Esej - Od Maltusa do odrzivog razvoja

7/23/2019 Esej - Od Maltusa do odrzivog razvoja

http://slidepdf.com/reader/full/esej-od-maltusa-do-odrzivog-razvoja 1/7

Увод

Историјат економског раста и експлоатације ресурса почев одиндустријске револуције, ако не и од пре, указује на једну од директнихвеза између друштвено-економског развоја и деградације животнесредине. Упоредо са напредовањем технологије, повеавало се идруштвено !лагостање, али је и растао ниво коришења ресурса ипродукције загађења. "вај тренд у ком!инацији са популационим растом,

резултирао је рапид- ним опадањем резерви сировинских материјала ивеликим количинама отпадног материјала. У моменту када је цео светпостао за!ринут за еколо- шке про!леме и када се дошло до сазнања опотре!и мултидисциплинарног истраживања и одлучивања, демогра#ијане може остати незаинтересована за дешавања у екологији. "во подручје

је у први план истакао немачки научник $рнест %екел &'()*+ */0*12,иначе 3арвинов савременик и присталица, али је оно за ширу јавностостало тако реи непознато све до из!ијања светске економске кризеседамдесетих година двадесетог века. 4еђутим, у савременој екологији седошло до сазнања и усвајања става да она остаје недоречена и нее#икаснаако није повезана са науком о становништву и статистиком, јер је управо

човек основни узрок тренутне непово5не ситуације у животној средини.6ато је ова веза данас потре!на више него икада јер су еколошки про!лемипостали вишедимензионални, а сваким даном их је све више.

Малтус-старо упозорење на савремени проблем

7рајем осамнаестог и почетком деветнаестог века из круганововековне науке долазе и прве значајниј* теорије о становништву ињеговом порасту. 8ам крај 9:;;; века протиче у знаку првог великог идраматичног демогра#ско-еколошког упозорења које изриче енглескиекономиста Thomas Robert Мalthus у књизи "глед о принципу становништва& An Essay on the Principle of Population, <=>?2. 6а разлику од

меркантилистичких економских теорија из <=. века које су сматрале да је једна зем5а утолико !огатија уколико има !ројније становништво, 4алтус#ормулише тезу да се 5уди множе геометријском прогресијом, апроизводња животних намирница &хране2 аритметичком, па отуда нужнодолази до све веег раскорака, и стварања сувишног становништва. "н јесматрао да постоје две врсте механизама о!уздавања раста становништва.У групу позитивних препре- ка & positive checks2 расту становништва у!рајао

је ратове, глад, !олести итд, а у групу превентивних & preventive checks2котрацепцију и цели!ат.

4алтусова теорија је !ила предмет оштрих критика, посе!но одстране оних који е касније увидети сла!е стране тек захукталогиндустријског капитализма &у 9;9 веку су то пре свих !или представницисоцијалистичког покрета2. @ли у време свог настанка ова теорија је до!роодговарала социјалној клими створеној започетом индустријскомреволуцијом, AAкоју је одликовао период у!рзане прво!итне акумулацијекапитала и див5е експлоатацијеAAB. $нглеска привреда тога до!а је прваискористила проналазак парне машине коју је за практичну употре!уусавршио шкотски инжињер и проналазач Cемс Dат, &E F. <=G>2 како !иактивирала своја !огата налазишта уг5а, развила тешку металнуиндустрију, !родоградњу и текстилну индустрију. 8ве је то !ило праеномиграцијама сеоског становништва у пренасе5ена #а!ричка насе5а иградове који су до!или нови индустријски лик попут 4анчестера,Hирмингена, Iиверпула или Jлазгова. 4алтус је посе!но наглашавао да све

!ројнијем пролетеријату не преостаје ништа друго него да гладује илиограничи пород. У том периоду је 4алтусова теорија искориштавана од



стране капиталиста као научни аргумент за минималне наднице радника,стам!ену !еду радничких четврти, искоришавање дечијег рада и тешкездравствене услове живота и рада који су проузроковали честе епидемијеса последицама повеане смртности. Упркос свему томе, 4алтусово делоима троструки значајK прво, дао је одлучујуи допринос утеме5ењудемогра#ијеL друго, пружио је прву #ормулацију данас врло модерног иактуелног аргумента о границама растаL и тере, заступао је гло!аланприступ у разматрању про!лема становништва.

150 година касније!

Mагли пораст становништва и експлоатације ресурса током NO-тих и GO-тих година 99-ог века је !ио неза!ележен до тада, па јестизало је много упозорења о угроженој !удуности. 7њиге санасловима попут The Hungry Planet , &Jладна планета2 PQ(R+Q(S <>GN,

Famine, 1!"#, &Jлад <>=NT2 UVVQ/0 )V UVVQ/0 <>G=, и ThePopulation $omb, &Wопулациона !ом!а2 UX1 '(1Y/Z <>G?, су заузималевеома значајно место, како у књижарама, тако и у академскимрасправама. Wосе!ну пажњу америчке али и светске јавности јескренула књига Wопулациона !ом!а коју је <>G? годи- не написаоамерички !иолог и еколог Wол $рлих. Mаиме, став5ајуи у први пландемогра#ски про!лем пораста становништва, $рлих потврђујенераскидивост каузалних веза између демогра#сог процеса порастастановништва и еколошких про!лема.

[егова упозорења о опасностима експоненцијалног растастановништва често су исказивана на драстичан начин али су се уоснови, !ар до сада, показала тачним. "н је ве тада упзорио начињеницу да е се светско становништво, уколико настави да растепо постојеој стопи, од тадашње три милијарде удвостручити доBOOO. Jодине &тј. за наредне три деценије2, а да је за четворострукоувеање у претходном периоду !ило потре!но да од <?OO. године падо тренутка писања његове књиге прође седамнаест деценија. Wопроценама $рлиха на зем5и је GOOO. године пре нове ере живело окоN милиона становника, а да !и се у периоду који је претходио !ројстановника удвостручио !ило је потре!но да прође око милионгодина\. AA"ко <GNO. године светско становништво је достигло !рој

од NOO милиона, што значи да се од почетка цивилизације па досредине 9:;; века !рој становника подвостручавао у временскиминтервалима од око <OOO година. Hрој од једне милијарде 5уди на6ем5и достигнут је око <?NO. године, а за само ?O наредних година&до <>]O. године2, тај !рој се удвостручио на две милијардеAA

Ехрлих, попут Малтусa, закључује да се време удвостручавања ста- новништва

страховито скраћује и да би за ’’наредних девет векова, уколико би тренд остао исти, на

емљи !ивело шездесет хиљада трилиона људи "#$%$$$%$$$%$$$%$$$%$$$&, то јест '$$

људи на квадратни метар површине 6ем5е, узевши у о!зир и копнену иводену површинуAA. И друге прогнозе у погледу демогра#скеекспанзије !иле су у то време доста мрачне, а из данашње

перспективе гледано, на жалост и тачне. ^ако је специјализованаагенција Уједињених Mација за исхрану и по5о- привреду &_`a2,



дошла до зак5учка да пораст прехрам!ених производа у свету непрелази <b годишње, док светско становништво расте два пута!рже. cош је у!ед5ивија потврда до!ијена о пројекцији порастастановништва коју редовно дају Уједињен* Mације. ^а пројекција јепочетком седамдесетих година прошлог века нудила три сценаријаили хипотезе о !роју становника у BOOO. години. Wо првој,песимистичкој или јакој, тај !рој је тре!ало да !уде G.? милијардиL по

средњој или умереној, N.> милијарди, а по сла!ој N.] милијарди. 7аошто се зна нај!лижа ономе што се стварно десило је !ила средњахипотеза јер је у BOOO. години свет достигао ци#ру од G милијардистановника. Wоред продужења просечног трајања живота,најзаслужнији #актор за овакав пораст становништва су високестопе наталитета у недово5но развијеним зем5ама @#рике изем5ама попут Индије и 7ине. $рлих је такође упозорио и нанезгодну чињеницу да је \Ob становништва неразвијених зема5амлађе од <N година &у развијеним зем5ама овај проценат је скородупло мањи2, што значи да талас репродуктивно спосо!ногстановништва тек долази. "н такође упозорава и на опасност дадемогра#ска експлозија може да прогута највеи део економскихрезултата мукотрпно постигнутих у овим зем5ама.

Да ли постоје границе раста?

Исте године <>G?. када се у 8@3 појавила контроверзна $рлиховакњига Wопулациона !ом!а, у dиму се окупило тридесет угледних осо!а издесетак зема5а. Иницијатор овог скупа је !ио италијансски индустријски

менаeер, економиста широких видика @урелио Wечеи, а резлтат тогсусрета !ио је успостав5ање једне не#ормалне организације која је упркосуна- пред утврђеном малом !роју од QкQ <OO чланова, постала у светупозната под именом dимски клу! &The %lub of Rome2. dимски клу! јеприступио изради &'()*' +-./*'0' 2+3.4'4' 5-.5'67*-'. У нареднедве године је на чувеном 4асачусетес Институту за ^ехнологију&8assachusetes 9nsstitute of Tehnology , f;g2 израђен теоријски модел подназивом :ystem ;ynamics, &<>=O2. Mакон тога је dимски клу! затражио одистраживачког тима f;g, на чијем је челу !ио 3енис 4едQуз &h*))Y+f*VQi+2, да започне истраживање пет теме5них чинилаца који одређујуразвој човечанстваK j становништво, по5опривредна производња, природнесировине, инду- стријска производња и загађивање. Истраживање, подспонзорством #он- дације :Q10+iR*) је трајало две године, а резултати суо!јав5ени на врхунцу енвајронменталистичког момента, <>=B. године, када

је изашла утицајна књига <imits to =ro>th, &Jранице раста2 3енис 4едQуз."ва је књига приказала резултате студије !азиране на компјутерскоммоделовању ектраполиране !удуности са рецентним трендовимапопулационог раста и експлоатације ресурса. AA@ко !и садашњи трендовираста у светској популацији, индустријализацији, загађењу, производњихране и коришења ресурса !или непромењени, граница раста на нашојпланети !и !ила још око <OO година.

Mајвероватнији резултат е !ити изненадна и неконтролисанапропаст 5удских и индустријских капацитетаAA.G ^рендови који су

претпостав5ени да пруже овакве зак5учке су узети из периода <>NO-<>GO,када је дошло до огромног раста становништва и коришења ресурса, са



незнатним периодима стагнације. 6а ауторе је, наравно !ило немогуе даузму у о!зир нпр. енергетску и индустријску кризу која је почела <>=], која

је потпуно променила природу економског раста и с тим у вези икоришење ресурса. Уместо тога, они су уочили једино експоненцијалнираст становништва и потрошње ресурса као аутпут, и неиз!ежност пада иколапса као резултат. 3вадесет година касније, скоро исти тим који јеизрадио студију Jранице раста, примењујуи моди#иковани модел &?orl@ mo@el2, је дошао до зак5учка да је 5удски свет ве прешао границе и да је

садашњи начин ствари неодржив. Wоново написане границе раста појавилесу се <>>B. године под насловом $eyon@ the <imites, =lobal %ollapse or A:ustainable Future, &8а оне стране граница, гло!ални колапс или одржива!удуност2. У зак5учцима ове студије се констатује да је 5удска употр!аресурса и количина загађења ве премашила #изичку одрживост. 7олапсније неиз!ежан. ^ако аутори, између осталог, предлажу свео!ухватнопреиспитивање политике и праксе која овековечује раст у материјалнојпотрошњи али и досадашње популационе политике. ^о значи да се упредвечерје ко#еренције у dиу, поново став5а у #окус демогра#скипро!лем кроз призму пораста становништва па се на неки начин након BOOгодина реха!илитује тема коју је начео 4алтус, али овога пута !ез

негативног контекста &и наравно !ез мера које је он предлагао2. 8личнастудија, названа =lobal BCCC, је изашла од стране владе 8@3 крајем =O-тих&kQX)/Y1 Q) ')lY(Q)S*)1 mX1Yn2. 7ао и <imits to =ro>th, !ила је !азирана надета5ним гло!алним моделима, ук5учујуи такве услове као што супопулациони раст, економски развој, производња хране, загађење животнесредине и коришење ресурса. И као и у <imits to =ro>th, направ5ене супројекције !удуности засноване на рецентним трендовима &период <>GO-<>=O2. У књизи =lobal BCCC се између осталог наводи и следееK oo@ко сенаставе садашњи тр*)дови, свет е у BOOO-тој години !ити пренасе5ен,много загађенији, еколошки неста!илнији и подложнији пропадању негосвет у коме живимо сада.

"з!и5ни стресови који погађају становништво, ресурсе и животну

средину е !ити јасно вид5иви. Hез о!зира на велику материјалну мо,5уди е !ити много сиромашнији него данасAA &kQX)/Y1 Q) ')lY(Q)S*)1mX1Yn <>?<2. 4ноге од реакција на =lobal BCCC су !иле врло критичне,углавном усмерене на опасност екстраполације трендова из прошлости у!удуност и појаву #актичких грешака. "ве критике су ојачане чињеницомда су се током =O-тих појавиле две врло значајне промене у трендовима.Wораст становништва и експлоатације ресурса почињу да !уду значајни.Укратко, врло у!ед5ива студија у време када је први пут изашла, деценијуили две касније ипак није !ила креди!илна.

Hез о!зира на оваква у!еђења и реакције на интересе приказане уовој студији, основна чињеница суштинског популационог раста и же5е завеим економским успоном у сиромашнијим зем5ама ипак представ5јупро!лемска питања о !удуности животне средине и ресурса. @ када јесвест о гло!алним еколошким променама усмерена на питања као што суклиматске промене &загревање2, озонска истањења и уништавање шума,крајем осамдесетих је поново почела дискусија о становништву иресурсима. Mајважнији документ из овог периода је &'/' '0.26+5D'2G67* , иначе познат као $run@tlan@ Report , припрем5ен од стране I%ommission Environment an@ ;evelopment <?>= године. cедан од централнихаргумената овог документа је да економски развој и заштита животнесредине нису узајамно зависни, у смислу негативне корелације. Уместотога се доказује да је економски развој неопходан за до!ро управ5ањересурсима. Уколико 5уди задово5авајуи своје потре!е !уду несметано

!ирали начин свог живота у смислу постизања друштвеног !лагостања, они



нее !ити у могуности да заштите зем5ине ресурсе за !удуе генерације."ва је идеја у језгру покрета за одрживи развој.

дриви развој са аспекта ивотне средине

7рајем осамдесетих година %%-ог века, једна реч је до!ила новозначење у де!атама о коришењу ресурса, економском развоју и

!удуности. 7ао што је познато, у то време појавила се нова свест оживотној средини и 5удском друштву, а та свест захтева и име - нову речкоја е !ити у центру пажње. J2)K+-7* , до!ро утврђени концептуправ5ања о!нав5ањем ресурса уопште &а у дотадашњој пракси сеодносио на о!нав5ање шумских !огатстава2, почиње да !уде примењивану потпуности на животну средину и 5удско друштво. @ко заиста постојереалне границе раста, и ако им се при!лижавамо у догледно време, онда јелогично да је сада тренутак да променимо начин коришења ресурса. cедноод решења је смањење економског раста или застој у целости. 4еђутим,многи верују да смо постали одани економском развоју, и да имамо потре!уза развитком из користи. "во је чињеница која се може проверити на свакој

#инансијској !ерзи, где компаније које не !ележе раст имају мањувредност од оних са растом. @ли приже5кивање краја економског растаноси три про!лема. Wрви је популациони раст. 8ветска 5удска популацијае готово сигурно !ројати <O милијарди ве у првој половини 99; века.

"државање текуих стандарда живота !и захтевало економски расткоји је једнак порасту становништва што се још од 4алтуса зна де нијемогуе. 3руги про!лем је тај што веи део света има такве стандардеживота какве многи посматрачи сматрају неподесним, ако не инеприхват5ивим. Wо!о5шање животног стандарда у развијеном светузначи повеање индустријске и по5опривредне произвидње, сна!девањечистом водом и енергијом и !о5у потрошњу за веи !рој 5уди. И коначно,треи про!лем се јав5а са аспекта политичких и социјалних активности јер

неки 5уди су вероватно спремни да подрже политику супротну развитку.4еђутим веина 5уди жели или очекује !о5и живот за за се!е и својудецу, или !о5у !удуност уопште. "дрицање од оваквих идеала јенереално. У контексту еколошке етике, описана су два различита погледана природне ресурсеK антропоцентрични и природно-центрични. "ва двапогледа илуструју про!леме у постав5ању приоритета одрживости. cеданод приступа про!лему је раздвајање еколошке, економске и друштвенеодрживости. AA"држивост у животној средини или еколошка одрживостзначи очување #изичо-геогра#ских услова у животној средини, посе!нооних од којих зависи наше здрав5е али и остале животне ствари. "воподразумева не само очување ве и о!нав5ање ресурса, али такође иограничавање количина отпада како !и !ио у стању да се апсор!ује ирепроцесуира у животној средини. "сновни смисао одрживости у животнојсредини је очу- вање интегритета екосистема, преношење капацитета и!иодиверзитета.

$кономска одрживост значи очување дово5ног капитала који !иподржао 5удске потре!е кроз о!ез!еђивање основе за производњу. У овајкапитал могу се ук5учити и 5удски производи као што су машине,природни капитал &шуме, воде, итд.2, и друштвени и 5удски капитал&могуност радника и друштва да се производно организују2. Mеки ауториистичу треи тип, друштвену одрживост, која подразумева такву употре!уресурса која е повеати социјалну правду и социјалну непристрасност, узистовремено опадање социјалног пропадања.



"во захтева непосредно ук5учивање заједнице у одлучивање о управ5ањуресурсима, и у истој мери о!авезу реконструкције социјалних веза&=oo@lan@ an@ ;aly <>>\, :eragel@in <>>]2AA. Има миш5ења да су капацитетизем5иних еколошких система дово5но велики да могу подржати живот5уди на високом нивоу, и то у дужем временском периоду. 3руги пак,одрживи развој схватају као наставак економског развитка и економскограста. Има и схватања да је најважније очување здрав5а и !лагостања5удске популације.

"адна де#иниција одривости

Идеја одрживости имплицира много дужи временски оквир од оногкоји се користи у свакодневним дискусијама о употре!и ресурса. 4иуочавамо да имамо о!авезу не само з!ог живота данас, ве и з!ог !удуихгенерација у наредним стотинама и хи5адама година. 6ато !и тре!алокористити ресурсе тако да оставимо !удуим становницима исте или !о5емогуности које ми имамо данас. "во је свакако !о5е него да се ослањамона !удуе технолошке иновације и достугнуа у откривању услова заживот на другим планетама. "држиви развој према речима $run@tlan@

Report значи ooразвитак који задово5ава потр*!е и аспирације садашњости!ез ком- промитовања могуности !удуих генерација да задово5е својепотре!еoo=. 4еђутим, овакав приступ одрживости мање прихватају друштванего појединци па е овакво де#инисање ци5ева вероватно !итинапуштено из политичких процеса. Hило да се разматра економска,друштвена или перспектива животне средине, чини се да је свет суочен санеколико основних про!лема. Wрвенствено са великим разликама између!огатих и сиромашних, са много 5уди који имају неприхват5ивосиромашне здравствене и животне условеL са оз!и5ним и повеанимстресовима основних светских природних ресурса. 8ви наведени про!лемимогли !и !ити решени променама у начину употре!е ресурса што !иповеало е#икасност употре!е ресурса. "!зиром на наведено следи да !и

повеање материјалног !огатства изазвало појачану деградацијуприродних ресурса. ooWриступ којим је могуе о!јаснити активности управцу одрживости !ез специ#икације у дета5има строгих ци5еваодрживости је да данашњи економски, друштвени и системи употре!ересурса захтевају значајна по!о5шања, и у повеању !огатства&сиромашних2 и у смањењу деградације животне средине &посе!но уиндустријским друштвима која су одговорна за највеу експлоатацијуресурса2oo.

$ак%у&ак

Mа основу свега напред наведеног произилази да су перспективе упогледу пораста становништва и деградације животне средине веомасуморне. 4еђутим, не тре!а иск5учити и присутну дозу катастро#изма,поготово код неких аутора који се !аве пројекцијама. 7атастро#изам јемање-више !ио присутан у делима многих геогра#а, !иолога, #илозо#а па

је у литератури споменут и као научни правац који је омогуавао уношењедемагошког приступа у решавању про!лема. 4оже се реи и да је и 4алтус!ио један од демагога свог времена али оно што више за!рињава од тога

p*су ипак статистичке чињенице и трендови !азирани на емпиријскојоснови. Mије свака пројекција становништва идеална јер није могуео!ухватити све #акторе развитка становништва. Wројекције које су настале

шездесетих и седамдесетих година прошлог века нису узимале у о!зир ниратове али ни епидемије гло!алних размера - пандемије. AA4огуност рата



је !ила иск5учена а његове демогра#ске последице нису !иле, прематоме, уопште узимане у о!зирAA. Истина је да од тада па до данас ратовинису у знатној мери утицали на светски пораст становништва, мада нетре!а иск5учити могуност да у годинама које следе &криза енергетскихресурса се тек очекује2, ратови !уду један од #актора вее смртности.4еђутим на стање животне средине, ратови су много више утицали и топосе!но на нарушавање равнотеже екосистема, контаминацију ратомзахваених под- ручја и уништавање и појачену екплоатацију природних

ресурса. 3руги #актор предста5ају пандемије. Mи $рлих, ни dимски клу!нису знали за %ИD ин#екцију која је попримила гло!алне димензије.@ктуелни подаци показују да на сваких пет секунди у свету једна осо!а!ива ин#ицирана %ИD-ом, као и да се у једном минуту у свету четириживота угасе з!ог сиде. Wроцењује се да се сваког дана <\OOO осо!а заразиовим вирусом, од чега су BOOO деца, док осталих <BOOO чини становништвостарости <N-\> година.

3анас је у свету регистровано више од GN милиона 5удиин#ицираних %ИD-ом, а о правом леку нема ни помена. Mајвеи !ројо!олелих живи у регону подсахарске @#рике &око ]O милиона2. "випро!леми подсеају на оне од пре двеста година али је реторика мало

другачија од 4алтусове јер још увек нисмо сигурни да ли су ово AAпозитивнепрепрекеAA или хуманитарно-еколошки про!леми за које је свет за!ринут.3анас се такође говори о рестриктивној популационој политици али узем5ама које су неразвијене јер нема више илузија да е ипак дои доAAправеднеAA расподеле капитала и средстава за живот. 6ем5е које суразвијене углавном су суочене са за!рињавајуе ниским стопаманаталитета пораст становништва остварују претежно преко позитивногмиграционог салда. "стаје да се покаже колико су данашњи концептирешавања демогра#ско-еколошког про!лема пораста становништваеволуирали од оног из времена 4алтуса.

Documents

Esej - Od Maltusa do odrzivog razvoja