B I O G R A F I j A

A l b io n B o o k s

H a m f r i K a r p e n t e r

d 2. r . r . t o l k inBIOGRAFIJA

P r e v e l a Ta t ja n a B i i

Naslov orij^

Humphrey CarpenterJ. R. R. Tokien - A Biography

Copyright The Estate of the late Humphrey Carpenter 1977,1978,1982

Izdava:Albion Books

Za izdavaa:Uro Balov

Translation copyright za srpski jezik, 2012 Albion Books Beograd, 2012

B ELEKA O AUTORU

Hamfri Karpenter roen je u Oksfordu 1946. godine. Diplomirao je na koledu Kebl na Oksfordskom univerzitetu. Posle toga je nekoliko godina radio za Bi-Bi-Si, a nastavio je da snima za ovu kuu i poto je 1975. postao pisac s punim radnim vremenom. Napisao je i biografije Inklinzi (Klajv Stejpls Luis i njegov krug), za koju je dobio Nagradu Somerset Mom, Vistan Hju Odn, no- minovanu za Votbredovu nagradu, i Isus (u ediciji Velikani pro- losti). Autor je i nekoliko knjiga za decu, kao i studije o knji- evnosti za najmlae Tajni vrtovi, a sa svojom suprugom Mari Priard priredio je Oksfordski prirunik o knjievnosti za decu. Godine 1984. Amerika akademija i institut za umetnost i knji- evnost dodelila mu je Nagradu Edvard Morgan Forster. Hamfri Karpenter je umro januara 2005. godine.

Posveeno uspomeni na K BD

S A D R A J

PRVI DEO U p o s e t i 13

DRUGI DEO 1892-19 16 : R a n i d a n i

I. B l u m f o n t e j n 20

II. B i r m i n g e m 30

III. P r i v a t n i j e z i k - 1 E d i t 4 7

IV. K, BD ITD. 63

V. O k s f o r d 73

VI. PONOVO ZAJEDNO 84

VII. Ra t 98

VIII. R a s p a d d r u i n e 10 8

TREI DEO 19 17 -19 25 :

St v a r a n je MITOLOGIJE

I. IZGUBLJENE PRIE l l 8

II. In t e r l u d i j u m u O k s f o r d u 1 3 1

III. PUSTOLOVINA NA SEVERU 135

ETVRTI DEO 1925-1949 (I):

,,U JEDNOJ RUPI U ZEMLJI IVEO JE HOBIT

I. O k s f o r d s k i i v o t 146

II. R a z g l e d a n j e f o t o g r a f i j a 156

III. B10 JE u n u t a r j e z i k a 167

IV. D e k 18 1

V. N o r t m o r s k a u l i c a 193

VI. P r i p o v e d a 203

PETI DEO 1925-1949 (II): T r e e r a z d o b l j eI. Na s c e n u s t u p a g o s p o d i n B a g i n s

II. Novi H o b i t 218

256

ESTI DEO 1949-1966: U s p e hI. Z a l u p l j e n a v r a t a 256

II. V e l i k i r i z i k 264III. S l a v a i l i p a r e 271

SEDMI DEO 1959- 1973 : P o s l e d n j e g o d i n eI. H e d i n g t o n 288

II. B o r n m u t 302III. M e r t o n s k a u l i c a 309

POSTSKRIPTUM D r v o 314

DODACIA. P o j e d n o s t a v l j e n a g e n e a l o k a t a b l i c a 319B. H r o n o l o g i j a d o g a a j a 320

C. O b j a v l j e n a d e l a D . R. R. T o l k i n a 325D. IZVORI I ZAHVALNOST 339

INDEKS 345

AUTOROVA BELEKA

Ova knjiga zasnovana je na na pismima, dnevnicima i drugim pisanim dokumentima pokojnog profesora D. R. R. Tolkina, te na seanjima njegove rodbine i prijatelja.

Sam Tolkin nije sasvim odobravao biografiju ili, tanije, nije mu se dopadalo da se biografija koristi kao oblik knjievne kri- tike. Jedan od mojih najsnanijih stavova, zapisao je jednom, jeste da je istraivanje pieve biografije u potpunosti jalov i laan pristup njegovom delu. Ipak je bez sumnje bio svestan da e usled izvanredne popularnosti njegove proze biografija najverovatnije biti napisana posle njegove smrti; ini se zbilja da je i sam preduzeo neke pripreme za to budui da je posle- dnjih godina ivota beleio razna objanjenja i komentare na starim pismima i drugim papirima. Napisao je i nekoliko stra- nica uspomena iz detinjstva. Stoga je mogue gajiti nadu da ova knjiga ne bi bila sasvim tua njegovim eljama.

Pokuao sam da priu o Tolkinovom ivotu ispriam suzdr- avajui se od bilo kakvih kritikih ocena njegove pripovedne proze. Delimino zbog potovanja prema njegovim linim sta- vovima, ali i samom mi se u svakom sluaju ini da prva obja- vljena biografija jednog pisca nije najbolje mesto za knjievne ocene, koje bi ionako u jednakoj meri bile odraz linosti kriti- ara, kao i predmeta njegove kritike. Nastojao sam, meutim, da naznaim neke knjievne i druge izvore koji su uticali na Tolkinovu matu, u nadi da bi to moglo baciti neto svetlosti na njegove knjige.

H. K. Oksford, 1976.

PRVI DEO

U P O S E T I

Tog prolenog jutra 1967. godine poao sam svojim automobi- lom iz centra Oksforda, preao Magdalenin most, pa nastavio Londonskim putem uzbrdo do uglednog, ali umalog predgraa Hedington. Kod velike privatne kole za devojice skrenuo sam levo u Sandfild roud, ulicu s jednospratnim stambenim kuama od cigle, ispred kojih su uredno odravane bate.

Do broja 76 trebalo je prei poveliki deo ulice. Kua je okre- ena u belo, delimino skrivena iza visoke ograde, ivice i dr- vea sa velikom kronjom. Parkirao sam automobil, otvorio zaluenu kapiju, proao kratkom prilaznom stazom kroz rui- njak i pozvonio na vrata.

Dugo nita uo nisam do brujanja saobraaja iz daljine, s glavnog puta. Ve sam pomiljao ili da ponovo pozvonim ili da odustanem i odem kada je profesor Tolkin otvorio vrata.

Malo je nii nego to sam oekivao. Visina je u njegovim knji- gama vana odlika, pa sam iznenaen to je on sam malo ispod prosene visine - ne mnogo, ali se ipak primeuje. Predstavio sam se, pa budui da sam sastanak zakazao unapred i profesor me je oekivao, ispitivaki i pomalo odbojan pogled ustupi me- sto osmehu. Pruio je ruku, stisak mu je pri rukovanju bio vrst.

Iza njega sam video predsoblje, malo i uredno, i bez ijednog predmeta u njemu koji ovek ne bi oekivao u kui postarijeg para koji pripada srednjoj klasi. U jednoj neodmerenoj izjavi ob- javljenoj u novinama Vistan Hju Odn je kuu nazvao odvratnom, ali to je glupost. Kua je jednostavno obina kua iz predgraa.

Gospoa Tolkin dola je samo da me pozdravi. Jo je sitnija od svog mua, uredna enica sede kose prikupljene uz glavu, s tamnim obrvama. Razmenili smo utivosti, a onda je profesor

14 D. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

izaao da me povede do svoje radne sobe pored kue.Ispostavilo se da je to zapravo garaa, u kojoj ve odavno nije

bilo automobila - automobil nema jo od poetka Drugog svet- skog rata, objasnio mi je profesor, pa je kad je otiao u penziju, garau preuredio i preneo u nju knjige i rukopise koje je ranije drao u kabinetu na koledu. Police su pune renika, strunih knjiga o filologiji i etimologiji, izdanja tekstova na raznim jezi- cima, pre svega na staroengleskom, srednjoengleskom i staro- nordijskom, a tu je i itav jedan deo odvojen za prevode Gospo- dara prstenova na poljski, nemaki, danski, vedski, japanski; za prozorski prag zakaena je mapa njegovog Srednjeg sveta. Na podu je vrlo stara putna torba puna pisama, na stolu su ma- stionice, guja pera u draima i dve pisae maine. Prostorija mirie na knjige i duvanski dim.

Ta prostorija zapravo nije naroito udobna i profesor mi se izvinjava to me je primio ba tu, ali u njegovoj spavaoj-radnoj sobi, gde u stvari pie, nema mesta, objanjava mi. Sve je to ionako privremeno, kae: uskoro e uspeti, nada se, da dovri bar glavninu onoga to je obeao svojim izdavaima, pa e on i gospoa Tolkin moi da se presele u udobniju kuu i prijatnije okruenje, gde ga nee ometati radoznalci i nametljivci. Izgo- vorivi to poslednje, kao da se malo postideo.

Provukao sam se pored elektrinog kamina i prihvatio ponu- du da se smestim na drvenu stolicu irokog naslona, dok je on izvukao svoju lulu iz depa sakoa od tvida i stao nairoko da mi objanjava kako je u stanju da mi posveti svega nekoliko minu- ta. Sa suprotne strane prostorije glasno je otkucavao svetlopla- vi budilnik, kao da naglaava poentu profesorovog izlaganja. Mora da razjasni protivrenost u jednom pasusu Gospodara prstenova na koju mu je pismom ukazao neki italac, i mora tome da se smesta posveti jer preraeno izdanje knjige samo to nije otilo u tampu. Sve mi to objanjava vrlo podrobno, a

U POSETI 15

0 svojoj knjizi govori ne kao o delu fikcije, nego kao o letopisu istinskih dogaaja; po svemu sudei, on sebe ne smatra auto- rom koji mora da ispravi ili razjasni stvaralaku omaku, ve istoriarem koji mora da rasvetli jedno nejasno mesto u istorij- skom dokumentu.

Uzrujava me to to izgleda misli da ja knjigu poznajem pod- jednako dobro kao i on. Proitao sam je vie puta, ali on ipak govori o detaljima koji meni ne znae gotovo nita. Strepim da e mi postaviti neko pronicljivo pitanje kojim e razotkriti moje neznanje, ali njegova pitanja su, sreom, retorika i ne zahtevaju od mene nikakav drugi odgovor osim ,,da.

I dalje se pribojavam da e biti drugih, teih pitanja, a pribo- javam se utoliko vie to ne ujem ba sve to mi govori. Glas mu je neobian, dubok ali nije rezonantan, izgovor je potpuno engleski, a ipak u njemu ima neega to ne umem sasvim da odredim, kao da dolazi iz nekog drugog doba ili civilizacije. Ne govori razgovetno. Rei naprosto same naviru. itave fraze su ili izostavljene ili saete u urbi da se naglasi poenta. Rukom esto pokrije usta, pa je jo tee razabrati izgovoreno. Reenice su mu veoma sloene, teku bez zastajanja, ali onda podue za- uti, kao da oekuje od mene da odgovorim. Na ta da odgovo- rim? Ako mi je postavljeno neko pitanje, ja ga nisam razumeo. Tolkin potom naglo nastavlja, ne dovrivi prethodnu reenicu,1 sad ve stie do zakljuka. Pritom gurne lulu meu zube, go- vori dalje steui je zubima, na kraju reenice kree ibicu.

Ponovo se muim da naem neto pametno to bih rekao, ali on opet nastavlja pre nego to ita smislim. Pratei neku slaba- nu smisaonu vezu pria o opasci u izvesnim novinama koja ga je naljutila. Sad pomislim da i ja mogu malo da doprine- sem razgovoru, pa iznosim zapaanje za koje se nadam da je prilino inteligentno. Pristojno me je sasluao, iscrpno mi od- govorio iskoristivi moju zapravo prilino trivijalnu primedbu

16 D. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

tako izvanredno da se oseam kao da sam rekao neto stvarno vredno, onda se otiskuje u neku temu koja se nadovezuje na prethodno, i to opet prevazilazi moje moi, preostaje mi samo da tu i tamo ubacim jednoslonu potvrdu. Pomiljam, dodue, da vredim vie kao slualac nego kao uesnik u razgovoru.

Dok govori, Tolkin se bez prestanka kree, etkajui po slabo osvetljenoj prostorijici s energijom koja nagovetava nespokoj- stvo. Mae lulom po vazduhu, istresa je u pepeljaru, puni je, po- novo pripaljuje, ali jedva da otpuka nekoliko dimova. Ruke su mu sitne, lepe, izborane, s jednostavnom burmom na srednjem prstu leve ruke. Odea mu je pomalo zguvana, ali dobro mu stoji, i mada je ve zaao u sedamdeset estu godinu, stomak jedva da mu zatee dugmad na prsluku ive boje. Panju mi stalno privlae njegove oi, koje as lutaju po prostoriji, as se netremice zagledaju kroz prozor, a ipak tu i tamo hitro pogle- daju u mene ili me prikuju postojanim pogledom dok profesor izlae neku znaajnu poentu. Bore oko tih oiju pokreu se pre- ma raznim raspoloenjima i naglaavaju ih.

Bujica rei za asak je presahla, profesor ponovo pripaljuje lulu. Spazio sam priliku da iznesem po kakvom sam poslu do- ao mada mi to sad izgleda beznaajno, meutim - on me slua paljivo i s entuzijazmom. Poto je rekao ta je eleo, ustajem da poem; ali, oigledno, moj odlazak u tom trenutku niti je oekivan niti poeljan. Tolkin se vraa svojoj mitologiji. Zagle- dan nekuda u daljinu, kao da je zaboravio da sam tu. Govori steui zubima kami lule. Pomiljam kako, spolja posmatrano, on po svemu lii na arhetip klasinog oksfordskog profesora, ponekad ak na njegovu pozorinu karikaturu. A upravo to on uopte nije. Kao da se, zapravo, nekakav udni duh preruio u starog profesora. Telo moda i koraa tamo-ovamo po ovoj neuglednoj prostorijici u neotmenom predgrau, ali um luta planinama i dolinama Srednjeg sveta.

U POSETI

Na kraju je gotovo, izvodi me iz garae i vodi do batenske ka- pijice, na suprotnoj strani od glavnog ulaza. Objanjava mi da kapiju kojom se prilazi garai mora da dri zakijuanu da mu se u dvoritu ne bi parkirali fudbalski navijai koji dolaze na utak- mice na oblinjem stadionu. Prilino sam iznenaen kad me pozove da opet navratim. Ne ba sada, ni on ni gospoa Tolkin nisu najbolje sa zdravljem, i idu malo na odmor u Bornmut, a s poslom je u viegodinjem zaostatku, povrh svega gomilaju se i pisma na koja jo nije odgovorio, ali nekad uskoro. Rukuje se sa mnom i vraa u kuu pomalo kao izgubljen.

D R U G I D E O

1 8 9 2 - 1 9 1 6 : R a n i d a n i

PRVO POGLAVLJE

B L U M F O N T E J N

Jednog martovskog dana 1891. godine parobrod Rozlin Kasl is- plovio je iz Engleske ka poluostrvu Kejp. S krmene palube je- dna vitka, naoita dvadesetjednogodinja devojka mahala je porodici koju nee zadugo ponovo videti. Mejbel Safild je po- la u Junu Afriku da se uda za Artura Tolkina.

Bila je to po svemu prekretnica u njenom ivotu. Iza nje su ostajali Birmingem, magle, popodnevni aj u porodinom kru- gu, pred njom su bili nepoznata zemlja u kojoj veno sija sunce i brak s trinaest godina starijim ovekom.

Iako je Mejbel bila jo tako mlada, njihova veridba je dugo trajala. Artur Tolkin ju je zaprosio, a ona je pristala da se uda za njega, tri godine ranije, ubrzo posle svog osamnaestog roen- dana. Mejbelin otac, meutim, dve godine nije dozvoljavao da se i zvanino vere, smatrajui da je jo premlada, pa je njoj i Ar- turu preostajalo jedino da u potaji razmenjuju pisma i viaju se na veernjim zabavama pod budnim okom Mejbeline rodbine. Mejbel je pisma poveravala svojoj mlaoj sestri Dejn, koja ih je predavala Arturu na peronu glavne birmingemske eleznike stanice kad se iz kole vraala u predgrae u kom su Safildo- vi iveli. Pomenute veernje zabave uglavnom su bile muzika okupljanja na kojima su Arturove sestre svirale pijanino, dok bi on uspeo kradomice da razmeni s Mejbel poneki pogled ili bi im, u najboljem sluaju, polo za rukom da neprimeeni dota- knu jedno drugom rukav.

Bio je to, naravno, pijanino napravljen u porodinoj fa- brici Tolkinovih, od koje je i bilo zaraeno ono novca to su

BLUMFONTEJN 21

Tolkinovi nekada posedovali. Na poklopcu je bilo ispisano: Iz- uzetno otporni pijanoforte, izraen velikom brzinom za ekstre- mne klimatske uslove. Fabrika klavira sada je, meutim, prela u druge ruke, Arturov otac je bankrotirao, a porodica vie nije imala firmu koju bi sinovi nasledili od oca. Artur je pokuao da izgradi svoju karijeru u Lojdu, ali u birmingemskoj filijali banke napredovalo se vrlo sporo i njemu je postalo jasno da e morati da potrai neto drugo ako ima nameru da izdrava enu i decu. Pogled mu je privlaila Juna Afrika, gde je, zahva- ljujui nalazitima zlata i dijamanata, bankarstvo bilo posao u procvatu i obeavalo zaposlenima zavidnu budunost. Nepunu godinu poto je zaprosio Mejbel, Artur je dobio zaposlenje u Afrikoj banci i otputovao brodom za Kejptaun.

Arturova preduzimljivost uskoro se pokazala kao dobra odli- ka. Prve godine morao je mnogo da putuje poto su ga slali na privremena radna mesta u brojnim vanijim naseljima iz- meu Kejptauna i Johanezburga. Pokazao se dobro pa je 1890. postavljen za direktora znaajne filijale u Blumfontejnu, glav- nom gradu Slobodne Drave Oranje. Obezbeena mu je kua, prihodi su bili ogovarajui, i brak je konano postao mogu. Mejbel je krajem januara 1891. proslavila svoj dvadeset prvi roendan i ve nekoliko nedelja posle toga ukrcala se na Rozlin Kasl i zajedrila ka Junoj Africi i Arturu, poto je napokon i otac blagoslovio njene zaruke.

Mada bi moda bolje bilo rei da ih je sad napokon trpeo jer Don Safild je bio ponosan ovek, pogotovo u pogledu svog porekla, tim pre to mu je, sudei po mnogo emu, jedino jo time preostalo da se ponosi. Nekada je posedovao uspenu tr- govinu tekstilnom robom u Birmingemu, ali je sada i on, kao i otac Artura Tolkina, bio pod bankrotom. Za ivot je morao da zarauje kao trgovaki putnik, prodajui Dejzova sredstva za dezinfekciju. To to je izgubio imetak, meutim, navelo ga

22 D. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

je da se jo vie ponosi svojim poreklom i starom uglednom porodicom iz srca Engleske od koje je potekao. U poreenju s tim, ta su bili Tolkinovi? Nemaki doseljenici, Englezi tek od pre nekoliko pokolenja, a to jedva da je bio dostojan pedigre za mua njegove keri.

Ako su moda takve neke misli i zaokupljale Mejbel za vreme tronedeljne plovidbe, svakako su bile daleko od nje onoga dana poetkom aprila kada je brod uplovio u kejptaunsku luku, a ona konano ugledala na keju naoitu priliku u belom odelu i s gustim brkovima. Dok je napeto zagledao lica u gomili nasto- jei da spazi svoju milu Mab, njen verenik uopte nije izgledao kao da su mu etrdeset i tri godine.

Artur Rejel Tolkin i Mejbel Safild venali su se u Kejptaun- skoj katedrali 16. aprila 1891. i proveli medeni mesec u jednom hotelu u Si Pointu.1 Usledilo je veoma naporno, oko hiljadu i sto kilometara dugo putovanje do glavnog grada Slobodne Drave Oranje i kua koja e biti Mejbelin prvi i jedini dom s Arturom.

Blumfontejn je nastao etrdeset pet godina ranije, kao puko seoce, a ni te 1891. nije bio naroito veliki. Sasvim izvesno nije predstavljao prizor koji bi zadivio Mejbel kad je s muem sila s voza na novosagraenoj blumfontejnskoj eleznikoj stanici. U centru gradia nalazila se pijaca na koju su farmeri holandskog porekla iz junoafrike unutranjosti dovozili ogromnim vo- lovskim kolima vunu, proizvod na kome je poivala ekonomija Drave Oranje. Svi pravi simboli civilizacije bili su podignuti tu oko pijace: zgrada Parlamenta s kolonadom na proelju, ho- landska reformistika crkva s dvostrukim tornjem, anglikanska katedrala, bolnica, javna biblioteka i zgrada Predsednitva. Bio je tu i klub za evropsko stanovnitvo (Nemce, Holanane i En- gleze), zatim tenisko igralite, sudnica i sasvim dovoljno pro- davnica. Drvee koje su prvi doseljenici zasadili, meutim, jo1 Sea Point, na afrikansu Seepunt, predgrae Kejptauna uz samu morsku obalu. (Prim. prev.)

BLUMFONTEJN 23

je bilo oskudno, a gradski park je inilo, kako je primetila Mej- bel, jedva desetak vrba i jezerce ne vee od lokve. Ve nekoliko stotina metara iza poslednjih kua pruao se otvoren veld gde su vukovi, kao i divlji psi i akali ugroavali stada, a okasnelog potanskog kurira koji bi dojahao posle mraka mogao bi napa- sti i lav koji je poao u lov na plen. Iz tih golih ravnica dolazio je vetar, koji je podizao prainu po irokim nepoploanim ulica- ma Blumfontejna. U pismu porodici Mejbel je utiske o gradiu saela u rei: Ovarska zabit! Grozna divljina!

Zbog Artura je ipak morala nekako da zavoli i Blumfontejn, a u meuvremenu je ustanovila da joj ivot uopte nije lien udobnosti. Uz poslovnu zgradu Afrike banke, koja se nalazila u Ulici Mejtland, odmah pored pijace, nalazila se i jedna sa- svim pristojno sagraena stambena kua s velikim vrtom. Po- slugu u kui sainjavali su delom crnci i obojeni, a delom beli doseljenici; Mejbel je mogla da bira sebi drutvo meu brojnim uglednijim doseljenicima engleskog porekla, koji su redovno, mada takoe i po predvidljivom redosledu, prireivali plesove i veere. Imala je dosta slobodnog vremena jer je Artur pored posla u banci pohaao asove holandskog jezika, na kome su izdavana sva vladina i pravna dokumenta, ili je provodio vre- me u klubu sklapajui korisna poznanstva. Artur nije mogao sebi da dozvoli lagodan pristup ivotu iako je u Blumfontejnu postojala samo jo jedna banka, bila je to Nacionalna banka Drave Oranje, dok je Arturova afrika banka bila inostrana, uitlander, i prisustvo joj je dozvoljeno posebnom odlukom par- lamenta. Da bi stanje bilo jo tee, Arturov prethodnik na me- stu direktora Afrike banke preao je u Nacionalnu, te je Artur morao da radi dvostruko napornije da vlasnici krupnih rauna ne bi otili za njim. Zatim su tu bili i novi projekti u okolini, koji su mogli da se preusmere na korist njegove banke, poslov- ni poduhvati povezani s dijamantima zapadno u Kimberliju i

24 D. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

zlatom u planinskom vencu Vitvatersrand na severu. Bila je to kljuna faza u Arturovoj karijeri i Mejbel je jasno videla da je on srean. Zdravlje mu nije bilo ba sasvim netaknuto otkako je doao u Junu Afriku, ali klima je izgleda godila njegovom temperamentu; izgledalo je, kao to je Mejbel primetila s ma- lim primesama strepnje, da mu se definitivno dopada, dok je nju ve posle nekoliko meseci izrazito odbijala. Vrelo leto i hla- dna, ali suva i pranjava zima draili su joj ivce gore nego to je bila spremna da prizna Arturu, a odmor kod kue inio joj se uasno daleko, budui da nee imati doputenje za put u Englesku pre nego to u Blumfontejnu provedu jo tri godine.

Artura je, meutim, oboavala i bila je veoma srena kad bi joj uspelo da ga odmami od radnog stola da bi otili da proe- taju ili se provozaju, odigraju partiju tenisa ili golfa ili da naglas itaju jedno drugome. Uskoro je imala jo neto da joj zaoku- plja misli: shvatila je da je trudna.

etvrtog januara 1892. Artur Tolkin pisao je u Birmingem:

Draga majko,Ove nedelje imam za tebe lepe vesti. Mejbel mi je sino

(3. januara) podarila divnog sinia. Porodila se malo pre vre- mena, ali beba je zdrava i jaka, a Mejbel je poroaj odlino pod- nela. Beba je (naravno) divna. Ima prelepe ruice (vrlo dugi pr- stii) i ui, vrlo svetlu kosicu, oi na Tolkine, a usta sasvim na Safilde. Sve u svemu, najvie lii na vrlo svetlokoso izdanje svoje tetke Mejbel Miton. Kad smo jue doveli doktora Stolrajtera, on je najpre rekao da je uzbuna lana i poslao je babicu da se vrati kui i ponovo doe tek kroz dve nedelje, ali pogreio je, pa sam ponovo otiao po njega i doao je oko osam i ostao do 12.40, kad smo viskijem nazdravili malianu. Prvo ime e mu biti Don po dedi, a celo verovatno Don Ronald Rejel. Mab bi volela da se zove Ronald, a ja bih voleo da zadrim Don i Rejel...

BLUMFONTEJN 25

Rejel je bilo Arturovo drugo ime, dok se prethodno niko u porodici Tolkin nije zvao Ronald. Upravo tim imenom e kasnije Artur i Mejbel zvati svog sina, tim imenom e mu se obraati ostala rodbina i kasnije njegova ena. Sam je ponekad ipak govorio da se osea kao da mu to nije pravo ime; ljudima je zapravo bilo pomalo nezgodno kad su birali kako da mu se obrate. Bliski drugovi iz kole zvali su ga Don Ronald, to je zvualo uzvieno i milozvuno. Kao odraslog, bliski prijatelji su ga prema obiajima tog vremena oslovljavali prezimenom ili srdanim nadimkom Tolers, to je takoe bilo tipino za to doba. Onima manje bliskim, naroito u poznijim godinama, obino je bio poznat kao D. R. R. T. Na kraju su ga moda ta etiri inicijala i ponajbolje predstavljala.

Don Ronald Rejel Tolkin krten je u anglikanskoj katedrali u Blumfontejnu 31. januara 1892., a nekoliko meseci kasnije prvi put su ga fotografisali u vrtu kue koja je pripadala banci, u na- ruju dadilje uposlene da ga uva. Na slici se vidi da mu je mati odlinog zdravlja, dok Artur, koji je uvek bio pomalo dendi, pozira oigledno kicoki u belom odelu i sa slamnatim eirom. Iza njih stoje dvoje crnih slugu, sobarica i posluitelj po imenu Isak, i oboje izgledaju zadovoljni i pomalo iznenaeni to su i oni pozvani da se fotografiu. Mejbel je zamerala Burima na odnosu prema domaem ivlju i u kui Tolkinovih vladala je trpeljivost, naroito prema neobinom ponaanju Isakovom; jednog dana, naime, Isak je ukrao malog Dona Ronalda Rejela i odneo ga u svoje selo da s ponosom pokae jedan takav kuri- ozitet kao to je bela beba. Uzrujao je sve redom i izazvao veli- ku pometnju ali ipak nije otputen, a u znak zahvalnosti svom poslodavcu dao je roenom sinu ime Isak Mister Tolkin Viktor, odavi poslednjim imenom poast kraljici Viktoriji.

Bilo je i drugih nepredvienih zbivanja u kui Tolkinovih. Je- dnog dana komijski ljubimac majmun uspentrao se preko zida

26 D. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

i pojeo tri bebina odelceta. U upi za drva trebalo se pripaziti zmija. Kad je nekoliko meseci kasnije mali Ronald prohodao, nagazio je na tarantulu. Ugrizla ga je, pa je prestravljen potrao preko vrta u naruje dadilji, koja je isisala otrov. Kao odrastao pamtio je taj vreli dan kad je u strahu trao kroz dugu suvu travu, ali se same tarantule nije seao, i govorio je da mu posle te nezgode nije ostala nikakva posebna odbojnost prema pauci- ma. Svejedno je u svojim priama vie puta pisao o udovinim paucima s otrovnim ujedom.

Uglavnom je, meutim, ivot u kui pored banke pratio usta- ljeni obrazac. Malian je rano izjutra i predvee izvoen u vrt, gde je gledao oca kako neguje vinovu lozu ili sadi mladice na jednom paretu ograenog, ali nekorienog zemljita. U pr- voj godini ivota svog sinia Artur Tolkin je zasadio mali gaj empresa, jela i kedrova. Moda to ima neke veze s dubokom ljubavlju prema drveu koja e se razviti u Ronaldu.

Od pola devet ujutru do pola pet popodne dete je moralo da bude u kui, sklonjeno s jarkog sunca. ak je i u kui ponekad bilo vrue i maliu su obiaili potpuno u belo. Beba izgleda vilinski kad ga lepo obuemo u bele volanie i obujemo mu bele cipelice, pisala je Mejbel svekrvi. Kad ga skroz svuemo, izgleda mi jo vilinskije.

Mejbel je sad dobila jo drutva. Uskoro posle Ronaldovog prvog roendana iz Engleske su doputovali Mejbelina sestra Mej i njen mu Volter Inkldon. Volter, birmingenlski trgovac od tridesetak godina, imao je poslovne interese u junoafri- kim rudnicima zlata i dijamanata, pa je ostavio Mej i njihovu kericu Mardori kod Tolkinovih dok je sam otputovao do ru- dnika. Mej Inkldon stigla je u pravi as da razvedri sestru za vreme jo jedne otre junoafrike zime u Blumfontejnu, go- dinjeg doba jo nepodnoljivijeg za Mejbel jer je i Artur otpu- tovao poslom na nekoliko nedelja. Bilo je veoma hladno, pa su

BLUMFONTE JN 27

sestre sedele uz pe u trpezariji i razgovarale o svom ivotu u Birmingemu dok je Mejbel plela odeu za detence. Nije pritom tajila da joj idu na ivce ivot u Blumfontejnu, klima, beskrajne drutvene posete, dosadne veere. Pribliavalo se vreme kada e moi da otputuju kui na neko vreme, moda za jo godinu ili neto due, mada je Artur stalno iznosio nekakve razloge zbog kojih bi trebalo odloiti putovanje u Englesku. Neu mu dozvoliti da predugo odlae, pisala je Mejbel. Ova klima mu je zaista omilela mnogo vie nego to je meni drago. Volela bih kad bi i meni mogla malo vie da se dopadne jer, sigurna sam, da on nikad vie nee moi da se skrasi u Engleskoj.

Na kraju je put ipak morao da bude odloen. Mejbel je usta- novila da je ponovo trudna i 17. februara 1894. rodila je jo jednog sina. Deak je krten imenom Hilari Artur Rejel.

Hilari je bio zdravo dete kome je klima u Blumfontejnu sa- svim prijala, ali njegovom starijem bratu ba i nije. Ronald je bio krepko lepo dete, svetlokoso i plavooko - pravi mali Sakso- nac, govorio je njegov otac. Ve je teno govorio i bio je izvor razonode za inovnike u banci, gde je svakog dana dolazio ocu u kancelariju i traio papir i olovku da bi vrljao prve deje crte- e. Muili su ga, meutim, zubii i dobio je zbog njih groznicu, tako da su iz dana u dan morali da zovu lekara, a Mejbel je bila potpuno iscrpljena. Vreme je bilo takvo da gore nije moglo biti: naila je sua, upropastila i poslove i raspoloenje i donela na- jezdu skakavaca, koji su preplavili velt i unitili etvu. Uprkos svemu tome, Artur je pisao ocu upravo ono od ega je Mejbel strahovala: Mislim da u se lepo snai u ovoj zemlji i ne veru- jem da bih mogao ponovo za stalno da se skrasim u Engleskoj.

Svejedno da li su mislili tu da ostanu ili ne, klima je oigledno veoma kodila Ronaldovom zdravlju. Neto se moralo uraditi da bi se nadisao sveijeg vazduha. U novembru 1894. Mejbel je odvela obojicu deaka nekoliko stotina kilometara do obale

28 D. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

kod Kejptauna. Ronaldu su bile ve gotovo tri godine i mogao je malice da upamti dugo putovanje vozom i tranje od mora do kuice na plai. Kad se posle toga Mejbel s decom vratila u Blumfontejn, poele su pripreme za put u Englesku. Artur je rezervisao karte i pronaao dadilju koja e putovati s njima. Veoma je eleo da i sam poe, ali nije mogao da se udalji s po- sla jer je banka upravo razmatrala neke planove za eleznicu,0 emu je pisao ocu: Vreme je velike konkurencije i ovek ne ostavlja rado posao u tuim rukama. Osim toga, za vreme od- sustva dobijao bi samo pola plate, a uz trokove putovanja to ne bi finansijski mogao lako da podnese. Zato je odluio da se eni1 deci pridrui tek posle nekog vremena. Ronald je gledao oca kako pie A. R. Tolkin na poklopcu velikog porodinog kofera. To je jedina jasna uspomena na njega koju je sauvao.

Parobrod Gvelf doneo je Mejbel i deake iz June Afrike po- etkom aprila 1895. U Ronaldovom pamenju ostae svega nekoliko rei afrikansa i bleda slika suvog, pranjavog i jalovog predela, dok je Hilari bio premali da upamti makar i toliko. Tri nedelje kasnije Mejbelina sestrica Dejn, sad ve odrasla ena, doekala ih je u Sautemptonu. Nekoliko sati kasnije svi su u Birmingemu, u majunoj porodinoj kui u Kings Hitu. Mejbelin otac bio je isti veseljak kao i uvek, priao je viceve i pravio grozne igre reima, dok je majka bila puna dobrote i razumevanja. Prolee i leto su proli, a Ronaldovo zdravlje se oigledno znatno popravilo. Artur je pisao da mu ena i deca strano nedostaju i da jedva eka da doe da bude s njima, ali uvek bi ga neto zadralo.

U novembru je stigla vest da je dobio reumatsku groznicu i mada se delimino ve oporavio, ne bi mogao da podnese en- glesku zimu, mora da bude zdrav da bi putovao. Mejbel je taj Boi provela u oajnikoj strepnji mada je Ronald uivao i bio potpuno ushien svojom prvom boinom jelkom, prizorom

BLUMFONTEJN 29

sasvim drugaijim od sparuenog eukaliptusa koji mu je krasio praznik prethodne godine. Stigao je i januar, a Artur je javljao da mu je zdravlje i dalje loe. Mejbel je zakljuila da mora da se vrati u Blumfontejn da ga neguje. Sve je pripremljeno i uzbue- ni Ronald diktirao je dadilji pismo za svog oca.

Afild roud, Kings Hit, 14. februar 1896.Dragi tatice,

Tako mi je drago to u doi da te opet vidim odavno smo otili nadam se da e nas brod doneti kod tebe mamu bebu i mene. Znam da e se radovati to ti je stiglo pismo od tvog malog Ronalda odavno ti nisam pisao sad sam odrastao i imam sako i prsluk kao veliki ovek mama kae da nee prepoznati bebu i mene jer smo sad veliki momci imamo da ti pokaemo mnogo boinih poklona dolazila nam je tetka Grejsi da nas vidi hodam svakog dana i samo se ponekad vo- zim u kolicima. Hilari te mnogo voli i ljubi i isto tako tvoj

Ronald.

Pismo nikada nije poslato jer je stigao telegram da je Artur dobio ozbiljno krvarenje i da Mejbel mora da se pripremi na najgore. Umro je sutradan, 15. februara 1896. Pre nego to je cela pria o njegovim poslednjim asovima stigla do udovice, Artur je ve bio sahranjen na anglikanskom groblju u Blumfon- tejnu, osam hiljada kilometara od Birmingema.

DRUGO POGLAVLJE

B I R M I N G E M

Kad je prvi ok proao, Mejbel Tolkin je bila svesna da su pred njom teke odluke. Deaci i ona nisu mogli zauvek da ostanu u pretesnoj kuici njenih roditelja u predgrau, meutim ona nije imala dovoljno novca za samostalan ivot. Koliko god da je mnogo radio i savesno tedeo, Artur je prikupio tek skroman kapital, uglavnom uloen u rudnike Bonanca, i mada su divi- dende bile visoke, Mejbelini prihodi od njih iznosie tridesetak ilinga nedeljno, to nije bilo dovoljno da izdrava sebe i dvo- je dece ak ni prema najniim ivotnim standardima. Zatim je tu bilo i pitanje obrazovanja deaka. Nekoliko godina ona bi se verovatno sama mogla starati o tome, budui da je znala latin- ski, nemaki i francuski, svirala je klavir, crtala i slikala; ali kad budu dovoljno odrasli, Ronald i Hilari morae da polau prije- mni ispit za kolu Kralj Edvard. u Birmingemu, najbolju osnov- nu kolu u gradu, u koju je iao i Artur. U meuvremenu e morati da pronae neki jeftin stan, za koji e moi da plaa sta- narinu. Nije bilo teko nai stan u Birmingemu, ali deacima je bio potreban sve vazduh i boravak u prirodi, dom u kome e i porad siromatva biti sreni. Mejbel je poela da prati oglase.

Ronaldu je bila peta godina i polako se navikavao na ivot pod babinim i dedinim krovom. Oca je gotovo zaboravio, na njega e uskoro poeti da gleda kao na neku legendu iz prolo- sti. Prvobitno ga je promena zbunjivala i ponekad je oekivao da vidi verandu njihove kue u Blumfontejnu ispred babine i dedine kue u Afild roudu, ali kako su nedelje prolazile i Ju- na Afrika bledela u njegovom seanju, poeo je da obraa vie

BIRMINGEM 31

panje na odrasle oko sebe. Ujak Vili i tetka Dejn jo su iveli sa svojim roditeljima, a u kui je bio i podstanar, plavokos o- vek zaposlen u osiguravajuem drutvu, koji je sedeo na stepe- nicama i pevao Poli voli dudl pratei sebe na bendu i oijuka- jui sa Dejn. Porodica je smatrala da je suvie niskog porekla i bili su uasnuti kad se Dejn verila s njim. Ronald je u potaji prieljkivao njegov bendo.

Deda se uvee vraao kui posle celodnevnog obijanja bir- mingemskih ulica i ubeivanja vlasnika radnji i direktora fabri- ka da kupe Dejzove proizvode. Don Safild imao je dugu bra- du i izgledao je vrlo star. Imao je ezdeset tri godine, a zakleo se da e doiveti stotinu. Po prirodi veseljak, nije se alio to za ivot zarauje kao trgovaki putnik iako je nekada drao svoju radnju s tkaninama u samom centru grada. Ponekad bi uzeo list papira i vrlo tanko pero, pa bi nacrtao krug oko novia od est penija i onda u tom malenom prostoru ispisao finim ka- ligrafskim pismom itav Oena. Njegovi preci bili su graveri, to moda objanjava odakle je nasledio tu vetinu. S ponosom je priao kako je kralj Vilijem IV dodelio njegovoj porodici grb kao nagradu za dobro obavljan posao i kako ga vee daleko srodstvo s lordom Safildom (to nije bilo istina).

Ronald se privikavao na nain ivota Safildovih. Oni su mu bili blii nego porodica pokojnog oca. Deda Tolkin iveo je u istoj ulici i Ronalda bi ponekad odveli da ga obie, ali Don Bendamin Tolkin je imao osamdeset devet godina, a sinovlje- va smrt ga je veoma uzdrmala. est meseci posle Artura i starac je bio u grobu - jo jedna Ronaldova spona s Tolkinovima time je preseena.

Tetka Grejs, mlaa sestra njegovog oca, priala mu je prieo precima Tolkinima: prie koje su zvuale neverovatno, ali su, tvrdila je tetka, bile zasnovane na injenicama. Njihovo prezime prvobitno je bilo Hoencolern jer su poticali iz oblasti

32 DZ. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

Hoencolern u Svetom rimskom carstvu. Izvesni Georg fon Ho- encolern, koji se borio uz nadvojvodu Ferdinanda Austrijskog u opsadi Bea 1529, pokazao je veliku smelost kao voa jednog nezvaninog prepada na Turke i tom prilikom zarobio sulta- nov barjak. Zbog toga je, priala je tetka Grejs, dobio nadimak Tollkuhn, ludo odvani, i nadimak je potom ostao. Porodica je navodno imala veze i s Francuskom, sklapani su i neki brakovi s francuskim plemstvom, i Tolkini su u toj zemlji stekli francu- sku verziju svog nadimka - Temeraire. Meu Tolkinima su bila podeljena miljenja o tome kada su i zato njihovi preci doli u Englesku. Prozainija verzija govorila je da su 1756. pobegli od pruske najezde na Saksoniju, gde su bili njihovi posedi. Tetki Grejs je milija bila romantinija (iako malo verovatna) pria koja je govorila o tome kako je 1794. jedan Temerer pobegao preko Lamana da bi izbegao giljotinu i potom uzeo oblik sta- rog prezimena Tolkin. Prema toj prii, taj gospodin je bio vr- stan harfista i asovniar. Cela ta pripovest, jedna od tipinih kakve su porodice iz srednje klase pripovedale o svom poreklu, svakako je davala ivopisne boje Tolkinima koji su poetkom XIX veka iveli u Londonu bavei se proizvodnjom asovnika i klavira. I Don Bendamin Tolkin, Arturov otac, doao je kao proizvoa klavira i prodavac muzikih instrumenata u Bir- mingem, gde je osnovao svoju firmu.

Tolkinovi su uvek voleli da priaju prie koje su bojile njiho- vo poreklo romantinim nijansama; ali bile te prie istinite ili ne, u vreme Ronaldovog detinjstva ta porodica je bila sasvim engleska i likom i karakterom i ni po emu se nije izdvajala od hiljada drugih koje su se bavile svojim zanatom i ivele u bir- mingemskim predgraima. Ronaldu je, u svakom sluaju, za- nimljivija bila majina porodica. Uskoro je postao vrsto vezan za Safildove i sve to su oni predstavljali. Otkrio je da iako sada Safildi mahom ive u Birmingemu, njihovi koreni lee u tihom

BIRMINGEM 33

gradiu Ivamu u Vusteriru, gde su ivela mnoga pokolenja njihovih predaka. U izvesnom smislu dete bez pravog doma, poto su mu dolazak iz June Afrike i seljakanje koje je potom poelo stvarali odreeno oseanje iupanosti iz korena, on jeo Ivamu i itavom Zapadnom Midlendu poeo da misli kaoo svom istinskom domu. Jednom je zapisao: Nosim prezime Tolkin, ali sam po sklonostima, talentima i vaspitanju Safild. A o Vusteriru je rekao: Svaki deli te zemlje, lep ili ruan, za mene je u jednom neopisivom smislu dom kao nijedno drugo mesto na svetu.

U leto 1896. Mejbel Tolkin pronala je dovoljno jeftino me- sto za ivot sebi i deci i odselila se s njima u seoce Serhol, oko kilometar i po od junih oboda grada. To preseljenje ostavie na Ronalda duboke i trajne posledice. Upravo u vreme kad se njegova mata budila, naao se u engleskom selu.

Kua u koju su se uselili nosila je adresu Grejsvel 5, bila je od cigle, delila je jedan zid sa susednom kuom i nalazila se na kraju ulice. Mejbel Tolkin iznajmila ju je od serholskog zemljo- posednika. Od kapije je put vodio uzbrdo do sela Mozlija i dalje ka Birmingemu, a na suprotnu stranu ka Stratfordu na Ejvonu, ali se sav saobraaj tim putem svodio na taljige kakvog seljaka ili pokrivena kola nekog putujueg prodavca i bilo je sasvim lako zaboraviti da je grad zapravo tako blizu.

Iznad puta se pruala jedna livada do reice Kol, zapravo jed- va neto ireg potoka, na kome je stajala Serholska vodenica, stara zgrada od cigle, s visokim dimnjakom. Tri puna veka tu je mleven kukuruz, ali vremena su se sad menjala. U vodenici je postavljena parna maina da bi obezbeivala pogon kad je vo- dostaj nizak, a glavni posao je bio mlevenje kostiju za ubrivo. Ipak se voda i dalje slivala preko ustave i huala ispod velikog toka, a unutra u vodenici sve je bilo belo od sitnog belog pra- ha. Hilari Tolkin imao je tek dve godine a ve je iao s bratom

34 D. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

u pohode preko livade do vodenice, gde su kroz ogradu gledali vodenini toak kako se okree u svom mranom kuitu, ili bi otrali do dvorita, gde su dakovi tovareni na taljige. Pone- kad bi se ak odvaili i da zau u dvorite, pa bi kroz otvorena vodenina vrata zijali u kone remene, poluge i zupanike, i ljude koji su poslovali oko njih. Bila su dvojica mlinara, otac i sin. Stari mlinar imao je crnu bradu, ali deake je plaio njegov sin, otra oka i u odei pobeleloj od sitne praine. Ronald ga je prozvao Beli Ljudoder. Kad bi im podviknuo da se iste, dea- ii bi bre-bolje odjurili iz dvorita, pa oko mlina do mirnog jezerceta iza ustave u kome su plivali labudovi. U dnu jezerceta tamna voda je odjednom padala preko ustave na veliki toak ispod: bilo je to opasno i uzbudljivo mesto.

Nedaleko od vodenice, neto malo uzbrdo ka Mozliju, nalazila se duboka, drveem oiviena peana jama, koja je takoe ma- mila deake. Tu se moglo istraivati u raznim pravcima, mada nije bilo bez opasnosti. Starog farmera koji je jednom pojurio Ronalda jer mu je brao peurke deaci su prozvali Crni Ljudo- der. Takvi oaravajui uasi bili su sr tih serholskih dana, kojih se Hilari Tolkin ovako priseao posle gotovo osamdeset godina:

Provodili smo divna leta berui cvee i pravei nepodop- tine. Crni Ljudoder je imao obiaj da ljudima uzme arape i cipele kad bi ih ostavili na obali da malo progacaju po vodi i onda su morali da idu i mole ga da im vrati. A on bi ih onda izmlatio! Beli Ljudoder uopte nije bio tako lo, ali da bismo doli do jednog mesta gde smo brali kupine (to se mesto zvalo Do), morali smo da proemo preko imanja Belog Ljudodera, a on nas nije naroito voleo jer je puteljak preko njegovog polja bio uzak, a mi bismo odlunjali s puteljka da beremo cvetie kukolja i druge takve divote. Majka nas je jednom povela da ruamo na tom krasnom mestu, ali kad smo dotle doli, poela je da govori dubokim glasom i mi smo pobegli!

BIRMINGEM 35

U Serholu nije bilo mnogo kua osim onog niza u kome je Mejbel ivela s decom, ali povee selo Hol Grin bilo je samo ne- to malo dalje niz sporedni put, preko gaza. Ronald i Hilari su ponekad tamo kupovali slatkie s tezge koju je drala jedna be- zuba starica. Postepeno su se sprijateljili sa seoskom decom, to nije bilo lako, budui da su im se rugali zbog govora koji je jasno odavao srednju klasu, zbog duge kose i keceljica, dok oni sa svoje strane nisu bili navikli na vorvikirski dijalekat i grubosti deaka sa sela. Poeli su ipak pomalo da usvajaju domai renik. Meu tim reima bila je i gamgee za vatu, po doktoru Gemdiju iz Bir- mingema, koji je izmislio hirurke upijae od vate. Njegovo ime postalo je u okolini opti pojam, zajednika imenica.

Mejbel je poduavala sinove, koji zaista nisu mogli imati bolju uiteljicu - niti ona prijemivijeg uenika od Ronalda, koji je s etiri godine ve znao da ita, a ubrzo i da sasvim teno pie. Rukopis njegove majke bio je ljupko nekonvenci- onalan. Mejbel je krasnopis uila od oca i sauvala je usprav- na kitnjasta slova, pri emu je velika ukraavala tananim zavijucima. Ronald je ubrzo poeo da veba stil dodue dru- gaiji od majinog, ali podjednako elegantan i samosvojan. Omiljeni su mu asovi bili oni koji su se ticali jezika. Ve u prvo vreme boravka u Serholu mati je poela da ga poduava osnovama latinskog jezika, ime je on bio oduevljen. Zvuci i oblici rei zanimali su ga podjednako kao i njihovo znaenje, pa je Mejbel poela da uvia da kod njega postoji naroi- ta sklonost prema jezicima. Prela je i na francuski, koji mu se manje dopao, bez odreenog razloga; jednostavno u tom zvuku nije uivao tako kao u zvuku latinskog ili engleskog. Mati je takoe pokuala da ga zainteresuje za klavir, ali u tome nije uspela. Rei kao da su za njega imale ulogu muzike - uivao je da ih slua, da ih ita, da ih govori naizust, gotovo bez obzira na ono to znae.

36 D. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

Lepo je i crtao, naroito prirodu i drvee. Majka ga je do- sta uila botaniku, koju je on dobro usvajao i uskoro je stekao poprilino znanje, ali su ga i ovde vie zanimali oblici biljaka i oseanja koja one pobuuju nego naune botanike pojedino- sti. To je naroito vailo za drvee. Voleo je da ga crta, ali naj- vie od svega voleo je da bude s drveem. Voleo je da se penje na drvee, naslanja na njega, razgovara s njim. Rastuivalo ga je to ne gaje svi ista takva oseanja prema drveu. Jedan mu se neprijatan dogaaj doivotno urezao u seanje: Jedna vrba se nadnosila nad jezerce iza vodenice i ja sam nauio kako da se popnem na nju. Pripadala je mesaru sa Stratfordskog puta, ini mi se. Jednog dana su je posekli. Nita nisu uradili s njom: truplo je ostalo da lei tamo. Nikada to nisam zaboravio.

Osim asova posveenih uenju, mati mu je davala knjige s priama. Alisa u Zemlji uda bila mu je zabavna iako uopte nije eleo da doivi takve pustolovine kao ona. Ostrvo s blagom nije mu se dopalo, kao ni Andersenove bajke ni arobni frula. Voleo je prie o Indijancima i eleo je da naui da gaa lukom i strelom. Jo drae su mu bile knjige Dorda Makdonalda, ija se pria deava u nekom vrlo dalekom kraljevstvu gde nakazni1 zloudi avolii vrebaju ispod planina. Uzbuivale su ga i legende o kralju Arturu, ali najvie je uivao u bajkama Endrua Langa,2 posebno u Crvenoj knjizi, meu ijim je stranicama ot- krio najlepu priu koju je ikada proitao: priu o Zigurdu koji je ubio zmaja Fafnira, udnu i snanu priu koja se dogaa neg- de na nekom bezimenom severu. Kad god ju je itao, Ronald bi se potpuno zaneo. udeo sam za zmajevima iz dubine due, priao je o tome posle mnogo godina. Naravno da ja u svom

2 Endru Lang (Andrew Lang, 1844-1912), pesnik, romanopisac i knjievni kritiar, sakupio je ukup- no 437 bajki iz raznih zemalja i kultura i objavio ih u 12 knjiga, od kojih je svaka bila naslovljena po jed- noj boji. Crvena knjiga bajki Endrua Langa obuhvata, pored prie o Zigurdu, jo 36 bajki, izmeu ostaliho Deku i arobnom pasulju, o Rapunzeli, o Koeju Besmrtnom, o tri patuljka, i norveku bajku Zamak Sorija Morija, u kojoj vanu ulogu ima i arobni prsten. (Prim. prev.)

BIRMINGEM 37

plaljivom telu nisam eleo da mi ive u susedstvu, ali svet u kome je postojala makar samo Fafnirova slika bio je lepi i bo- gatiji, pa i ako je cena za to bila opasnost.

Nije se, meutim, zadovoljio time da samo ita o zmajevima. Kad mu je bilo otprilike sedam godina, poeo je sam da smilja priu o jednom zmaju. ,,Ne seam se o njoj niega osim jedne filoloke injenice. Majka mi o zmaju nije rekla nita, ali mi je naglasila da ne moe da se kae zeleni veliki zmaj nego veliki zeleni zmaj. Pitao sam se zato, i pitam se i dalje. injenica da se toga seam moda je vana, poto mislim da godinama posle toga nisam pokuao da napiem nijednu priu, a bio sam veo- ma obuzet jezikom.

U Serholu su se smenjivala godinja doba. Slavljena je dija- mantska godinjica kraljice Viktorije i koled na brdu u Moz- liju bio je obasjan arenim sijalicama. Mejbel je uspevala da od svojih skromnih prihoda hrani i oblai deake, snalazei se uz povremenu pomo Tolkinovih i Safildovih. Hilari je sve vie liio na oca, dok je Ronaldovo dugo usko lice podsealo na Sa- filde. Povremeno ga je muio udan san o ogromnom talasu koji se izdie i neizbeno nadolazi preko drvea i zelenih polja da proguta i njega i sve oko njega. San e mu se vraati godi- nama i on e ga kasnije nazvati ,,moj atlantianski kompleks. Uglavnom je, meutim, spavao spokojno, a svakodnevne brige koje je donosio ivot u siromatvu razvedravala je njegova lju- bav prema majci i prirodi oko Serhola, kao stvorenoj za doi- vljavanje pustolovina i pronalaenje utehe. Uivao je u njoj s oajnikom radou, slutei moda da e jednog dana taj raj biti izgubljen. I bio je, i prebrzo.

Hrianstvo je igralo sve veu ulogu u ivotu Mejbel Tolkin posle smrti njenog mua. Svake nedelje vodila je sinove na slu- bu u anglikansku crkvu, sve dok jedne nedelje Ronald i Hilari nisu ustanovili da idu nepoznatim putem do neke druge boje

38 D. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

kue: Crkve Svete Ane u Alsterskoj ulici u sirotinjskoj etvrti nedaleko od centra Birmingema. Bila je to katolika crkva.

Mejbel je ve neko vreme razmiljala o tome da pree u ka- tolianstvo, ali taj korak nije preduzela sama. Njena sestra Mej Inkldon vratila se iz June Afrike s dvoje dece, dok je njen mu Volter trebalo da doe za njima kad pozavrava poslove. Mej je takoe, bez muevljevog znanja, odluila da postane katol- kinja. U prolee 1900. godine Mej i Mejbel odlazile su na vero- nauku u Svetu Anu, a u junu te godine primljene su u okrilje Rimske crkve.

Gnev najbliih smesta se obruio na njih. Don Safild, njihov otac, odgajan je prema metodistikom uenju, a u to vreme pri- padao je unitaristikoj crkvi. Da mu keri preu u papistiku veru bio je za njega skandal u koji nije bio u stanju ni da po- veruje. Mejin mu Volter Inkldon smatrao je sebe uzdanicom svoje anglikanske crkve i to se njega tie, njena pripadnost ka- tolikoj veri uopte nije dolazila u obzir. Po povratku u Birmin- gem zabranio joj je da ikada vie nogom kroi u neku katoliku crkvu i Mej ga je posluala; ipak, utehe radi - ili iz osvete? - okrenula se spiritualizmu.

Od Arturove smrti Volter Inkldon pruao je Mejbel malu novanu pomo, ali sad je taj izvor presahnuo. Mejbel e mo- rati da se suoava s neprijateljstvom njegovim i ostalih lanova svoje porodice, a da se i ne pominju Tolkinovi, koji su bili bap- tisti i ljuto su se protivili katolianstvu. Zategnuti odnosi koje je ovo izazvalo, uz dodatne materijalne tekoe, kodili su njenom zdravlju, ali Mejbel nije dozvoljavala da ita uzdrma odanost njenoj novoj veri i poela je, uprkos svim protivljenjima, da u nju uvodi i sinove.

Stiglo je i vreme da Ronald poe u kolu. U jesen 1899, sa se- dam godina, polagao je ispit za prijem u kolu kralja Edvarda, u koju je nekada iao njegov otac. Nije proao; moda njegova

BIRMINGEM 39

majka nije bila dovoljno stroga uiteljica. Godinu dana kasnije polagao je ponovo. Ovog puta je uspeo i septembra 1900. upi- sao se u kolu. kolarinu, koja je tada iznosila dvanaest funti godinje, plaao mu je stric, budui da je iz nekog razloga ostao blagonaklon prema Mejbel. kola je bila u centru Birmingema, oko est kilometara od Serhola, i Ronald je prvih nekoliko ne- delja morao uglavnom da peai do nje poto mati nije mogla da mu plaa kartu za voz, a tramvaji nisu ili do njihove kue. To svakako nije moglo tako da se nastavi i Mejbel je, naalost, odluila da njihov ivot na selu mora da se okona. Iznajmila je kuu u Mozliju, blie centru grada, do koje je iao tramvaj, i krajem godine deca i ona popakovali su stvari i odselili se iz kue u kojoj su etiri godine bili tako sreni. etiri godine, pisao je ve ostareli Ronald Tolkin osvrui se na to vreme, ,,ali se meni ine kao najdui deo mog ivota, a svakako su me one najvie oblikovale.

Putniku koji je dolazio u Birmingem prugom London-seve- rozapad kola kralja Edvarda nikako nije mogla da promakne, jer se tako velianstveno uzdizala iznad podzemnih para i di- mova to se viju oko glavne eleznike stanice u Novoj ulici. Zdanje je podsealo na trpezarijsku zgradu nekog bogatijeg oksfordskog koleda i bilo je pravi aavi esej o viktorijanskoj gotici arlsa Barija,3 koji je takoe radio projekte za obnovu Parlamenta. kolu je osnovao Edvard VI i odravana je iz bo- gatih novanih fondova, te je njen upravni odbor imao mo- gunosti da otvori ogranke i u siromanijim delovima grada, ali su obrazovni standardi matine kole bili i ostali bez premca u Birmingemu i mnogi od stotina deaka koji su na njenim iz- lizanim klupama radili eseje o Cezaru dok su pod prozorima zvidale lokomotive dobili su potom stipendije na najprestini- jim univerzitetima.3 Barijevo zdanje porueno je poto je 1936. kola preseljena na drugo mesto.

40 D. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

Godine 1900. kola kralja Edvarda je poprilino prerasla zdanje u kome je bila smetena i unutra je bilo tesno, pretrpano i buno - teak izazov za deaka koji je dotad rastao u tihoj seoskoj sredini, te otud nije nikakvo iznenaenje to je prvo polugodite Ronald Tolkin zbog bolesti uglavnom odsustvovao iz kole. Postepeno se ipak privikao na guvu, guranje i graju, pa mu se zapravo i dopa- lo, i rado je prihvatio kolske navike mada na asovima jo nije pokazivao nikakve naroite sposobnosti za uenje.

Kod kue je ivot bio znatno drugaiji nego u Serholu. Mej- bel je u Mozliju iznajmila kuicu u glavnoj ulici, s ijih se pro- zora pruao pogled alosno razliit od vorvikirske prirode: tramvaji su se klatarili uzbrdo, lica prolaznika bila su siva i be- zlina, u daljini se vio dim iz fabrikih dimnjaka u Sparkbruku i Smol Hitu. Ronaldu je kua u Mozliju u seanjima ostala kao odvratna, a ionako su morali ponovo da se sele gotovo odmah poto su se doselili jer je kua bila predviena za ruenje da bi se napravilo mesta za vatrogasnu stanicu. Mejbel je pronala lepu kuu oko kilometar dalje, u nizu povezanih kua iza sta- nice Kings Hit. To nije bilo daleko od doma njenih roditelja, ali nju je pri izboru zapravo vodilo to to se u istoj ulici nalazila katolika Crkva Svetog Danstana, spolja obloena talasastim li- mom, iznutra borovinom.

I dalje ojaen zbog toga to je otrgnut iz prirode oko Serho- la, Ronald je ipak u ovom novom domu naao izvesnu utehu. Iza kue je prolazila pruga i ivot je bio ispresecan tutnjavom vozova i dolaskom kamiona na oblinje stovarite uglja. Pruga je meutim prelazila preko travnatih padina, a na njima je pro- nalazio cvee i druge biljke. Jo neto mu je privlailo panju: udna imena na kamionima, tua, koja nije znao da izgovori, ali su ga nekako udno vukla. I tako je mozgajui o imenima kao to su Nantyglo, Senghenydd, Blaen-Rhondda, Penrhiwcei- ber i Tredegar saznao da postoji i velki jezik.

BIRMINGEM 41

Neto kasnije ii e na putovanje vozom u Vels i dok imena stanica budu proletala pored njega, znae da ga te rei, taj jezik tako star a jo iv, privlae jae od svih drugih na koje je do tada naiao. Raspitivao se o njemu, ali jedine knjige na velkom koje su uspeli da mu pronau bile su mu potpuno nerazumlji- ve. Ipak, taj sasvim kratak pogled na neto neispunjivo to ga je mamilo pruio mu je uvid u jedan drugaiji lingvistiki svet.

Majka mu je u meuvremenu postala vrlo uznemirena. Nije joj se dopadala kua na Kings Hitu i ustanovila je da joj se ne dopada ni Crkva Svetog Danstana. Dala se u potragu i ponovo je nedeljom vodila deake na duga peaenja ne bili pronala mesto za molitve koje e joj se dopadati. Ubrzo je pronala Bir- mingemski oratorijum, veliku crkvu u predgrau Edbastono kojoj se starala jedna zajednica svetenika. Meu njima e svakako nai prijatelja, ispovednika koji e imati razumevanja. Osim toga, uz Oratorijum se, pod upravom njegovog sveten- stva, nalazila kola Svetog Filipa, gde je kolarina bila manja nego u Kralju Edvardu i gde su njeni sinovi mogli da pohaaju sveteniku veronauku. I kljuni inilac - odmah pored crkve bila je i jedna kua za izdavanje. Poetkom 1902. Mejbel se s deacima preselila s Kings Hita u Edbaston i prepisala Ronal- da, kome je bilo deset godina, i osmogodinjeg Hilarija u kolu Svetog Filipa.

Birmingemski oratorijum utemeljio je 1894. godine Don Henri Njumen,4 koji se pokatoliio nedugo pre toga. Meu zi- dovima Oratorijuma Njumen je proveo poslednje etiri dece- nije svog ivota i tu i umro 1890. Njumenov duh jo je lebdeo pod visokim tavanicama Svetenikog doma u Hagli roudu, a u svetenikoj zajednici Oratorijuma jo je te 1902. bilo onih koji su sluili pod Njumenovim duhovnim vostvom i bili njegovi4 Kardinal Don Henri Njumen (John Henry Newman, 1801-1890) igrao je znaajnu ulogu u pokretu za povratak anglikanske crkve katolikim srednjovekovnim kanonima i u osnivanju Katolikog univerziteta Irske. (Prim. prev.)

42 D. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

prijatelji. Meu njima je bio i etrdesettrogodinji otac Fransis Ksavijer Morgan, koji je preuzeo dunosti parohijskog svete- nika nedugo pre nego to se Mejbel doselila s decom. U njemu e ona pronai svetenika punog razumevanja i dragocenog prijatelja. Polu-Velanin polu-Anglopanac, Morgan je po maj- ci poticao iz porodice koja je imala znatnog uspeha u trgovini erijem; nije bio naroito inteligentan ovek, ali je raspolagao ogromnom dobrotom i aljivou, a takoe i izvesnom razme- tljivou koja je pripisivana panskoj krvi u njegovim venama. Bio je buan i srdaan ovek, od koga su mala deca u poet- ku zazirala, ali bi ga veoma zavolela poto ga bolje upoznaju. Uskoro je postao neizostavni deo Mejbelinog domainstva.

Bez njegovog prijateljstva ivot je u prethodne dve godine loe napredovao za Mejbel i njene sinove. Kua u Oliverovoj ulici broj 26, gde su sada iveli, jedva da je bila neto bolja od sirotinjske straare. Okolo su bile bedne uliice. kola Svetog Filipa bila im je na korak od kue, ali njene uionice s golim zidovima od cigle bile su uboga zamena za gotiku velianstve- nost Kralja Edvarda, a i obrazovni nivo bio je srazmerno nii. Uskoro je Ronald daleko prestigao svoje kolske drugove i Mej- bel je uvidela da Sveti Filip ne moe da prui obrazovanje kakvo je njemu potrebno. Ispisala ga je iz kole i ponovo se latila da ga sama poduava, oigledno s mnogo uspeha, poto je nekoliko meseci kasnije dobio stipendiju i u jesen 1903. vratio se u kolu kralja Edvarda. Hilarija je mati takoe ispisala iz Svetog Filipa, ali on tada jo nije uspeo da poloi prijemni za Kralja Edvarda. Nije moja krivica, pisala je Mejbel jednoj roaki, ,,i nije da on nita ne zna, nego je samo takav sanjar, i sporo pie. Tako je privremeno nastavila da mlaeg sina poduava kod kue.

Po povratku u kolu kralja Edvarda Ronald je upisan u esti razred, to je bila otprilike polovina kolovanja. Poeo je da ui grki. Kasnije e o svom prvom susretu s tim jezikom napisati

BIRMINGEM 43

sledee: Osvojila me je melodinost grkog, naglaena povre- menom tvrdoom i svetlucava na povrini. Deo privlanosti leao je, meutim, u tome to je toliko star i meni tako dalek i stran: nije se doticao mog doma. Stareina estog razreda bio je Dord Bruerton, energian ovek, jedan od nekoliko na- stavnika ija je ua struka bila engleska knjievnost. Taj pred- met nije zauzimao mnogo mesta u nastavi, a i kada je preda- van, bio je uglavnom ogranien na ekspirove drame, za koje je Ronald uskoro otkrio da ih svesrdno ne voli. Kasnije e se naroito seati gorkog razoaranja i gaenja zbog toga to je ekspir tako otrcano upotrebio dolazak velike Birnamske ume na visoki Dansinanov breg:5 udeo sam da smislim takav okvir prie u kome bi drvee istinski moglo da stupa u rat. Ipak, ako nije nalazio zadovoljstva u ekspiru, bilo je drugih poslastica po njegovom ukusu. Bruerton je po svom opredeljenju bio me- dievalista, a kao vatreni predava zahtevao je od svojih uenika da se slue jednostavnim starim engleskim reima. Ako bi neki uenik upotrebio pojam gnojivo, Bruerton bi mu podviknuo: Gnojivo? To se zove ubre! Ponovi tri puta! ubre, ubre, ubre! Podsticao je svoje ake da itaju osera i recitovao im Kanterberijske prie na izvornom srednjoengleskom. Za ui Ro- nalda Tolkina to je bilo pravo otkrovenje i on je odluio da na- ui neto vie o istoriji jezika.

Za Boi 1903. godine Mejbel Tolkin je pisala svekrvi:

Draga moja gospoo Tolkin,Rekli ste da vie volite da vam deaci neto nacrtaju nego

ikakav poklon koji bi kupili novcem, pa su vam zato ovo nacrtali. Ronald je zaista bio izvanredan ove godine - upravo

5 U ekspirovom Magbetu vetice proriu junaku po kome je drama naslovljena da mu nee zapretiti ni- kakva opasnost sve dok Birnamska uma ne doe na Dansinanov breg, ali vojska koja dolazi da napadne Magbeta krije se iza grana odseenih u Birnamskoj umi i proroanstvo na taj nain biva ispunjeno. (Prim. prev.)

44 D. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

je imao odlian nastup kod oca Fransisa - ali mnogo se tru- dio da nae nove teme jo otkad mu je 16. decembra poeo raspust, a i ja sam mnogo radila s njim: nisam izala iz kue gotovo itav mesec - ak ni u Oratorijum nisam ila! - ali po ovom gadnom vlanom tekom vremenu zdravlje mi se popravlja, a poto je Ronald na raspustu, mogu ujutru da od- spavam. Nedeljama sam bila potpuno neispavana, od toga mi je bilo iznutra hladno, i uz moju bolest gotovo da nisam vie mogla da izdrim.

Pronala sam potansku uputnicu na pola krune to ste po- slali deacima jo poodavno - ima najmanje godinu dana - pa se bila zaturila. Popodne su proveli u gradu troei to i jo neto malo na poklone. Obavili su boine kupovine umesto mene - Ronald ume da uskladi svilene postave i fine nijan- se kao prava pariska modistkinja. Moda to izlazi na videlo njegovo naslee u bavljenju tkaninama? U koli napreduje ogromnim koracima - grki zna bolje nego ja latinski - kae da e za praznike raditi sa mnom nemaki mada se ja oseam tako da bih se radije bavila samo krevetom.

Jedan svetenik, mlad, veseljak, ui Ronalda da igra ah - kae mu da ita previe, sve to moe da ita deak mlai od petnaest godina, i ne zna da mu preporui nikakvo klasino delo. Za Boi Ronald ide na prvo priee, tako da je ove godine to za nas zaista veliki praznik. Ne govorim vam to da vas naljutim - nego samo zato to kaete da volite da znate sve o njima.

Uvek vas voli, vaa Mab.

Nova godina nije dobro poela. Ronald i Hilari razboleli su se najpre od boginja, zatim od velikog kalja, a Hilari je do- bio i upalu plua. Napor koji je iziskivala nega bolesnih deaka

BIRMINGEM 45

pokazao se kao preteak za njihovu majku i potvrdili su se njeni strahovi da nee vie moi da izdri. U aprilu 1904. morala je u bolnicu, gde joj je dijagnostikovan dijabetes.

Kuu u Oliverovoj ulici su zatvorili, ono malo nametaja to su imali ostavili su na uvanje i deaci su poslati rodbini, Hila- ri Safildovima, a Ronald u Houv, da bude s porodicom Edvina Niva, svetlokosog slubenika osiguravajueg drutva za koga je tetka Dejn sada bila udata. Obolelima od eerne bolesti na raspolaganju tada jo nije bilo leenje insulinom i zbog Mejbe- linog stanja mnogo se strahovalo, ali ona se do leta dovoljno oporavila da bude otputena iz bolnice. Zdravlju e ipak morati da posveti dugu i strpljivu brigu. Otac Fransis Morgan predlo- io joj je jedan plan. U seocetu Rednalu u Vusteriru, nekoliko kilometara izvan Birmingema, kardinal Njumen bio je sagradio skromnu seosku kuu koja je sluila kao utoite svetenicima Oratorijuma koji poele mira. Na imanju uz tu kuu nalazila se kuica u kojoj je iveo tamonji potar sa enom - oni bi ih pustili da borave u dve sobe, jednoj dnevnoj i jednoj spavaoj, a potareva ena bi im kuvala. To bi bila idealna sredina za popra- vljanje zdravlja, a boravak na sveem seoskom vazduhu koristio bi i Mejbel i deacima. Krajem juna 1904. deaci su ponovo bili s majkom i poli su da sve troje zajedno provedu leto u Rednalu.

Kao da su se opet vratili u Serhol! Kuica je bila na uglu mir- ne seoske uliice, a iza nje se nalazilo umovito imanje koje je pripadalo seoskoj kui Oratorijuma, s kapelicom i malim gro- bljem gde su sahranjivani oci Oratorijuma i gde je poivao i sam Njumen. Deaci su na tom imanju imali punu slobodu, a iza njega su mogli da lutaju strmim puteljcima koji su vodili u visoko Likijevo brdo. Gospoa Til, potareva ena, dobro ih je hranila, i ve posle mesec dana Mejbel je pisala na jednoj raz- glednici koju je poslala svekrvi: ,,Da umrete od smeha koliko bolje deaci izgledaju u odnosu na one slabake blede aveti s

46 D. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

kojima sam se nala na eleznikoj stanici pre etiri nedelje!!! Hilari je danas dobio prvo odelo od tvida i itonski sako! i izgle- da tako veliki. Vreme nam je savreno. Deaci e pisati im bude padala kia, ali sad su zauzeti branjem borovnica - ajankama na seniku - putanjem zmaja s ocem Fransisom - crtanjem - pentranjem po drveu - nikad nisu ovoliko uivali u raspustu.

Otac Fransis ih je esto poseivao. U Rednalu je drao psa kome je dao ime Lord Roberts i obiavao je da sedi na veranda- ma oratorijumske kue obraslim u brljan i pui ogromnu lulu od trenjevog drveta, to je bilo utoliko upeatljivije", kako se priseao Ronald, ,,jer je jedino tu puio. Moda odatle potie moja docnija privrenost luli. Kad u Rednalu nije bio ni otac Fransis ni neko drugi od svetenika, Mejbel je s decom odlazila u Bromsgrouv, koijom koju bi iznajmili s gospodinom er- om, batovanom, i njegovom enom, koja je odravala svete- niku kuu u Rednalu. Bio je to idilian ivot.

Septembar je stigao prebrzo i Ronald, koji je sada bio zdrav i krepak, morao je da se vrati u kolu. Njegova majka, meutim, nije jo mogla da se natera da se iz kuice u kojoj su bili tako sreni vrati u prljavi, zadimljeni Birmingem. Tako je neko vreme Ronald morao da ustaje vrlo rano i odlazi peke oko kilometar i po do eleznike stanice gde je hvatao voz do kole. Vraao se ve po mraku i ponekad je Hilari izlazio da ga saeka s fenjerom.

Iako to deaci nisu primeivali, Mejbelino zdravlje ponovo se pogoravalo. Poetkom novembra se sruila - za njih izne- nadno i uasno. Pala je u dijabetiku komu i est dana kasnije, 14. novembra, umrla u svojoj postelji u kuici u Rednalu; uz njeno uzglavlje bili su otac Fransis i njena sestra Mej Inkldon.

TREE POGLAVLJE

P R I V A T N I J E Z I K - I E D I T

Draga moja mati bila je zaista muenica, a Bog ne daje sva- kom tako lako pristup svojim velikim darovima kao to je dao Hilariju i meni kada nam je dao majku koja se ubijala poslom i naporima da bismo mi sauvali veru.

Ove rei je Ronald Tolkin napisao devet godina posle majine smrti i one ukazuju na to kako je on povezivao majku sa svojom pripadnou Katolikoj crkvi. Moglo bi se rei da su posle njene smrti oseanja koja joj je posveivao na neki nain pripala veri. Vera mu je pruala i duhovnu i emotivnu utehu. Moda je i maj- ina smrt uvrstila Ronaldovu volju da izuava jezike. Na kraju krajeva, upravo je ona bila njegova prva uiteljica i podsticala je u njemu zanimanje za rei. Poto nje vie nije bilo, on je nepopu- stljivo nastavljao tim putem. Gubitak majke svakako je ostavio dubokog traga na njegovu linost. Postao je pesimista.

Ili pre, pretvorio se u dvostrukog oveka. Po prirodi je bio neukrotivo vedra linost i veoma je uivao u ivotu. Voleo je da razgovara i da se kree. Imao je smisla za humor i velikog dara za sklapanje prijateljstava. Od majine smrti, meutim, posto- jala je i njegova druga strana, povuenija, koja je preovladavala u pismima i dnevnicima. Ta njegova strana umela je da zapa- dne u duboko oajanje. Tanije, i vre povezano s majinom smru, kad bi ga obuzelo takvo raspoloenje, muilo ga je nesa- vladivo oseanje gubitka. Nita nije bezbedno. Nita nije trajno. Nema zauvek dobijene bitke.

Mejbel Tolkin je sahranjena na katolikom groblju u Broms- grouvu. Na grobu joj je otac Fransis Morgan postavio kameni

48 D. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

krst, isti kao to je postavljan na grobove svetenicima Orato- rijuma na groblju u Rednalu. Mejbel ga je testamentom ime- novala za staratelja svojoj dvojici sinova i to se pokazalo kao mudar izbor jer on je prema njima ispoljavao nepokolebljivu privrenost i velikodunost. Velikodunost je imala praktian oblik - otac Fransis je raspolagao privatnim prihodima od po- rodinog posla sa erijem, a kao svetenik Oratorijuma nije bio obavezan da preda svoju imovinu zajednici i mogao je svoj novac da koristi za vlastite svrhe. Mejbel je za izdravanje de- aka ostavila kapital od svega osam stotina uloenih funti, ali ga je otac Fransis ispotiha uveao iz sopstvenog depa i posta- rao se da Ronaldu i Hilariju ne manjka niega neophodnog za kvalitetan ivot.

Poto im je mati umrla, morao je da im pronae gde e iveti: nezgodan problem, jer mada bi idealno bilo da ive kod rodbi- ne, postojala je opasnost da e tetke i tee i sa Safildove i s Tol- kinove strane pokuati da ih otrgnu od Katolike crkve. Ionako je ve bilo govora o tome da se Mejbelin testament obori i da se deaci poalju u protestantsku internatsku kolu. Postojala je ipak jedna roaka, ujna, koja verski nije bila posebno oprede- ljena, a imala je slobodnu sobu. ivela je u Birmingemu, neda- leko od Oratorijuma, i otac Fransis je zakljuio da je njena kua u tom trenutku najbolji dom za deake. Tako su se nekoliko nedelja posle majine smrti trinaestogodinji Ronald i jedana- estogodinji Hilari preselili kod ujne u sobu na gornjem spratu.

Ujna se zvala Beatris Safild i ivela je u jednoj mranoj kui u Stirling roudu, dugakoj sporednoj ulici u Edbastonu. De- aci su dobili prostranu sobu i Hilari je bio sasvim zadovoljan prozorom kroz koji je mogao da se nagne i kameniima gaa make napolju, ali je Ronald, jo sav utrnuo od oka posle maj- ine smrti, mrzeo pogled na gotovo beskrajno more krovova i fabrike dimnjake iza njih. Negde sasvim u daljini jedva se

PRIVATNI JEZIK" - I EDIT 49

nazirala zelena priroda, koja je sad pripadala dalekoj i nepovra- tnoj prolosti. Bio je zarobljen u gradu. Majina smrt odsekla ga je od otvorenog neba, Likijevog brda gde je brao borovnice, kuice u Rednalu gde su bili sreni. Poto mu je njena smrt sve to oduzela, on je sve to i povezivao s njom. Ono to je oseao prema seoskim predelima, nezaleeno jo otkad je morao da bude odveden iz Serhola, sad je poprimilo emocionalni naboj velikog linog gubitka. Ta ljubav prema uspomeni na seoske predele iz njegovog detinjstva, prisno povezana s uspomenama na voljenu majku, imae kasnije sutinsko mesto u onome to bude pisao.

Ujna Beatrisa pruala je njemu i njegovom bratu krov nad glavom i hranu na stolu, ali slabo ta preko toga. I sama je osta- la udovica nedugo pre toga, nije imala dece i imovno nije sta- jala naroito dobro. Manjkalo joj je, naalost, i topline i nije pokazivala naroito razumevanje za stanje svesti u kome su se nalazila dvojica deaka. Kad je jednog dana uao u njenu kuhi- nju, Ronald je ugledao u poretu gomilicu pepela i otkrio da je ona spalila sva pisma i lina dokumenta njegove majke. Nikada joj nije palo na pamet da bi on moda eleo da ih ima.

Sreom te je Oratorijum bio blizu; uskoro su deaci tamo pronali svoj pravi dom. Rano izjutra odlazili su da prisluuju na misi ocu Fransisu uz njemu omiljeni krilni oltar u oratori- jumskoj crkvi, posle ega su dorukovali u jednostavnoj orato- rijumskoj trpezariji, a onda su, poto bi se po obiaju poigrali gnjavei kuhinjsku maku, polazili u kolu. Hilari je u meu- vremenu poloio prijemni i upisao se u kolu kralja Edvarda, pa su deaci zajedno ili ili peke Novom ulicom ako su imali dovoljno vremena, ili ,,autobusom na konjsku vuu ako bi im sat na stanici Pet puteva pokazao da kasne.

Ronald je u koli imao mnogo drugova, a s jednim je de- akom postao nerazdvojan. Kristofer Vajzmen bio je godinu

50 D. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

dana mlai od Ronalda. Otac mu je bio vezlijanski6 svetenik u Edbastonu. Kristofer je bio svetlokos, imao j.e iroko dobrou- dno lice i energino prosuivanje. Dvojica deaka upoznala su se u petom razredu, u jesen 1905., kada je Ronald Tolkin bio najbolji u razredu - tada je ve bilo izvesno da e postii aka- demski uspeh - dok je Kristofer Vajzmen zauzeo drugo mesto. Suparnitvo se uskoro razvilo u prijateljstvo zasnovano na za- jednikom interesovanju za latinski i grki, uivanju u ragbiju (fudbal se u Kralju Edvardu nikada nije igrao) i oduevljenim diskusijama o svemu i svaemu. Vajzmen je bio nepokolebljivi metodista, ali su deaci otkrili da i o religiji mogu da raspravlja- ju bez imalo ogorenja.

Zajedno su napredovali iz razreda u razred. Kod Ronalda Tolkina oigledna je bila sklonost prema jezicima - njegova majka je to jasno uviala - a kola kralja Edvarda pruala je odline uslove da se ta sklonost razvije. Grki i latinski inili su okosnicu nastave, a oba jezika su naroito dobro predavana u prvom, najstarijem razredu, u koji je Ronald poao neto pre svog esnaestog roendana. Na prvi razred motrio je budnim okom direktor kole Robert Keri Gilson, upeatljiv ovek s ure- dnom iljatom bradicom, izumitelj amater, daroviti naunik podjednako koliko i dobar nastavnik klasinih jezika. Meu njegovim izumima bila je i vetrenjaa koja je obezbeivala ele- ktrinu energiju za njegovu kuu, zatim jedna vrsta hektografa7 pomou koga je kopirao testove za deake (sasvim neitljivo, alili su se oni) i minijaturni top koji je ispaljivao kuglice za golf. Na predavanjima je podsticao svoje uenike da istrauju sporedne puteve uenja i da se usavravaju u svemu to im na- ie; time je ostavio snaan utisak na Ronalda Tolkina. Iako je6 Protestantski pokret poznat kao vezlijanizam inili su sledbenici evangelistikih reformatora Dona i arlsa Vezlija iz XVIII veka. Vezlijanizam se razvio u metodistiku i holistiku crkvu. (Prim. prev.)

7 Stari tip maine za kopiranje, koja je pomou elatina kopirala tekst ispisan naroitim, anilinskim mas- tilom. (Prim. prev.)

PRIVATNI JE Z IK - I EDIT 51

njegov pristup bio veoma rasplinut, Gilson je takoe podsticao svoje ake da vrlo detaljno izuavaju klasinu lingvistiku, to je bilo sasvim u skladu s Tolkinovim prirodnim sklonostima. Delimino i pod uticajem Gilsonovih predavanja poeo je da razvija zanimanje za opte jezike principe.

Jedno je bilo znati latinski, grki, francuski i nemaki, a neto sasvim drugo razumeti zato su ti jezici takvi kakvi jesu. Tolkin je poao u potragu za kostima, za elementima koji su im zaje- dniki svima: poeo je zapravo da izuava filologiju, nauku o reima. Jo vee ohrabrenje da nastavi u tom pravcu pronaao je kada se upoznao s anglosaksonskim.

Za to je imao da zahvali Dordu Bruertonu, nastavniku koji je vie voleo re ubre nego gnojivo. Voen njegovim pouava- njem, Ronald Tolkin ispoljio je zanimanje za oserovski engle- ski. Bruerton je zbog toga bio zadovoljan i ponudio je deaku da mu pozajmi bukvar anglosaksonskog jezika. Ponuda je sve- srdno prihvaena.

Kada je otvorio korice knjige, Tolkin se naao pred jezikom kojim su Angli govorili pre nego to su prvi Normani kroili na njihovu zemlju. Anglosaksonski, ili staroengleski, bio mu je prepoznatljiv kao predak njegovog sopstvenog jezika, a isto- vremeno ipak dalek i nerastumaiv. Bukvar je, meutim, je- zik objanjavao pojmovima koji su deaku bili lako razumlji- vi i uskoro je mogao bez tekoa da prevede kratke odlomke priloene na kraju udbenika. Staroengleski mu se dopadao iako nije imao estetski arm kao velki. Bila je to vie istorijska privlanost, izazov na prouavanje prolosti roenog jezika. Obuzimalo ga je istinsko uzbuenje kad je s jednostavnih od- lomaka u bukvaru uznapredovao do Beovulfa, velianstvenog staroengleskog speva. itajui ga najpre u prevodu, a potom u originalu, ustanovio je da je to jedno od najizuzetnijih pesni- kih dela svih vremena: pripovest o ratniku Beovulfu, njegovoj

52 D. R. R. TOLKIN: b i o g r a f i j a

borbi s dva udovita i njegovoj smrti posle boja sa zmajem.Sada se vratio srednjoengleskom i otkrio Ser Gavejna i Zele-

nog viteza. Ta srednjovekovna poema o vitezu kralja Artura i njegovoj potrazi za tajanstvenim dinom, koji e viteza porazi- ti strahovitim udarcem, takoe je deaku razbuktavala matu. Oduevljavala ga je i sama pria i njen jezik, jer je zakljuio da su priblino tim narejem govorili preci njegove majke u Zapadnom Midlendu. Istraivao je dalje i proitao na srednjo- engleskom Perl, alegorijsku poemu o mrtvom detetu, koja se takoe pripisuje anonimnom stihotvorcu Ser Gavejna. Potom se okrenuo jednom drugom jeziku i napravio prve kolebljive korake ka staronordijskom itajui u originalu redak po redak prie o Zigurdu i zmaju Fafniru, koja ga je toliko oaravala dok ju je kao mali itao iz Crvene knjige bajki Endrua Langa. U to vreme je ve bio stekao lingvistiko znanje iji je raspon bio zadivljujui za jednog deaka jo u kolskom uzrastu.

Tragao je dalje za kostima, ispod svih ovih jezika, kopajui po kolskoj biblioteci i najzabaenijim policama u jednoj knji- ari s knjigama na kornvolskom jeziku. Napokon je poeo da pronalazi - i da prikuplja dovoljno novca da ih kupi - nemake knjige o filologiji, koje su bile krajnje suvoparne", ali su prua- le odgovore na njegova pitanja. Filologija: ljubav prema reima. To je pokretalo Tolkina. Nije to bilo jalovo zanimanje za jezika naela, nego duboka Ijubav za izgled i zvuk rei, iji su izvor bili oni dani kad je mati tek poinjala da ga ui latinski.

Kao rezultat te ljubavi prema reima, poeo je da smilja svoj sopstveni jezik.

Veina dece smilja svoje rei. Neka ak imaju rudimentarni lini jezik kojim se slue meu sobom. Takav jedan jezik imale su Ronaldove male roake Meri i Merdori Inkldon. Zvale su ga zverovski, a sainjen je bio uglavnom od imena ivotinja. Tako

PRIVATNI JEZIK" - I EDIT 53

je na primer Pas slavuj detli etrdeset znailo: Ti si glupan. In- kldonovi nisu vie iveli u Birmingemu nego u Barnt Grinu, su- sednom selu pored Rednala, i tamo su Ronald i Hilari delimino provodili raspuste. Ronald je nauio ,,zverovski i bio mu je za- bavan. Starijoj devojici, Merdori, ubrzo je meutim prestao da bude zanimljiv i kada je ona odustala, Ronald i Meri su zajedno smislili novi, tananiji jezik. Nazvali su ga novobesmisleni i usko- ro su ga toliko razvili da su mogli na njemu da pevue pesmice:

Darfys ma vel gom co palt: Hoc Pys go iskilifar maino woc?Pro si gofys do roc deDo cat ym maino bocteDe voltfactsoc ma taimful gyroc!(Biojedan stari ovek kojije rekao: Kako Bih svoju kravu daponesem mogao?Jer akojoj kaem da u moju korpu ue Bie tu odmah grdne svae!)

Takve su ih igre veoma zabavljale u Barnt Grinu i kako je Ronald izrastao iz deaka u mladia, to mu je dalo jednu ideju. Ve dok je poinjao da ui grki, on se zabavljao izmiljajui rei u grkom stilu. Zar ne bi mogao da ide i dalje i smisli itav jezik, neto ozbiljnije i pravilnije organizovan nego to je novo- besmisleni, koji je uglavnom bio preruen engleski, francuski i latinski. Takav jezik ne bi morao da ima nikakvu odreenu pri- menu - mada je vetaki jezik esperanto bio veoma popularan u to vreme - ali bi ga zabavljao i pruao mu mogunost da na papir stavi svoje omiljene zvuke. inilo se da, svakako, vredi da pokua: da ga zanima muzika verovatno bi pokuao da kompo- nuje pesme, pa zato da onda ne izmisli lini sistem rei, koji bi bio njegova privatna simfonija?

54 D2. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

Odrasli Tolkin doao je do uverenja da je taj nagon ka jezi- kom stvaralatvu bio slian kao i kod mnoge dece u kolskom uzrastu. Jednom je, govorei o izmiljanju jezika, zapazio: ,,To, znate, nije neuobiajeno. Neuporedivo vie dece ima u sebi ono to biste nazvali kreativnim elementom nego to se to obino pretpostavlja, i ta kreativnost nije obavezno ograniena samo na odreene stvari: ta deca moda nemaju elju da crtaju ili slikaju, ili nemaju mnogo sluha za muziku, ali svejedno imaju elju da neto stvaraju. Ako obrazovanje najveim delom ima jeziki oblik, onda e i njihovo stvaralatvo uzeti jeziki oblik. To je toliko uobiajeno da sam nekada zaista mislio kako bi o tome trebalo sprovesti neko organizovano istraivanje."

Kada se mladi Tolkin tek latio smiljanja jednog ureenog jezika, odluio je da kao uzor, ili bar kao polaznu taku, uzme neki postojei. Velki mu nije bio dostupan u dovoljnoj meri, pa se zato okrenuo svom drugom omiljenom izvoru rei, knji- gama na panskom oca Fransisa. Njegov staratelj teno je go- vorio panski i Ronald ga je esto molio da ui i njega, ali od toga nita nije bilo, mada mu je bio dozvoljen slobodan pri- stup knjigama. Sada ih je ponovo pregledao, smiljajui jezik koji je nazvao nafarinski. U njemu je bilo mnogo panskog uticaja, ali je imao sopstvenu fonologiju i gramatiku. Ronald je na njemu radio s vremena na vreme i moda bi ga razvio i mnogo vie da nije otkrio jedan jezik koji ga je ushitio mnogo vie nego panski.

Jedan njegov kolski drug kupio je knjigu na nekoj dobro- tvornoj rasprodaji, ali je ustanovio da od nje nema nikakve ko- risti pa ju je preprodao Tolkinu. Bila je to Bukvar gotskogjezika Dozefa Rajta. im ju je otvorio, Tolkin je osetio ,,bar isto toliko oduevljenje kao kada sam prvi put provirio u epmenovog Homera. Gotski nije bio govorni jezik jo od pada gotskih plemena, ali su za potomstvo sauvani neki zapisani odlomci

PRIVATNI J EZ IK - I EDIT 55

i Tolkin je ustanovio da su mu veoma privlani. Nije se zado- voljio naprosto time da naui gotski, nego je i izmiljao gotske rei kojima e popuniti praznine u oskudnom sauvanom re- niku, a potom je preao na stvaranje germanskog jezika kakav je mogao da postoji nekad u prolosti iako nije zapisan. O svom oduevljenju priao je Kristoferu Vajzmenu, koji ga je sluao s mnogo razumevanja, poto je i sam prouavao egipatski jezik i hijeroglife. Tolkin je svoj izmiljeni jezik razvijao i unazad, to jest postavljao je hipotetike starije rei, koje su mu bile ne- ophodne za izmiljanje prema organizovanom ,,istorijskom sistemu. Radio je i na izmiljenim alfabetima: jedna njegova belenica iz kolskih dana sadri i sistem simbola koji odgova- raju pojedinanim slovima engleskog alfabeta. Jezici su ga ipak najvie zaokupljali i mnoge bi dane proveo zatvoren u Hilarije- voj i svojoj sobi, posle ega bi u dnevnik zapisao: Mnogo radio na mom privatnom jez.

Od smrti njihove majke otac Fransis je zaista mnogo uradio za dva mlada Tolkina. Svakog leta vodio ih je na more u Lajm Ridis, gde bi odseli u hotelu Tri oljice8 i odlazili u goste prija- teljima oca Fransisa koji su boravili u okolini. Ronald je voleo prirodu oko gradia i uivao je da je crta kada bi padala kia, dok je po lepom vremenu najradije lutao obalom ili odlazio do fantastinih klizita koja su odnedavno nastala na liticama u blizini. Jednom je tamo pronaao vilicu nekog preistorijskog stvorenja, za koju je zakljuio da je deli okamenjenog zmaja. Prilikom tih letovanja otac Fransis je mnogo razgovarao s de- acima i zapazio je da nisu sreni pod turobnim krovom ujne Beatrise. U Birmingemu se dao u potragu za neim boljim, pa se dosetio gospoe Fokner, koja je ivela na Vojvotkinjinom putu, iza Oratorijuma. Gospoa Fokner je prireivala muzike8 Primorski gradi Lajm Ridis u Dorsetu uven je po nalazitima fosila u stenama i na obali, a u hotelu Tri oljice odsedali su uveni knjievnici kao to su Alfred Tenison, Henri Longfelou, Uer Belok i Gilbert esterton. (Prim. prev.)

56 D. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

soaree na koje je odlazila nekolicina otaca iz Oratorijuma, a ta- koe je izdavala sobe. Otac Fransis je zakljuio da bi u njenom domu Hilariju i Ronaldu ivot bio prijatniji. Gospoa Fokner je pristala da ih primi, pa su se poetkom 1908. godine deaci preselili na Vojvotkinjin put broj 37.

Bila je to sumrana kua obrasla puzavicama, s prljavim ip- kanim zavesama na prozorima. Ronald i Hilari dobili su sobu na spratu. U kui su jo iveli mu gospoe Fokner Luis, trgo- vac vinom koji je poprilino voleo kapljicu svoje robe, njihova kerka Helen, sluavka Eni i jo jedna stanarka, devetnaesto- godinja devojka ija je soba bila u prizemlju, ispod Hilarijeve i Ronaldove, i koja je vreme veinom provodila za svojom i- vaom mainom. Zvala se Edit Brat.

Bila je izrazito lepukasta, sitna i vitka, sivooka, crnokosa, jasnih istih crta. Deaci su saznali da je i ona siroe, majka joj je umrla pre pet godina, a otac neto pre toga. Zapravo je bila nezakonito dete. Njena majka Franses Brat rodila ju je 21. januara 1889. u Glosteru, kuda je moda otila da izbegne skandal - inae je ivela u Volverhemptonu, gde joj je porodica imala radionicu obue. Franses je imala trideset godina kada se Edit rodila. Posle poroaja je dola u birmingemsko predgrae Hendsvort da uprkos zlim komijskim jezicima sama podie kericu. Nikada se nije udavala, a na Editinom rodnom listu nije upisano ime oca iako je Franses uvala njegovu fotografiju i njeni su znali ko je on. Ako je sama Edit i znala ime svog oca, svojoj deci ga nikada nije rekla.

Edit je imala relativno sreno detinjstvo. U Hendsvortu su je podizale majka i njena roaka Deni Grouv. Bratovi su veoma cenili srodstvo s Grouvovima jer ih je povezivalo s uvenim ser Dordom Grouvom, urednikom muzikog renika. Pokazalo se da i Edit ima dara za muziku. Dobro je svirala klavir, pa su je posle majine smrti poslali u internatsku kolu za devojice gde

PRIVATNI JEZ IK - I EDIT 57

se posebno uila muzika. Na zavretku kolovanja smatralo se da e moi da se izdrava kao nastavnica klavira, a postojala je ak i neka mala mogunost da postane koncertna pijanistkinja, ali njen staratelj, porodini advokat Bratovih, kao da nije znao ta bi sledee trebalo da preduzme. Pronaao joj je sobu kod gospoe Fokner, pretpostavljajui da e stanodavkina ljubav prema muzici obezbediti devojci atmosferu punu razumevanja i klavir na kome e moi da veba. Daljih ideja nije imao, a nije bilo ni neke preke nude koja bi pritiskala Edit, jer ona je nasle- dila malo zemljita u raznim delovima Birmingema i prihodi od toga bili su dovoljni da se izdrava. Nita vie nije moralo da se uradi u tom trenutku i nita nije uraeno. Edit je uskoro ustanovila da njena stanodavka, dodue, oduevljena to ima stanarku koja na soareima moe za klavirom da prati soliste, ali da je to se tie vebanja klavira, bila sasvim drugaije raspolo- ena. ,,No, no, Edit mila, rekla bi gospoa Fokner upadajui u sobu im bi se zaule skale i arpea, to bi zasad bilo dovoljno! I Edit bi se tuna vraala u svoju sobu, za ivau mainu.

Tada su se doselila braa Tolkin. Edit je utvrdila da su veoma simpatini. Naroito joj se dopadao Ronald, zbog ozbiljnog lica i savrenog ponaanja; sa svoje strane je Ronald, mada nije po- znavao mnogo svojih vrnjakinja, ustanovio da je njegova ner- voza ubrzo prevaziena bliskou i sklopio je s Edit prijateljstvo.

Istina, njemu je bilo esnaest, a njoj devetnaest godina, ali on je izgledao starije u odnosu na svoje godine, a ona mlae, si- tno, ljupko i bila je veoma lepa. Obrazovanje joj je bilo prilino ogranieno i nisu je zanimali jezici kao njega, ali je njeno pona- anje bilo neodoljivo. Postali su saveznici protiv stare gazdari- ce, kako su zvali gospou Fokner. Edit bi ubedila sluavku Eni da prokrijumari poneki zalogaj iz kuhinje gladnim deacima na spratu, a kad gospoa Fokner nije bila kod kue, deaci su kriom silazili u Editinu sobu na aavanje u potaji.

58 D. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

Edit i Ronald poeli su da odlaze u birmingemske ajdinice, posebno jednu koja je imala balkon s pogledom na ulicu. Tu bi sedeli i bacali kockice eera prolaznicima na eire, a kad bi ispraznili posudu sa eerom na jednom stolu, premestili bi se za drugi. Kasnije su izmislili naroiti zviduk kao znak prepo- znavanja. Kad bi ga Ronald uo rano izjutra ili u vreme pred spavanje, izaao bi na prozor i video Edit kako eka na svom prozoru ispod.

Izmeu dve takve mlade linosti, u takvom poloaju, neiz- beno je morala da procveta romansa. Oboje su bili siroad s velikom potrebom za toplinom i otkrili su da je to neto to mogu da prue jedno drugom. U leto 1909. zakljuili su da su se zaljubili.

Kad je jednom mnogo kasnije pisao Edit, Ronald se prisea kako sam te prvi put poljubio i ti prvi put poljubila mene (gotovo sluajno), i kako smo se pozdravljali za laku no, a ti si ponekad bila u maloj beloj spavaici, i naih besmisleno du- gih razgovora na prozoru; i kako smo gledali sunce dok kroz maglu izlazi nad gradom, a sat sa tornja otkucavao je as za asom, i kako bi te obino none leptirice uplaile i oterale s prozora - i naih zviduka - i vonji biciklom - i vatrenih razgovora - i ona tri velika poljupca.

Ronald je sada trebalo da radi na dobijanju stipendije za Oksford, ali teko mu je bilo da se koncentrie na tekstove na klasinim jezicima kad mu je polovina mozga bila zaoku- pljena izmiljanjem jezika, a druga njegovom Edit. I u koli je imao neto novo to ga je zaokupljalo: Debatni klub, veoma omiljen meu deacima iz starijih razreda. Sam do tada jo nije debatovao, moda zato to je mutirao, ili zato to ga je ve pratio glas da nije bogzna kakav govornik, ali tog polu- godita, podstaknut novosteenim samopouzdanjem, odrao je svoj prvi govor, ija je tema bila podrka ciljevima i nainu

PRIVATNI JEZ IK - I EDIT 59

borbe sifraetkinja. Procenjeno je da je pokuaj bio prilino dobar iako je u kolskom asopisu izneseno miljenje da je nje- gov govorniki dar pomalo okrnjen manjkavim nastupom. U drugom govoru, na temu (koju je verovatno sam izmislio) Ova kola ne odobrava normansko osvajanje11, napao je, kako je izveteno u asopisu, poplavu vieslonih varvarizama koji potiskuju neposrednije, mada skromnije domae rei, dok je u debati o autorstvu ekspirovih komada izlio neoekivanu bujicu neumerenih uvreda protiv ekspira, protiv njegovog prljavog rodnog mesta, odvratnog okruenja i podlog karakte- ra. Dosta uspeha postigao je i na terenu za ragbi. Bio je mrav, gotovo goljav, ali ve je bio nauio da manjak teine nado- knauje estokom igrom, a sada je ulagao i dodatni napor, za ta je nagraen mestom u kolskom timu. Stupivi u tim, za- igrao je kao nikad pre. Priseajui se toga godinama kasnije, razlog je neposredno pripisao vitekom nagonu: Budui ro- mantino odgajan, ozbiljno sam shvatio zaljubljivanje mladiai devojke i pretvorio ga u izvor svog truda.

Jednog dana pred kraj prvog polugodita 1909. godine u po- taji se dogovorio s Edit da odu biciklom van grada. Verovali smo da smo sve smislili vrlo pametno, pisao je o tome. Edit je zvanino otila biciklom u goste svojoj roaki Deni Grouv. Malo posle nje, ja sam poao na kolski teren, ali smo se ubrzo sastali i odvezli na Likijevo brdo. Proveli su popodne u brdimai potom poli u potragu za ajem u Rednalu, gde su ga i dobili u kui gde je Ronald boravio nekoliko meseci pre toga, radei na ispitu za dobijanje stipendije. U kuu na Vojvotkinjinom putu vratili su se odvojeno, da ne pobude sumnju. Nisu rau- nali na enske jezike. ena kod koje su popili aj ispriala je gospoi er, koja je vodila rauna o seoskoj kui Oratorijuma u Rednalu, kako joj je navraao mladi gospodin Ronald i doveo sa sobom neku nepoznatu devojku. Gospoa er pomenula je

60 D2. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA

to kuvarici koja je kuvala u Oratorijumu, a kuvarica, uvek sklo- na pronoenju traeva, ispriala je ocu Fransisu. Ronaldov sta- ratelj bio je deaku kao otac i moemo samo zamisliti kako se oseao kada je saznao da njegov tienik, koga je obasipao to- likom ljubavlju, brigom i novcem, ne posveuje panju ivotno vanim pripremama za dalje kolovanje nego (kao to je istraga ubrzo otkrila) potajnoj ljubavi s tri godine starijom devojkom koja stanuje s njim u istoj kui. Otac Fransis je pozvao Ronalda u Oratorijum, saoptio mu da je duboko potresen i zahtevao da se ta ljubavna pria smesta prekine. Potom je uredio da se Ro- nald i Hilari presele, da bi udaljio Ronalda od devojke.

Moe moda izgledati udno to Ronald nije naprosto odre- kao poslunost ocu Fransisu i otvoreno nastavio romansu, ali drutvene konvencije nametale su u to vreme mladim ljudima poslunost prema roditeljima ili starateljima; osim toga, Ro- nald je veoma voleo oca Fransisa, a i zavisio je od njega u nov- anom pogledu. Povrh svega, nije ni bio buntovan mladi. Kad se sve to uzme u obzir, nije bilo nimalo neobino to je pristao da poslua ono to mu je naloeno.

Na vrhuncu bure oko Edit morao je da otputuje u Oksford da bi polagao ispit za dobijanje stipendije. Da je doao u smireni- jem stanju duha, uivao bi u svom prvom pogledu na Oksford. Iz Koleda Korpus Kristi u kome je o