BIBLIOTEKA "LAVIRINT"

Urednik Aleksandar Dramianin

MU,

IEZLI KONTINENT

zaYU "BATA" KNJIGA BEOGRAD col. James Churchward The Lost Continent of Mu

prevod Slavoljub Velikovi

recenzent Dr. Radmilo Petrovi

DEJMS ERVORD

PREDGOVOR

MITSKE ZEMLJE 1 CIVILIZACIJE

Verovanja u postojanje iezlih kontinenata temelje se na predanjima i katkad spornim spisima, ali, isto tako, i na verodostojnim naunim saznanjima. Teorija nemakog geofiziara Alfreda Vegenera kazuje da je pre mnogo vremena postojao jedan jedini prakonti-nent koji se kasnije rascepio na delove bilo usled geolokih poremeaja, bilo stoga to je kopnena masa klizila preko sime, donjeg sloja Zemljine spoljanje kreste. Vegenerova je teorija poznata kao teorija o razlazu kontinenata. Skoranja prouavanja u oblasti podmorske geologije bacaju novu svetlost na ovu pojavu: dno okeana, po svemu sudei, irilo se tokom milenijuma, odvajajui gornje kopnene mase u uobliene i razaznatljive kontinente.

PRADOMOVINA: PANAGEA

Taj proces i danas se nastavlja: jo postoji podmorska vulkanska aktivnost, i lava se i dalje izliva iz raspuklina i kra-tera ispod povrine. itav ,,tepih" materije iz Zemljine utrobe nastavlja da istie iz velikih podvodnih planinskih venaca u 1) Detaljnije o tome videti u radovirna i memoarima akademika Milutina Milankovia, posebno u njegovoj popularnoj knjizi Kroz vasionu i vekove. Atlantiku i Pacifiku. Zahvaljujui tome, Severna i Juna Amerika na jednoj, i Evropa i Afrika na drugoj strani, nezaus-tavljivo se meusobno udaljuju. Danijel Berman smatra da je prvobitna kontinentalna masa, Panagea, poela da se cepa pre stotinu miliona go-dina. Smatra se da su u to doba postojala tri kontinenta: Juna Amerika i Afrika, Evroazija, i ono to danas ini Indiju, koja se tada nalazila u neposrednoj blizini obala Kenije i Tan-zanije. Prema ovoj teoriji, Zemljina lopta uobliava se na sledei nain: - Pre stotinu dvadeset i-niliona godina uobliio se planin-ski venac posred Atlantika, uz odvajanje od Panagee: dve Amerike pomerile su se ka zapadu, a Afrika prema istoku. - ezdeset miliona godina posle toga Atlantik je ve po-stojao, ali se Brazil jo nalazio sasvim blizu Gvineje. Indija se, meutim, pribliavala Aziji. - Jo trideset miliona godina kasnije, Juna Amerika je nastavljala da se sve vie udaljuje od Afrike; Afrika se, opet, pribliavala Evropi, dok se Indija nala sasvim blizu Azije. - Pre petnaestak miliona godina, Juna Amerika se spo-jila sa Severnom Amerikom (koja se, po svemu sudei, odvojila od istone Azije), Afrika se vezala sa Malom Azijom, dok se Indija sasvim prikljuila Aziji. Pritisak plutajuih kon-tinenata uinio je da se uoblie veliki planinski masivi u Ubanu, na Kavkazu i u podruju Himalaja.

GONDVANA

Prouavanja ostataka magnetizma u stenju ukazuje da se pri kraju tercijera zemaljski magnetni pol nalazio na ez-deset pet stepeni severne irine, izmeu Hadsonovog zaliva i Grenlanda. Tano na ovom mestu trebalo je da se nalazi Hiperboreja, zemlja o kojoj se govori u arijevskim mitovima. Pod pretpostavkom da je poloaj Zemlje tada bio upra-van na ravan ekliptike, umesto da, kao danas, bude nagnut za oko dvadeset tri stepena, godinja doba nisu se menjala i Hiperboreja, sred svojih ledenih planinskih masiva, mora da je imala gotovo idealnu dnevnu temperaturu ba kao to se i navodi u drevnim spisima. To bi, ujedno, moglo objas-niti i ostatke fosila paprati, kao i injenicu da su tropske bilj-ke nalaene ne samo posvuda po Skandinaviji, ve ak i u blizini polarnog kruga.

Ovo je, bar, gledite koje zastupa Robert Dic, geolog iz Naune agencije za ivotnu okolinu u Vaingtonu. Uz po-mo preostataka Afrike, June Amerike, Australije i Indije, njemu je polo za rukom da rekonstruie jedan poseban kon-tinent, kojem je potom bilo dato ime Gondvana. Po izvesnom broju geologa irih shvatanja, Gondvana je bila juni kontinent, koji je u Drugom razdoblju predstavljao protiv teu severnom kontinentu, poznatom kao Skandinavski tit.

LEMURIJA

Drevni sanskritski spis Purana govori o tome kako su se kontinenti raali jedan za drugim, pri emu je svaki od njih predstavljao domaju jedne od Ijudskih rasa. Navodi se se-dam takvih kontinenata, na kojima je sedam velikih rasa i-velo ili e iveti.

Prema nemakom prirodnjaku Heknu, Ijudski soj bio je zaet u Lemuriji, danas utonuloj u Pacifik; tom kontinentu on je dao ime Salvali. Njegovo unitenje ognjem i vodenom stihijom biloje propraeno pojavom Kue (Atlantide), na ko-joj se potom razvila snana civilizacija etvrte rase.

Britansko Udruenje za unapreenje nauke saoptilo je da se u ,,vatrenom krugu" u Pacifiku oblikuje jedan novi kon-tinent i da su ostrva Bagoslov, nedaleko od obala Aljaske, ve dostigla visinu od preko tri stotine metara. To bi mogla biti ona aka o kojoj govori Purana. Predvieno je, takoe, da e nova kopnena masa biti duga preko hiljadu pet stoti-na kilometara i da e se protezati do Japana, Filipina, Ma-lake i Bornea. U drevnim spisima naroda ri Lanke i Madrasa nalazimo da se prapostojbina Tamila (dravidskog naroda koji i danas ivi u junoj Indiji) nalazila juno od Jave. Bila je to jedna od prvih kopnenih masa to se javila oko ekvatora i tu se nekad nahodila Lemurija, kolevka svekolike civilizacije. Naunikk Viar S. Serve, na temeiju podataka dobijenih iz kruga pripadnika Ruinog krsta (Rozenkrojovaa), izneo je uverenje da se ovek najpre pojavio u dananjim Sjedinjenim Dravama. Sto se tie Lemurije, bio je to konti-nent to se pruao istono od Afrike i duboko u Pacifik, u vreme kada su, po Vegenerovoj teoriji, obe Amerike, Evropa i zapadna Afrika inile jedinstvenu kopnenu masu. Potom je, nakon velikih tektonskih poremeaja, Lemurija zahvatala sa-mo Mikroneziju i Polineziju. Severna Juna Amerika pomerile su se prema njoj kada je okean iznedrio Atlantidu. Serve takoe veruje da zagonetni narod koji ivi na plani-ni asta, u severnoj Kaliforniji, predstavlja poslednje ostatke nekadanjih Lemurijanaca.

Preistoriari, geolozi, kao i poklonici tradicije, slau se manje ili vie u pogledu poloaja i lika Atlantide; meutim, to se tie kontinenta potonulog u Tihi okean, vladaju po-svemanja zbrka i mete. ini se vrlo verovatnim da su Gon-dvana, Lemurija i Mu bili jedan te isti kontinent, oznaen tri-ma razliitim imenima.

SPORNE TVRDNJE

0 nalazima pukovnika Dejmsa ervorda ve sam pi-sao u svojoj knjizi Stotinu hiljada godina ouekoue nepo-znate istorije, stoga u ovde svoj stav izloiti samo u naj-kraim crtama.

Pukovnik ercvord sluio je u britanskoj vojsci u Indiji i-tavih trideset godina. U tom razdoblju, ne navodei taan trenutak, u jednom hramu ne navodei kojem, on je, po vlastitoj tvrdnji, otkrio jednu zbirku tablica Naakala. (Prema drevnim induskim piscima, Naakali su bili tajanstven narod koji se, prispevi odnekud s istoka, naselio u Burmi. Bili su, navodno, odaslani da svom jeziku i pismu poduavaju zemIju na zapadu tojest, u Indiji). Tablice su govorile daje u Pacifiku, pre pedeset hiljada godina, postojao kontinent po imenu Mu i da je inio kolevku bele rase. Pre, otprilike, dvanaest hiljada godina, Mu je sa svojih ezdeset etiri mili-ona stanovnika nestao u sveoptoj kataklizmi Potopu.

U prilog svojim tvrdnjama ervord se poziva na preko dve i po hiijade tablica koje je u Meksiku, u blizini njegovog glavnog grada, pronaao neki geolog, koga samo kratko naziva Niven. Naunici, razume se, ove tvrdnje nisu uzeli zdravo za gotovo to, naravno, ne mora znaiti da se radi o pukoj izmiljotini. injenica je, ipak, da ercvord mogue je i hotimice, svoje tvrdnje nije pouzdanije potkrepio, s izu-zetkom pozivanja na izvesne dokaze ija je izvornost u naj-manju ruku sporna.

ERVORD: MATA ILl ISTINA?

Uprkos tome, u iskuenju sam da Cervorda drim za re... Njegove knjige odaju utisak da se radi o asnom ove-ku, izvrsnom istraivau, dobro obavetenom i, ak, veoma obrazovanom arheologu. Njegov iskaz, na primer, da je do 'nitskog Potopa dolo pre dvanaest hiljada godina znatno je prethodio saznanju skandinavskih glaciologa, koji su ga u svemu potvrdili.

Po mom miljenju, kada je Cervord bio u pitanju, mogua su dva objanjenja: ili je zaista imao pristup nekim tajnim spisima, ili je bio vidovnjak izuzetnih moi. Na alost, njegove su prie esto zasute ozbiljnim grekama, udljivim tumaenjima, i, ak, pobonikim zastranjivanjima.

0 Meksiku i Majama, Egiptu, Asiro-Vavilonu, Inkama, i stinom ervord esto govori sa razdraujuom nemarnou. Za njega, kao i za veinu vatrenih pobornika Mua, svako arheoloko otkrie, svaki nepoznati spis, svaki tajanstveni znak, kao i sve neobine injenice na koje nau-nici nemaju spreman odgovor pripadaju Muu i predstavljaju dokaz njegovog postojanja. Sledei ovakvo naelo, on daje prevod jedne stele Uksmala, u Meksiku, navodei daje ,,posveena Muu"... Lino sam, meutim, veoma dobro upoznat sa Uksmalom i njegovim udesnim ,,Carobnikovim zamkom", Adivinom, i mogu pouzdano potvrditi da je ervordov ,,prevod" puka razigranost mate.

Takoe, ervord nam prua i nepouzdanu reprodukci-ju friza u Poerta del Solu, predstavljajui pri tom centralno boanstvo kao bie sa pet prstiju, doim je, meutim, veo-ma dobro znano da je najneobiniji podatak vezan za to bo-anstvo injenica (prema pravom prikazu na frizu) da ima samo etiri prsta... Gprkos tome, iz tog vizionara povremeno odbljeskuju munje istinskog genija; isto tako, i znanja kojima raspolae deluju zapanjujue. Van svake sumnje, tu i tamo zaobilazi istinu, ali on to ini da bi ojaao gledite za koje veruje da je istinito i koje i jeste istinito. Jer, drevni kontinent Mu zaista je postojao, i ervord, premda ni sam toga nije bio sve-stan, sasvim je u pravu u svojoj tvrdnji da je Meksiko stariji i od samog Egipta. Na zaista briljantan nain, takoe, ukazao je i na posve razaznatljivu vezu izmeu kveuana, jezika Inka, i kviea, jezika Maja. Konano, njegova je neprocenjiva zasluga koja nad-maa sve njegove nedostatke u tome to nam je skrenuo panju na nepoznate civilizacije Pacifika: na Kukovim ostrvi-ma, na Marijanasu, na Markesasu, kao i drugima irom Pa-cifika; u celini posmatrano, vrlo je verovatno da upravo paci-fika ostrva dre klju saznanja o postojanju jedne veoma stare civilizacije.

RECITI PREOSTACI

Na veini ostrvlja Polinezije i Mikronezije nailazimo na ostatke gradova, hramova, skrovita i kipova ija veliina i prefinjenost gradnje i izrade nagovetavaju postojanje civilizacije na neuporedivo viem stupnju od one koja danas na njima postoji. Pored koliba sa krovovima od palmovog lia ili valovitog lima stoje stubovi, stubita i mola ije kolosalne kamene blokove mora da behu istesali i sloili u zdanja ta-monji itelji sa veoma uznapredovalom tehnologijom. Dejms Cervord i Luj-Klod Vensan iscrtali su detaljne skice tih preostataka koji e, neka nam bude doputeno da se nadamo, jednog dana postati i predmet ozbiljnog razma-tranja obavetenih i strunih arheologa.

Po ervordovoj tvrdnji, ovaj hram poiva na itavoj mrei podzemnih odaja i kripti, povezanih sa jednim od ka-nala; u njegovom sreditu, dodaje on, nalazi sejedna pros-torija u obliku piramide.

Sline ruevine postoje i na Kusaju, jednom od Karo-linskih ostrva, posebno u blizini seoceta Lele. Kupasti breuljak, opasan visokim kiklopskim zidinama, svedoi da su civilizovani Ijudi tu iveli pre mnogo hiljada godina. Po tvrdnjama domorodaca, taj narod bio je veoma moan i na svom velikom brodovlju plovio je daleko i na zapad i na istok. I na drugim ostrvima pronaene su piramide, sasvim na-lik na one sa Drutvenih ostrva.

LUK SA TONGATABOA

0 izvetajima se esto navodi i pozamaan megalitski luk na ostrvu Tongatabu, jednom od Tonga ostrvlja, juno od Samoe; po mom najboljem saznanju, nikada ranije ni jedna njegova fotografija nije bila objavljena. Nekako sam, na jed-vite jade, uspeo da dobijem jednu iz pariskog Muzeja o-veka. Samo mesto na kome se nalazi zove se Hamunga. Luk se sastoji od dva ogromna kamena bloka, na koja je poloen trei, privren za njih klinovima. Visok je oko etiri metra, i procenjuje se da tei oko devedeset pet tona. Sa zadivljujuom otroumnou, ervord je odmah uoio da se to ostrvo u celosti sastoji od oranica i da je naj-blii kamenolom udaljen odatle oko etiri stotine kilometara. Sledstveno tome, preci Polineana mora da su raspola-gali velikim brodovima i dovoljno uznapredovalom tehno-logijom da bi mogli da prebace, iseku i postave kamene blo-kove od kojih

je bio nainjen taj monumentalni luk. Postoji dovoljno razloga za verovanje da je luk sluio kao kapija kroz koju se ulazilo u kompleks raznih zdanja.

STUBOVI NA MARIJAMSKIM OSTRVIMA

Marijanska ostrva pripadaju Mikroneziji i nalaze se izmeu trinaestog i dvadeset prvog stepena seveme irine i stotinu etrdeset drugog i stotinu etrdeset etvrtog stepena istone duine; smetena su severno od Karolinskih ostrva. 0 pitanju su vulkanska ostrva, izloena strahovitim tajunima i zemljotresima; pa ipak, jo postoje na njima velike ru-evine, ukljuujui prostrane oblasti na otrvu Rota sa okruglim stubovima koji mora da su nekad nosili krov. Po Cervordovim zapisima, stubovi na Tinijanskim ostr-vima piramidalnog su oblika. Otkrio ih je 1835. Dimon dirvil, u uverenju da se radi o pogrebnim humkama; neke meu njima opasivali su polukruni kamenovi. Piramidalna zdanja postoje i na ostrvima Svalov i Kingsmil i sasvim je mogue, ukoliko smo spremni da pove-rujemo u neke od izvetaja, da su i na Samoanskim ostrvi-ma bile graene tvrave od staklastog kamena, nalik na one u Skotskoj i Francuskoj. Na Havajima, Markesaskim ostrvima, u Australiji, kao l posvuda oko Tahitija, postoje zamane ruevine; mnoge od njih ine iskopane piramide nalik na one koje je na Rapa Iti pronaao Tur Hejerdal. Da li bar neke od tih ruevina ine preostatke Mua? Da, odgovaraju potvrdno Dejms ervord i Luj-KIod Vensan, i sasvim je mogue da su pri tom u pravu. Nepobitno je, meutim, da ostaci spomenika na koje nailazimo irom Polinezije ne pruaju dokaz o postojanju ne-ke civilizacije, razvijene poput nae; daleko od toga.Ukoliko Ponape, Tongatabu i Kusaje i jesu pripadali Muovcima, mo-raemo se, ipak, sloiti da njihova civilizacija ne bee dos-tigla ni stepen razvijenosti civilizacija drevnih Asiraca, Maja ili Inka. To i jeste razlog to ja, lino, u poreenju sa Muom, da-jem prednost Atlantidi. Vrhunci civilizacije u prepotopskom svetu zasigurno nisu bili na Ponapeu ili na Uskrnjim ostrvi- ma; jer, ono sto nam je preostalo u Tiahuanaku (u Boliviji), Venti (na Jukatanu) ili u Egiptu, neuporedivo je nadmono na svim nivoima u kulturi, inisli', i arhitekturi.

Rober aru

UVOD

Prevod dveju serija starih ploica nalazi se u osnovi svih naunih pitanja koja obrauju ovo delo: ploice Naakal koje sam otkrio u Indiji pre mnogo godina, i jedna znaajna zbir-ka izgraviranog kamenja, starog vie od dve i po hiljade godina, koje je nedavno otkrio Vilijem Niven u Meksiku. Ova razliita dokumenta imaju isti izvor: predstavljaju izvode iz Svetih i Nadahnutih Spisa Mua. Na ploicama Naakal nalaze se simboli i znakovi Naga, i prema predanju napisane su u samoj Zemlji-matici i preko Burme prenete u Indiju. Njihova ogromna starost potvruje istorijske injenice da su Naakali napustili Burmu pre vie od petnaest hiljada godina. Mesto na kome su bile napisane meksike ploice za sa-daje problematino. Na njima se nalaze simboli i znakovi sa severa, to jest Ujgura. Samo pismo na ova dva dokumenta je pismo sa Mua, Zemlje-matice. Ne mogu da kaem da li su ploice napisane u Meksiku ili Zemlji-matici, ali, u sva-kom sluaju, stare su vie od dvanaest hiljada godina, to se i vidi na nekima od njih. Meu

meksikim ploicama vie njih govori o Muu, dok druge donose pojedinosti koje ne-dostaju u prii Naakala o Postanju. Prikljuio sam ih tekstu ovog novog izdanja, davi ih u prevodu i upotpunivi ih objanjenjima. Amerike ploice za temu imaju jednu priu o Postanju, i to do najsitnijlh pojedinosti, o ivotu i njegovom poreklu kao i poreklu i uticajima ,,etiriju velikih kosmikih sila". Vie od hiljadu ploica posveeno je ovoj temi, kao i stvaranju ene. Ploice Naakal, koje sam otkrio na Istoku, mnogo su manje celovite, i one naene u Meksiku potvruju ih i upot-punjuju. Proveo sam godine dokazujui, kolikoje uopte bilo mo-gue, izvornost injenica otkrivenih na tim ploicama. Po-svetio sam pedeset godina svog ivota sakupljanju podata-ka, istraivanjima i proverama, da bih otkrio dokaze koji bi potvrdili da su prie na ploicama Naakal posve autentine. Nisam naao ni jedanjedini koji bi bespogovorno ukazao na trunicu lai.

Meksikanci su, kao i Naakali, nedvosmisleno ustanovili da je, u pradavna vremena, na zemlji postojala civilizacija koja je u mnogim pogledima bila nadmonija nad naom: nadmonija u svemu onome to predstavlja sutinske ivotne stvari o kojima modernom svetu jedva da je neto poznato. Ove ploice, kao i ostali drevni zapisi, svedoe o zaprepaujuoj injenici da su indijska, vavilonska, persijs-ka, egipatska i jukatanska civilizacija predstavljale samo poslednje plamike prve velike civilizacije. Ploice Naakala, iz prvog izdanja ove knjige, predstavlja-ju veliangtvenu istoriju oveka iz proteklih vremena. Nivenove meksike ploice su, u najmanju ruku, isto toliko divne i poune. One potvruju moju teoriju prema kojoj se najstariji tragovi ovekovog prisustva na zemlji ne nalaze ni u Egiptu ni u dolini Eufrata, ve u Severnoj Americi i na Istoku, gde je Mu zasnovao svoje prve kolonije.

1.

ALFA POCETAK

Rajski vrt nije se nalazio u Aziji, ve na jednom kontinen-tu koji danas poiva na dnu Pacifika. Biblijska pria o Postanju o sedam dana i sedam noi nije nastala na obalama Nila, niti u dolini Eufrata, ve na tom nestalom kontinentu, ovekovoj zemlji-matici, ije je ime bilo Mu. Za ovu tvrdnju postoje dokazi u sloenoj dokumentaciji koju sam otkrio zahvaljujui ve davno zaboravljenim svetim indijskim zapisima, kao i raznim spisima iz mnogih zemalja. Svi oni govore o tom udnom narodu od ezdeset etiri mi-liona stanovnika koji je pre pedeset hiljada godina zasnovao civilizaciju nadmoniju od nae. Izmeu ostalog, opisuju i stvaranje Coveka u zagonetnoj zemlji Mu. Uporedujui ove spise sa dokumentima o drugim drev-nim civilizacijama, sa predanjima, preistorijskim ruevinama ili geolokim fenomenima, otkrio sam da su sva ta sredita civilizacije imala jedno zajedniko ishodite kulture Mu. Moemo, dakle, biti gotovo sigurni da je biblijska pria o Postanju, onakva kakvu je danas poznajemo, preuzeta iz tih tablica koje govore o upeatljivoj istoriji Mua staroj pet stoti-na vekova. Da bismo, meutim, saznali kako je izvoma pria o stva-ranju bila otkrivena, potrebno je vratiti se unazad otprilike pedesetak godina. U Indiji je vladala glad. Nalazio sam se tamo da bih, pri-druivi se naporima velikog svetenika jednog obrazovnog hrama, pruao pomo. Kada je jednog dana razabrao da pokuavam da deifru-jem jedan udni bareljef, naglo se zainteresovao za mene i izmeu nas dvojice uspostavilo se divno prijateljstvo. Po-kazao mi je kako da razreim tajnu tog bareljefa i predloio da mi daje asove koji e mi omoguiti da ponem da se bavim i mnogo teim poslovima. Vie od dve godine savesno i predano sam uio jedan mrtav jezik koji je, prema mom uenom prijatelju, predsta-vljao prvobitni jezik oveanstva. Uputio me je i u injenicu da taj jezik znaju jo dvojica velikih indijskih svetenika. Me-utim, ono to je poveavalo tekoe bilo je to da su i

naj-jednostavniji natpisi imali skriveni smisao upuen Svetoj Brai Naakalima religioznom bratstvu koje iz zemlje-matice bee upueno u kolonije radi propovedanja religije, svetih rukopisa i nauka. Raspriavi se jednog dana, poverio mi je da u hramu postoje i neke veoma stare ploice. Nije znao o emu se ra-di, jer bee video samo sanduke u koje ploice behu polo-ene. Mada je imao pravo da prouava te spise, nikada to nije uinio, jer su bili sveti i jer ih nije trebalo dirati. Rekao je, meutim, jo neto to je jo vie zagolicalo moju radoz-nalost. Ve mi je bio priao o legendamoj matici oveka, tajanstvenoj zemlji Mu, ali me je sada jo vema zaprepastio saoptivi mi kako se veruje da te ploice behu napisali sami Naakali u Burmi ili u samoj zemlji-matici. Iz dana u dan traio sam nain da nekako doem do tog skrivenog blaga, ali je moj prijatelj, premda krajnje ugla-eno, to izriito odbijao. Prolo je est meseci. Na kraju sam mu predoio mo-gunost da su te neprocenjive ploice moda loe zapako-vane u sanducima i da postoji opasnost da se otete, te da se, otvarajui sanduke, moemo u najmanju ruku uveriti da li su u dobrom stanju. Zabrinutost ili radoznalost uinili su da svetenik popusti, i tako sam jedne veeri, doavi u nje Poeo sam ih razgledati sa najveim interesovanjetn. dnilo se da su od peene zemlje; u svakom sluaju, bile su veoma pranjave. Sa najveom panjom sam ih oistio i po-eo da deifrujem znake koji su pripadali mrtvom jeziku koji sam uio uz pomo svog prijatelja. Te veeri imao sam sree... Te dve dragocene ploice od terakote otkrile su nam tako vane injenice, da smo obojica shvatili da se uistinu radi o autentinim arhivima ze-mlje Mu. Meutim, pria se naglo prekidala na najzanimljivi-fem mestu, u donjem delu druge ploice. Ni sam svetenik nije mogao da obuzda elju da vidi ostatak.Ne moemo se na ovome zaustaviti", rekao mi je. ,0stale u vam doneti sutra". Na svu sreu, prve ploice koje smo odmah prouili nisu pripadale istoj seriji, ve su se odnosile na neke sasvim dru-ge teme, tako da je bilo potrebno sve da ih izvadimo kako bismo pronali nastavak prve prie. Bila je to prava srea, jer }e veliki broj ploica bio tako loe sloen, da su se slomile. Popravili smo ih, lepei ih. Ponovo ih spakovavi, svaku pojedinano umotao je u svilenu i pamunu tkaninu. ,,Sine", rekao mi je svetenik, ,,imam utisak da ste vi glasnik boanske zapovesti koja mi nareuje da sauvam ove relikvije". Potom sam proveo nekoliko mesed prevodei ploice, i rezultat je u potpunosti opravdao moje napore. Spisi su de-taljno opisivali stvaranje zemlje i oveka i mesto na kojem se prvi put pojavio: bio je to Mu. Potom sam poeleo da prouim spise svih starih civili-zacija, kako bi ih uporedio sa legendom o zemlji Mu.Otkrio sam pri tom da je civilizacijama antike Grke, Haldeje, Vavilona, Egipta, Persije i [ndije prethodila civilizacija Mua. Nastavljajui svoja istraivanja, ustanovio sam da se taj kontinent prostirao od severa Havaja do ostrva Fidi s jedne, i do (Jskrnjeg ostrva s druge strane. Mu je nesumnjivo bio prva ovekova postojbina. Shvatio sam i da je u toj lepoj ze-mlji iveo narod koji se bee na njoj naselio i da je itav kon-tinent, u silnim vrtlojima vatre i vode, potonuo posle uza-stopnih strahovitih zemljotresa pre otprilike dvanaest hiljada godina. Isto tako, spoznao sam i istinitu priu o stvaranju sveta. ovek se prvi put pojavio na kontinentu Mu. Trag te iste prie o zemlji Mu pratio sam i u Indiji, gde su se naselile prve kolonije doseljenika sa nestalog kontinenta; potom od Indije do Egipta, i od Egipta do hrama na Sinaju, gde ju je Mojsije prepisao, i od Mojsija do pogrenog Ezrinog prevoda osam stotina godina kasnije. Istinitost ovih injenica bie oigledna ak i onima koji nisu pomno pro-uili ovu temu kada budu uoili veliku slinost izmeu istorije stvaranja sveta kakvu je mi poznajemo i izvornog pre-danja Mua. Na ploicama je bilo obraeno vie tema, i svaka od njih bila je razvijana na vie tih ploica. Za najkrau bile su im potrebne dve, a za najduu esnaest ploica. Na nau sreu, otkrili smo i dve

ploice koje su predstavljale klju za razliite simbole i hijeroglife. Potom sam ploice klasirao po slede-em redosledu: Serija I. Opis samog stvaranja sveta, ukljuujui i pojavu oveka. Serija 2. Izdizanje planina pod pritiskom ,,ognjeva iz ze-mlje" (gasova) i mere za priguivanje buduih gasova. Serija3. i 4. Poreklo i delovanje prvobitne zemljine velike sile, podeljene na dva dela. Serija 5. Poreklo i delovanje velike zemljine atomske sile, prvog dela iz prethodne serije. Serija 6. Poreklo sile koja stvara i odrava ivot, drugog dela iz Serije 4. Serija 7. Poreklo ivota, taje ivot, njegova evolucija. Serija 8. Stvaranje oveka, objanjenje ta je ovek i po emu se razlikuje od ostah'h stvorenja.

Serija 9. Prispee oveka na zemlju, mesto njegovog prvog pojavljivanja, koje je u pjoicama nazvano ,,ove kovom Zemljom-maticom". Ove ploice van svake sumnje piedstavljale su poetak jedne duge serije, verovatno prve tetorije Mua. Serija 10. Nju ine dve ploice, mnogo vee od ostalih, koje su sluile kao klju za spise i simbole sa ostalih ploica. Zahvaljujui upravo tom kljuu, bili smo u mogunosti zs. prevedemo itav dokument; bez njega, nai izgledi da aeifrujemo ove znake bili bi gotovo nitavni. Osim toga, posao nam je u znatnoj meri olakavalo ogromno pozna-anje prolosti to ga je posedovao moj veliki svetenik. im ia deifrovao prvi red na nekoj ploici, odmah mu je bilo ja-sno o emu se radi i ta ta ploica dalje sadri. Klasirane po najboljem moguem redosledu, ploice poinju ovako: ..U poetku, vaseljena je predstavljala samo duh, ili duu. Sve je bilo nepokretno, beivotno, mirno, tiho, nemo. Pros-Tanstvo vaseljene bilo je prazno i tamno. (U tom mranom rezdanu postojao je jedino Veliki Duh, Velika Mo, Stvaralac, Zmija Sa Sedam Glava. A onda mu se javi elja da avara svetove, i On stvori svetove; i javi mu se i elja da stvo-ri Zemlju nastanjenu ivim biima, i On stvori Zemlju i sve ono to se na njoj nalazi". A evo kako su stvoreni Zemlja i sve ono to se na njoj nalazi: ,,Sedam velikih umova Zmije Sa Sedam Glava izdadoe sedam nareenja". Prva duhovna komanda bee: ,,Gasovi, bezoblini i razasuti po vaseljeni, da se objedine i da stvore zemlju: i gasovi se tada spojie u vrtloju". Druga naredba bee: ,,Neka gasovi preu u vrsto stanje, da bi stvorili zemlju: : gasovi preoe u vrsto stanje, osim onih delova koji je tre-oalo da poslue za stvaranje vode i atmosfere; i ti delovi be-hu upleteni u novi svet. Vladala je tmina i na novonastalom svetu nije bilo nikakvog zvuka, jer ni atmosfera ni voda jo uvek ne behu stvoreni". Potom sledi trea naredba: ,Neka se preostali gasovi razdvoje i stvore atmosferu i vodu; i gasovi se razdvojie i jedan deo stvori vodu, i voda se rairi po povrini zemlje i vascelu je prekri da se nigde nije naziralo nikakvo ostrvo. Od gasova koji nisu stvorili vodu nastade atmosfera, i bee suetlosti u. toj'atmosfen". [ zraci sunca sretoe se sa zracima svetlosti u atmosferi i stvorie dan. Tako bi svetlost. I bee toplote u toj atmosferi. [ zraci sunca susretoe se sa zracima toplote i donee zemlji ivot". etvrta zapovest: ,,Neka gasovi zatoeni u unutranjosti zemlje izdignu kopno iznad povrine vode; i ognjevi iz sredita zemlje izdi-goe ostrva i kontinente, i voda se odvoji". Peta zapovest je glasila:

,,Neka se ivot pojavi u vodi: i zraci sunca susretoe se sa zracima zemlje u vodenom talogu i u njemu nastae kos-mika jaja (klice ivota) meu elijama taloga. I, shodno za-povesti, iz kosmikih jaja izlee se ivot". esta zapovest bee: ,,Neka se ivot pojavi na zemlji; i zraci sunca susretoe se sa zracima zemlje u praini i u njoj nastadoe kosmika jaja; i, shodno zapovesti, iz kosmikih jaja izlee se ivot". A kada sve ovo bi uinjeno, izdata je i sedma zapovest: ,,Stvorimo oveka prema liku naem i dajmo mu mo da vlada na ovoj zemlji. [ tako Narajana, (Jm Sa Sedam Glava, Tvorac svega u vaseljeni, stvori oveka i udahnu mu ivi i neunitivi duh, i ovek, kao i Narajana, postade razumno bie. 1 stvaranje be-e okonano." Sedam zapovesti, van svake sumnje, ukazuju na sedam razdoblja. Jedno razdoblje, meutim, ne moe se meriti bro-jem odreenih godina. To moe biti jedan dan, jedna godi-na, ali i milioni godina. Dakle, ploice ne ukazuju na vreme koje je bilo potrebno za stvaranje moglo je biti obavljeno za deset, ali i za stotinu miliona godina. Jednostavno se kae da je zemlja stvorena za sedam vremenskih razdoblja, a ne za sedam dana, kako se tvrdi u Bibliji. Ipak, slinost izmeu poetka sa ploica Naakal i Knjige Postanja je znaajna, kao to su znaajna i odstupanja od Biblije. Meu svim narodiina na zemlji postoje legende o stvaranju sveta i uvek su me zapanjivale slinosti izmeu tih legendi, tako da jedino mogu da zakljuim da su sve one imale zajedniko ishodite da sve vode poreklo sa Mua;

Sedmu zapovest bilo je najtee prevesti. Deifrovanje je samo po sebi bilo lako, ali smo bili u nemogunosti da u na-em savremenom jeziku iznaemo rei koje bi imale bas isto onakvo znaenje kakvo imaju rei iz tog mrtvogjezika... Na primer, ,,dua" i ,,duh" bile su najblie znaenju koje smo mogli dati ,,onome to je bilo udahnuto u ovekovo telo"; re ,,ivi" moda ne znai ba ono to su eleli da kau tvor-ci izvornog teksta. Re ,,neunitivi" bez sumnje je potpuno tano prevedena. Ali, ta zapravo znai ,,prema naem liku"? Sigurno ne fiziku slinost. Stoga se ovo, verovatno, odnosi na mentalne i mistine moi, to se nagovetava i sledeom reenicom: ,,Dajmo mu mo da vlada na zemlji". Biblija koristi jedan lep simbol kada govori o ,,bojem da-hu". Bilo ta da je taj dah, jasno je da on oznaava posebne moi primljene od Boga, tako da se ovek moe smatrati i delom Boga, kao to je list deo drveta. ovek je doao od Boga i u njega treba da se vrati. Jo na samom poetku nalh prouavanja moj prijatelj predoio mi je da e, ukoliko se ne poznaje ono to je on nazivao jezikom Naga-Maja, biti nemogue deifrovati plo-ice i stare zapise, budui da svi stari spisi koji se bave zem-Ijom Mu behu napisani na tom jeziku... Dodatni razlog bio je taj da svi dokumenti Naakala imaju ezoterini (ili skriveni) smisao koji su poznavali samo Naakali sami, odnosno oni koje su uili. Moj prijatelj svetenik imao je klju za taj mistini jezik, i kada me je njemu nauio, preda mnom su se otvorile mnoge tajanstvene dveri. Skoro dve godine prouavao sam taj drevni jezik, koji mi je na kraju posluio za deifrovanje ploica. Dok smo obavljali na zadatak, moj stari prijatelj i uitelj je primetio: ,,Sine moj, sada nam je poznat opti smisao, ali ne znamo i pojedinostj". Moram iskreno da priznam da bez njega nikada ne bih uspeo da deifrujem te ploice. Odraze njihovih pouka pronaao sam i u staroj hinduskoj knjievnosti, ali i u drugim dokumentima... Na primer: Manaua Dharma Sastra, Knjiga druga, sloka 74: ,,U poetku postojao je samo beskraj po imenu Adit". Knjiga prva, sloka 8: ,,Taj zametak postade jaje". Knjiga prva, sloka 10: ,,U poetku vladae tama". Knjiga prva, sloka 9: ,,0n najpre stvori vodu i u nju poloi jaje". Rig Veda, (dve do dve i po hiljade godina pre Hrista), Knjiga trea, str. 316-317: ,,U tom jajetu bee stvoren um Vieg Bia u oblicfu. Bude, ija je veza sa boginjom Majom, bakom svih bogova i svih Ijudi..." (Ovo se podudara sa Ada-mom i Evom, oko hiljadu sedam stotina godina kasnije).

Strana 3: Uzvan Njega nije postojalo nita; vladala je tama". Strana 4: ,,0naj koji odreuje suetlost vazduha'. Niko ne dovodi u sumnju, a istorija kao i legenda to pot-vruju, da su te knjige napisane prema drevnim arhivama iz hrama, da su Naakali autori tih arhiva i da su oni pouavali religiji i nauci. U raznim delovima sveta postoje brojne varijante istorije stvaranja, pre svega zbog naina na koji je ona prenoena s narataja na narataj. Moe izgledati udno, ali najnaunija verzija i ujedno ona koju, pored verzije Naakala, moe da potvrdi i geologija jeste ona koju sreemo kod poludivljih rasa na ostrvima Pacifika, naroito kod Markiza. Hindusi, Haldejci, Egipani, Maje i kasnije Grci, uklonili su naune temelje u svojim priama o stvaranju i sluei se simbolima jednostavno izneli injenice, ne dajui odgovore na pitanja: ,,kako" i ,,zato". Objanjenje za to prua nam Klement iz Aleksandrije, koji kae: ,,Egipani su uvali tajnu svojih misterija i nisu umanjivali vrednost svojih znanja o boanskim stvarima poveravajui ih U pitanju je simbol etiriju Posveenih Sila koje su, pod nebrojenim imenima i u razliitim vidovima, odigrale vanu ulogu u ovekovom poimanju Tvorca i stvaranju sveta od njegovog nastanka do danas. Spisi Naakala kau nam da su etiri Sile predstavljale sredstvo Tvorevih zapovesti Vorm su uspostavljeni red i za-kon u vaseljenskom haosu. Poto su ispunile svoj zadatak, bile su zaduene za fiziku vaseljenu. Meksike ploice go-vore o potpuno istoj stvari. Naakal dokumenta daju im simbolina imena. Ploice koje bi nam mogle rei ta su etiri Sile, pored toga to behu pokretaka snaga prvih velikih zapovesti stvaranja, odista predstavljale, nedostaju nam. Budui, meutim, da su etiri Sile bile instrument postupanja po zapovestima, prirodno je zamisliti da je postojalo neto to je trebalo izvriti. Ali, ta? Sve do tada ne bejah u starim zapisima i spisima pronaao nita to bi nam moglo razjasniti... alioua ploica nam.J'e donela i to otkrie. (U sluaju da pomislite da se radi samo o mojoj pukoj hipotezi, stavljam vam na uvid jedan izvod, odgonetnut i preveden iz ploice br. 1231.

Sile nalaze se u Tvorcu, i izlaze iz Njegovih usta. etiri Svete Sile etiri velike prvobitne sile prikazane su, tako, kako se neposredno izlivaju iz Tvorca izvravajui kako su go-otkrili stari narodi Njegovu volju, Njegove elje, Njegove zapovesti.

3. Radi se o simbol jedne od Sila; osnova ukazuje na poreklo Sile i pravac kojim se kree. Na ovoj vinjeti kree se od zapada prema istoku. 4. Svaka od etiriju Sila nosi jednu strelu i jedno koplje, odnosno vrh koplja. Radi se o simbolu aktivnosti, koji po-kazuje da ova sila nije mrtva i da ostaje aktivna, nastavljajui svoje kretanje sa zapada na istok.

Ovaj hijeroglif predstavlja re Geometar, \ ta je re ispisana u unutranjosti svake od etiriju Sila. Posredi su, dakle, Cetiri Velika Geometra, etiri Velike Prvobitne Sile. Radi se o pruobitnim silama, jer u prikazane kao da se izli-vaju neposredno iz Tvorca. 6. Ovaj simbol stvoren je ukrtanjem etiriju sila, i sve se one kreu od zapada prema istoku. Vrhovi im, pak, tvore krug koji simbolie vaseljenu. Shodno tome, one upravljaju kretanjem svih tela u vase-Ijeni. Ovo ukazuje na to da se sva tela kreu od zapada pre-ma istoku, kao i da svi kruni pravci koje uobliuju tela u po-kretu takoe idu smerom sa zapada na istok, obrui se oko jednog sredita. Simbol pokazuje daje to sredite Prvobitna Sila, to jest Veliki Beskraj Svemoni.Budui da je simbolino prikazano, ovo sredite ne pred-stavlja neku posebnu taku u vaseljeni; radi se o Njemu, On je sredite prema kome se upravljaju sva neposredna ili pos-redna kretanja to jest sekundarne sile koje nastaju pod uticajem drugih sila, moda i ono sto mi nazivamo atom-skom energijom. Od oko dve hiljade est stotina Nivenovih tabllca, oko hiljadu se odnose na etiri Prvobitne Sile.

Ploica br. 339 esti, poslednji hijeroglif, i danasje u upotrebi. Jo uvek ekam na arheologa koji ga nee meati sa svastikom, odnosno kukastim krstom. Ploica broj 339, iz Nivenove kolekcije. Na ovom kamenu vidi se, prilino umetniki uraen, simbol starog poimanja Reda i Zakona, predstavljen u obli-ku leptira.

Klju

Elipsa koja sledi konture kamena simbolizuje vaseljenu, prostor bez kraja. Glavu leptira ini krug u kome se nalaze etiri take. Krug predstavlja Tvorca, dok etiri take simbolizuju etiri Vidite Sile. etiri plus jedan jednako je pet, to predstavlja numeriki simbol Boga. Dve antene na elu simbolizuju red i zakon.

1. Sredinja figura je krug, koji predstavlja sunce, ali i Ra. Radi se o monoteistikom simbolu Tvorca. CI pitanju je je-dan od tri prva simbola, korienih u religioznom poduava-nju, i ujedno najsvetiji je od svih.

2. U tom krugu nalazi se obredno slovo H iz azbuke Zemlje-matice. Posredi je alfabetski simbol etiriju Svetih Sila. Budui da se (slovo) nalazi unutar kruga, to treba da znai da su one (sile) u samom Tvorcu. Na taj nain, etiri Krilo moe biti protumaeno na dva naina: kao pet sto-era koji simbolizuju Boga i etiri vaseljene izmeu njih, etiri Svete Sile. Jedan jezik postoji u vaseljeni. Budui da je jezik simbol rei i zapovesti, ,,zapovest" je, dakle, izdata da bi u itavoj va-seljeni bili uspostavljeni red i zakon. Leptir prenosi tu za-povest. Objanjenje. Pokoravajui se Tvorevoj zapovesti, etiri Svete Sile uspostavljaju red i zakon u vasceloj vaseljeni. Ploice Naakala, koje sam deifrovao, zavravaju se stva-ranjem oveka. Nastavak je izgubljen. Nedostaje podosta karika u toj kolekciji koja pria nepotpunu priu: ne govori, na primer, o stvaranju ene. O tome se nita ne zna, osim onoga to spada u oblast legendamog. Meutim, legendi ima mnogo i uglavnom su uoptene. Ploica br. J584. Ova ploica predstavlja nastavak pos-redovanih i svetih zapisa Mua, nastavak sedme zapovesti objavljene u ploicama Naakala. Postoji, ipak, i jedna razlika izmeu istonjakih i mek-sikih ploica. Poznato nam je da ploice Naakala predsta-vljaju neposredne prepise, poev jo od posredovanih i sve-tih Zapisa iz Zemlje-matice, ali ne znamo gde su nastale i meksike ploice. Ploica br. 1584 predstavlja deo svetih zapisa i nainjena je desetinama hiljada godina posle Naakala ali ko ju je nainio? To niko ne zna, niti gde... Ipak, najverovatnije je da se to zbilo u Americi, budui da su sve ploice napisane u Zemlji-matici od gline, dok su one iz Meksika od kamena.

Meksiki dokument, budui da je bio napisan znatno po-sle istonjakog izvomika, pokree i jedno pitanje: da li se radi o prepisu posve vernom originalu, ili je vreme ve bilo nametnulo novu

kosmogoniju, pri emu su se menjale neke pojedinosti iz izvornika kako bi se izilo u susret nekom sav-remenijem svetenstvu?

Klju

\. Ljudska glava, koja simbolizuje oveka. Oi su zatvorene, usmrtilaca. predstavlja san to ga pominju drevni spi-5:'. Prvi Ijudi verovali su da ovek ne moe stvarno da umre dua). 2. Simboli kosmikih sila ovde su predstavljeni kaojedna od moi datih oveku da bi mogao ,,v)adati zemljom". 3. Prikazan kako izlazi iz glave, ovaj znak pokazuje da se 'adi o intelektualnim moima. 4. Telo je sastavljeno od dva kosmika jajeta. Gornje je pri tom povezano sa glavom, a donje sa gomjim, to znai aa je telo dvostruko: radi se, dakie, o blizancima. Kao to se vidi, gornje jaje se upravo odvaja od donjeg, ili obratno. 5. Sa obe strane vrata stoji po jedan krug, simbol. Tvoiv ca, pokazujui tako da, u nekim svojim vidovima, ovo stvo-renje ini deo Samog Tvorca. Budui da se nalaze veoma Dlizu glave, oni takoe oznaavaju i ,,inteiektuaino". 6. Sa svake strane gomjeg jajeta izbija po jedna sila, a od njih se prema dole sputaju jo dve sekundarne sile, dodiru-jui se sa kosmikim jajima koja se upravo izleu. Dakle, jedna sila treba da ih oivi.

7. Kao to sam ve rekao, donji deo tela sastavljen je od jednog jajeta iz koga izlaze etiri druga jajeta; ovaj simbol, dakle, znai da donje jaje u stvari oliava enski princip.

Odnos izmeu sila gornjeg jajeta mukog principa, budui da se iz njega izluuju sile, ali ne i sama jaja i sila kosmikih jaja koja izlaze iz jajeta-majke inei donji deo te-la, pokazuje nam da se ovekove kosmike sile prenose s oca na sina. ovekove kosmike sile koje dolaze neposre-dno od Tvorca na taj se nain ovekoveuju u itavom oveanstvu. 8. Ovaj hijeroglif prikazuje jedan par makaza, odnosno sile podele. Vide se dve sile koje se zatvaraju jedna nad dru-gom, sekui i delei ono to se nalazi izmeu njih. Ove dve sile pokretake su snage koje su razdvajale mrtvo telo, da bi od njega nainile jedno muko i jedno ensko. Objanjenje raznih simbola sa ovog kamena je sledee: Prvi ovek stvoren je kao dvostruko bie: bio je uspavan (smrt u dananjem smislu rei) i za to vreme, dok je spavao, nastali su njegovi principi (muki i enski) i prvi ovek se raz-dvojio na mukarca i enu. Potom je optenje izmeu mu-karca i ene obezbedilo odranje rase. Ovo dvoje je kasnije naselilo itav svet. Za svakog ko nije spreman da razmilja, ova zbunjujua legenda ini se nemoguom. Ipak, radi se upravo o onoj legendi koja se vekovima obnavljala i koja je napokon stigla i do nas. Odabrao sam dva navoda iz Biblije: Knjiga Postanja: ! Gospod Bog stvori enu od rebra, koje uze Adamu, i odvede je Adamu" (Glava druga, stih 22). Knjiga Postanfa: ! Adam nadjede eni svojoj ime Eva, zato to je ona mati svjema ivima" (Glava trea, stih 20).

Biblijsko pismeno je simbolino, a ne knjievno; ono sa-mo drugaijim jezikom izlae priu ispripovedanu na ovoj ploici. Biblija i meksiki dokument, dakle, imaju isti izvor Svete spise Mua. Slina legenda postoji i meu divljim i poludivljim pleme-nima na polineanskim ostrvima. Lao-Ce (Kina, pet stotina godina pre Hrista) u Tao-te kingu pie: ,,(-lm Tao stvorio je Jedno. Jedno je postalo Dvoje, Dvoje je dalo Troje, a Troje je potom izrodilo sva bia". Istonjake zemlje imaju mnogo legendi o stvaranju prvog dvostrukog oveka. Mnoge od njih govore i o razdva-janju u snu (smrti). Ja bih se uzdrao od svakog komentara o toj kosmogo-niji, i preputarn itaocu da donese sopstvene zakljuke.

2

IEZLI KONTINENT

Pria o unitenju Mua, Zemlje-matice oveanstva, zais-ta je neobina. Ona nam prua reenje zagonetke belih rasa U Junim morima i ui nas kako se u sreditu Pacifika razvi-.a jedna civilizacija i kako je nestala tokom jedne noi. Do pre nekoliko godina naunici su sumnjali u mogunost po-stojanja prostranog kontinenta usred Pacifika. Meutim, onda su otkrivena dokumenta, i izvrena poreenja koja do-kazuju da je taj kontinent postojao. Dokazi za to su razni. Najpre postoje, kao to sam u prethodnom poglavlju ve rekao, svete ploice otkrivene u onom indijskom hramu i deifrovane uz pomo jednog uenog svetenika. Te plo-ice pruile su mi prva saznanja o zemlji Mu i nagnale me u potragu po itavom svetu. Napisali su ih Naakali ili u Bu-rmi ili u Zemlji-matici. Ploice govore o tome kako su Naka-B prispeli sa tog kontinenta, smetenog usred Pacifika. Pri-aju, takoe, i o stvaranju oveka na tom kontinentu. Manje stari dokumenti, napisani u Majaksu, Egiptu i Indiji, opisuju unitenje Mua, kada se zemljina kora otvorila i u vrtloju vo-de i ognja progutala itav kontinent. Posle toga, vode Paci-fika sklopile su se nad onim to je nekada bila mona dvi-lizacija. Potvrde o postojanju Mua postoje i u drugim rukopisima, meu kojima je i indijski spev Ramajana, koga je napisao istoriar Valmiki po diktatu Narane, velikog svetenika (sve-tih) hramova Rii u Ajodiji, dok mu je ovaj itao stare arhive hrama. Valmiki kae da su Naakali doli ,,u Burmu iz svoje rodne zemlje na Istoku", to jest iz Pacifika. Jedan drugi do-kument potvruje Valmikijevu, kao i priu sa svetih ploica; radi se o trojanskom rukopisu koji se danas nalazi u Britan-skom muzeju. Ovaj rukopis predstavlja jednu veoma staru knjiga Maja, napisanu na Jukatanu.U njoj se govori o ,,Zem-Iji Mu", uz upotrebu istih simbola Mua na koje nailazimo u Indiji, Burmi i Egiptu. Na njen pomen nailazimo u Codexu Cortesianusu, knjizi Maja napisanoj gotovo u isto vreme ka-da je nastao i trojanski rukopis. Tu su zatim i dokument iz Lase, kao i stotine spisa iz Grke, Srednje Amerike, Meksika, kao i peinski crtei u naim zapadnim zemljama. Najzad, tu su i ruevine koje nam, svojim poloajem i simbolima kojima su ukraene, govore o kontinentu Mu, ovekovoj Zemlji-matici. Na ostrvima Junih mora, naroito na Mangaji, Tonga-Tabuu, na Marijanskim i CJskrnjim ostrvima i Pana-peu, danas nailazimo na ostatke starih hramova od kamena i druge monolitne ostatke iz vremena Mua. U uksmalu, na Jukatanu, na jednom hramu u ruevinama nalazi se spo-menarski natpis o ,,zemljama na zapadu, odakle dolazimo"; i jedna izvanredna piramida na jugozapadu Meksika po-dignuta je, kako svedoe zapisi na njoj, kao spomenik koji podsea na unitenje tih istih ,,zemalja na zapadu". Tu je, zatim, i univerzalnost izvesnih starih simbola i obi-aja otkrivenih u Egiptu, Burmi, Indiji, Japanu, Kini, na paci-fikim ostrvima, u Srednjoj i Junoj Americi, kao i kod nekih plemena u Severnoj Americi. Ti simboli i obiaji tako su me-usobno slini da nema ni najmanje sumnje da potiu iz istog izvora iz Mua. Sve ovo omoguuje nam da pratimo priu o unitenju Mua.

Ovaj kontinent predstavljao je ogromnu valovitu ravnicu i prostirao se od severa Havaja prema jugu. Linija povuena izmeu Uskrnjih ostrva i ostrva Fidi predstavljala je nje govu granicu na jugu. Duina od istoka do zapada iznosila mu je vie od osam hiljada, a od severa do juga vie od pet hiljada kilometara. Kontinent je bio sainjen od tri kopnena dela, odeljenih meusobno uskim kanalima ili moreuzima. Oslanjajui se na razna dokumenta koja sam prouio ( Trojanski spis, ploice sa Uskrnjih ostrva, grke zapise i za-pise iz Lase, kao i druga) pokuau da ga opiem onakvog kakav je bio. Davno, veoma davno, u stara vremena pre vie hilja-da godina ali u okvirima onoga to nazivamo istorijskim vremenom, postojao je jedan kontinent usred Pacifika gde se danas ,,vide samo nebo i more", kao i mali arhipelazi koje nazivamo ostrvima Junih mora. Bila je to lepa tropska zemlja, prekrivena prostranim rav-nicama. Doline i ravnice bile su plodne, trave bee u izobilju kao i obradivih polja, dok breuljci behu obrasli tropskim rastinjem. Ni jedna planina nije se uzdizala u tom zemalj-skom raju, jer jo uvek ne behu izbile iz zemljine utrobe. Ovu veliku i bogatu zemlju napajale su brojne reke, rei-ce i potoci, krivudajui izmeu niskih breuljaka i plodnih ravnica. itav kontinent bio je prekriven bujnim zelenim rastinjem. Na drveu i po bunovima rasloje na hiljade miri-snih cvetova; ala su bila opervaena palmama, dok, se du reka visoka paprat njihala na povetarcu. U dolinama, reke su stvarale jezera oko kojih je rastao sveti lotos. Leptiri, u hiljadama boja, leteli su ispod drvea, dok su kolibri, sa svojim krildma blistavim od sunca, zujali od cveta do cveta. Praumama su lutali ogromni mastodonti i slonovi, vitla-jui svojim orijakim uima da bi oterali dosadne insekte. Veliki kontinent vrveo je srenim ivotom. ,,ezdeset etiri miliona Ijudskih bia" ( Trojanski spis) znalaki je upravl-jalo kontinentom. iroki putevi ravali su se u svim pravd-ma, kao ,,paukova mrea", i ploe kojima behu poploani bile su tako zbijene da ni travka nije mogla da meu njima nikne (ploica sa Uskrnjih ostrva). U to vreme, ezdeset etiri miliona stanovnika inilo je deset plemena, ili ,,naroda" meusobno razliitih, ali objedi-njenih pod jednom vlau. Mnogo generacija ranije, narod bee sebi izabrao kralja i njegovom imenu dodao prefiks Ra. Potom je postao i crkveni poglavar i car pod nazivom ,,Ra Mu", dok se samo carstvo nazivalo Carstvom Sunca. Svi su ispovedali istu religiju, tujui Boanstvo u obliku simbola. Svi su verovali u besmrtnost due, koja se na kraju vraala ,,velikom izvoru odakle bee i dola". Toliko su potovali to Boanstvo da nikada nisu izgova-rali Njegovo ime, i u svojim molbama i molitvama uvek su Mu se obraali posredstvom simbola.,,Ra Sunce" biojezbir-ni simbol svih Njegovih atributa. Veliki svetenik, Ra Mu, bio je opunorioenik Boan-stva.Podrazumevalo se da Ra Mu ne treba da bude poseb-no tovan, budui da je bio samo predstavnik. U to vreme, narod Mua bio je visoko prosveen i civilizo-van. Na zemlji nije bilo diulfatua, niti gaje ikada na njoj bilo, jer su svi narodi zemaljski bili deca Mua i pod zatitom Zemlje-matice. Preovlaujua rasa u zemlji Mu bila je bela; Ijudi su bili lepi, svetle, pomalo zlaane puti, sa krupnim, blagim oima tamne boje i crne, guste kose. Osim ove bele rase postojale su i druge: uta, mrka i crna. Ipak, one su bile u manjini.

itelji Mua bili su vrsni moreplovci, koji su svojim bro-dovima krstarili itavim svetom, ,,od okeana na istoku do onog na zapadu, i od severnih do junih mora..." Isto tako, bili su i sjajni arhitekti koji su gradili ogromne hramove i ka-mene palate. Vajali su i podizali i dinovske monolite, kao spomenike. U zemlji Mu bilo je sedsm glavnih gradova sedita ver-skih, naunih i obrazovnih centara. I mnogo drugih velikih gradova bilo je rasuto po trima zemljama. Brojne luke bile su izgraene na uima reka, odakle su brodovi isplovljavali u susret svim obzorjima, i u kojima je cvetala trgovina. Zemlja Mu bila je veliki centar trgovine i ci-vilizacije; sve ostale zemlje bile su samo njene kolonije. Njeni brodovi bez prestanka su prevozili putnike i robu prema raz-nim naseobinama. Kada se sunce na smiraju pojavilo na obzorju, pod ode-dom crnog dima koji je prekrivao itav kontinent, uinilo se da se prikazala ognjena lopta, sva uarena i puna gneva. 1 kada je utonulo iza obzorja, zavladala je neprozirna tmina, povremeno presecana blistavim munjama. Tokom noi, Mu bee potpuno uniten. U apokaliptinom zagluju, osuena na propast zemlja je potonula u najdublji bezdan paklene vatre, ,,u ognjeni okean" koji je tako u svoja nedra prihvatio svoju rtvu. Mu i njegovih ezde-set etiri miliona stanovnika bili su rtvovani. Dok je Mu tonuo u vatreni ponor, na njega se sruila no-va stihija stotinu trideset miliona kubnih metara vode! Sa svih strana obruavili su se ogromni talasi, sreui se u sre-ditu potopljene zemlje. Bio je to pravi danteovski pakao. Mu, ovekova Zemlja-matica, sa svojim velianstvenim gradovima, hramovima i palatama, umetnou, naukom i kulturom, ostao je samo san iz prolosti. Voda je bila njegov mrtvaki pokrov. Ova katastrofa, meutim, bila je tek po-etni korak ka unitenju prve velike civilizacije na zemlji. Tokom skoro trinaest hiljada godina, unitenje Mua bee na taj deo Zemije bacilo debeli veo tajne. Taj veo tek poinje da se podie, ali jo uvek ostaje dosta skrivenih oblasti. Kada se kontinent raspao i bio potopljen iz geolokih razloga koji e kasnije biti objanjeni, breuljci i neki pojase-vi zemlje behu ostali na povrini vode. Od njih su nastala ostrva i arhipelazi, ali su i oni bili rastrzani vulkanskim erup-cijama. Poto je prekrila zemlju i sve to se na njoj nalazilo, voda se smirila, kao da je bila zadovoljna svojim ruilakim de-lom, i te se vode danas zovu Pacifikom. Nikada, meutim, ne bee obavljeno ironinije krtenje! Na tim ostrvima, izgubljenim u uzburkanom moru, pre-iveli sa Mua okupili su se, sa zebnjom ekajui kraj stra-hovitih podrhtavanja. Posmatrali su kako njihovi hramovi, palate, brodovi i putevi zauvek nestaju. Gotovo itavo sta-novnitvo bee se utopilo. Nekolicina preivelih shvatila je odmah da vie nemaju niega: ni alata, ni odee, ni sklo-nita; tek malo zemlje, ali bez hrane. More je kljualo oko njihovih pribeita, dok su im iznad glava oblaci dima, vo-dene pare i pepela skrivali prijateljsko sunce, liavajui ih svake svetlosti. Beznadeni krici njihovih sunarodnika jo uvek su odzvanjali u njihovim uima. Bio je to prizor pun uasa za one koji behu uspeli da se spasu, ali koji su sada bili osueni da budu umoreni glau i hladnoom. Retki su biti oni koji su mogli da preive tu uasnu kunju, i brojni su bili oni koji su umrli u emeru. Ostrva Junih mora bila su sve to bee preostalo od ooteene zemlje, i pojedini meu njihovim iteljima mogu se smatrati neposrednim potomcima naroda Mua. Posle nekoliko dana, dim i sumporna para najzad su se razvejali. Sunce se pomolilo kroz oblake. Nova ostrva bila su nastanjena preplaenim Ijudima koji su imali sree da pre-ave. Ti preiveli iz najvee katastrofe na svetu mora da su izgledali bedno. S obzirom na takve okolnosti, lako je zamisliti ono to se potom dogodilo. Bilo je mnogo onih koji su poludeli od straha; neki su se, opet, molili da ih smrt oslobodi nepod-noljivih muka.

Da bi se naprosto preivelo, ostajalo im je samo jedno: da se vrate u najdublje divljatvo i da, bar neko vreme, poslue kao hrana jedni drugima. Koe ivotinja, ukoliko ih je jo bilo, kao i lie sa drvea, u budue e biti njihova jedina odea. Kamenje, koplja i strele bie njihovo oruje.Orua su morali da prave od kolj-ki i kremena. Ali, zar ishrana nije bila najvanija? Nesum-njivo, mnogi su umrli od hladnoe, gladi i straha, pa su posle njihove smrti njihova mrtva tela sluila kao hrana pre-ivelima. Tako su nastali kanibalizam i divljatvo. Tako su se preiveli iz najvee civilizacije na svetu spustili na najnii stu-panj divljatva, koji se odrao gotovo do naih dana. Mogu se zamisliti gaenje i odvratnost koju su oseala ta razvijena i kultivisana bia, primorana da uzimaju takvu hra-nu. Verovatno je bilo mnogo onih koji su radije umirali od gladi. Ipak, malo po malo, iz generacije u generaciju, siro-mani stanovnici ostrva padali su sve nie i nie, sve dok ni-su zaboravili i samu tradiciju iz svoje prolosti, koja je, u po-etku, bila zavetno prenoena s kolena na koleno. Veliina njihove prolosti bila je iz njihovih umova izbrisana sa istom onom potpunou sa kojom i izdajnike vode Pacifika behu zbrisale samu zemlju Mu; meutim, pri svemu tome, kod domorodaca na tim ostrvima ostali su neki tragovi da bi se sauvalo seanje na Mu. Rekao sam ve da je, unitenjem Mua, na oveanstvo bio baen veo tajne; uinio sam to, meutim, samo u smis-lu poreenja. Kolonijalna carstva jo neko su vreme odra-vala civilizaciju Zemlje-matice, ali bez njene pomoi i ona su ubrzo poela da blede i nestaju. Ali iz tog pepela nastale su nove civilizacije, meu kojima i naa.

3

ZEMLJA U KOJOJ SE POJAVIO COVEK

Neosporno je da se ovek, na ovoj naoj planeti, pojavio upravo na kontinentu Mu. Razni spisi ukazuju nam na to da je ta zemlja bila onaj Rajski vrt iz Biblije, i da se Mu prostirao od Amerike na zapadu do Azije na istoku to jest, posred Pacifika. Spisi, meutim, ne predstavljaju jedini dokaz o postoja-nju jednog kontinenta u Pacifiku, jer se tamo jo uvek nalaze njegovi ostaci. U delovima koji nisu bili potopljeni nalaze se preostaci hramova, tradicije, statua i svetih simbola, na koji-ma natpisi ukazuju na to da se radi o uspomenama na ne-stalu rasu Mua. Autentinost ovih preostataka potvrena je na sve mogue naine: drugim spisima, skulpturama, obi-ajima, jezicima i, najzad, tradicijom. Ovi neoborivi dokazi omoguili su mi da odredim i polo-aj jedne preistorijske civilizacije. Neki su bili savreno odre-eni: u obliku kamenih spomenika,hramova,statua, obraenog kamenja spremnog za prevoz i karpenoloma odakle je to kamenje poticalo.U tim kamenolomima pro-naene su i nedovrene skulpture, a injenica da je do tih otkria dolo na pacifikim ostrvima nesumnjivo pokazuje da su ona ta ostrva nekada bila deo jednog potonu-log kontinenta.

Geografski poloaj Mua Obavetenja i zapisi zasnovani na starosti Trojanskog rukopisa dokazuju da je zemlja Mu postojala do samog po-etka istorijskog vremena, to jest do razdoblja izmeu dvanaest i po do dvanaest hiljada godina pre nae ere. Uzimajui kao polaznu taku ostrva na kojima su otkriveni pomenuti preostaci, izradio sam kartu koja pokazuje poloaj Mua u Pacifiku. Ne postoji nita to bi omoguilo da se nacrta severozapadna obala. Prema nekim dokumentima, ovaj je kontinent, po svemu sudei, bio sastavljen od tri kopna razdvojena moreuzima; meutim, ne postoji nikakva naznaka koja bi nam omoguila da odredimo i njihov polo-aj osim, moda, jednog egipatskog hijeroglifa koji pri-kazuje tri dugake i uzane kopnene mase, rasporeene od istoka prema zapadu. Iz raznih razloga, ali, pre svega, budui da je kolonizaci-a bila najvanija, mislim da se taj kontinent mnogo vie irio rrema severu nego to to pokazuju moji nacrti. Uskrnja strva sam smestio na krajnji jugoistok, Tonga-Tabu na rajnji severozapad, a Havaje na sever; meutim, nisam mo-gao da odredim i severoistonu granicu. Nacrtao sam mno-ga ua i zalive, budui da spisi pokazuju da je zemlja bila ravna, bez planina, sa ogromnim ravnicama, tako da je lini-'a obale verovatno bila ba onakva kakvu sam ja prikazao. Posvuda gde nalazimo mala kopna koja se pomaljaju iz okeana, sa dokazima o kontinentalnom poreklu, moemo biti dvostruko sigurni da se radi o ostrvima, ostacima nekog kontinenta. Kao to sam ve rekao, u pitanju su mala ostr-va naseljena domorocima. Ona se nalaze na hiljade kilo-metara daleko od svakog kontinenta, pruajui tako dokaz, uverljiviji od svakog dokumenta, da je pre preistorijskih vre-mena tu postojao kontinent, i da je taj kontinent bio nase-Ijen civilizovanim biima. Stari spisi i ostaci na ostrvima u Junim morima ukazu-ju nam da je ovek stvoren kao civilizovan, ali bez kulture. Stvoren je sa znanjem o svojoj dui i verovao je u jedno Boanstvo koje je tovao. Prisustvo izvesnih crtea upotrebIjenih kao simboli ukazuju da je ovek, u celini posmatrano, bio intelektualno nerazvijen; meutim, jednostavnost prvih svetih simbola nametala mu se sama po sebi, da bi mogao da shvati najelementarnije stvari. Ipak, kada stupimo u dodir sa tim ovekom, hiljade i hiljade godina posle njegove poja-ve na zemlji, uoavamo da je ve bio visoko prosveen i civi-lizovan, a to se dogodio pre pedeset hiljada godina! [zvesni arheolozi u svojim su delima obradili temu Mua i Zapadnih zemalja31, ali, budui da se nikada nisu potrudili da uporede spise koje su imali u rukama, ostali su samo na pretpostavkama.

Vreme je, stoga, da itaoci koje zanima pojava prvog oveka na zemlji budu upoznati sa nekim pozi-tivnim injenicama na kojima sam zasnovao svoja istrai-vanja. Hajnrih Sliman, temeijei se samo na dva dokumenta, onog iz Lase iTrojanskog rukopisa, tvrdi da je zapravo Atlan-tida bila zemlja Mu. Meutim, ovi dokumenti uopte ne pokazuju da su Atlantida i Mu bili jedan isti kontinent; radi se, naprosto, o limanovoj pretpostavci. Meutim, ostali spisi kojima se mogao obratiti jasno bi mu pokazali da se Mu nalazio zapadno, a ne istono od Amerike to je geografski poloaj Atlantide. Ipak, tano je da su Atlantidu, kao i Mu, unitile vulkanske erupcije, i da je i ona potonula u morske dubine. Nauka je to dokazala ne ostavljajui ni malo mesta sumnji. Plonon je, na primer, izneo hipotezu da je Srednja Ame-rika bila Zapadna zemlja, tojest zemlja Mu; meutim, on pri tom zaboravlja da je Mu potonuo, dok je Srednju Ameriku i danas mogue odlino videti. Toje toliko verovatno, kao ka-da biste tvrdili da je neki ovek mrtav, dok on upravo razgo-vara sa vama. Pojedine od tih zabluda nesumnjivo proistiu iz injenice da su neka dokumenta, prouauana u. Europi, bila napisana u Americi, dok su itaoci, bez razmiljanja, u svo-jim raunicama polazili od Evrope, a ne od Amerike. To je u skladu sa onim to je u vezi sa Atlantidom rekao jedan stari grki filosof: ,,Zemlja preko mora Saturnov kontinent". Satumov kontinent predstavljalo je drevno ime za Atlantidu. Razlika izmeu spisa je jednostavna: bile su to zemlje na zapadu za Ameriku, \ zemlja preko mora za Europu. Oi-gledno je da je autor grkog spisa eleo da izbegne greke, jer je tu zemlju preko mora nedvosmisleno nazvao Satur-novim kontinentom, to jest Atlantidom. ini mi se da je ovo dovoljno jasno da bi zadovoljilc i najsumnjiavije. Trojanski rukopis smeta potonue Mua u razdoblje pre dvanaest hiljada godina (mislim da bi dvanaest i po hiljada godina bilo tanije). Meutim, ove cifre mogu biti samo pri-bline, budui da nam je nepoznato tano vreme nastanka Trojanskog rukopisa. Suis, veliki svetenik iz hrama u Saisu, rekao je Solonu da je Atlantida potonula pre jedanaest i po hiljada godina i da je prolaz prema Zapadnim zemljama bio preseen nes-tankom tog velikog kontinenta. Ovaj podatak, dakle, ot-kianja mogunost da su te Zapadne zemlje mogle predstav-ijati Atlantidu.

Mapa Mua, Zapadnih zemalja (Prema Egipatskoj knjizi mrtvih)

Svi oni koji su se do sada bavili Muom zanemarivali su najvanija svedoanstva vezana za nestali kontinent: rue-vine na pacifikim ostrvima i natpise na zidovima Hrama Svetih Tajni u Uksmalu, na Jukatanu, emu bi se mogla pri-dodati i zadivljujua drevna predanja naena kod domoro-daca u Pacifiku.

Imajui u vidu ruevine otkrivene na tim arhipelazima, i uz potkrepu raznih zapisa i legendi, sasvim je uoljivo da domoroci na Junim morima, uprkos svom dananjem primitivnom ivotu, nisu oduvek bili takvi; utvreno je, van svake sumnje, da su oni potomci visoko razvijenih predaka. Posmatrajui ih danas, ini se oiglednim da se u dalekoj prolosti velika nesrea sruila na njihove pretke. U mahnitoj elji da potvrde svoje teze o ovekolikom majmunu, naunici su nastojali da dokau da oveka nije bi-lo na zemlji pre poetka pleistocena; meutim, samo jedan ubod iglom uinie da se raspukne ovaj nauni mehur. Ostaci oveka otkriveni su u ljunkovitim slojevima u Evropi, nastalim taloenjem voda iz poslednje velike magnetske kataklizme, iz preistorijskog ledenog doba to je bio dogaaj koji je obeleio kraj pleistocena. Ta ista katastrofa zbrisala je sa lica zemlje i Ijude iz peina u Nebraski. Naunici jo uvek zagovaraju teoriju prema kojoj bela ra-sa potie iz Azije, premda za to nemaju ni trunke dokaza, nikakav spis, nijedan materijalni preostatak. Njihove tvrdnje predstavljaju obine pretpostavke. 0 ovoj knjizi pokazau kakvo je njeno poreklo, i njen trag pratiu sve do Evrope. Jedna od mojih najzaprepaujuih tvrdnji jeste ona prema kojoj polineanski domoroci pripadaju beloj rasi. Osim toga, izvanredno su lepi, to ih ini bliskim svim belim rasama na zemlji. Kao to sam ve rekao, razna dokumenta ukazuju nam da se ovek prvi put pojavio na zemlji na kontinentu Mu, odnosno da su polineanska ostrva iscepkani ostaci te ne-srene zemlje. Dokumenta nam takoe ukazuju i na to da su Meksiko i Srednju Ameriku kolonizovali narodi koji su doli sa Mua. Predanja, isto tako, potvruju i injenicu da su ti prvi kolonisti sa Mua bili plavokosi i bele puti, da ih je odat-le oterala jedna druga bela rasa, delimino tamnije puti, i da su se ,,plavokosi" potom, na svojim brodovima, uputili u pravcu izlazeeg sunca prema istoku da bi se konano nastanili na severu Evrope, u dananjoj Skandinaviji. Isti o dokumenti nedvosmisleno pokazuju da je ona bela rasa, donekle tamnije puti, potom kolonizovala jug Evrope, Se-vernu Afriku i Malu Aziju prelazei, pri tom, na svom putu preko Majaksa, Srednje Amerike i Atlantide. Ukoliko pratimo bele Polineane na njihovom putu do jedne od mrkih rasa, dalje na zapadu, ustanoviemo da je ta rasa takoe bila bela. Ljudi su tu bili nalik na najsavrenije grke statue; domoroci sa Fidija, mrke rase, poznati su kao najvetije zanatlije na Junim morima.

Lepeza princeze Aravali

Sinbol Marktanskih ostrva U svojoj zbirci posedujem fotografiju jedne osobe te mrke rase Aravali, domorotkinje sa ostrva Arorai u Gilber-tovom arhipelagu koji se nalazi na etiri hiljade milja jugoza-padno od Havaja. Na toj fotografiji vidi se devojka savrenih crta lica, nasmeenog i blagog izraza. Radi se o keri kralja Arorija. Za nju se prialo da je bila ,,veoma mila i Ijupka, ali ivahna i Ijubomorna, ostajui pri svemu tom dostojna svog tunog okruenja". Uprkos tome to joj je odea kao u kakve divljakinje, Ara-valino lice i glava ukazuju na predstavnicu jedne veoma viso-ke civilizacije. Jadna Aravali! Pripadala je plemenu Ijudo-dera ali, zaudo, ona sama nikada nije okusila ,,dugaku svinju" to je eufemizam kojim su domoroci oznaavali Ijudsko meso. U ruci je drala lepezu na kojoj su ukrasi koji nisu nita drugo do kraljevski peat zemlje Mu, Carstva Sun-ca. Nije otkriven ni jedan spis u kojem bi se pominjalo div-Ijatvo na bilo kojem mestu na zemlji pre unitenja Mua. Zbog ega su se onda tako divni Ijudi, kakvi su bili preci do-morodaca sa Junih mora, srozali do izopaenog Ijudoder-stva? Naa pria o velikoj nesrei koja je zadesila prvu Ijud-sku rasu odgovara upravo na ovo pitanje.

Simbol Pomotua

Ptice-simboli Tvorca. Ptice koje simboliu stvaralake atribute Boanstva izgleda da su bile najvaniji simbol Stvaralakih Moi kod naroda na severoistoku Zemlje matice. Simbol ptice mogue je nai na jugu, sve do poloaja rr-anjih Havaja, a moda jo i dalje.

Svete ptice

Radilo se, van svake sumnje, o svetom simbolu svih na-"3da Mua. Kao to pokazuju Nivenove ploice, na brojna amenja svete ptice nailazimo u svim istonim zemljama, kao i u Egiptu, Vavilonu i Meksiku. Ona i danas ima veliku snost kod Indijanaca Severne Amerike, koji je zovu Grom-Pticom. Jedna indijanska legenda, tako, kae ,,da je munja treptaj oka Grom-ptice, a grmljavina lepet njenih krila i da kie dolaze iz jezera koje se nalazi na leima Grom-Ptice".

Ovaj motiv potie od Indijanaca Nutka, koji ive na :apadnqj obali ostrva Vankuver, u Britanskoj Kolumbiji, u kanadi.

[ako postoji na stotine spisa koji govore o unitenju Mua, kao i mnotvo simbola u starim dokumentima Maja kao sto su Trojanski rukopis, Codex Cortesianus i Codex Bor-dija, u itavom svetu naao samo dve slike koje prikazuju to unitenje: jednu egipatsku, i ovu indijansku ploicu iz Se-verne Amerike. Meutim, izmeu njih postoji i jedna zna-ajna razlika. Egipatska opisuje Mu kako se survava u ognje-ni ponor, dok indijanska prikazuje vodu kako zapljuskuje kontinent, da bi ga na kraju potopila; u stvari, ovo su dve fa-ze u unitenju Mua, tako da su obe slike tane. Ova dva na-roda danas su meusobni antipodi; meutim, u to vreme, oba su znala za prave uzroke unitenja Mua.

Alegorija Indijanaca Seveme Amenke opis unitenja Mua

Mnogi simboli, koji su deo indijanske slike, istovremeno su i simboli Mua, dok su ostali manje bliski ovoj vrsti. Ono po emu se najvie razlikuju izvorni spisi Mua, pre svega je simbol koji koriste Indijanci da bi prikazali vodu. Nage, Ujguri, Karijane, amerike Maje i drugi, koriste zmiju bez ukrasa zvanu Hanab, ije valovito telo podsea na talase okeana. Meutim, ovi stari Indijanci bili su viniji od svojih suseda sa juga; podelili su vode koristei pri tonn najvee ribe da bi oznaili okeane, dok su za manje povrine pod vo-dom koristili talasaste linije sa zmijama; sinnbol okeana nazi-vali su kitom-ubicom. Ovaj sirnbol moemo nai kod mno-gih plemena na severozapadu, ako ne i kod svih; shodno tome, njegovo je poreklo zajedniko. Bio je oznaen kao -ubica" verovatno stoga to je okean potopio i umorio mili-one itelja Mua. Slika se sastoji od tri motiva: zmije, ptice, ribe. Gore: Zmija. Ova zmija ovenana je perjem; prema tome, radi se o ukraenoj zmiji.U pitanju je stilizacija Kecalkoatla, pernate zmije naroda sa severa Zemlje-matice. Kod svih starih naroda, ukraena zmija predstavljala je sim-bol stvaralakog Boanstva. Cl sredini se vidi stilizovana pttca, ona koju Indijand zovu Grom-Pticom. (Jstanovio sam da su u severnim podrujima Mua ptice bile koriene da bi simbolizovale etiri Svete Sile etiri velike prvobitne i stvaralake sile izvriteljke sedam veli-kih zapovesti

Tvorca. Korienje ovih ptica-simbola mora da je bilo uobiajeno u Zemlji-matici, budui da na njihove tragove i ostatke nailazimo na Havajima u Pacifiku, na Nive-novim ploicama u Meksiku, u Egiptu sa bogom Sebom i na itavom Istoku. Pored ptica, i krst je bio simbol etiriju Svetih Sila. Sudei prema onome to sam otkrio, i krst je 310 u sveoptoj upotrebi. Jo pre sedamdeset hiljada godi-na, obian krst se pojavljuje u Svetim Spisima Mua kao simbol etiriju sila. Dole: Kit. Koliko mi je poznato, severnoameriki Inditanci jedini su narod koji koristi ribu kao simbol vode; i zai-sta, ima li ieg prirodnijeg od toga? udno je samo da se ovaj simbol nije nametnuo i svim ostalim narodima. Grom-Ptica, koja simbolizuje Velike Sile, prikazana je kako stoji na kitu koji predstavlja okean... Kande su joj zabo-dene u lea kita, ime pokazuje da vlada okeanom i silama. Kit (vode okeana) je mrtav, poto su mu sile slomile vrat; Prema tome, on vie ne moe da ubija. Tragedija je potpuna. To je prikazano i Magnetskim Silama koje se sruuju sa krila Grom-Ptice, stvarajui bezdan.

ILUSTRACIJA:

Br. 1: Oko kita sainjeno je od dva spojena, jedan u dru-gi umetnuta kvadrata, unutar kojih se nalazi trei puno oko koje simbolizuje zenicu. Ta dva kvadrata predstavljaju majku i zemlju to jest Zemlju-maticu. Pun kvadrat, zenica, simbolizuje tamu; iznad nje ne sija nikakvo sunce. Ovo, zaje-dno sa slomljenim vratom i bezdanom ispod, oznaava da Zemlja-matica bee potonula u mrani ponor. Na Nivenovoj meksikoj ploici br. 1430 moe se videti i tano nalije tog oka... itanje nakon toga postaje lako. Ostaje nam samo da deifrujemo simbole koji su se koristili u Zemlji-matici i nje-nim kolonijama. Br. 2: Vidi se kako voda ulazi u kitova usta i u njih neto unosi. Br. 3: (Jnutar usta nalazi se grlo, sa prolazom koji vodi u Sredite. Iza usta nalazi se simbol br. 4, obredni simbol iz azbuke Zemlje-matice. Ezoterino znaenje ovog slova je bezdan. Vidimo, dakle, da je Zemlja-matica bila uvuena u bezdan tenosti, to jest da je bila potopljena. Br. 5: Ispod bezdana nalaze se etiri palice, koje pred-stavljaju numeriki simbol etiri Svete Sile. Br. 6: Na leima kita vide se etiri koluta ponovo sim-boliki broj etiri. Br. 7: Iznad se nalaze etiri palice broj 5 koji je simbol Boga, Tvorca i njegove Cetiri Sile. Ova slika objanjava da je Zemlja-matica bila posredno unitena delovanjem Cetiri Velike Sile, to je injenica koja se pominje u svim spisima koji se bave unitenjem Mua. Objajenje: Tvorac je eleo unitenje ovekove Zemlje-matice. etiri Velike Sile, izvriteljke Tvorevih zapo vesti, porinule su kontinent u vode, koje su se nad njim sklopile. Imamo, dakle, pred sobom isto ameriku priu o tom unitenju, koja se nadovezuje na izgravirano kamenje iz nevade. Zaista, naa dananja zapadna Amerika uva vie uspomena na veoma daleku proslost nego sav ostali svet zajedno. Indijanci iz Algonkina imaju jedno predanje o Potopu i ieznuu Mua, koji se kod njih zove Pan. Radi se, u stvari, o istom predanju.

,,Indijanci iz Algonkina behu upozoreni da e doi do Potopa, te su, da bi se spasli, sagradili brodove. Stotinu tri-deset osam brodova napustilo je kontinent Pan. Istog dana, vrata zemlje i vrata neba su se otvorila. I zemlja se njihae kao brodi na moru, i kia je lila kao iz kabla, i silna grmljavina (vulkanske erupcije i teluriki pot-resi) odjeknu iz dubina zemlje.I zemlja bi unitena! Jedan moni kontinent bio je odvojen od svog sidra i ognjevi iz zemlje, uz zagluujuu grmljavinu, pokuljae meu crne oblake. I zemlja bi nalik orahovoj Ijusci na moru. I sa svih strana naioe vrtlozi i porinue zemlju duboko u vodu, da se nikada vie ne pojavi".

4.

SEANJA NA IEZLI KONTINENT

Seanja na kontinent Mu brojna su koliko i raznovrsna. Meu pisanim dokumentima neka nam, kao na primer plo-ice Naakala, govore i o pojavi oveka na zemlji. Druga dokumenta, opet, otkrivaju nam i geografski poloaj iezlog kontinenta. Ameriki rukopisi, inae prilino brojni, ukazuju nam na ' to da se zemlja Mu nalazila zapadno od Amerike. Azijska . dokumenta, opet, govore da se Mu, Zemlja-matica, nalazi-la istono od Azije, prema ,,izlazeem suncu". Sledstveno tome, ovekova Zemlja-matica nalazila se izmeu Amerike i Azije, proteui se irom Pacifika i obuhvatajui i dananja ostrva na kojima nailazimo na kamene ostatke njenih grado-va i hramova, kao i nekadanje bele rase.

Zapoeu sa amen'kim spisima, na elu sa Trojanskim rukopisom; radi se o veoma staroj knjizi Maja, napisanoj na Jukatanu. Smatra se da rukopis see u jedno daleko razdob-Ije, izmeu hiljadu i po i pet hiljada godina. Ja, lino, smat-ram da je stara izmeu hiJJ'adu pet stotina i tri hiljade godina, i ovu svoju pretpostavku zasnivam oslanjajui se na oblik rukopisa.

Nekoliko izvoda iz Trojanskog rukopisa, koje ovde izno-sim, dokazae tanost moje teorije o postojanju Mua.

Trojanski rukopis U nitenje Mua Izvod br. 1: ,, U estoj godini Kana, jedanaestog Muluka meseca Zaka, dolojedo uasnog podrhtavanja zemlje, ko-je je bez prestanka potrajalo sve do trinaestog Cuena. Valovita zemlja breuljaka Mu bila je rtvovana. Dva puta izdizana, nestala je tokom jedne jedine noi, poto je prethodno bila neprestano zasipana ognjevima to su' stiza- li iz bezdana. Budui da su ognjevi dopirali odasvud unaoko-lo, zemlja se, na razliitim mestima, uzdizala i tonula vie pu-ta. I, na kraju, njena povrina se raspukla i deset zemalja (ili plemena) bilo je razasuto i rascepkano. Zemlja je potonula sa svojih ezdeset etiri miliona stanovnika 8060. godine pre nastanka ove knjige". Geoioki uzev, opis ,,valovite zemlje breuljaka" potpuno je taan i objanjava kamenolome na CIskrnjim ostrvima. tzvod br. 2: ,,Mesto nastanka svetih tajni. Mu: Zapadne zemlje. Zemlja Kui. Zemlja-matica bogoua'. Ve smo uka-zali na to da je geografsko iine ovekove Zemlje-matice bilo Zapadne zemlje, odnosno Lemurija; i budui da je Trojanski rukopis bio napisan u Americi, oigledno je da su se te za-padne zemlje nalazile zapadno od Amerike. Izloiu kasnije i druga brojna dokumenta koja ukazuju da se kontinent Mu nalazio zapadno od Amerike.

,,Zemlja Kui" oznaava zemlju nestalih dua. Egipatski Ka, sa svim svojim razliitim znaenjima, dolazi od Kuia na-roda Maja. U stara vremena, ,,bog" nije oznaavao Boanstvo. Ra-dilo se o dui mrtvih, i tako u ovom rukopisu Zemlja-matica bogova oznaava, zapravo, Zemlju-maticu Ijudi. Veliki egip-tolog ser Gardner Wilkinson, u svom delu, kae nam: ,,Na jeziku Maja, Zemlja Kui oznaavala je rodnu zemlju Doginje Maja, majke bogova i oveka". Izvod br. 2 vie je puta dobio potvrdu i u Egipatskoj knjizi mrtuih. CODEX CORTESIANCJS. Codex Cortesianus predstavlja jo jednu od starih knjiga Maja, koja je uspela da izbegne fa-natizmu panskog biskupa Lande. Ovo delo danas se nalazi u Nacionalnom muzeju u Madridu. Znakovi, figure i simboli ukazuju na to da je nastao kada i Trojanski rukopis. Meu-tim, jezik Codexa u znatnoj je meri simboliniji nego onaj u Trojaskom rukopisu. Evo nekoliko izvoda i iz njega, na istu temu: ,,Svojom monom rukom Homen izazva podrhtavanje zemlje, koje potraja od smiraja i protee se tokom itave noi. Mu, ualouita zeml/a breulfaka, bipotopena''. ,,Mu, ivotodavnu zemlju nizija (mora), Homen potopi to-kom samo jedne noi". ,,Zemlja mrtvog voe sada je beivotna, vie ne postoji, poto je duaputa iskoila iz svojih temelja; kralj dubina ju je prodrmao, i elei da silom izie, rascepio je od vrha do dna, umorio je, potopio". ,,U dva navrata, Mu iskoi iz svojih temelja; bila je, po-tom, rtuouana ognju. Eksplodiraoje, podrhtavajui od vrha do dna snanim podrhtavanjem zemlje. Ritnuvi ga, Onaj koji uini da se sve rasprsne poput stakla, rtuoi.iao ga je te iste noi". ini se oiglednim da Codex Cortesianus i Trojanski ru-kopis behu napisani na temelju arhiva iz istog hrama. Codex Cortesianus kontinentu daje samo njegovo obredno, dok mu Trojanski rukopis daje i obredno i geografsko ime. DOKUMENT 1Z LASE. Ovaj dokument otkrio je liman, u jednom starom budistikom hramu u Lasi, na Tibetu, i za-tim ga deifrovao i preveo. Po svemu sudei, ovaj dokument ne potie iz istog izvora kao dva prethodna. Savremeniji je i nije pisan znakovima Maja. Evo i iz njega jednog zanimljivog izvoda: ,,Kada je zvezda Bal pala na mesto koje sada ine samo nebo i more, sedam gradova sa svojim zlatnim dverima i prozranim hramovima zadrhtae i zaljuljae se kao lie na vetru; i strana

vatra i dim pokuljae iz palata. Krici mnotva dizali su se put neba. Narod je traio sklonite u hramovima i tvravama, i mudri Mu rec Rs Mu ustade i doviknu im: ,,Zar nisam ovo predvideo?" A mukarci i ene odeveni u svoje blistave odede stadoe ga preklinjati: ,,Mu, spasi nas!" Aii Mu nastavi: ,,Svi ete umreti, sa svim slugama svo-jim i bogatstvom, i iz vaeg pepela nii e novi narodi. Ali ako i oni zaborave da je nadmo njihova ne u tome to su se nekome uspeli na lea, ve u delima njihovim, i njih e zadesiti ista sudbina". Ognjevi i dim zaguie Muove rei; i zemlja i svekoliko njeno stanovnitvo behu raskomadani i potopljeni u dubine". Bal je re iz jezika Maja i znai ,,Gospodar polja". Izraz ,,prozimi hramovi" van svake sumnje predstavlja greku pri prevoenju. Ti hramovi nisu bili ni od stakla, niti od bilo ka-kve druge providne materije. Bili su zapravo otvoreni, bez krovova, tako da su zraci Ra, Sunca, mogli da dotiu glave vernika. Plonon je na Jukatanu otkrio dokumenta u kojima se kae da je ,,crkveni stareina iz zemlje Mu prorekao njeno unitenje, i da su se neki, posluavi njegove rei, iselili u ko-lonije i tako se spasli". Plonon je umro mnogo pre nego to je liman objimo svoj dokument iz Lase. HRAM U CIKSMAL. Ovaj hram se nalazi u Uksmalu, na Jukatanu, i Plonon ga bee nazvao Hramom Svetih Tajni".

Ovaj natpis potkrepljuje drugi navod iz Trojanskog rukopisima i potvruje i druga dokumenta u kojima se tvrdi da se Zemlja-matica nalazila zapadno od Amerike. Osim toga je najvanije on nam govori da su sva religiozna uei iz ovog hrama dolazila odande. Na taj nain, bilo ta da ,iu naemo, znaemo da dolazi sa Mua, iz Zemalja na Zapadu. Znajui ovo, moemo da sagledamo same izvore egiatske religije. PIRAMIDA 1Z KSOHIKALA, (U MEKSIKU). Ova piramida raiazi se na stotinak kilometara jugozapadno od Siudad -teksika i starija je hiljadama godina od egipatskih. Na jed-nom njenom zidu stoje natpisi u obliku ploe podeljene na ;?.-a dela. Gornji deo u obliku venca govori o unitenju Mua, Zemlje na Zapadu, i o poreklu sila koje su to razara-~.fe prouzrokovale.

Veliki deo ovog venca je uniten, a i ono to je preostalo loliko je oteeno da je jedva itljivo; neu, stoga, poku-savati da pruim taan prevod, ve samo njegov opti smi-sao. Donji i glavni deo natpisa u dosta je dobrom stanju, ma-da su se mnogi delovi vremenom izbrisali. Nedostaje, dakle, odosta pojedinosti, ali je smisao ipak jasan. Gornji deo. Venac. 1. Pravougaonik, obredno slovo M, azbuni simbol Mua, Zemlje-matice. Na jednoj strani vide se dve izrasline, dva ostrva koja su sa Muom tvorila Zemlje na Zapadu. 2. Vulkanske sile koje su prokljuale u unutranjosti Mua i unitile ga. 3. Simbol Maja ,,Tian ian", etiri Velike Prvobitne Sile, se izlivaju neposredno iz Beskonanog: Njegova ,,zapovest", Njegova ,,volja", Njegov ,,red", i tako dalje. 4. Glava ili vrak strele, koplja ili digita, simbol je koji po-kazuje da su te sile aktivne. Linija koja deli vrh koplja simbol je koji pokazuje da se ne radi o jednoj od Prvobitnih Sila, ve da je u pitanju sekundarna sila koja proizlazi iz Prvobitne.

Drugl deo. Potapanje

Drugi deo. Potapanje. la. Stilizovana zmija, simbol prostranih voda, u obliku obrednog slova U, simbola vodenog bezdana.

Ib. Oi zmije su zatvorene, simbolizujui san, poinak. Vode miruju, poto su uspostavile konani nivo. 2. Broj tri, numeriki simbol Mua.

3. Jedan od simbola Zemalja na Zapadu. Budui da se r.alazi ispod znakova dva i tri, njegov poloaj ukazuje na to da je Mu Zemlje na Zapadu, bio potopljen. 4. Rep zmije, to jest vode, obavijen je oko figure oveka, to oznaava da su stanovnici potopljeni zajedno sa zemljom. Pre nego to navedem i ostale natpise sa piramide, posluau da dam prevod prethodnog: Ova piramida bila je podignuta da predstavlja spomenik zemlji Mu, Zemlji-matici oveka, Zemljama na Zapadu, karo bi se za budue narataje sauvala uspomena na njego-vo postojanje i unitenje. Stubovi koji je podupiru sruili su se pod naletom monih sila i Mu i njegovi stanovnid potonuli su u vodeni bezdan. U Platonovom Timeju moe se proitati da je ova mek-sika piramida tana reprodukcija Svetog Breuljka sa Atlantide, gde se uzdizao Posejdonov hram. Platon je iveo u etvrtom veku pre Hrista, a nas ue da je Kristifor Kolumbo otkrio Ameriku! AKAD-DZIB. U gradu ien lca postoji kamen kao nadvratnik na ulazu u unutranju sobu graevine zvane Akad-Dzib.On predstavlja Zemlje na Zapadu koje su bile unitene zemljotresom i potom potopljene. PREDANJA MAJA. Maje sa Jukatana smatraie su Zapad ,,oblastima u kojima vlada tama, mestom na kojem su se due unnrlih vraale u krilo svojih predaka" (Codex Corte-sianus). VALMIKI, RAMAJANA ,,Sledbenici Maja, Naakali, polazei iz svoje rodne zemlje put istoka da bi propovedali nauku i religiju, najpre su se zadrali u Burmi i poduavali Nage. Iz Burme su potom otili u Indiju, u Dekan, odakle su svoju religiju i znanja preneli u Vavilon, a potom i u Egipat". BURMA. U Angkor Tomu, u Kambodi, mogu se videti stiiizovane ivotinje koje su arheolozi nazvali ,,lavovima". Sve su one postavljene na istonoj strani, okrenute prema mes-tu na kojem se nalazi Zemlja-matica. Nema nikakve sum-nje da ove ivotinje predstavljaju aluziju na Mu, budui da izgovaraju njegovo ime kao to to pokazuju njihove stili-zovane eljusti u obliku pravougaonika, jedan od oblika obrednog slova M iz azbuke Mua, kao i jedan od njegovih simbola. Sada u se pozabaviti ostrvima u Tihom okeanu i kame-nim ostacima koji su tamo otkriveni, kao i neobinim legen-dama uroenika iz tih oblasti. Naputajui Ameriku i kreui se preko Pacifika, upu-ujemo se prema zapadu; nai emo se, dakle, zapadno od Jukatana, i to je ono to italac treba da ima na umu, bu-dui da e mu to omoguiti da shvati dokumenta kojima emo se nadalje baviti. Na svakom arhipelagu Polinezije i Indonezije otkriemo dokaze koji predstavljaju vezu izmeu preistorijske amerike civilizacije, sa njenim preistorijskim hramovima, i civilizacija iz june i istone Azije, a moda i sa drugim civilizacijama u svetu. Putovanje e biti dugo, ali bogato iznenaenjima i otkriima. Na tim ostrvima, koja su prema Ijudskom seanju bila nastanjena divljacima i Ijudoderima, naii emo na ostatke jedne drevne civilizacije. Meutim, ti Ijudoderi, kao to sam ve rekao, potomci su jedne visoko razvijene civilizadje. Preci dananjih Poli-neana, poto su u meuvremenu pali na stupanj divljatva, nekada su iveli u samom sreditu svetske civilizadje.

VELIKI KAMENl OSTACI NA PACIFIKIM OSTRVIMA

Na ovom mnotvu ostrva i ostrvaca mogu se uoiti tra-govi jedne velike civilizacije. Postoje ogromni kameni hra-movi, kiklopski kameni zidovi, kanali, kaldrmisani putevi, bezbrojni monoliti, kipovi dela za koja su bili neophodni kako materijal sa kontinenta, tako i veti radnici. Ove pre-ostatke imajmo na umu ne nalazimo na nekom velikom kontinentu, ve, upravo suprotno tome, na siunim ostrvima naseljenim uroenicima.

Ove velike ruevine ne mogu biti nita drugo kako u oima laika tako i u oima naunika do delo jedne velike sezle civilizacije, koja je postojala pre vie hiljada godina i o kojoj gotovo nita ne znamo.

Ti spomeni na prolost brojni su i ratrkani, i teko je r'.ati odakle poeti sa njihovim opisom. Bili bi potrebni itavi Tomovi knjiga da bi svi bili pomenuti, i stoga ovde mogu da dam samo njihov kratak pregled. Mislim, stoga, da bi najbolje bilo poeti sa najpoznatijim meu njima, zagonetnim cpovima sa Uskrnjeg ostrva. -SKRNJE OSTRVO. Ovo se ostrvo nalazi na krajnjem Jgoistoku Polinezije, na dve hiljade stotinu milja od june amerike obale, i ima povrinu od sto osamnaest kvad-ratnih kilometara. Na njemu se nalazi oko pet stotina pe-reset isklesanih kamenova, dinovskih kipova i dmgih ;rimeraka umetnosti jedne velike preistorijske rase. Na vrhovima ovih monolitnih stena nalaze se crvene kugle, koje su gotovo sve isklesane od crvenog kamena ugaenih vulkana. Jedna od tih kugli ima ak prenik od e-tiri metra. Nalazi se u kamenolomu brda Tera. Pored kipo-va, na Uskrnjem ostrvu moemo nai ogromne zaravni od klesanog kamena. Visoke su deset metara, a dugake od ezdeset do stotinu metara. Ovo klesano kamenje ekalo je da bude otpremljeno u druge delove kontinenta radi izgrad-nje hramova i palata. Ostaci jednog velikog kamenog hrama uzdiu se u blizi-ni ugaenih vulkana Ran Roraka i Rana Rao. Kamena ruevina stvara obris etvorougaonika od oko trideset metara duine i sedam metara irine. Zidovi koji nisu srueni visoki su metar i trideset santimetara i iroki metar i po. Na poje-dinim od kamenova sa ove graevine nalaze se uklesane figure, sveti simboli prve religije oveanstva. ,,Postoji sedam ploica i to je sve ono to je preosta-lo od ogromnog broja koje sadre pisanu istoriju Clskrnjeg ostrva", kae V. D. Tompson. (Jz pomo jednog starog domoroca, jedinog itelja na ostrvu koji je umeo da protumai znaenje simbola sa tih ploica, V. D. Tompson ih je deifrovao i preveo. Evo Tompsonovog prevoda dveju ploica: Ploica br. J: ,,Kada je ovo ostrvo bilo stvoreno i kada su za njega saznali nai preci, zemlja je bila ispresecana lepim kaldrmisanim putevima od ravnog kamena. To kamenje bi-lo je tako savreno spojeno i postavljeno, da mu se nisu vi-dele ivice. Kavovac (greka u prevodu) je oiviavao puteve i bacao na njih senku, svojim gustim kronjama pravei pravi tunel. Heke je bio graditelj tih puteva i on je bio taj koji je sedeo na poasnom mestu gde su se putevi razdvajali i ravali u razliitim pravcima. 0 toj lepoj, srenoj zemlji, u kojoj je nekada Romaha iveo sa svojom voljenom Hangarvom, Turaki je sluao poj ptica i hranio ih".

Zar ovo nije u skladu sa Valmikijem, koji kae: "Maje su bile uzorni moreplovci, iji su brodovi plovili okeanima ka istoku i zapadu, i po morima na sever i jug"? LELE. Ovo ostrvo razdvojeno je od Kusaia jednim uskim koritom. Na njemu se moe videti jedan kupasti breuljak okruen zidom znatne irine, irokim od est do sedam me-tara. Citavo ostrvo predstavlja niz kiklopskih vrata i ograda. Neke od tih ograda su paralelogrami duine sedamdeset i irine trideset metara. Najvea je dugaka od sto do sto pe-deset, i iroka pedeset metara. Zidovi su uglavnom debeli oko etiri metra i nalaze se oko podruma, vetakih peina i tajnih prolaza. Domoroci iz ovog dela Karolinkih ostrva veoma su neprijateljski raspoloeni prema belcima, i 1874. godinejo uvek su upranjavali kanibalizam. Kasnije su se, ipak, civili-zovali. KINGSMIL. Na ostrvu Tapito iz ove grupe nalaze se viso-ke i lepe piramide kao i na Gilbertovim i Maralskim ostrvi-ma. MARIJANSKA OSTRVA. Na ovim ostrvima, posebno na Guamu, ostaci imaju drugaija obdeja. Radi se o stubovi-ma od masivnog kamena; okrnjeni su, sa polukrunim kamenom na vrhu. esto se ovo kamenje nalazi na tlu, ispod stubova, kao da je telurikim potresom bilo zbaeno na tle. Na ostrvu Tinijan ovi stubovi rasporeeni su u kolo-nade. HAVAJL Na pedesetak kilometara od Hoa, na jednom breuljku, nalazi se ruevina po imenu Kuki. Na toj uzvisini nema ni najmanjeg kamenia, izuzev onog koje tu bee doneseno. Vrh je bio poravnat, a graevina okrenuta prema etiri glavne take; tleje bilo poploano. Dva kamena bloka podi-gnuta na pet do est metara udaljenosti jedan od drugog, usmerena su od istoka prema zapadu sa savrenom tanou. Vrh breuljka bio je terasast, dok je sama terasa bila po-ploana manjim ili veim komadima kamena klesanim u obli-ku kocaka. Svaki kamen bio je sa svih strana uglaan, da bi to bolje prianjao pri spojevima. Jo uvek postoji desetak metara kaldrme na donjoj terasi. Na zapadnoj strani, prema vrhu se pelo stepenite visine oko stotinu metara. Jo jedna ruevina se nalazi i u Koni. OSTRVA MARKESAS. Postoji vei broj znaajnih rue-vina u ovom arhipelagu, samo to, oigledno, nikom nije palo na pamet da ih tu trai. Mislim, ak, da jo niko nije otkrio da oni postoje. Upravo sam nabrojao dugaku listu dinovskih ostataka, a ipak nisam naveo ni polovinu onoga to se moe nai na ostrvima u Tihom okeanu. Pred ovako opipljivim dokazima, logiki se moe doi samo do jednog zakljuka, u Jednom trenutku Ijudske istoje postao ogroman kontinert u sred Tihog okeana, kojije obuhuatao sue gru-pe ostrua na kojima se mogu. nai preistorijski ostaci, i da je na tom kontinentu postojalajedna oisoko razuijena ciui-lizacifa. NOVl ZELAND. Maori, domoroci sa Novog Zelanda, narod su bogat legendama i predanjima iz daleke prolosti. Kod njih nailazimo i na dosta drevnih svetih simbola. Najneobiniji je Tat ili Totem, koji postavljaju na ulazima u svoja sela. Kada koristim re Tat, mislim na egipatsku re. Ovakve stubove koristile su Maje, Inke, Atlantiani, Egip-ani, Haldejci, kao i drugi stari narodi. AUSTRALIJA. to se tie starih dokumenata, legendi, predanja i tradicija, Australija se ini prilino siromanom. Nije to nimalo udno, ukoliko su tani moji geoloki za-kljuci u pogledu ovog kontinenta. Kod plemena na severu ovog kontinenta pronaene su figure izgravirane na bumeranzima. Aboridini sa severa Australije sigurno su Ijudi na najniem stupnju razvoja na zemlji, zaostaliji ponekad i od umskih zveri.

Ipak, pronaen je jedan peinski crte koji nesumnjivo prethodi njihovom dananjem, niskom stupnju. Na ovom crteu izdvajaju se tri znaka: najpre Ra, Sunce, potom broj 3, simbol Mua, i, najzad, jedna sekira. Meutim, u trenutku kada su se Englezi naselili u Australiji, domoroci uopte nisu znali za sekiru. I pored toga, nikada nisam uo da se govori o legendama i predanjima otkrivenim kod Aboridina. Dinovski kameni spomenici na Uskrnjem ostrvu uvek su predstavljali enigmu za etnologe. Meutim, svi su oni bili ubeeni da je u ovom podruju morala postojati visoko razvijena civilizacija. Pretpostavljalo se, naime, da beli Polineani potiu od prvobitne bele rase, a izgleda da to potvruju i dokumenta i predanja do kojih se dolo u raznim oblastima zemljine kugle (Meksiko, Srednja Amerika, [ndija, Egipat). I predanja iz Srednje Amerike i Meksika kazuju da su prvi stanovnici tih zemalja bili bele rase. Maje, koji su gradili ogromne graevine ije ruevine danas prekrivaju zemlju, bili su bele rase. Natpisi u hramovima na Jukatanu otkriva-ju da su tu doli iz zemlje koja se nalazila zapadno od Ame-rike, to jest iz Polinezije. Gvatemalska tradicija takoe govori o beloj rasi koja je pola od Amerike prema istoku. Indijski dokumenti kazuju da srednji deo [ndije, Dekan, najpre bee naselio narod bele rase Maje koji je stigao preko Bumne i ija se domovina nalazila .jedan mesec pre-ma izlazeem suncu istono od Burme", to jest u Polineziji. Dokazano je takoe da su oni koji su doli u Ameriku pri-speli sa zapada, a da su oni koji su stigli u Indiju krenuli sa istoka. Ovo predstavlja neoboriv dokaz da je zemlja ove bele rase bila kontinent koji se prostirao izmeu Amerike i Azije. Kod ovih naroda naao sam i jedno predanje o Stva-ranju, koje se i u najsitnijim pojedinostima slae sa preda-njima starih naroda iz itavog sveta: Elis, ,,Polinesian Researches", Tom 1, strana 100: ,,Na Sendvikim ostrvima kazuje se da je na poetku na zemlji bila samo voda, i da je onda sa neba sletela velika pti-ca i snela jaje u to more; iz jajeta su se izlegli Havaji", prenosi Elis u svojim istraivanjima. Takva je bila kosmogonija drevnih naroda. Svi su oni tvr-dili da je zemljina povrina bila prekrivena vodom, i da je i-vot nastao iz jednog jajeta poloenog u more. SAMOA. Domoroci sa ostrva Samoa imaju jedno pre-danje prema kome je ,,na poetku itava zemlja bila pre-krivena vodom". Potop-. ,,Na veini polineanskih ostrva postoje legende o optem potopu, kojem je izbegao veoma mali broj Ijudi", pi-e O'Brajen u svojoj knjizi Mistina. ostrua u Junom. Paci-fiku. Adam i Eua: ,,Polineani imaju voma jasno miljenje o poreklu svemira i oveka". HAVAJl.