Ist Morfologija Xii Xiii-cas S-compatibility-mode

7/21/2019 Ist Morfologija Xii Xiii-cas S-compatibility-mode

http://slidepdf.com/reader/full/ist-morfologija-xii-xiii-cas-s-compatibility-mode 1/133

ДОЦ. ДР ВИКТОР САВИЋ

Филолошки факултет (Студентски трг 1)Институт за српски језик САНУ (Кнез Михаилова 36)

ИСТОРИЈСКА МОРФОЛОГИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

ИСТОРИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА II

Консултације: чет!т"о#, 13–15 часоа

5/21/2015 1



5/21/2015 2

XII час

ГЛАГОЛИ



5/21/2015 3

ГЛАГОЛИ

Гла$оли су несамосталне променљиве речи којима сеозначавају раде, стаа и з!иваа.

Српски јез. је наследио из прасловенског јез. $ла$олс"и

систе# какав је, у начелу, посведочен у стсл. јез., и какав се, углавним "ртама и одр#ао у свим слов. јези"има.

$лаголски систем се састоји из 2 категорије о!лика: оних "ојисе "онју$и!ају (означавају ли"а – лични) и оних "оји се

%е"лини!ају (именски – нелични).

Гла$олс"и о&лици су, дакле: (1) лични (финитни: verbum

finitum ) и (2) нелични (инфинитни, именски: verbum infinitum ),

у зависности од тога да ли се предикативнош%у одре&ује илине одре&ује однос према ли"има.



5/21/2015 4

Лични $ла$олс"и о&лици:

(а) $ла$олс"а !е#ена (tempora verbi)-презент (садаше време)

-аорист (пре&аше свршено време)

-имперфекат (пре&аше несвршено време)-перфекат (прошло време)

-плусквамперфекат (давно прошло време)-футур I (!уду%е време)

-футур II [егзактни] (!уду%е свршено време)

(!) $ла$олс"и начини (modi verbi)

-императив (заповедни начин) ' ие. оптатив-потен"ијал (могу%ни начин)



5/21/2015 5

'елични $ла$олс"и о&лици (именски):-инфинитив

-супин ( инф.; за гра&ее фут. (пр. купит %у > купит-%у > купи%у / до%и %у)

-глаголска имени"а-парти"ип презента актива ( гл. прил. садаши

-парти"ип презента пасива ( ø

-парти"ип претерита актива ( гл. прил. прошли

-парти"ип претерита пасива ( гл. прид. трпни

-парти"ип перфекта ( гл. прид. радни

(". 17 о&ли"а.

Тео!ијс"и са#о )!ела*ни нес!+ени $ла$оли #о$у и#ати

се ое о&ли"е.

Нису сви глаголски о!ли"и !или једнако променљиви напочетку историје срп. јез. )ако, нпр., пт". перф. има самоо!лике номинатива, а инфинитив и супин само по једано!лик



5/21/2015 6

$раматичке категорије:

(а) само глаголске:

глаголски вид (аспект): сврш./ несврш. – двовид.; само

словенски јези"и

глаголски род (дијатеза): актив, медиј, пасивглаголско ли"е, време, начин

потврдност / одричност

(!) глаголске и именске:

граматички !рој

граматички род



5/21/2015 7

С о!иром на гра&ее, глаголски о!ли"и су

прости и сло#ени.

П!ости $л. о&лици: од личних – през., аор.,

импф., импер., потен". помо%ног гл. + нелични – инф., суп., гл. имени"а и сви парти"ипи

Сло,ени $л. о&лици (угл. лични): перф., пкф.,о!а фут. и потен". + сви о!ли"и пасива (!илода је парти"ипски или рефлексивни)



5/21/2015 8

*азични – прости гл. о!ли"и граде се од %еју

осноа:

(а) )!е*ентс"е – през., импер. и пт". през. (активни ипасивни)

(!) ин-инитине (аористне) – инф., суп., аор., пт".

прет. (активни и пасивни) и пт". перф.

+д о!еју основа алтернативно се могу градитиимпф., пт". прет. пас. и гл. имени"а; заправо импф.

или има своју посе!ну основу или се ослаа на некуод ових двеју основа (то је зато што је настао тек наслов. терену)



5/21/2015 9

П!е*ентс"а осноа се до!ија "а%а се о%&ије настаа" *а о!лик (,завршетак ), нпр. у 2.л.#но,. -te :

I nes-e-te: основа је nese- (завршетак је nes-| -ete ), а тематскисуфикс (= наставак ) -e- (у овом случају само тематски вокал)

[алтернира са -o-, па је зато -e/o-]

[-р. за тематску алтерна"ију: 1.л.мно#. грч. ./0-1-234, стсл. ber-e-mx

„носимо“ / 2 .л.мно#. грч. ./0-3-53, стсл. ber-e-te]

II dvig-ne-te: основа је dvigne-, а тематски суфикс -ne- [алтернира с-no-, па је зато -ne/no-]

III zna-je-te: основа је znaje-, а тематски суфикс -je- [алтернира с -jo-

, па је зато -je/jo-]

IV nos-i-te: основа је nesi-, а тематски суфикс (вокал) -i-

V jes-te: основа је jes-, јер тематски суфикс изостаје (през. основа =корен)



Прве 4 презентске основе

су тематске

јер сеграде додавањем тематског наставка на гл.корен (у суштини то је увек неки тематски

вокал: -e- или -i -)а !оследња је атематска јер се састој" самоод корена #е$ тематског !ро%"рења

(настав&" се д"ректно додају на основу).

5/21/2015 10



• 'н"н"т"вна основа се до#"ја од#"јањемнаставка $а о#л"к ti (кој" је "стор"јск"гледано уједно " су"кс $а "$во*ења "н.

кој" је !о своме !ореклу "мен"&а).• +ато "н"н"т"вна основа мо,е #"т" "

атематска (- корену) " тематска (с!ро%"рен"м кореном)

nes dvig-nǫ vid-ě nos-i

děl-a vě-ova

5/21/2015 11



ТЕМАТСКИ ГЛАГОЛИ - ПРЕЗЕНТ

I (-о /-е) II (-no/-ne) III (-jo/-je) IV (-i врста)vesti dvign\ti znati nositi

јд. 1. -\ ved-\ dvign\ zna-| no[-\

2. -[i vede[i dvigne[i znaE[i nosi[i

3. -tx vedetx dvignetx znaEtx nositx

мн. 1. -mx ved-e-mx dvignemx znaEmx nosimx

2. -te ved-e-te dvignete znaEte nosite

3. -\tx,-Atx ved-\tx dvign\tx zna|tx nosAtx

1. -vy ved-e-vy dvignevy znaEvy nosivy

дв. 2. -ta ved-e-ta dvigneta znaEta nosita

3. -te ved-

e-

te dvignete znaEte nosite5/21/2015 12



АТЕМАТСКИ ГЛАГОЛИ - ПРЕЗЕНТ

bXti dati ]sti vydyti imati

1.л. Esmq damq ]mq vymq imamq једнина

2.л. Esi dasi ]si vysi ima[i

3.л. Estx dastx ]stx vystx imatx

1.л. Esmx damx ]mx vymx imamx множина

2.л. Este daste ]ste vyste imate

3.л. s\tx dadAtx ]dAtx vydAtx im\tx

1.л. Esvy davy ]vy vevy imavy двојина

2.л. Esta dasta ]sta vysta imata

3.л. Este daste ]ste vyste imate

5/21/2015 13



• тематск" глагол" су огран"ен" у !расл. "

стсл. а у ср!ском као " у ве"н" слов. је$"кадо%ло је до њ"овог ел"м"н"сања јер јес"стем !р"родно је те,"о у!ро%авању.

• амо 1 гл. је " "нае "мао "стоветну !ре$. ""н. основу на корен :; стсл. ]sti (< =;) ср!. јести.

• >стал" атематск" глагол" атем. основу на сугл.корен "мају само у !ре$. не " у "н. vydyti

?$нат"@ dati bQti у !ре$. A EsmqB !о њ"овој!ромен" се мења " imyti ?"мат"@.

• CDто су је$"&" стар"ј" одн. ара"н"ј" то је у

њ"ма в"%е атематск" глагола.E5/21/2015 14



5/21/2015 15

СУДБИНА АТЕМАТСКИ ГЛАГОЛА

У српском јез. атематски гл-и, дакле, више не постојекао посе!на група, мада је један од их, каонајфреквентнији у читавом гл. систему („ јесам“)

задр#ао нека од о!еле#ја атематских гл-а, постају%иу српској морфологији неправилан помо%ни глагол;

преостали гл-и су се угл. уклопили у постоје%еморфолошке о!рас"е.



5/21/2015 16

$л. 67САМ

Угл. је задр#ао пре&аше стае

1.л. јд. *jesm8 > *jes9m > jesam

3.л.мн. *s:(t8) > *su(t8) > su; у 10. в. није енклитика него пун о!лик ;до"није је, аналогијом према другим о!ли"има на JE-

, до!ијен и садаши пун о!лик : JE-su,док је историјски до!ио статус енклитике



јесам

старо стање ново стање

јес-м! јес-м" јесам јесмо

јес-си јес-те јеси јесте јес-т" (s\tx) јесте јес#

5/21/2015 17



јест"Глагол јести налазимо у дијалектима у разним ликовима / $ре све%а &'о% јата / :

јем, јеш, је, јемо, јете, једу ( ју) / ијем, ијеш, ије, ијемо, ијете, ију (иједу)

У прасл. јез.:

* j(d-m! > j(m!, * j(d-si> j(si, * j(d-t"> j(st", * j(d-m"> j(m", * j(d-te> j(ste, j(d-)t".

Тре*е л. множине тре'ало 'и да %ласи једе (стсл. ]dAtx), али је - у до'ијено $рема

др#%им %ла%олима, а -е је (системс+и) с,ва*ено +ао о'ележје 3. л. једнине.

У %овор# +оји је # основи-и +.иж. је&и+а $рео'ражај о'ли+а %л. јем и/ао је и

да0е. Према 3. л. множ. 1ЕДУ #нето је -д- # -ел# $аради%м#:

1ЕДЕМ, 1ЕДЕ2, 1ЕДЕ, 1ЕДЕМО, 1ЕДЕТЕ, 1ЕДУ.

На тај на3ин овај је %ла%ол # +.иж. је&и+# #/ао # с+#$ин# тематс+и, %ла%ола ти$а

КРАСТИ:

1ЕДЕМ / 1ЕДУ: 1ЕО, 1ЕЛА, 1ЕСТИ

КРАДЕМ / КРАДУ: КРАО, КРАЛА, КРАСТИ.

5/21/2015 18



vydytivymq vymx

vysi vyste

vystx vydAtx

Ови о'ли-и с# до'ијени #$ро/*ава.ем (делова.ем ЗОС) и

дисимила-ијом:*v(d-m! > *v(m!

*v(d-si > *v(si

*v(d-t" > *v(st" (#'а3ено s #место t < d , дисимила-ијом).

*v(d-m" > *v(m"*v(d-te > *v(ste (та+о4е дисимила-ија)

(Исти односи важе и &а ]mq

,damq

).

Овај %ла%ол је и/3е&ао, &аме.ен је %ла%олом ЗНАТИ.

Задржава се само # %л-има ти$а «&а$оведити», «$ро$оведати» и сл.,

али остаје # &а$аднословенс+им је&и-има.5/21/2015 19



datidamq dasi dastx damx daste dadAtx

И он је до-није нормали&ован, 3ем# је 'итно до$ринела 3и.ени-ада је +онтра+-ијом %р#$е -аје- # ти$# ЗНА1Е2(И) (> &нае/(и) >

&наа/(и) > &на/) створена нова +ате%орија тематс+и, %ла%ола са -а-

+ао +ара+теристи3ним во+алом $ре&ентс+е основе.

До/ло је до $от$#но% или с+оро $от$#но% и&једна3ава.а $аради%м5

дам, да/, да, и &нам, &на/, &на итд. (да+ле јо/: дамо, дате, дај#).

У +.иж. је&. остав0ено је јо/ само двојство # 3.л.мн. дају; даду

У +.иж. је&., $а+, $аради%ми ти$а &нам # 3.л.мн. од%овара само

знају.

6орма ЗНАДУ иде # $аради%м# ЗНАДЕМ, ЗНАДЕ2, ЗНАДЕ,ЗНАДЕМО, ЗНАДЕТЕ, ЗНАДУ. Ове 7орме са $ро/ире.ем -де- #

ра&л. %оворима # $ре&ент# настале с# о$ет на 'а&и о'ли+а 3. л. м. на

-д#. Као /то имамо краду: крадем , крадеш , та+о је $рема даду

створено дадем , дадеш , а онда и ЗНАДЕМ, ЗНАДЕ2 итд.5/21/2015 20



ИМАТИ

1о/ # стсл. својом %ла%олс+ом $роменом

ра&ли+овао се од др#%и, атематс+и, %ла%ола.

8е%ова је $ромена 'ила не%де на $ола $#та и&ме4#атематс+е и тематс+е (није 'ило -си, ве* -ши # 2. л.).

Утоли+о се ла+/е овај %ла%ол #то$ио ме4# %ла%оле

с тематс+им настав+ом -ā- насталим од -аје-. Да+ле,

створено је:

имам , имаш , има , имамо , имате , имају +ао знам , знаш , зна , знамо , знате , знају

5/21/2015 21



5/21/2015 22

Стсл. и прасл. ИМА)И : ИМ;)И : 6<)И

imati, Eml| (FG=) ipf. „хватати,

узимати, !рати“imyti, imamq (FG:) ipf. „имати“

~ti,

im\ (*j=-ti) pf. „ухватити, узети“

Савр. срп. гл. ИМА)И је суплетиван

(позајмљује инф. другог, мада сродноггл-а)



5/21/2015 23

У индоевр. јези"има (а то се пренело и на слов. језике) постојале су 2 врсте личних

наставака (који су у опти"ају у свим гл. о!ли"има) – примарни (презентски) и секундарни (аористни). Конкретно, на (ст.)слов. терену то је, донекле упрош%ено,

овако изгледало:

-римарни >аједнички Секундарниатематски тематски

!" sg" -mqmqmqmq #$-%&' -\\\\ #$-(% || $-(' -xxxx #$-o%')" sg" si (HI < HJK) [i (LI || HM) (H)

*" sg" tx(||M) ()

!" d+" vy (N: || O KJH)

)" d+" ta (P)

*" d+" te (JH)

!" ,l" mx (GQH)

)" ,l" te (JH)

*" ,l" \tx/Atx(RM) \/A (R)

-римарни настав"и кориш%ени су у през. (ре&е атем. и угл. тем.), секундарни у

аор., импф. и импер.



5/21/2015 24

>адр#имо се прво на примарним настав"има.

Најве%а разл. изме&у атематских и тематских наставака је у1.л. ј%. -о има се, приликом учеа старих језика (нпр. грч.),разликују 2 конјуга"ије: mi -конјуга"ија (= атематска) и o -

конјуга"ија (= тематска).

Наставак *-m ĭ код атематских глагола се није меао.

-раие. наставак *-ō (= *oH ) код тематским глагола у прасл. јез. је контаминиран атематским, па је до!ијено *-ōm > *-ǫ [-\].

+дмах ваља ре%и да је само у источнослов. јези"има, заједно

са стсл. и !уг. очувана ова разлика ме&у настав"има у 1.л. јд.презента, док је у ве%ини слов. језика по!едио мла&и наставак -mq.



5/21/2015 25

2.л. ј%.

+вде је у ие. !ило *-s ? , што !и на слов. терену дало *-s8, где смо, ме&утим, имали опште -š8, одн. стсл. -

ši.

Ие. *-s ? је код глагола на - @ - фонетским путем дало -š8 (*mol- @ -s ? > *mol @ ch8 > *mol @ š8), што је даље

уопштено и на остале глаголе (bereš8, dvigneš8,

znaješ8).

Стсл. -[i предстаља контаминирану форму до!ијену

укрштаем тематског -š8 с атем. *-s @ (< *-sei A).)ако је до!ијено наставачко двојство: -si / -[i.



5/21/2015 26

3.л. ј%.

Ие. *-t ? !и у слов. морало дати *-t8, што и јестеслучај са староруским [-tq]; у стсл. је овде,

ме&утим, нејасно, -tx.



5/21/2015 27

Дојина

Ие. наставак *u Aes је на слов. терену напуштен у корист аналошког, сличног (из личне замени"е 1.л. у Ndu vy) ( -vy.

Bвојински о!ли"и су, уопште, занимљивији за српски

средовековни ки#евни језик (него за народни), где

је рано уопштен исти наставак за 2. и 3.л.дв. (-ta).



5/21/2015 28

1.л.#н.

Ие. *-mos (поред вокализма *-mes) > *-mus > -mx.

-рво је, по *ели%у, наставак несврш. глагола (*-mos),

а поред ега је постојао и наставак сврш. глагола – ранији инјунктив (*-mo).

Настав"и -mX, -ma, -me у слов. јези"има аналошког супорекла.-mX || према лич. замени"и 1.л. у мн. mX;

-ma || према лич. замени"и 1.л. у дв. va (' vy);-me || према 2.л.мн. -te

2



5/21/2015 29

2.л.#н.

Ие. *-tes > *-te.

3.л.#н.

Ие. *-nt ? , с фонетским уо!личеем према одг. ли"у једнине (*-o-nt ? , *-e-nt ? , *-n Ct ? код атематских глагола, одн. *-o-nt ? , *-jo-nt ? , *-i-nt ? код тематских глагола) > -\tx /-Atx (опет је неизвестантврди полугл. на крају)

Код глагола Esmq могло је !ити и *s:t8 > su и *s=t8 > se, што севиди и у неким дијал. (нпр. и данас у макед. сет, се; овакви

примери и у Санди%еву препису Bушанова законика)Dл. 44 И посад8нE"и што су по !аштинах8 да се (sic) у!аштину вечну Сан 49v (неколико је оваквих потврда којима сеслучајно меа стае из предлошка)

Напомена о пореклу глаголских наставака



5/21/2015 30

Напомена о пореклу глаголских наставака

Fични настав"и су по пореклу личне замени"е које судодаване на одг., преиначену основу(1) најпре је корен прошириван детерминативним инфиксом*-t- којим је уношено значее вршио"а или вршеа раде:

*gu Ahen (у вези је са силама које могу изазвати смрт) > *gu Ahen-t-„удар; у!ијае; суко!“ (у основи је и данаше речи „гонити“)

(2) затим је на овакву основу додавана замени"а:1.л. јд. *gu Ahen-t-m-i > *gu A hen-m-i „удар од мене ( ударам“2.л. јд. *gu Ahen-t-t-i > *gu Ahen-s-i „удар од те!е ( удараш“

3.л. јд. *gu Ah

en-t чист о!лик , у смислу „[постоји] удар“ итд.

-рво!итно су се издвојиле категорија стаа (потои медиј и



5/21/2015 31

-рво!итно су се издвојиле категорија стаа (потои медиј иперфекат) : насупрот категорије деловаа (потои презент и

аорист). )о је !инарна подела на стативне : активне глаголе(глаголе стаа и глаголе деловаа), што је у зависности опостојаа статичких и динамичких именских основа(имени"а).

-ретпоставља се, наиме, да је протоие. у ду!љој старини !ио језик активне типологије, какви су неки данаши индијански иси!ирски јези"и, а исто се мо#е реконструисати и за некедруге језичке породи"е (нпр. ескимско-алеутску и ти!етанско-!урманску).

)о значи да се имени"е класификују на активне и инактивне узависности од тога да ли реферисани појам садр#и или несадр#и одлике #ивотне активности, што се даље,

морфосинтаксички, одра#ава и на глаголе.



5/21/2015 32

$лаголски вид

У прасл. епоси створена је категорија глаголског вида – категорија разликоваа трајаа раде, стаа и з!иваа.+ва категорија је у најве%ем !роју глагола укључена у самелексичке основе глагола, па тако постоје 3 члана овекатегорије (2 супротстављена и 1 неутралан):(а) нес!+ени (имперфективни) гл-и [трајни и учестали](&) с!+ени (перфективни) гл-и

() %ои%с"и гл-и

А. *ели% је претпоставио да је у раном прасл. поредрегуларног презента постојао још и инјунктив, те да се овај

други уклопио у јединствен презентски систем. )ако супостојале просте и сло#ене презентске форме, које су семе&усо!но разликовале по настав"има.

+д простих је настао презент несвршених гл-а, а од сло#енихпрезент свршених гл-а.

ПОРЕКЛО НАСТА9АКА У ПРЕЗЕНТУ



ПОРЕКЛО НАСТА9АКА У ПРЕЗЕНТУПРАСЛО9ЕНСКА 6АЗА ПО БЕЛИ:У (Глас СКА CXLVIII, 1932)

1. на $о3ет+#:

$ре&ент инј#н+тив

*bér; *próber;m

*béreš < *próbereš=

*béret= *próberet

*béremos *próberemo*béretes *próberete

*béront= *próberont

2. $ри +рај#

ПРЕЗЕНТ

им$ер7. %ла%ола $ер7е+тивни, %ла%ола*ber> *prober>

*bereš < *probereš!

*beret! *probere

*berem" *proberemo

*berete *proberete

*ber>t! *prober>

И&ме4# ове две 7а&е $расл. је&и+а и&вр/или с# се %ласовни &а+они:

*ber; > *bera; -;m, -оnt > >, ->(t), -t, -s > -ø (от$адај# $о ЗОС).

У 1.л.$ре&. #о$/тен је &а о'е 7орме настава+ ->.5/21/2015 33

Начелно су ду#и о!ли"и уопштени у стсл !уг рус итд а



5/21/2015 34

Начелно су ду#и о!ли"и уопштени у стсл., !уг., рус. итд., акра%и о!ли"и (= !ивши инјунктив) у српском језику!

ПРЕЗЕ'Т

1.л. ј%.

Насле&ена су 2 наставка из прасл:*-m8 код атематских гл-а > -m /*-: код тематских гл-а > -u

+!а су се сачувала данас у срп. јез., али у неједнакој мери, ипри томе, ихов однос је драстично промеен

Наставак -У данас се у ки# јез своди на следе%е случајеве: хо%у могу



5/21/2015 35

Наставак У данас се у ки#. јез. своди на следе%е случајеве: хо%у, могу(през.) + %у, не%у (фут.) / ( си# остали# случајеи#а је настаа" -М.

У дијалектима постоји још понеки пр. с реликтима старога система:вељу (велим), ви&у (видим), вољу (волим)

-остоје, ме&утим, периферијски дијалекти до којих инова"иони талас

никада није стигао:-о!ли"и типа ја тресу , ја молу за!еле#ени су у Мркови%ком говору(околина *ара и Ул"иа), а слично стае је и у југоисточној Ср!ији(Gрае, -чиа).

С друге стране, у неким дијалектима наставак -У уопште не постоји:- ја морем „ ја могу“ (западнији штокавски); а негде и ја хоћем .

Bа закључимо: настаа" -( је )о&е%ио у с!). је*.

РАЗЛОЗИ:



5/21/2015 36

РАЗЛОЗИ:

(1) атематски гл-и (с овим наставком) имали су огромнуфреквен"ију; ме&у има најфреквентнији је гл. 67САМ

(2) ширее наставка -У значило је и уклапае о!лика 1.л. јд. уформулу општег о!разоваа презентских о!лика, која се своди надодавае личних наставака на тематски вокал -7-, -И-, а касније и -

А-.

-рво!итно је !ило:

1 јд трес-ø-у мољ-ø-у

2 јд тресе-ш моли-ш3 јд тресе-ø моли-ø

1мн тресе-мо моли-мо2мн тресе-те моли-те3мн трес-ø-у мол-ø-е

+дступаа су само !ила у 1.л. јд. и 3.л.мн. )ематски вокал продро је

и у 1.л. јд., носе%и уза се нераскидиву везу с наставком -М.

(3) -отре!а за уклааем хомонимије каква је владала код



5/21/2015 37

(3) -отре!а за уклааем хомонимије каква је владала кодвеликог !роја гл-а изме&у 1.л. јд. и 3.л.мн.

ја !еру : они !еру ја !ере# : они !еру

(4) У западној грани ју#носл. прајезика у 1.л.мн. није !ио

наставак -мH (као у стсл.), што !и даље значило -м, него јеуопштен наставак -мо свршених гл-а. )о значи да се овде нијемогла стварати нова хомонимија1.л. јд. и 1.л.мн.

ја !ерем : ми !ерем !еремо

>ашто се чува наст. -У код гл-а хоћу и могу ?



5/21/2015 38

у у у

О&ја+.е.е: изузетно велика фреквен"ија ова 2 гл-а, нарочито првог, чији се енклитички о!лик ћу веома често користи у футуру I

/!оноло$ија )!о%и!а.а наста"а у -М 1.л. ј%. )!е*.

У најстаријим текстовима чува се -У у свим конјуга"ијама тематских гл-а.

Ме&утим, ве% од 13.в. јављају се примери с наст. -М, и то најпре код гл-а с -I- као новим тематским вокалом

1.л. јд. знају / читају / д;лају...2.л. јд. знајеш(и) > знаеш > знааш > знJш / читJш / д;лJш...

итд.

Ра*ло$: постојала су у срп. јез. 2 атематска гл-а са -А-М: BАМ, ИМАМ

+туда је до!ијено:1.л. јд. зна# / чита# / д;ла#...

-реузимаем наставка -М успешно је извршена диферен"ија"ија изме&у

1.л. јд. и 3.л.мн. у делу гл-а: ја знају знам : они знају

У 14 в наставак М се шири и на гл е с тематским



5/21/2015 39

У 14. в. наставак -М се шири и на гл-е с тематскимвокалом -И-:

мол-и-м

У 15. в., коначно, и гл-и с тематским вокалом -7-

до!ијају наст. -М:реч-е-м, пиш-е-м

Kазуме се, наставак -У није одмах од!ачен. -ро"есзамене наставака трајао је и у 16–17. веку. У товреме се и даље употре!љавају напоредо о!а

наставка:

ја нош-у и ја нос-и-м

ја вељ-у и ја вел-и-м

1 ЛИ?Е 1 (< )



1. ЛИ?Е 1.: -м и -# (<-\)

-м-у -м

-у

НЕКАД САД

РОНОЛОГИ1А ПРОДИРА8А НАСТА9КА -М О:У

МОГУ13. 9ЕК: ГЛАГОЛИ НА -А- (ЗНАМ)

14. 9ЕК: ГЛАГОЛИ НА -И- (МОЛИМ)

15. 9ЕК: ГЛАГОЛИ НА -Е- (РЕ@ЕМ, ПИ2ЕМ)

5/21/2015 40

2.л.ј%.



5/21/2015 41

2.л. ј%.

Насле&ена су два наставка из прасл:*-si код атематских гл-а / *-ši, одн. *-š8 код тематских гл-а

-рема А. *ели%у разликовали су се през. несврш. и сврш. гл-а*-ši (*bereši) : *-š8 (*probereš8)

Bу#и о!лик је уопштен у стсл. (bere[i), а кра%и у срп. и ве%ини слов.

језика (!ереш)

И атем. и тем. наставак су се сачували данас у срп. јез., али у неједнакој мери.

Наставак -СИ данас је у ки#. јез. потпуно маргиналан, једино га

има у гл. !ити: ти јеси. / ( си# остали# случајеи#а је настаа"

-0.Наиме, наст. -L пренет је и на атематске гл-е, на шта је могла

ути"ати чиени"а да је гл. им;ти ве% имао овај наст.:имаш (стсл. ima[i) || даси (стсл. dasiM ( дашO јеси PстслQ ]si) ( јеш

„ једеш“

3.л. ј%.



5/21/2015 42

Српски наставак презента је -ø. Насупрот овоме у стсл., !уг.или рус. језику овде је некакво -т(-) (стсл. -tx, струс. -tq).+пет према *ели%у: у срп. јез. је по!едио наставак сврш. гл-а*próberet (по >+С-у гу!итак -t) > probere

Старо -t очувало се само код гл-а быти : јест12 > јест сачувало се у дијалектима, па условно и у ки#.

јез. (прете#није у западној варијанти)

ј3с – у југоисточној Ср!ији (где се и иначе упрош%ава група ст> с)

јесте – дошло је до проширеа свршетка финалним -7 какво

постоји као свршетак 3.л. јд. код !ројних гл-а (системскорешее: ако су са старим тематским вокалом -e-): он иде,

!ере, пије ................. јест-е

Напомена: постоји и пун о!лик је – у неким дијалектима –



5/21/2015 43

ј у ј у јдиректно води порекло од ие. *est, с протетичким -j: *jest > по

>+С-у гу!итак -t.

У српском овај о!лик угл. фигурира као енклитика, али ухрватским крајевима то је пуна форма:

6е ли он дошао? +н јR (= јесте).

1.л.#н.-о *ели%у, у стсл. је уопштен наставак несвршених глагола -mx (< *-mos), док је у срп. од најранијих времена уопштеннаставак сврш. глагола *-mo.

2.л.#н.



5/21/2015 44

+пшти наставак је -te (после >+С-а изједначили су се о!ли"и

несврш. и сврш. гл-а)И код атематских гл-а разви%е се нове форме (типа читате,гледате), на шта је могла ути"ати чиени"а да је гл. им;тиве% је имао одговарају%и лик :

имате (стсл. imate) || дасте (стсл. daste) ( дате; јесте (стсл. ]ste)( јете, секунд. једете

3.л.#н.



5/21/2015 45

Као и у 3.л. јд. и овде је општи српски (= у свим дијалектима)

наставак презента -ø, !ез финалног -t.+пет према *ели%у: у срп. јез. је по!едио наставак сврш. гл-а*próberont (по >+С-у гу!итак -t) > *prober:

Gокал у 3.л.мн. зависи%е од вокала у 3.л. јд.(стари тематски вокали -7-, -И- и нови -А-)

данас у српском:

3.л. јд. 7 – 3.л.мн. У (-\) иде – иду (и%и)И 7 (-A) моли – моле (молити)

А 6У (-|) чита – чита ју (читати)

>ато је, нпр.он се извини – они се извине (извинити се);

он се извине – они се извину (извинути се)

+вде је насло#енија ситуа"ија (у односу на све презентскеф )



5/21/2015 46

форме).-ро!лем је (као и код 1.л. јд.), пре свега, почивао на томе штосе наставак за о!лик свуда регуларно додавао на тематскивокал (-7-, -И-, а касније и -А-), што овде није ва#ило јер није!ило одг. тематског вокала (он се још у протослов. времену

утопио у наставак дају%и одг. назал).(1 јд трес-ø-у мољ-ø-у)

2 јд тресе-ш моли-ш3 јд тресе-ø моли-ø

1мн тресе-мо моли-мо2мн тресе-те моли-те3#н т!ес-ø-у #ол-ø-е

+ваква ситуа"ија давала је повода за аналошка решеа која!и водила нивела"ији форми.

Најраспростраеније уопштавае !ило је ширее наставка -У у глаголе с през. основом на -И-: они молу, др#у, трчу.

И то није !ило крај. У неким !анатским и славонским говорима овакво -У серазвило код гл а на нови тематски вокал А уместо наст А6У: они игру



5/21/2015 47

развило код гл-а на нови тематски вокал -А- уместо наст. -А6У: они игру,певу, свиру.

)ако је свуда уопштен исти наставак -У који се додаје директно на основу,!ез тематског вокала: они трес-у, игр-у, мол-у.

У народним говорима је развијен још један о!раза": ширее наставка -6У

(из гл-а с новим тематским вокалом -а-), одн. -BУ (из атем. гл-а: даду, једу)у 3.л.мн. свих гл-а.

Наст. -6У се шири у севернославонским, кајкавским и призренско-

ју#номоравским говорима: они тресеју, играју, молију, а наст. -BУ угл. увојво&анским, али и чакавским говорима: они треседу, играду, молиду.

У призренско- ју#номоравским говорима често је интервокално -j-испадало:treseju > trese ju > treseu A (= tresew) > tresev (као vSrow = vSrou A < *vSroj:)

)ако су, !ило ширеем кра%их (-У), !ило ду#их наставака (-6У, -BУ),

остварени следе%и резултати: 1) о!лик 3.л.мн. о!разује се као и осталипрезентски о!ли"и – додаваем личног наставка на основински вокал; 2)

лични наставак у 3.л.мн. исти је у свим конјуга"ијама

3 Л МНОAИНЕ



3. Л. МНОAИНЕ

тресе-м и%ра-м моли-м

тресе-/ и%ра-/ моли-/

тресе-ø и%ра-ø моли-øтресе-мо и%ра-мо моли-мо

тресе-те и%ра-те моли-те

------------------------------------------трес-# и%ра- ј# мол-е

------------------------------------------

и%р-# мол-#тресеј# молиј#

тресед# и%рад# молид# B дад#, јед#

5/21/2015 48

Ду,ина у )!е*енту



5/21/2015 49

У савременом српском јез. постоји ду#ина основинског вокала(некадашег тематског вокала) у презенту кроза сва ли"а и!ројеве

трéсTм, мUлVм, знWм

Bу#ина је створена у парадигми гл-а на -at-i у којој су, осим1.л. јд. и 3.л.мн. постојали услови за ено стварае

са#имаем (уз претходну асимила"ију вокала)

2.л. јд. *igra-je-š8 > igra ješ8 > igraeš8 > igraaš > igrJš

3.л. јд. *igra-je-t > igra j

e > igraa > igrJитд.

АFИ: 1.л. јд. и 3.л.мн. igra-ø-j:(t) > igraju

Bанас и у 1.л. јд. постоји ду#ина: igrJm – овај нови тематскивокал ( J ) продро је из осталих о!лика аналогијом



5/21/2015 50

вокал (-J-) продро је из осталих о!лика аналогијом.

Bу#ине, ме&утим, нема на истом -a- у 3.л.мн. јер ту никад нијени !ило са#имаа (*igra-ø-j:t > igraju)

Bу#ина се, пак , свуда налази на последем вокалу:трéсX, мUлT, знYјX

)о је, вероватно, последи"а уопштаваа ду#ине наосновинском вокалу у остатку парадигме мада по нашем



5/21/2015 51

основинском вокалу у остатку парадигме, мада, по нашеммишљеу, не тре!а искључити ни могу%ност давнашедиферен"ија"ије изме&у 1.л. јд. и 3. л.мн. ја тресу : они тресX, ја знају : они знајX

У том случају, овде !исмо имали контамина"ију о!ликасвршених и несвршених гл-а (несвршени су имали -t8 и самона !ази несталности оваквог завршетка могла секомпенза"ионим дуљеем развити ду#ина)

*prober: и *ber:t8

+вакви односи преса&ени су и на друге гл-е.

-ретпоставља се да су сви гл-и до!или ду#ину на тематскомвокалу према гл-има типа -at-i (нпр. знWш, глZдJш, па ии[мJш...).

-рема *ели%у, пак , ду#ина је продрла свуда из 3.л.мн.

аналошким путем.

XIII час



5/21/2015 52

XIII час

АОРИСТ ит%.

Аорист је ие. творевина и сачуван је у индо-иранском, грчком,јерменском ар!анаском и словенском -резентска и аористна



5/21/2015 53

јерменском, ар!анаском и словенском. -резентска и аористнаоснова су се разликовале ме&у со!ом по озна"и трајаараде (презентска је означавала трајну, а аористнакраткотрајну раду). Морфонолошки, конкретно, то јеизгледало овако: у аористу се ак"енат везивао за први слог.

Сáмо, пак , време, означавало се настав"има – примарнимпрезент, „секундарним“ аорист. Кључну разлику ме&у има (запримарне се као старији узимају атематски) представљао јевокалски проду#етак *-i код примарних наставака који је !ио

присутан свуда осим у 2.л.мно#. (*-m(i), -s(i), -t(i)…). +вадеиктика је у презенту унела о!еле#је незавршености иактуелности раде. -о свему суде%и, тако су и одвојени, као

маркирани, презентски настав"и, док су аористни осталинетакнути – нео!еле#ени, тим пре што су има гра&ени иоптатив и конјунктив (тако да нам „примарно“ и „секундарно“

изгледају сасвим другачије у овој светлости).

Словенски аорист се гради тако што се наинфинитивну (аористну) основу додају секундарни



5/21/2015 54

инфинитивну (аористну) основу додају секундарни

настав"и (уз посредовае тематскогвокала / наставка).

-р.

*rek-o-m (< *rek-ti „ре%и“),

*mog-o-m (< *mog-ti „мо%и“),*plet-o-m (< *plet-ti „плести“),*j8d-o-m (< *j8-d-ti < ие. *ei- „и%и“) итд.

У прасл. језику (као и у стсл.) постојала су 2 основнатипа аориста:



5/21/2015 55

типа аориста:

(1) АСИ$МА)СКИ (прости) – прво!итни, !ез сугл. С(„сигме“)

(2) СИ$МА)СКИ – са сугл. С („сигмом“) = аористнимсуфиксом, одн. неким од егових фонет.

алтернаната:

а) сигм. стари (+ -\-/-С-/-L-); !) сигм. нови (+ -+\-/-

+С-/-+L-)

АОРИСТ



АОРИСТ1. АСИГМАТСКИ

ли-е једн. множ. двојина1. *mog-o-m > mog-x *mog-o-mos>mog-omx *mog-o-v( > mog-ovy

2. *mog-e-s > mo/-e *mog-e-te > mo/-ete *mog-e-ta > mo/-eta

3. *mog-e-t > mo/-e *mog-o-nt > mog-\ *mog-e-te> mo/-ete

1. padx<*pad-o-m padomx<*pad-o-mos padovy <*pad-o-ve

2. pade< *pad-e-s padete < *pad-e-te padeta <*pad-e-to

3. pade<* pad-e-t pad\ <*pad-o-nt padete <*pad-e-te

Аси%матс+и аорист и&%#'ио се то+ом историјс+о% ра&воја ср$. је&и+а.

5/21/2015 56

Аси$#атс"и ао!ист



5/21/2015 57

Bа је асигматски аорист древна форма - види се и потоме што се гради само од глагола с најстаријиминфинитивом:

I инф. врста – !ез темат. вокала (на корен): *rek-ti,*pek-ti, *mog-ti, *živ-ti, *mer-ti, *plet-ti;

и још II инф. врста: *kap-n:-ti, *dvig-n:-ti, *gyb-n:-ti,*stig-n:-ti, *sHp-n:-ti – увек с коренским свршетком на

сугласник , дакле:

I *rek-om; II dvig-om (директно на корен, !ез -n:-)

Асигматски аорист је рано !ио у постепеном повлачеу упозним дијалектима прасл. јез. захваљују%и појави новог типа



5/21/2015 58

позним дијалектима прасл. јез. захваљују%и појави новог типа

аориста. ]егови, ме&утим, елементарни о!ли"и (2–3.л. јд.)одр#али су се у укупном систему, истискују%и чак и мла&ео!лике сигм. аориста, да !и на крају само они остали – како јеи данас у срп. јез.

--увек је 2–3.л. јд. завршетак само на тематском вокалу (-e-),

!ез историјског наставка (-s, -t)

ИB7 (*j8-d-e-s)ИB7 (*j8-d-e-t)

Си$#атс"и ао!ист



5/21/2015 59

Сигматски аорист немају сви ие. јези"и (нпр. хетитскии тохарски), али је свакако индоевропског постаа.

-родуктиван је у индо-иранском, грчком, ар!анаском

и словенском.

Си$#атс"и ста!и ао!ист

$радио се о% си4 $л-а – с инфинитивном основомна сугл. (I инф. врста) / с инфинитивином основом на

самогл (остале инф. врсте: II–VI)

Гл-и с ин-. осноо# на су$л.



5/21/2015 60

--дуљее основинског вокала (^ > a, T > S /’a, 8_> i),што је ие. појава

--непосредно на основу додаје се аористни суфикс -s- (он остаје или се меа у -ch-/-š- ако му претходи -k-, -g-)

--гу!итак финалног основинског сугл. пред аористним

суфиксом

-р. b^d-s-H (*bod-ti „!ости“) > basH; rTk-ch-H (*rek-ti„ре%и“) > rSxhH / žTg-ch-H (*žeg-ti „ #е%и“) > žachH

+вај (стари) сигматски аорист с алтерна"ијом коренског вокала оставио јетрага у парадигми двају гл-а: ДО'ЕТИ и РЕЋИ



5/21/2015 61

$л. ДО'ЕТИ је у прошлости гласио doneeeestiСадаши егов лик подразумева постојае јата, којега у ду!љој

прошлости, као што видимо, није !ило: инф. [donyyyyti] > донети, донијети,

донити; през. донесем

-о&имо од аориста; данас је:

донех, донијех, доних < [donyyyyhx]

6ат у представљеним о!ли"има води порекло од аористног типа у коме јеизвршено дуљее основинског вокала

neeeesti : nyyyysx.

У развоју аориста какав је данас у срп. налазимо замену овог финалног -С-о!ичнијим аористним -\-, те тако до!ијамо о!лик donyyyy h hh hx (ум. donyyyyssssx).

На крају је, према оваквом аористу, о!разован и инфинитив donyyyyti ( јер су

аориста и инфинитивна основа једнаке).

На сличан начин је и парадигма гл. РЕЋИ измеенау ду!ровачком приморју.



5/21/2015 62

у ду!ровачком приморју.

Као полазиште је послу#ило регуларно ryhx (ријех).

-отом је овакав аорист довео до стварааодговарају%ег инфинитива KИ67)И (према старијемре%и < *rekti)

Гл-и с ин-. осноо# на са#о$л.



5/21/2015 63

--непосредно на основу додаје се аористни суфикс-s- (он остаје, и то факултативно, само по изузеткуиза -=-; у свим осталим случајевима се меа у -ch-/-

š-)

-р. na`=-s-H / na`=-ch-H (na`=-ti);

nosi-ch-H (nosi-ti); dvign:-ch-H (dvign:-ti).

Си$#атс"и нои ао!ист



5/21/2015 64

$радио се као и асигматски аорист од гл-а с инфинитивномосновом на сугл. (I и II инф. врсте)

--аористни суфикс -s- више се не додаје непосредно на

основу, него преко спојног вокала -o- (при томе, суфикс -s- семеа у -ch-/-š-)-р.bod-o-s-H (*bod-ti „!ости“) > bod-o-ch-H;

dvig-o-s-H (*dvign:-ti) > dvig-o-ch-H

*уду%и да је сигматски нови аорист потпуно нова, аналошкапојава, уопште га нема у текстолошки најстаријим стсл.спомени"има (Маријино јев., Синајски псалт. и Клочев з!.); уосталим спомени"има он је веома заступљен (у Супр. з!. чак и доминира). ----- 10/11.в.

С!)с"и !а*ој

Начин о!разоваа аориста на српском терену до#ивео је



5/21/2015 65

р р р р у д ј

униформиза"ију: од неколико типова (= неколика типа) задр#анасу само 2, комплементарна, који се ме&усо!но допуују ( јерсе угл. граде од различитих инф. основа): (а) онај код којег сенастав"и аориста додају непосредно на вокал инф. основе

(си$#атс"и ста!и) и (!) онај код којег се изме&у крајегконсонанта инф. основе и наставака за о!лик у!а"ује спојнивокал -о-/-е- (си$#атс"и нои)

моли-хH / трaс-о-хH

/ Сугл. s прелазио је у сугл. ch иза вокала i , u , одн. сугл. r , k ,

ако иза ега није следио конс. p , t , k : *molisH > molichH,*molisomH > molichomH; али moliste/

/*molis= > *molich= (I пал.) > moliš= /

Да+ле, &а %л-е ти$а

моли-ти (моли-,") и трѧс-ти (трCс-о-,")



моли- трAс-

1. --, 1. --,ом(о)

2. --ø 2. --сте

3. --ø 3. --/C

У ве&и с једнинс+им настав-има немамо ни/та да $риметимо, остало је староста.е, #& %ласовне $ромене +од -, # мно%им дијале+тима.

У множини најви/е $овода &а ра&%овор даје 1. л. Т# је на +рај# о'ли+а $рис#тно

о$/теср$с+о -мо (до+ је # стсл. 'ило -м"). 9о+ал -о- +оји се нала&ио и&ме4# и М(-,-о-м) и/3е&ао је # ве*ини на/и, %овора $аралелно $ро-ес# оствареном +од

им$ер7е+та. Створена с# два настав+а: -хмо, %де је &адржано -, и& $рво'итно%

настав+а 1. л. множ. и -смо, %де је $ре#&ето -с- и& 2. л. множ. (молисте B

молисмо), 3име је #с$остав0ен $аралели&ам и&ме4# ста.а # аорист# и оно% #

$ер7е+т#, %де с# # #$отре'и о'ли-и $омо*но% %ла%ола [ је]СМО и [ је]СТЕ :

оставили сте : оставили смо

ОСТА9ИСТЕ : ОСТА9ИС!

5/21/2015 66

Овом $ојавом с#%ласни+а С са3#ван је $рин-и$ да се ис$ред +онс. $ојав0#је С, а

не .

,омо > ,мо



5/21/2015 67

,омо > ,моОво је ста'илно Ово је неста'илно

јер стоји ис$ред во+ала јер је #о'и3ајено да ис$ред с#%л. стоји С

Од ови, настава+а -МО се са3#вало #%лавном # ј#%оисто3ној - $ери7еријс+ој

&они (+осовс+о- ресавс+и и $ри&р.-тим. %овори), до+ др#%де имамо #%лавном С.

У $ојединим северо&а$аднијим /то+. %оворима (на тл# рватс+е и # деловима

Босне), $а и # &а$адним /#мадијс+о-војво4анс+им %оворима, мо%# се $оне%де 3#ти

настав-и -шмо и -ште (до4о/мо, до4о/те) са -ш- $ре#&етим и& 3. л. множ. (D они до4оше)

На терен# $остоји и ради+алније #једна3ава.е и #$ро/*ава.е аориста. Наиме,

$оне%де # северно-/то+. $ојас# #$отре'0ава се о'ли+ 3. л. мно". #место 1. и 2. л.

множ., и 2. и 3. л. једн. #место 1. л. једн.:

1 ја 1. ми

2. ти до4е 2. ви до4о/е

3. он 3 они

Овиме се $аради%ма аориста #$ро/*ава, сведена је на 1 о'ли+ једн. и 1 о'ли+

Аорист је сасвим ишчезао из употре!е у кајкавскимговорима и скоро у свим чакавским говорима.



5/21/2015 68

р р у р

У штокавском дијалекту аорист се изгу!ио у понекимговорима на северној и западној периферији (нпр. у

ду!ровачком говору). +во стае је релативно ново јер још пре 200-300 г. аорист је !ио у употре!и у свимнашим крајевима.

У штокавским народним говорима северно од Саве иBунава аорист данас видљиво нестаје из употре!е.

ИМПЕРФЕКАТ



5/21/2015 69

3 про!лема се наме%у у вези с имперф.:

(1) употре!љивост – колико је он уопште заступљен

на терену као такав

(2) о!лик еговог форманта (гласовни састав

форманта)

(3) лични настав"и имперф.

(1) Имперфекат је насле&ен као граматичка форма из прасл. јез. (укоме је и настао) у свим словенским дијалектима (потоимјези"има) и у српском језику !ио је актуелан до пре 200-300 г )ада



5/21/2015 70

јези"има), и у српском језику !ио је актуелан до пре 200 300 г. )ада

је почело егово ишчезавае у многим крајевима срп. језичкогподручја – најпре на северу и на западу, у чему су наши дијалектиукључени у општесловенске про"есе који у простору се#у до руског језика.

Kазлози за гу!љее имперф. у слов. јези"има:

(а) се#антич"и !а*ло*и – имперф. значи прошлост једнако као иаорист и перф., али имперф. је уз то значио и напоредност с неком

другом ситуа"ијом (радом и сл.) у прошлости; ово комплекснозначее лако се гу!ило из језика јер је имперф. !ез про!лема !иозаменљив с перф. који је тако&е значио прошлост, али !ез додатнихи суптилних дистинк"ија.

(!) #о!-оло+"и !а*ло*и – несигурност еговог о!личкогразликоваа од аориста у извесним случајевима, као и окреностпојединих о!лика до које је дошло приликом гу!љеа \ у многимдијалектима.

)ако је у току последа 2–3 века имперф. потпуно или готовопотпуно ишчезао у кајкавским говорима, скоро у свимчакавским говорима (чува се на Кварнерским острвима) и



5/21/2015 71

чакавским говорима (чува се на Кварнерским острвима) исеверозападним штокавским говорима.

У дијалектологији је познато #иво постојае имперф. у

говорима bрне $оре, донекле \ер"еговине, али и с другестране – у призренско-тимочкој зони, и у многим косовско-ресавским говорима.

Ако, дакле, поставимо српско-хрватски народни језик у шири ју#нословенски дијалекатски контекст (лингвогеографски),

показује се да се северозападна и југоисточна ситуа"ијапроду#ава и преко наших језичких грани"а: словеначки језик нема имперфекат као ни северозападнији с.-х. дијалекти / у!угарском и македонском имперф. је #ив као и у ју#ним и југоисточним српским дијалектима.

(2) Имперфекатски формант

Наш језик је наследио из прасловенског 3 форманта:



5/21/2015 72

Наш језик је наследио из прасловенског 3 форманта:-J- < -аа-: zna-ach ъ (гл-и на -a-ti)- јJ- < - јаа-: mo ľ - ааch ъ (гл-и на -i-ti)

-S _ - < -Sа-: vid ě- аch ъ (гл-и на -S-ti)

(а) Формант -J- резултат је директног са#имаа

(!) Формант - јJ- доводио је до старог јотоваа / ношах , грађах ,

хођах , вожах , храњах , мишљах /

(в) -очетни формант -Sа- (> -SS-) у коначном је са#ет до

једног дугог јата > -S _-, што је посведочено у неким старим текстовима:

-р. видијех (< вид;хH), кунех (< кун;хH)

+вде језички про"еси, ме&утим, нису стали.Код гл-а на -S-ti аналогија је о!новила формант -Sја- код когаје -јJ- дуго (дакле: -SјJ-) што значи да овде имамо



5/21/2015 73

је јJ дуго (дакле: SјJ ), што значи да овде имамоконтаминирану форму насталу укрштаем форманта -S _ - сформантом - јJ-:

oumyhx (um-S-ti) || секунд. oumy]hx

-отом се тај формант до!ијен аналогијом (-SјJ-) ширио нарачун форманта -S _ - код других гл-а (= код гл-а на сугл., I

врсте), па до!ијамо:

tresyhx ( tresy]hx

У коначном, овде је извршена и једна фонетска промена:

-- S у пози"ији испред j даје i код ијекава"а и многих екава"а(а код икава"а се то подразумева)tres5jJh > tresijJh (тако&е: тресијах , плетијах , предијах ...)

-ě jā- [-y]- ] > -ијā.

У даљем развоју нашег језика неки од поменутих о!ликаимали су су#ену употре!у (и то пре свега зато што је имперф.

нестао из ве%ине дијалеката где су овакве форме !иле



5/21/2015 74

нестао из ве%ине дијалеката где су овакве форме !иле

присутне).-а ипак , одр#але су се до данас неке од ових и од још мла&ихформи.

--У појединим призренско-тимочким говорима моле+е (с јатом-S-).---онегде у призренско-тимочкој о!ласти налазимо неса#ето:

плетеа+е, а постоје чак и о!ли"и укрштени с аористом:

плетео+е.--У појединим косовско-ресавским говорима у !лизини >ап.

Мораве јавио се нов формант -а&а-: треса6а+е

/ И у ки#евном језику постоји слично: има6а+е, зна6а+е, где је јотовано -д- (> -&-) овамо дошло из атематских гл-а, причему овакви имперфекатски о!ли"и иду напоредо спрезентским: има %ем, зна %ем, да %ем (' према 3.л.мно#.

даду [стсл. dadAtx], *знаду [стсл. zna|tx], *имаду [стсл. im\tx]).

(2) И#)е!-е"атс"и настаци

Имперфекатски настав"и се додају (1) на инфинитивну и (2)

презентску основу - директно, одн. уз посредовае форманта



5/21/2015 75

презентску основу директно, одн. уз посредовае формантаimyti bosti

инф. осн. imy- през. осн. bod-1. imy-ah-x bod-y-ah-x

2. imy-a[-e bod-y-a[-e3. imy-a[-e bod-y-a[-e

1. imy-ah-omx bod-y-ah-omx

2. imy-a[-ete bod-y-a[-ete3. imy-ah-\ bod-y-ah-\.(1) Bиректно само код гл-а на -(ov)a-ti и -S-ti: _ a|-ah-x и _ y|-ah-x.

(2) -осредно код осталих гл-а: -’a-ah-x код гл-а на -i-ti (*nosi A-a-ach-H) / -]-ah-x код гл-а с коренским вокалом -i-, -y-, -u- (*bi- ja-

ach-H) / -y-ah-x код гл-а на сугл. (I врста) и на -n:- (II врста)(*ved-S-ach-H, *sHch-n-S-ach-H)

Јотоани о&лици %анас постоје, поредфонетских код гл-а IV врсте, још и аналошки



5/21/2015 76

код гл-а II врсте (на *-n:-), гл-а III врсте (на *-S-ti) на сугл., па и код неких гл-а с неправилнимо!ли"има:

поред нош ах (носити), грабљах (гра!ити),гоњах (гонити)

још и тоњах (тонути), брињах (!ринути) још и виђах (видети), жељах ( #елети), вољах

(волети), бељах (!елети)

као и иђах (и%и), јеђах ( јести), имађах (имати),знађах (знати).

Српске парадигме

I II III



I II III

трес-ија-, $ис-E-, 'ри.-а-,

трес-ија-/е $ис-а-/е 'ри.-а-/е

трес-ија-/е $ис-а-/е 'ри.-а-/е

трес-ија-смо $ис-а-смо 'ри.-а-смотрес-ија-сте $ис-а-сте 'ри.-а-сте

трес-ија-,# $ис-а-,# 'ри.-а-,#

IVа IV' V VI VII3#ј-E-, +ов-а-, $Fв-E-, мо0-E-, држ-E-,

3#ј-а-/е +ов-а-/е $ев-а-/е мо0-а-/е држ-а-/е

3#ј-а-/е +ов-а-/е $ев-а-/е мо0-а-/е држ-а-/е3#ј-а-смо +ов-а-смо $ев-а-смо мо0-а-смо држ-а-смо

3#ј-а-сте +ов-а-сте $ев-а-сте мо0-а-сте држ-а-сте

3#ј-а-,# +ов-а-,# $ев-а-,# мо0-а-,# држ-а-,#

5/21/2015 77

Стара серија настава+а може се $ри+а&ати и ова+о:



-," -,ом" -/е -/ете

-/е -,G

6онетс+е $ромене # +аснијем $ериод# (10/11. ве+)

и&мениле с# делом о'ли+е ови, настава+а, $а смо до'или:

-, -,ом(о) Данас: -, -смо

-/е -/ете -/е -сте

-/е -,# -/е -,#

5/21/2015 78



Ова серија $ретр$ела је # ср$. је&. +р#$није и&мене#%лавном само # 1. и 2. л. множине.

У $рвом ли-# множ. јавило се ти$и3но с.-,. - хомо.

То старо - хомо о3#вало се само ме4# 3а+авс+им %оворима

са Кварнерс+и, острва ($р. hodijahomo = ,одили смо

/ ,о4асмо /; pletihomo = $лели смо / $летијасмо /).

У главнини на/и, дијале+ата им$ер7е+атс+и о'ли-и с#

претрпели ути#ај аориста (и ина3е с# им$ер7. и аористсродни %л. о'ли-и).

5/21/2015 79

О$/та сродност аориста и им$ер7е+та +ао и иденти3ност

настав+а - х # 1. л. једн. # о'а та времена #3инили с# да наст.

аориста -сте $родре и # им$ер7е+ат #место старије% -шете.



5/21/2015 80

аориста сте $родре и # им$ер7е+ат #место старије% шете.

Овиме је $ости%н#то и&весно с+ра*е.е настав+а. 1е&и+ је т#

осло'о4ен од 3етверо7онемс+о% настав+а +оји се #& то, да 'и

о'ли-и 'или растере*ени, додавао на 7ормант им$ер7е+та.

Када се # 2. л. множ. јавио ова+ав +ра*и о'ли+ (-сте) – 3име је

оја3ан додир и&ме4# $аради%ми аориста и им$ер7е+та – отворен је $#т и &а с+ра*ива.е јединствене 7орме 1. л. множ. – и # си%м. аорист# и # им$ер7е+т#:

----- и&'а3ен је во+ал -о- и - хомо је $ретворено # - хмо:

ПЛЕТИ$А%!

----- Настава+ - хомо, одн. сада - хмо, мо%ао се $ретворити и

# -с мо: ПЛЕТИ$АС!



5/21/2015 81

Овде се ради о $родор# -с- и& 2. л. множ. (наст. -сте) $ри

3ем# је $ромена, сва+а+о, имала $одр/+# и # $аради%ми

$омо*но% %ла%ола 1ЕСАМ +оји је сл#жио &а о'ра&ова.еПЕР6ЕКТА ([ је]СМО и [ је]СТЕ ):

аор. @ИНИСТЕ : @ИНИСМО

им$ер7. (1) @И&АСТЕ : (2) @И&АС!

= @ИНИЛИ СТЕ : @ИНИЛИ СМО

Bанас (где имперф. још функ"ионише) у 2.л.мно#.

имамо свуда наст. -С)7, осим у две периферијске



5/21/2015 82

зоне на супротним крајевима с.-х. језичке територије:

(а) у чакавским кварнерским говорима налазимо

наст. -\+)7 ум. очекиваног -L7)7, што је о!рнути ути"ај 1.л.мно#. -\+М+;(!) у Gраској -чии (предео на троме&и с Макед. и

*уг.) налазимо само наст. -)7 (< -\)7, од 17/18.в.

након гу!љеа -х-), опет по аналогији с 1.л.мно#. -

\М+.

>акључак : док у "енталној зони 2.л.мно#. утиче на 1.л.мно#., на периферији је о!рнуто – 1.л.мно#.

утиче на 2.л.мно#.

'аст. 1.л.#но,. -СМО налазимо у источнохер". дијалекту и зетским говорима – тамо где се имперф. чува (тако је и у ки#. јез.).



5/21/2015 83

у ј )

Али у пространој источној о!ласти (косовско-ресавски и призренско-тимочки појас) наставак је -М+ (< -\М+, од

17/18.в.): играмо, плакамо, тресе&амо, носамо итд.Након испадаа -х- наставак за о!лик имперф.поистоветио се с наставком за о!лик 1.л.мно#. презента.

У неким говорима на северу bрне $оре осла!љено -х- је замеено грленим -г-, па су тамо овакви о!ли"и:1.л. јд. ја ињаг

----------------------1.л.мно#. ми ињагмо (-гмо < -хмо)3.л.мно#. они ињагу .

У 1.л. једн. гу!љее х- оставило је о!лик !езнаставка, па је у неким говорима дошло до



5/21/2015 84

нео!ичних компенза"ија.

Нпр. у неким призренско-тимочким говорима дошло

је до додаваа наставка -М из презента напретходно уопштено 2–3.л. једн.:

1. ја носе+е-#2.ти носе+е

3.он носе+е

ИМПЕРАТИВ

-расл. императив води порекло од праие. оптатива.



5/21/2015 85

Императив се градио од презентске основе на коју су, преко различитихтематских вокала, додавани лични настав"и. У зависности од тематскихвокала, постојала су 3 типа императива:

(а) -i- у једн. / -S- у мно#., двој. (I и II през. основа): rqci, rqcymx (II

палатализа"ија); dvigni, dvignymx + b\di, b\dymx (bXti)

(!) -i- увек (III и IV): pi[i, pi[imx ( јотовае); moli, molimx + imyi, imyimx

(од инф. основе imyti)

(в) -’8- у једн. / -i- у мно#., двој. ( V = атематска): *dac8, стсл. dadq ( јотовае),

dadimx; *jSc8, стсл. ]dq, ]dimx; *vSc8, стсл. vydq, vydimx + *vic8, стсл. vidq,

vidimx (vidyti) [С изузетком гл-а 67САМ (( под а) и ИМАМ (( под б )]

6ош у стсл. потвр&ене су перифрастичке (= описне) конструк"ије с ДА +)!е*ент (за 1.л. једн., 3.л.двој. и 3.л.мно#.).

ИМПЕРАТИ9



I II III IV

nesti stign\ti la]ti prositi

1. - - - -2. nesi stigni lai prosi

3. nesi stigni lai prosi

1. nesymx stignymx laimx prosimx2. nesyte stignyte laite prosite

3. - - - -

5/21/2015 86

РАЗ9О1 ИМПЕРАТИ9НИ 6ОРМИ

У ј ' 2



5/21/2015 87

У $о3ет+# с# $остојали син+рети&овани о'ли-и &а 2. и3.л. једн.

2. л. једн..: остало +а+во је и 'ило.3. л. једн.: $ола+о је нестајало и& #$отре'е (&аме.ено је

+онстр#+-ијама да / не+а + 3. л. $ре&ента):

да ради, не+а ради.

Прво'итно ста.е остало је о+аме.ено само # не+им

+онстр#+-ијама:

Помо&и 'о%, Б#ди 'о% с нама

1.л. мн.: до'ијено је ти$и3но ср$с+о -мо на +рај# о'ли+а –

stignyyyymomomomo, prosiiiimmmmoooo; #о$/тен о'ли+ на -имо (сти%нимо,



5/21/2015 88

$росимо).

2. л. мн.: од два о'ли+а #о$/тен и овде +ао о$/ти онај

на -ите (stignyyyytetetete, prosiiiitetetete B сти%ните, $росите).

Ни # једном %овор# није са3#вано $рво'итно двојство.

До/ло је до #ни7и+а-ије: # једним %оворима наст. -Hмо, -

Hте > -емо, -ете (исто3на Ср'ија) / # др#%им %оворима -

имо, -ите (та+о је и # +.иж. је&.)

У &етс+им, +осовс+о- ресавс+им и свим старијим /то+.%оворима 3#ва се им$ер. атематс+и, %л-а, с тим /то се

ре&#лтати јотова.а #о$/тавај# и на множ.: јеђи – јеђите,

виђи – виђите

Тамо %де је настава+ -ите следио и&а - ј-, он се свео на - јте,

исто +ао /то је и&а - ј- и/3е&ло и # једнини.

М [ ј ] [ ј ] ИГРА1



5/21/2015 89

Место igrai [и%раји] – igraite [и%рајите] имамо ИГРА1 –ИГРА1ТЕ.

Тре'а $рет$оставити да је овде - ј- ис$ало #интерво+алном $оложај#, а &атим да је -и(-) # настав+#

$остало несло%овно, тј. +онсонанти&овало се # i I = ј .

и%ра ји(те) > и%рEиI(те) = и%рEј(те)

У$. н$р. znai, znaimo, znaite > знај, знајмо, знајте; та+о и

купуј, купујмо, купујте итд.

Ово важи &а све на/е %оворе #+0#3#ј#*и и оне +оји с#

#о$/тили им$еративс+и настава+ с јатом (-H-).

@#ва се - ј- само # оним сл#3ајевима +ада настав+#

# 3.л.множ. $ре&ента $рет,оди д#% во+ал:

áј 'јJ ( áј )



5/21/2015 90

%á ји : %' јJ (%á јити)&атá ји : &атá јJ (&атá јити)

K

'рL ј : 'ро јJ ('рò јати)

$( ј)FвE ј : $( ј)Fва јM ($( ј)Fвати)

У нашем језику веома је раширено, мада није уопштено, иотпадае крајег -И(-) (граматичког наставка за о!лик императива на који се лепе настав"и за ли"а: -ø, одн. -мо, -

):



5/21/2015 91

те):донес’мо, донес’те, !е#’, извол’те…

+!ично истовремено #иве и о!ли"и са сачуваним -И(-), и тотако да је могу%а факултативна употре!а једних или других.)о !и значило да је ихова дистри!у"ија стилске природе.

И говорник ки#евног језика употре!ом једних од о!ликамо#е стилски !ојити свој израз: носите / нос’те

Нпр. Bр#’те се, пропадосмо!

Са $ита.ем о'ли+а им$ератива ве&ано је и оно о $остан+# о'ли+а

НЕМО1 итд.

О'ли-и НЕМО1, НЕМО1МО, НЕМО1ТЕ данас 7#н+-иони/# +ао

не+а врста $омо*но% %ла%ола &а о'ра&ова.е не%ативно% им$ератива



5/21/2015 92

не+а врста $омо*но% %ла%ола &а о'ра&ова.е не%ативно% им$ератива.

Ово НЕМО1 $остало је од НЕМОЗИ.

У старом је&и+# јав0а се доста 3есто НЕМОЗ # сл#ж'и дана/.е%

НЕМО1.

Помо*ни %ла%оли, и ина3е, +ао +ате%орија, $р#жај# сасвим $осе'не

#слове &а %ласовни ра&вој. Та+ав је ра&вој овде 'ржи и '#рнији не%оо'и3но. [Од хоћу створено је -ћу, /то се не 'и мо%ло &амислити #

нормалним 7онетс+им #словима.]

Под ова+вим о+лностима -З- је ис$ало, а -И(-) је и&%#'ило

сло%овност своде*и се на - ј (= i I ): немо&и(те) > нем;иI(те) = нем;ј(те)

НЕМОЗИ РЕ:И B НЕМО1 РЕ:И.

ПАРТИЦИПИ

+ ј ј 5



5/21/2015 93

+сим стсл., и наш језик је из прасл. наследио 5парти"ипа.

+ву граматичку форму и други јези"и имају. +вакавтип речи пома#е конденза"ију израза, што нарочитоодговара развијеним јези"има сло#ене структуре сразвијеним разл. функ"ионално-стилским аспектимаупотре!е.

Неки данас криве Gука за ихово „из!а"ивае“ из језика.

]их је, ме&утим, изгу!ио сам народни српски језик ,какав је послу#ио као основи"а за прављеемодерног српског ки#евног језика.

-арти"ипи су у ду!окој прошлости !или везани и за глаголе иза имени"е. Када је та веза нарушена, постепено су и ониизгу!или своје место у систему. -ретпоставља се да се то

зачело крајем прасл епохе Могу%е је да су овај систем у



5/21/2015 94

зачело крајем прасл. епохе. Могу%е је да су овај систем уопадау сусрели св. dирило и Методије, али да су га о#ивелии употре!или како је има одговарало за прево&ее грчкихтекстова на народни словенски језик , у про"есу ствараапрвог словенског ки#евног језика.

У савр. српском језику континуанти ових парти"ипа су радни

гл. придев (на -о (< -л), -ла, -ло), 2 гл. прилога (-%и, -ши) и гл.придев трпни (-н, -на, -но). -арти"ипи на -м, -ма, -мо очуванису само у 2 придева: питом и ла!ом .

>ашто су се парти"ипи изгу!или?

(1) Gисока мера редундан"ије у употре!и пт" уз



5/21/2015 95

(1) Gисока мера редундан"ије у употре!и пт". узимени"у и глагол у исти мах. Наиме, конструк"ијакоја везује пт". и имени"у врло често није потре!на,

!уду%и да се из контекста види на коју имени"у сеодноси парти"ипски !лок : читају%а #ена.

(2) У морфолошком погледу пт". конструк"ија патила је од „аномалности“ номиналних о!лика свих родова једн. и м.р. мно#ине. Нормална (= уо!ичајена,

системски немаркирана) форма је изостављалауправо тамо где је !ила најва#нија – уН+МИНА)ИGУ, "ентралном паде#у и по значеу ипо фреквен"ији.

Bок су спомени"и писани "рквеним језиком доследночували пт". у својој "сл. форми (нпр. -шт-, народно -

%и) у спомени"има на народном језику ве% у



5/21/2015 96

%и), у спомени"има на народном језику ве% усредем веку запа#амо напуштае конгруен"ије исво&ее пт". на глаголски прилог.

У новохрватском говору о#ивљен је стари пт". упримерима типа:

$F7B7 )+$А (= „у погледу тога“)

Па!тици) )!е*ента а"тиа

$радио се од презентске основе (I и II заједно + V; III;IV) / * ei / * ei [



5/21/2015 97

$радио се од презентске основе (I и II заједно + V; III;IV) и наставака -X / -A м.р с.р., *-:ei / *-=ei [стсл. -\!i

/ -A!i #.р.]

Нпр.

nosA м.р с.р. (< *nos= < *nos @ nt),

стсрп. *nos=ei, стсл. nosA!i (< *nos=tji [формант - j - је

из косих паде#а] < *nos @ nt @ )

ПАРТИ?ИПИАКТИ9НИ ПЕРТИ?ИП ПРЕЗЕНТА (B ГЛ. ПРИЛОГ САДА28И)

$ре&. oснова + -X -\[ti



$ре&. oснова +($рема стсл.) -’A -’\[ti

-A -A[ti

О'ли-и на -и ж. р. 7ормирани с# $рема имени-ама

milostXni, grxdXni.

1

м. р. / с. р.N nesX

Е

ж. р.

nes\[ti

Д

м. р. / с. р.

zna~

Н

ж. р.

zna|[ti

И

м. р./ с. р.

hvalA

Н А

ж. р.

hvalA[ti

G nes\[ta nes\[tA zna|[ta zna|[tA hvalA[ta hvalA[tA

МНОAИНА

м с ж м с ж м с ж

N nes\[te nes\[ta nes\[tA zna|[te zna|[ta zna|[tA hvalA[te hvalA[ta hvalA[tA

S nes\[tq5/21/2015 98

У прошлости је овај пт". означавао гл-ску раду која се вршинапоредо с радом предиката („који је…“), те је зато лако исклизнуо у гл-ске прилоге (гл. прил. сад.).

К7учни !а*ло$ за ову )!о#ену (по А. *ели%у): е8ина& ј ј



5/21/2015 99

К7учни !а*ло$ за ову )!о#ену (по А. *ели%у): е8инано#инални4 о&ли"а ста!о$а )тц. који су се, иначе, у конгруен"ијипонашали као придеви одр. и неодр. вида, током времена се вишеније могла осе%ати одговарају%им о!ли"има за потре!ан род и !рој

(чак ни ирегуларним), па су з!ог тога постали прилози – почели сусе употре!љавати за све родове.

-р. плети (< плетf), знаје (< знајa) и хвале (< хвалa) више се нисуосе%али као о!ли"и за м.р. с.р., као ни плетући, знајући, хвалећи

за #.р. итд.)ако су до!ијени прилози хвале, знаје, плетући, хвалећи, знајећи

(нема само плети).

У исто време од ових су се одвојили прави гл-ски придеви типа

врућ, врућа, вруће, који су касније прешли у праве придеве.Све до 16.в. задр#ава се прил.-пт". на -ће (по пореклу стари Npl,

нпр. хотеће), али до"није га угл. замеује о!лик на -ћи (нпр.

хотећи).

Па!тици) )!е*ента )асиа

$радио се од презентске основу на коју је додаванспе"ифичан суфикс m :



5/21/2015 100

$радио се од презентске основу на коју је додаванспе"ифичан суфикс -m-:

re"omx, dvignomx, znaEmx, nosimx

[Напомена: атематски гл-и граде свој пт". по моделу Iпрез. врсте: vydomx, ]domx]

+вај гл. о!лик који је означавао трпно стае усадашости ишчезао је врло рано из српскогнародног језика, али се у ки#евном задр#ао достадуго, додуше, угл. у придевском значеу:

gУ*ИМ „вољен, драг, мио“, >+G+М „зван“ итд.

[-арти"ипски !и !ило: „који се воли“, „који се зове“.]

У самом нар. јез. очувале су се само 2 старе форме услу#!и о!ичних придева – с чисто придевскимзначеем: -И)+М и FАК+М. ]ихова заједничкакарактеристика јесте да су о!е изгу!иле ослона" на гл-е



5/21/2015 101

карактеристика јесте да су о!е изгу!иле ослона" на гл еод којих су изведене.

Dак мо#емо ре%и да ова два придева своју дугуегзистен"ију дугују чиени"и да су се врло раноодвојили од својих гл-а јер су ови истиснути из језичког

система (-И)А)И „хранити“ и FАКА)И „!ити гладан“),што је омогу%ило да пре#иве нестајае пт". през. пас.као глаголске категорије.

Могу%е је да прасл. није ни имао развијену ову форму,него да је она !ила само у повоју, те да су је твор"и стсл.

језика довели до краја (каквог у српском, у том случају,

није могло !ити).

Па!тици) )!ете!ита а"тиа

-рилог времена прошлог је у српском језику до!ијенод пт" претерита актива који се градио од инф



5/21/2015 102

-рилог времена прошлог је у српском језику до!ијенод пт". претерита актива, који се градио од инф.

основе на коју су директно додавани настав"и:

(а) – за гл-е с инф. основом на сугл. -x м.р., с.р., -x[i

#.р.: "lqnx м.р., с.р., "lqnx[i #.р. ("lAti)

(!) – за гл-е с инф. основом на самогл. -vx м.р., с.р., -

vx[i #.р.: vidyvx м.р., с.р., vidyvx[i #.р. (vidyti)

(в) – за гл-е IV инф. основе (с тематским вокалом -i -)

-’q м.р., с.р., -’q[i #.р.: molq [molj8] м.р., с.р., molq[i

[molj8ši] #.р. (moliti).

+вај пт". је означавао раду која се вршила или извршилапре раде предиката („који + прошло време“), па је зато лакопрешао у гл-ске прилоге (гл. прил. прошли)

Нпр. bXvx у преводу „који је !ио, који !еше, кад је !ио, кад



5/21/2015 103

р у р ду ј ј , ј , д ј , д!еше и сл.“

К7учни !а*ло$ за ову )!о#ену (по А. *ели%у) и о%е је исти"ао "о% )тц. )!е*. а"т.: е8ина но#инални4 о&ли"а ста!о$а

)тц. током времена се више није могла осе%атиодговарају%им о!ли"има за изискивани род и !рој, па су з!ог

тога постали прилози. И више него пт". през. акт., овај пт". је!ио отворенији за напуштае придевске парадигме !уду%и да је означавао о!ично време, претерит.Gе% од првих писаних споменика ови о!ли"и сеупотре!љавају у прилошком значеу (нпр. плет, плетши,плетше).

И овде су се одвојили прави гл. придеви, нпр. бивши, бивша,

бивше.

+д свих ових форми нај!оље су се очувале оне на -G / -GLИ (тип чув, чувши; молив, моливши; знав,

знавши).Иако су ови настав"и прво!итно додавани само на



5/21/2015 104

)Иако су ови настав"и прво!итно додавани само наинф. основе на самогл., касније су се проширили ина инф. основе на сугл., уз уметае секундарногполугл. (данас непостојаног А) – по А. *ели%у то -А- усклопу наставка -АG(LИ) је у потпуности аналошко ипреузето је од гл-а типа с;јати : с;ја+и – где је -А-

вокалски свршетак (= тематски суфикс) саме инф.основе:

--уместо старијих о!лика типа плет, плетши; донес,

донесши; рек , рекши аналошким путем су се у 16.в.развили нови о!ли"и: плетав, плетавши, донесав,

донесавши; рекав, рекавши.

-отре!а за оваквом сменом проистекла је из гласовнихоколности какве су владале у старијим о!ли"има. Наиме,

после испадаа hA испред L долазило је до разних гласовних

промена које су деформисале о!лике, смаују%и им



5/21/2015 105

р ј у д ф р ујупровидност:

pletq

[i > pletši – те#и да постане pleìougrizq[i > ugrisši – те#и да постане ugriši

+ваквим променама дошло !и до гу!љеа везе с основом,

што је отклоено ствараем контаминираних форми pletavši,ugrizavši – с наставком -G / -GLИ коме, иначе, претходи пунвокал – овде наглашени, вокализовани полугласник (слично

се десило и у српскословенском) / или аналошки пун вокал(по *ели%у).

)ре%и подтип пт". претерита актива (тип \GАg:

хвалити, Н+L: носити) ишчезао је из српскогнародног јез. још пре појаве првих писанихспоменика и у народном јез. замеен је другим



5/21/2015 106

споменика и у народном јез. замеен је другимподтипом (по моделу \GАFИG, Н+СИG), што је !ило

могу%е ве% у стсл. јез. (и no[q и nosivx).

У српскословенском језику стари о!ли"и су

уо!ичајени.

У народним говорима гл. прилог прошли је готовоишчезао и он је угл. осо!ина ки#евног језикависоког стила.

Па!тици) )!ете!ита )асиа

)о је о!лик који се и данас #иво употре!љава (подименом гл придев трпни) Gе% у прасл (а тако и у



5/21/2015 107

ј ј д у р ( дименом гл. придев трпни). Gе% у прасл. (а тако и устсл.) овај пт". је имао само придевско значее.

$радио се од инф. основе на коју се додавао суфикс -

(6)7Н, -Н, -), – као и данас:

(а) тресен , мољен (гл-и на сугл. и гл-и IV инф.

основе с јотоваем;

(!) држан , опла!ан , vidynx (гл-и на самогл.: -a-ti, -S-ti)

(в) познат, продат (гл-и с инф. основом на самогл.,

У ме&увремену је дошло до појединачних промена, али свеоне су ситнијег домашаја.

Најкрупнија измена: код гл-а на -S-ti (код их је однос наy



5/21/2015 108

рела"ији инф. – през.: y – i) – гради се нови пт". аналошкио!ликован према о!ли"има (а) у којима је извршено праслов.

јотовае

vidyti : vidi[q > vidynx

elyti : eli[q > elynx

Нови: виђен , жељен (према мољен < молити, грађен <

градити и сл.)

У југоисточној Ср!ији је о!рнуто: по!еду су однели о!ли"итипа виден, #елен. +туда тамо примери типа молен , раден ,

заграден , заробен , поломен …

Ситније измене:

--ум. !ијен у неким говорима !јен (з!ог пер"еп"ије -i- из основе као

редукованог î: !8јен)--ум. "rxvenx (гл. "rXti) данас је ( с )!ривен (-и- је у!ачено према инф.



5/21/2015 109

у r ( r ) д ј ( ) р ( ј у р ф!рити)

---ум. mxvenx (гл. mXti) данас је мивен (тако&е према инф. мити)

-ум. [qvenx (гл. [iti) данас је шивен (тако&е према инф. шити)

-о раскиду везе с предика"ијом, ови о!ли"и постају прави придеви:

нпр. рођени / брат /, !рштени / !ум /, венани / прстен /

Иако се овај о!лик у начелу изводи од прелазних гл-а, није намстрана ни употре!а о!лика непрелазних гл-а. +вај о!лик , у томсмислу, показује и алтернативну употре!у с гл. придевом радним:

пр. зарђан : зарђао, ваљан : неваљао;

данас о!ично дипломирани студент.

Па!тици) )е!-е"та

+д ега је постао данаши гл. придев радни. $радио се, као и

данас, од инф. основе глагола на коју је додаван суфикс *-l - (-l ъ, -la ,-lo ). Настао је у прасл. епоси; није насле&ен из праие. јез.



5/21/2015 110

Испред парти"ипског наставка у најду!љој прошлости нашег језика

испадали су сугл. -t - и -d -: plelH (< *pletlH), kralH (*< kradlH).

-ошто је овај пт". ограничен на предикативну употре!у – граде%и узподршку помо%ног гл-а сло#ене глаголске о!лике (перф., пкф., фут.

II, потен".) – он има само номиналне форме придева неодр. вида(Nsg, Ndu, Npl сва 3 рода).

И овде постоје прави гл-ски придеви: врео, врела, врело; изгорео,

изгорела, изгорело; неваљао, неваљала, неваљало итд.

-остоје и комопаративне форме, нпр. врелији.

Гла%ол itiitiitiiti



ПАРТИ?ИП ПРЕТЕРИТА ПАРТИ?ИП ПЕР6ЕКТА АКТИ9НИ

М A С М A С

[qdx [qdx[i [qdx [qlx [qla [qlo < *š!dl", *š!dla, *š!dlo

Парти-и$и од %ла%ола iti о'ра&#ј# се

од основе [qd-.

5/21/2015 111

И'ФИ'ИТИВ и С(ПИ'

Непроменљиви инфинитни гл-ски о!ли"и су инфинитив и супин.

Инфинитив је по своме пореклу глаголска имени"а изведена



5/21/2015 112

Инфинитив је по своме пореклу глаголска имени"а изведенасуфиксом *-t ". Суде%и по осо!еном наставку -ti , вероватно је то!локирани Dsg ĭ -промене.

6ош у прасл. епоси овакве имени"е су се престале меати,

постају%и номиналним формама за читаву глаголску парадигму.

)ако се десило да, нпр., једна иста реч (napast8 < *na-pad-t8), у одр.случајевима потпадне под гл-ски систем, постају%и непроменљива(инф. napasti), док у другима остане у оквиру именичког система,

променљива (napast8).

С друге стране, супин је Asg #-промене, изведен наставком *-tH (< *-

tum) који се додаје на инфинитивну основу:

нпр. dajati : dajatH

Bанаши српски инфинитив има значее и вршислу#!у двају прасловенских о!лика – инфинитива исупина.



5/21/2015 113

Морфолошки се супин разликовао од инф. по томешто је уместо крајег -И имао краје -h:

инф. ìtati, reei : суп. ìtat8, ree8

Супин је о!ављао слу#!у инфинитива уколико се радило одопуни гл-а кретаа (као намера или сврха кретаа):

ho! dylati / id\ dylatq

+д најранијих времена у с -х говорима (шток и чак )



5/21/2015 114

+д најранијих времена у с. х. говорима (шток . и чак .)употре!љавао се ду#и о!лик са -И. 6едино у кајкавскомдијалекту (и словеначком јез.) до данас се чува прво!итнодвојствоhoèm delati / idem delat

У 14.в. појављују се и на шток .-чак . земљишту кра%и о!ли"и!ез финалног -И, али недиферен"ирано (= и у слу#!и старогинф., и у слу#!и старог суп.).

-ретпоставља се да су ови о!ли"и настали накнаднимгу!љеем овог крајег, неак"ентованог -И (као у руском јез.).

ГЛАГОЛСКА ИМЕ'ИЦА

$л. имени"а је средег рода на завршетак -iE (< *-8 je)

испред кога стоје сугл. n или t , те отуда у српскомћ



5/21/2015 115

заврше"и ове имени"е на -ње и -ће: путовање,сма!нуће

$лаголска имени"а се у начелу гради од пт". прет.пасива:

vidynx, rodenx, za#Atx ( videniE, rodeniE, za#AtiE.

Иако се овај пт". мо#е градити само од прелазних гл-а,

то не представља ограничее за гл. имени"у која сегради и од непрелазних и повратних гл-а:

padati, pasti ( padaniE, padeniE.

"a]ti se, po"a]ti se ( "a]niE, po"a]niE.

Сло,ени $ла$олс"и о&лици

Сло#ени (= аналитички) гл. о!ли"и



5/21/2015 116

насле&ени су из прасл. јез.

Најчеш%е се граде ком!иноваем

финитних о!лика помо%ног гл-а bXti ипт". перф. (= л-парти"ипа)

Футу! I (= о!ични футур)

-остојала су 2 типа гра&еа у зависности од глаголског вида:

(1) код свршених гл-а – сам презент, и то )е!-е"тини )!е*.у ф- ји футура / )!ост о&ли" /



5/21/2015 117

у ф ј фу ура / !ос о&л /

damq ti „да%у ти“

(2) код несвршених гл-а – конструк"ија / сло,ени о&ли" /:презент помо%ног гл-а + инфинитив гл-а на коме је смисаоноте#иштеСтсл.:

imamq / ho!\ / na#qn\ + glagolati.ima[i / ho!e[i / na#qne[i +

итд.

Нпр. за гл. „имати“: imamq imyti „има%у“

Стсрп.:

и#а# / 4о8у + ин-. $л-а "оји се #е.а

Bанас у српском футур је увек сло#ени о!лик (први начингра&еа футура је напуштен). У прошлости постоје потврдена чакавском терену, као и код ду!ровачко-далматинских

писа"а, али данас такав футур у шток .-чак . говорима непостоји.



5/21/2015 118

ј

по%и %у / ради%у ( < радит %у / од старог супина по А. *ели%у;

од окреног инф. по савременим граматичарима /)

+вакав футур са скра%еним о!ли"има пом. гл. хтети

развијен је у шток . говорима пре појаве писаних споменика:ћу , ћеш , ће... + инф.

У упитној форми остао је пун о!лик гл. хтети:

$оћеш ли доћи?

Футу! II (= егзактни, извршни футур)

л-парти"ип + перфективни презент помо%ног гл. bXti (b\d\, b\de[i,

b\detx …)

neslx (nesla neslo) b\d\ nesli b\demx



5/21/2015 119

neslx, (nesla, neslo) b\d\ ... – nesli b\demx ...

+вај о!лик изузетно је редак у стсл. текстовима и има свега неколикопотврда, од којих ниједна није из јеван&ељâ.

У српском језику постоје потврде ве% од 13.в.

Исто се гради и данас:&у%е# носио…

У савременом јез. егзактни футур неретко стоји уместо перфективног

презента у условној речени"и:

Нпр. ако те !уде ударио / ако те удари…

Пе!-е"ат

У праие. перфекат је потпуно другачије изгледао од онога

какав је посведочен у словенским јези"има. -рво!итниперфекат је сачуван у грчко-аријском ареалу и још неким



5/21/2015 120

перфекат је сачуван у грчко аријском ареалу и још неким језичким скупинама. -отпуно је нестао у !алто-словенском,

остављају%и само лексикализиване трагове.

+дликовала га је, на првом месту, редуплика"ија основе (грч.

i/i0j.j „писао сам“ : i0k.l „“пишем“), што је у подлози и

дуљеа основинског вокала (лат. Td @ „ јео сам“ : ed^ „ једем“).Bуљее је, тако, постало одлика перфекатских значеа.

Стсл. чува архаични презент vydy „знам“, варијанту мла&ег и

о!ичнијег атематског vymq (vydyti). -о своме формалномпореклу то је стари перф.

ПЕР6ЕКАТ

л-$арти-и$ + $ре&ент $омо*но% %ла%ола*byti,



y , / 'ило је мо%#*е и&остав0а.е $омо*но% %л-а #

3.л. јд./

стсл.:

По&. neslx Esmq nesla Esmq nesli EsmxНе%а-. neslx nysmq nesla nysmq nesli nysmx

Ме4#тим, # стсл., &а ра&ли+# од савремено% ср$.

је&., не%ирај#*е НЕ # $ер7. о'и3но се не слива с

$омо*ним %л-ом # 1 ре3:

3е/*е ne dalx Esi / ре4е nysi dalx5/21/2015 121

Плус"а#)е!-е"ат

л-парти"ип + имперф. помо%ног гл. bXti (byahx /

byhx)



5/21/2015 122

neslx, (nesla, neslo) byahx / byhx ... – nesli byahomx / byhomx ...

[Код помо%ног гл-а могу%а је !ила и употре!аеговог сло#еног перфекта: пт". + bXlx Esmq]

)ако је остало до данас:!ејах / !ех носио … – !ејасмо / !есмо носили …[!ио сам носио…]

Потенцијал

л-парти"ип + стари оптатив помо%ног гл. bXti (bimq,

bi, bi …) / новији о!ли"и настали под ути"ајем



5/21/2015 123

аориста (bXhq, bX, bX …)

-отен"ијал само гл. bXti исто се гради:

bXlx bimq / bXhx (мада мо#е и !ез пт". перф., само bimq /

bXhx)

Dакавски диј. и даље у знатној мери чува први о!раза":kupil + bin (-m ), biš , bi , bimo , bite , bi .

У срп. јез. слично је остало до данас:!их носио …

[али у 3.л.мно#. би уместо аористног бише + пт".]

Стари о$татив %л-а bXti (bimq итд.) није се д#%о одржао 3а+

ни # +.ижевном је&и+#. У реда+-ијама стсл. је&и+а он се

$осте$ено %#'и. 9е* # стсл. и&ворима .е%ова $аради%ма је

на3ета $од #ти-ајем аористне, '#д#*и да с# .е%ови о'ли-и,

о3ито дожив0авани +ао нео'и3ни



5/21/2015 124

о3ито, дожив0авани +ао нео'и3ни.

Та+о, #место не+и, о3е+ивани, о'ли+а # „+анонс+им

с$омени-има“ стсл. је&и+а с#сре*емо +онтаминиране, ве* +ао једине или јо/ +ао на$оредне:

1.л.мн. $оред bimx

јо/ и bi homx

(D аор. bX homx

)2.л.мн. #м. *bite само biste (D аор. bXste)3.л.мн. $оред b\ јо/ и bi[A (D аор. bX[A)

У 3а+. дијал., +ао и ина3е врло +он&ервативном, јо/ се,

#не+оли+о, 3#вај# древне 7орме о$татива: bin (-m), biš , bi,

bimo, bite, bi.

Паси

-асив се, као и у стсл., изра#авао помо%у двејуконструк"ија, како је, у основи, остало и до данас:



5/21/2015 125

(1) тзв. рефлексивни пасив – додаваем повратне

реч"е С9 активном гл-ском о!лику:

(2) тзв. парти"ипски пасив – ком!иноваем пасивног

парти"ипа (пт". през. пас., пт". прет. пас.) с пом. гл-ом bXti и bXvati.

Bанас је гл. !ивати угл. сведен на пасивни презент узначеу ради које се понављају:бивам , биваш , бива... понижен итд.

Паси

-рез. vedomx Esmq / bXva| (: пт". през. пас.).

Имперф. vedomx byahx, byhx / bXvaahx (: пт". през. пас.).



5/21/2015 126

Аор. vedenx bXhx (: пт". прет. пас.).

-ерф. vedenx Esmq (: пт". прет. пас.).

-кф. vedenx byahx, byhx (: пт". прет. пас.).

-отен". vedenx bimq, мла&е bimq bXlx, одн. bXhx bXlx (: пт". прет. пас.).

Импер. vedomx / vedenx b\di (: о!а пт".).

Фут. vedomx / vedenx b\d\ (: о!а пт".).

Инф. vedomx / vedenx bXti (: о!а пт".).

Кра%и осврт на непроменљиве речи

-KИF+>И

Угл су непроменљиви осим што неки имају о!лике



5/21/2015 127

Угл. су непроменљиви, осим што неки имају о!ликекомпара"ије.

-рави прилози:

tai „тајно“, gody „угодно“, pozdy „касније, до"кан“, pony

„!ар“, poslydi „најзад, напослетку“, drevlE (dryvlE)

„давно“, blizx „!лизу“, E!e „ још“, tx"xmo „само“, pa"X

„опет“, pa#e „више“ итд.

Неправи прилози (постали од др. врста речи):

и#енич"о$ )о!е"ла – dqnqsq „данас“ (Asg), doma „код ку%е“ (стариLsg), vrqhou „горе“ (Lsg), dolou „доле“ (Lsg), zimy „зими“ (Lsg), no!i|

„но%у“ (Isg), !радом (Isg), редом (Isg), !ришом (Isg), тр!ом (Isg) итд.;

)!и%ес"о$ )о!е"ла – угл. = NAsg ср.р. или Lsg: dobro, dobry „до!ро“,

zxlo, zxly „зло“, skoro „!рзо“, l$ty „изразито – веома“ итд.; стари Ipl



5/21/2015

с.р., па зато данас с кратким -с!и: јуна!и, другарс!и, пријатељс!и

(тип: srqbqs"X)

&!ојно$ )о!е"ла – Edqno| „ једном“, prqvo| „првом“, tretice| „по тре%ипут“, mxnoice| „много пута, често“ итд.;

оч!сле "онст!у"ције – vx"oupy „заједно, скупа“, odesn\| „здесна“,

posrydy „посред, ме&у“, potomq „потом, затим“ итд.;и*е%ени о%$. су-и"си#а о% *а#енич"и4 осноа – за место (*-de,

*-dS, *-du, *-mo): за права" *-du – "\dou, s\dou, t\dou, on\dou, ov\dou, одн.

*-dS – "\dy; за лока"ију, место *-de – "xde, idee, sqde, onxde, ovxde, vqsqde;

за свршетак кретаа: "amo, ]moe, symo, tamo, onamo; за време (*-gHda):"xgda, txgda, vqsegda; различитог значеа (*-l-): tolq „толико“, dotoli иdotoly „дотле, дотада“, "oli „када“, do"oli и do"oly „докле, докада“ итд.

128

И даље у српској јез. постоји уре&ен и правилно распоре&ен систем заменичких прилога:

Нпр. за место:

ове ове овамо оаве овуа



5/21/2015 129

ове ове овамо оаве овуа

отле ту тамо одатле туда

оне онде онамо оданде онуда

./0123 UVWX YZ>X >VY[WX Y\VX

-K7BF+>И

-римарни предлози (х18 – прсл., стсл. и срп.):

G bez, do, iz, otx „од“, ou „у, код“

D "x,

A vxz „уз“, ob „кроз, на“



5/21/2015 130

L pri,

G / I sx,

D / L po,

A / I nadx, podx, prydx,

A / L vx, na, o,G / A / I za.

Секундарни предлози:

blizx „!лизу“, vrqhou „изнад“, vxny „изван“ (: прил.

vxnx „ван, напоље“, vxny „вани, напољу“, izvxnou„извана, споља“), radi, posrydy „посред, ме&у“, vxmysto

“ / & “



5/21/2015 131

„уместо“, срп. me%ou / стсл. medou „ме&у“ итд.

-азити, нпр.

Идем зу!ару : Идем код зу!ара.

G7>НИbИ (и K7Db7)

-римарни везни"и (и прости и сло#ени): a, срп. a"e /

стсл. a!e „ако“, bo „ јер“, da, dae ne „пре него“, e „а, и,

пак“ i ibo јер“ ili / li или“ ni ta / ti / ty и“ ou



5/21/2015 132

пак , i , ibo „ јер , ili / li „или , ni, ta / ti / ty „и , ou

„ јер“, oubo „пак , дакле“ итд.

Секундарни везни"и: donqdee „док “, zanE / zanEe „ јер,

зато што“, imqe „зато што“, l$bo „или“, ponE / ponEe„ јер, зато што“, tymq / tymqe „зато што“, Ee „што“

итд.

Dестичне речи могу о!ављати и ф- ју везника и ф- јуреч"е.

-р-и за реч"е

: e – ie, imqe, tymqe, Ee, ni"xgdaeитд.



5/21/2015 133

Упитна реч"а ли (пр. l$bi[i li mA (?) „волиш лиме?“, tX li Esi (?) „ јеси ли ти?“) мо#е !ити и део

везника, нпр. neeli „неголи“.

-азити, нпр., данас у срп. јез.:----показне реч"е ево, ето, ено + G

7во ме : 7во сам; 7во нас : 7во смо.

7во (е)га : 7во га он; 7во аута : 7во га ауто.

Documents

Ist Morfologija Xii Xiii-cas S-compatibility-mode