Elektrotehniar raunara

Pojam naelektrisanja:Svako telo koje ima viak ili manjak elektrona u svojim atomima predstavlja naelektrisano telo.Telo koje ima manje elektrona nego protona naelektrisano je pozitivno (poseduje viak pozitivnog elektriciteta),a ono koje ima vie elektrona u svojoj strukturi naelektrisano je negativno.Koliine naelektrisanja:Koliina naelektrisanja koju poseduje jedan elektron ili jedan proton zove se elementarno naelektrisanje.Jedinica za koliina naelektrisanja zove se kulon.Koliina naelektrisanja se esto naziva i koliina elektriciteta.Kulonov zakon:Intezitet sile kojom se dva naelektrisana tela privlae ili odbijaju direktno je srazmeran proizvodu koliina njihovih elektriciteta,a obrnuto srazmeran kvadratu njihovog rastojanja.Intezitet sile zavisi i od sredine u kojoj se naelektrisana tela nalaze.Ova zavisnost izraava se konstantom k.Elektrino polje:Fizika pojava u okolini naelektrisanog tela koja se manifestuje dejstvom mehanike sile izmeu elektrinih optereenja naziva se elektrino polje i oznaava se sa E.Elektrini potencijal i el.napon:Potencijal se oznaava sa V.Ako je telo pozitivno naelektrisano,njegov potencijal je pozitivan,a ako je negativno naelektrisano njegov potencijal je negativan.Ako telo nije naelektrisano,njegov potencijal je negativan nuli.Elektrini napon:Elektrini napon je razlika potencijala.Uobiajeno je da se koristi skraeni naziv-napon.Oznaka za napon je U,a jedinica volt.Elektrini napon izraen preko razlike potencijala izmeu taaka 1 i 2 ima sledei oblik: U12=V1-V2 .Kapacitivnost kondezatora:Elektrini kapacitet ili elektrina kapacitivnost je fizika veliina koja se uvodi za opisivanje svojstva kondenzatora, i pritom se definie kao odnos naelektrisanja i napona na kondenzatoru.Ploasti kondezator se sastoji od dve metalne,na maloj udaljenosti paralelno postavljene ploe,izmeu kojih se nalazi dialektrik.Kapacitivnost ploastog kondezatora:Vea koliina elektriciteta moe da se nagomila na ploi vee povrine.Dakle,kapacitivnost je direktno srazmerna povrini elektrode kondezatora.

Pojam jednosmerne struje:Usmereno kretanje elektrona kroz provodnik naziva se elektrina struja.Struja je skalarna veliina.Struju kroz elektrolite i gasove ine joni.Ako se elektroni kreu uvek u istom smeru,onda je to jednosmerna struja.Kada je broj elektrona koji se kreu u jednom smeru,re je o stalnoj (konstatnoj) jednosmernoj struji, i ona se oznaava sa I.Jaina el.struje:Broj elektrona koji se kreu u jednom smeru kroz provodnik moe biti vei ili manji,pa i intezitet el.struje moe biti vei ili manji.Skup naelektrisanja svih elektrona koji se kreu predstavlja koliinu elektriciteta,koja se kree.Kada kroz popreni presek provodnika protekne vea koliina elektriciteta Q,jaina struje I je vea.Kada je Q manje,bie manja i jaina struje.Gustina el.struje:Moe se uoiti da je gustina struje vea u delu u kojem je manji popreni presek provodnika.To znai da je ona obrnuto srazmerna povrini poprenog preseka provodnika.Gustina struje se obeleava sa J.Elektrino kolo i elementi:Osnovni elementi elektrinog kola su elektrini generator(izvor),prijemnik i provodnici.Elektrini generator pretvara neku drugu vrstu energije(mehaniku,hemijsku,solarnu,toplotnu) u elektrinu.Prijemnik(potroa) slui za pretvaranje elektrine energije u neku drugu vrstu energije koja je potrebna oveku.U sijalici se,na primer elektrina energija pretvara u svetlosnu energiju.Provodnici slue za prenos energije od izvora(generatora) do potroaa(prijemnika) i oni se izrauju od aluminijuma ili bakra.Kao dopunske elemente treba spomenuti prekidae i oni slue da se prekine strujno kolo.Elektrino kolo je zatvoreni sistem du kojeg su poreani elementi,povezani provodnicima,i u kojem tee el.struja.Elektrina otpornost R je upravo srazmerna duini provodnika el,a obrnuto srazmerna povrini poprenog preseka provodnika S. R=

Elektrina provodnost se definie kao reciprona vrednost otpornosti i obeleava se sa G: =

Jedinica za provodnost je simens,i ona se oznaava sa S.Omov zakon:

Jaina el.stuje u provodniku upravo je srazmerna naponu na njegovim krajevima,a obrnuto srazmerna njegovom elektrinom otporu.