INSTITUCIONALNE I INFRASTRUKTURNE PREPREKE … · da zemlja rastom izvoza robe i usluga pokriva uvoz i istovremeno doseže faktorske dohotke, sa kojima može “konkurisati” dohocima

597

Vesna PARAUŠIĆ 1 UDK: 347.195(497.11)Biblid 0025-8555,59(2007)Vol. LIX, br. 4, pp. 597–626

Izvorni naučni radNovembar 2007.

INSTITUCIONALNE I INFRASTRUKTURNEPREPREKE KONKURENTNOSTI REPUBLIKE SRBIJE

ABSTRACT

The analyses of the process of transition in Serbia, made by someinternational institutions and organisations, have shown that thefundamental problems in our economy are ineffective institutions andnecessity of overall infrastructure changes. The author considers thatany significant economic growth in Serbia in the future is unrealistic inthe unfavourable macro- and microeconomic business environment.She emphasises the necessity to implement institutional andinfrastructure reforms, which should be the first postulate for growth ofproductivity and competitiveness of enterprises and national economy.

Keywords: Serbia, transition, infrastructure reforms, economicgrowth, productivity, competitiveness

Ključne reči: Srbija, tranzicija, infrastrukturne reforme, privrednirast, produktivnost, konkurentnost

1. UVOD

Iako je u svakoj zemlji mikroekonomski sektor izvor privrednog rasta u raduse postavlja pitanje da li i kako on može uspešno da funkcioniše u zemlji kojanema definisane i razvijene osnovne elemente i postulate pravne države i

tržišne ekonomije. U sadašnjem trenutku čini se da je rast konkurentnostiprivrede Srbije začaran krug neuspešnih vladinih ekonomskih, institucionalnih iinfrastrukturnih mera i neefikasnih poslovnih strategija preduzeća.

Koliko će vladajuća koalicija biti spremna na radikalne, sistemske isuštinske izmene ukupnog makroekonomskog i poslovnog ambijentaprivrednika, zavise i sve buduće poslovne strategije preduzeća i nivo ili

1 Vesna Paraušić, istraživač saradnik u Institutu za ekonomiku poljoprivrede, Beograd.

598

MP 4, 2007 – Institucionalne i infrastrukturne prepreke konkurentnosti Srbije(str. 597–626)

pozicija nacionalne konkurentnosti u poređenju sa drugim zemljama. Upravorušenje sadašnjih institucionalnih i infrastrukturnih „barikada” konkurentnosti,predstavlja polaznu osnovu ili bazu za veću pravnu i investicionu sigurnost, zaveći priliv kapitala i intenzivnije tokove njegovog kretanja i za izgradnjusavremenih strategija konkurentnosti domaćih preduzeća – baziranih navisokoj produktivnosti i inovativnoj poslovnoj strategiji.

2. ANALIZA KONKURENTNOSTI PRIVREDE SRBIJE POČETKOM 2007. GODINE

Konvencionalno i savremeno poimanje konkurentnostiKonkurentnost privrede predstavlja svojevrsni doprinos društvenom

proizvodu, životnom standardu, zaposlenosti. Da bi se razumela konkurentnosttrebalo bi početi od razumevanja istinskih izvora prosperiteta. Prema profesoruPorteru, životni standard jedne nacije determinanta je produktivnosti njeneekonomije, merene vrednošću proizvoda i usluga proizvedenih po jedinicihumanog kapitala i prirodnih resursa.2 Produktivnost zavisi istovremeno i odvrednosti nacionalnih proizvoda i usluga, merenih cenama na slobodnomtržištu i od efikasnosti sa kojom se proizvode. Produktivnost, takođe, zavisi iod sposobnosti ekonomije da mobiliše humane resurse (primera radi, nekeevropske zemlje imaju visok nivo produktivnosti po času rada, ali visokanezaposlenost dovodi do pada nacionalnog dohotka per capita).

Iz prethodnog proizilazi da je istinska konkurentnost privrede meraproduktivnosti. Produktivnost omogućava visok dohodak, jaku nacionalnuvalutu i visok prinos na ulaganja, što sve skupa opredeljuje visok životnistandard.3 Mnoge nacije mogu da unaprede svoje izvore prosperiteta akouspeju da unaprede produktivnost. Stoga je centralni izazov ekonomskograzvoja svake zemlje – kako kreirati uslove za brz i održiv rast produktivnosti.4

Prema profesoru Đuričinu, „nova” konkurentnost preduzeća i nacionalneekonomije predstavlja presek adekvatne strategije i visoke produktivnosti.5 Pri

2 Michael Porter, Klaus Schwab, Martin Sorrell and A.Lopez-Claros, The GlobalCompetitiveness Report 2004-2005, Palgrave Macmillan, New York 2004, p. 21.

3 Ibidem, p. 21.

4 Ibidem, p. 21.

5 Dragan Đuričin i Dragana Petraković, „Nova konkurentska strategija Srbije”, u: DaniloŠuković (ur.), Konkurentnost i tranzicija, Savez ekonomista SiCG, zbornik radova sanučno-stručnog savetovanja ekonomista Srbije i Crne Gore, Beograd, 2003, str. 31.

599


tom, produktivnost je posledica veće efikasnosti, a adekvatnom strategijomprivremeni monopol na bazi niskih troškova ili diferenciranja – pretvara se utrajni monopol na bazi inovacije.6 Naime, dobra strategija se teško imitira, astrategija niskih troškova je trajna samo ukoliko bazira na tehnološkoj inovaciji.

Tradicionalni izvori konkurentske prednosti danas su potpuno nepouzdanii neodrživi, jer se izvori konkurentske prednosti stalno menjaju.7 Jošpolovinom osamdesetih godina prošlog veka prof. Porter isticao je da sufaktori, kao što su low-cost unskilled labour (niski troškovi rada neobrazovaneradne snage) i prirodni resursi – sve manje važni u globalnoj konkurentnosti,u odnosu na kompleksne faktore, kao što su: vešta naučna i tehnička podrškaradnika ili napredna infrastruktura.8

Konvencionalni pogled na izvore konkurentnosti u fokus stavlja kontrolueksternih faktora proizvodnje, kao što su prirodni resursi, rad i kapital, pa ukonkurentskoj utakmici pobeđuju oni koji imaju tzv. komparativnu prednost,odnosno prednost u troškovima. Međutim, ono što je već dugo važno umeđunarodnom uspehu – jeste razmah inovacijama u pravilnom smeru,umesto pasivne eksploatacije prirodnih resursa i konkurencije na bazi niskihtroškova, koja se lako može nadvladati. U savremenoj i informatičkoj privreditežište konkurentnosti pomera se od eksternih faktora ka internim faktorima(znanje, informacije, strategije, poslovni ambijent). Tako, centralno pitanjerazvoja svake nacionalne privrede postaje stvaranje uslova za brz i održiv rastproduktivnosti korišćenjem novih sofisticiranih izvora konkurentskeprednosti. Drugim rečima, iako je konkurencija na bazi obilja prirodnih resursai jeftine radne snage legitimna konkurentska strategija, problem je u tome štose ova resursna kombinacija da lako imitirati i postoji velika verovatnoćapojave novih konkurenata, koji isti proizvod mogu ponuditi po nižoj ceni.9

Takođe, više je nego očigledno da ova strategija ne može nadomestiti prednostiznanja, informacija, novih razvojnih strategija preduzeća i razvijenogposlovnog ambijenta.

Sagledavanje pitanja konkurentnosti podrazumeva i razlikovanje dvaosnovna koncepta. Jedan je mikro konkurentnost – konkurentnost preduzeća

6 Ibidem, str. 32.

7 Michael Porter, Competition in Global Industries, Harvard Business Schoool Press,Boston, Massachusetts 1986, p. 38.

8 Ibidem, p. 39.

9 Dragan Đuričin, „Strategija konkurentnosti Srbije 2005-2010”, Kopaonik biznis forum2005, Savez ekonomista Srbije, Kopaonik, 2005, str. 11.

600


temelji se na relativnim cenama i kvalitetu proizvoda, u odnosu na ponududrugih proizvođača, a drugi makro konkurentnost, čiji se temelj izgrađuje takoda zemlja rastom izvoza robe i usluga pokriva uvoz i istovremeno dosežefaktorske dohotke, sa kojima može “konkurisati” dohocima zemalja sa kojimase dominantno odvija njena spoljnotrgovinska razmena.10

Imperativ nacionalne strategije konkurentnosti je rast produktivnosti itransformacija ekonomskog rasta u rast standarda stanovništva. S druge strane,konkurentnost na nivou preduzeća danas se sve više bazira istovremeno i naniskim troškovima (racionalizacija proizvodnje uz korišćenje efekataekonomije obima) i na diferenciranju proizvoda (velika ulaganja u istraživanje,nove tehnologije, razvoj, marketing). Naime, mnoge kompanije danasuspevaju da budu superiorne – i kada je u pitanju diferencijacija proizvoda naizabranom ciljanom segmentu i kada je u pitanju niska cena. Primera radi,Procter and Gamble nije samo dobra marketinški orijentisana kompanija, kojaobezbeđuje jedinstvenost proizvoda, već je i vrlo ekonomična kada je reč ostrukturi proizvodnih troškova.11 Ovde je bitno istaći da je prva polazna tačkamikrokonkurentnosti upravo obezbeđena nacionalna konkurentnost, naimestimulativan i podsticajan makroekonomski i poslovni ambijent.

Analiza konkurentnosti privrede Srbije 2006-2007.Konkurentnost privrede Srbije može se posmatrati kroz sledećih nekoliko

indikatora:

1. poređenje GDP per capita u odnosu na zemlje okruženja;

2. kretanje spoljnotrgovinskog deficita;

3. stanje zaduženosti zemlje;

4. stopa inflacije

1. GDP per capita. Društveni bruto proizvod u Srbiji, prema procenamaIMF, u 2006. godini iznosi 4.220 U.S. dolara/stanovniku i u poređenju sazemljama okruženja, niži GDP/per capita imaju još samo Albanija, BiH,Makedonija i Bugarska.12 Nekoliko puta veći GDP per capita u 2006. godini

10 Aaron Presnall, Konkurentnost privrede Srbije 2006, Jefferson Institue, Beograd, 2006,str. 25.

11 Philip Kotler, Kako kreirati, upravljati i dominirati tržištem, Adižes, Novi Sad, 2003, str. 73.

12 World Economic and Financial Surveys: World Economic Outlook, Database, April 2007Edition, Internet: http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2007/01/data/index.aspx01/09/2007.

601


imaju R. Češka (13.848 U.S. dolara), Estonija (12.203 U.S. dolara) iliMađarska (11.340 U.S. dolara).13

2. Spoljnotrgovinski deficit. Rezultati ukupne spoljnotrgovinske razmeneSrbije već tradicionalno su izuzetno nepovoljni. Prema podacima Republičkogzavoda za statistiku, deficit u razmeni roba u periodu 2004-2006. godina krećese u rasponu od 6,0 mlrd. USD do 7,2 mlrd. USD.14 U prvih šest meseci 2007.godine spoljnotrgovinski deficit dostigao je 4,2 mlrd. USD i veći je za 33,4%u odnosu na isti period 2006. godine. Vrednost spoljnotrgovinskog deficitadaje samo grub uvid u konkrurentnost jedne privrede. Precizniji uvid u stepenkonkurentnosti može se dobiti naglašavanjem strukture robnog izvoza. Tu bitrebalo istaći da dominantna mesta u izvozu iz Srbije imaju gvožđe, čelik,obojeni metali, žitarice, povrće i voće. Tačnije, u izvozu roba iz Srbije najvećeučešće pripada tzv. intermedijalnim proizvodima tj. sredstvima zareprodukciju (čine čak 50% ukupnog izvoza robe), koji zajedno sa kapitalnimproizvodima i energijom čine oko 65% ukupnog izvoza iz Srbije.Metodologija Međunarodnog trgovinskog centra (ITC), koja je primenjena naodređivanje najboljih izvoznih sektora i proizvoda srpske privrede pokazala jeda su najvažniji sektori srpske privrede: osnovna prerađivačka industrija(metalurgija), kožarska, prehrambena i hemijska industrija. Poseban problemje u tome što veliki deo proizvoda ovih sektora čine primarni proizvodi, samalom dodatom vrednošću.15

3. Stepen zaduženosti zemlje. Dva kriterijuma eksterne solventnostipokazuju da se Srbija na početku 2007. godine nalazi u zoni srednjezaduženosti ili, preciznije rečeno, na granici između srednje i visoko zaduženihzemalja. To je pomak u odnosu na prethodne godine, posebno u odnosu na2001, kada se Srbija po oba kriterijuma svrstavala u visoko zadužene države.Naime, za ocenu stepena zaduženosti zemlje mogu se koristiti dva kriterijuma:

• odnos sadašnje vrednosti duga prema GDP (granična vrednost ovogkriterijuma ne bi trebalo da prelazi 80%);

• odnos vrednosti duga prema godišnjem izvozu roba i usluga (graničnavrednost ovog kriterijuma ne bi trebalo da prelazi 220%);

Za svrstavanje u grupu visoko zaduženih zemalja dovoljno je premašitijednu od pomenutih graničnih vrednosti.

13 Ibidem, 01/09/2007.

14 Spoljnotrgovinski robni promet R. Srbije, decembar 2006, saopštenje broj 19, od 31. 01.2007, Republički zavod za statistiku Srbije.

15 Aaron Presnall, Konkurentnost privrede Srbije 2006, op. cit., str. 43.

602


Prema podacima Narodne banke Srbije, stanje spoljnog duga Srbije na danDecembar 30, 2006. godina iznosilo je USD 19,6 milijardi.16 Prema istomizvoru, izvor roba i usluga iz Srbije u 2006. godini dostigao je 8,596 mlrd.USD,17 a društveni bruto proizvod, prema proceni IMF, u 2006. godini iznosi31,589 mlrd. USD.18 Prema prvom kriterijumu zaduženosti Srbija se svrstavau srednje zadužene zemlje, dok se prema drugom svrstava u grupu visokozaduženih zemlja.

Tabela 1. Kriterijumi zaduženosti zemlje prema metodologiji Svetske banke: pozicija Srbije

Stanje zadu�enosti zemlje Zadu�enost Srbije

Visoko

zadu�ena Srednje zadu�ena Manje zadu�ena Decembar 2006

Dug/GDP /1

Veæi od

80% 48%-80%

Manje ili jednako

48% 62%

Dug/Izvoz /2

Veæi od

220% 132% - 220%

Manje ili jednako

132% 228%

1 Stanje spoljnog duga Srbije na dan Decembar 30, 2006. godina, prema podacima Narodnebanke Srbije, iznosilo je USD 19,6 mlrd. Internet, http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/80/80_2/spoljni_dug.pdf. Društveni bruto proizvod u Srbiji u 2006. godini (tekućecene) iznosio je, prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda, USD 3,589 mlrd. (WorldEconomic and Financial Surveys: World Economic Outlook, Database, April 2007 Edition).

2 Vrednost izvoza roba i usluga u Srbiji u 2006. godini, prema podacima Narodne bankeSrbije, iznosila je USD 8,593 mlrd. Internet, http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/80/80_2/platni_bilans/platni_bilans.xls.

Povoljna okolnost je to što su devizne rezerve NBS krajem 2006. povećaneza skoro 100% u odnosu na kraj 2005. godine, i gotovo osam puta su veće odvrednosti kratkoročnog duga, što pruža potrebnu sigurnost u pogledu deviznelikvidnosti zemlje i predstojećeg vraćanja obaveza, odnosno eliminiše rizik odnaglog ulaska u finansijsku krizu. Pozitivna okolnost je i relativno nizak udeokratkoročnog duga u ukupnom dugu (samo 8,5%).

16 Stanje spoljnog duga Srbije, 30. 12. 2006., Internet: http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/80/80_2/spoljni_dug.pdf 10/03/2007

17 Platni bilans Republike Srbije 1997-juli 2007., Internet: http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/80/80_2/platni_bilans/platni_bilans.xls 10/03/2007.

18 World Economic and Financial Surveys: World Economic Outlook, Database, April2007 Edition; Internet: http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2007/01/data/index.aspx01/09/2007, op. cit.

Stanje zaduženosti zemlje Zaduženost Srbije

Srednje zaduženaVisoko

zadužena Manje zadužena

Veći od

Veći odDug/Izvoz2

Dug/Izvoz1

603


Međutim, dugoročna održivost spoljnog duga zavisi od budućeg razvojasrpske ekonomije i od toga da li će se razvoj finansirati osloncem na kredite iliće ga prevashodno obezbediti neophodne strane direktne investicije. Stepenizvesnosti da se ovaj dug smanji u budućnosti funkcija je odgovarajućeg rastadruštvenog proizvoda, investicija, izvoza i potrošnje. Pri tom, trebalo bi istaćida se spoljni dug neke države može smatrati održivim ukoliko ne raste brže odrasta bruto društvenog proizvoda ili rasta vrednosti izvoza roba i usluga,uključujući sve prihode na tekućem računu bilansa plaćanja.

U slučaju Srbije, u 2006. godini, u odnosu na 2005, spoljni dug rastao jepo znatno višoj stopi u odnosu na rast društvenog proizvoda, ali ne i u odnosuna rast izvoza roba i usluga. Naime, usled rasta duga prema tzv. ostalimkreditorima (trgovinske i uslužne organizacije), spoljni dug Srbije krajem2006. godine veći je u odnosu na kraj 2005. godine za čak 26,8%, društveniproizvod u 2006. godini rastao je po stopi od 5,8%, a izvoz roba i usluga postopi od 30%. Pri tom, trebalo bi istaći da ako se raščlani spoljni dug, evidentnoje da se smanjuje javni dug koji treba da otplaćuje država i da raste privatnidug, odnosno zaduženost banaka i preduzeća, koja su preuzela na sebeodgovornost da u narednom periodu otplaćuju ove obaveze. Stoga, eventualnirizik postoji, pre svega, na planu kratkoročnog komercijalnog zaduživanja,odnosno kod duga koji treba da vrate preduzeća, odnosno privatni sektor.

Poređenja radi, u 2004. i 2005. godini, prema podacima Evropske banke zaobnovu i razvoj, Srbija nije bila najlošije kotirana zemlja u regionu premakriterijumu učešća spoljnog duga u GDP. Međutim, prema kriterijumu kojiodslikava odnos spoljnog duga prema vrednosti izvoza roba i usluga, Srbija jena poslednjem mestu među zemljama u regionu, a ono što posebno zabrinjavajeste i to da su rezultati po ovom kriterijumu rangiranja znatno nepovoljniji uodnosu na zemlje sa kojima se Srbija može porediti. (Tabela 2)

4. Stopa inflacije. Prema podacima IMF, Srbija u odnosu na zemljeokruženja ima znatno višu stopu inflacije. Tako je, primera radi, u 2006. godinistopa rasta cena na malo u Srbiji (prosek tekuće u odnosu na prosek prethodnegodine) iznosila je 12,7% i bila je viša u odnosu na sve zemlje regiona.19

Nakon Srbije, visoke stope inflacije u 2006. godini imale su i Bugarska (7,3%),Rumunija (6,6%), Letonija (6,5%), ali su i ove visoke stope inflacije još uvekznatno niže u odnosu na one rezultate koje je u ovom polju „ostvaruje”Republika Srbija.

19 Ibidem, 01/09/2007.

Zemlja Uèešæe spoljnog

duga u GDP Zemlja

Uèešæe spoljnog duga

u izvozu roba i usluga

2004 2005 2004 2005

BiH 31,1 28,1 Èeška 59,0 51,4

Rumunija 35,1 33,0 Slovaèka 75,8 74,3

Makedonija 38,3 39,5 Rumunija 97,7 98,2

Èeška 41,8 36,8 Makedonija 100,6 93,1

Poljska 51,0 43,3 Slovenija 106,6 104,7

Slovaèka 56,6 57,0 BiH 115,2 95,6

Slovenija 63,8 67,2 Maðarska 112,8 109,1

Srbija 63,1 63,8 Bugarska 123,4 112,0

Bugarska 70,8 67,2 Poljska 135,0 117,0

Maðarska 74,6 75,5 Hrvatska 176,3 159,8

Hrvatska 87,9 78,5 Srbija 272,1 246,9

604


3. KONKURENTNOST PRIVREDE SRBIJE

– OCENE I ANALIZE MEĐUNARODNIH INSTITUCIJA

I ORGANIZACIJA –

Analiza indeksa konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma Konkurentski izveštaji Svetskog ekonomskog foruma predstavljaju vodič

za poslovne lidere u donošenju njihovih investicionih odluka, a takođe su i

dragoceno sredstvo za donosioce političkih odluka, koji svoj rad usmeravaju u

pravcu ekonomskog razvoja i rasta konkurentnosti nacionalne ekonomije.

Nacionalna konkurentnost po shvatanju ovog Foruma razume se kao set

faktora, politika i institucija, koji određuju nivo ekonomskog prosperiteta i

produktivnosti jedne zemlje, pri čemu je povećanje produktivnosti povezano

sa boljim korišćenjem raspoloživih faktora i resursa.20

Tabela 2. Učešće spoljnog duga u GDP i izvozu roba i usluga u periodu 2004-2005. godina

– komparativni pregled –u procentima

Učešće spoljnog dugau GDP

Izvor: Transition report 2006: Finance in transition, November 2006, EBRD, Internet: http://www.ebrd.com/pubs/econo/tru07.htm, 10/03/2007;

20 Michael Porter, Klaus Schwab, Martin Sorrell and A.Lopez-Claros, The GlobalCompetitiveness Report 2006-2007, Palgrave Macmillan, New York 2006, p. 3.

Učešće spoljnog duga uizvozu roba i usluga

Češka

Češka

Slovačka

Mađarska

Mađarska

Slovačka

605


Svetski ekonomski forum danas meri konkurentnost pomoću:

• Indeksa globalne konkurentnosti (GCI – Global Competitiveness Index) i

• Indeksa poslovne konkurentnosti (BCI – Business Competitiveness Index);

Tabela 3. Rangiranje prema indeksu globalne konkurentnosti (izabrane zemlje)

– obuhvat od 125 ekonomija sveta –

Zemlja/ekonomija

Rangiranje

prema GCI

u 2006

Rangiranje

prema GCI

u 2005

Promena pozicije

u 2006 u odnosu

na 2005

Švajcarska 1 4 Rast

Finska 2 2 Nepromenjeno

Švedska 3 7 Rast

Danska 4 3 Pad

Singapur 5 5 Nepromenjeno

SAD 6 1 Pad

Japan 7 10 Rast

Nemaèka 8 6 Pad

Holandija 9 11 Rast

Velika Britanija 10 9 Pad

Slovenija 33 30 Pad

Hrvatska 51 64 Rast

Makedonija 80 75 Pad

Srbija i Crna Gora 87 85 Pad

Bosna i Hercegovina 89 88 Pad

Izvor: Michael Porter, Klaus Schwab, Martin Sorrell and A. Lopez-Claros, The GlobalCompetitiveness Report 2006-2007, Palgrave Macmillan, New York 2006, p. 14.

U procesu rangiranja zemalja Indeksom globalne konkurentnosti, Srbiji jeu 2006. godini pripala 87. pozicija od ukupno 125 zemalja sveta obuhvaćenihIzveštajem Svetskog ekonomskog foruma (Tabela 3). Srbija je pogoršala svojupoziciju u odnosu na Izveštaj Foruma 2005. godine, a trenutno je u odnosu nabivše YU republike jedino ispred B i H. Naime, s obzirom da je čak 86 zemaljaispred Srbije, mogli bi da se osvrnemo na onih 38 zemalja čija jekonkurentnost slabija od naše, a zaključak je sledeći: od evropskih zemaljanižu konkurentnost privrede imaju samo BiH i Albanija, lošije rangirane su i20 zemalja Afrike, 8 zemalja Azije i 8 zemalja Južne i Centralne Amerike.

Švajcarska

Švedska

Nemačka

606


Posmatrano po subindeksima GCI (Tabela 4), Srbija je najlošije rangiranapo osnovnim zahtevima (pozicija 99), koji podrazumevaju efikasne institucije,infrastrukturu, makroekonomiju.21 Stoga, iako je po kriterijumu GDP percapita svrstana u stanje 2 ekonomskog razvoja (efikasnošću vođena privreda),Srbija je još uvek faktorima vođena ekonomija i zemlja gde osnovniinstitucionalni i infrastrukturni zahtevi ne osiguravaju i ne obezbeđujukonkurentnost preduzeća i privrede.

Komparativno posmatrano, izvrsno rangiranje Švajcarske i nordijskihzemalja prema GCI (Tabela 3) pokazuje da dobre institucije i stručan isposoban makroekonomski menadžment, zajedno sa svetskom klasom veštinaedukacije i fokusom na tehnologiju i inovaciju, predstavljaju uspešne strategije

Tabela 4. Kompozicija tri subindeksa globalnog indeksa konkurentnosti i rangiranje Srbije u 2006. godini

– obuhvat od 125 ekonomija sveta –

Komponente Indeksa globalne

konkurentnosti – stubovi

konkurentnosti

Rangiranje Srbije u Izveštaju

konkurentnosti Svetskog

ekonomskog foruma 2006-2007

Indeks globalne konkurentnsoti 87

I Osnovni zahtevi 99

1. Institucije 97

2. Infrastruktura 90

3. Makroekonomija 106

4. Zdravlje i osnovno obrazovanje 97

II Efikasnost 72

1. Visoko obrazovanje i usavršavanje 61

2. Efikasnost tr�išta 97

3. Tehnološka prohodnost 73

III Inovacioni faktori 83

1. Poslovna sofisticiranost 94

2. Inovacije 71

Izvor: Michael Porter, Klaus Schwab, Martin Sorrell and A.Lopez-Claros, The GlobalCompetitiveness Report 2006-2007, Palgrave Macmillan, New York 2006, pp. 15-23.

21 Ibidem, p. 17.

Visoko obrazovanje i usavršavanje

Efikasnost tržišta

607


za dostizanje konkurentnosti u rastućoj globalnoj ekonomiji. Poslovneaktivnosti u tim ekonomijama imaju koristi od dobro razvijenoginstitucionalnog okvira (koji karakteriše vladavina prava, efikasan pravnisistem i visok nivo transparentnosti) i odgovornosti unutar javnih institucija, aodlična infrastruktura je dodatna pozitivna karakteristika poslovnog ambijenta.

Tabela 5. Rangiranje prema Indeksu poslovne konkurentnosti – BCI(izabrane zemlje)

– obuhvata 121 ekonomija sveta –

Zemlja/

ekonomija

Rangiranje prema BCI

indeksu

Rangiranje prema

kvalitetu poslovnog

okru�enja

Rangiranje prema poslovnim

aktivnostima i strategijama

preduzeæa

2006 2005 2004 2006 2005 2004 2006 2005 2004

SAD 1 1 1 1 1 2 1 1 2

Nemaèka 2 2 3 2 3 3 2 2 1

Finska 3 3 2 3 2 1 8 8 6

Švajcarska 4 8 9 4 8 9 4 6 8

Danska 5 4 4 6 4 4 6 5 10

Holandija 6 7 8 5 7 7 7 9 5

Švedska 7 11 5 8 13 6 3 7 4

Velika Britanija 8 5 6 7 6 5 9 4 7

Japan 9 9 7 9 9 8 5 3 3

Hong Kong 10 17 11 10 15 11 12 20 12

Slovenija 36 33 32 36 33 34 34 29 28

Hrvatska 56 65 70 54 64 70 56 74 72

Srbija

i Crna Gora 86 86 83 85 83 83 110 107 87

Makedonija 87 83 87 87 84 86 90 93 88

Bosna i

Hercegovina 96 101 91 96 100 90 107 103 97

Izvor: Michael Porter, Klaus Schwab, Martin Sorrell and A.Lopez-Claros, The GlobalCompetitiveness Report 2006-2007, Palgrave Macmillan, New York 2006, pp. 60-1.

Sledeće polje merenja konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma jeste

Indeks poslovne konkurentnosti – Business Competitiveness Index (BCI).

Koncept ovog indeksa konkurentnosti polazi od stava da su makroekonomska i

institucionalna stabilnost potreban, ali ne i dovoljan uslov, pošto obezbeđuju

ambijent za stvaranje bogatstva, ali ne i sam proces stvaranja bogatstva. Vrednost

se stvara na mikro-ekonomskom nivou, odnosno na nivou preduzeća koja

operišu u okviru datog ambijenta. Mikroekonomske osnove produktivnosti i

ujedno kriterijumi rangiranja konkurentnosti nacionalnih ekonomija jesu:

Nemačka

Švajcarska

Švedska

Rangiranje prema kvalitetuposlovnog okruženje

Rangiranje prema poslovnimaktivnostima i strategijama

preduzeća

608


• kvalitet poslovnog okruženja u kome kompanije posluju i

• sofisticiranost operacija i strategija kompanija.

Srbija se u polju rangiranja prema BCI indeksu (Tabela 5) u 2006. godininalazi na 86. mestu, što je za tri mesta lošija pozicija u odnosu na 2004. godinu.Trenutno kotiranje zemalja pokazuje da su se daleko ispred Srbije našle bivše YUrepublike: Slovenija (pozicija 36) i Hrvatska (pozicija 56). Srbija je u odnosu na2004. godinu pogoršala svoje rangiranje po kriteriju sofisticiranosti operacija istrategija preduzeća (sa 87. mesta u 2004. godini na 110. mesto u 2006. godini),a istovremeno i kvalitet poslovnog okruženja ocenjen je nešto nepovoljnije (padsa 83. pozicije u 2004. na 85. mesto u 2006. godini). Moglo bi se zaključiti da jenizak nivo konkurentnosti Srbije, meren indeksom BCI, posledica neadekvatneinfrastrukture, pristupa kapitalu, neadekvatnog sistema obrazovanja, odsustvagranskih klastera i ekstremno niskog inovativnog potencijala. Pored toga, kamenspoticanja Srbije u dostizanju nacionalne konkurentnosti jeste i nedovoljnasofisticiranost operacija i strategija domaćih kompanija.

Ocena strukturnih i institucionalnih reformi Srbije u 2006. godini– Evropska banka za obnovu i razvoj –

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), pomoću tranzicionihindikatora, sumirala je napredak u strukturnim i institucionalnim reformama za29 tranzicione zemlje.22 Sa devet tranzicionih indikatora obuhvaćena su četiriglavna elementa tržišne ekonomije:

• Preduzeća (3 indikatora: privatizacija velikih preduzeća, privatizacijamalih preduzeća i restrukturiranje preduzeća);

• Tržište i trgovina (3 indikatora: cenovna liberalizacija, spoljnotrgovinskisistem, politika konkurencije);

• Finansijski sektor (2 indikatora: reforme bankarskog sistema, zajedno saliberalizacijom kamatnih stopa i drugi indikator koji se odnosi na sigurnosttržišta i nebankarske finansijske institucije);

• Infrastruktura (telekomunikacije, železnica, energetski sistem, putevi,vodosnabdevanje);

Svaki indikator meren je po standardima razvijenih tržišni privreda iprikazuje sintetizovanu procenu napretka postignutog u nekoj određenojoblasti. Pokazatelji tranzicije imaju raspon od 1 do 4+. Ocena 1 znači da nema

22 Transition report 2006: Finance in transition, November 2006, EBRD, Internet:http://www.ebrd.com/pubs/econo/tru07.htm 10/03/2007.

609


promena u odnosu na socijalistički sistem, a ocena 4+ označava performanseslične onim u razvijenim privredama.

Prema pomenutom Izveštaju EBRD, u 2006. godini najlošiju ocenu Srbijaje imala u sledećih 6 od ukupno 9 analiziranih indikatora:23

• Politika konkurencije (ocena 1,67);

• Infrastrukturne reforme (ocena 2,0);

• Sigurnost tržišta i nebankarske finansijske institucije (ocena 2,0);

• Restrukturiranje preduzeća (ocena 2,33);

• Privatizacija velikih preduzeća (ocena 2,67);

• Reforme bankarskog sektora i liberalizacija kamatnih stopa (ocena 2,67)

S druge strane, najbolju ocenu Srbija je dobila jedino u indikatoru cenovneliberalizacije (4), što i nije tako veliki uspeh, imajući u vidu da su sve zemljeu regionu ocenjene ocenom 4 ili 4+.

Imajući sve prethodno u vidu, pred novom Vladom Srbije u 2007. godini,prema oceni EBRD, stoje brojni izazovi, a najveći su: politika konkurencije(oblast antimonopolske politike), infrastrukturne reforme, restrukturiranjepreduzeća i privatizacija velikih javnih preduzeća, reforma finansijskog tržišta,nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, kao i brže i efikasnijesprovođenje već usvojenih zakona, a posebno primena Zakona o stečaju.

Interesantno je napraviti poređenje osam tranzicionih indikatora uizabranim zemljama u regionu (Tabela 6): BiH, Bugarska, Hrvatska, Češka,Makedonija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Srbija:24

• Najvišu ocenu indikatora privatizacije (4) imaju Bugarska, Češka,Mađarska i Slovačka. Najnižu ocenu (2,67) imaju Srbija i Bosna iHercegovina;

• Restrukturiranje preduzeća najpozitivnije je ocenjeno (ocena 3,67 za svakuzemlju respektivno) u Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj. Najnižu ocenuimaju Bosna i Hercegovina (2,0), Srbija (2,33) i Albanija (2.33);

• Cenovna liberalizacija: sem B i H, Srbije i Slovenije, koje su ocenjene saocenom 4, sve ostale zemje imaju najvišu ocenu 4+;

• Spoljnotrgovinski sistem je ocenom 4+ ocenjen u većini analiziranihzemalja; najnižu ocenu 3,33 ima jedino Srbija;

23 Ibidem, 10/03/2007.

24 Ibidem, 10/03/2007.

610


• Najvišu ocenu indikatora konkurentnosti (3,33) imaju Slovačka iMađarska (interesantno je da nijedna zemlja nije dobila ocenu 4+); najnižuocenu imaju B i H i Srbija sa ocenom 1,67;

• Reforme bankarskog sistema i liberalizacija kamatnih stopa: najvišu ocenu4,00 imaju Hrvatska, Češka i Mađarska; najnižu ocenu imaju B i H,Makedonija, Srbija i Albanija (svaka je ocenjena sa 2,67);

• Sigurnost tržišta i nebankarskih finansijskih institucija – jedino Mađarska imanajvišu ocenu (4,00); Češka i Poljska su ocenjene sa 3,67, a sve ostale zemljekreću se u rangu od 1,67 do 2,67; najnižu ocenu (1,67) imaju B i H i Albanija;

• Sveukupne infrastrukturne refome – sa ocenom 3,67 najbolje je rangiranaMađarska; većina zemalja kreće se u opsegu ocene od 2,33 do 3,33;najnižom ocenom ocenjene su Srbija (2,00) i Albanija (2.00);

Uska grla privrednog razvoja i ocena rizičnosti ulaganja u Srbiju– Jefferson Institute i Economist Intelligence Unit –

Analitički tim Jefferson Institute u studiji „Konkurentnost privrede Srbije2006”, kao najkritičnije usko grlo za održivi privredni rast u Srbiji danas vidi

Tabela 6. Tranzicioni pokazatelji u izabranim privredama u tranzicijiZemlja PVP PMP RP LC STS PK RBS NFI I

Srbija 2.67 3.67 2.33 4.00 3.33 1.67 2.67 2.00 2.00

BiH 2.67 3.00 2.00 4.00 3.67 1.67 2.67 1.67 2.33

Albanija 3.00 4.00 2.33 4.33 4.33 2.00 2.67 1.67 2.00

Makedonija 3.33 4.00 2.67 4.33 4.33 2.00 2.67 2.33 2.33

Hrvatska 3.33 4.33 3.00 4.00 4.33 2.33 4.00 3.00 3.00

Rumunija 3.67 3.67 2.67 4.33 4.33 2.67 3.00 2.00 3.33

Poljska 3.33 4.33 3.67 4.33 4.33 3.00 3.67 3.67 3.33

Bugarska 4.00 4.00 2.67 4.33 4.33 2.67 3.67 2.67 3.00

Maðarska 4.00 4.33 3.67 4.33 4.33 3.33 4.00 4.00 3.67

Èeška 4.00 4.33 3.33 4.33 4.33 3.00 4.00 3.67 3.33

Slovaèka 4.00 4.33 3.67 4.33 4.33 3.33 3.67 3.00 3.00

Legenda: PVP – Privatizacija velikih preduzeća; PMP – Privatizacija malih preduzeća; RP –Restrukturiranje preduzeća; LC – Liberalizacija cena; STS – Spoljnotrgovinski sistem; PK –Politika konkurencije; RBS – Reforma bankarskog sistema; NFI – Nebankarske finansijskeinstitucije; I – Infrastruktura.

Pokazatelji tranzicije imaju raspon od 1 do 4+. Ocena 1 znači da nema promena u odnosu nasocijalistički sistem, a ocena 4+ označava performanse slične onim u razvijenim privredama.

Izvor: Transition report 2006: Finance in transition, November 2006, EBRD, http://www.ebrd.com/ pubs/econo/tru07.htm 10/03/2007.

Mađarska

Češka

Slovačka

611


slabu zaštitu vlasničkih prava.25 Ako znaju da je njihov biznis zaštićenugovorom, a njihovo vlasništvo zaštićeno snažnim sudskim sistemom,privrednici će imati više motiva da investiraju i produktivnije koriste svojevlasništvo. Kao najbolju ilustraciju za ovu tvrdnju autori navedene publikacijeuzimaju odnos vlasničkih prava i bankarskih kredita privredi, pri čemu je višenego jasno da najveći broj ekonomista u Srbiji smatra da su danas i jedno idrugo prepreke bržem rastu. Vlasnička prava su slabo zaštićena, što odvraćainvestitore od ulaganja, a krediti privredi su skupi, što odvraća preduzetnike odzaduživanja. Skupi krediti se najbolje objašnjavaju visokim političkimrizikom, odnosno neefikasnim sudskim i pravnim sistemom. Efikasnijesudstvo, pogotovo u oblasti zaštite vlasničkih prava, smanjilo bi taj rizik.Analiza pokazuje da iako je bankarski sistem na putu oporavka, sudski sistem,pogotovo sistem trgovinskih sudova, predstavlja jednu od najneefikasnijih,odnosno najkorumpiranijih institucija u Srbiji.26

Rezultati ankete, koju je za potrebe Svetskog ekonomskog foruma tokom2005. godine uradio Jefferson Institut, ukazuju da se stavovi privrednika(anketa je obuhvatila 80 preduzeća) u mnogome poklapaju sa izveštajimameđunarodnih institucija, kada je u pitanju identifikovanje problemakonkurentnosti i privrednog rasta Srbije. Naime, prema pomenutomistraživanju Jefferson instituta, kao najproblematičniji faktor tj. preprekuposlovanju u Srbiji prevrednici su izdvojili nestabilnost ekonomske politike,zatim neefikasnu državnu administraciju, nezadovoljavajući pristup izvorimafinansiranja i veliku korupciju.27 Opšte stanje infrastrukture u zemlji ocenjenoje izrazito negativnom ocenom, većina ispitanika (70%) izjasnila se da jeSkupština neefikasna, administrativne obaveze preduzeća (propisi, dozvole,izveštaji) za čak 90% anketiranih privrednika su opterećujuće, antimonopolskapolitika je izrazito nepovoljno ocenjena, a i struktura javne potrošnje dobila jenegativnu ocenu. Što se tiče pravnog okvira, 3/4 ispitanika smatra da je onneefikasan i podložan manipulacijama. Nivo sofistiranosti finansijskih tržištaje veoma nizak, a takvu ocenu dalo je čak 85% ispitanika. (Tabela 7)

Kako se vidi iz ocene rizika koji objavljuje Economist Intelligence Unit,Srbija je i dalje rizična zemlja za ulaganje. Tačnije, sa rangom opšteg rizika Ci ocenom 52, Srbija je najrizičnija zemlja u regionu, lošije rangirana i odAlbanije. Posebno visok rizik je u finansijskoj sferi i sferi efikasnosti državne


26 Ibidem, str. 135.

27 Ibidem, str. 89-103.

612


administracije.28 Kad Srbija kod velikih institucionalnih investitora, kakvi su,

na primer, “Morgan Stanley”, “Goldman Sachs”, “Lohman brothers”, stvori i

potvrdi imidž pouzdane, organizovane i uređene zemlje, u kojoj banke i druge

finansijske institucije i pojedinačni preduzetnici mogu da ostvare mogućnost

profitabilnog ulaganja, bez prisustva nekomercijalnog rizika, novac će biti u

Srbiji u veoma kratkom roku. Za sada, skupi krediti i nedovoljne privredne

investicije najbolje se objašnjavaju visokim političkim rizikom, odnosno

neefikasnim sudskim i pravnim sistemom zemlje.

Tabela 7. Politički, ekonomski i infrastruktrni rizik u 2007. godini– ocena, rang –

Opšti

rizik

Rizik

sigurnosti

Politièki

rizik

Makroek.

rizik

Finansijski

rizik

Infrastr.

rizik

I grupa zemalja

Srbija C - 52 C - 57 C - 60 C - 50 D - 63 C - 44

Albanija C - 51 C - 46 C - 55 B - 40 D - 63 D - 63

B i H C - 49 B - 39 C - 50 A - 20 C - 54 D -63

Makedonija C - 50 C - 50 C - 60 B - 35 D - 63 C - 59

Hrvatska B - 39 B - 25 C - 45 B - 30 B - 38 B - 38

II grupa zemalja

Rumunija B - 39 A - 14 B - 25 B - 40 C - 54 C - 47

Bugarska B - 35 B - 21 B - 25 B - 30 B - 38 C - 44

Maðarska B - 30 A - 11 B - 35 C - 60 B - 38 B - 28

Poljska B - 31 A - 14 B - 30 B - 40 B - 33 B - 34

Republika Èeška B - 28 A - 11 B - 25 B - 25 C - 42 B - 31

III grupa zemalja

Austrija A -14 A -7 A -15 B - 35 A - 4 A -13

Danska A - 8 A - 4 A - 5 A - 20 A - 0 A - 9

Nemaèka A - 17 A - 18 A - 10 B - 40 A - 0 A - 3

Slovenija B - 21 A - 11 A - 15 A - 20 A - 17 B - 22

Izvor: Risk Briefing,The Economist Intelligence Unit, July 2007, Internet: http://www.viewswire.com/index.asp?layout=RKCountryVW3&country_id=1230000323 10/08/2007.

Legenda: Rang se izražava opisnim ocenama od A do E, pri čemu A označava najniži rizik, aE najviši. Opšta ocena brojčano izražava opšti rang.

28 Risk Briefing, The Economist Intelligence Unit, July 2007, Internet: http://www.viewswire.com/index.asp?layout=RKCountryVW3&country_id=1230000323 10/08/2007.

Mađarska

Republika Češka

Nemačka

Opštirizik

Riziksigurnosti

Političkirizik

613


Ocena korupcije u Srbiji – Transparency International i World Bank -

Visok stepen korupcije svih slojeva društva predstavlja problem čitavogregiona. Korupcija koči dalje reforme, smanjuje strane investicije, posebnoportfolio, koje počivaju na poverenju i kvalitetu institucija. Korupcijaugrožava ekonomski rast, a time i novu zaposlenost, rast dohotka i standarda.Potrebni su odlučni koraci na suštinskoj reformi državnog aparata i sudstva, dabi se preokrenuli ovi procesi i vratilo poverenje u demokratske institucije,zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.

Međunarodna organizacija Transparency International (www.transparency.org) razvila je metodologiju zasad najvišeg kvaliteta u istraživanju, analiziranju,merenju i statističkoj obradi fenomena korupcije, uporedo u velikom brojuzemalja sveta. Kvantifikovanje percepcije nivoa korupcije i rangiranje zemaljau okviru kvalifikovanog uzorka vrši se pomoću Indeksa percepcije korupcije(CPI). Ovaj indeks predstavlja merilo koje odražava predstavu ili utisak koji okorupciji imaju poslovni ljudi i analitičari rizika, domaći i strani. Temelji se našesnaest različitih ispitivanja nezavisnih i uglednih međunarodnih institucijakao što su, na primer: World Economic Froum, World Bank, EconomistIntelligence Unit, Freedom House, PricewaterhouseCoopers. Indeks CPIobuhvata vrednosti u rasponu od 10, kojom se ocenjuju zemlje bez korupcije do0 kojom se označavaju zemlje sa najvišom korupcijom. Da bi jedna država bilaobuhvaćena merenjem neophodno je da o njoj budu sprovedena najmanje triistraživanja. Tako, na primer, zbog nedovoljnog broja podataka indekspercepcije korupcije za SR Jugoslaviju nije bio utvrđen u 2001. i 2002. godini,a i iz istog razloga se u svakom ponovljenom istraživanju jedan broj zemalja,među njima i one sa pretpostavljenom najvećom korupcijom, ne pojavljuje narang listi ove međunarodne organizacije.

Prema Indeksu percepcije korupcije međunarodne organizacijeTransparency International, Srbija se u 2006. godini nalazi na 90. mestu(vrednost indeksa 2,7-3,3) od ukupno 163 zemlje sveta. U odnosu na ranijegodine Srbija se postepeno udaljava od najniže rangirane zemlje, ali zauzetomesto i dalje je deprimirajuće, posebno imajući u vidu da se od evropskihzemalja ispod nas nalaze još samo BiH, Albanija i Makedonija. Primera radi,u 2000. godini u uzorku od 90 zemalja SR Jugoslavija bila je rangirala na 89.mesto, u 2003. godini nalazila se na 109. mestu od 133 zemlje, a u 2005. godinina 97. mestu od ukupno 158 zemalja.29

29 Corruption Perceptions Index (CPI), Transparency International 2006, Internet:http://www.transparency.org/policy_research/surveys_indices/cpi/2006 10/02/2007.

614


Prema novom izveštaju Svetske banke pod nazivom “Anticorruption inTransition 3, Who Is Succeeding...and Why” iz 2006. godine, ciljani napori dase smanji korupcija u bivšim socijalističkim zemljama pokazuju rezultate, alineophodne su stalne reforme kako bi se sprečilo ponovno pogoršanje situacije.“Antikorupcija u tranziciji 3” je treći po redu izveštaj u seriji izveštaja Svetskebanke, koji prate nivo korupcije u odnosima preduzeće – država od 1999.godine. Za ovaj izveštaj korišćeni su podaci „Ankete poslovnog okruženja iuspešnosti preduzeća” (Business Environment and Enterprise PerformanceSurvey, BEEPS), zajedničke inicijative Evropske banke za obnovu i razvoj iSvetske banke. Ovom anketom (koja se sprovodi svake tri godine, poslednja jesprovedena 2005. godine) obuhvaćeno je 26 bivših socijalističkih zemalja iTurska, kao i pet zapadnoevropskih zemalja kao komparatora (Nemačka,Grčka, Irska, Portugal i Španija). Pored praćenja trendova korupcije, izveštajsagledava i razloge koji su doveli do napretka u nekim zemljama. Tako semože zaključiti da je smanjenje korupcije prisutnije tamo gde su sprovedeneintenzivne reforme. Napredak je najvidljiviji u carinskoj i poreskojadministraciji, kao i u povećanju političke odgovornosti (uključujući zakone osukobu interesa, finansijskoj reviziji i kontroli, kao i prijavljivanje prihoda iimovine). S druge strane, reforma pravosuđa često je zanemarivana, i izgledada se korupcija u sudovima uopšteno uzevši nije smanjila. Zemlje počinju darešavaju ovaj problem, i to povećavanjem plata sudija, uvođenjem sistemaautomatskog upravljanja slučajevima u cilju poboljšanja efikasnosti itransparentnosti i krivičnim gonjenjem korupcije u pravosuđu. U izveštaju setakođe ističe da je snažno vođstvo ključno oružje u borbi protiv korupcije.Svaka zemlja koja je ostvarila merljiv napredak u smanjenju korupcije imalaje jakog vođu, koji je postavio transparentnost i odgovornost, kao najvišeprioritete, a posebno se ovde ističe Gruzija.30

Doing Business 2007 – ocena Srbije i kompracija sa zemljama u okruženju

Gotovo jedinu povoljnu ocenu Srbija je dobila u Izveštaju Svetske banke iMeđunarodne finansijske korporacije (IFC) – Poslovanje 2007 (Doingbusiness 2007: How to reform). Srbija je prema ovom izveštaju popravila svojrejting u svetu po kriterijumu lakoće poslovanja. Naime, od 175 zemaljaobuhvaćenih istraživanjem, Srbija se u 2006. godini našla na 68. poziciji,

30 Anticorruption in Transition 3, Who is Succeeding... and Why, World Bank, 2006, p. 19,Internet: http://www.worldbank.org/eca/act3 05/02/2007.

615


popevši se tako za 27 mesta u odnosu na prethodni izveštaj. Srbija je takopretekla sve republike bivše Jugoslavije, izuzev Slovenije.

Tabela 8. Srbija i zemalje okruženja – rangiranje prema kriterijumu lakoće poslovanja

– obuhvata 175 zemalja –

Ekonomija Rangiranje u Izveštaju

Doing business 2007

Rangiranje u Izveštaju

Doing business 2006

Zemlje okru�enja

Slovaèka 36 34

Rumunija 49 71

Èeška Republika 52 50

Bugarska 54 59

Slovenija 61 56

Maðarska 66 60

Srbija 68 95

Crna Gora 70 64

Poljska 75 74

Makedonija 92 94

Bosna i

Hercegovina 95 91

Albanija 120 115

Hrvatska 124 134

Izvor: Doing business 2007: How to reform, World Bank and International FinanceCorporation, Washington 2006, p. 6.

Svetska banka navodi da je od bitnijih izmena Srbija uvela elektronskočuvanje podataka u carinskim poslovima, što je omogućilo elektronskoizdavanje deklaracija i skratilo proces uvoza sa 44 na 12 dana i izvoza sa 32 na11 dana (promena u rangiranju ovog elementa poslovanja je + 91). Upravo međutri najveće reforme u ovogodišnjem izveštaju nalazi se Srbija (olakšavanjeprocedura izvoza i uvoza), zajedno sa Meksikom (rast zaštite investitora, kroznovi sistem bezbednosti) i Gruzijom (novi zakoni zapošljavanja).31 Kaopozitivne reforme Svetska banka vidi i uvođenje medijacije, kojom se izbegavaju

31 Doing business 2007: How to reform, World Bank and International FinanceCorporation, Washington, 2006, p. 3.

Mađarska

Češka Republika

Slovačka

Zemlje okruženja

Rangiranje u IzveštajuDoing business 2007

Rangiranje u IzveštajuDoing business 2006

616


sudski sporovi, kao i osnivanje Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Overeforme su doprinele i smanjenju rizika za kreditore i olakšale dobijanje zajmova(promena u rangiranju ovog elementa poslovanja +63).

Gotovo u svim drugim elementima biznisa Srbija je u ovogodišnjemizveštaju lošije rangirana u odnosu na 2005. godinu. Pad u rangiranju 2006.posebno je prisutan u elementima: zapošljavanje radnika (-30) i započinjanjeposlovanja (-17).

Od ukupno 175 analiziranih svetskih ekonomija, prema kriterijumu lakoćeposlovanja, najbolje rangirane su: Singapur, Novi Zeland, SAD, Kanada iHong Kong. U osnovi, najbolje rangirana ekonomija, prema kriterijumimalakoće poslovanja, jeste ona zemlja gde vlada kreira regulisano okruženje, kojevodi boljim uslovima poslovanja kompanija.

Tabela 9. Rangiranje Srbije – Doing Business 2007 –Lakoæa... Rang 2006 Rang 2005 Promena

Poslovanja (Doing Business) /1

68 95 +27

Zapoèinjanje poslova (Starting a Business) 60 43 -17

Licencno poslovanje (Dealing with Licenses) 157 158 +1

Zapošljavanje radnika (Employing Workers) 73 43 -30

Registracije firme (Registering Property) 110 104 -6

Moguænosti krediranja (Getting Credit) 33 96 +63

Zaštita (sigurnost) investitora (Protecting Investors) 60 58 -2

Poreskog sistema (Paying Taxes) 64 65 +1

Spolnotrgovinska razmena (Trading Across Borders) 51 142 +91

Sprovoðenje ugovora (Enforcing Contracts) 76 74 -2

Zatvaranje biznisa (Closing a Business) 103 100 -3

1 Rangiranje je vršeno prema kriterijumima: broja i složenosti procedura, potrebnog vremena,kapitala i troškova za svih 10 nabrojanih elemenata poslovanja;

Izvor: Doing business 2007: How to reform, World Bank and International FinanceCorporation, Washington 2006, p. 139.

U periodu januar 2005–april 2006. godine, prema istraživanju Svetskebanke i Međunarodne finansijske korporacije, registrovano je 213 reformi u112 ekonomija sveta. Reforme su obuhvatale pojednostavljenje regulativeposlovanja, zaštitu prava vlasnika, smanjivanje poreza, lakši pristup kreditimai smanjivanje troškova izvoza i uvoza. U ovogodišnjem izveštaju “Doingbusiness 2007: How to reform”, Gruzija se našla na prvom mestu po broju ikvalitetu spovedenih reformi u pravcu pojednostavljenja i podsticanjaposlovanja kompanija. Naime, Gruzija je od čak 10 polja relevantnih za ocenu

Lakoća...

Poslovanja (Doing Business)1

Započinjanje poslova (Starting a Business)

Licencno poslovanje (Dealing with Licenses)

Zapošljavanje radnika (Employing Workers)

Registracije firme (Registering Property)

Mogućnosti krediranja (Getting Credit)

Zaštita (sigurnost) investitora (Protecting Investors)

Poreskog sistema (Paying Taxes)

Spoljnotrgovinska razmena (Trading Across Borders)

Sprovođenje ugovora (Enforcing Contracts)

Zatvaranje biznisa (Closing a Business)

617


lakoće poslovanja, uspela da reformiše čak 6 oblasti. Ostale zemlje-reformatori, koje čine top 10 su: Rumunija, Meksiko, Kina, Peru, Francuska,Hrvatska, Gvatemala, Gana i Tanzanija.32

4. RAZVOJ „NOVE” STRATEGIJE KONKURENTNSOTI PRIVREDE SRBIJE

Srbiji je po pitanju konkurentske strategije u narednom perioduneophodan zaokret ili će faktori nekonkurentnosti biti naše osnovne i sigurneputanje ka siromašnoj ekonomiji i gubitku svih društvenih, kulturoloških isocijalnih vrednosti.

Generalno, nova konkurentska strategija trebalo bi da hendikepeprethodne strategije pretvori u prednosti. Naime, nedostaci konvencionalnestrategije konkurentnosti mogu se tretirati i kao šanse za budući rast (a nesamo kao simboli promašaja). U pitanju su sledeći modeli konvencionalnekonkurentske strategije:33

• Predugo oslanjanje na bazične faktore konkurentske prednosti (nisketroškove). Šansa: razvoj kompleksnijih izvora konkurentnske prednosti.Naime, troškovi ostaju u fokusu, ali na značaju dobijaju znanje,diferenciranje, povezivanje sa liderima;

• Nerazumevanje potrošača. Šansa: veće investicije u marketing, tj u znanjeo potrebama i zahtevima sofisticiranih potrošača;

• Ignorisanje relativne konkurentske pozicije. Šansa: razumevanje iunapređenje iste, kroz procenu izvora konkurentnosti (to mogu biti niskitroškovi ili visok nivo diferenciranja), strategijsku širinu (širina tržišnogsegmenta, širina delatnosti) i izbor tehnologije (liderska ili sledbeničkatehnologija);

• Nizak nivo međukompanijske saradnje. Šansa: unapređenje ove saradnjekroz klastere (industrijske grozdove);

• Paternalizam. Šansa: Kontrola strategijskih poluga biznisa. Zbog posebnepažnje države (posebno u zemljama u razvoju i tranziciji) izvoznici suspremni da inferiornost svojih odluka anuliraju makroekonomskim merama(devizni kurs, subvencije, zaštita). Međutim, neodmeren paternalizam sevraća kao bumerang na način što guši interne izvore konkurentnosti.

32 Ibidem, p. 2.

33 Michael Fairbanks and Stace Lindsay, Plowing the sea, Harvard Business School Press,Boston, Massachusetts, 1997, pp. 19-20.

618


Da bi se ove „šanse” iskoristile, potrebno je da se zemlja dovede dopočetne pozicije ili nultnog stanja u procesu unapređenja konkurentnosti. Utom smislu, kompletiranje tržišnih institucija, posebno razvoj finansijskihtržišta, bolja infrastruktura, zaštita prava kreditora, efikasnija država i sudstvo,smanjenje korupcije – predstavljaju spomenutu bazu, polaznu osnovu ilipreduslov za budući razvoj konkurentnosti.

Osnovne pretpostavke „kreiranja” konkurentnosti na makro nivou susledeće reforme:

a) Reforma političkih i državnih institucija (između ostalog, smanjenjeadministrativnih barijera i reforma javne adminstracije, smanjenje javnepotrošnje);

b) Institucionalno pravne reforme (u okviru toga se posebno misli nakreiranje određenih oblika ekonomskog prava), kao što je:

• Denacionalizacija;

• Kompanijsko pravo (u okviru ovoga posebno je bitno stečajno pravo);

• Pravo konkurencije (antimonopolsko pravo, državni monopoli i javnapreduzeća);

• Intelektualna svojina;

• Radno zakonodavstvo;

• Donošenje kompletne zakonodavno-pravne regulative, kojom se regulišu ijačaju finansijska tržišta (proširenje ovlašćenja Komisije za hartije odvrednosti, posebno u sferi nadzora i zaštite manjinskih akcionara, kreiranjenovih instrumenata i osnivanje nedostajućih institucija i profesija na ovomtržištu (standardi u računovodstvu i reviziji, obezbeđivanje javnogkaraktera informacija, čime bi se akcionari zaštitili od konfuznih ili lažnihpraksi, uključujući i insajder trgovinu, razvoj štedno-kreditnih zadruga,uvođenje novih opcija i konceptata kreditiranja, razvoj portfolio investicija,refinansiranje kredita, plasman drugih složenih finansijskih derivata);

• Donošenje zakona o udruživanju pravnih lica, kako bi se podstakloformiranje klastera;

• Brže donošenje novih zakona u svim sektorima;34

c) Efikasno sudstvo (pre svega efikasnija zaštita vlasničkih prava, zaštitaugovora i prava kreditora); između ostalog, smetnje dobrom pravosuđu

34 Primera radi, samo u poljoprivredi nedostaju mnogi osnovni zakoni: Zakon opoljoprivredi, Zakon o zadrugama, Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o agenciji zaupravljanje laboratorijama, Zakon o zaštiti bilja.

619


značajnim delom su političke prirode (ponovna legitimizacijaprotivzakonitog profiterstva, umesto pozivanja na pravnu odgovornost),mada jedna od smetnji jeste i neobezbeđenost celovitih socijalnihprograma, koji bi trebalo da budu pretpostavka ekonomskih reformi;

d) Završetak procesa privatizacije privrede (restrukturiranje i privatizacijavelikih i javnih preduzeća);

e) Poslovna etika i sistem vrednosti (uspostavljanje institucionalno-pravnog okvira za suzbijanje korupcije; usvajanje i unapređivanjerelevantnih antikorupcijskih zakona). Studija “Konkurentnost privredeSrbije 2006”, ukazuje da, iako je bankarski sistem na putu oporavka,sudski sistem, pogotovo sistem trgovinskih sudova, predstavlja jednu odnajneefikasnijih, odnosno najkorumpiranijih institucija u Srbiji;35

f) Izgradnja infrastrukture (naročito fizičke: unapređenje i izgradnjasaobraćajne, energetske, telekomunikacione infrastrukture).

Prethodno uspešno sprovedene reforme predstavljaju bazu za stimulativnumakroekonomsku politiku, koja bi trebalo da doprinese uspešnojtransformaciji domaće privrede – od faktorima vođene privrede u efikasnošću„vučenu” privredu. Stoga, glavni zadatak države u narednom periodu jeste daobezbedi sve nužne pretpostavke za rast konkurentnosti i održiv privrednirazvoj.36 Sa stanovišta ekonomske politike, postoji nekoliko mogućih pravacadelovanja vlade u cilju jačanja konkurentnosti preduzeća. Oni se kreću odtradicionalnog subvencionisanja izvoznog sektora i aktivne politike deviznogkursa, do izmene profila privrede, kroz veća ulaganja u tehnologiju, znanje,nauku, inovacije i menadžment, odnosno kroz podsticanje priliva stranihdirektnih investicija. Praksa je pokazala sva ograničenja politike kursa kaopromotera izvoza,37 subvencionisanje je sve više pod kontrolom STO, te iz


36 Održivi razvoj na primeru Srbije znači alokaciju resursa na način da je poštovan triplebottom line kriterijum: ekonomski razvoj, socijalni razvoj i odgovoran odnos premaokolini. Održivi razvoj respektuje, pre svega, imperativ kompatibilnosti, a kompatibilnostu slučaju Srbije znači stvaranje sistema koji je kompatibilan sa EU, čak i ako Srbijanikada ne postane članica EU.

37 U principu depresijacija kursa stimuliše izvoz. Međutim, struktura domaće izvozneponude (bazirana na visokoj ekstenzivnosti) je takva da bi se malo toga ili gotovo ništane može učiniti samo sniženjem cena. Stimulacija izvoza posredstvom nižeg kursa dinarabila bi delom opravdana kada bi zemlja raspolagala proizvodnjom koja po strukturi,kvalitetu i tehnološkom standardu zadovoljava inostranu tražnju i kada bi se ta tražnjakonstantno povećavala. Generalno, za Srbiju je najbolja izvozna strategija ona koja

620


svega proizilazi da bi prednost trebalo dati izmeni profila privrede, odnosnodugoročnom konceptu jačanja produktivnosti domaćih proizvođača, što jedirektno uslovljeno većim investicijama, odnosno kreiranjem privrednogambijenta privlačnog za strani kapital. Imajući u vidu da je tehničkozaostajanje naše privrede za industrijskim zemljama Evrope oko 5-6tehnoloških godina, što je u vremenskoj dimenziji ekvivalentno 30-35 godina,ne bi trebalo trošiti puno reči za naglašavanje potrebe stranih ulaganja. Naime,određena istraživanja konkurentnosti privrede Srbije, ukazuju da bez učešćastranog kapitala naša preduzeća mogu u proseku obnoviti svoje programe uvremenu od 20-25 godina, a ona u kojima učestvuje inostrana akumulacija imenadžment to mogu učiniti za 3-5 godina.38

Koncept Indeksa poslovne konkurentnosti Svetskog ekonomskog forumapolazi od stava da su makroekonomska i institucionalna stabilnost potreban, aline i dovoljan uslov, pošto obezbeđuju ambijent za stvaranje bogatstva, ali ne isam proces stvaranja bogatstva. Vrednost se stvara na mikro-ekonomskomnivou, odnosno na nivou preduzeća koja operišu u okviru datog privrednogambijenta. Tačnije, koreni konkurentnosti su u mikro-ekonomskimfundamentima sistema. Idući ovom logikom, može se istaći da je država bitnaza konkurentnost privrede, ali je njena uloga u povećanju konkurentnosti samodelimična. Značaj privatnog sektora u obezbeđivanju konkurentnostipreduzeća i nacije postaje sve veći.

Za zemlje u tranziciji, zdrava država je neophodna. Međutim, usklađenafiskalna i monetarna politika i mehanizmi otklanjanja dispariteta u cenivalute, faktorskim cenama, cenama infrastrukture i socijalno osetljivihproizvoda - mogu samo da otklone prepreke rastu produktivnosti, ali rastproduktivnosti ipak mora da se ostvari na mikro ekonomskom nivou.39 Rastnacionalnog dohotka na bazi makroekonmskih reformi, liberalizacije iprivatizacije nije dovoljan, niti trajan izvor konkurentnosti, ukoliko nijepraćen povećanjem preduzetničkog kapaciteta. S druge strane neadekvatannivo preduzetničkog kapitala (kapaciteta) kontinuelno dovodi po poništavanjapozitivnih efekata različitih stabilizacionih programa, koje diktiraju

polazi od tržišne vrednosti deviznog kursa i liberalizacije spoljnotrgovinske razmene, jersamo takva strategija primorava preduzeća, koja su ispod linije rentabilnosti, napovećanje produktivnosti i efikasnosti.


39 Dragan Đuričin, „Strategija konkurentnosti Srbije 2005-2010”, Kopaonik biznis forum2005, op. cit., str. 26.

621


međunarodne finansijske organizacije. Bez progresa na mikroekonomskomnivou, kratkoročni skokovi u rastu nestaju kao mehurovi sapunice zbogneuspeha u izvozu i otvaranju novih radnih mesta, zbog stagnacije plata ineadekvatnih stopa povraćaja na ulaganja.40

Stoga, moglo bi se zaključiti da je u ovom trenutku za novu konkurentskustrategiju Srbije kritičan mikroekonomski menadžment. Na nivou preduzećaodrživa konkurentska prednost je presek adekvatne strategije i visokeproduktivnosti, što u suštini znači:

• preusmeravanje strategije sa jeftinih resursa i ekonomije obima na kupce iinovacije;

• investiranje u istraživanje i razvoj i uvođenje novih tehnologija;

• afirmaciju korporativnog upravljanja;

• visoku sofistifikacija u vođenju posla;

• edukaciju menadžmenta.

U kontekstu mikroekonomskog menadžmenta, trebalo bi posebno istaćivrednost i značaj pojave nove preduzetničke klase i rađanja novih preduzeća uSrbiji (Svetska banka procenjuje da bi tzv. novi sektor trebalo da učestvuje sanajmanje 40% u nacionalnom dohotku, kako bi se nadoknadili efektitranzicionog šoka i država uspela da uspešno obezbedi servisiranje državnogduga). Prema podacima RZS početkom 2007. godine na teritoriji R. Srbijeposluje ukupno 289.045 privrednih subjekta od čega su više od polovine (65%ili 186.365) preduzetnici (najmanja preduzeća i radnje).41

Stvaranje uspešne preduzetničke klase, povećanje proizvodnje i otvaranjenovih radnih mesta u Srbiji značajno ograničavaju visoke kamatne stope inepovoljni opšti uslovi kreditiranja. Primera radi, kamatne stope u Srbijiznatno su više nego u zemljama okruženja, pa opravdano postoji bojazan dapreduzetnički sektor može više i bolje napredovati. Prema podacima Narodnebanke Srbije, prosečna ponderisana kamatna stopa banaka na kredite u 2006.godini iznosila je 15,88% godišnje, pri čemu je na kratkoročne krediteprosečna ponderisana kamatna stopa iznosila 16,56%, a na dugoročne kredite10,09% prosečno godišnje.42 U zemljama Euro zone prosečna kratkoročnakamatna stopa u 2006. godini iznosila je 3,1%, a dugoročna 4,1% prosečno

40 Ibidem, str. 14.

41 Privredni subjekti u R. Srbiji, sopštenje broj 12/2007, Republički zavod za statistiku,Beograd, 2007.

42 Statistički bilten, decembar 2006, Narodna banka Srbije, Beograd, 2006, str. 44-5.

622


godišnje.43 Pri tom, preduzetnički sektor gotovo da nije uključen u bankarskisistem, pa su za njih krediti praktično nedostupni (radi se o najmanjimprivrednim subjektima, veoma često novoosnovanim, sa nedovoljnotransparentnim finansijskim izveštajima, a time i veoma nezahvalnim zaprocenu kreditnog rizika i kreditiranja uopšte).

S obzirom da je pad kamatnih stopa najbliže vezan sa makroekonomskompolitikom i kredibilitetom i rizikom države, čini se da je rast konkurentnostiprivrede Srbije začaran krug neupešnih vladinih ekonomskih, institucionalnihi infrastrukturnih mera i neefikasnih poslovnih strategija preduzeća.

5. ZAKLJUČAK

Tranzicija u Srbiji traje veoma dugo, a uspešnost ovog procesa najboljepotvrđuju osnovni makroekonomski pokazatelji, posebno nizak GDP percapita, visoka stopa inflacije, nezaposlenosti, zaduženosti, visok deficittekućeg računa platnog bilansa, velika javna potrošnja i neefikasna državnaadministracija. Sve prethodno nabrojano rezultat je niske produktivnosti ikonkurentnost nacionalne ekonomije, a svoj „konačni epilog” ima u niskomživotnom standardu stanovništva i poziciji začelja, koju Srbija po rezultatimatranzicije, ima u komparaciji sa zemljama okruženja.

Ključno pitanje Srbije u narednom periodu jeste rast konkurentnostiprivrede i preduzeća i posledično već izvoz i veće stope realnog i održivogprivrednog rasta. Izvori savremene konkurentnosti mikroekonomskog sektora,koji jedino doprinosi kreiranju nacionalne konkurentnosti, na dugoročnimosnovama nalaze se u sferi porasta produktivnosti, visokog kvaliteta proizvodai efikasnih i inovativnih poslovnih strategija.

Koliko privrednici Srbije danas imaju uslova da razvijaju ove osnovnepostulate moderne konkurentnosti, veoma je diskutabilno, i bilo je predmet ovogarada, pre svega, imajući u vidu činjenicu da je Srbija prema prvim i osnovnimzahtevima konkurentnosti – institucije, infrastruktura i makroekonomija, unajnovijem Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, rangirana na mesto koje jojdopušta komparaciju jedino sa afričkim i azijskim zemljama.

U narednom periodu Srbiju čekaju veliki zaokreti ka sticanju kredibilitetadržave i njenih institucija. Nužne su reforme političkih i državnih institucija,institucionalno pravne reforme (kreiranje određenih oblika ekonomskog prava,

43 World Economic and Financial Surveys, World Economic Outlook, IMF, September2006, p. 213.

623


jačanje finansijskih tržišta), reforme pravosuđa, završetak procesa privatizacijeprivrede, uspostavljanje institucionalno-pravnog okvira za suzbijanjekorupcije i usvajanje i unapređivanje relevantnih antikorupcijskih zakona,izgradnja fizičke infrastrukture. Sve prethodno doprinosi stvaranju zdravedržave, politički i ekonomski stabilne, sa jasnim i kvalitetnim zakonima isudstvom. Jedino takva država uvek je bila i uvek će biti bazična pretpostavkaili polazišna tačka za rast konkurentnosti preduzeća i nacija.

LITERATURA

1. Aaron Presnall, Konkurentnost privrede Srbije 2006, Jefferson Institute,Beograd, 2006.

2. Anticorruption in Transition 3, Who Is Succeeding... and Why, WorldBank, 2006, Internet: http://www.worldbank.org/eca/act3 05/02/2007.

3. Corruption Perceptions Index (CPI), Transparency International 2006,Internet: http://www.transparency.org/policy_research/surveys_indices/cpi/2006,10/02/2007.

4. Dragan Đuričin i Dragana Petraković, „Nova konkurentska strategijaSrbije”, u: Danilo Šuković (ur.), Konkurentnost i tranzicija, Savezekonomista SiCG, zbornik radova sa naučno-stručnog savetovanjaekonomista Srbije i Crne Gore, Beograd, 2003.

5. Dragan Đuričin, „Strategija konkurentnosti Srbije 2005-2010”, u: DraganĐuričin (ur.), Strategija konkurentnosti Srbije 2005-2010, Kopaonik biznisforum 2005, Savez ekonomista Srbije, Kopaonik, 2005.

6. Doing business 2007: How to reform, World Bank and InternationalFinance Corporation, Washington, 2006.

7. Michael Fairbanks and Stace Lindsay, Plowing the sea, Harvard BusinessSchool Press, Boston, Massachusetts, 1997.

8. Michael Porter, Competition in Global Industries, Harvard BusinessSchoool Press, Boston, Massachusetts 1986.

9. Michael Porter, Klaus Schwab, Martin Sorrell and A.Lopez-Claros, TheGlobal Competitiveness Report 2004-2005, Palgrave Macmillan, NewYork 2004.

10. Michael Porter, Klaus Schwab, Martin Sorrell and A.Lopez-Claros, TheGlobal Competitiveness Report 2006-2007, Palgrave Macmillan, NewYork 2006.

624


11. Philip Kotler, Kako kreirati, upravljati i dominirati tržištem, Adižes, NoviSad, 2003.

12. Platni bilans Republike Srbije 1997-juli 2007., Internet: http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/80/80_2/platni_bilans/platni_bilans.xls10/03/2007.

13. Privredni subjekti u R.Srbiji, sopštenje br. 12/07, Republički zavod zastatistiku, Beograd, 2007.

14. Risk Briefing,The Economist Intelligence Unit, July 2007, Internet:http://www.viewswire.com/index.asp?layout=RKCountryVW3&country_id=1230000323 10/08/2007.

15. Spoljnotrgovinski robni promet R. Srbije, decembar 2006, saopštenje broj19, od 31. 01. 2007, Republički zavod za statistiku Srbije.

16. Stanje spoljnog duga Srbije, 30. 12. 2006., Internet: http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/80/80_2/spoljni_dug.pdf 10/03/2007.

17. Statistički bilten, decembar 2006, Narodna banka Srbije, Beograd, 2006.

18. Transition report 2006: Finance in transition, November 2006, EBRD,Interner: http://www.ebrd.com/pubs/econo/tru07.htm 10/03/2007.

19. World Economic and Financial Surveys: World Economic Outlook,Database, April 2007 Edition, Internet: http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2007/01/data/index.aspx 01/09/2007.

20. World Economic and Financial Surveys, World Economic Outlook, IMF,September 2006.

APSTRAKT

Analize tempa i pravca tranzicije u Srbiji, koje su obavile neke međunarodneinstitucije i organizacije, pokazuju da su osnovni problemi naše privrede nedovoljnoefikasne institucije i nužnost infrastrukturnih promena. U radu se ističe da suneosnovana očekivanja većeg realnog privrednog rasta Srbije u budućnosti uuslovima nepovoljnog i nestimulativnog makroekonomskog i ukupnog poslovnogambijenta. Autorka naglašava potrebu sprovođenja institucionalnih i infrastrukturnihreformi koje su prva pretpostavka rastu produktivnosti i konkurentnosti preduzeća inacionalne ekonomije.

625


Vesna PARAUŠIĆ

INSTITUTIONAL AND INFRASTRUCTURE BARRIERS TO

COMPETETIVENESS OF THE REPUBLIC OF SERBIA

SUMMARY

The Serbian economy is characterised by numerous economic and legalparadoxes, lack of harmony and illogalities of laws, sluggishness in theirimplementation or their non-implementation, great corruption, underdevelopment offinancial markets, domination of gray flows of payment and purchase, thisparticularly being prominent in agriculture. The judicial system in Serbia has not yetbeen sufficiently efficient, which as such, does not protect property rights in a properand quality way. It neither provides property restitution (the Law on Restitution andDenationalisation has not yet been adopted, while the state still has a monopoly overthe city construction land. The non-implementation of laws restrains the investors, theunderdeveloped financial markets and a high risk are the barriers to new investments,while the underdeveloped physical infrastructure impedes any possible economicprogress. By all this, the state is highly bureaucratic, the processes of restructuring andprivatisation of big and public companies have not yet been completed, while the legalreforms are yet to be implemented (especially in the fields of labour legislation,intellectual property, competition law).

All that has been mentioned above can by no means lead a country and itsbusinessmen and citizens to economic progress and the process of Europeanintegration. However, it certainly leads to unproductive, inefficient and uncompetitiveproduction, entailing insufficient values of basic macro-economic indicators.

A state that would be able to eliminate all the institutional and infrastructureobstacles mentioned above would be able to create favourable conditions for newcapital investments and development of competitiveness among businessmen, whichis today, above all, based on productivity growth and innovativeness of marketing,technology and business strategies. Since companies in our country cannot attaincompetitiveness growth without an inflow of new investments its is quite clear whypolitical and macro-economic stability, developed institutions and infrastructure are amoving force for achieving greater overall competitiveness that includes bothcompanies and the state (nation).

The first part of the article gives a short analysis of the concept of competitiveness(at the state and company levels) pointing to the difference between the traditional andcontemporary conceptions of the source of competitiveness. Based on the statisticalindexes of the basic macro-economic indicators the author has made an attempt togive a picture of the current competitiveness of the Serbian economy.

The second part of the paper analyses the reports of numerous internationalinstitutions and organisations concerning the assessments and forecasts of the Serbian

626


competitiveness, then its “involvement“ and the achieved positions in the transitionreforms (The World Economic Forum, the European Bank for Reconstruction andDevelopment, the World Bank, the International Finance Corporation, the JeffersonInstitute...). The general opinion or conclusion of all the analysed reports submitted bythe international organisations is that the processes of institutional and infrastructurereforms, which have not been completed or have not started are the basic cause ofeconomic stagnation or/and transition stagflation of Serbia. At the same time, they arealso the first obstacle towards achieving a sustainable, broader and genuine economicdevelopment of the country in the forthcoming period.

The third part of the article contains the proposal for all reforms that should betaken at the macro-economic level to make Serbia become a well-arranged countrywith clear laws, including the property protection and providing overall legal andsocial security to its citizens and economy. At the same time, the economic policymakers know how to achieve the set “tasks“, but their actions are limited for thenecessity to achieve a political consensus and a lack of true will to adopt andimplement laws as well as to penalise their non-respect.

Documents

INSTITUCIONALNE I INFRASTRUKTURNE PREPREKE … · da zemlja rastom izvoza robe i usluga pokriva uvoz i istovremeno doseže faktorske dohotke, sa kojima može “konkurisati” dohocima