ČARLS SANDERS PERS.doc

8/14/2019 ARLS SANDERS PERS.doc

1/16

ARLS SANDERS PERS (1839 -1914)

PRVI DEO

Prvi veliki ameriki filozof, osniva prvog pravog amerikog pravca- pragmatizma

(Dejms, Djui, Ferdinand iler, Bridmen, larens !rvin "uis (osniva modalne logike#,$elers, postpragmatisti- %itgen&tajn, vajn, uticaji na pragmatizam- 'iard 'orti, ilariPatman#

Par )iografski* informacija o Persu+ nije )io po o)razovanju filozof ve matematiar i*emiar &to se odraava na njegovim spisima- kada Pers govori o prirodnoj nauci onzapravo govori o *emiji .n je )io i formalni logiar i dao je znaajnan doprinos tojdisciplini, )avio se i astronomijom, nije nikada napisao ni jednu jedinu knjigu, celokupanopus njegovi* dela sastoji se iz lanaka koji* je veoma mnogo Prvo prire/eno izdanjenjegoi* celokupni* dela je iz trideseti* godina dvadesetog veka, i to izdanje moete dana/ete i u na&oj 0niverzitetskoj )i)lioteci- sastoji se od &est tomova kojima su dodata

dva 1e/utim postoji pro)lem sa tim colected papers 2 $ Persa- prire/ivai nisupo&tovali *ronologiju niti celovitost sami* lanaka, priredili su sa)rana dela prematematskim o)lastima (&to moe da vam olak&a istraivanje- ako prouavate Persovos*vatanje istine, moete ga nai u petom tomu, i tu su praktino ne samo lanci ve ikomadi lanaka# oliko ja znam u pripremi je drugo izdanje koje e po&tovati celovitosti *ronologiju 3edina knjiga koju je Pers napisao je iz astronomije, kada je jedno vremeradio u opservatoriji na arvardu!nae, Pers nije imao srean ivot, imao je pro)leme u akademskoj karjeri i esto jeostajao )ez radnog mesta %i&e je radio po raznim institutima, opservatorijama i naunimustanovama te vrste nego &to je predavao na univerzitetu 4jemu je najvi&e )ilo stalo doakademskog uspe*a, ali za ivota nije uspeo da ga ostvari Bio je sin uglednog

matematiara, Bendamina Persa Poznavao je do)ro grki i latinski, kao i mnogosavremeni* jezika- na nemakom se dopisivao sa vanijim logiarima tog vremena, sarederom koga navodi i Frege u svojim .snovama aritmetikeada )udete itali Persova originalna dela videete da tamo postoji puno grki* ilatinski* rei i neologizama- on je kovao nove rei koje podseaju na grki i latinski alinisu zapravo .n je veoma do)ar poznavalac srednjovekovne, s*olastike filozofije, kojuje veoma uvaavao Bio je veliki neprijatelj Dekarta, i mnogi tekstovi mu poinjukritikom kartezijanstva, ak postoji lanci koji su posveeni iskljuivo od)ranisrednjovekovne filozofije od Dekarta, za iju filozofiju je smatrao da predstavlja oz)iljankorak unazad 0 to vreme, pa kao i nazad, )roj oz)iljni* poznavalaca srednjovekovnefilozofije me/u filozofima koji se )ave savremenim pro)lemima je veoma mali, pa jePers po tome )io izuzetna pojava .sim toga, veoma je uvaavao anta, i esto jegovorio da pragmatizam zapravo predstavlja samo novi o)lik kantijanstva Poznavao jefilozofiju nemakog idealizma i esto se po*valno izja&njavao ak i o egelu (ono &to jevoleo kod egela su izvesne trijadike podele, koje postoje i u njegovom opusu#

$am naziv pragmatizma potie od grke rei pragma &to znai delo, na neki nain venaziv tre)a da vam sugeri&e da je to filozofija koja akcenat stavlja na delovanje

5


2/16

Pitanja pragmatizma Pers je esto diskutovao sa drugim filozofima i naunicima utakozvanom metafizikom klu)u koji je postojao u 6merici, pa je svoje lankeo)javljivao kako rezultati rasprava ne )i )illi za)oravljeni

Dve stvari se o)ino istiu kada se govori o pragmatizmu+ prvo je teorija istine .no &to

donosi pragmatizam je novo s*vatanje istine, nova koncepcija istine 2esto su i Pers iDejms isticali da pragmaztizam nije ni&ta drugo nego jedna nova koncepcija istine,odre/enje istine tre)a da predstavlja sr ovog novog pravca Drugo je poku&aj odre/enjaznaenja+ ovo odre/enje smisla ili znaenja tre)a da nam prui takozvana pragmatikamaksima ! kod Dejmsa i kod Persa naii ete na izjave da pragmatizam predstavljaneku vrstu metoda za razja&njavanje znaenja odre/eni* termina $ tim &to su kod Persa titermini )ili ono &to je on nazivao 7intelektualnim terminima8, termini koji se javljaju upro)lemima ve razvijeni* nauni* istraivanjima, teorijama Dejms je pro&irio ovajpragmatiki metod i na razja&njavanje termina koi zapravo nemaju veze sa naukom i kojisu )lii svakodnevnom ivotu

Pragmatika maksima+ imate nekoliko formulacija, prva i najpoznatija sree se uPersovom najpoznatijem tekstu 7ako uiniti na&e ideje jasnim8 0 tom tekstu se ujednoizraena nalazi i najpoznatija formulacija pragmatike teorije istinePragmatika maksima kako ju je Pers formulisao glasi ovako+ 7'azmotrite kakveposledice, za koje )i se moglo zamisliti da imaju praktinog znaaja, mi zami&ljamo daima predmet na&e zamisli Dakle, na&a zamisao ti* posledica predstvalja svu na&uzamisao tog predmeta8%e u to vreme Persu je )ilo stalo da se na neki nain izgradi metod kojim )i se re&ilivekovni filozofski pro)lemi 9aj metod je tre)alo da razdvoji s jedne strane pravepro)leme, koje moemo re&iti primenom izvesni* sistematski* procedura, od pseudopro)lema Pragmatika maksima koja tre)a da )ude kriterijum znaenja teorijski*termina tre)a upravo da poslui kao osnova jednog takvog metodaPers navodi primere pseudo pro)lema koji se otklanjaju usvajanjem jedne ovakvemaksime+ jedna od nji* tie se teologije, on se naime )avi i razmatra sluaj spora kojitraje jo& u njegovo vreme, izme/u katolika i protestanata oko eu*aristije Protestanti susmatrali da kada uzmete eu*aristiju, da ste u stvari uzeli *le) i vino koji samo sim)olikipredstavljaju ristovo telo i krv atolici su smatrali da oni doslovno predstavljajuristovo telo i krv (to &to pijete je vino ali u tom trenutnku kada ga uzmete ono sepreo)razi u krv# 9aj spor je trajao u teologiji i )io je intenzivan kada je Pers o tomepisao, a moda traje i danas- spor je po Persu )esmislen jer nema nikakvi* praktini*posledica prema kojima )i se pona&anje onoga ko zastupa jedno s*vatanje razlikovalo odonog ko zastupa drugo Per e u stvari rei na jednom mestu da ne postoje tako neznatnerazlike u uverenjima ljudi koji se spore oko neega koje se ne )i reflektovale negde unji*ovom pona&anju, te razlike moraju da imaju praktine posledice Po&to ovaj spornema praktine posledice, on je )esmislen, pseudo-spor Pers negde vi&e kritikujekatolike i kae da mi znamo &ta znai re vino, zato &to znamo kakvi su efekti vina+ miznamo koje je )oje, gustine, &ta izaziva njegova upotre)a u odre/enim koliinama, itakod alje 6ko mi sada govorimo da takvi efekti odre/uju znaenje rei vino, ali da ustvari ne&to drugo, a to je ristova krv, tre)a da ima potpuno iste efekte kao i vino ali dase razlikuje od vina, onda je takvo odre/enje potpuno prazno

:


3/16

.sim toga Pers je smatrao da je uveni spor oko toga da li postoji spolja&nji svet tako/ejedan primer pseudo spora, tipian primer filozofskog psudo pro)lema .ni koji veruju dapostoji i oni koji su skeptici i smatraju da ne postoji se pona&aju na isti nain 4ji*ovauverenja, nji*ove razlike u uverenjima i* uop&te ne vode da se oni u )ilo kojoj situaciji

pona&anju drugaije+ i oni koji sumnjaju da ne postoji spolja&nji svet, po Persu, oniustvari tako/e ustaju ujutru, odlaze na posao, pi&u tekstove o tome kako ne postojispolja&nji svet, i pona&aju se potpuno isto kao i oni koji u to ne sumnjaju- to je ve znakda je re o pseudosporu

4ajpoznatija primena njegove pragmatike maksime jeste ona koja je u vezi sa jednimnaunim primerom 4aime, u Persovo vreme fiziar irkov je pisao kako je sila u fizicijedna misteriozna stvar, kako mi ne razumemo pojam sile iako znamo puno toga o sili1i znamo &ta e se dogoditi kada sila odre/enog intenziteta deluje na odre/eno telo, onae ga pokrenuti, a mi moemo da izraunamo kakvo e u)rzanje to telo imati i kako e seono menjati, ali da kaemo &ta je sama sila ne moemo, ona je jedna misteriozna stvar, ne

znamo &ta je sama sila Pragmatika maksima upravo o)esmi&ljava jednu ovakvu tvrdnju-nema nieg dodatnog &to )i o sili tre)lao da znamo osim njeni* posledica, po Persu, akoznamo sve efekte neke pojave, to je sve &to )i o njoj tre)alo da znamo, nema nekedodatne definicije, niti o njoj tre)a da tragamo

Postoji jo& jedan poznati primer u tom tekstu 7ako uiniti na&e ideje jasnim8 u vezi skojim je Pers kasnije promenio svoje mi&ljenje .n se pita &ta znai rei da je neko telotvrdo ada kaemo da je ne&to tvrdo, tre)a da vidimo kakve posledice to ima- tre)a dakaemo da ne&to prua otpor, da kada ga zagre)emo na njemu ostaju tragovi ali se neugi), i tako dalje Dakle, rei na primer za dijamant da je tvrd je upravo to- da se on opirespolja&njem pritisku, da ako ga zagre)emo ostaje trag ali se njegov o)lik nee promeniti,i tome slino Drugim reima, znaenje termina tvrdog odre/eno je preko neki* posledicakoje )i nastale kada )ismo tvrda tela podvrgli odre/enom testu ada govori oposledicama ovde, Pers koristi termin praktine posledice, empirijske i intersu)jektivnoproverljve posledice- posledice moraju uvek da se jave u istim uslovima, posledica kojejedna oso)a jednom samo moe da utvrdi ne znai ni&ta, pojava tre)a da se pojavi svakisledei put kada izvodimo taj eksperiment 4aravno, one moraju )iti dostupne itavojnaunoj zajednici, ne moemno govoriti o nekim pirvatnim posledicamaPers zami&lja sledei misaoni eksperiment+ zamislite, kae, da se u unutra&njosti jednogjastuka koji je u potpunosti ispunjen perjem, generi&e izvesni dijamant Dijiamantprovede itav ivot u jastuku, i u jednom trenutku sagori u jastuku, nemamo priliku dauop&te izvadimo dijamant iz jastuka, on je sve vreme o)loen perjem Postavlja se pitanjeda li je taj dijamant tvrd .vaj primer je po Persu )esmislen po&to ne moemo daproverimo kako )i se taj dijamant pona&ao kada )i )io pritisnut, zagre)an i tako dalje, mine moemo da kaemo niti da li je on tvrd niti da li je mek .va vrsta pro)lema je upravoona koja tre)a da )ude od)aenaPragmatika maksima tre)a da poslui jednom ra&i&avanju terena- ta am)icija je doneke mere slina onoj koju su kasnije imali logiki pozitivisti, tre)a da jasno razdvojimoone stvari na koje istraivanjem moemo da damo odgovor, od oni* koje predstavljanju

;


4/16

gu)ljenje vremena, gde u stvari ta god da opazimo kao posledicu, neemo moi daodluimo da li neko tvr/enje vai ili ne

$ad polako da pre/emo na drugu centralnu temu, a to je teorija istine .no &to sam vepomenuo je da je Pers esto u svojim tekstovima kritikovao Dekarta ritikovao je dve

stvari+ pre svega metodsku sumnju, kojom Dekart na poetku 1editacija dolazi doapsolutno izvesnog stava cogito ergo sum Pers je naime smatrao da je sporno i samopostuliranje apsolutno izvesni* stavova Po njemu takvi* stavova nema, a ak i kad )i i*)ilo, mi ne )ismo mogli da saznamo da i* ima, da su oni takvi Pers je naime )io prvizastupnik onoga &to je postalo poznato kao fali)ilizam, i po emu je kasnije postaopoznat Poper 4aime, on je smatrao da su sve na&e teorije u principu opovrgljive, oneimaju status *ipoteza kada i* pri*vatamo kao istinite, me/utim kasnije iskustvo i novipriliv evidencija moe dovesti do opovrgavanja ti* teorija 4ikada ne stiemo doapsolutne izvesnoti, svako na&e znanje je na neki nain uslovno i privremeno

0 vezi sa tim je i Parsova kritika takozvanog intuitivnog znanja 4aime, Pers je )io prvi

filozof koji je osporavao da ne&to tako kao &to je intuitivno saznanje uop&te postoji!ntuitivno saznanje je )ilo definisano kao neposredno saznanje, saznanje neposredni*uvida


5/16

nji* uop&te ne preispitujemo u prvom trenutnku 4a pozadini takvi* stavova midovodimo u pitanje neke druge stavove 0koliko do/emo do protivrenosti s celimsistemom na&eg verovanja onda vr&imo korekcije- one se ne moraju odnositi na ove novestavove, ve nas novo iskustvo moe naterati da promenimo i neke od ono* koje smo)azino pri*vatali $ituacija je uvek takva da imamo skup verovanja koje smatramo

istinitim, nikad ne kreemo od nule pa se onda uveravamo neposredno da su neki iskaziistiniti, pa onda zapravo tako od pouzdani* temelja polako, posredno, procesomzakljuivanja izvodimo 9o je lana slika, na&e saznanje je drugaije, uvek polazimo odneke vrste primitivni* teorija koje pri*vatamo, ali koje u daljem procesu naunogistraivanja mogu )iti dovedene u pitanje 3edna od stvari u koje su ljudi )ili skloni daveruju je to da saznajni proces ima poetak- to je po Persu pogre&na ideja $aznajniproces jeste ogranien u vremenu, vi ivite jedno ogranieno vreme, u tom konanomvremenu dok ste ivi vi mislite, va&a svest je aktivna 9o vreme traje odre/en )orj godina,esto ne prelazi sto godina !ako je to vreme ogranieno, pogre&no je z)og togapretpostaviti da ono ima poetak i kraj 4e mora 6ko )iste posmatrali vremesku osu kaojendu pravu, i sad ako je ovo (taka# jedna godina u kojoj se neko rodio, na primer 2 $

Pers 5?;@, i ovde je godina smrti, 5@5>, ovaj konaan period vremena predstavljaPersov ivot 1e/utim, Persov ivt nije predstavljen zatvorenom dui, ve onom kojudo)ijete kada skinete ove granine trenutke ro/enja i smrti to znai da u svakomtrenuku Persovog ivota postoji neki koji mu je pret*odio A tako je i sa saznajnimprocesom, on je ogranien po&to je ogranien ljudski ivot- me/utim, ne postoji prvitrenutkak saznanja u kome )i po pretpostavci tre)alo da saznate ne&to &to je apsolutnooigledno, &to ne za*teva dokazivanje i o)razlaganje )ilo koje vrste $vako saznanje veje posledica i determinisano je pret*odnim saznanjima, jer uvek postoji neko pret*odnosaznaje, tako da je saznanje jedan neprekidan i kontinuiran proces 4ema poetkasaznanja, pa nije potre)no uvoditi intuitivno saznanje $vako saznanje nastaje tako &toizvodimo posledice iz onoga &to smo pret*odno pretpostavili kao istinito, a &to e kasnijemoda jednom )iti dovedeno u sumnju i od)aeno kao lanoDakle niti imamo intuitivno saznanje samosvesti, sopstva, introspektivno intuitivnosaznanje na&i* vlastiti* mentalni* stanja po Persu, niti imamo neposredno saznajeperceptivni* sudova, onoga &to neposredno vidimo, ujemo, niti imamo intuitivnosaznanje neki* oigledni* )azini*, matematiki* principa, aksioma 4ema uop&teintuicije, svako saznanje do)ijeno je iz pret*odnog procesa zakljuivanja %ano je reida, kada govori o svesti, Pers je na neki nain svest zami&ljao drugaije nego &to je onazami&ljena u empiristikoj tradiciji 0 empiristikoj tradiciji prevas*odna funkcija svestije percepcija- svest se s*vata kao sled senzacija i percepcija, i tako je to kod )ritanskiempirista i kod mnogi* pragmatiara- na ovaj nain svest s*vata i Dejms, iako je on zasva stanja svesti, )ar u ranoj fazi, koristio misao, on pod tim terminom podrazumevane&to &to vi&e lii na senzaciju ili percepciju od Persa je stvar drugaija, dostaneo)ina- kao &to je Dejms poku&ao da sve moduse svesti asimiluje percepciji, senzaciji,tako je Pers poku&ao da sve moduse svesti poku&ao da asimiluje zakljuivanjem ! ponjemu svest je jedna struja misli, ali mi&ljenje nije ni&ta drugo do operisanje znacima isim)olima $vestan ivot nije ni&ta drugo nego operisanje znacima, &to podsea na radneke ma&ine ! percepcija je vid zakljuivanja, dakle opet transformacija znakova premaodre/enim pravilima $vestan ivot se gotovo sastoji u zakljuivanju


6/16

Dakle rekli smo ve da je Pers )io fali)ilista- sve ono &to smatramo na&im saznanjem imazapravo status jedne *ipoteze koju do sada nismo od)acili, kojom se rukovodimo isluimo kada odre/ujemo na&e postupanje, ali koja moe )iti vremenom zamenjena)oljom *ipotezom 4e samo da je od)acio Dekartov cilj traganja za nekim apsolutnoizvesnim znanjem, ve je od)acio i njegovu metodu- a to je skeptika metoda sumnje u

sve Dekart eli da sumnja u sve u &ta se moe sumnjati i odna da na taj nain otkrije &tae ostati imuno na sumnju i to e sad pretstavljati to apsolutno znanje polazei od koga eon sad moi da gradi svoju kuu znanja na sigurnim temeljima Pers je negirao damoemo u sve da sumnjamo 9o se neprekidno javlja kao motiv u njegovim lancima .nak kae kada kritikuje Dekarta da neki ljudi misle da samo ako postave pitanje ili ganapi&u, da su samim tim posumnjali u ne&to 4e moe se smunjati u sve u istom trenutku1oete sa sumnjate samo na pozadini onoga &to ne dovodite u pitanje u tom trenutku.vo vas podsea moda na poznog %itgen&tajna, iz one poslednje faze o izvesnosti 4emoete sumnjati u sve istvoremeno, postaviti sva pitanja u istom trenutku, ne )i )ilonikakvog rezultata .sim toga, Pers je nagla&avao da je Dekart mislio da je sumnja nekavrsta puke intelektualne aktivnosti, misaone razonode kojom tre)a da stignemo do

apsolutnog saznanja Po Persu, sumnja nije ni&ta slino ako izgleda proces sumnje=2ovek se ra/a u izvesnoj )iolo&koj, prirodnoj sredini, ovek je )iolo&ka jedinka sa)iolo&kim potre)ama- gladan je, edan je, ei da ima dom u kojem moe da prenoi, i tepotre)e su prisutne ve kod )e)e "judi od ro/enja ele da zadovolje svoje )iolo&kepotre)e, oni se u stvari ve od svakog trenutka slue izvesnim uverenjima ili verovanjimao tome kakva je nji*ova sredina i na koji nain oni mogu da postignu zadovoljenje svoji*potre)a Pazite, kada se kae verovanje, ni verovanje ne )i tre)alo zami&ljati kao pukuintelektualnu aktivnost- verovanje uvek sadri neku vrstu plana delovanja ili akcije odPersa ima vrlo slikoviti* opisa+ 7%erovanje usmerava na&e elje i uo)liava na&edelatnosti8, 7%erovanje vodi formiranju izvesni* navika, dipozicije da se pona&amo naodre/eni nain8 4avika je jedna dispozicija da se u odre/enim okolnostima pona&amo naodre/eni nain Da navika odgovara dana&njem pojmu dispozicije, a ne onome &to )i midanas zvali navikom, jeste u stvari oigledno ve na osnovu toga &to pragmatiari nisuprepisivali navike samo ivim )iima ve i predmetima, neivim stvatrima- a&a imanaviku Cdispoziciju da je lomljiva, so ima naviku da je rastvorljiva od Dejmsa etenai pore/enje da kaput ima naviku- ako nosite jedan kaput vi&e puta, onda se on formiraprema vama, prema o)liku va&eg tela o)likuju se &avovi i ulegnua, i kaput stie navikuda se savija na odre/enim mestima


7/16

razmi&ljao, mogao )i da )ude ivotno ugroen 1i po svaku cenu nastojimo da iza/emoiz stanja sumnje koje je zapravo neki vid in*i)iranosti, i od kojeg nema nieg goreg.so)a koja sumnja u istinitost odre/eni* stavova, u ono u &ta je ranije verovala, ona nezna vi&e kako da se pona&a !zvesna uverenja vi&e nisu do)ra, ona nas nisu dovela dozadovoljenja na&i* potre)a i tre)a i* zameniti nekim drugim, a jo& uvek ne znamo kojim

pa smo paralisani, nismo u stanju da delamo 9a vrsta paralisanosti, jedne zapreeneakcije, to je ono &to je najneprijatnije- organizmu je prirodno da stalno deluje u svojojokoilni, da iza)ira ono &to mu odgovara, da od)acuje ono &to mu neodgovara, da imaneku razmenu sa okolinom u kojoj vr&i selekciju $tanje sumnje je stanje upravo stanjein*i)iranosti i nespremnosti na )ilo kakvu vrstu delanja ada se jednom na/emo u stanjusumnje poinje proces mi&ljenja Drugim reima, slika koju Pers daje o oveku jestedoktrinarna jedinka koja zapravo po svaku cenu eli da zadovolji svoje potre)e i kojapolazi od jednog skupa uverenja koje ne napu&ta dok se ne zaglavi, dok sredina do temere ne protivrei tim uverenjima da jedinka poinje da trpi z)og in*i)iranosti inezadovoljenosti svojiu* potre)a A onda, u tom stanju sumnje ona mora da menja svojauverenja i poku&ava da prona/e uverenja koja e )iti )olja- u toj sledeoj fazi posle

sumnje, jedinka zapravo razmi&lja, mi smo uvek primorani na razmi&ljanje zato &to su sena&a verovanja izjalovila i ostali smo osujeeni u zadovoljavanju svoji* potre)a 2ovek jestvorenje koje morte da naterate da misli 9o stvorenje sad poinje da istrauje okolinu upotrazi za uverenjima koja e )iti pro)itanija za opstanak jedinke- Pers je )io poduticajem Darvina, kao i uop&te ameriki pragmatisti, Darvinova teorija je )ila u to vremeveoma popularna i uticajna 1i&ljenje ili istraivanje, to su za Persa praktino sinonimi,zapravo se na kraju zavr&ava u uspostavljanju novog verovanja- od)acivanjem skupaverovanja koje smo ranije delili i zamenom tog verovanja novim ada je jednomuvr&eno sledee verovanje, jedinka opet srlja kroz svoju ivotnu sredinu, traga zao)jektima koji e zadovoljiti njene potre)e, sve dok ponovo ne zapadne u to neprijatno ineizdrivo stanje sumnje3edina celokupna funkcija mi&ljenja je da se iza/e iz tog stanja sumnje 3eidni ciljmi&ljenja jeste uvr&ivanje verovanjaPers je svestan prigovora koji mu se mogu uputit, nekako ne mislimo da je cilj mi&ljenjada nas dovede do verovanja jer verovanja mogu )iti neistinita elimo da nas mi&ljenjedovede do znaja 9o je ponovo deo one stare slike da tragamo za apsolutno izvesnim ipouzdanim znanjima, i to Pers eli da napusti 1i u stvari ni ne tragamo za timpouzdanim znanjima, postoje znanja o stvarima koja su za na&e preivljavanje potpunoirelevantna- za&to )ismo za njima uop&te tragali, nije cilj mi&ljenja da traga za njimaDrugo, kada jednom uvrstimo verovnanje, proces mi&ljenja postaje ne)itan a vano je daopet stupamo u novu akciju- novo verovanje povlai nove dipsozicije, novi programpona&anja 0vr&ivanje novog verovanja istovremeno znai usvajanje nove navike ilisticanje nove dispozicije- sada i dalje idemo kroz istu sredinu ali pona&ajui se drugaije,i nadamo se da e ta promena u pona&anju )iti podesnije za nas !mate i tu jednu ideju daje mi&ljenje u stvari aktivnost kojom se ovek )avi kada je delatnost zapreena, kada jepona&anje osujeeno 4eko )i mogao da kae da mi ne tragamo za )ilo kakvimverovanjima, ve za istinitim 1e/utim, sva verovanja koja prri*vatamo nama u tomtrenutku izgledaju istinito Drugim reima, tragamo samo za tim da jedno verovanjezamenimo drugim

G


8/16

$u&tina mi&ljenja sastoji se u takozvanom uvr&ivanju verovanja, ili u sticanju togjednog prijatnog oseaja u)e/enosti 9aj isti model se javlja i u nekim naj)analnijimsituacijama+ kada u/em u koiju i ako me koija& odveze do lokacije do koje sam murekao i ja sad tra)a da mu platim, a za to postoje dva naina- tako &to u mu dati papirneili metalne novanice Bez o)zira &to ta nedoumica nije znaajna i &to traje veoma krakto,

ali se i u toj situaciji javlja neprijatan oseaj nedoumice, nesigurnosti oko toga kako da sepona&amo u jendoj situaciji- tu onda nastupa mi&ljenje, ja razmatram o)e opcije iodluujem da je, recimo, )olje da mu platim metalnim kovanicama Procenjujem naosnovu razmatranja posledica, )iram jednu, uspostavljam novo verovanje, novuspremnost da ak i u drugoj slinos situaciji postupim isto 3edan ivi organizam u tokudana ima )ez)roj takvi* slini* mali* sumnji, ali ista situacija se javlja i u trenucima uveliki* sumnji.dluku izme/u dva verovanja donosim na osnovu razmatranja posledica, a ukoliko suone iste, onda je u pitanju pseudo-spor 9e razlike moraju )iti javno proverljive, svimadostupne i empirijski ustanovljive- re je o )i*ejvioralnim razlikama .so)e koje verujurazliite stvari moraju )ar pod nekim *ipotetikim okolnositma da postupe drugaije

0 jednom lanku koji je verovatno njegov drugi najpoznatiji lanak 70vr&ivanjeverovanja8 razmatra etiri metode za uvr&ivanje verovanja+Prva metoda je najprimitivnija, poslednja je najsavr&enija, a prelazak sa prve na etvrtupredstavlja izvesnu evoluciju koja je primetna u ljudskoj kolektivnoj istoriji, &to ne znaida u ljudskoj zajednici istovremeno ne postoje sve etiri

- Prvu metodu Pers naziva metodom upornosti+ to je apsolutno najdirektnija,najjednostavnija i najprimitivnija metoda- ako imate neki pro)lem, sumnju, vi ondaiza)erete jedno verovanje i vrsto ga se drite 9o je dogmatska metoda upornosti u kojojignori&ete sv eono &to nije u skladu sa va&im verovanjima, zanemarujete one aspekteiskustva koji )i vas primorali da promenite va&e verovanje, i pona&ate se kao da oni nepostoje, a istovremeno o)raate panju na sve &to potvr/uje va&e verovanje ae Persznao je mnoge ljude koji su tako pro&li kroz ivot, sluei se metodom upornosti- ljudi suskloni da )udu dogmatini, vano je da se dre verovanja, da veruju u onon&to veruju,ljudi samo pod pritiskom spolja&nji* okolnosti menjaju svoja uverenja, nikada i* nemenjaju tako &to i* sami preispituju, uvek su naterani Po&to je sumnja neizdrivo stanjekoja ugroava organizam, ovo je jedan nain da iza/ete iz sumnje- drive se jednoguverenja kakvo god ono )ilo, i sa njim prolazite kroz ivot 4aravno, ovaj metod jenajprimitivniji, i velike su &anse da ete lo&e proi ako se drite ove metode, da sredinanee lepo reagovati, niti da ete zadovoljiti svoje potre)e ae Pers, u jednom trenutku)ilo kakav senzitivniji organizam e primetiti da se i drugi organizmi pona&aju na sliannain+ ako sam ja iza)rao jedno verovanje i odluio da ga se pridravam u svimokolnostima samo da ne )udem in*i)iran, da ne )udem u stanju sumnje, ja u primetiti dato rade i drugi ljudi koji se slepo pridravaju svoji* verovanja, i uz malo razuma u sezapitati za&to je moje verovanje )olje od nji*ovog, da li )i moda tre)alo da ga zamenim,pose)no kada vidim da drugi ignori&u moje razloge u prilog mog verovanju, kao &to samja spreman da ignori&em razloge za nji*ovo verovanje "judi, kae Pers, prirornoupore/uju svoja verovanja i modifikuju i* unutar zajendice "judi su skloni da trae nekuvrstu re&enja koje e )iti op&te vaee ada svoje mi&ljenje izloite mi&ljenju drugi*,

?


9/16

onda ete )ar )iti primorani da ga o)razlaeta, &to je prvi korak da ga preispitate izamenite 1e/utim, onda ljudi ne mogu da se dogovore u koje verovanje da veruju, pastandard za propisivanje ispravnosti verovanja pre)acuju na zajednicu 9o je sada drugikorak

- Drugi metod za uvr&ivanje verovanja je metod autoriteta 4iko pojedinano neodluuje, ve zajendica ili neko ko je delegiran od strane zajednice, zajednica je autoritet,ona propisuje standarde ispravnosti verovanja koji* svi moraju da se pridravaju4aj)rutalniji metod, zajednica se slui razliitim metodama torture oni* koji nisukonformisti, koji nisu spremni da pri*vate na osnovu autriteta Postoji jedan vrlojednostavan nain da elemini&ete sve one koji drugaije misle, kae Pers, a to je da i*pokoljete sve ! naalost, istorija prua primere ovakvi* naina uvr&ivanja verovanja uzajednici .vaj metod se sauvao u sferi politike i teologije, gde je prisutan i danas- ucrkvenoj i politikoj organizaciji i dalje postoji tendencija da se izvesna verovanjauvr&uju pozivanjem na odre/ene autoritete 1e/utim, kae Pers, ni autoriteti ne moguda propi&u sva verovanja koja e u svim segmentima ivota )iti ispravna- to je za nji*

neizvodljiv zadatak .ni se onda fokusiraju na ona verovanja koja tre)a da osigurajunapredak i opstanak crkve, drave, sekte, grupacije, a neka pitanja prosto zanemaruju kao)eznaajna A sad, unutar ti* )eznaajni* pitanja prvo poinju da se pojavljuju razlike umi&ljenjima, i onda se uvek u autoritarnim dru&tvima pojavljuju oni pojedinci kojipoinju da uoavaju da se nji*ova mi&ljenja razlikuju od mi&ljenja udrugi* u pogledu ti*takozvani* marginalni* pitanja, a zatim poinju da dovode u pitanje i one stavove nakojima zajednica insistira kao na pravovernim 4aime, dovoljno je da na primer imateistorijsku svet, pa da primetite da ono &to va&a zajednica smatra dogmom koja se ne smedovesti u pitanje, nije uvek )ilo dogma u nekim drugim epo*ama, ili da nije uop&te nijedogma u nekim drugim zajendicama, ako imate priliku da putaujete tamo 9ako polakopoinje da se naru&ava ovaj vid uvr&ivanja verovanja autoritetom, i javlja se trei kojije znatno superiorniji

- 6prioristiki metod utvr/ivanja verovanja karakteristian je upravo za filozofiju4aime, ljudi poinju da razmi&ljaju svojim razumom i da dovode u pitanje sve autoritete.ni ele, u stvari, da veruju u one stvari za koje im sam razum, apriornim razmi&ljanjemkae da i* tre)a zadrati A sad, kae Pers kako su nastali razliiti filozofksi sistemi+ ljudisad poku&avaju da o)razlau odre/ena svoja verovanja, me/utim, to ine pozivajui se naneka )azinija, pa se na kraju pojavljuju nekakva verovanja koja oni ne o)razlau i zakoja smatraju da je prirodno da tre)a da )udu pri*vaena, ali i* drugi pojedinci nepri*vataju Drugim reima, kae Pers, kada do/e do ti* )azini* verovanja, iako im seini da s epozivaju na razum, filozofi se zapravo prepu&taju vlastitom instiktu i vlastitomukusu A sad, ova metoda pozivanja na razum je svakako )olja od metode upornosti imetode autoriteta, suptilnija je, razmi&lja se, mnoga uverenja se )ar opravdavajudovo/enjem u vezu sa drugim verovanjima, dok se na kraju prepu&tamo instiktima iukusu, koji su kod drugi* ljudi drugaiji od na&i* Filozofksi sporovi su pseudo sporovijer su oni zapravo pitanje filozofskog ukusa, a istorija filozofije je, po Persu, istorijafilozofski*, intelektualni* trendova, smenjivanje moda mi&ljenja 9o naravno nije sasvim)eskorisno 4aprotiv, videli smo kako se moe o)razlagati u prilog odre/enim

@


10/16

stanovi&tima, a sam ukus i instiktni se razvijaju, civilizuju i kultivi&u posredno razvojemove apriorne metode !storija razvoja ukusa

- 3edina ispravna metoda je nauna metoda 0 naunoj metodi mi sva na&a verovanjapodvrgavamo sudu iskustva, kako god nam se ona inila instiktivno pri*vatljivim, i

spremni smo da od)acimo svoja verovanja ukoliko nisu u skladu sa iskustvom 2ak i akoi* pri*vatimo na neko vreme, moda emo i* od)aciit u svatlu novog iskustva,eksperimenata ako Pers defini&e ona verovanja koja su istinita= 9o je definicijapragmatike istine, i to je uveno mesto koje u vam proitati+ 71i&ljenje kojem jesu/eno da se sa njim na kraju sloe svi oni koji istrauju je ono &to razumemo podistinom 6 o)jekat predstavljen u tom mi&ljenju je ono &to je stvarno8 A sad, pazite 9.je ta pragmatika, nova koncepcije istine .na po mnogo emu podsea nakorespondacionalnu teoriju istine, ali se od nje i razlikuje Prema korespondacionalnojteoriji istine, jedno mi&ljenje, jedan iskaz je istinit ako i samo ako odgovara stvarnostikoja je potpunosti nezavisna od nas .vde, kod Persa, istina je ipak uinjena zavnisnimod procesa istraivanja istine Drugim reima, nema smisla rei da je ne&to istinito a da je

principijalno nesaznatljivo svim ljudima u svim vremenima 4ema principijalnonesaznatljive istinePersu je vano da se ogradi od izvesne su)jektivistike interpretacije istine+ akopri*vatam da je neko mi&ljenje istinito, to ne znai da je ono samim tim istinito, modami se ini da je istinito i moda ga nee pri*vatiti ostali lanovi naune zajednice.)jektivnost se postie time &to i svi drugi lanovi morju da se saglase 1e/utim, kaePers, izvesne pogre&ne naune teroije su dugo )ile vaee, i svi lanovi naune zajedniciemogu da se varaju jedno odre/eno vreme 1e/utim, ukoliko je to &to ono smatrajuistinitim lano, ono e se ispostaviti kao tako, kada )i se istraivanje dovoljno dugoproduilo, ustanovili )ismo da je netano !skljuena je ta mogunost da kaem dapostoje izvesne istine o svetu koje su nam u potpunosti, zauvek nedostizive 0 tom smislupragmatika teorija pravi jedan otklon od realistike teorije- prema realistikoj koncepcijiistine jedan iskaz je istinit prosto ako su stvari takve kakve zapravo jesu $ad, da li emomi ikada moi da ustanovimo da su one takve kakve jesu, to je sasvim jedna druga stvar ito sa istinom nema nikakve veze 4ain na&eg dolaenja do istine ne utie na samu istinu.vde, u pragmatikoj teoriji, istina jeste na izvestan nain relativizovana s o)zirom nasam proces istraivanja, ona zavisi od tog procesa 1e/utim, ona i dalje tre)a da ima nekivid o)jektivnosti na kome Pers insistira %ideete kasnije, Dejms je izveo drugaije, vi&erelativistike implikacije ovakvo* s*vatanja istine, i dok je Persova inetrpretacija )liakorespodencionoj teoriji, Dejmsova je )lia ko*erentistikoj teoriji istine


11/16

ilari Patman je u seriji svoji* lanaka o pragmatizmu zapravo ovu pragmatiku teorijuistine interpretirao na sledei naina+ da svaka istina, doslovno svaka, mora )iti dostupnasvakom, )ilo kom istraivau, samo ako on proces istraivanja sprovede na odgovarajuinain dovoljno dugo $ad moram da nagovesti ne&to o emu e )iti rei kasnije+ to saddeluje nekako jako razliito od onoga &to je zastupao Dejms 4jegova teorija istine se

nekad naziva i pluralistikom teorijom istine Dejms je smatrao da to koje emomislioce smatrati istinitim u velikoj meri zavisi od na&i* praktini* potre)a, s jednestrane, i s druge strane na&i* estetsk* skonosti 9o )i znailo da naunici koji imajusasvim razliite praktine ciljeve ili potre)e, ili razliite estetske sklonosti, mogu u stvarirazlikita uverenja smatrati istinitim 4jima e odgovarati razliite stvarnosti- stvarnost jeu pragmatizmu definisana kao neka vrsta ontolo&kog korelata istiniti* sudova $adrajistinitog tvr/enja je ono &to je stvarno 9i razliiti svetovi u kojima )i naunici smatralirazliite iskaze istinitim, ne )i morali da )udu konkurentni me/uso)no, mogli )i dapostoje jedni pored drugi* 9ako je to zami&ljao Dejms, i mnogima se ova njegovapluralistika terija inila pri*vatljivijom, )oljom opcijom, pose)no onima koji su imalijasne antirealistike inklinacije kao ilari Patman

A sad, ini se, ako Pers smatra da svaka istina o svetu mora )iti dostupna )ilo komistraivau- znai svaka istina astronomije, geodezije, fizike, *emije, mora )iti dostupnameni, vama i svima, )ilo kome ko je spreman da dovoljno dugo istrauje adekvatnimmetodama 0pravo to je onaj deo koji je Patman smatrao spornim- on je u stvari *teo dakae da, ako je svaka istina dostupna svakom istraivau, onda u stvari, te istine moraju)iti potpuno nezavisne od praktini* potre)a i ciljeva istraivaa, koje se razlikuju odistraivaa do istraivaa !stine koje se odnose na izvesne vrednosti, o vrednostimanemamo istine, ne mormo svi da delimo iste vrednosti, a istina mora )iti dostupna svimapojedinano


12/16

Postoje interpretacije koje od)acuju jaku interpretaciju Persove istine, i pri*vataju sla)iju,ime se u stvari tvrdi da )ilo koji istraiva koji se )avi nekom stvari, koji sprovodiistraivanje odre/enog pro)lema, a ta pitanja su takva da su zapravo iskazi iju istinitostutvr/ujemo, odgovori na ta pitanja, e onda e on kad tad doi do istine o tiom stvarimasamo ako dooljno dugo istrauje

DRUGI DEO:

Pers je osniva semiotike- svaka misao je znak

%e smo rekli da je svako mi&ljenje samo )aratanje sim)olima, Pers ak kae da jepogre&no smatrati da je jezik samo vaan za mi&ljenje, )ez jezika, sistema sim)ola, )ilokakvo artikulisano mi&ljenje je nemogue 4jegova teorija znakova tre)a da )udenajop&tija mogua, ona tre)a da o)jasni znaenje znakova koji su predmeti, merniinstrumenti, razni aparati kao &to su vetrokazi, fotografija, slika, dijagrama, jednaina,znak je s*vaen najop&tije mogue

0 toj svojoj semiotici postoji jedan deo koji se zove spekulativna gramatika, gde je Perspoku&ao da izvr&i prvu sistematicaciju i podelu znakova 9rijadike podele koje setrijadiki dele, on je menjao te svoje podele4ajpoznatija je podela koja potie iz srednje faze, u njoj je podelio znakove prema trikriterijuma na tri podgrupe- imamo tri trolane podelePrvo &to tre)a rei je da je za Persa sama relacija oznaavanja trolana 2ovek )i na prvopogled mogao da pomisli da se radi o )inarnoj relaciji- imate znak i ono &to ga oznaava,pa je oznaavanje relacija izme/u znaka i oznaenog 1e/utim, nije tako- kod Persa je tarelacija trolana+ ti lanovi se nazivaju+

5 'eprezentament- znak je )ilo &ta, po Persu, &to stoji za nekog umesto neegdrugog, oznaava o)jekat

: .)jekat je vanjeziki o)jekat, nije znak

; !nterpretant- novi znak koji se javlja u svesti onoga ko interpretira znak

Pers je mislio da postoji jedan semiotiki proces u kome znaci i misli proizvode noveznake i misli 'eprezentamen oznaava o)jekat tako &to proizvodi u svesti interpretatoranovi znak- interpretant (nije ovek#1ada, po&to je svest sveo na )aratanje sim)olima, Pers e u nekim lancima rei da isama ljudska svest nije ni&ta nego jedan veliki znak, da je sam ovek jedan znak, tako dase moda interpretator moe s*vatiti kao neka pose)na vrsta interpretantaPrema njemu znaci proizvode druga znake )ez o)zira na ljudsku svest Praktino, ljudskasvest jesta samo proces proizvodnje znakova

- Prva podela jeste prema vrsti reprezentamena, prema vrsti znaka riterijum premakojem znake deli na+

5:


13/16

5 vali znak- znak koji ne&to oznaava svojim ulnim kvalitetom (mrlje, zvuci,taktilni oseti, mirisi koji mogu )iti znaci za nekakve spolja&nje o)jekte#

: $in znak- onaj znak, onaj reprezentament koji je singularni ili pojedinanipredmet- nije nekakav prost ulni kvalitet, nego nekakva pojedinana stvar koja

predstavlja drugu stvar; "egi znak- zakon s*vaen kao znak neega, ono &to je reprezentamen u takvoj

vrsti oznaavanja je zakon

- Druga trolana podela se )avi nainom na koji se reprezentamen odnosi prema o)jektu

5 !kona- onaj znak gde reprezentamen oznaava o)jekat na osnovu strukturalneslinosti, primer+ slika, ako naslikam kuu koju posmatram, onda je naslikanakua slina onoj kui koja je model $lika kue je ikona fizike kue, postojistrukturalna slinost izme/u prave i naslikane (po dva prozora, jedna vrata# $ve

vrste karti, mapa, dijagrama, matematike-alge)arske jednaine: !ndeks- ona vrsta znaka koji je takav da izme/u njega i predstavljenog o)jekta

postoji neka egzistencijalna veza 9a veza je naje&e kauzalna, mada ne mora da)ude Fotografija je primer !ndeksi su oni znaci na osnovu koji* moete daodredite, koji ine referencijalni aparat jezika, koji upuuju na spolja&nje o)jektePrimeri su i demonstrativne zamenice (to, ovo, ono#, alge)arske promenljive,)arometar, termometar (nivo ivinog stu)a se pomera zato &to na njega kauzalnodeluje vazdu&ni pritisak, indekst pritiska#, vetrometar !ndeks je uvek neposrednoizloen o)jektu koji oznaava, moete da zakljuite da postoji odre/eni o)jekatkoji indeks oznaava (egzistencijalna veza- vetar mora da duva da )i pomeriopetla na vr*u vetrokaza# Primer je ak i uzvik na ulici (mogu da zakljuim dapostoji o)jekt koji vri&ti#, promenljive koje se javljaju u jendainama

; $im)oli- sim)ol predstavlja o)jekat na osnovu konvencionalne veze, sim)oli surei- re pas oznaava pse zato &to postoji konvencija u srpskom jeziu da ta reima to znaenje, u engleskom jeziku je ta konvencija drugaija, dog oznaava psa$im)ol Pers naziva jedinim prvim znakom, gde god imate sim)ol imate iinterpretant

4ije mogue da imate sim)ol a da nemate interpretant, dok su ikona i indeks degenerisanisluajevi znaka, nisu pravi znaci

!kona moe da oznai ne&to i ako to ne postoji- ja mogu da nasllikam kuu koja nepostoji, ona onda predstavlja jedu moguu kuu, ta kua nije ontologizovana 1oemo dagovorimo o oznaavanju posredstvom ikone i tamo gde nema ak ni predstavljenogo)jekta ni interpretantna, za ikonu je dovoljno da postoji samo jedan lan relacijeoznaavanja, takva relacija je onda krnja, nepotpuna

5;


14/16


15/16

0 deduktivnom zakljuivanju vi znate da je neki uzorak deo populacije B 6 isto takoznate da svi lanovi populacije B imaju svojstvo 6 ! onda na osnovu toga zakljuujete dasvi lanovi uzoraka (to moe )iti jedan lan# imaju svojstvo 6 Primer+ primerpopulacije Beogradskog univerzieta, onda uzmete uzorak, a to su studenti filozofije B0, isad kaete+ studenti filozofije predstavljaju uzorak studfenata B0, pa kaete- svi studenti

fakulteta B0 su o)razovani, dakle studenti filozofije su o)razovani- to vam je deduktivnozakljuivanje

A sad, pazite+ vi ovde imate tri iskaza, od koji* dva predstavljaju premise a jedanzakljuak 4a tri naina moete da iza)erete od tri iskaza dva koja e initi premise, isvaki od nji* e odgovarati jednom o)liku zakljuivanja

!nduktivno zakljuivanje je zakljuivanje sa populacije na uzorak 0 indiktivnomzakljuivanju vi elite da zakljuite sa uzorka na populacioju %i znata sledeu stvar+ ima svojstvo 6, je uzorak populacije B, i sad induktivno zkljuujete da svi lanovipopulacije B imaju svojstvo 6 %! znate da su studenti filozofije o)razovani, vi znate da

oni predstavljaju podklasu B0, onda zakljuujete da su svi studenti B0 o)razovani 9.je tipian primer induktivnog zakljuivanja, ono naravno ne valja sa deduktivnogstanovi&ta, zakljuak je samo verovatno, manje ili vi&e verovatno, sledi iz ovi* premisa,zavisi koliki je uzorak, da li je reprezentativan, da li ima opovrgavajui* sluajeva, itd

A sad, koja vam trea mogunost preostaje= Pa, da znate da uzorak ima svojstvo 6, dasvi lanovi populacije B imaju svojstvo 6, i zakljuujete je uzorak populacije B .voje a)duktivno zakljuivanje .no je neka vrsta indukcije, samo za razliku o)ineindukcije koa je indukcija po o)jektima, ovde indukciju vr&imo po svojstvima, ovozakljuivanje tre)a da nam pomogne da odredimo to kojoj populaciji pripada odre/eniuzorak 1i znamo da je uzorak, a pitamo se koje populacije ta mi ovde uoavamo=0oavamo da lanovi uzorka svi imaju neka svojstva, svojstvo 6, a isto takouoavamo da svilanovi neke &ire populacije imaju isto to svojstvo, pa zakljuujemo dauzorak moa da pripada populaciji B

Primer koji Pers navodi je primer sa de&ifrovanjem teksta !mate odre/enu kodiranuformulu i sad se pitate da li je re o poruci koja je prevedena sa engleskog jezika ! &taradite- prvo uoite da distri)ucija uestalosti odgovara distri)uciji uestalosti javljanjaodre/eni* slova u prosenom engleskom tekstu 4a primer, utvr/eno je da se uengleskom tekstu, )ilo kom, utvr/eno je da se na prmer slovo o javlja sa takvom i takvomuestalo&u, slovo s ta takvom i takvom, i vi onda vidite da postoje sim)oli u &ifrovanojporuci u kojoj su te uestalosti )a& takve ! vi onda donosite odre/enu *ipotezu-a)duktivno zakljuivanje, kae Pers, je ono zakljuivanje kojim formiramo *ipoteze %ina osnovu toga zakljuujete da je &ifrovana poruka&ifrovana sa engleskog jezika %iditeda taj tekst ima neke oso)ine zajednike sa engleskim jezikom i indukujete ali posvojstvima pa zakljuujete da pripadnici prve klase imaju sva svojstva neke klase- tekst je&ifrovan sa engleskog

Po&to je Pers govorio da je a)dukcija ona vrsta zakljuivanja kojom dolazimo do nauni**ipoteza, onda se esto pogre&no poistoveivala sa takozvanom logikom naunog otkria,

5


16/16

i mnogi su negirali da ona postoji %i znate da je nemaki filozof anc 'aj*en)a*razlikovao kontekst otkria od konteksta opravdanja, i ustvari smatrao da filozofija nauketre)a da se )avi iskljuivo kontekstom opravdanja, nemamo logiku otkria ako je Perssmatrao da a)dukcijom naje&e dolazimo do naune *ipoteze, oni su smatrali da je onpoku&ao da izloi neku vrstu logike otkria, pa je ova vrsta statistike interpretacije )ila

zanemarena3o& jedna stvar, kako je )io fali)ilista, Pers je verovao da su na&i metodi zakljuivanjaautokorektivni Bez o)zira &to na poetku moemo na poetku da imamo pogre&naverovanja, ako zakljuujemo na )ilo koja od ova tri naina, na due staze moemo daimamo samo istinitija verovnaja, sami se koriguju 6proksimiraju se vrednosti

5E

Documents

ČARLS SANDERS PERS.doc