Izrazi i fraze.doc

7/27/2019 Izrazi i fraze.doc

1/18

PRE SVEGA

Kada mudraci stvorie rije,i prosijae je kroz svoj duh,kao brano kroz sito,ljudi svijeta prepoznae se u prijateljstvuiji blagosloveni znak lei skriven u rijei.RIG-VEDA (prevod: VesnaKrmpoti)

Kombinacije jezikih jedinica u nizu (fonema,glasova, re!) nazivaju sesintagme ilifraze (= grupereci). Kombinacije takvih jedinica u nizu i njihovemeusobne odnose karakterie posebna strukturareeninih jedinica i odnosa (=sintagma,sintagmatski odnosi). Primeuje se da obe reci nisusrpske (fraza, sintagma), iako se pojavljuju ineadekvatno njihove zameneskup, skup reci.Izraz (= iskaz) izgovorena je ili napisana reenica, jerse na taj nain upuuje na odreene govorne ilipismeno iskazne okolnosti, specifina uverenja,

stavove, ponaanja i konvencije utivog obraanja (=govorne inove). To znai da su reenice samoapstraktne sutine (= apstraktni entiteti) koje ne zaviseod konteksta (sadraja), a to takoe znai da nisu uvezi s odreenim vremenom, mestom, uverenjem,ponaanjem i si. To je tako u svakom jeziku, ne samosrpskom. Izjavnu, obavetajnu reenicu (= iskaz) usrpskom jeziku imamo kao ekvivalent i u engleskom,francuskom i ruskom jeziku:Deca su mirna. The children are quiet. Les enfants

sont tranquilles. Die Kinder sind ruhig. PednmacnoKOUHbie.Te reenice mogu da se pretvore (transformiu) uupitne, uzvine, zapovedne i si. Zbog toga govornikaodreenog jezika i one koji piu na tom jeziku, osimznaenja (semantike) ili komunikativne perspektive(poznato i novo u poruci, tema i rema), obavezuju idr. zahtevi jezike strukture i njegovog ustrojstva -gramatika i pravopisna kodifikacija i korektnoizraavanje (stilski uzusi). Od korisnika srpskogjezika zahteva se da potuju normu, standard, ali i dase uspeno prilagoavaju potrebama

I i i f k k d d j i j

Mr JovanVuksanovi


2/18

I i i f k k d d j i j

komunikaciji, koja je karakteristina za mlade korisnike i iri krug jezikihlaika i zainteresovanih za srpski jezik danas, njegovu pravilnost, lepotu iefikasnost.

Nadamo se da e ovaj, kratki i iznad svega korisni spisak fraza iizraza, imati svoj smisao u poruci drevnog speva, iji su stihovi dati kaomoto. Izbor je mogao biti i drugaiji - to je i rizik i odgovornost posla ukome je ponekad teko odluiti se za jedino pravilno i doputeno reenje.

U srpskom jeziku, naalost, nema normiranih gramatika, renika i si.jezikih prirunika, tako da nije lako ni strunjacima ni laicima. Verujemoda e, u vremenu nezapamenog pogroma i stradanja srpskog naroda, pa injegovog jezika, neko kolektivno telo to pre zavriti asne i neophodneposlove za konano odreivanje srpskog jezikog standarda. Moda e tobiti Odbor za standardizaciju srpskog jezika, koji je uspostavljen 12. XII1997. godine i njegove komisije. A do tada neizmerno verujemo da eprijateljstvo ljudi sveta, iji blagosloveni znak je skriven u recima,zaustaviti ovo varvarsko unitenje srpskog naroda i njegovog jezika.

Neka ovi prilozi nagoveste proroanske znake spasa!

27. aprila 1999. godineAUTOR

U drugom, popravljenom i dopunjenom izdanju, autor je otkloniositnije tehnike i korektorske greke iz prethodnog izdanja.

Za bolje, bre i efikasnije korienje Renika uraena su tri kratkaregistra - Indeks greaka Indeks kolebljivosti i viestrukosti i Indekspravopisnih oblika.

Mestimino su izvrene intervencije u Reniku i dopunjeni primeri uNapomenama. Poboljan je i grafiki izgled korica i solidnije uraen

povez.U Beogradu, 27. marta 2001. godine

AUTOR

IZRAZI I FRAZE

MODA GOVORI I PISES KAZI BOLJE - NAPISIPRAVILNIJE I LEPSE

AImamo, dakle, tri alternative Imao, dakle, tri mogunosti.

Imamo, dakle, alternativu.

A to nije dobro za odnose na planu A to nije dobro za odnose uenik -

uenik - nastavnici. nastavnici.B

Bavi se sa sportom. Bavisesportom.

Beograd, ulica kraika 58. Beograd, Ulica krajika 58;

ulicaKrajika 58; Krajika 58

Uao je bez da jepozdravio. Uao je a da nijepozdravio (ne

pozdravivi).

Uao je bez pozdrava.On e te bez daljnjegaposluati. On e te odmah, bez

oklevanja, bez prigovoraposluati.

Mi bi morali to znati. Mibismo...

Bili smo mnogo iznenaeni radi Bili smo iznenaenizbog .. .

njegovog nepristojnog ponaanja.

Bio sam kui. Biosam kod kue.

Budite dobar. Budite dobri.

celo vreme ga sluam. Sve vreme...

elo pre podnebio sam u koli eloprepodne... (= imenica)

(= priloki)

2 3


3/18

Izrazi i fraze - kako da napredujem u svom izraavanju

Cilj i svrha te aktivnosti je boljiuspeh.

C i Ij te aktivnostijeste...Svrha te aktivnostij es t e. . .

Cilj toj aktivnosti... Svrha tojak t ivnos t i . . .

On to ak tavie zna.

estitam ti na uspehu u radu!

esto puta kasnim na as.

Grad ijeje stanovnitvo meovito

imprije (pre) - timbolje! On sada

isto drugaije misli.itao sam roman koga ne volim.

itavihpola veka borili su se...

lanak je bio u NIN.

lanovi Nastavnikog vea nisu\zainteresovani u ovom / po ovom \

pitanju.udi me da to ne zna!uli ste saoptenje sa diskusije u\Skuptini.

On to akzna. On to ta vi e zna.estitam ti uspeh u radu!esto...Grad kome je... Gradkoji imameovito stanovnitvo. Gradska,)meovitim stanovnitvom...to prije (pre) - bolje\Onsadaposve (sasvim) (zaista)(doista)...

itao sam roman koji...

itava pola veka...

lanak je bio uNIN- u.lanovi... nisuzainteresovani ovim

pitanjem iliza ovo pitanje.udim se to to ne zna!uli ste saoptenje o diskusiji uSkuptini.

( -i

Ako ete doi, ekau vas. Ako doete...Ako budete doli ...

4

Mr Jovan Vuksanovi

Ako e nauiti, dobie bolju ocenu. Ako naui...

aI )a li se ti niskim ne slae? Da li se ti ni sa kim ne slae?I )a nastavimo sa radoinr\ Da nastavimo ra dili da

~ nastavimo da radimo.

< )n e to uraditi dalekobre.^ On e to uraditi mnogobre.

Dali su nam odobrenje. ^ Odobrili su nam.

Dali su nam pogreno saoptenje. Pogreno su nam saoptili.

1 >;mas idem kod lekara. Danas idem lekaru.

Danas navee idem u bioskop. Veeras...

Danas ujutro uim. Jutros...

Ne spavam danjom. Ne spavam da nju (ili:podanu).

(>bavili su glasanje. Glasali su.

< >n seje radovao poklonu. Orise radovao ...

1 >t agane, koliko si star? Dragane, koliko ti je godina ilikoliko ima ...

Delim tvoje miljenje o... Slaem se sa tvojimmiljenjem o...

Ti si dao dokaz da zna. Ti si dokazao...

Moja diskusija po prvoj takidnevnog reda odvijala se bezvelikih problema.

Moje izlaganje o ... teklo je /razvijalose bez problema.

lako smo samo dobili na vremenu. Tako smo... do bili u vremenu.

Dobro se samo kroz rad napreduje. Dobro se ... radom /pomourada 1 radei napreduje.

t


4/18

Izrazi i fraze - kako da napredujem u svom izraavanju Mr Jovan Vuksanovi

Doktoriraoje knjievnost.

Doputovaoje sa autobusom. Doneli

su vanu odluku. Doputovao je sa

Novog Beograda.

Doao je bez da je pozvan.

Drugog putabudi taniji.

Uselio se u dvo i po sobni stan.

Drao je predavanje i stavio doznanja...

______________________________

To je najbolji film koga sam video.Fond znanja naih uenika na

prijemnom ispituje nizak.__________

Gdeputujete?

Pesma govori o...

Utakmica je lepa za gledati.

Penji se gore!

Govoriu na temu...

Govoriu po prvoj taki dnevnogreda.

______________________________

Idem kod druga.

Kako ti ide uenje? Kako vam ide?

Doktorirao je iz knjievnosti.

Doputovao je autobusom.

Vanosu odluili.

Doputovao je iz NovogBeograda.

Doao je iako nije / a da nijepozvan/Doao je bez poziva.

Drugi put...

Uselioseudvoiposoban stan.

Govorio je / predavao je iupozorio / ohavestio...

______________________________

F| _______To je...film koji... Znanje

naih uenika...

Kuda /kamoputujete? U pesmi je

re o... Utakmica je... lepaza

gledanje. Penji se\ Govoriuo

temi... Govoriuo...

Idem drugu.

Kako ui"? Kako ste?

Idui na kompromis... Idui za kompromisom...

Koji film danas igra u Kozari"? Koji film...se prikazuje,

< )n je igrao vanu ulogu.Imam malo vremena naraspoloenju.

On je imao...Imam... na raspolaganju.

Pii s velikimpoetnim slovom

lini naziv!

Pii velikim...

Pozdravio je sve ispred odeljenja. Pozdravio je... u ime...

Kupili smo novi televizor, isti sepokazao dobar.

Kupili smo..., taj (on) sepokazao dobar / dobrim.Pravilno: Sinje tati kao otac.

< prosti! Nisam iao za tim! Oprosti!Nisampazio / mislio nato \

11 koli radi vie sekcije, i to: U koli radi nekoliko sekcija:

t )n je nastavnikiz hernije. On je nastavnik hernije.

Sveska iz Srpskogjezikal'ctrovi Petar(ime i prezime uenika)

Sveska izsrpskogjezikaPetroviPetra (Pravilno napisana naslovnastrana sveske za kolski pismenizadatak.)

N i je znao iz razloga to je biobolestan.Izbori se odravaju u dve ^*>pokrajine.

Nije znao... zbog toga to... Izbori

se... u dvema...l/data je najstroija zabrana. Izdataje najstroa...

Izvinuo sam se nastavniku. Izvinio sam se ...

Upisje izvrenbez problema. ^ Upis je obavljen...

< >bavili smo upisivanje uenika. Upisali smo uenike.

G


5/18

6 1


6/18


Izvrenje prevod iz ruskog jezika. Prevedeno jes ruskog jezika.

Izvrenje reizbor direktora. Izvren jeponovni izbor;jobolje: Direktorjeponovo izabran.

JJa bi rekao... Jab ih. . .

On jejako slab u koli.Tada sejavioproblemzakanjavanja.

Onjevr/oslab . .. ve omaslab...Tada. se pojavio...

Naveu probleme koji se javljaju usrednjem obrazovanju.

Naveu problemesrednjegobrazovanja / u srednjem

obrazovanju.

Javljam se za re da bih dopunio,da bih se nadovezao na ono stojePetar rekao.

elim govoriti da bih dodao onom to

je...

Upozorio je je da budedisciplinovana.

Upozorioju je...

Nije je uo. Nije ju . . .

Sastav naeg odeljenja je relativnonepovoljan.

Sastav... relativno nijepovoljan.

Doli smo dojednih rezultata, dojednih zakljuaka.

Doli smo... nekih rezultata, doodreenih zakljuaka.

Upotrebljava samojednu te isture.

Upotrebljava samo istu re.

On me razumeo. On te pozdravio. On me je razumeo. On te jepozdravio.

Jue sam ga nazvao telefonom. Jue sam mu telefonirao ili:zvaotelefonom.

KKako ide?

Na proslavu e doi kako uenici(ako i roditelji.

Cako si?

Na proslavu... i uenici iroditelji.

Pravilna upotreba izraza kako-tako": Kako e roditelji doi na tupredstavu? Onako (isto) kako e doiuenici, tako e doi i roditelji(peice, autobusom i si.); Kakoposeje tako e i ponjeti.

Kako resiti taj problem? Kako da se resi / da resimo... ?Kao bitrebalo res it i. .. ? Kako bismomogli / kako e se resiti taj problem?

Moraju se obezbediti uslovi zaosnovno obrazovanje, kao ipratiti nicgov razvoj.

Moraju se... osnovno obrazovanje, (i),(te), (a, i) (takoer) (uz to)(istovremeno) (isto tako pratiti...)Pravilna upotreba je samo ovakva zaslian primer: On je isto tako dobarkao i ti.

Javili su se i drugi problemi, kao tosu...

Ima i drugih (jo i ovih)problema...Valjana upotreba izraza kao to"

bila bi: Teko je nai takvog ovekakao to si ti.

To se pokazalo kao ispravno. "> To se... ispravnim.

Napustili su naturalnu privredu jeronakao takva...

Napustili su... privredu jer je ta /takva / ona ...

Kod pisanja domaeg zadatka ostaosam kod svog miljenja.

Pri pisanju, U pisanju'..tzadatka... ostao sampri svommiljenju.

1 )oite kod nas. Doite nam / k nama.


7/18


Zbog bate kodnae kue ne idemo To je primer za dobru upotrebuna pijac. predloga kod" - oznaavanje

konkretnog, prostornog odnosa, a neapstraktnih odnosa!

Zbog smoga kojeg ne podnosim... Zbog smoga k oj i...

Smog" je neto neivo, mukogroda, pa mu je akuzativ jednaknominativu: Ne podnosim smog.

To je zakljuakkoji se odnosi na To je zakljuak o naem

nae odcljcnjc. odeljenju.Kongres je poeo sa radom. Kongres je poeo rad / da radi.

U konkretnom stanju naraslih U stanju takvih / tih / ovih

problema suprotstavljamo se problema suprotstavljamo se ovimkonkretnim injenicama. / ovakvim injenicama.

Problemi, injenice, stanja i nemogu da budu nego konkretni, pa je

onda suvino upotrebljavati ikonkretan". Problemi znae netoveliko, pa ne treba ni izraz narasli",to proistie iz znaenja strane reciproblem".

Koristim ovu priliku da ti se Koristim se ovom

zahvalim. prilikom...

Korienje nastavnih sredstava Korienje sredstvima /

mora da bude racionalno. sluenje sredstvima /upotrebljavanje sredstavamora da ... Sredstva semoraju upotrebljavatiracionalno.Veza glagola koristiti" sakuzativom ne odgovara duhu naeg

jezika. To znaenje se izraavadrugim glagolima: iskoristiti /iskoritavati, eksploatisati,

upotrebiti / upotrebljavati /zloupotrebljavati -sve sobjektom u akuzativu, ili se uzima sdopunom u instrumentalu u

primerima: koristiti se, sluitise / posluiti se.Glagol koristiti" s dopunom udativu / a takva je dopuna ovog

glagola u naem jeziku jedinomogua i dozvoljena / znai: bitikoristan, koristiti nekomeil i neemu; tim se glagolom istie

pruanje, davanje, a ne uzimanje,odnosno prisvajanje neke koristi.Tako, na primer, nastavna sredstva /magnetofon, gramofon, dijafilm...mi nismo koristili u nastavi, veobrnuto ta sredstva su namakoristila / to su pojmovne razlike

koje moramo uoiti/.Kroz tri dana e stii... U/za/do tri...

11 krugovima prosvetnih Meu prosvetnim radnicima.

radnika...

To trai veu kulturu To trai... bolje poznavanje.

poznavanja...

Ku dgodpoete... Ma kuda / bilo kuda...

(= svuda, na svako mesto)Ali: Ot

putovae kudgod(nekud).

L11 matematici stojim labavo. U matematici... nesigurno.

Na vama lei odgovornost. Na vamaye... Imate odgovornost.

1 )obili smo lepih saveta. Dobili smo lepe savete.

>n lupa bez veze. On ne misli nita.

10 11


8/18


LJStrastvenije ljubimac fudbala. Strastveni je ljubitelj fudbala.

MManjka li vam predznanje... Nedostaje li...

Mi bi morali Mi bi sm o. ..

Mi dvoje / mukarci /... Nas dvojica...

Mi smo osnovne ciljeve zacrtali. .\ Mi smo... ciljeve odredili /utvrdili.

Mnogi dolaze u banju zbog leenja. Mnogi... banju radi leenja, ali:zbog bolesti.

Moja diskusija... Moje izlaganje... Lino izlaganje nijegotovo reenje za postizanjedogovora - to znai strana rediskusija"; zbog toga su za diskusijuneophodne najmanje dve osobe, dva

lica - za izlaganje" je dovoljno jednolice, osoba.

Pri tome miljenja sam da... Pri tome mislim...

Sva miljenja poivaju na... Sva miljenjase zasnivaju...

Mrzi me uiti matematiku. Mrsko mi je... teko mi je...

^..............------------ ^ > Jpodnosu na njih bolje stoje./ U odnosu/?re/wa njima...

Na naoj optini... U naoj...

Stanuje naNovom Beogradu. Stanuje u...

Na planiranju kolstva se ozbiljnoradi.

U planiranju / oko planiranja...Planira se...

Na raspoloenju imamo malo Na raspolaganju...

vremena.

1 o je najglavniji zadatak inij optimalni)* e

To jeglavni ...optimalno...

Knjige se nalaze u gornjoj polici. Knjige se nalaze na gornjoj polici.

Znanje mu je na nivou osnovneIkole.

Ima znanje osnovne kole.

Sastanakna nivou direktora. Sastanak/samih / direktora.

Nastavljamo s radom. Nastavljamo rad/ nastaviemo daradimo 1.

(N;i)stupioje na dunost... Poeo je da radi...

Nasuprot Beograda nalazi se... NasuprotBeogradu...

Niisuprot njegovom miljenjumi...

Suprotno njegovommiljenju mi...

Ponosni smo na tebe. Ponosimo se tobom.1 )obio je mnogo na vremenu. Dobio je... mnogo u vremenu /

utedeo je ..>

1 >;uias me nazvao telefonom. Danas mi je telefonirao / pozvaome je telefonom / javio se...

Nedaleko Beograda nalazi se Avala. Nedaleko od ...

1 ienici nedovoljnopoznajuy\ adivo.

Uenici ne poznaju dovoljno

Mislim da nema potrebe.^/ Mislim da nije potrebno.

Nemam elju da ti odgovorim. Ne elim da...

1 o ne samo daje teko, ve... To nije samo...

Nemam nita za obui. Nemam... da obuem.

12 13


9/18


Ne mislim? o emu. To nije...

ni po jednom.

Nikome ne bi trebalo dasmeta/smetati.

On i ne zna da ...

Bavim se... razmiljam...Nosim se milju da.

ZAPAMTI! PRIDRAVAJ SE! POTUJ!Negacija ne uzglagole pie se zajednosamo u ovihest sluajeva:NEU to nikad zaboraviti!NISAM to zaboravio!NEMAM razloga da to zaboravim!NEMOJ da se brine - zapamtio sam!To znanje mi nee NEDOSTAJATI!

___________________Nikad to nee NESTATI iz mog pamenja!

NJNjegov otac ima samo...

RAZLIKUJ:Ako Petar ita knjigu koja je

onda

je:Pe

taritanjegovukn

jigu.Slin

ojei uMiliinom

primer

u.Moraseznati

vlas

nitvotekn

jige,

pase

ondamo

Ne mislim o niemu.

To nije dozvoljeno po nijednomzakonu.

Nikoga ne treba smetati.

On ni ne zna da ne zna.

Njegov otac nema nego dva jutrazemlje.

Petar ita njegovu knjigu, a Milicaita njenu / njezinu knjigu. Oni se slue samo njihov

knjigama^


10/18

videti da li treba da stojisvojim ilie ostati njihovim.

Ko e da jojpomogne?

Obzirom na dobro poznavanjejezika, brzo se snaao.

()vo mije brat od strica.

To ne odgovara njegovom ukusu.Ilice mi od koristi da... I ue smo

odneli zasluenu pobedu. Kako se

odnosiprema drugovima?

oS obzirom na... S obziromna to to dobro poznaje

j ez i k . . .ZAPAMTI: obzir, boluinstrumentalu imaju predlog s kada

je re o drutvu, odnosnoprisutnosti neega pri realizacijiglagolske radnje, pa makar se radilo

i o naem duevnom raspoloenju /Sa bolom je napustio tomesto /.Drugo to je bitno treba da zna da

je i obziru krugu tzv.socijativnih znaenja iuvekje prisutan u realizaciji glagolskeradnje, pa je upotreba socijativnekonstrukcije tu neophodna.Meutim esto se sreemo sa

pogrenom upotrebom veznika da spredlokim izrazoms obzirom. Evoprimera:S obzirom daje dobro igralaZvezda se ne treba plaiti revana.

Pravilno je:S obzirom na to da je... ili jo

bolje: S obzirom na to toje...

Ovo je striev brat = brat po stricu /Ovo je brat moga strica = moj stric.

To nije prema...Bie mi korisno da...

Jue smozaslueno pobedili.

Kakav je...

14 15

Ko e da njupomogne?


11/18


Qd posebne je vanosti da... Posebno je vano...

Od strane razrednog stareine Razredni stareina upozorio

upozoren sam da... me je da...

Posao se odvijaprema planuT^ Posao se... razvija / napreduje

/ (tee)...

Moramo se ograditi od njegovih Moramo Ja odbacimo njegove

stavova. stavove. Ne smemo sesloiti sa njegovimstavovima.

Diskusija o pitanju uenja... Diskusija o uenju...

Ovaj puta nisi znao. Ovaj put / ovoga puta...

Brankoje oenio Mariju. Brankose oenio Marijom.

] i

Trokovi ishrane padaju na njegov Trokove ishraneplaa on.

teret. Pada samo ono to ne moe da leti ilida stoji. Trokovi ne mogu stajatini leteti, pa prema tome niti padati.Slino je i u primcrima: Pala jeodluka da... Odluili smo /odlueno je da...Palo mije u dunost...Premaodluci... elji i si.Pao je prigovor...Palo nam je u oi...Zapazili

smo...

Vratiu se za par dana. Vratiu se za nekoliko...Par - znai samo dva!

Pisao sam Petrovi Marku. PisaosamPetroviu Marku.

Piem s olovkom. Piem olovkom.

RAZLIKUJ!Pie s obema rukama i Pie

Po dolasku u Beograd...

I'o isteku kazne vratio se na posao.

I'o pitanju discipline raspravljali smo...

i Intajemo u pola est ujutro.

lo je uinio po prvi put u ivotu.

Poto ne ui, nee ii na more.

obema rukama. Pravilno je i jedno idrugo, samo to je u sluaju vezeinstrumentala i predloga s (a)(instrumental drutva) iskazanakakvoa, svojstvo, a samoinstumentalom bez predloga (instru-mental sredstva, orua) istaknuto je

sredstvo, predmet, orue.

Kada(saw doao, ste doli, smo doli isi.) u ...

Poto mu je istekla kazna... nakonisteka kazne...

O pitanju...

Ustajemoupet i po...

To je uinioprvi put... (Oblik po prviput prof. I. Klajn ne smatra

pogrenim, jer doputa ne samopodrugi put, po trei put, nego ipo

jedan put, poneki put, pokoji put,RENIK JEZIKIH NEDOUMICA,123)

Budui /jer...Primer prve upotrebe veznikaprosto" (tj. U vremenskomznaenju!) jeste:

Poto sam uradio domaizadatak, otiao sam na utakmicu.Bio je otputenpotoje njegovomesto zauzeo drugi.(Ovde je obavezno diferenciranjevremenskog i uzronog znaenja). U

prvom primeru, prema stanjujezike nauke danas, moe stajatipoto.__________________________

16 1 7


12/18


Uenici oseaju potrebu za bolj im Uenici oseaju da imjepotreban

radom. bolji rad.

Pored toga, poznavajuiprilike... Pored toga,poznajui...

UPOZORAVAM TE:Glagolski prilog sadanji

jedan je od oblika koji se gradi od

prezenta. To se, meutim, ne ini odnjegove osnove, ve od celog

jednogoblika prezenta. On sedobija kada se na oblik 3.1. mn.

prezenta doda nastavak -i: prezentglagola POZNATI jestepoznam,

pozna... poznaju,am:poznavam, poznava...poznavaju. Otuda:

POZNAJU + I = POZNAJU IZAPAMTI I SLEDEE:

Ne Vepriznavajui priznajuipredavajui predajui

0 tome smo govorili u prednjem 0 tome... u prolom

odlomku. (navedenom, prethodnom)odlomku.PRIMER ZA DOBRU UPOTREBU

PRIDEVA PREDNJI"Prednji deo automobila bio jeuniten.

To smo postigli prekopoveanja Tosmo...poveanjem broja...

broja uenika.

Preuzeli smo obaveziK. Obavezali smo se... Primili

-~ smo / Prihvatili smoobavezu...

Ovaj materijal smo ve proraivali. Ovaj... ve obraivali /

prouavali.

l'rosto ne znam ta mi je.I'i r/nali su mu punu vrednost.

PRAVILNA UPOTREBAGLAGOLA PRORADITI": Jue

jeproradila nova fabrika.Naprosto /jednostavno...PRIMER ISPRAVNIJE UPOTREBE

NAINSKOGPRILOGA PROSTO": Ne izraavajse tako prosto (= prostaki)!

Priznali su...svu / itavu / potpunu...UPOZORAVAM TE: Puno" je onoto se moe napuniti, tj. prostor, sud,soba, aa... Vrednost", dakle, nemoe biti ni puna" ni prazna".Ili su... blatnjavim/?w/e/w.TREBA DA RAZLIKUJE:Instrumental pravca, kretanja odimenice put glasi: PUTEM.Instrumental mesta - uz predlog pod,nad, za - glasi: PUTOM. Pr. Kua

mu je pod / nad / za putom. Ali:Putevi su u loem stanju.

Jfili su seoskim blatnjavim putom.

R

Nije doao na as radibolesti. Nije., na iaszbog...OBRATI PANJU:

Predlog radi" pravilno se moeupotrebljavati samo u namernomznaenju, a ne za iskazivanje uzroka.Dakle:U kolu idem RADI ZNANJA (iliZNANJA RADI), a dobili smo slabuocenu ZBOG NEZNANJA.

18 19


13/18


Moram raditi na poboljanjuuspeha.

Raduje me da tako mislite.

Raniji nastavni plan nije...

Realizacija ciljeva ostvarie se...

Zvezda sa ili bez Stojkoviapobeuje.

Moemo sa sigurnou rei da...

Skreem ti panju na...

To je skroz netano.

Ocene treba sravniti sa dnevnikom.

Stavljeno mu je u zadatak.

Ta tvrdnja ne stoji._______________

Moramopoboljavati uspeh.

Radujem se to...

Stari, nekadanji... Pravilna upotrebapridcva ran" i vremenskog prilogarano": Leti lee RANIJE jer ustaje

RANO. Ciljevi e se os tv ari ti .. .s| ~

Zvezdasa Stojkoviem ili bezStojkovia / bez njega... UOAVALI POGRENU UPOTREBUDVAJU PREDLOGA KOJIZAHTEVAJU RAZLIITEPADENE OBLIKE! Dakle nemoe: Sa ili bez popravnih ispita u

junu. Ve: SA POPRAVNIMISPITIMA /instrumental / i BEZ

POPRAVNIH ISPITA / BEZ NJIH /genitiv /...

Moemo sigurno rei da...

Upozoravam / podseam te na...

Tojeposve... Uporedi:metak je proao SKROZ-

NASKROZ.

Ocene... uporediti... Sravnjuje" seono to se rui da moe biti ravnokao zemlja (bombardovanjem,

buldoerom)

Zaduili su ga.

Ta tvrdnja nije istinita._______________________________

Svi su ponosni na tebe.

Svo vreme ga slua.

Zajedno suzbijamo pojavunciispeha u uenju.

Sctio se je kad je bilo kasno.

Ja /nam moje obaveze.

APSTRAKTNI POJMOVI NEMOGU STAJATI!

Sviseponose tobom.

Sve vreme...

Zajedno suzbijamo ne uspeh...

Setio se...Ali: u kombinaciji linih zam. ME,TE i oblika JE tano je samo: Markome je zamolio; esto te je ekao, ane: Marko me zamolio; esto teekao...

Ja znam svoje...Prisvojna zamenica svakog licapovratnoprisvojna zamenica" ugovornom jeziku i pisanju esto senepravilno upotrebljava jer sezamenjuje prisvojnom zamenicom1,2. ili 3. lica: JA, ON (ONA,ONO) imaju SVOJU knjigu! jedino

je pravilno kada knjiga pripadalicima o kojima je re.Ona ima NJENU knjigu i Ona imaSVOJU knjigu - v. objanjenje na 9.i 14. strani pod NJ!________________

kola...prostorom.

~]s

kola ne raspolae sa prostorom. Ma

igra upozoritu.

11 radi tvojposao.

T

U


14/18

Staseprikazuje...----------------C------------------ J.--------------------------------------------

_.

Uradisvoj Nisam upoznao...Ulaziti se" moe u prostor, kuu,

20 21


15/18


Znanje je daleko vee u odnosu napostignuti uspeh.

Znam da si u pravu.

U vezi tvog dolaska...

aljem tipismo uz elju da...

tunel, automobil...Znanje je... nego postignuti...

Znam da ima pravo.

U vezi sa tvojim dolaskom...

aljem...sa eljom da...

V

Gospoo, Vi ste vredna i uzorna. Gospoo, Vi ste dobri i vredni.

z

Zaboravili smo na tebe.

Zadnji puta nisi znao.

Zadovoljni smo s tvojim radom.Zacrtali smo u svoj plan.

Negativnih ocena ima za oko S%\vie nego prole godine.---^Imate li ta za itati?

Zaboravili smo te.

Proli / poslednji put...

Zadovoljni smo tvojim...Uneli smo...

Negativnih ocena ima oko {otprilike)5%...Imate li staza itanjelZA (predlog) ugovornom jeziku se pogrenoupotrebljava u infinitivu: zapohvaliti je, za oekivati je...umesto pravilnog ZA POHVALU JE,MOE SE OEKIVATI.ta treba misliti o tom

pitanju?Kako valja postupiti utome?

Kako se mora raditi?Kako treba / valja gledatina to (pitanje)! i si.

Kakav stav treba zauzetipo tom

Samo da zaponemo sa radom.

/.dravo ie bolestan

VEROVATNO I SAM DOBROUOAVA DA:Zauzeti" se moe samo ono to semoe OSVOJITI, PRISVOJITI,OKUPIRATI. Osvaja jezauzeozemlju. Oramar je zauzeoprostor.Samo dazaponemo rad / daradimo.

Mnogo...

zTo je zaalenje.(ide uri? urim u kolu.

To je zaaljenje.Kuda {kamo) uri se? Zurimse u...

HHJE-HErO, UIKOJICKU penuuK nozpeumo nanucama penu,U3pa3a u peuenuua ca ynymcmeuMa npaeujinoz nucaiba PEHHHKJE3HHKHX IIOJMOBA

22 23

Preporuujem Ti od istog autora


16/18

_________Izrazi i fraze - kako da napredujem u svom izraavanju__________

NAPOMENE UZ RENIK -IZRAZI I FRAZE -

1. Prelaznu upotrebu glagola uditi", kao germanizam, osuivali suskoro svi stariji gramatiari srpskog jezika i zahtevali da se kae: udim se,udio se tome, zar se to udi i si. To se, prema miljenju I. Klajna,uglavnom izgubilo jer svi glagoli slinog znaenja imaju povratni i prelaznioblik: zaudio sam se, zaudilo me je, iznanadio sam se, iznenadilo me

je, zaprepastio sam se i zaprepastilo me je. Vidi o tome: I. Klajn -RENIK JEZIKIH NEDOUMICA, Nolit, Beograd, 1987, str. 29-30. ^~

2. Primera za tzv. kancelarizme", lo kancelarijski ili administrativnistil ima jo: ,,u vezi toga", um. u vezi sa tim; molim gornji naslov um.ustanovu, pojedinca i si.

Pogrena upotreba zamenice isti je i u primerima kada ona stojiumesto pokazne zamenice (ovaj, taj, ovi) ili line zamenice on. To je i u

primeru: Kod preuzimanja materijala obratite panju na ispravnost istih.Naknadne reklamacije u vezi toga neemo prihvatiti." Nepravilnoupotrebljenu zamenicu isti izbei emo ako (1) umesto nje upotrebimoodgovarajuu pokaznu zamenicu ili linu zamenicu; (2) preformuliimo

reenicu u kojoj je taj izraz nepravilno upotrebljcn (uz pomo pokazne ililine zamenice). Dakle, u ve datom primeru, boljom formulacijom i drugihreci, imamo lepi i pravilniji sklop:

Prilikompreuzimanja materijala... nanjihovu ispravnost...Kancelarizmi" su i primeri kao nadzorni organ", upravni organ",

inokosni organ". Zatim ii na reformu", uraditi konstrukciju", otvoritisastanak", zatvoriti sastanak"... Moemo nabrojati i drugekontekstualizovane i situatizirane primere administrativnog stila. Recimo:

(a) nominalizacija predikata (poznata je dobro ulingvistici):

- Ii na procenu" um.proceniti;- Zauzeti stavove" um. opredeliti se;- Donositi ocene" um. ocenjivati;- Oslobaati okvire" um. reavati prepreke;

(b) komunikacijski kukaviluk i jezika mutavost0 sintagme0 frazemi0 konstrukcije

Mr Jovan Vuksanovi

(skok cena", obustava rada", gubita"...);(v) eufemizacija - zamena reci i konstrukcija (trai se solidan

podstanar" = soba = skupa prijatelj bez obaveza" = ljubavnik);improvizovani skladini kapacitet" = upa; frazeme: druga stranamedalje", licem u lice", pleni panju" itd.

3. I. Klajn um. koristiti se neim" doputa i koristiti neto" (prelaznaupotreba ovog glagola, koja proizilazi iz postojanja trpnog prideva koriten

/ koristan, uz upotrebe glagolske imenice npr. s genitivom (korienje",

korienje sredstva") i bezline konstrukcije, npr. sredstva se redovnokoriste; svi ovi oblici mogui su samo od prelaznih glagola; u pojedinimoblicima, kao i koristiti bolovanje", koristiti godinji odmor", jedino seupotrebljava prelazna konstrukcija -vidi I. Klajn - RENIK JEZIKIH

NEDOUMICA, str. 814. Milo Moskovljevi smatra da je sintaksika greka u reenici

Vlastita imena piu se velikim poetnim slovom". Prema njegovommiljenju to je nemogue, pa treba rei ?rs velikim poetnim slovom1''(a piuse perom ili pisaljkom kao oruem) i samo je to pravilno; tako se kae -istie M. Moskovljevi, ,,re Beograd je napisana s velikim B, a ne smalim", ili treba rei slovo j treba uvek pisati s lakom" a ne moe se rei

napisano takom". Vidi: Dr Milo Moskovljevi: Pisanje velikog slova", uknjizi - RENIK SAVREMENOG KNJIEVNOGASRPSKOHRVATSKOG JEZIKA sa iczikim savetnikom, Beograd, 1990,str. 927.

5. Gramatiar Mihailo Stevanovi smatra da se irina upotrebepredoloko-padene veze KOD + GENITIV u funkciji odredbe zavretkauidnje kretanja u mestu prema kome se ona vri - moe prihvatiti kaoopravdana u knjievnom jeziku. To pokazuju primeri koje on navodi: Molimvas... otiite KOD MOJE KUE (Vuk); Rekao sam mu da sam poao KODJEDNOG ZNANCA (J. Brankovi); Idi KOD ONE GOSPOE gore (S.Jakovljevi). Svi primeri su preuzeti iz univerzitetskog udbenika M.Stevanovia: Savremeni srpskohrvatski jezik, Sintaksa, Nauna knjiga,

Beograd, 1969, str. 292-293.Profesor Stevanovi doputa i upotrebu predloga S(A) (Novog

Beograda) um. IZ (Novog Beograda), jer iako tu nije re o predlogu koji imaznaenje visine (uzvienog dela), ipak se podrazumeva prostor visine (velikeirine), te se onda koristi sintagma s(a) + GENITIV s glagolima kojioznaavaju kretanje u funkciji odreenog mesta tog kretanja (Stevanovi,navedeno delo, str. 236-237).

24 25


17/18

_________Izrazi i fraze - kako da napredujem u svom izraavanju__________

6. Prema sada vaeem Pravopisu srpskoga jezika Matice srpske,1993. i 1994, re ulica moe da se pie na vie naina: ulica Krajika 58,Ulica Krajika 58 i samoKrajika 58 (Pravopis i Renik, taka 36a-d.

7. Za potpunije, ali i sistematski drugaije, prilaze tumaenjujednakosti NOMINATIVA i AKUZATIVA imenica mukog roda kada oneznae neto neivo v. Milka Ivi: O zamkama u definicijama kolskih

gramatika, u zborniku ISTRAIVANJE JEZIKA I OKO JEZIKA, Zbornikradova posveen dr Naumu Dimitrijeviu, lino izdanje, str. 47-51.

8. Profesor Klajn ne prihvata konstrukciju NAZVATI (nekogtelefonom), ve samo pozvati... telefonirati, javiti se, ali zato kae dajeispravno: Ko je na telefonu? Ostanite na telefonu i si. Taj sklop je, istie I.Klajn, sasvim ispravan i nema potrebe da se zamenjujepored telefona i si.",RENIK JEZIKIH NEDOUMICA, Nolit, Beograd, 1987, str. 102 i 165.

Prof. Klajn smatra, takoe, da nije odriva u srpskom jezikusimetrija PREDNJI - ZADNJI i PRVI - POSLEDNJI (distinkcija prostornogi vremenskog odnosa i znaenja), te se, kao normalno, prihvata proirenje

prostornog znaenja (= zadnje vreme), jer ono to je zadnje u nekom reduistovremeno je i poslednje prilikom brojanja (RENIK JEZIKIH

NEDOUMICA, 184). U doputanju i dr. zabranjenih" konstrukcija prof.

Klajn je demokratiniji: glagol odvijati se sasvim pravilno se upotrebljava zaradnje i zbivanja, npr. Let se odvijaprema planu", Dogaaji su se odvijalipovoljno". Dakle, smatra I. Klajn, neosnovani su pokuaji da se upotrebaodvijati (se) ogranii na doslovno znaenje (= odmotavati se),jer je posredisasvim ista figurativna upotreba kao uglagolima razvijati se, tei,odigravati se i drugima"(RENIK JEZIKIH NEDOUMICA, 113).

9. Rusizam po tom pitanju (no 3TOM Bonpocv) i germanizma bez da(ohne dass), kako ide (tebi, Vama) i si. (Wie geht es dir? Wie gcht's Ihnen? isi.) nastavnici u kolama ne otklanjaju na vreme i efikasno.

10.Iz razloga straha um. zbogstraha (uzrono) i radi straha (namera,cilj), kao i: Iz razloga nepravednih sankcija i si. prof. Klajn nazivacirkumlokucijama i ne opravdava ih u knjievnom jeziku, v. ISPECI PARECI, str. 17-19

11.Prisvojna i upitna zamenica iji upotrebljava se u neodreenom iodnosnom smislu, npr. Kada su iji putevi mili gospodu, miri se s njim ineprijatelje njegove (Vuk). Vukiji upotrebljava u relativnom znaenju, uzlica, a zatim u m. r. u jednini; Danii ima primera i za mnoinu: Te

Mr Jovan Vuksanovi

potpise nisu pisali samo oni iji su. Ovako pravilo ne moe, ipak, usavremenom srpskom jeziku da vai, pa samim tim ne vai ni pravilo nekihgramatiara (pre svega nekadanjeg zapadnog dela varijante srpsohrvatskog

jezika) da, u sluajevima kada se upitna prisvojna zamenica iji odnosi nastvar, nju treba zameniti gen. jedn, i ran. relativne /amenice koji - nijeopravdano. Tako, reenicu Manastiri u ijim zidinama su stanovali gorskihajduci koji su svetili raju" - valjalo bi zameniti pravilno sa: Manastiri uzidinama kojih su...", iako to nije tako u savremenom jeziku, naprotiv, tu je

obinije prvo; u meanju pravila upotrebe zamenica iji i kojipre se meajupojmovi od nerazlikovanja neeg uistinu stvarnog - v. ISTORIJASRPSKOHRVATSKOG JEZIKA, knj. II, sv. 1: Reci sa deklinacijom, drugoizdanje, predavanja A. Belia, Nauna knjiga, Beograd , 1965, str. 136-137.

Danas je obinije: Grad ije je stanovnitvo meoviti... od: Gradkome je... Grad koji ima... i si.

12. Od Vukovog uenika Tome Maretia, poznatog hrvatskogdramatiara i stiliste, neki gramatiari i jeziki savetodavci zalau se zadiferenciranu upotrebu vremenskog veznika POSTO. U tom smislu se

predlae kao prihvatljivo,fotoje rekao, otiao je na utakmicu". -Meutim,ukazuje se, istovremeno, da nije dobro upotrebiti POTO u uzronom

znaenju: Dobio sam slabu ocenu poto nisam znao", ve je pravilno:Dobio sam sam slabu ocenujer / zato to/ budui da nisam znao."Danas su drugaija miljenja u gramatikama i jezikim savetnicima o

tom pitanju. Naime, tu nije presudan semantiki uticaj vremenskog veznikapa se stoga taj veznik moe upotrebiti i za vezivanje uzronih zavisnihreenica jer to potvruje kriterijum prakse i kriterijum frekventnostiupotrebe (irina upotrebe). To je modifikovalo i nauno shvatanje pa suonda doputene i uzrone reenice sa veznikom poto. Izuzetak je jedino u

primerima koje je teko proveriti da li je zavisna reenica sa veznikompotouzrona ili vremenska. Up. Bio je otputen, potoje njegovo mesto zauzeodrugi. - Dakle, ne zna se staje prioritetno: da li konstatacija da je otputen

posle zauzimanja njegovog mesta, ili zato to mu je neko zauzeo mesto.U tzv. zapadnoj varijanti nekadanjg srpskohrvatskog jezika autoritet

Tome Maretia uticao je na gramatiare i jezike savetodavce, koji suuglavnom zahtevali diferenciranje upotrebe veznika poto na nain kako jeto prethodno opisano (v. J. Vuksanovi: Bitno i sporedno u jeziku, Prosvetni

pregled, br. 1997/98, str. 13).

26 27


18/18

Mr Jovan Vuksanovi

13. Sintagma brat od strica" moe da dovede u zabunu jer predlogod ima i pomereno znaenje. Ako bi se zadrala legitimnost konstrukcijes predlogom od - onda se ne bi znalo da li je tu re a) o bratu postricu = mome bratu, b) o strievom bratu = koji je takoe meni stric.Sintagme brat od strica" i brat po stricu" zanimljive su - up. brat pomateri, braa po materi. Sve nam to govori da predlog ne moemo uvek

bukvalno shvatiti, pa je onda i njegovo znaenje relativno. U svakomsluaju ovo pitanje zasluuje poseban osvrt i sagledavanje norme i naosnovu prakse, a ne samo vrednosno (normativno) utvrenih gramatikihzakonitosti. Norma se stvara na osnovu prakse, pa e se predloiti Odboruza standardizaciju srpskog jezika da pomenuto pitanje proui i na njega daodgovor u formi zakljuka. Dakle, do tada emo razliito reavati ova

pitanja:Gorski vijenac od Njegoa / Petra Petrovia Njegoa

Ili: Gorski vijenac Petra Petrovia Njegoa;Njegoev Gorski vijenac"? Da li: brat od strica ili

brat po stricu, striev brat i si.?14. Kolebanja, pa i mnoge nejasnoe, nastaju kada se veze pojedinih

predloga s imenicama uspostave na takav nain da to postaje nekako

neobino, pa se, u nedostatku znanja i zbog propusta u jezikoj kulturisrpskog jezika, ne samo kod laika, neto proglasi nepravilnim. Veina tih

primera nije samo iz razgovornog jezika, ve za to postoje potvrde i udelima poznatih pisaca, mada meu jezikim strunjacima mogu da setakoe pronau neslaganja u reavanju tih problema. Ukazaemo nasledee primere za koje i kolska praksa daje mnogo potvrda kada je re okolebanjima i nedoumicama i nastavnika i uenika:

a) ZA + AKUZATIV za oznaavanje pravca kretanja prema pojmu uakuzativu kada je to neko me st o ili zemlja (= drava):

- Putovao sam laom za abac (. Jaki,Dela, IV, 128);- Luk i krompir u velikim koliinama se izvoze za Ameriku. Pored

za u tim primerima moe da stoji i u s akuzativom:- Putovao je ... u abac.- Luk i krompir... izvoze se u Ameriku.

(M. Stevanovi, Savremeni srpskohrvatski jezik II, str. 416)b) NA + AKUZATIV upotrebljava se kada prostor velike irine esto

podrazumeva ono to i prostor koji ima znaenje visine (uzvienja):- Otputovao je na Novi Beograd.- Vozom smo nekada esto putovali na Rij eku.

Razume se da u oba sluaja predlog na moe da se zameni predlogom u+ akuzativ.

Meutim, NA + AKUZATIV ne mora da se koristi samo zaoznaavanje mesta gde se zavrava kretanje, ve se na takav nain moekazivati i kretanje kojim se zavrava neto iznad ili pored pojma s imenomuz iji oblik akuzativ stoji s predlogom na:

- Autobus stie na Ce ti nj eu l2 sati.

- Sedmica" (= popularno nazvan broj tramvaja) vozi na NoviBeograd (razgov.).Analogno reenom, odvajanje od takvog mesta oznaiemo predlogom

s(a) + genitiv:- Autobuss(a) Cetinjapolazi u 19 sati.- Poli sus(a) Kosova na aru.- Pobegli sus(a) Kosovaplaei se osvete (razgov.).- S Cetinja krenue na Loven (razgov.).- S Novog Beogradaputuje prema Zelenom vencu... (razgov.).

Svakako, i ovde se moe govoriti o ravnopravnim oblicima,gramatiki ispravnim i sa stanovita jezike kulture korektnim:

- Autobus stie u Cetinje.. .- Iz Cetinja krenue... itd.(Stevanovi, Savremeni srpskohrvatski jezik II, str. 392)15. Od strane" jeste kalk (doslovna prevedenica s nemakog jezika:

seit(en)s). Ta sintagma je glomazna, stilski neprikladna, iako se sam predlogod + genitiv + trpni pridev, kao i trpni pridev + instrumental, ne morajuuvek izbegavati, npr. Unitene su mnoge kue od hombardovanja; Naadelegacija, predvoena ministrom Joviem, doputovala je u Be (v.

Kartoteka jezikih nedoumica, Odbor za standardizaciju srpskog jezika,Beograd, jul, 1999, s. 20).

16. Prosti brojevi u srpskom jeziku danas gube svoju deklinaciju, pa setako ouvala samo deklinacija broja jedan (veza sa zamenicma i pridevima).Brojevi dva, tri i etiri nisu deklinabilni (ali se uje: u dvama jezicima, utrimapokrajinama, etirjupogodaka i si.).

17. Enklitike se vezuju za prvi deo reenice, za njen vie naglaeni deo,tako to enklitika li dolazi ispred ostalih glagolskih enklitika (osim enklitike

je), zatim dolazi ispred zamenikih enklitika, a enklitika u genitivu dolaziispred enklitike u akuzativu, a enklitika u dativu ispred enklitike u genitivu iakuzativu.

28 29

Documents

Izrazi i fraze.doc