Specijalno iz važećih delimično

stavljaju Jedinici za statistiku pravosuđa i izbora na reviziju i proveru sa sudskim pisarnicama.13


zavoda za statistiku koja ih zatim prosleđuje Odeljenu za statističku obradu odeljenje za šifriranje, gde se svakom predmetu dodeljuje šifra a podaciupitnika sa unose u elektronsku bazu podataka. Upitnici koji su samopopunjeni se ne obrađuju direktno, već se do

Standard Jasna pravila o evidentiranju podataka treba da budu data svim jedinicama odgovornim za evidentiranje podataka i primenjena jednoobrazno u celom sistemu. Pisana pravila za računanje treba da tretiraju minimalno pitanja da li se primenjuje ili ne pravilo glavnog krivičnog dela; kako se računa lice osuđeno za više od jednog dela iste vrste (kao jedno lice ili kao dva ili više lica), i kako se računa lice koje se pojavljuje više od jednog puta u toku iste godine. Procena Što se tiče internog prikupljanja podataka u okviru Ministarstva pravde, od 2006.

ka. odredbama

tiku, Zavod avode se i

pravila brojanja: ukoliko je jedan učinilac počinio više od jednog krivičnog dela videntiraju i ostala dela). Kada je lica, svako lice se broji zasebno

kroz odvojenu jedinicu evidentiranja. Izgleda da svi sudovi jednobrazno primenjuju ove cije.

.3. Pokrivenost: geografska i institucionalna

godine postoje pisane instrukcije koje regulišu produkovanje statističkih podataSudovi dostavljaju statističke podatke Ministarstvu pravde u skladu sa Sudskim poslovnikom. Što se tiče prikupljanja podataka od starne Republičkog zavoda za statissudovima dostavlja pravila u pisanom obliku. Između ostalih instrukcija, nsledeća ili prekršaja, broji se samo glavno delo (ali se takođe eu izvršenju krivičnog dela učestvovalo više od jednog

instruk

2.3.3 Standard Centralna institucija treba da formatira (objedinjuje) podatke iz jediničnih evidencija iz svih sudova sa mesnom nadležnošću. Procena Što se tiče internog prikupljanja podataka, sudovi iz cele zemlje dostavljaju svoje

nivou, tako da statistički podaci koje prima Ministarstvo pravde obuhvataju sve sudove. Što se tiče prikupljanja podataka od starne

prima podatke od svih prvostepenih sudova i podaci obuhvataju sve konačne sudske odluke, uključujući i odluke na žalbenom nivou.

statističke podatke sledećem nadređenom

Republičkog zavoda za statistiku, Zavod

2.3.3.4. Pravovremenost i učestalost Standard Podatke iz svih sudova treba redovno prikupljati i podnositi. Procena 13 To se izgleda posebno dešava sa tabelama koje se popunjavaju u pisarnicama većih sudova, gde se može desiti da usled vremenskih ograničenja neka polja ostanu nepopunjena

22 22 22

Što se tiče internog protoka podataka (od sudova ka Ministarstvu pravde), statistički podaci se produkuju kvartalno (svakog 3/6/9/12 meseca), plus svake 3 godine.

brasci se a svakog

etu donese ih pravnih

sudskog predmeta (uključujući i odluku po žalbi na žalbenom nivou). Ovi podaci se dostavljaju mesečno Odeljenju za statističku obradu podataka Republičkog zavoda za statistiku.

Što se tiče podataka koje prikuplja Republički zavod za statistiku, opopunjavaju u papirnom obliku od strane administrativnog osobljprvostepenog suda. Zavod po prvi put dobija podatke kada se po predmodluka u prvostepenom postupku, a nakon toga opet nakon iskorišćenlekova, i nakon službenog zatvaranja

2.3.4. Rezultat (proizvodnja statistike)

2.3.4.1. Validacija i statistička analiza podataka Standard Potrebno je da se proverava doslednost, preciznost i pouzdanost statističkih podataka. Ako se pojave nedoslednosti ili sumnje u pouzdanost podataka, treba izvršiti istrage o mogućim izvorima grešaka u sastavljanju, slanju ili grupisanju podataka. Nakon što se utvrde validnost i pouzdanost podataka, dobar deo analize može da se obezbedi u obliku jednostavne deskriptivne statistike, kao što su učestalost, procenti, stope i stope promene. Procena Što se tiče internog protoka podataka (od sudova do Ministarstva pravde), Statističko

validacije o odeljenje

, validacija i izborima. atizovane

sti i izacionim jedinicama koje

su dostavile izveštaj radi traženja pojašnjenja. Godišnje se izradi oko 50 tabela na osnovu podataka koji se ekstrahuju iz pojedinačnih statističkih evidencija. Ova jedinica ne vrši nikakve posebne analize. Najveći deo proizvedenih tabela sadrži apsolutne cifre, a u nekim malobrojnijim slučajevima i određene indekse i procente promena radi procene promena do kojih dolazi u određenom vremenskom periodu.

odeljenje Ministarstva prilikom objedinjavanja podataka vrši neku vrstupodataka (npr. da utvrdi pogrešan zbir). Kada se utvrde nedoslednosti, ovstupa u kontakt sa dotičnim sudom i traži pojašnjenja. Što se tiče prikupljanja podataka od strane Republičkog zavoda za statistikupodataka se vrši direktno od starne Jedinice za statistiku o pravosuđu Najpre se, nakon unosa podataka u bazu podataka, vrše određene automlogičke kontrole. Osim toga, ova Jedinica vrši vizuelnu proveru konzistentnokompletnosti podataka i, po potrebi, stupa u kontakt sa organ

2323

Srb

ija

2.3.4.2. Izveštavanje i distribucija Standard Broj lica osuđenih u toku jedne godine bi trebalo da bude podnesen razvrstan po vrsti kriminala; starosti; polu i državljanstvu. Pregled krivično gonjenih lica po vrsti krivičnog dela treba da sadrži najmanje sledeće kategorije: ubistvo s predumišljajem; napad; silovanje; seksualni napad / seksualno nasilje; seksualna dela protiv dece; pljačka; krađa; provala; provala u kuću; krađa motornog vozila; prevara; kriminal u vezi sa opojnim drogama; trgovina opojnim drogama; otmica; uključenost u organizovani kriminal; pranje novca; korupcija; trgovina ljudima; krijumčarenje migranata; visokotehnološki kriminal i kriminal koji obuhvata rasizam i ksenofobiju.

o radu i procena,

enih na racionalizaciju pravosudnog sistema. Neke od tih statističkih podataka može takođe da koristi i Ministar u svojim izjavama kao i na službenim sastancima.

od strane

čki zavod za statistiku distribuišu se široj javnosti jeziku koja

cije, jedna za punoletna i jedna za maloletna lica.

taja je oko 12 meseci. I od strane Ministarstva pravde i od strane Republičkog zavoda za statistiku proizvede

oji se ne koriste za svrhu daljih analiza.

Procena Ministarstvo pravde ne vrši javnu distribuciju internih statističkih podatakaučinku sudova.14 Ti podaci uglavnom služe za svrhu obavljanja internihusmer

Statistički podaci o sudovima dostupni su i za svrhu prikupljanja podatakaCEPEJ. Statistički podaci koje izrađuje Republii svim zainteresovanim institucijama putem godišnje publikacije na srpskomje dostupna samo u papirnom obliku. Ne postoje dve zasebne godišnje publika

Protok vremena između referentnog perioda i publikacije ovih izveš

se ogromna količina podataka o sudovima k 2.4. Statistika o pranju novca Standard Direktiva 2005/60/EZ o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhe pranja novca sadrži više minimalnih stavki o kojima treba da postoje dostupni statistički podaci. Radna grupa Eurostata trenutno sprovodi pilot sakupljanje podataka o vrlo specifičnom spisku podataka o pranju novca na osnovu Direktive 2005/60/EZ.15 Spisak sadrži podatke o broju prijava sumnjivih transakcija (STRs - Suspicious Transaction Reports), prijava gotovinskih transakcija (CTR - Cash Transaction Reports), nalozima za odlaganje transakcije, istragama pranja novca, otkrivenim operacijama krijumčarenja gotovine, sumnjivim gotovinskim aktivnostima na granicama, prijavama sumnjivih transakcija koje su bile predmet istrage organa za sprovođenje zakona i prijavama sumnjivih transakcija koje nisu bile predmet istrage, kao i broju zaposlenih sa punim radnim vremenom (ili sa ekvivalentom punog radnog vremena) koji rade na poslovima vezanim za pranje novca u finansijsko-obaveštajnoj jedinici i agencijama za sprovođenje zakona. Pored toga, treba da se prikupljaju podaci o broju pokrenutih optužbi, razvrstani po gore navedenim osnovama, kao i podaci o broju osuđujućih i oslobađajućih presuda za takve optužbe. Podaci o osuđenim i oslobođenim licima treba da budu podeljeni tako da navode i ‚treću stranu’ i ‚samo-pranje’, po optužbi, vrsti kazne, starosti, polu i nacionalnosti. Statistički podaci o broju postupaka zamrzavanja i trajnog oduzimanja i broju zahteva primljenih za naloge za zamrzavanje i trajno oduzimanje treba da ukažu na vrednost zamrznute i trajno oduzete imovine i povraćenih iznosa. Predviđa se da primarni izvor podataka u okviru organa za sprovođenje zakona bude finansijsko obaveštajna jedinica (FIU - Financial Intelligence Unit) 14 Na Internetu je dostupan samo Godišnji izveštaj o radu Vrhovnog suda, na adresi http://www.vrh.sud.rs/code/navigate.php?Id=27 15 Set indikatora koje je pilotirao Eurostat (još uvek) ne predstavljaju obavezujuće standarde EU, ali oni ipak daju značajne smernice u vezi razvoja prioriteta za podatke o pranju novca u okviru Evropske unije.

24 24 24

Procena

učestvuju u prikupljanju podataka i izradi statističkih podataka

inica Srbije finansiranja

po prvi put usvojen 2002. godine, naknadno je menjan, poslednji put 2009. godine, radi

ektivom EU o suzbijanju pranja novca.16

ja novca i finansiranja

sakcijama em Direktivom EU o

ih usluga

− Izveštaji o sumnjivim transakcijama (STR), tj. transakcijama kod kojih postoji sumnja uobičajenih

relazi EUR 15.000.

,

i: veznicima

bveznicima

ršenja a (Tužilaštvo, Policija, Poreska uprava, Devizni inspektorat,

e, Komisija

t, Uprava carina, Bezbednosno-informativna agencija, Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti);

latih zahteva, broj

− Podaci o krivičnom gonjenju i osuđujućim presudama po osnovu pranja novca: broj krivičnih prijava, broj pokrenutih optužnica, broj osuđujućih sudskih presuda, broj pravosnažnih sudskih odluka;

2.4.1. Institucije koje

Uprava za sprečavanje pranja novca (APML) je finansijsko-obaveštajna jed(FIU), nadležna za sprovođenje Zakona o sprečavanju pranja novca i terorizma. Uprava je administrativno telo u okviru Ministarstva finansija. Zakon, koji je

usklađivanja sa Trećom Dir

2.4.2. Unos podataka

Za svrhu prikupljanja podataka, u Članu 2 Zakona o sprečavanju pranfinansiranja terorizma date su relevantne definicije pranja novca i terorizma. Tela koja su obavezna da podnose izveštaje jedinici FIU o finansijskim trannavedena su u Članu 5 Zakona. Taj spisak je u skladu sa Trećsuzbijanju pranja novca i on uključuje banke, menjačnice, investicione fondove, osiguravajuća društva, i ostale provajdere finansijskih i ne-finansijsk(kompletan spisak tela obaveznih da podnose izveštaje dat je u Aneksu VII). Pomenuta tela obavezna su da finansijsko obaveštajnoj jedinici FIU dostavljajuizveštaje sa informacijama o dve glavne vrste transakcija:

o pranju novca i finansiranju terorizma. Jedinica FIU je izradila spisak indikatora za identifikaciju sumnjivih transakcija;17

− Izveštaji o gotovinskim transakcijama (CTR) čiji iznos p Sem toga, jedinica FIU dobija podatke koje dostavljaju jedinice FIU iz drugih državakao i podatke od policije, supervizora, i drugih državnih organa. O pomenutim aktivnostima prikupljaju se sledeći statistički podac− Broj izveštaja o sumnjivim transakcijama (STR) podnesenih Upravi, po ob

izveštavanja; − Broj izveštaja o gotovinskim transakcijama podnesenih Upravi, po o

izveštavanja; − Broj izveštaja o prekograničnim transferima novca (preko EUR 10.000); − Broj izveštaja primljenih od drugih državnih organa, uključujući tela za v

nadzora, po telimUprava carina, Bezbednosno-informativna agencija, Narodna banka Srbijza hartije od vrednosti);

− Broj izveštaja dostavljenih drugim državnim organima, uključujući tela za vršenja nadzora, po telima (Tužilaštvo, Policija, Poreska uprava, Devizni inspektora

− Razmena informacija sa jedinicama FIU drugih zemalja (broj posprimljenih zahteva, ukupno);

16 Zakon se može naći na srpskom jeziku na Internet stranicama Jedinice FIU Srbije (http://www.apml.org.rs/). 17 Set indikatora se može naći na Internet stranicama Jedinice FIU Srbije (http://www.apml.org.rs/).

2525

Srb

ija

privrednih pokrenutih optužnica, broj osuđujućih sudskih

presuda, broj pravosnažnih sudskih odluka.

obuhvatni, ci od krivičnog pravosuđa sadrže samo malobrojne detaljne podatke o

profilu počinilaca.

obveznici da primete

su izvan bankarskog sektora – tavanja bio

enjačnice) formacioni System -tup ovom Sistem se

gućila dvosmerna komunikacija preko sistema koja bi omogućila jedinici FIU da traži i prima sve informacije vezane za transakciju koja je

kvaliteta i se stupa u

propisane podataka

ose u elektronski sistem za MS). Obrasci koji su dostavljeni elektronski se automatski

stveni podataka i

upravljanje ogućava

Podaci se aci se rade do krivične

Statističke tabele se reprodukuju u godišnjem izveštaju jedinice FIU koju ona podnosi Vladi. Analiza podataka iz izveštaja je veoma bazična, sa apsolutnim iznosima/brojevima i određenim procentima koji ukazuju na varijacije tokom vremena. Ovaj izveštaj je poverljive prirode. Jedini oblik distribuisanja statističkih podataka iz izveštaja javnosti je kroz izjave za štampu koje određeni viši zvaničnici povremeno daju (npr. broj sumnjivih transakcija ili broj gotovinskih transakcija, broj sudskih osuđujućih presuda za pranje novca).

− Podaci o krivičnom gonjenju i osuđujućim presudama po osnovu prestupa: broj krivičnih prijava, broj

Iako su statistički podaci koje formatira/objedinjuje sama Uprava veoma sveprimljeni poda


Podaci o pojedinačnim transakcijama dostavljaju se na dnevnoj osnovi kadaizveštavanja utvrde gotovinske transakcije koje prelaze definisani prag ili kasumnjive transakcije. Saradnja sa akterima koji posebno iz sektora nekretnina, u kome je sve do nedavno nivo izvešnedovoljan – je tokom poslednjih godina unapređena. Određeni broj obveznika izveštavanja (npr. banke, osiguravajuća društva, mvrše unos i prenos podataka putem elektronskog sistema pod nazivom Insistem za upravljanje transakcijama (Transaction Management InformationTMIS). U svakom od ovih obveznika izveštavanja po jedno lice ima prissistemu. Čim se izvrši unos nekog obrasca, sistem potvrđuje njegov prijem. trenutno ažurira da bi se omo

predmet izveštaja. Sistem sprovodi određene automatske kontrolepodnesenih izveštaja. Ukoliko se utvrde bilo kakve nedoslednosti, telefonskkontakt sa obveznikom izveštavanja. Oni obveznici koji (još uvek) nemaju pristup „online“ sistemu izveštavanjaobrasce popunjavaju na papiru i kurirski dostavljaju jedinici FIU. Podnošenjeod drugih državnih organa takođe se obavlja u papirnom obliku. Odmah nakon prijema izveštaja na papiru, ti izveštaji se unupravljanje predmetima (CDunose u ovaj sistem. Sistem svakom unetom predmetu dodeljuje jedinidentifikacioni broj. Elektronski sistem CDMS se koristi za analizu omogućava vršenje specifičnih pretraga po različitim kriterijumima.

2.4.4. Unos podataka Statistički podaci o izveštajima o transakcijama se ekstrahuju iz sistema za predmetima CDMS jednom godišnje (ili češće, po potrebi). Sistem omisključivo automatsku produkciju zbirova za svaki od izabranih kriterijuma. nakon toga kopiraju u Excel tabele radi prezentacije i analize. Statistički podza celu proceduru, tj. od podnošenja izveštaja o predmetu jedinici FIU presude (ukoliko je do nje došlo).

26 26 26

Svakih šest meseci takođe se izrađuju statistički podaci za Stručnu kprocenu mera za

omisiju za suzbijanje pranja novca i finansiranja terorizma (MONEYVAL) u

eštavanja (npr. trebu.

tistički podaci se uglavnom koriste za obuku obveznika izveštavanja, za procenu njihovih aktivnosti u izveštavanju kao i za praćenje efikasnosti zaposlenih u jedinici FIU.

okviru Saveta Evrope. Sem toga, jedinica FIU izrađuje i tabele kojima se analizira kvalitet izvizveštavanja od strane banaka), i one su namenjene isključivo za internu upo Sta

2.5. Statistički podaci o trgovini ljudima (TIP) Standard Na osnovu relevantnih Okvirnih odluka Saveta EU i Direktiva Saveta o trgovini ljudima, kao i Protokola Ujedinjenih nacija o sprečavanju, suzbijanju i kažnjavanu trgovine ljudima, Evropska komisija - Generalni direktorat za pravosuđe, slobodu i bezbednost je naručila izradu ekspertskog izveštaja koji sadrži preporuke za standardizovane, uporedive podatke o žrtvama, trafikantima, procesu trgovine ljudima, načinu na koji krivično pravosuđe odgovara na trgovinu ljudima.18 Podaci koji se prikupljaju19 sadrže: ukupan broj identifikovanih žrtava po zemlji godišnje (razvrstano prema polu, starosti, nacionalnosti, državi rođenja, kao i vrsti eksploatacije); ukupan broj žrtava po zemlji godišnje koje su sarađivale sa organima za sprovođenje zakona; ukupan broj trafikanata po zemlji godišnje (po uhapšenim licima, optuženim licima (pod kojim optužbama), broja započetih istraga, i broja uspešno završenih istraga (razvrstane prema polu, starosti, nacionalnosti, zemlji rođenja i vrsti eksploatacije). Pored toga, treba prikupljati statistiku o broju krivično gonjenih i osuđeni trafikanata godišnje (po optužbi, razvrstani prema polu, starosti, nacionalnosti, državi rođenja i vrsti eksploatacije), kao i podatke o kaznama i o žrtvama koje su svedočile na sudu i podnosile zahteve za naknadu štete, po vrsti optužbe. Procena

2.5.1. Institucije koje učestvuju u prikupljanju podataka i izradi statistike

Statističke podatke o žrtvama trgovine ljudima (punoletnim i maloletnim licima) prikuplja 04. godine

je pomoći žrtvama trgovine ljudima i zaštita njihovih prava. Za svrhu prikupljanja

je definisana u skladu sa Krivičnim zakonom Srbije (Član 388 ‘Trgovina ljudima’).

vode se u

podataka o

da identifikuju različite institucije: u

Agencija za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima, koja je osnovana 20u okviru Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Njena misija je identifikacija i pružan

podataka, trgovina ljudima

Sem toga, statistički podaci o trafikerima (kao i određeni podaci o žrtvama)okviru Ministarstva unutrašnjih poslova – Uprava Granične policije.

2.5.2. Unos podataka Agencija za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima vodi bazu identifikovanim žrtvama trgovine ljudima, a softver za ovu bazu je izrađen u okviruprojekta koji je realizovao ICMPD. Žrtvu mogu

18 Republika Austrija, Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova i IOM - Međunarodna organizacija za migracije. Smernice za prikupljanje podataka o trgovini ljudima, uključujući i uporedive pokazatelje. februar 2009. godine. Dostupno na: http://www.emn.at/modules/typetool/pnincludes/uploads/IOM_Vienna_AT_MoI_Guidelines%20for%20the%20Collection%20of%20Data%20on%20THB.pdf 19 Treba napomenuti da preporuke nisu obavezujuće, ali su dobra polazna tačka za eventualni razvoj standarda EU o konkretnoj statistici o kriminalu i krivičnom pravosuđu u pogledu trgovine ljudima.

2727

Srb

ija

ocijalni rad, izradila jednoobraznu

listu indikatora koju koriste svi relevantni akteri za svrhu identifikacije žrtava.

ar. Traženi dima: ime i rebivališta, dici, podaci

podaci o turi korišćenoj za trgovinu ljudima i vremenu, kao i o vrsti, trajanju i drugim aspektima eksploatacije. U Aneksu VIII je dat kompletan spisak

ljudima od la u okviru ljudima iz S MUP-a u

popunjava

vlja javnom sploatacije, rivotvorena

ol, starost, datum i mesto rođenja, državljanstvo, zanimanje, da li postoje elementi organizovanog kriminala, itd.);

rtava, državljanstvo, pol, starost, itd.). U Aneksu IX je dat kompletan spisak podataka koji se evidentiraju.

o od dva od se one ektronski u

e podataka stavkama i podaci o podataka u

lova, i ova dentiraju u tiraju se i

e glavni deo podataka o žrtvama pohranjuje u bazu a za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima.

U bazu podataka o trafikerima ne unose se nikakvi naknadni podaci o naknadnim fazama sudskog procesa (tužilaštvo i sudski postupak). Obrasci se unose u bazu podataka mesečno, preko ICMPD softvera i dostavljaju se Ministarstvu rada o socijalne politike i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

2.5.4. Izlaz podataka

najvećem broju slučajeva to je policija, ali to mogu da budu i centri za ssigurne kuće, NVO, UNHCR, kao i sama Agencija. Agencija je

Za evidentiranje podataka o svakoj žrtvi koristi se jednoobrazni formulpodaci uključuju sledeće podatke o žrtvi i konkretnom predmetu trgovine ljuprezime, pol, datum i mesto rođenja, zemlja rođenja, zemlja i mesto pdržavljanstvo, građanski status, obrazovanje, radno iskustvo, podaci o poroo obezbeđenoj pomoći,

podataka koji se evidentiraju. Informacije o trafikerima se evidentiraju u zasebnoj bazi podataka o trgovinistrane Granične policije i Odeljenja za suzbijanje prekograničnog kriminaMinistarstva unutrašnjih poslova. Takođe, podaci o krivičnom delu trgovinačlana 388. KZ RS, kao i o učiniocima i oštećenima – žrtvama, unose i na JIokviru programskog sistema „Krivična dela i učinioci“, kao i sva druga krivična dela kojase godine po službenoj dužnosti. Nadležni policijski službenik najpre standardni obrazac u papirnom obliku pre nego što se krivična prijava dostatužilaštvu. Evidentirani podaci obuhvataju osnovne podatke o delu (vrsta ekvreme i mesto); detaljniji opis dela (način izvršenja krivičnog dela, kdokumenta, itd.), lični podaci o počiniocu (ime i prezime, p

i podatke o žrtvama (broj ž

2.5.3. Protok podataka Standardni obrazac o žrtvama trgovine ljudima obično popunjava jednzaposlena lica Agencije koja su nadležna za kontakt sa žrtvama gde gnalazile kao i za administraciju baze podataka. Obrasci se popunjavaju elelektronskoj bazi podataka, iako se vode i obrasci u papirnom obliku. Baza podataka je u upotrebi počev od 2005. godine (ažurirana verzija bazICMPD još nije operativna). Podaci o žrtvama se evidentiraju u skladu sakoje su pobrojane u ranijem tekstu. Sem toga, evidentiraju se i određentrafikerima, mada se glavni deo podataka o počiniocima pohranjuje u bazu Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Administriranje baze podataka o trafikerima vrši Ministarstvo unutrašnjih posbaza podataka je u upotrebi od 2005. godine. Podaci o trafikerima se eviskladu sa elementima pobrojanim u ranijem tekstu. Sem toga, evidenodređeni podaci o žrtvama, mada spodataka koju vodi Agencij

28 28 28

Što se tiče baza podataka o žrtvama, statistika iz ovih baza se ručno izvlaizračunava na osnovu ovih baza u mesečnim intervalima.

či i eštajima o olicija; broj , prinudno ol; država noletnim i

ada i socijalne politike, a po zahtevu i NVO,

a trgovine a i ostalim dostavlja

inistarstvima. Iako izveštaj nije štaju je vrlo

računavaju ine na Internet stranicama

ni period.22 a koji radi

ledeće podatke:

nih lica, broj žrtava, i broj počinjenih dela za

kuće za žene žrtve čev od 2000. godine

du sa Članom

prinudni brak, prosjačenje, prinudno izvršenje krivičnih dela, trgovina ljudskim organima).

- Broj učinilaca dela TLJ po polu i državljanstvu - Broj žrtava TLJ, po polu i starosti (do 14 godina, 14-18 godina, preko 18 godina) - Broj žrtava TLJ po državljanstvu - Broj žrtava TLJ po vrsti eksploatacije, polu i starosti (maloletna / punoletna lica)

200 Podaci u izvžrtvama sadrže ukupan broj identifikovanih žrtva; broj žrtava koji potvrđuje ppotencijalnih žrtava; vrsta eksploatacije (seksualna, radna, prinudni brakvršenje krivičnih dela, usvajanje); starost (maloletna, punoletna lica); pporekla žrtve. Izrađuju se zasebni izveštaji sa statističkim podacima o pumaloletnim žrtvama. Ovi podaci se u mesečnim intervalima dostavljaju ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu rstudentima, novinarima. Osim ovih mesečnih statističkih tabela, Agencija za koordinaciju zaštite žrtavljudima izrađuje i Godišnji izveštaj sa komentarima o statističkim tabelamobjašnjenjima o novim događanjima u ovoj oblasti. Taj izveštaj seMinistarstvu rada i socijalne politike i drugim resornim mstrogo poverljiv, on nije javno dostupan. Analiza podataka sadržana u izvebazična, i predstavlja samo apsolutne cifre i određene procente. Što se tiče baza podataka o trafikerima, statistički podaci se ekstrahuju i izna mesečnom nivou.21 Statistički podaci se objavljuju onlMinistarstva unutrašnjih poslova svakih 6 meseci za prethodni šestomesečI, konačno, podaci se dostavljaju i u Godišnjem izveštaju o trgovini ljudimMinistarstvo unutrašnjih poslova, i taj izveštaj sadrži s - Broj krivičnih prijava, broj osumnjiče

svaku godinu počev od 2000. godine - Broj prijavljenih učinilaca za delo trgovine ljudima, po polu - Broj žrtava trgovine ljudima po starosti i polu - Broj žrtava trgovine ljudima po državljanstvu - Broj žrtava trgovine ljudima po vrsti eksploatacije, polu i starosti - Broj identifikovanih žrtava trgovine ljudima smeštenih u sigurne

TLJ, po državljanstvu, u godišnjim intervalima, po- Broj krivičnih prijava kada postoji sumnja da se radi o delu TLJ u skla

388 Krivičnog zakona, po organizacionoj jedinici koja podnosi prijavu - Broj krivičnih prijava po vrsti eksploatacije (seksualna, radna,

20 Automatska ekstrakcija statističkih podataka nije bila moguća u staroj bazi podataka, ali će u novoj verziji biti moguća. 21 Automatska ekstrakcija statističkih podataka nije bila moguća u staroj bazi podataka, ali će u novoj verziji biti moguća 22 http://www.mup.gov.rs/cms_cir/sadrzaj.nsf/trgovina-ljudima.h

2929

Srb

ija

vataju rasizam i ksenofobiju 2.6. Statistika o krivičnim delima koja obuh

Standard Iako je nacionalno krivično zakonodavstvo u EU o krivičnim delima koja uključuju rasizam i ksenofobiju još uvek raznovrsno23, zemlje članice EU moraju da preduzmu neophodne mere radi usklađivanja sa Okvirnom odlukom Evropskog saveta 2008/913/JHA o borbi protiv rasizma i ksenofobije putem krivičnog zakonodavstva do 28. novembra 2010. god.24 U Evropskoj uniji, podatke o krivičnim delima rasizma, antisemitizma i krivičnim delima sa ekstremističko desničarskim motivom koje prijavljuje policija prikuplja i podnosi Agencija Evropske unije za osnovna prava (FRA - Fundamental Rights Agency).25 Dostavljeni podaci uključuju i dela podstrekivanja i krivične incidente sa sumnjivim rasističkim, antisemitskim i ekstremističkim desničarskim motivom.26 Iako nije obavezujuće, podnošenje podataka o ove tri široke vrste kriminala sugeriše standard koji je u fazi razvoja na nivou EU koji treba da sadrži sledeće podatke: godišnji broj ‚rasističkih krivičnih dela' koje prijavi policija, ‚antisemitskih krivičnih dela’ i krivičnih dela sa ‚ekstremističkim desničarskim motivom’; godišnji broj krivično gonjenih lica i broj optužbi iniciranih za svaku od ove tri 3 vrste kriminala; godišnji broj lica osuđenih i oslobođenih optužbi za svaku od ove 3 vrste kriminala (po optužbi, starosti, polu i državljanstvu). Procena

rasizam i

e delimično ne, verske

statističkim cidente, U ve podnete

avedenim ja se mogu . i 387. KZ policijskih ekršajima i

drugim incidentima motivisanim nacionalnom, rasnom ili bilo kojom drugom

odnosno uz sačinjavaju za potrebe

2.6.1. Prikupljanje podataka o krivičnim delima koja uključuju

ksenofobiju Krivična dela koja uključuju rasizam i ksenofobiju i druga krivična dela mržnjsu obuhvaćena Krivičnim zakonikom u Članu 317 (Izazivanje nacionalne, rasmržnje i netrpeljivosti) i smatraju se kršenjem ovog člana.27 Po osnovu ove odredbe, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima izveštaje sa podacima o krivičnim prijavama za etnički, verski i rasno motivisane inprogramski sistem „Krivična dela i učinioci“ evidentiraju se sve krivične prijazbog izvršenja gore navedenog krivičnog dela - iz čl. 317. KZRS (sa već npodacima o učiniocima i samom krivičnom delu), ali i drugih krivičnih dela kosvrstati u ovu kategoriju (iz člana 129., 130., 131., člana 174., zatim čl. 370RS). Takođe, u Upravi za analitiku i analitičkim službama svih područnihuprava, prikupljaju se i obrađuju podaci o svim drugim krivičnim delima, pr

netrpeljivošću, pri čemu se podaci kako o učiniocima, tako i oštećenima iskazuju i prema polu, storosti, nacionalnoj pripadnosti (ukoliko se lice samo izjasni, njegov pristanak – kao i kod svih drugih slučajeva). O ovoj problematici se redovni – mesečni i periodični izveštaji kako za interne potrebe, tako i

23 Iako se konkretne formulacije razlikuju, nacionalno krivično zakonodavstvo uglavnom propisuje da je ‚podsticanje na

elo. Osim toga,

i načina : http://eur-

[diskriminaciju], [mržnju], ili [nasilje] na osnovu [rase], [boje], [nacionalnog ili etničkog porekla]’ krivično dneki nacionalni zakoni identifikuju rasističke, ksenofobične ili antisemitske motive, kao otežavajući faktor u drugimkrivičnim delima. 24 Videti Okvirnu odluku Saveta 2008/913/JHA od 28. novembra 2008, o borbi protiv određenih oblika izražavanja rasizma i ksenofobije sredstvima krivičnog prava, SL L 328/55. Dostupno nalex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2008:328:0055:0058:EN:PDF 25 Podatke prikuplja FRA u skladu sa članom 4 (1) (a) Regulative Saveta (EZ) br. 168/2007 od 15.godine o osnivanju Agencije za osnovna prava EU.

februara 2007. Pogledati

aterial/pub/FRA/reg_168-2007_en.pdfhttp://fra.europa.eu/fraWebsite/m Pogledati, na primer, FRA, Uporedni prikaz nalaza iz izveštaja RAXEN nacionalnih kontakt tačaka 2001-2004, Sažeti

izveštaj, na str.27. Dostupno na: http://fra.europa.eu/fraWebsite/material/pub/comparativestudy/CS-RV-05-SUM.pdf26

27 (1) Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prinudom, zlostavljanjem, ugrožavanjem sigurnosti, izlaganjem poruzi nacionalnih, etničkih ili verskih simbola, oštećenjem tuđih stvari, skrnavljenjem spomenika, spomen-obeležja ili grobova, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana vrši zloupotrebom položaja ili ovlašćenja ili ako je usled tih dela došlo do nereda, nasilja ili drugih teških posledica za zajednički život naroda, nacionalnih manjina ili etničkih grupa koje žive u Srbiji, kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 2. zatvorom od dve do deset godina.

30 30 30

izveštavanja eksternih korisnika, među kojima su i brojne međunarodne organizacije i njihova tela.

09. godine (Službeni list 22/09, od 26. marta 2009.) sadrži odredbe o diskriminatornom ponašanju.

Sem Krivičnog zakonika, i Zakon o zabrani diskriminacije koji je usvojen 20

3131

Srb

ija

3

vou kriminalu i krivičnom pravosuđu

3.1.1.1. Izveštavanje o podacima na evropskom nivou

3. Izveštavanje na međunarodnom ni o

Standard Na nivou EU, osnovne vrste kriminala o kojima je neophodno dostavljati podatke Eurostatu uključuju ukupan broj krivičnih dela, ubistva, nasilni kriminal (koji se sastoji od fizičkog napada, pljačke i seksualnih dela), pljačke, provale u kuće, krađe motornih vozila i krijumčarenja droge. U granicama nacionalnog krivičnog zakonodavstva, upotrebljavanu šemu klasifikacije kriminala treba uskladiti u najvećoj mogućoj meri sa definicijama koje primenjuje Eurostat. Pored toga, na evropskom nivou se izrađuju konkretni indikatori o kriminalu koji obuhvata rasizam i ksenofobiju, pranje novca i trgovinu ljudima.28 Procena Kao zemlja potencijalni kandidat za članstvo u EU, Srbija je obuhvaćena prikupljanju statističkih podataka od strane Eurostata u oblasti kriminala pravosuđa koji je objavljen 2009. godine. Eurostatu su dostavljeni podacukupnom broju krivičnih dela, ubistava, nasilnog kriminala, pljačke, provakrađe motornih vozila, nedozvoljena trgovina drogama. Eurostatu nisu nikakvi podaci o policijskim službenicima. U skladu sa meta-podacimdostavljaju Eurostatu, podaci o homicidu uključuju ubistvo sa predumišljajemnehata, eutanaziju i infanticid. Podaci o nasilnim krivičnim delima uključnapad, nanošenje teških telesnih povreda, učešće u teškim svađama, ozbilpljačke, oružane pljačke, i krivična dela protiv seksualne slobode. Podaci obuhvataju ozbiljnu krađu,

naporima u i krivičnog i policije o le u kuće, dostavljeni a koji se , ubistvo iz uju običan jne krađe,

o krađama pljačku i oružanu pljačku. Podaci o provalama u kuće

obuhvataju Podaci o

drogom obuhvataju sva dela vezana za narkotike (kao što su posedovanje i zloupotreba droga). Sa mog ljenog trgovini drogom, kategorije krivičnih dela o kojima se podnose izveštaji Eurostatu generalno se poklapaju sa sugerisanim

obuhvataju krađu u prebivalištu i provalu. Podaci o krađi motornih vozila krađu motornih vozila i neovlašćeno korišćenje motornih vozila. nedozvoljenog trgovini

ućim izuzetkom podataka o nedozvo

kategorijama krivičnih dela.

3.1.1.2. Izveštavanje na nivou UN (CTS)

Standard Anketa Ujedinjenih nacija o trendovima kriminala i funkcionisanju sistema krivičnog pravosuđa (UN-CTS) je izdata po dvanaesti put, za 2009. godinu. UN-CTS se sprovodi od strane UNODC-a i zahteva da sve zemlje članice UN-a dostave standardizovane podatke o kriminalu i krivičnom pravosuđu koje su prikupili policija, tužilaštvo, sudovi i kaznene institucije. Potrebno je jasno identifikovati razlike između upotrebljavane šeme klasifikacije kriminala i definicija koje primenjuje UN-CTS.

Srbija je dostavila podatke za deseto izdanje UN-CTS koje se odnosi na period 2005-2006. Dostavljeni podaci odnose se isključivo na policijske podatke, što i jeste oblast iz koje se najveći deo podataka pribavlja. Nisu dostavljeni podaci koji se odnose na

Procena

28 Treba napomenuti da predloženi indikatori za ove tri vrste kriminala nisu obavezujući, ali ipak daju značajne smernice u pogledu prioriteta koji e razvijaju za podatke o kriminalu unutar Evropske unije.

32 32 32

krivično gonjenje, sudove i kaznene ustanove. Do aprila 2010. godine, Srbija još nije dostavila odgovore po zahtevu za 11-o izdanje UN-CTS.

3.2.1.1. Kontakt tačka za statistiku o kriminalu i krivičnom pravosuđu

3.2.1. Koordinacija

Standard Međunarodni standardi za prikupljanje podataka o kriminalu i krivičnom pravosuđu preporučuju imenovanje kancelarije ili organa odgovornih za koordinaciju prikupljanja podataka na nivou zemlje u cilju poboljšanja saradnje sa UN-om.29 To se može postići putem uspostavljanja mreže nacionalnih kontakt tačaka za statistiku o kriminalu i krivičnom pravosuđu. Mreža treba da sadrži kontakt tačke u nacionalnim zavodima za statistiku, organima za sprovođenje zakona, tužilaštvu, sudovima i nacionalnim upravama za izvršenje kaznenih sankcija. Interna koordinacija prikupljanja podataka na nacionalnom nivou, uključujući i kroz moguću upotrebu jedinstvene kontakt tačke se izričito podstiče.30 Procena Srbija u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova ima Upravu za analitiknadležna za prikupljanje i formatiranje policijskih statističkih podataka o knacionalnom nivou. Što se tiče pravosudnih podataka koji se odnose naRepubličko javno tužilaštvo prikuplja podatke od svih tužilaštava u Srbgodišnji izveštaj. Što se tiče podataka o sudovima, Vrhovni kasacioni sud napodatke od svih sudova u Srbiji i prosleđuje ih Ministarstvu pravde za svrhizveštavanja o radu sudova. Što se tiče ličnih podataka iz krivičnog pratužilaštava i sudova, Republički zavod za statistiku je zadužen za probjedinjavanje podataka od tužilaštava i sudova. Obzirom

u koja je riminalu na tužilaštva, iji i izdaje jpre dobija

u godišnjeg vosuđa od ikupljanje i

da Republički zavod za statistiku istovremeno predstavlja institucionalnu kontakt tačku za statističke podatke o statistici o kriminalu koju dostavlja policija, Republički zavod za statistiku bi bio logičan izbor kao sveukupna kontakt tačka za svrhu prikupljanja podataka za izveštavanje na nacionalnom i međunarodnom nivou o kriminalu i krivičnom pravosuđu.

29 Rezolucija Ecosoc 27/2007, stav 1 30 Komisija za sprečavanje kriminala i krivično pravosuđe, XVIII sednica, Beč, 16-24 april 2009, Zaključci i preporuke, stav 9

3333

Srb

ija

4

cima

Podaci o kretanju / migracijama stranaca i državljana Srbije prikupljaju se u različitim

Sem toga, Republički zavod za statistiku od Ministarstva unutrašnjih poslova dobija i

4. Statistika o migracijama

4.1.1.1. Institucije odgovorne za prikupljanje i upravljanje poda

bazama podataka Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

obrađuje podatke o internim migracijama.

4.1.1.2. Podaci o broju i tokovima imigranata i emigranata Standard U skladu sa Regulativom (EZ) br. 862/2008 o Statistici Zajednice o migracijama, sve države članice obavezne su da jednom godišnje dostavljaju izveštaj o migracionim brojkama i kretanjima. Prema tome, neophodno je da postoji sistem za evidentiranje i praćenje takvih brojki i kretanja, uključujući i opšte registre stanovništva, kroz uspostavljanje jediničnih evidencija za registraciju imigranata i emigranata ili kroz registre boravišnih dozvola. Posebno, države članice treba da prijavljuju brojke o strancima i strancima rođenim u zemlji, kao i kretanju imigranata i emigranata u i iz zemlje (sa uobičajenim boravkom u zemlji više od 12 meseci) razvrstane po jednom broju karakteristika (pol; uzrast; državljanstvo; država rođenja; i gde je to moguće, država prethodnog prebivališta ili država sledećeg prebivališta). Procena Uprava za upravne poslove Ministarstva unutrašnjih poslova zadužeadministraciju opšteg registra stanovništva. U ovoj bazi podataka se evidenstalnog prebivališta svih građana Srbije i svih stranaca sa trajnom dozvoloLokalne policijske stanice su

na je za tira adresa m boravka.

odgovorne za evidentiranje svih promena stalnog prebivališta (čak i u okviru iste opštine) koje joj se prijave i unos promena u bazu

dinstvenom zanimanje, dataka koji

da građani

taju zemlju radi boravka/prebivališta u inostranstvu. Sem toga, mnoge izbeglice i

migriraju u

regulisano je Zakonom o strancima iz 2009. godine. Kada stranac uđe u zemlju, Granična policija najpre proverava njegovu/njenu vizu i

o ulasku ili izlasku iz zemlje na graničnim prelazima, mada je izrada takvog sistema evidentiranja ulazaka i izlazaka u pripremi.

podataka.31 Ove pojedinačne evidencije o licima obuhvataju informacije o jematičnom broju građana, ime i prezime, pol, mesto rođenja, državljanstvo, mesto i datum ranijih i budućih mesta prijave boravka. Kompletan spisak pose evidentiraju nalazi se u Aneksu X.

U praksi, prijava i promena prebivališta često se ne deklariše, posebno kanapuš(interno) raseljena lica još uvek nisu adekvatno prijavljeni. Usled toga, ne postoji sveobuhvatna statistika o ukupnom broju i tokovima građana Srbije koji einostranstvo. Pravo stranaca na ulazak i boravak u Srbiji

putnu ispravu. Trenutno se ne vode pojedinačne evidencija za svako lice

31 Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe jednom mesečno prosleđuje podatke na pojedinačnim statističkim obrascima Republičkom zavodu za statistiku za dalju obradu.

34 34 34

Nakon što stranac uđe u zemlju, i bez obzira na vremenski period koji on naprovede u zemlji, potrebno je popuniti obrazac ‘prijava prebivališta (boravka(obično taj formular popunjava lice kod koga je stranac smešten ili hotel) obrazac se dostavlja lokalnoj policijskoj stanici u roku od 24 sata od ulaskazemlju. Ovaj formular evidentira lične podatke o strancu, uključujući imedatum i mesto rođenja, državljanstvo, broj putne isprave, datum ulaska u Srdo kojeg je dato odobrenje boravka, adresa prebivališta u Srbiji, i datum ulaska, kaoočekivani datum odlaska. U Aneksu X

merava da ) stranaca’ i popunjeni stranca u

i prezime, biju, datum

i I dat je kompletan spisak podataka koji se

u poseban rmacionog

nivou. Iz ove baze podataka moguće je u Srbiji se

ezan je da

vka (videti dalji tekst).

rađane Srbije i

evidentiraju. Policijski službenik koji primi ovaj obrazac evidentira podatke sa obrasca deo pod nazivom PBS (prijava boravka stranaca) u okviru Jedinstvenog infosistema (JIS), i to se vrši na dnevnomekstrahovati statističke podatke o prijavljenim strancima u Srbiji. Međutim,statistički podaci o strancima ne izrađuju redovno.

Sem toga, ukoliko stranac namerava da boravi u Srbiji duže od 90 dan, obavpodnese zahtev za dozvolu bora

Poslednji popis stanovništva je vršen 2002. godine. On obuhvata sve gstrance koji u Srbiji imaju prebivalište.

4.1.1.3. Podaci o dozvolama boravka Standard U skladu sa Regulativom (EZ) br. 862/2008 o Statistici Zajednice o migracijama, sve države članice treba da dostavljaju izveštaje o broju važećih dozvola boravka na kraju svake godine (po državljanstvu; vrsti i trajanju), broju važećih dugoročnih dozvola boravka na kraju svake godine (po državljanstvu), broju novih boravišnih dozvola izdatih po prvi put (po vrsti; trajanju; i državljanstvu) i broju izmena u boravišnim dozvolama (po vrsti; trajanju i državljanstvu). Procena Stranci koji žele da borave u Srbiji duže od 90 dana, obavezni su da podnza privremeni boravak za period od najviše godinu dana (uz mogućnost odozvole, i uz mogućnost podnošenja zahteva za dozvolu stalnog boravkapodnošenja zahteva, stranac je obavezan da popuni standardni obraz(‘zahtev za izdavanje dozvole za privremeni boravak’), koji sadrži sledeće ime i prezime, pol, datum rođenja, mesto i zemlja rođenja, državljanstvo, mesto prebiv

esu zahtev bnavljanja ). Prilikom

ac zahteva informacije: zanimanje,

ališta i adresa u inostranstvu, adresa prebivališta u Srbiji, broj telefona, ve, datum sa u Srbiji

koju podnosilac zahteva pohađa ili druga organizacija u kojoj je stranac angažovan ili zaposlen.32 Obrazac se podnosi u papirnom formatu upravi za strance u nadležnoj

da je podnesen zahtev za dozvolu boravka, nadležni policijski okrug, na dnevnoj osnovi, vrši unos podataka iz zahteva u bazu podataka o strancima. Ova baza

datum i mesto ulaska u Srbiju, svrha boravka u Srbiji, broj putne ispraizdavanja i rok važnosti putne isprave, podaci o osobi na osnovu čijeg statuse podnosi zahtev za boravak (osoba koja poziva), univerzitet, škola ili druga ustanova

policijskoj regiji. Ka

32 Za svrhe stalnog boravka u Srbiji postoji drugi, sličan obrazac. Zahtev za stalni boravak moguće je podneti nakon 3 godine braka sa državljaninom Srbije, nakon 5 godina boravka za svrhu spajanja porodice, ili nakon 10 godina rada u Srbiji.

3535

Srb

ija

o jedinstvenoj informacionog sistema, pod nazivom OKS (određene kategorije stranaca).33

statističkih pogranične

statistika rstano po

a (student, g boravka,

oja su dostavila zahtev za dozvolu boravka, razvrstano po polu, državljanstvu, i razlogu podnošenja

lica.

e granične izveštaj, koji obuhvata statističke

podatke sa tabelama i grafikonima i određene dodatne napomene. Godišnji izveštaj se šnjih poslova.

podataka sačinjava poseban de

Sektor za analitiku Ministarstva unutrašnjih poslova vrši ekstrakciju podataka iz baze podataka OKS o dozvolama boravka i dostavlja ih Upravi policije u mesečnim intervalima. U slučaju privremenog boravka, izvedenauključuje broj lica koja su dostavila zahtev za dozvolu boravka, razvdržavljanstvu, polu, obrazovanju, zanimanju, razlogu podnošenja zahtevpreduzetnik, član porodice, radnik, privatna poseta, itd.). U slučaju stalnoizvedena statistika je u većoj meri ograničena i uključuje broj lica k

zahteva. U oba slučaja, vode se odvojene statistike za punoletna i maloletna Ovako primljeni statistički podaci se objedinjuju u mesečne izveštaje Upravpolicije, Odeljenja za strance, kao i u njihov Godišnji

distribuiše isključivo unutar Ministarstva unutra

4.1.1.4. Ažuriranje evidencija i registara

Standard Sa ciljem da se omogući proizvodnja ažuriranih i tačnih podataka u skladu sa Regulativom (EZ) br. 862/2008 o statistici Zajednice o migracijama, neophodno je da se sa lokalnog do centralnog nivoa u redovnim intervalima dostavljaju podaci o promeni prebivališta i drugim važnim statusnim promenama (na primer, produženju ili ukidanju boravišnih dozvola) da se oni koriste za ažuriranje statistike o migracijama koja se dostavlja Eurostatu. Procena Jedan od problema vezanih za bazu podataka o dozvolama boravka u Srbšto se ne vrši redovno ažuriranje evidencija nakon što stranac napusti zemlmoguće privremene dozvole boravka za statističke svrhe isključiti iz baza pdozvolama

iji je u tome ju. Mada je odataka o

boravka nakon njihovog isteka, takva mogućnost ne postoji za strance koji poseduju stalnu dozvolu boravka. U takvom slučaju, ažuriranje baza podataka se vrši

čaj i sa strancima koji centralni registar stanovništva

ci sa privremenom dozvolom boravka se ne uključuju u centralni registar

isključivo kada nadležni organi dobiju nove informacije. Isti je sluposeduju stalnu dozvolu boravka koji su uključeni u(stranstanovništva).

4.1.1.5. Podaci o sprečavanju ilegalnih migracija Standard U skladu sa Regulativom (EZ) br. 862/2008 o statistici Zajednice o migracijama, sve države članice treba da dostavljaju statističke podatke o sprečavanju nelegalnog ulaska i boravka. Ta statistika treba da sadrži broj lica kojima je odbijen ulazak na granici (po uzrastu; polu; osnovu za odbijanje; državljanstvu odbijenih lica; i vrsti granice: na kopnu, moru ili vazduhu), broju lica za koja se utvrdi da nelegalno borave na teritoriji prema domaćem zakonodavstvu (po uzrastu; polu; državljanstvu; osnovama za privođenje; i mestu hapšenja), broju lica kojima je izdat nalog da napuste teritoriju (po uzrastu; polu; državljanstvu; i razlogu za izdavanje naloga), i broju lica koja su u stvari napustila teritoriju nakon naloga za napuštanje (po uzrastu; polu; državljanstvu; i razlogu za izdavanje naloga). Procena

33 Sem toga, stranci koji poseduju privremenu dozvolu boravka istovremeno se registruju u lokalnom registru stanovništva u svom novom mestu prebivališta (ali ne i u centralnom registru stanovništva za Srbiji).

36 36 36

eralno ne a o zaštiti i krivično m sile ili

čini u okviru organizovane kriminalne grupe (Član 350,

pisuje kako n mesta ili e kontrole;

) davanjem čnoj policiji; 5) za vreme trajanja zaštitne mere udaljenja

a iz zemlje ka”.

iraju se od

cijama vrši m nivou postoji 40

stanica granične policije na mestima prelaska granice i 47 policijskih stanica za ih centara

jedinice za

anice, ona im opisom

migracijama evidentiraju se na lokalnom, regionalnom i centralnom nivou u obliku Excel tabela koje su usklađene sa

e granične Regionalni e se vrši

erne svrhe lokalne nivoe za svrhu operativnog rada i

izradu redovnih izveštaja o analizi rizika i ranom upozoravanju. Interni izveštaji o i razmena

tatističke platformi zapadnog

Balkana - Western Balkan Risk Analysis Network).

u relevantnih

Crne Gore, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, i Srbije. Putem Memoranduma o razumevanju koji je potpisan 20. novembra 2008. godine, ministarstva unutrašnjih poslova (odnosno Ministarstvo bezbednosti u slučaju BiH)

Nezakonit prelazak granice i nezakonit boravak u zemlji u Srbiji genpredstavlja krivično delo već prekršaj (u skladu sa Članom 65 i 66 Zakondržavne granice). Međutim, nezakonit prelazak granice može da predstavljadelo ukoliko ga počini naoružano lice ili ukoliko se ostvari upotrebnonezakonitim prevođenjem drugih lica preko državne granice, a smatra se težim krivičnim delom ukoliko se postavke a do d Krivičnog zakonika). Nezakonit ulazak se dalje definiše Članom 10 Zakona o strancima, koji prosledi “Nezakonitim ulaskom u Republiku Srbiju smatra se ulazak: 1) vavremena određenog za prelazak državne granice; 2) izbegavanjem graničn3) upotrebom tuđe, nevažeće, odnosno lažne putne ili druge isprave; 4neistinitih podataka granistranaca sa teritorije Republike Srbije, mere bezbednosti proterivanja strancili mere otkaza borav

Na osnovu ove definicije, podaci o sprečavanju nezakonite migracije evidentstrane Granične policije. Evidentiranje i objedinjavanje statističkih podataka o nezakonitim migraGranična policija Ministarstva unutrašnjih poslova. Na lokalno

osiguranje državne granice. U svih sedam34 potpuno funkcionalnih regionalnza granične poslove Ministarstva unutrašnjih poslova postoje organizacione suzbijanje prekograničnog kriminala, nezakonitih migracija i trgovine ljudima. Kada lokalna granična policija detektuje slučaj nezakonitog prelaska grdostavlja službenu belešku regionalnom i centralnom nivou, sa detaljndotičnog događaja. Podaci o nezakonitim

standardima Frontex (FRAN). Svakog meseca sa lokalnog nivoa (stanicpolicije) dostavljaju se objedinjeni statistički podaci regionalnim centrima. centri vrše konsolidaciju podataka i dostavljaju ih na centralni nivo gdobjedinjavanje podataka za celu teritoriju Srbije. Statistički podaci o nezakonitim migracijama se, kao prvo, koriste za intplaniranja i prosleđuju se na regionalni i

statističkoj analizi izrađuju se tromesečno i godišnje. Sem toga, vrši se informacija na regionalnom nivou (zemlje zapadnog Balkana i Frontex). Stabele se u mesečnim intervalima preuzimaju na bezbednoj CIRCA internetEvropske komisije kao deo WBRAN-a (Mreža za analizu rizika zemalja

Postoji razmena podataka o sprečavanju nezakonitih migracija izmeđministarstava unutrašnjih poslova Albanije, BiH (Ministarstvo bezbednosti), Hrvatske,

34 U stvari, zvanično je planirano osnivanje 9 regionalnih centara, od kojih je 7 trenutno potpuno operativno –regionalni centri za Rumuniju i Albaniju za sada još niu osnovani.

3737

Srb

ija

uara 2009. ačaka, o broju lica g prelaza;

prelasku granice na graničnom prelazu;

roja podnetih zahteva za azil (u zemlji i na granici) i broju detektovanih graničnim

u po državljanstvu. Razmena podataka vrši se vom

de u godišnjem izveštaju “Profil migracija za Srbiju”, a jedan kraći paragraf o nezakonitoj migraciji

poslova.

postigla su sporazum o razmeni statističkih podataka počev od 1. jangodine, na mesečnoj osnovi, preko imenovanih nacionalnih kontakt t

• Detektovanih pri nezakonitom prelasku granice van granično• Detektovanih pri nezakonitom• Detektovanih u svojstvu pomagača; • Detektovanih kao lica koja nezakonito borave u zemlji; • Kojima je uskraćen ulazak u zemlju; • Kao i b

lažnih ili falsifikovanih putnih isprava po vrsti, zemlji izdavanja, naprelazima.

Svi ovi statistički podaci se razvrstavajelektronski, u obliku dogovorenih templata, na engleskom jeziku. Više detalja o omehanizmu izveštavanja dato je u Aneksu XII. Što se tiče prosleđivanja, podaci o nezakonitim migracijama se navo

nalazi se i u godišnjem izveštaju o radu Ministarstva unutrašnjih

4.1.1.6. Podaci o nezakonitoj migraciju uz pomoć pomagača

Standard Prikupljanje podataka od strane Eurostata o sprečavanju nelegalnih migracija (CIREFI baza podataka) dodatno prikuplja podatke o broju uhapšenih pomagača po državljanstvu i broju uhapšenih stranaca koji su imali pomagače (po državljanstvu; i vrsta granice preko koje su ušli: kopno, more ili vazduh). Granične službe ili odgovorna ministarstva unutrašnjih poslova treba ovakve podatke da dostavljaju CIREFI-ju u mesečnim intervalima. Procena Krijumčarenje migranata u Srbiju predstavlja krivično delo po Članu 350zakonika.

Krivičnog ela policije

a) u Jedinstveni

itd., ali u a policija i na jedinica

riminala u okviru Kriminalističke policije).

migranata,

tektovanim neovlašćenim migrantima i krijumčara migranata, podaci o poziciji mobilnih telefona i

ržavljanstvu Ti statistički

a Ministarstvo

35 U tom smislu, a na osnovu raspoloživih evidencija, nadležna tvrše unos svih podataka o krijumčarima migranata (pomagačiminformacioni sistem (nadležna policijska tela mogu da budu sve nadležne organizacione jedinice MUP-a) (Kriminalistička policija, Granična policija,praksi, slučajeve krijumčarenja migranata uglavnom evidentira GraničnSektor za borbu protiv ilegalnih migracija i trgovine ljudima (organizacioSlužbe za borbu protiv organizovanog k

Prilikom izveštavanja o slučajevima nezakonite migracije i krijumčarenja uprave područne policije ili regionalni centri obaveštavaju i Upravu granične policije ooperativnim merama i obaveštajnim podacima, kao što su lični podaci o de

brojeva, o vozilima, i sa opisom poznatih lica. Osim podataka o krijumčarima migranata, postoje i podaci o broju i dkrijumčarenih migranata koji se dostavljaju sa lokalnog na regionalni nivo. podaci se zatim prosleđuju i objedinjuju n centralnom nivou, gde

35 Član 350 (Nezakonit prelazak državne granice i trgovina ljudima): (1) Ko bez propisane dozvole pređe ili pokuša da pređe granicu SCG, naoružan ili upotrebom nasilja, kazniće se zatvorom do jedne godine. (2) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice SCG ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz SCG, licu koje nije državljanin SCG, kazniće se zatvorom od tri meseca do šest godina. (3) Ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane organizovane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice SCG, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina. (4) Sredstva namenjena ili upotrebljena za izvršenje dela iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se.

38 38 38

unutrašnjih poslova izrađuje mesečne, kvartalne i godišnje izveštaje. Svi osu intern

vi izveštaji e prirode, i mogu se razmenjivati sa drugim telima isključivo uz odobrenje

Ministra.

ce u okviru strahuju iz

jedinicama ose krivičnu prijavu;

čarenja

g prelaska a lica) i po

- Broj deportovanih lica, po starosti (maloletna/punoletna lica), po polu, i po državi u koju su lica deportovana.

Osim internog izveštavanja od strane Granične policije, Uprava za stranMUP-a od Uprave za analitiku dobija i sledeće statističke podatke koji se ekJedinstvenog informacionog sistema: - Broj krivičnih prijava za krivična dela nezakonitog prelaska državne granice i

krijumčarenje lica (Član 350 Krivičnog zakonika), po organizacionim koje podn

- Broj učinilaca krivičnog dela nezakonitog prelaska državne granice i krijumlica, po polu;

- Krijumčarena lica u krivičnim prijavama za krivično delo nezakonitodržavne granice i krijumčarenje lica, po starosti (maloletna/punoletnpolu;

3939

Srb

ija

5

ima

a azil u okviru Uprave granične policije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije je nadležna za pitanja azila i ona prikuplja podatke o zahtevima za azil i odlukama po zahtevima.

5. Statistika o pitanjima azila

5.1.1.1. Institucije nadležne za prikupljanje i upravljanje podac

Počev od 1. aprila 2008. godine, Kancelarija z

5.1.1.2. Unos podataka Standard U skladu sa Regulativom (EZ) br. 862/2008 o statistici Zajednice o migracijama, sve države članice su obavezne da jednom godišnje dostavljaju izveštaj o brojevima i kretanjima tražilaca azila u svojim zemljama. Dakle, treba uspostaviti sistem za evidentiranje i praćenje takvih brojeva i kretanja. Kao dobra praksa, prednost se daje evidentiranju pojedinačnih zahtjeva za azil u evidenciji jedinice (evidencija o licima), sa jasnim detaljima o odluci donesenoj o predmetu i vrsti konačne odluke o zahtevu. Takve prakse evidentiranja omogućavaju povezivanje odluka u prvim i kasnijim instancama i obračun prosečnog vremena obrade i druge indikatore učinka. Procena

anaca, gde

om poštom

skloništima za strance ili u zatvoru. Sve ove ustanove obavezne su da na neki način aj obrazac, viru MUP-

To lice se

tev za azil, azil. Standardni

koja pruža ime; očevo rebivališta; (npr. lični

fija.

Službena lica Kancelarije za azil su prisutna prilikom popunjavanja formulara zahteva i od podnosioca primaju formular. Službena lica ručno vrše unos svih podataka u jednostavne Excel tabele kao pojedinačni spis (jedno lice po liniji). Ovaj pojedinačni spis se kontinuirano ažurira novim podacima o odlukama o zahtevu za azil kao i odlukama po žalbi. Za sada još uvek ne postoje pravila u pisanom obliku koja se odnose na evidentiranje i brojanje podataka o azilu.

U većini slučajeva, stranci traže azil u skloništima ili centrima za smeštaj strbivaju sprovedeni i smešteni nakon zakonitog prelaska državne granice. Namera traženja azila može najpre da se izrazi na više načina: elektronsk(npr. Uzvan Srbije), na graničnom prelazu, u policijskoj stanici, u centru za azil, u

evidentiraju nameru podnošenja zahteva za azil. Nakon što je popunjen ovpodnosilac se sprovodi do nekog centra za azil ili do Kancelarije za azil u oka, gde se od dotičnog lica uzimaju otisci prstiju i evidentiraju lični podaci.zatim smešta u neki centar za azil. U roku od 15 dana od prvog izražavanja namere da se podnese zahpodnosilac je obavezan da popuni i preda kompletan zahtev za obrazac se popunjava u centru za azil, po potrebi uz pomoć neke NVO pomoć licima koja traže azil. Formular sadrži sledeće informacije: ime i prezime; ime majke; datum i mesto rođenja; pol; bračni status; mesto pdržavljanstvo; religija; obrazovanje; zanimanje; ostali relevantni podaci podaci o članovima porodice, razlozi za napuštanje zemlje porekla); i fotogra

40 40 40

5.1.1.3. Podaci o ukupnom broju i kretanju Standard U skladu sa Regulativom (EZ) br. 862/2008 o statistici Zajednice o migracijama, sve države članice treba jednom godišnje da dostavljaju podatke o broju lica sa otvorenim zahtevima za azil na kraju godine (po polu; starosti i državljanstvu), broju lica koja podnose zahteve po prvi put (po polu; starosti i državljanstvu) i broju odluka po zahtevima za azil (po polu; starosti; državljanstvu i vrsti odluke). Pored toga, Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice prikuplja podatke o broju priznatih izbeglica sa pozitivnim odlukama o zahtevima za azil koji žive u zemlji (po vrsti i godini odluke).

iji za azil je u v za azil i lima.

i podaci uključuju celokupan postupak azila, od podnošenja zahteva do konačne odluke po zahtevu (uključujući podatke o žalbama protiv

il uključuju ističke podatke:

kla, polu, i

ena namera da se traži azil (na graničnom kloništu za strance ili centru za azil, u zatvoru)

il po zemlji porekla, polu, i starosti (punoletna ili

a azil odbačen,

na odluka, vostepena odluka, itd.)

rni izveštaji iji ili UNHCR-u. Na zahtev, podaci se

dostavljaju i medijima i drugim zainteresovanim stranama. Javnosti se podnose samo veoma sumarni podaci. Nije jasno da li se kod sumarnih izveštaja pravi razlika između lica koja po prvi put podnose zahtev za azil, i ponovljenih zahteva.

Procena Na osnovu podataka unetih u Excel tabele, zaposleni u Kancelarmogućnosti da ručno produkuje statistiku o licima koja su podnela zahteodlukama po takvim zahtevima, u nedeljnim, mesečnim i tromesečnim interva Ekstrahovani statističk

prvostepene odluke kancelarije za azil). Statistički izveštaji Kancelarije za azsledeće stat

− Broj lica koja su izrazila nameru da traže azil u Srbiji, po zemlji porestarosti

− Broj lica po mestu gde je izražprelazu, u policijskoj stanici, u s

− Broj podnetih zahteva za azmaloletna lica)

− Broj ličnih karata izdatih tražiocima azila − Broj obavljenih saslušanja / razgovora − Broj lica smeštenih u centar z− Broj prvostepenih odluka, po tipu odluke (zahtev odbijen, zahtev

zahtev odobren, itd.) − Broj drugostepenih odluka, po vrsti odluke (potvrđena prvostepe

poništena pr O zahtevima za azil i odlukama po zahtevima za azil redovno se rade intekoji se takođe dostavljaju lokalnoj kancelar

4141

Srb

ija

6

ima

Uprava za konzularna pitanja Ministarstva spoljnih poslova (MSP) prikuplja podatke o

6. Statistika o pitanju viza

6.1.1.1. Institucija nadležne za prikupljanje i upravljanje podac

vizama u Srbiji.

6.1.1.2. Pokazatelji u oblasti viza Standard Član 17 Regulative (EZ) br. 767/2008 o informacionom sistemu za vize (VIS - Visa Information System) ima naslov ‚Upotreba podataka za prijavljivanje i statistiku’ i navodi spisak podataka kojima nadležni organi za pitanja viza imaju pristup za potrebe izveštavanja i statistike. Iako još uvek ne predstavlja striktno obavezujući deo pravnih tekovina EU, mogući spisak indikatora u vezi sa vizama o kojima zemlje moraju redovno dostavljati podatke, sadrži sledeće podatke: broj osoba sa važećom vizom (po državljanstvu i vrsti i trajanju vize), broju zahteva za vize (po državljanstvu i zemlji podnošenja zahteva) godišnje, broj odobrenih viza (po državljanstvu, zemlji podnošenja zahteva, vrsti i trajanju vize) godišnje, i broj odbijenih viza (po državljanstvu, zemlji podnošenja zahteva, vrsti i trajanju vize i razlozima za odbijanje). Evidentiranje pojedinačnih zahteva za vize u evidenciji jedinice (evidencija o vizama na osnovu lica) je poželjno, jer to omogućava povezivanje odluke o zahtevima za vize koje podnese isto lice. Procena Podaci o zahtevima za izdavanje vize se najpre prikupljaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu (DPK). Kada se u DKP podnese novi zahtepodnosilac zahteva je obavezan da popuni standardni obrazac zahteva za vpredaje skupa sa pratećom dokumentacijom, kao što su garantna ili pozivna Obrazac zahteva je u papirnom obliku i sadrži veliki broj ličnih podataka, ime, prezime, devojačko prezime, datum i mesto rođenja, JMBGdržavljanstvo, državljanstvo na rođ

v za vizu, izu koji se

pisma.

uključujući: , trenutno

enju, pol, bračno stanje, vrsta i broj putne isprave, osi

nih ulazaka putovanja

odična poseta, medicinski razlozi, turistička poseta, poslovno, i

nce MUP-a aveštenje o

vize, DKP i podatke u ovi. Tabele

uključuju informacije o broju osoba koje su podnele zahtev za izdavanje vize, po polu i izdavanje vize

Objedinjene tabele koje su primljene od svih DKP se dalje objedinjuju od strane MSP u Godišnjem izveštaju, koji uglavnom služi za interne i operativne svrhe (kao na primer broj odbijenih zahteva po državljanstvu). Analiza podataka u ovom izveštaju je veoma

zanimanje, naziv i adresa poslodavca, zemlja odredišta, vrsta vize za koju se podnzahtev (A= aerodromski tranzit; B= tranzitna viza; C= putna viza), broj tražeu zemlju, dužina boravka u zemlji, ranija putovanja u Republiku Srbiju,svrha(službena, kulturna, porostalo), ime bračnog druga, imena dece. Kompletan obrazac zahteva se faksom prosleđuje iz DKP Odeljenju za strada se obave osnovne provere.36 Nakon obavljene provere, DKP dobija obrezultatu provere. Na osnovu podataka prikupljenih putem pojedinačnih zahteva za izdavanjemože da izda vizu. Što se tiče evidencija, svako DKP je obavezno da unosstandardne statističke tabele u Excel formatu i na papiru, na mesečnoj osn

državljanstvu; vrsti vize, dužini boravka, i procentu odbijenih zahteva za(po polu i državljanstvu).

36 Trenutno se radi na baz razvoju baze podataka koja vrši integraciju informacija iz MSP i MUP, i ona će omogućiti MSP da direktno obavlja elektronske provere u okviru baze podataka MUP.

42 42 42

7

m. Podaci a dostavljaju Centru regionalne inicijative za

migracije, azil, i izbeglice (MARRI) u Skoplju.

ani sistem utomatsku e značiti i

vezanim za vize u okviru Uprave za konzularne poslove u okviru MSP.

7. Ankete o viktimizaciji

bazična, sa apsolutnim ciframa i nekim poređenjima sa prethodnom godinose takođe u polugodišnjim intervalim

Uvođenje elektronskog sistema za obradu zahteva i izdavanje viza (takozv“e-viza”) je trenutno u fazi razvoja. Trebalo bi da taj sistem obezbedi aekstrakciju podataka za statistiku o vizama. Ovakva promena će takođosnivanje specijalne jedinice koja će se baviti poslovima

7.1. Svrha ankete o viktimizaciji Standard I međunarodni i standardi EU snažno preporučuju redovno ili periodično vršenje standardizovanih i uporedivih anketa o viktimizaciji, kao dopunu policijskoj statistici. Ove ankete treba da vodi vlada i idealno treba da ih sprovodi nezavisna nacionalna agencija za statistiku. Međunarodni standardi pokazuju da ankete o viktimizaciji treba da imaju za cilj da proizvode i procene o prevalenciji i incidenciji jednog broja ključnih indikatora zasnovanih na anketi. To uključuje 12-mesečne viktimizacije po vrsti kriminala za: provale u kuće; krađu vozila; ostale krađe; pljačku; fizički napad; i seksualna dela. Procena Institut za kriminološka i sociološka istraživanja (IKSI) sproveo je 1996. godine međunarodnu anketu o viktimizaciji kriminala (ICVS) u glavnom gradu Srbije,

ovan 1971. (osnovan oslenih sa

d nazivom e u

Beogradu. Studija je obuhvatila razgovore sa 1.456 žena starosti između 15 i 49 godina a sproveo ju je Autonomni ženski centar u Beogradu.38 Republički statistički zavod do sada nije obavljao ni jednu anketu kriminološke viktimizacije u Srbiji, iako postoje planovi u zemlji da Republički zavod za statistiku sprovede pilot anketu o viktimizaciji zajedno sa Eurostat-om.

Beogradu, koja je obuhvatala 1.094 direktna intervjua. Institut IKSI je osngodine kao rezultat spajanja Instituta za kriminološka i krivična istraživanja1960. godine) i Instituta za sociološka istraživanja (1961). Institut ima 39 zappunim radnim vremenom i u državnom je vlasništvu.37

Studija koju je sprovela Svetska zdravstvena organizacija u više zemalja poStudija o zdravlju žena i nasilju u porodici protiv žena obavljena je 2003. godin

37 http://www.cee-socialscience.net/archive/serbia-montenegro/index.html 38 http://www.who.int/gender/violence/who_multicountry_study/fact_sheets/SerbiaandMontenegro.pdf

Documents

Izveštaj o tehničkoj proceni - UNODC