BROJ 77 | GODINA LVI | 2017 - prafak.ni.ac.rs · odnosima: Strateški pravci razvoja i učvršćivanja položaja Srbije u međunarodnim integrativnim procesima – spoljnopolitički,

UDK34(058) ISSN0350‐8501

UNIVERZITETUNIŠUPRAVNIFAKULTET

ZBORNIKRADOVAPRAVNOGFAKULTETAUNIŠU

BROJ77|GODINALVI|2017

COLLECTIONOFPAPERSFACULTYOFLAW,NIŠ

NO77|YEARLVI|2017

NIŠ,2017.


Niš,2017.

IzdavačPravnifakultetuNišu

ZaizdavačaProf.drSašaKnežević,dekan

GlavniiodgovorniurednikProf.drIrenaPejić

ČlanoviRedakcionogodboraizzemlje

Prof.drDraganNikolićProf.drNevenaPetrušićProf.drMiroslavLazićProf.drMarinaDimitrijevićProf.drNebojšaRaičevićDoc.drDušicaMiladinovićStefanović

ČlanoviRedakcionogodboraizinostranstvaProf.drMichaelGeistlinger,profesorUniverziteta,Salcburg,AustrijaProf. dr Ivanova Svetlana Anatolьevna, dekanPravnog fakulteta Finansijskog univerziteta VladeRuskefederacijeProf.drSašoGeorgijevski,profesorPravnogfakultetaJustinijanPrvi,Skoplje,MakedonijaGrucinaLюdmilaЮrьevna,doktorpravnihnauka,KatedragrađanskogpravaFinansijskoguniverzitetaVladeRuskefederacijeProf.drAnatoliйKapustin,profesorFinansijskoguniverzitetaVladeRuskefederacijeProf.drIsabelS.Marcus,profesorPravnogfakultetaUniverzitetaBafaloa,Bafalo,SADSelivonNikolaйFedosovič,akademik,predsednikMeđunarodnogtrgovinskogarbitražnogsudapriPrivredno‐industrijskojkomoriUkrajineProf.drŠagievaRozalinaVasilьevna,prorektorAkademijeadvokatureinotarijataRuskefederacije

SekretarRedakcionogodbora:Doc.drMilošPricaPrevodi:GordanaIgnjatović(engleski)Lektura:

AleksandraGojkovićTehničkiurednik:NenadMiloševićŠtampa:MedivestNiš,Tiraž:100

ZbornikradovaPravnogfakultetauNišupodnazivomCollectionofpapers,FacultyofLaw,Nisjeupunomtekstudostupan

uHeinOnlinebazipodataka,EBSCObaziLegalSource,kaoiubaziCentralandEasternEuropeanOnlineLibrary–CEEOL.

CENTARZAPUBLIKACIJEPravnogfakultetaUniverzitetauNišu18000Niš,TrgkraljaAleksandra11,tel.+38118200501,

[email protected],www.prafak.ni.ac.rs

COLLECTIONOFPAPERS,FACULTYOFLAW,NISNIŠ,2017

Publisher:

FacultyofLaw,UniversityofNiš

ForthePublisher:Prof.drSašaKnežević,Dean

Editor‐in‐Chief:Prof.drIrenaPejić

EditorialBoardoftheLawFacultyJournal

EditorialBoardMembers(FacultyofLaw):Prof.drDraganNikolićProf.drNevenaPetrušićProf.drMiroslavLazićProf.drMarinaDimitrijevićProf.drNebojšaRaičevićDoc.drDušicaMiladinovićStefanović

EditorialBoardMembers(international):Prof.drMichaelGeistlinger,DepartmentofPublicInternationalLaw,UniversityofSalzburg,Salzburg,AustriaProf.drIvanovaSvetlanaAnatol’evna,Dean,FacultyofLaw,FinanceUniversityoftheGovernmentoftheRussianFedera‐tion,Moscow,RussianFederationProf.drSašoGeorgijevski,FacultyofLaw“IustinianusPrimus“,Ss.CyrilandMethodiusUniversity,Skopje,FRYMacedoniaProf.drGrucinaLyudmilaYur’evna,CivilLawDepartment,FacultyofLaw,FinanceUniversityoftheGovernmentoftheRussianFederation,Moscow,RussianFederationProf.drAnatolijKapustin,FacultyofLaw,FinanceUniversityoftheGovernmentoftheRussianFederation,Moscow,RussianFederationProf.drIsabelS.Marcus,BuffaloLawSchool,UniversityofBuffalo,USASelivonNikolajFedosovich,Academician,ChairmanoftheInternationalTradeArbitrationCourt,UkrainianChamberofCommerceandIndustry,UkraineProf.drShagievaRozalinaVasil’evna,Vice‐Rector,theAcademyforAdvocacyandNotaryServicesoftheRussianFederation,RussianFederation

TechnicalSecretaryoftheEditorialBoard:MilošPrica,LL.D.Translation:GordanaIgnjatović(English)

Proofreading:AleksandraGojkovićDesktoppublishing:NenadMiloševićPrint:MedivestNiš,Circulation:100

PUBLICATIONCENTRE,FacultyofLaw,UniversityofNišTrgkraljaAleksandra11,Niš18000,SerbiaTelephone:

+38118500201,E‐mail:[email protected]:

http://www.prafak.ni.ac.rshttp://www.ebscohost.com/public/legal‐source

http://home.heinonline.org/titles/Law‐Journal‐Library/Collection‐of‐Papers‐Faculty‐ofLaw‐Nis/?letter=C

CentralandEasternEuropeanOnlineLibrary–CEEOL

SADRŽAJ

IČLANCI

Uvodnareč...................................................................................IX

UFOKUSU

EKOLOŠKOPRAVO

Dragoljub Todić, Savremeno zakonodavstvo Republike Srbije u oblasti životne sredine: od „integralnog sistema” ka hiperprodukciji propisa .......................................................... ....... 1

Maša Marochini Zrinski, Pravo očeva na poštovanje obiteljskog života: presude Europskog suda za ljudska prava protiv Republike Hrvatske 17

Aleksandar Đorđević, Kupoprodaja nepokretnosti u drevnoruskom pravu ........... ... 37

Dragan Jovašević, Uslovni otpust u pravu Republike Srbije – teorija, praksa, uporedno zakonodavstvo – ....................... ... 53

Veljko Turanjanin, Emir Ćorović, Dragana Čvorović, Domestic violence in Serbia ...................................................... . 75

Sabahudin Coković Krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga u domaćem i uporednom krivičnom zakonodavstvu............... 103

Mario Lukinović, Plagiranje, naučni rad i autorsko delo ............................. ....... 121

IISUDSKAPRAKSADragoslav Veljković, Kako se koristi menica kao hartija od vrednosti i kako se vrši plaćanje po menici ...................................... ....... 135

IIIPRIKAZI

Milan Petrović, Prikaz: Miloš. N. Prica, Eksproprijacija kao pravni institut, doktorska disertacija, Niš, 2016, 361 strana, Univerzitet u Nišu, Pravni fakultet ............................. ...... 159

Aleksandra Vasić, Prikaz: Međunarodna naučna konferencija “Globalizacija i pravo”, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, Niš, 21. i 22. april 2017. godine.......................... .... 165

IVRADOVISTUDENATADOKTORSKIHSTUDIJA

Jovana Brašić Stojanović, Uticaj pravne sigurnosti na strane direktne investicije i privredni razvoj ................................ 171

Srđan Budisavljević, Principi moralnosti u jusnaturalističkoj misli Lona Fulera .............................. ..... 189

Nebojiša Maksimović, „Samouprava“ o uređenju Kraljevine SHS od izbora za Ustavotvornu skupštinu do usvajanja Vidovdanskog ustava......................................................... .. 205

Spisak recenzenata u 2017. godini.................................. 223

Uputstvo za autore.......................................................... .... 227

CONTENTS

Editor’s Introductory Note ......................................................... X

I ARTICLES

IN FOCUS ENVIRONMENTAL LAW

Dragoljub Todić, CONTEMPORARY ENVIRONMENTAL LEGISLATION OF THE REPUBLIC OF SERBIA: FROM THE “INTEGRAL SYSTEM” TO THE HYPERPRODUCTION OF REGULATIONS ..............................................................................1

Maša Marochini Zrinski, THE PATERNAL RIGHT TO RESPECT FOR FAMILY LIFE: JUDGMENTS OF THE EUROPEAN COURT OF HUMAN RIGHTS AGAINST THE REPUBLIC OF CROATIA .............17

Aleksandar Đorđević, SALE AND PURCHASE OF REAL ESTATE IN ANCIENT RUSSIAN LAW ..............................................................................37

Dragan Jovašević, CONDITIONAL RELEASE IN THE LAW OF REPUBLIC OF SERBIA: THEORY, PRACTICE AND COMPARATIVE LAW ......................................................53

Veljko Turanjanin, Emir Ćorović , Dragana Čvorović, DOMESTIC VIOLENCE IN SERBIA ........................................75

Sabahudin Coković, THE CRIMINAL OFFENSE OF UNAUTHORIZED POSSESSION OF DRUGS IN DOMESTIC AND COMPARATIVE CRIMINAL LAW ........................................103

Mario Lukinović, PLAGIARISM, SCIENTIFIC WORK AND COPYRIGHT ...121

II JUDICIAL PRACTICE Dragoslav Veljković, HOW TO USE A BILL OF EXCHANGE AS SECURITY AND HOW TO EFFECT PAYMENT ON A BILL OF EXCHANGE ...............................................................................135

III REVIEW

Milan Petrović, MILOŠ N. PRICA, EXPROPRIATION AS A LEGAL INSTITUTE, DOCTORAL THESIS, NIŠ, 2016, 361 PAGES, UNIVERSITY OF NIŠ, FACULTY OF LAW......... 159

Aleksandra Vasić, INTENATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE “GLOBALISATION AND LAW”, FACULTY OF LAW, UNIVERSITY OF NIŠ, 21-22. APRIL 2017 ...........................165

IV PHD STUDENTS’ PAPERS Jovana Brašić Stojanović, THE EFFECT OF LEGAL SAFETY ON FOREIGN DIRECT INVESTMENT AND ECONOMIC DEVELOPMENT ........171

Srđan Budisavljević, PRINCIPLES OF INTERNAL MORALITY OF LAW IN LON FULLER’S NATURAL LAW THEORY ...................................189

Nebojiša Maksimović, NEWSPAPER ARTICLES PUBLISHED IN “SAMOUPRAVA” ON THE CONSTITUTIONAL ORGANIZATION OF THE THE KINGDOM OF SCS FROM THE CONSTITUENT ASSEMBLY ELECTIONS UNTIL THE VIDOVDAN CONSTITUTION ...................................................................... 205

List of Reviewers for 2017 ........................................................ 223

Guidelines for Authors............................................................. 229

Uvodnareč

Poštovaničitaoci, Nakrajuizdavačke2017.godineredakcijaZbornikaradovaPravnogfakultetauNišuželidazahvalisvimsaradnicimaiautorima,kaoiširokojčitalačkojpublici,na uspešnoj saradnji i podršci koju je časopis dobijao u proteklih 65 godinaizlaženja.Počevod1962.godine,kadajeobjavljivanjezapočeloistovremenosaosnivanjem Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, časopis je prošao uspešanput razvoja u naučnom i istraživačkom smislu. Kvalitet i uspešnost može semeriti ne samo visokom naučnom kategorijom vodećeg naučnog časopisanacionalnog značaja (M51), već i stalnim proširivanjem broja saradnika uakademskojiprofesionalnojzajednici.Brojniugledniautorikojisupisalizanaščasopisiuređivačkatradicija,kojusurazvilinašiistaknutiprofesori–urednici,obavezujuredakcijudaodržinivonaučnepublikacijeiunapredikvalitetnaučneperiodikeunarednimgodinama.

UNišu,decembar,2017.godine

Prof.drIrenaPejić,glavniiodgovorniurednik

IX

Editor’sIntroductoryNote DearReaders,

Attheendoftheyear2017,theEditorialstaffofthescientificjournalCollectionofPapersoftheLawFaculty,UniversityofNiš,wishestothankallauthors,as‐sociatesandthewidereadershipaudienceforsuccessfulcooperationandsup‐portthattheLFjournalreceivedinthepast65years.TheLFjournalhashadasuccessfuldevelopmentalpathintermsofscientificresearchpublicationsince1962,whentheLawFacultyoftheUniversityofNišwasestablished.Thequal‐ityandsuccesscanbemeasurednotonlybythehighscientificcategory(M51)oftheleadingscientificjournalofnationalsignificancebutalsobytheincreas‐ingnumberofauthorsandassociatesintheacademicandprofessionalcommu‐nity.A largenumberofeminentauthorswhosearticleswerepublished intheLFjournalandtheeditorialtraditiondevelopedbyourprominentprofessors/editorsobligetheEditorialstafftomaintainthehighlevelofscientificresearchpublicationandtoimprovethequalityofscientificperiodicalsintheforthcom‐ingyears.

Niš,December2017

Prof.IrenaPejić,LL.D.

Editor‐in‐Chief

X

IČLANCI

UFOKUSUEKOLOŠKOPRAVO

1

DragoljubTodić,*Naučnisavetnik

pregledninaučničlanakdoi:10.5937/zrpfni1777001T

Institutzameđunarodnupolitikuiprivredu,Beograd

UDK:349.6(497.11)

Radprimljen:21.10.2017.Radprihvaćen:15.12.2017.

SAVREMENOZAKONODAVSTVOREPUBLIKESRBIJEUOBLASTIŽIVOTNESREDINE:OD„INTEGRALNOGSISTEMA”KAHIPERPRODUKCIJIPROPISA1

Apstrakt: U radu se, najpre, ukazuje na opšti kontekst rasprave, nekametodološka ograničenja i pretpostavke analize. Analizira se razvojzakonodavstvaRepublikeSrbije(RS)uoblastiživotnesredineuposlednjedve ipodecenije,tj.oddonošenjaprvogzakonaozaštitiživotnesredine(1991). Drugu fazu u razvoju zakonodavstva u oblasti životne sredinekarakterišu okolnosti povezane sa evropskim integracijama RS idonošenje novog zakona o zaštiti životne sredine (2004). Poredukazivanjanakarakteristikedvaosnovnazakona,uradusesagledavajuokolnosti u kojima su usvojeni i primenjivani ovi zakoni, uključujući istanje članstva u međunarodnim ugovorima. Daje se prikaz osnovnihodredaba prvog i drugog zakona (ciljevi, načela, mere i instrumenti,finansiranje,pristup informacijama iučešće javnosti).Razmatra se stavda su razlike između dva zakona uslovljene okolnostima za vremenjihovogdonošenja iprimene. Ipak,oba zakona su formalnozasnovanananamerida regulišu „sistem” zaštite životne sredine, iako se saovakodefinisanim predmetom regulisanja, naročito u slučaju zakona iz 2004.godine, postavlja nekoliko pitanja. Usklađivanje unutrašnjih propisa sapropisima EU dovelo je, između ostalog, i do hiperprodukcije propisa iotvaranjarazličitihpitanjauvezisanjihovimsprovođenjem.

*[email protected] Rad je realizovan u okviru nau čnog projekta: „Srbija u savremenim međunarodnimodnosima: Strateški pravci razvoja i učvršćivanja položaja Srbije u međunarodnimintegrativnimprocesima – spoljnopolitički,međunarodni ekonomski, pravni i bezbednosniaspekti”(broj179029),koji finansiraMinistarstvoprosveteinaukeVladeRepublikeSrbije,zaperiod2011–2017.godine.

2

Zbornikradova Pravnogfakulteta u Nišu | Broj 77 | Godina LVI | 2017

Ključne reči: životna sredina, zakon o zaštiti životne sredine, istorijskirazvoj zakonodavstva, sankcije međunarodne zajednice, međunarodniugovori u oblasti životne sredine, Republika Srbija, EU integracije,usaglašavanjezakonodavstva.

1.Savremenopravoživotnesredine–opštikontekstraspraveinekemetodološkenaznake

Raspraveosavremenompravuživotnesredinenužnosuopterećeneuticajimačinilaca iz šireg društvenog konteksta i vanpravnim aspektima. U literaturi(stranojidomaćoj)većideoradovajeposvećenanalizamarazličitihkonkretnihpropisa (međunarodnih i nacionalnih) sa različitim nivoima kritičkihopservacija na rešenja koje propisi sadrže. Dominiraju rasprave u kojima seopisujunačiniregulisanjaodnosaodznačajazanekokonkretnopitanjekojese,najčešće, tiče globalnih ciljeva savremene politike i prava životne sredine(klimatskepromene,otpad,upravljanjevodama,biodiverzitet,hemikalije,itd.).Izgleda da bi se moglo reći da rasprave o sistemskim propisima (okvirnog,opšteg,„krovnog”značaja)nisupredmetprevelikoginteresovanja,štobimoglodasetumačiinarazličitenačine.

Teorijske elaboracije pravnih, etičkih i/ili drugih filozofskih dilema u vezi sasmislomilidometimapravaživotnesredinesuočenesusarazličitimotvorenimpitanjimaiizazovima.Ovosečestopovezuje(ponekadnakontroverznenačine)sa raspravom o ljudskim pravima i mogućnostima primene pravnihmehanizama u oblasti ljudskih prava. Odnos sa drugim granama prava, ondakadaautori stojenastanovištuda jemogućegovoritiopravuživotnesredinekao posebnoj grani prava, raspravlja se ili u kontekstu drugih pitanja ili kaosamostalnatema.Granice,karakteridometepravaživotnesredine2 vredelobiposmatrati na način koji će uvažavati dinamiku procesa koji reprodukujupotrebu za regulisanjem odnosa između čoveka i okruženja. Ne bi trebaloignorisatianalogijusaodnosimaizmeđumeđunarodnogpravaživotnesredineimeđunarodnog prava. Polazi se od stava da međunarodno pravo životnesredinenijeposebnagranapravavećprimena(naspecifičnapitanjaiokolnosti)većutemeljenihpravilaiprincipa„opštegmeđunarodnogprava”.Međunarodnopravoživotnesredinesevidikao

2 Dakle,ne„ekološkogprava”,kakosekodnastoponekadpoistoveću ječak iu literaturiudžbeničkog karaktera. Verovatno ni razlozi jezičkog oportuniteta, koji u slu čaju srpskogjezika nisu beznačajni, ne bi mogli opravdati korišćenje ove formulacije na bezrezervannačin, kako se toponekad čini.A li, detaljnija elaboracija ovihpitanja izlazi iz okviraovograda.

3

D.Todić|str.1‐16

deomeđunarodnogprava (Redgwell,2001:687).Pojam„međunarodnopravoživotnesredine”sekoristikaonajjednostavnijinačindaseoznačicelinanormimeđunarodnog prava koja je od značaja za oblast životne sredine, na sličannačin kako se koriste pojmovi „pravo mora”, „pravo ljudskih prava”,„međunarodno ekonomsko pravo”, itd (Birnie, Boyle, 2002: 1). U tom smislu,stav da „pravni odnosi povodom zaštite životne sredine nisu zasebni,,autentični’..., već da predstavljaju posebne oblike pravnih odnosa(građanskopravnog, krivičnopravnog, upravnopravnog odnosa) u okviru‚tradicionalnih’ grana pravnog sistema” nije bez osnova (Prica, 2014: 305). Ipitanje odgovornosti za štete u životnoj sredini u literaturi se razmatra,naročito,sastanovištauzrokaiposledicakonkretnihdogađajakojisuimalizaposledicu značajne štete. Rizici u životnoj sredini često se povezuju sarezultatima naučno‐tehnološkog razvoja.3 Izvesna, moglo bi se reći, blagadominacijanaslovaposvećenihzaštitiprirode,biljnihvrsta,životinja,itd.možedaimauporišteutradicionalnompoimanjuznačajaprirodeičovekovogodnosapremaokruženju(Sand,2001).

Učešće javnostiupostupcimakojisesprovodeuvezisaživotnomsredinomuliteraturi se obično stavlja u kontekst širih demokratizacijskih procesa ifunkcionisanje pravnog, političkog itd. sistema pojedinih država u celini(Etemire, 2016). Pitanje mogućnosti i dometa pravde u vezi sa primenomrazličitih instrumenata u oblasti životne sredine proširuje se i na rasprave orasnim i klasnim razlikama podržanim primerima iz oblasti životne sredine(Melosi, 2000). Izgleda da bi se moglo govoriti i o intenzivnom prelivanjutehnika,instrumenataivrednosnihelemenataizmeđunarodnogpravaživotnesredineuunutrašnjepravnesisteme.Raspravljaseo„transnacionalnompravuživotne sredine”, kao i potrebi jasnijeg artikulisanja interesa u vezi sa nekimspecifičnim univerzalnim problemima u oblasti životne sredine (Sand, 2012).Institucionalni aspekti i upravljanje zaštitom životne sredine predmet suznačajnogdelaradovaitokakosastanovištaglobalnognivoa,takoiregionalnihinacionalnihsistema.UdeluliteraturekojiseodnosinaEU,značajandeostručne pažnje (sudeći po broju naslova), posvećen je pitanjima karaktera iposledica procesa proširenja EU iz 2004. godine. Za države koje se nalaze unekoj faziprocesapridruživanjasaovomorganizacijom,kaoštosuRSidrugedržave regiona, značaj savremene politike i prava životne sredine EU ne bitrebaloposebnonidokazivati.Sporazumiostabilizacijii

3 Uovomkontekstuudeluliteratureseraspravljaodometimaprinicipapredostrožnosti.Odliteraturenasrpskomjezikuvideti,npr.Nadić,2008.

4


pridruživanju (SSP), koje su zaključile države regiona sa EU, propisuju jasnuobavezuusaglašavanjanacionalnihpropisasapropisimaEU.4

Za potrebe ovog rada, početkom savremene faze razvoja zakonodavstva uoblasti životne sredine u RS autor uzima donošenje prvog Zakona o zaštitiživotne sredine (1991), a ne godinu zaključivanja SSP ili neku drugu godinupovezanu sa EU integracijama.5 Naravno, elementi zakonodavstva u oblastiživotnesredineuRSmogusetražitiznatnoranijeu istoriji (Vukasović,Todić,2012:44‒46).SagledavajuserešenjakojasusadržanauZakonuiz1991.godinei trinaest godina kasnije donetom Zakonu o zaštiti životne sredine (2004) upogledu ciljeva, načela, mera i instrumenata, finansiranja u sektoru zaštiteživotnesredine,pristupa informacijama iučešća javnostiudonošenjuodluka,itd.Dakle,uovojanalizisesagledavajurešenjakojasusadržanaudvaosnovnazakona.6

4 Čl.72.SSP,Sl.glasnikRS–međunarodniugovori,83/2008.Sličneodredbesadržanesuiusporazumimakojesuzaključiledrugedržave.Videtičl.72SSP,kojijezaključilaCrnaGora(Sl.list CG, 7/2007), čl. 70 SSP, koji je zaklju čila BiH (Sl. glasnikBiH –Međunarodni ugovori,10/08),čl.69SSP,kojijezaključilaHrvatska(Narodnenovine,14/2001).

5 AutoruseZakoniz1991.godine(njegovsadržajinačinregulisanjapojedinihpitanja),bezobzira na značajne razlike u odnosu na onaj iz 2004. godine, čini dovoljno savremenim,posebnoimajućiuviduokolnostiukojimajedonet.Osimtoga,radiseodvazakonaozaštitiživotnesredinekojeimasmislaporediti,sobziromnameđunarodneiunutrašnjeokolnostiukojimasudoneseniiprimenjivani.

6 Radi se o zakonima koji se u kolokvijalnomgovoru obično nazivaju „krovni” zakoni, tj.okvirni,odnosnoosnovnizakoni.Inače,„Ecolex”bazapropisauoblastiživotnesredinesadržiukupno1.366odrednicakojeseodnosena„zakonozaštitiživotnesredine,”alijepodovomodrednicom obu hvaćen i jedan broj propisa nekih država koji regulišu neka specifičnapitanja(odgovornost,obrazovanjeuoblastiživotnesredine,zdravstveniaspekti,inspekcijauoblasti životne sredine, procenu uticaja, dozvole, porezi u oblasti životne sredine, itd).Okvirne zakone o zaštiti životne sredine ima značajan broj država, npr. Kanada (2013),Moldavija(1993),Iran(1974),Letonija(2008),Kina(2014),Australija(2016),NoviZeland(2011),Ukrajina(2003),RuskaFederacija(1995,2012),Kuvajt(2014),SAD(1990),itd.OddržavauokruženjuokvirnezakoneuoblastiživotnesredineimajuHravatska(2013),CrnaGora(2016),RepublikaSrpska(BiH)(2007,2012),FederacijaBiH(2009),Slovenija(2004),Bugarska(2011),Albanija (1993),Mađarska (2015),Rumunija (1995),Makedonija (2005).https://www.ecolex.org/result/?q=Environmental+protection+law&xsubjects=Environment+gen.&xdate_min=&xdate_max=&leg_type_of_document=Legislation(8.10.2017).

5

D.Todić|str.1‐16

2.Društveneokolnostiuvremedonošenjaiprimenedvazakonaozaštitiživotnesredine

a) Sedammeseci pre zavođenja sankcija međunarodne zajednice7 donet jeprvi Zakon o zaštiti životne sredine.8 Nije potpuno jasno do koje mere jedonošenje prvog zakona rezultat svesti o potrebi drugačijeg odnosa premaproblemima životne sredine u RS, tj. posledica ukupnih promena urazumevanjupotreba rešavanjapojedinihpitanjauoblasti životne sredinenameđunarodnom nivou i novog tzv. globalizacijskog pristupa ovim pitanjima.9

Međutim,kadaseraspravljaočiniocimakojisuuticalinapripremuidonošenjeZakona, trebalo bi imati u vidu, prevashodno, karakteristike unutrašnjihokolnostiispecifičnostidruštvenog,političkogiekonomskograzvojaodznačajaza donošenje i primenu propisa.10 Opšti društveni kontekst koji karakterišeperiodpripremeiusvajanjazakonamožeseoznačitikaoproceskrizeiraspadaSocijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Dramatičan padživotnog standarda izazvan okolnostima ratnih sukoba na prostoru bivšeJugoslavije,međunarodnomizolacijomzbogsankcijameđunarodnezajednice imarginalizacija aktivnosti u oblasti životne sredine imali su za posledicu,između ostalog, i degradaciju životne sredine. NATO bombardovanje (1999.godine) imalo je za posledicu, između ostalog, i ogromna razaranjainfrastrukturnih objekata, industrijskih postrojenja i zaštićenih prirodnihpodručja.Natajnačinjeistanježivotnesredine,kaookolnostodneposrednogznačajazaprimenupropisa,radikalnoizmenjeno.

Sa kasnijim izmenama i dopunama11 Zakon je bio na snazi sve do donošenjanovog zakona krajem 2004. godine, kada je prestao da važi, osim odredabakojimaseuređivalazaštitavazduha,zaštitaprirodnihdobaraizaštita 7 SavetbezbednostiUN(1992).Međunarodna izolacijazemlje imala jeogromanuticajnaostvarivanje saradnje u oblasti životne sredine i status RS umeđunarodnim ugovorima uoblastiživotnesredine,bezobziraštoseradiomaterijikojabi,povećinikriterijuma,trebaloda sadrži univerzalne vrednosne elemente i, koja bi kao takva, trebalo da izlazi iz okviraklasičnogpoimanja„politike.“Zaširevideti:Todić,1996;Todić,1998;Todić,2002.

8 Sl.glasnikRS,66/91.

9 Topitanjeseuovomradunerazmatranaposebannačin.Ipak,trebalobipodsetitidaseradioperioduneposrednihpripremazaodržavanjeRiokonferencijeoživotnojsrediniirazvoju(1992),kaojednomodnekolikonajvećihdogađajauistorijimeđunarodnepolitikeipravaživotnesredine.

10 Detaljnijaelaboracijaovihokolnostiprevazilaziokvirerada.

11 Sl.glasnikRS,83/92,53/93,67/93,48/94,53/95.

6


odbuke.12 Ovimzakonomse„uređivao sistemzaštite iunapređivanjaživotnesredine”, propisivale se mere zaštite, postupak stavljanja pod zaštitu iupravljanje zaštićenim prirodnim dobrima,mere i postupci zaštite od štetnihuticaja delatnosti na životnu sredinu, finansiranje zaštite i unapređivanjaživotne sredine i organizacija vršenja poslova zaštite i unapređivanja životnesredine.13

b) Za razliku od perioda u kojem je donet prvi zakon, u periodu donošenjadrugogzakonapoložajRSjeimaojasnijedefinisaneelementekakouodnosunameđunarodnu zajednicu, tako i na unutrašnjem planu. Na međunarodnomplanu su definisani novi ciljevi (Todić, Dimitrijević, 2014), i procespridruživanja sa EU je postao osnovna odrednica spoljne politike. NaunutrašnjemplanuRSod2006.godinesamostalna,štopodrazumevaidrugačijinačin regulisanja pitanja nadležnosti za obavljanje poslova u oblasti životnesredine. U ovom periodu je regulisan i status RS u ključnim međunarodnimugovorimauoblastiživotnesredine(Todić,2015).

3.Kakonceptu„integralnogsistemazaštiteživotnesredine”

a)Izmeđuprvog(1991) idrugogzakona(2004)postoje izvesnesličnosti,ali iznačajne razlike. U pogledu predmeta uređivanja sličnosti između prvog idrugogzakonaseogledaju, izmeđuostalog, iučinjenicidaoba,kadagovoreoživotnojsredini,spominju„sistem”,stimštodrugizakonopisujetajsistemkao„integralan”.Istovremeno,udrugomzakonusegovorisamoo„sistemuzaštite“iizostavlja se „unapređivanje” (misli se na životnu sredinu). Ipak, suštinskarazlika između prvog i drugog zakona u ovom delu je vezana za daljuelaboraciju predmeta uređivanja. U slučaju drugog zakona ona ide u pravcudefinisanja šta treba da se „obezbedi“ kroz „integralni sistem zaštite životnesredine.”To je:„ostvarivanjepravačovekanaživot irazvojuzdravojživotnojsredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u RepubliciSrbiji.”14

12 UdetaljnijojanalizipropisaRSuoblastiživotnesredinetrebalobiimatiuvidudajeod1998. godine na teritoriji RSbio važeći i (tada savezni) Zakono osnovama zaštite životnesredine(Sl. listSRJ,24/98,24/99 i44/99).Za tekstoveovihzakonakaoZakonaoživotnojsredini(CrnaGora)videti:Todić,Vukasović,2002:532‒602.

13 Čl.1.

14 Čl. 1 Zakona o zaštiti životne sredine. U slu čaju Zakona iz 1991. godine u nastavkudefinisanjapredmetauređivanjanabrajajusepitanjakojimaseZakonbavi

7

D.Todić|str.1‐16

Dakle, zakon iz 2004. godine na direktan način pokušava da vezuje u sistemzaštiteživotnesredine(kojisenaziva„integralan”)takoštounastavkuodredbegovoriociljevima,odnosnoonomešto taj „sistem” trebada „obezbedi”.Tosu„ostvarivanjepravačovekanaživotuzdravojživotnojsredini” i „uravnoteženodnos privrednog razvoja i životne sredine”. U okviru ovako definisanogkoncepta postoji nekoliko pitanja na koja bi već na prvi pogled trebalo da seukaže.15Najpre,pitanjeznačenjapojmova„integralan” i „sistemzaštiteživotnesredine”. Verovatno bi značenje pojma „integralan” imalo smisla vezivati zaprvo načelo zaštite životne sredine (načelo integralnosti), čije značenje seodređuje kao obaveza organa državne uprave i lokalne samouprave (državniorgani,organiautonomnepokrajineiorganijedinicelokalnesamouprave)da„obezbede integraciju zaštite i unapređivanja životne sredine u sve sektorskepolitike.”16 To treba da se ostvari sprovođenjem međusobno usaglašenihplanovaiprogramaiprimenompropisakrozsistemdozvola,tehničkihidrugihstandarda i normativa, finansiranjem, podsticajnim i drugim merama zaštiteživotne sredine.”17 Subjekti sistema treba da se postaraju da zaštita iunapređenježivotnesredinebuduintegrisaniu„svesektorskepolitike.”

(mere zaštite i postupak stavljanja pod zaštitu i upravljanje prirodnim dobrima, mere ipostupcizaštiteživotnesredine,finansiranjezaštite,itd.).

15 Inače, trebalobi imatiuvidudasuciljevinacionalnepolitikeuoblastiživotnesredinedetaljnijeregulisani tekkasnije, strateškimdokumentimakoji suusvojeniuperiodunakondonošenjaZakona.Nacionalniprogramzaštite životne sredineusvojen je2010. godine (Sl.glasnikRS, 12/2010), kao poseban dokument i njime su, između ostalog, definisani ciljevi(kratkorični,srednjeročniidugoročni).Uvojenojenekolikostrateškihdokumenatauoblastiživotnesredine(upravljanjeotpadom,biodiverzitet)inekolikodrugihoblastiodznačajazaoblastživotnesredine(prostornoplaniranje,energetika,poljoprivreda,itd.).

16 Runhaar„integraciju”vezujezauključivanjeciljevaodrživograzvojausektorskepolitikeiplanove(Runhaar,2015,1).

17 Čl.9, t.1Zakonaozaštitiživotnesredine.Runhaargovorionekolikoinstrumenata za„integraciju”ciljevauoblastiživotnesredineupolitiku(regulatorniinstrumenti,ekonomskiinstrumenti, komunikaciono‐informativno‐ analitički, organizacioni) (Runhaar, 2015, 1‒9).Inače,uužemsmislubisepodovimmogaopodrazumevatiičitavspektarinstrumenatatzv.horizontalnogkaraktera,gdeosimproceneuticajanaživotnusredinuistrateškeproceneuticaja na životnu sredinu, sistemski karakter ima i tzv. integrisano sprečavanje i kontrolazagađenja, kao i neki instrumenti u oblasti kontrole i sprečavanja akcidenata. A li, uzavisnosti od pristupa, integrativnu ulogumogu imati i instrumenti koji se primenju ju unekimsektorskimpolitikama,kaoštojeprostornoplaniranje,energetika,poljoprivreda,itd.

8


Pitanje definisanja značenja drugog pojma zaslužuje, takođe, pažnju. Premaodredbama člana 2 istog zakona sistem zaštite životne sredine čine „mere,uslovi i instrumenti za: 1) održivo upravljanje, očuvanje prirodne ravnoteže,celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanaksvih živih bića; 2) sprečavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblikazagađivanja životne sredine.” Iako bi to moglo da znači da nema mestadilemama (zakon definiše šta se podrazumeva pod pojmom „sistem zaštiteživotne sredine”), ovde imamesta zapitanje šta jeupozadini činjeniceda susrpski zakonodavci vezani za „sistem.”18 Ovo posebno zbog toga što ni jedansličan zakon čiji je tekst autoru bio na raspolaganju (Slovenija, Hrvatska,Bugarska,Makedonija,Kina,itd.),nesadržiodredbekojimasenaovakavnačindefiniše predmet uređivanja, i/ili ciljevi. Obično se, sa različitim nivoomopštosti,samonabrajajupitanjakojazakonreguliše.19

U delu koji se odnosi na definisanje sadržaja onoga što „sistem” treba daobezbedi, kada se govori o pravima čoveka, rasprava se značajno proširuje.Zakon eksplicitno upućuje na još nekoliko elemenata sistema povezanih sa„pravima.”Najpre,tojeučinjenokadasegovorio„načeluinformisanjaiučešćajavnosti” i „načelu zaštite prava na zdravu životnu sredinu i pristupapravosuđu.”Pravonaučešćeuodlučivanju20sedetaljnije

18 Ovimseneželisugerisatizaključakdauvezisaaktivnostimauživotnojsredinisistemskipristup nije bez osnova, ako je to intencija zakonodavca. Sistemska teorija u pravu imarazličitedimenzije,alibinjenaprimenanaspecifičnapitanjapoputživotnesredinezahtevalaizvesna metodolška razjašnjenja i prethodni dogovor o značenju pojedinih elemenata. Sdruge strane, sagledavanje životne sredine kao sistema upućuje na fundamentalističkeelementeizbiološkihnaukaukojimase„ekosistem”(biocenozaibiotop)uzimakaopolazišteiokvirrasprave,sjednestrane,itehnološkisistemikaoishodištetehnološkognapretkai/iliregresacivilizacije ideterminantastanjaživotnesredine.U literaturi se raspravlja,npr. io„integritetu sistema koji podržavaju život na Zemlji” (Kim, Bosselmann, 2015). Kada seraspravlja o „sistemima” životne (i radne) sredine, najčešće se i jednim delomupućuje nasisteme kvaliteta, ISO standarde, itd., gde postoji solidna literatura. Ali, ovaj aspekt zaštiteživotne sredinepredstavlja jedandeo celine koja se obično razmatranamarginamapravaživotnesredine i tonaspecifičannačinpovezansanekimdrugimaspektimaodznačajazastanje životne sredinemeđukojimadominirapitanje uloge različitih privrednih subjekata.Ostaje više otvorenih i praktičnih pitanja vezanih za mogućnosti dosledne primenesistemskogkonceptainjegovihkrajnjihrezultata.

19 Najjednostavnijimbisemoglasmatratiodredbačlana1ZakonaoživotnojsrediniCrneGore, u kojoj se kaže da se zakonom „uređuju... principi zaštite životne sredine i održivograzvoja, instrumenti i mjere zaštite životne sredine i druga pitanja od značaja za životnusredinu“(Sl.listCG,52/16).

20 Čl.81Zakonaozaštitiživotnesredine.

9

D.Todić|str.1‐16

reguliše tako što se nabrajaju oblasti u kojima „javnost i zainteresovanajavnost” imaju pravo da učestvuju, ili se propisuje da će Vlada propisatiodgovarajućipostupak.21Naovosenadovezuje i „pravonapravdu”22,kojim jepropisanoda„zainteresovanajavnostupostupkuostvarivanjapravanazdravuživotnu sredinu kao stranka, ima pravo da pokreće postupak preispitivanjaodlukeprednadležnimorganom,odnosnosudom,uskladusazakonom.”Pravona naknadu štete za štetu nanetu životnoj sredini je, kao posebno pravo,propisanočlanom107Zakona,iakosunaovoprimenjiviibrojnidrugipropisi.Zakon govori i o pravu (obveznika) na povraćaj već plaćene naknade zazagađivanje životne sredine, odnosno oslobađanje ili smanjenje plaćanjanaknade, ako sredstva koristi za sprovođenje mera za prilagođavanjepropisanim graničnim vrednostima ili sprovodi drugemere kojima doprinosismanjenjuzagađivanjaživotnesredineispodpropisanognivoa.23

Upogledu drugog dela ciljeva koje je Zakonpostavio pred subjekte sistema ikoji se odnosi na „uravnoteženi odnos privrednog razvoja i životne sredine”,najpre bi trebalo ukazati na načelo održivog razvoja.24 Ovo zbog toga što se„uravnoteženodnosprivrednograzvojaiživotnesredine”višenigdeuZakonune spominje. U definiciji načela održivog razvoja se govori o „usklađenostiinteresazaštiteživotnesredineiinteresaekonomskograzvoja,”kaonečemuštose „ostvaruje... donošenjem i sprovođenjem odluka“ koje to treba da„obezbede”. Osim toga, u definiciji principa održivog razvoja se govori i o„principima ekonomičnosti i razumnosti”25 u skladu sa kojima se koristeprirodne i stvorenevrednostiRS.Acilj svega toga je „dasesačuva iunapredikvalitet životne sredine za sadašnje i buduće generacije,” čime smo,pojednostavljeno govoreći, najbliži razumevanju osnovnih elemenata pojmaodrživog razvoja u pravu. Na „održivo upravljanje prirodnim vrednostima izaštituživotnesredine”upućujeistav2člana2.

b) Sličnosti i razlike između prvog i drugog zakona o zaštiti životne sredinemogusesagledavatiiunekimdrugimelementima.Zarazliku

21 Međutim,kadanabrajaoblastiukojima„javnostizainteresovanajavnost”imajupravoda u čestvuju u postupku donošenja odluka, ostavlja se u tisak da Zakon ne prati u celinikriterijume koji proističu iz Arh uske konvencije (Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori,38/09).

22 Izčl.81aZakonaozaštitiživotnesredine.

23 Čl.86Zakonaozaštitiživotnesredine.

24 Čl.9,t.4Zakonaozaštitiživotnesredine.

25 Pitanjekvantifikacijeovihkategorijapredstavljapredmetrazličitihraspravaisporenja.


10

od prvog zakona, zakon usvojen 2004. godine (kao i drugi uvojeni zakoni)sadrže eksplicitne odredbe o načelima zaštite životne sredine. Istovremeno,načela zaštite životne sredine formulisana su i u nekoliko drugih propisa istrateških dokumenata i postoji visok nivo preplitanja pojedinih načela, ali inekerazlike.26

v)Udelunovogzakonakojiseodnosinaprojektovaneekonomskeinstrumente,takođesuuvedenenovine.Novinazakonskihrešenjaiz2004.godinesastojise,između ostalog, i u tome što Zakon o zaštiti životne sredine daje zakonskuosnovuprincipima„zagađivačplaća”i„korisnikplaća”.Zakonrazlikujesledećeekonomske instrumente u oblasti životne sredine: naknade za zagađenje(naknade za emisiju, naknade za (industrijski) otpad, itd.), naknade zakorišćenje prirodnih resursa, šeme za refundiranje depozita, subvencije,poreske podsticajne mere izuzeća od plaćanja naknada, novčane kazne zaneispunjavanje ekoloških standarda. Uvedene su naknade za zagađenje zaemisije SO2, NO2, prašine i čestica, supstance koje oštećuju ozonski omotač,proizvodnju i odlaganje industrijskogopasnog ineopasnogotpada, korišćenjemotornih vozila. Zakon o zaštiti životne sredine, takođe, propisuje posebnunaknaduza trgovinudivljom florom i faunom.Tzv. investicioniporez,uvedenprethodnim Zakonom o zaštiti životne sredine 1991. godine, ukinut je 2004.godine.Zakonozaštitiživotnesredinepredviđaimogućnostpodsticajnihmerakojesuosmišljeneradipromovisanjaekološkihciljeva.Fondzazaštituživotnesredineosnovanjeumaju2005.godineinjegovradjebioregulisanposebnimpropisima.Međutim, Fond je na (nedosledno obrazložen način) ukinut 2012.godine, da bi izmenama Zakona o zaštiti životne sredine iz 2016. godine bioosnovanZelenifondRepublikeSrbije.27

g) I mere zaštite životne sredine su zakonom iz 2004. godine regulisanedetaljnije. Mere i uslovi zaštite životne sredine regulisani su odredbamaposebnogdelaZakona,28alibiovrstamaikarakterumeratrebaloprosuđivatiinaosnovusadržajadrugihodredabaZakona.Pristupinformacijamajezakonomiz 2004. godine znatno detaljnije i jasnije regulisan (Janjatović, Todić, 2010).Izmenama iz 2016. godine ovo pitanje je još preciznije regulisano. Zakon iz2004.godineuvodiidetaljnijeregulišepitanjeučešćajavnostiuodlučivanjuopitanjimakojasetičuživotnesredine.

26 Pitanje tumačenja sadržaja i smisla pojedinih načela i njihove relevantnosti za normekojesadržizakonidrugipropisizaslužujeznatnodetaljnijuanalizu.

27 Čl.90‒90g.

28 IIIdeo,čl.33‒68.

D.Todić|str.1‐16

11

3.1.Razradaelemenatasistemaintegralnogupravljanja

Poredprethodnihnapomena,usvajanjedrugogzakonaozaštitiživotnesredine(2004)trebaposmatratiiusvetlučinjenicedasuzajednosaZakonomozaštitiživotne sredine usvojena još tri zakona sistemske prirode (Petković, 2006).Dakle,novizakonskiokvirzazaštituživotnesredineusvojenjedecembru2004.godine kada su, pored Zakona o zaštiti životne sredine, usvojena još trisistemskazakona:Zakonostrateškojproceniuticajanaživotnusredinu,ZakonoproceniuticajanaživotnusredinuiZakonointegrisanojprevencijiikontrolizagađivanjaživotnesredine.29 Zaovačetirizakonasesmatralodasuusklađenisa relevantnim izvorima prava EU, ali su kasnije analize pokazale da to nijepotpuno tačno i da su, u nekim delovima, bile potrebne izvesne izmene idopune.PremaNacionalnomplanuusaglašavanjapropisapredviđeno jedaseusaglašavanje propisa završi do kraja 2018. godine. (Kancelarija za evropskeintegracije,2014).

Međutim,zarazumevanjeukupnihaktivnostinaplanu„sistemskog”uređivanjapojedinih pitanja iz oblasti životne sredine trebalo bi imati u vidu i drugezakone u oblasti životne sredine koji su doneti kasnije. Pet godina nakonusvajanja Zakona o zaštiti životne sredine doneto je nekoliko novih zakona:Zakonoupravljanjuotpadom,Zakonoambalažiiambalažnomotpadu,Zakono zaštiti vazdu ha, Zakon o hemikalijama, Zakon o biocidnim proizvodima,Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, Zakon o zaštiti prirode, Zakon ozaštiti i održivom korišćenju ribljih resursa, Zakon o zaštiti od nejonizujućihzračenja,Zakonozaštitiod jonizujućegzračenja ionuklearnojsigurnosti.30 Uzavisnostiodprimenjenemetodologijeikriterijuma,brojpodzakonskihpropisadonetihnaosnovusvihzakonauoblastiživotnesredine,iliodznačajazaoblastživotnesredinemogaobidaiznosinekolikostotina.31

U narednoj fazi usaglašavanja (2015, 2016. godine) usvojene su izmene idopunenekolikozakona(Zakonaozaštitiživotnesredine,Zakonaoupravljanjuotpadom,Zakonaohemikalijama,Zakonaobiocidnimproizvodima,Zakonaovodama).Novizakonozaštitiiodrživom

29 SviobjavljeniuSl.gl.RS,135/04.

30 Sl.glasnikRS,36/09.

31 U bazi podataka pravno informacionog sistemaRS (http://www.pravno‐informacioni‐sistem.rs) zaklju čno sa 30. avgustom2017. godinebilo je u oblasti životne sredine (uključujući zaštitu zemljišta, upravljanje vodama, zaštitu vazdu ha, ribarstvo, zaštitu prirode,nacionalne parkove i zaštićena podru čja i upravljanje otpadom) ukupno 34 zakona, 502podzakonskaaktaipetstrateškihdokumenata.


12

korišćenju ribljeg fonda donet je 2014. godine, a Zakon o nacionalnimparkovima2015.godine.

Kao što je već napomenuto, poseban element sistema integralnog upravljanjapredstavljaju tzv. sektorske politike i propisi koje bi, prema zamislizakonodavca, trebalo uvezati u „sistem” zasnovanna Zakonuo zaštiti životnesredine. Za određivanje granica do kojih bi to uvezivanje trebalo da ideverovatno bi najpodesnije bilo tumačiti značenje pojma „životna sredina.”Međutim,akobi touzeli zaosnovu („skupprirodnih i stvorenihvrednosti čijikompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove zaživot”)32,ondasesuočavamosanekomvrstombeskraja.Uvezivanjeelemenatau „sistem”, kroz korišćenje instrumenata koje zakon propisuje, otvara višenovihdilema(koordinacija,praćenjeprimene,merenjeučinkairezultata,itd.),štozaslužujeposebnuanalizu.Elementeširegokvirazarazraduelemenata„sistema”trebalobitražitiiustrateškimdokumentima.Upravo,jednaodnovihokolnosti, u odnosu sa period važenja prvog zakona, odnosi se na pojavuvelikog broja strateških dokumenata u oblasti životne sredine i različitimoblastima od značaja za oblast životne sredine. Među stotinjak strateškihdokumenata koji su usvojeni u periodu od donošenja novog Zakona o zaštitiživotnesredine jedandeonjihseneposrednoodnosinaoblastzaštiteživotnesredine.33Međutim,uvezisaovimotvarajusenovapitanja(karakterstrateškihdokumenata, njihova realna zasnovanost i primenjivost, međusobni odnosi iusaglašenost,itd.).

4.Zaključak

Zakonodavstvo RS može se staviti u kontekst savremene faze razvoja pravaživotne sredine. U razvoju zakonodavstva RS u oblasti životne sredinedonošenje dva zakona (1991. i 2004) predstavljaju dve faze u razvoju saodređenim sličnostima, ali i značajnim razlikama. Oba zakona govore o„sistemu”,kaopredmetusvoguređivanja,aliuzizvesnerazlike.Moglobiserećidaovakveformulacijesadržeizvesneelementepretencioznostiinedorečenosti.Okolnostidonošenja iprimenedvazakonaznačajnoserazlikuju.PrvizakonozaštitiživotnesredineuRSdonetje1991.godine,alijenjegovaprimenaostalausencikrizekojajetokomposlednjedecenijeXXvekazahvatilapodručjabivšeJugoslavije.Ostvarivanjeprojektovanihciljevauoblastiživotnesredinebiloje

32 Čl.3,t.1.

33 NasajtuVladeRS(http://www.gs.gov.rs/lat/strategije‐vs.html,18.9.2017)izloženoje106strateškihdokumenatakojisurazvrstaniusedamgrupa.

D.Todić|str.1‐16

13

marginalizovano.Donošenjedrugogzakona(2004)značilo jeuvođenjedruga‐čijeg (uodnosunaprethodni)koncepta i formalnopribližavanje zahtevima izpropisa EU. Promenjene okolnosti presudno su uticale na način uređivanja isadržaj normi u oblasti životne sredine.Usaglašavanje nacionalnihpropisa sapropisimaEUformulisanoje(uSSP)kaojednaodobavezaRS.Uovomperiodujedošlodoznačajnihpromenauostvarivanjumeđunarodnesaradnje,odnosnodošlojedonormalizacijestatusaRSuvećiniključnihmeđunarodnihugovorauoblasti životne sredine. Novi zakon (2004) govori o „integralnom sistemuzaštite životne sredine” u čijem središtu su dva elementa: ljudska prava iodrživirazvoj.Međutim,nijepotpunojasnodokojemerebisemoglogovoritiodoslednomifunkcionalnozaokruženomsistemu.Pitanjepostojanjaikarakteraveza između „sistema” koje zakon uspostavlja i ljudskih prava, odnosno„sistema” i uravnoteženog razvoja trebalo bi posebno i znatno detaljnijeispitivati.

Koncepcijski posmatrano, učinjen je pokušaj da se stvori pravni okvir zasistemsko povezivanje različitih pitanja od značaja za ostvarivanje ciljevapolitikeuoblastiživotnesredine.Donetjeznačajanbrojdrugihzakonauoblastiživotne sredine. Pojedina pitanja znatno su detaljnije regulisana posebnimzakonima i ogromnim brojem podzakonskih propisa. Elementi od značaja zaciljeve održivog razvoja jasnije su naglašeni kroz pokušaj uspostavljanjaformalnih veza između Zakona o zaštiti životne sredine i drugih zakona uoblastiživotnesredine.Istovremeno,nanovnačinjeotvorenonekolikodrugihpitanja. Među njima je i pitanje odnosa između pojedinih zakona, pitanjepreplitanjanormidvailivišepropisa,odnossapropisimaudrugimoblastimaod značaja za oblast životne sredine, upravljanje sistemom, horizontalna ivertikalna koordinacija, poštovanje propisa, itd. Pitanje realnih kapaciteta zaprimenupropisakoji seusvajaju radiusaglašavanja sapropisimaEUmožesesmatrati ključnimzapostojanje i održavanje raskoraka izmeđunormativnog istvarnog,bezobziranaformalnodefinisaneciljevekojiseodnosenaizgradnju„integralnogsistemazaštiteživotnesredine.”

Literatura

Birnie P., Boyle, A.E. (2002). International Law and the Environment. Oxford:OxfordUniversityPress.

Vukasović,V.,Todić,D.(2012).EnvironmentalLaw inSerbia.TheNetherlands:KluwerLawInternational.


14

Etemire,U.(2016).InsightsontheUNEPBaliGuidelinesandtheDevelopmentof Environmental Democratic Rights. Journal of Environmental Law. 28 (3).393‒413.

Janjatović,T.,Todić,D.(2010).Pravonainformisanjeuoblastiživotnesredine.Pravniživot.9.363‒374.

Kancelarija za evropske integracije. (2014).Nacionalni program za usvajanjepravnihtekovinaEvropskeunije2014‒2018.Beograd,756‒851,435‒454,http: ///www.seio.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/npaa/npaa_2014_2018.pdf(5.9.2017).

Kim,R. E., Bosselmann, K. (2015). Operationalizing SustainableDevelopment:EcologicalIntegrityasaGrundnormofInternationalLaw.RevEuroComp&IntEnvLaw.24(2).194–208.

Melosi, M. (2000). Environmental Justice, Political Agenda Setting, and theMythsofHistory.JournalofPolicyHistory.12(1).43‒71.

Nadić,D.(2008).Princippredostrožnostikaobazičniprincipekološkepolitike.Godišnjakfakultetapolitičkihnauka.2(2).159‒170.

Petković,G.(2005).Novozakonodavstvouoblastiupravljanjazaštitomživotnesredine.Pravniživot.54(9).551‒572.

Petrušić,N.(2003).Zaštitaodimisijaugrađanskomsudskompostupku.Pravniživot.52(12).255‒274.

Prica,M. (2014).Opojmu ipravnomkarakteruodrživog razvoja:da lipostojiekološkopravo.ZbornikradovaPravnogfakultetauNišu.67.291‒317.

Redgwell,C.(2014).InternationalEnvironmentalLaw,inEvans,D.M,(Ed).InternationalLaw.FourthEdition,OxfordUniversityPress.

Runhar, H. (2016). Tools for integrating environmental objectives into policyandpractice:Whatworkswhere.EnvironmentalImpactAssessmentReivew.53.1‒9.

Savet bezbednosti UN. (1992). Rezolucija Saveta bezbednosti UN br. 757. SC(1992),SecurityCouncil,S/RES/757(1992).30May1992.

Sand,P.(2012).TheEvolutionofTransnationalEnvironmentalLaw:FourCasesinHistoricalPerspective.TransnationalEnvironmentalLaw.1(1),183‒198.

Sand, P.H. (2001). A Century of Green Lessons: The Contribution of NatureConservation Regimes to Global Governance. International EnvironmentalAgreements:Politics,LawandEconomics.1(1).33‒72.

D.Todić|str.1‐16

15

Todić, D. (2015).Međunarodni ugovori, uslovi za članstvo u Evropskoj uniji iRepublikaSrbija.Evropskozakonodavstvo.51.34‒53.

Todić,D.,Dimitrijević,D.(2014).Prioritygoalsininternationalco‐operationoftheRepublicofSerbiainthefieldofenvironmentandsustainabledevelopment.InternationalEnvironmentalAgreements:Politics,LawandEconomics.14(2).163‒179.

Todić,D.,Vukasović,V. (2002).Ekološkakrizau svetu iodgovormeđunarodnezajednice.Beograd: Savezni sekretarijat za rad, zdravstvo i socijalno staranje,Institutzameđunarodnupolitikuiprivredu.

Todić,D. (2002).Međunarodnopravnoregulisanje zaštite životnesredine i SRJugoslavija. U D. Todić i V. Vukasović, Ekološka kriza i odgovormeđunarodnezajednice (str. 54‒73). Beograd: Savezni sekretarijat za rad, zdravstvo isocijalnostaranje,Institutzameđunarodnupolitikuiprivredu.

Todić, D. (1998). Međunarodni ugovori u oblasti životne sredine i status SRJugoslavije.Međunarodniproblemi.2.313‒336.

Todić, D. (1996). Međunarodna saradnja SR Jugoslavije u oblasti životnesredine.Međunarodnapolitika.XLVII.1049.34‒37.

https://www.ecolex.org/result/?q=Environmental+protection+law&xsubjects=Environment+gen.&xdate_min=&xdate_max=&leg_type_of_document=Legislation(8.10.2017).

http:/www.pravno‐informacioni‐sistem.rs(31.8.2017)

http:/www.gs.gov.rs/lat/strategije‐vs.html(18.9.2017)


16

DragoljubTodić,LL.D.PrincipalResearchFellow,InstituteofInternationalPoliticsandEconomics,Belgrade

CONTEMPORARYENVIRONMENTALLEGISLATIONOFTHEREPUBLICOFSERBIA:FROMTHE“INTEGRALSYSTEM”TO

THEHYPERPRODUCTIONOFREGULATIONS

Summary

Theadoptionoftwolegislativeacts(in1991and2004)representstwophasesinthedevelopmentofthecontemporaryenvironmentallegislationoftheRepublicofSerbia.Both laws have certain similarities, but also significant differences.Thecircumstances inwhichthese lawswerepassedarecompletelydifferent.Thesu‐bjectofregulationofbothlawsis‘theenvironmentalprotectionsystem’,butwithsomedifferences.Such formulationscontaincertainelementsofpretentiousnessand indecision.The implementationof the first legislativeactonenvironmentalprotection(1991)wasovershadowedbythecrisisthataffectedtheterritoryoftheformerYugoslaviaduringthelastdecadeofthe20thcentury.Thus,therealizationof the projected environmental goals was marginalized. The adoption of thesecond environment protection act (2004)meant the introduction of differentconcepts (ascompared to thepreviousone)anda formalapproximation to therequirements of EU regulations. The changed circumstances have decisivelyinfluencedthemannerofregulationandthecontentofthenorms inthe fieldofenvironment. The new Environment Protection Act (2004) regulates the‘integrated environmental protection system’, which focuses on two elements:human rightsand sustainabledevelopment.However, it isnot entirely clear towhat extent it would be possible to speak of a consistent and functionallycompleted system.The existenceand character of the relationship between the‘system’ and human rights, i.e. between the ‘system’ and the balanceddevelopmentshouldbeexaminedseparatelyandinmoredetail.Inthemeantime,anumberofotherlawsinthefieldofenvironmenthavebeenadopted.Someissuesareregulatedinmoredetailbyspeciallawsandahugenumberofby‐laws.Atthesametime,severalnew issuesareopenandsomeoldproblemshavegainednewsignificance, among them are the following issues: relations between laws,interlacing thenormsof twoormore regulations, relationswith regulations inotherareasof importance for theenvironment, systemmanagement,horizontaland vertical coordination, the competence of relevant subjects, the role andqualityofpublicparticipation,compliancewithregulations,etc.

Keywords:environment,environmentalprotection law,historicaldevelopmentoflegislation,sanctionsofinternationalcommunity,internationalenvironmentaltreaties,RepublicofSerbia,EUintegration,harmonizationoflegislation.

17

Dr.MašaMarochiniZrinski,1DocentPravnogfakulteta,SveučilišteuRijeci,Hrvatska

originalninaučničlanakdoi:10.5937/zrpfni1777017M

UDK:347.63:341.645.2(4‐672EU:497.5)


PRAVOOČEVANAPOŠTOVANJEOBITELJSKOGŽIVOTA:PRESUDEEUROPSKOGSUDAZALJUDSKA

PRAVAPROTIVREPUBLIKEHRVATSKE

Apstrakt:UradujeprikazanapraksaEuropskogsudazaljudskapravauodnosunaRepublikuHrvatsku,koja sebavipitanjimapovrede članka8Europske konvencije, konkretno povrede prava očeva na poštovanjeobiteljskog života. Ključni element povrede navedenog prava jeneispunjenje pozitivne obveze države, što se ogleda u neučinkovitostinacionalnih tijela u omogućavanju očeva‐podnositelja zahtjeva uostvarivanju osobnih odnosa s djetetom. Neučinkovitost se posebiceogledausporostiineefikasnostiradanadležnihcentarazasocijalnuskrbi sudova, kao i nezadovoljavajućoj primjeni postojećeg zakonskoguređenja a ponekad i nezadovoljavajućem zakonskom uređenju. Ukonkretnim predmetima problem predstavlja i činjenica da, nakondonošenja presude Europskog suda, šteta za podnositelje nemože bitiispravljena nikakvim pojedinačnim mjerama osim isplatom pravednenaknade koja ne može nadoknaditi godine u kojima podnositelji nisuostvarivaliosobneodnosesadjecom. Iznavedenograzloga jeprevencijakonkretnimopćimmjeramaodposebnevažnostizanavedeneprobleme.Moguće buduće povrede se prije svega mogu spriječiti edukacijom ipovećanjemučinkovitostizaposlenikacentaraisudova,nočinisekakoseu Republici Hrvatskoj mnogo više radi na donošenju novih zakonskihrješenja nego na poboljšanju provedbe postojećih, što će također bitiprikazanouradu.

Ključneriječi:Europskakonvencijazazaštitu ljudskihprava itemeljnihsloboda,Europski sudza ljudskaprava,pravonapoštovanjeobiteljskogživota,pravaočeva,presudeprotivRepublikeHrvatske.

1 [email protected]

18


1.Uvod2

Pravo na poštovanje obiteljskog života temeljno je ljudsko pravo sadržano učlanku83Europskekonvencijezazaštitu ljudskihpravai temeljnihsloboda(udaljnjem tekstu: Konvencija)4. Tijelo zaduženo za primjenu Konvencije je Eu‐ropskisudzaljudskaprava(udaljnjemtekstu:Sud,Europskisud),kojiputemsvojihpresudaiodlukatumačiKonvencijuiuspostavljakonvencijskestandardezaštiteljudskihpravakojiseprimjenjujunanacionalnojraziniačijepresudeiodluke suobvezujućegkaraktera. Zaovaj radnajvažnije jepitanjepoštovanjapravanaobiteljskiživotčijijeključnielementpravonazajedničkiživotkakobiseobiteljskiodnosimogli“normalnorazvijati”ačlanoviobiteljimogliuživatiudruštvujednihsadrugima(Harris,O’Boyle,Warbrick,2014:564).

U tom smislu treba odmah istaći da je, kao i kod većine prava zajamčenihKonvencijom, opseg prava na poštovanje obiteljskog života određen prven‐stvenopraksomSuda, dok je izraz obiteljski život autonomneprirode.Ovo jevažnonaglasitikakobiseotklonilemogućeparalelesnacionalnimuređenjimau „matičnim“ područjima i naglasilo da je riječ o konvencijskom tumačenjuodređenihpojmova.Naime,autonomnotumačenjepojmaobiteljskiživotznačikakodefinicijekojekoristenacionalnazakonodavstvaSudnećeuzimatiuobzirnegoćeprocjenjivatide factosituacijeusvakompojedinompredmetu.Načeloautonomnosti ima zadaću osigurati jedinstvenu primjenu konvencijskihpravnih pojmova unutar nacionalnih pravnih sustava, ali i sačuvati njihovoizvorno konvencijsko značenje sprječavajući njihovu promjenu jednostranimdjelovanjemnacionalnihvlasti(Letsas,2009:48).

Upravoautonomnaprirodapojmaobiteljskiživotznačikakokadautvrđujepo‐stojanjeobiteljskogživotaSudodlučujeovisnoočinjenicamapojedinogslučaja.Iztograzloga jeSudstvorioosobitobogatupraksuuodnosunaodlučivanjeoprethodnompitanju:štočiniobiteljskiživotusmislučlanka8.

2 SažetakovogradajeizložennaXXIIISavjetovanjupravnika„PetarSimonetti:vlasništvo‐obveze‐postupak“održanomuPorečuuožujku2017.

3 Čl.8Konvencije:1.Svatkoimapravonapoštovanjesvogaprivatnogiobiteljskogživota,domaidopisivanja.2.Javnavlastsenećemiješatiuostvarivanjetogprava,osimuskladusazakonom i ako jeudemokratskomdruštvunužno radi interesadržavne sigurnosti, javnogreda i mira, ili gospodarske dobrobiti zemlje, te radi sprječavanja nereda ili zločina, radizaštitezdravljailimoralailiradizaštitepravaislobodadrugih.

4 (Europska) konvencija za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, Narodne novine,Međunarodniugovoribr.18/97,6/99,14/02,13/03,9/05,1/06,2/10.

19

M.MarochiniZrinski|str.17‐36

1.1.ŠtočinipojamobiteljskogživotapremaEuropskojkonvencijizazaštituljudskihprava?

Suštinski, pravo na obiteljski život, odnosno njegovu zaštitu podrazumijevapravočlanovaobiteljinazajedničkiživot i razvijanjemeđusobnihodnosa.Sveove kategorije ne podliježu usporedbi s nacionalnim kategorizacijama i para‐metrima kojima se služe domaći pravni sustavi, pa čak niti u terminološkomsmislu. Ovo vrijedi i za „zajednički život“ koji,međutim, nije čak niti conditiosinequanonobiteljskogživota;obiteljskiživotmožepostojatiimeđučlanovimaobiteljikojiživeodvojeno.Odgovornapitanjemoželinekaosobalegitimno(usmislukriterijaizčl.8Konvencije)polagatipravonaobiteljskiživotovisitićeoodređenom odnosu između uključenih osoba, i, u većini slučajeva, postojanjuistinskih,bliskihveza.Činjenicadajeosobaukrvnomsrodstvusdrugomoso‐bomnemoranužnoodređivatipitanjedalipostoji“obiteljskiživot”.Značajnisuidrugi faktori, kaošto je starosnadob iovisnostpojedinacaokojimase radi.OnoštojeključnozaSudjepostojanjedefacto(faktične,konkretne)obiteljskeveze.5 Kao što je spomenuto, Sudpojamobiteljski život tumači autonomno, apored toga se i opseg njegove zaštite u smislu konvencijskog pojma uvelikepromijenio od početka primjene Konvencije do danas. Promjene u opsegupojma obiteljski život pokazuju kako Sud (i prijašnja Komisija) tumačeKonvencijuu skladu sadruštvenimpromjenama, odnosnokako jeKonvencijaživući instrument (Harris et al., 2014: 526) koji se ima evolutivno tumačiti.6

Praksa Suda pokazuje kako pojam obiteljski život uključuje nekoliko skupinaodnosa među određenim osobama, poput obiteljskog života između bračnihdrugovaiparovakojiživeu

5 Vidinpr.XidrugiprotivAustrije(2013)ECHR19010/07,ElsholzprotivNjemačke(2000)ECHR25735/94.

6 S primjenom načela živućeg instrumenta (living instrument) Sud je počeo već 1978. upresudiTyrer protivUjedinjenogKraljevstva (1978) ECHR 5856/72 i, iako je tada njegovaprimjena bila kritizirana, ono se danas koristi kada god se Konvenciju treba primijeniti uskladusasuvremenimzahtjevimadruštva.Primjerice,unatragnekolikogodinazaistospolnuzajednicu Sud nije smatrao da čini obiteljski život nego samo da spada pod opseg pojmaprivatnog života. No, danas je nesporno da istospolna zajednica dviju osoba, kojezadovoljavajuuvjetekaoiizvanbračnazajednica,predstavljaobiteljskiživot.VidiPajićprotivHrvatske(2016)ECHR68453/13.

20


izvanbračnoj zajednici7; obiteljskog života između drugih osoba8; obiteljskogživotasaposvojenomdjecomteregulacijupitanjapovjeravanjadjecenaskrb.9Za ovaj rad su ključne obiteljske veze, odnosno obiteljski život s obzirom nadjecu. Posebno su zanimljiva stajališta koja je Sud iznio povodom ocjeneodređenihodnosasobziromnapitanjepostojeliilinezajedničkadjecatestimuveziitoradiliseodjeteturođenomizmeđuroditeljakojisuubrakuiline.

1.1.1.Obiteljskevezekadasuroditeljiubraku

Kadaseradiobračnojzajednici,odnosnobraku,10smatrasedajedijeterođenoubraku ipso juredio togodnosaod trenutkadjetetovog rođenja. Samom tomčinjenicomizmeđuroditeljaidjetetapostojivezakojačiniobiteljskiživotikojukasnijidogađaji,osimuiznimnimokolnostima,nemoguraskinuti.11

7 Sudsmatradasepravonaobiteljskiživot,uprvomredu,odnosinabračnedrugove,tedaobuhvaća njihovo pravo na zajednički život. Ovo se odnosi i na situacije u kojima bračnidrugovi, zbog okolnosti na koje nemogu utjecati, nisu umogućnosti zasnovati zajedničkidom.Osobe(parovi)koježivezajedno,anisuubraku,takođeruživajuzaštituizčlanka8,akoje odnos među njima stabilan i „predan.“ Također, Sud smatra „neprirodnim“ stav da, zarazliku od heteroseksualnog para, istospolni par ne bi mogao uživati “obiteljski život“ (injegovuzaštitu)u svrhe članka8. Stoga jeuodređenimpredmetima izrijekomkazaokakoodnos istospolnog para koji živi u stabilnom faktičnom partnerst vu spada pod pojam„obiteljskiživot”naistinačinkaoštobitovrijediloizaheteroseksualniparuistojsituaciji.Stoga prava koja uživaju izvanbračni drugovimoraju biti zajamčena i istospolnim partne‐rima. Schalk i Kopf protiv Austrije (2010) ECHR 30141/04, Gas iDubois protiv Francuske(2012) ECHR 25951/07, P. B. i J. S. protiv Austrije (2010) ECHR18984/02, te Pajić protivHrvatske(2016).

8 Obiteljskiživotusmislučl.8semožeostvaritiiizmeđubliskihsrodnika,primjericebraćeisestara,djedova,bakiiunučadi,teujakainećaka.

9 Iako Konvencija ne jamči pravo na posvojenje u ok viru čl. 8, niti obvezuje državu dadodijeli status osobi posvojitelja, odnosno djetetu status posvojenog djeteta (Harris et al,2014:567),kadajedošlodoposvojenja,pravonapoštovanjeobiteljskogživotaobuhvaćaiodnosizmeđuposvojiteljaiposvojenogdjeteta.Neovisno,međutim,itoje,takođerpotrebnonaglasiti,dođelidoposvajanja,Sudsmatradaodnosobiteljskogživota izmeđuposvojenogdjeteta i njegove biološke obitelji nije nužno raskinut. Naime, Sud će uvijek djelovati nanačelunajboljeginteresadjeteta.Sdrugestrane,povjeravanjedjecenaskrbneraskidavezuobiteljskogživotaizmeđudjetetainjegovihroditeljailidrugihčlanovaobitelji.StavjeSudada nacionalne vlastimoraju uvijek nastojati omogućiti ponovno spajanje obitelji, no to neznačidasespajanjemoradogoditi(INTERIGHTS:84).

10 Trebanaglasitikako,iakoćesezapotrebeovogradakoristitiobatermina,brakibračnazajednica nisu istovjetni pošto sklapanjem braka ne nastaje nužno bračna zajednica. Zapostojanjebračnezajednicenužnojedabračnidrugoviostvarujusadržajbrakadijeljenjemživotnihsadržaja,teseformalnomožesklopitibrakukojemnepostojibračnazajednicajerbračnidrugovinedijeleživotnesadržaje(Cikač,2015:179).

11 VidipresuduSudaupredmetuNazarenkoprotivRusije(2015)ECHR39438/13,gdjejeSudnašaopovredupravanapoštovanjeobiteljskogživotapodnositeljakojije,nakonštoje

21


1.1.2.Obiteljskevezekadaroditeljinisuubraku

Djecarođenauzajedniciparakojinijeubraku,alikodkojegpostojimeđusob‐na „predanost“ također se „automatski“ smatraju dijelom te obitelji i uživajupravonapoštovanjeobiteljskogživota.Dijetekoje je rodilamajkakoja je tzv.samohrani roditelj ima „automatski“ pravo na poštovanje obiteljskog života smajkom.12 Potrebno je naglasiti kako takav „automatizam“ ne vrijedi kada jeriječoocu,asobziromna todačinjenicada jenetkobiološkiotacdjetetanepovlači „automatski“ za sobom utvrđenje da se radi o obiteljskom životu, tj.njegovojzaštitipremačl.8Konvencije.Međutim,Sudjeprihvatiodaobiteljskiživot može uključiti i “potencijalni odnos koji se može razviti izmeđuizvanbračnog djeteta i njegovog biološkog oca, da značajni faktori uključujuprirodu odnosa između bioloških roditelja i iskazani interes i predanost ocadjetetu, kako prije tako i nakon njegovog rođenja.”13 Ovdje posebno trebanaglasiti da je, kada govorimo o pitanjima utvrđivanja očinstva, bilo da jepodnositelj zahtjeva dijete, odnosno majka ili mogući otac djeteta, Sud ovepredmete uglavnom razmatrao u domeni zaštite privatnog, a ne obiteljskogživota.14

Također,važnojespomenutikakoSudsmatradajeuslučajuprestankaodređe‐nogodnosameđuroditeljima,odnosnorazvodabraka,važnodrugomroditeljupriznati pravo na pristup i održavanje redovitog kontakta sa djetetom. U timslučajevima država ima pozitivnu obvezu omogućiti, kada su za to ispunjenepretpostavke, kontakte i druženje čak i kada drugi roditelj opstruira takvadruženja.Upravoovipredmetisuključnizanavedeniradibitićedetaljnopri‐kazaniunastavku.

Jednomkadajeutvrđenoda jedošlodomiješanjauobiteljskiživot,Sudmoraprimijenititestrazmjernosti15,odnosnoispitatijelidržavapropustilaispuniti

utvrđenodanijebiološkiotacdjeteta,upotpunostiisključenizdjetetovogživota,askojimjeprethodnouspostaviočvrstuobiteljskuvezupoštosudorazvodapodnositeljaimajkedjetetasvigodinamaživjelizajedno.

12 MarckxprotivBelgije(1979)ECHR6833/74.

13 Lebbink protivNizozemske (2004) ECHR 45582/99, §36). Vidi takođerKeegan protivIrske(1994)ECHR16969/90iAhrenprotivNjemačke(2012)ECHR45071/09.

14 Vidi predmeteRasmussenprotivDanske (1984)ECHR8777/79,PaulikprotivSlovačke(2006)ECHR10699/05,teMikulićprotivHrvatske(2002)ECHR53176/99.Iako,unovijempredmetuKruškovićprotivHrvatske (2011) ECHR 46185/08, je Sud odlučivao o postupkupriznanjaočinstvakaoopitanjuizoblastiobiteljskogživota.

15 Odredbačl.8jamčitzv.kvalificiranapravakojasuuvjetovanaopćim/javniminteresomtj.kodnjihdolazido„sukoba“izmeđujavnoginteresaipravapojedincatevrločestousvojimpresudamaSudprocjenjuje jesulinametnutaograničenjazakonitatj.opravdanajednimodtaksativno navedenih legitimnih ciljeva, primjenjujući tzv. test nužnosti u demokratskomdruštvu,odnosnotestrazmjernosti.

22


svojupozitivnuobvezukojaproizlaziizčlanka8.Kadaseradionarušavanjuilimiješanjuuobiteljskiživot,poljeslobodneprocjenedržavajeograničeno.Osimtoga,Sudćepomnorazmotritiopravdanjekojejepruženozamiješanje.

1.2.Pozitivneobvezedržave

Kod predmeta u kojima se pojavljuje pitanje neispunjenja pozitivne obvezedržave,Sudnačelnonekoristispomenutitestrazmjernosti,većrazmatradalivažnost pojedinačnog interesa zahtijeva nametanje pozitivne obveze državiputemsudskeodluke, imajućiuviduravnotežukojasemoraostvariti izmeđusuprotstavljenihinteresaukonkretnomslučaju.NačelopozitivneobvezeSudjeprviputnaglasioupravoupredmetukojisetičepravanaobiteljskiživot.16

Pozitivniaspektipoštovanjaobiteljskogživotaobuhvaćaju, tako, „pravno“pri‐znanje (i reguliranje) obiteljskih veza između roditelja i djece rođene izvanbraka; roditelja i djece rođene u braku; obvezu registriranja obiteljskih vezaistospolnihpartnera; te imigracijskeodlukeukontekstuponovnogokupljanjaobitelji(BatistićKos,2012:227‒234).

Upravosupozitivneobavezeizčlanka8ključnezapredmetekojićebitiprika‐zani u ovomradu, gdje Sudopetovano naglašava kako se učinkovito uživanjepravanaobiteljskiživotnemožeostvaritisamonametanjemnegativneobavezedržavama da se nemiješaju u ostvarivanje prava na obiteljski život, već vrločestodržavemorajuispunitiipozitivnuobvezu.17

PrvislučajkojijeuovomsmislubioznačajanzaRepublikuHrvatskuiukojemsuzanjukonstituiranepozitivneobvezepremačl.8jeMikulićprotivHrvatske,ukojemjeSudutvrdioobvezudržavedaosiguraučinkovitpravnisustav‒sustavkojićedjetetuomogućitidausporuutvrđivanjaočinstvautvrdiidentitetsvogaocaurazumnomroku.

2.Pravoočevanapoštovanjeobiteljskogživota:presudeprotivRepublikeHrvatske

PrijeprikazaprakseSudauodnosunapravoočevanapoštovanjeobiteljskogživota18trebaponovnonaglasitikakoočevidjecerođeneubraku„automatski“

16 MarckxprotivBelgije(1979),§31.

17 VažnojetakođernaglasitikakoikodnegativnihikodpozitivnihobavezaSudnaglašavapolje slobodne procjene koje uživa država. Načelo slobodne procjene od strane Suda sekoristinaraznenačine,odnosnostupanjdiskrecijekojijedopuštendržavamaserazlikujeodslučajadoslučaja,ovisnookontekstupojedinogslučaja.

18 Naravno da se u praksi Suda javljaju i brojni predmeti u kojima je povrijeđeno pravomajki na poštovanje obiteljskog života poput primjerice Karadžić protiv Hrvatske (2005)ECHR

23


ostvaruju pravo na uživanje obiteljskog života sa djetetom, odnosno uživajuzaštitu iz čl. 8 Konvencije. S druge strane, očevi djece rođene izvan braka, zarazlikuodmajki,nestječu„automatski“topravo.Notoneznačidaočevineuži‐vajuzaštitusvojihroditeljskihprava.Onimogupriskrbiti„standard“obiteljskogživotanadvanačina:“1.takodadoistaskrbezadijete,upravomsmisluteriječi.To nužno ne zahtijeva da otac živi s djetetom, ali mora uključivati određenevrstekontakatasdjetetomiskrbizadijete;te2.akojedozačećadjetetadošloza vrijeme održavanja jednog obvezujućeg odnosa“ (Jakovac‐Lozić, 2011:1139‒1140).

PredmetiukojimajeSudodlučivaoopravimaočevanapoštovanjeobiteljskogživotauključujuprimjericepredmetukojemjebiološkiotactužiodržavujerjedijetedanonaposvojenjebeznjegovogpristanka,19 zatimpredmetukojemjeotacbioonemogućenuostvarivanjuosobnihodnosasdjetetomisključivozbogsvoje seksualne orijentacije,20 predmet gdje otac djeteta rođenog izvan brakanijemogaodobitizajedničkuskrb(bezpristankamajke)isključivozbognedo‐statakabračnogstatusa,21predmetukojemujeocuonemogućenoostvarivanjeosobnihodnosasdjetetomnakonštojeutvrđenodaonnijebiološkiotac,22 iliprimjericepredmetgdjejeotacbiounemogućnostiostvaritisusreteidruženjasasinomzavrijemetrajanjabrakorazvodneparnice.23Usvimovimpredmetimaje Sud utvrdio povredu prava na poštovanje privatnog i/ili obiteljskog životapodnositeljazahtjeva.24

Predmetiukojimasupodnositelji zahtjevaočevi tužiliRepublikuHrvatskuzapovredu prava na poštovanje privatnog i obiteljskog života su Adžić,Marić,Gluhaković,KruškovićiRibićprotivHrvatske.PredmetimaGluhaković,KruškovićiRibiććeseposvetitiposebnapozornost,budućidapredmetiMarićiAdžićnisuilustrativniusmislunemogućnostiocadaviđadijetezbogneučinkovitograda

35030/04iHoffmannprotivAustrije(1993)ECHR12875/87.Nopredmetiukojimajedošlodo povrede prava očeva na obiteljski život se posebno razmatraju iz razloga specifičnostiproblema vezanog uz konstituiranje prava na obiteljski život očeva koji nisu u braku samajkomdjeteta.

19 KeeganprotivIrske(1994).

20 SalgueirodaSilvaMoutaprotivPortugala(1999)ECHR33290/96.

21 ZaunnegerprotivNjemačke(2009)ECHR22028/04.

22 NazarenkoprotivRusije(2015).

23 Kilic protiv Turske (2000) ECHR 22492/93. U ovu skupinu spadaju i dvije ključnepresudeprotvRHkojećeunastavkubitiprikazane,GluhakovićprotivHrvatske(2011)ECHR21188/09iRibićprotivHrvatske(2015)ECHR27148/12.

24 ViditakođerKuppinger(br.2)protivNjemačke(2015)ECHR62198/11,VojnityprotivMađarske(2013)ECHR29617/07,BondavalliprotivItalije(2015)ECHR35532/12idr.

24


domaćihtijela.Naime,upredmetuAdžićprotivHrvatske25podnositeljujepovri‐jeđenopravonapoštovanjeobiteljskogživotaizrazlogašto,premastavuSuda,domaća tijela nisu učinkovito postupala u izvanparničnom postupku radi po‐vratkanjegovasinatemeljemHaškekonvencijeograđanskopravnimaspektimameđunarodneotmicedjeceiz1980.26 Sdrugestrane,upredmetuMarićprotivHrvatske27 radilosenepostojanjuzakonskeodredbekojabiobvezivalabolnicudaobavijestiroditeljeotomegdjejenjihovomrtvorođenodijetepokopano.

U daljnjem tekstu detaljno se analiziraju predmetiGluhaković,28 Krušković29 iRibić30ukojimajeSudnašaokakodržavanije ispunilasvojupozitivnuobvezuučinkovitogosiguranjapravanaobiteljskiživotpodnositeljazahtjeva.

2.1.GluhakovićprotivHrvatske

Vraćajućisenapredmeteključnezaovajrad,prvi(kronološki)međunjimajeGluhaković,kojiseodnosionapraktičnunemogućnostpodnositeljanasusreteidruženje sa djetetom, odnosno na susrete u otežanim okolnostima tijekomrazdobljaodpočetka2000.pasvedodonošenjapresudeSuda2011.godine.

2.1.1.Činjenicepredmeta

Podnositeljazahtjevajeusrpnju1999,dokjebilatrudna,suprugaA.ostavilaa25.prosinca1999.rodilajekćerI.K.PredOpćinskimsudomuRijecikaoipredCentromzasocijalnuskrbRijekaprovedenojenekolikozasebnihpostupaka

25 AdžićprotivHrvatske(2015)ECHR22643/14.MišljenjejeautoricekakojeEuropskisud,koji često kritizira pretjerani formalizam i nef leksibilnost u postupanju nacionalnih tijela,upravouovompredmetupresudiospretjeranimformalizmom,temeljećiodlukunačinjenicikakojedomaćimsudovimatrebaloprekotrigodinezadonošenjepravomoćnepresude,aneuzimajućiuobzirdajeupravopodnositeljzahtjevauvelikepridoniodugotrajnostipostupkau cjelini (primjerice podnošenjem žalbi na odluke i tražeći izuzeće sudaca), te kako sunacionalna tijela tokom cijelog postupka vodila računa o interesima djeteta. Iz navedenihrazloganavedenipredmetnećebitidetaljnoprikazan,sobziromnatodajeiotac,podnositeljzahtjeva,uvelikepridoniodugotrajnostipostupanjanacionalnihtijela.

26 ObjavljenauSl. l. bivšeSFRJMU7/1991.Notifikacijomo sukcesijiHrvatska jepostalastrankomKonvencije8. listopada1991.(NNMU,br.4/1994).Također,vidiKaradžićprotivHrvatske(2005),ukojempodnositeljicazahtjevamajkatvrdilakakosuhrvatskatijelabilaizrazito spora u parničnim i ovršnim postupcima radi vraćanja djeteta roditelju skrbnikutemeljemHaškekonvencijeograđanskopravnimaspektimameđunarodneotmicedjeceiz1980,kaoičinjeničnovrlosličanpredmetVujicaprotivHrvatske(2015)ECHR56163/12.

27 MarićprotivHrvatske(2014)ECHR50132/12.

28 GluhakovićprotivHrvatske(2011).

29 KruškovićprotivHrvatske(2011).

30 RibićprotivHrvatske(2015).

25


kojiseodnosenasusreteidruženjaizmeđupodnositeljazahtjevainjegovekćerkeI.K.Međutim, iako jevećusvomzahtjevuCentruzasocijalnuskrbpodnesenompočetkom2000.podnositeljtražiodamusedozvoliviđatidijetesvakačetiridana,zbogtogaštoradiuItaliji,tejenjegovcjelokupnirasporedorganizirannanačindaradi tri cijela dana, a onda je četvrti dan slobodan, navedenom zahtjevu nijeudovoljenonitinajednojrazini.Naime,niujednomodpostupakakojisusevodilinadležnatijela(Centarzasocijalnuskrb,teOpćinskiiŽupanijskisud,akonačnoiUstavni sud RH) nisu se obazirala na navode podnositelja o njegovu radnomvremenu,nitisuobrazlagalizaštosevrijemesusretaidruženjauređujenafiksannačinsobziromnadaneutjednu(KoraćGraovac,2013:43).Također,asobziromnatodajepodnositeljudijagnosticiranodabolujeodparanoidnepsihoze,susretiidruženja su bili mogući samo uz nadzor i u prikladnim prostorijama. Međutim,nacionalna tijela nisu kroz razdoblje od 11 godina našli, niti su pokušali naći,prikladneprostorijezaostvarivanjesusretaidruženja.Dakle,cijelovrijemetrajanjapostupakapodnositeljjeviđaodijeteuotežanimokolnostima,kakozbogsusretauneadekvatnimprostorijamatakoizbogneuvažavanja,oddomaćihtijela,njegovogradnograsporeda.

Tekjeuožujku2010.OpćinskisuduRijecinaložioodržavanjekontakataizmeđupodnositeljazahtjevaiI.K.jednomtjednokadjepodnositeljzahtjevaslobodan,utrajanju od tri sata, u nazočnosti treće osobe dok su roditelji trebali pronaćirješenje za mjesto susreta. Međutim, podnositelj zahtjeva je naveo kako ovapresuda nije pravilno izvršena jer nije pronađenonikakvo prikladnomjesto zasusrete,adjetetovajemajkaodbiladozvolitimudasesastajesI.K.unjegovomstanu.

2.1.2.OdlukaEuropskogsuda

Vezano uz navodnu povredu čl. 8, Europski sud je naglasio kako su, iako nisunikadapodnositeljuzahtjevazapriječili susrete idruženjaskćerkomtesuope‐tovanonalagalidasesusretiizmeđunjegainjegovekćerkeodržavaju,nacionalnisudovi istovremeno zanemarivali stvarnost situacije podnositelja zahtjeva sobziromnanjegovradniraspored.Poredtoga,sudovinisuuzimaliuobzirupo‐zorenja djelatnika Savjetovališta za brak, obitelj i mladež i Centra za socijalnuskrbdaprostorodređenzasusrete idruženjaocasdjetetomnijeodgovarajući.PridonošenjuodlukeSud je imaonaumutvrdnjupodnositeljazahtjevadanijeostvariosusreteidruženjasasvojomkćerkomodsrpnja2007,štojesvezajednodovelo do povrede pozitivne obveze države da učinkovito omogući susrete idruženjaroditeljasdjetetom,akojeproizlazeizčl.8Konvencije.31

ValjaspomenutiiposebnostovepresudekojasesastojiutomudajeSudizašaoiz„okvira“donošenjaisključivodeklaratornepresude,većjenaznačioivrstu

31 GluhakovićprotivHrvatske(2011),§60‒70.

26


mjerekojatrebabitipoduzeta.Konkretno,Sudjerekao“dausvrhuispunjenjasvojeobvezeizčlanka46.Konvencijetuženadržavatrebaosiguratidjelotvornesusreteidruženjaizmeđupodnositeljazahtjevainjegovekćerkeuvrijemekojeje spojivo s radnim rasporedom podnositelja zahtjeva i u prikladnim prosto‐rijama,natemeljupresudeOpćinskogsudauRijeciod8.ožujka2010.”32

2.1.3.Izvršenjepresude

Ovapresudajeupotpunostiizvršenadostudenog2013,teseOdborministara33

pozvaonaakcijskoizvješće34poslanoodvladeRHiizkojegproizlazidasuispu‐njenesvepojedinačnemjerepotrebnezaizvršenjepresude.CentarzasocijalnuskrbjejošzavrijemetrajanjapostupkapredEuropskimsudompoduzeomjerekakobiosiguraosusreteidruženjaizmeđupodnositeljaizmeđunjegovekćeri.Također, radi se na poboljšanju odnosa između podnositelja i njegove bivšesupruge,čimejeolakšanoodržavanjesusretauskladusapodnositeljevimrad‐nimrasporedomiškolskimobavezamanjegovekćeri.Konačno,omogućeno jepodnositeljudapovremenoviđadijeteiizvanpredviđenograsporeda.Izsveganavedenog jasno je, prema tvrdnjama vlade RH, da su ispunjene sve pojedi‐načnemjerenavedeneupresudiSuda,asačimsesložioiOdborministara.35

Uovompredmetumožeseprimijetitidaje,unatoččinjeniciizvršenjapresude,došlodoozbiljnognarušavanjaodnosaizmeđuroditeljaidjeteta, ipitanjejeliuopće moguće očekivati da će se tako narušeni odnosi moći popraviti.Posljedicajeto,kakosevidiizpredmeta,suđenjaizvanzahtijevanograzumnogroka,a

32 Ibid.,§89.

33 OdborministaraVijećaEuropečineministrivanjskihposlovasvihdržavačlanicaVijećakojidjelujuuOdborukaopredstavnicisvojihdržava,anekaoneovisnistručnjacizaljudskaprava.SamOdborministara jetijelokojenadzire izvršavaju lidržavepresudeSuda.Njihovnadzorsesastoji:‒uslučajupresudeopravednojnaknadipremačlanku41,uprovjeridalijedržavaisplatiladosuđeniiznospodnositeljuzahtjeva;‒uslučajupresudeopojedinačnimmjerama da su one izvršene prema pojedincu kome je ut vrđena povreda nekog ljudskogprava (one semogu sastojati od povrata u prijašnje stanje, ponovno pokretanje postupkaprednacionalnimtijelom,brisanjekaznenogdosjea)te;‒uslučajupresudekojasadržiopćemjere da su one usvojene kako bi se izbjeglo daljnje kršenje Konvencije (to mogu bitizakonodavneiliupravnereforme,promjenuadministrativneprakseislično).

34 Odbor ministara, 1236 sastanak (22‐24 September 2015) (DH) ‐ Action plan(12/06/2015), https://search.coe.int/cm/Pages/result_details.aspx?ObjectID=09000016804abe95(09.06.2017).

35 Iznospravičnenaknadejeisplaćenurujnu2011.Štosetičeopćihmjera,vladaRHjeutvrdila kako je presuda prevedena na hrvatski jezik, javno objavljena i proslijeđena svimrelevantnimtijelimauRH,odUstavnogsudadoCentrazasocijalnuskrbuRijeci.PoštonemasličnihpredmetapredSudom,zaizvršenjeovepresudebilojedovoljnoispunitipojedinačnemjereigorenavedeneopće.

27


uočljivo je i formaliziranje prilikompostupanja nadležnih tijela, koje je rezul‐tatnedovoljnosmislenogtumačenjapropisa.Svetodovodido zanemarivanjanajvažnijeg,atojenajboljiinteresdjeteta.

2.2.KruškovićprotivHrvatske

SljedećiznačajanpredmetkojivaljaspomenutijestKruškovićprotivHrvatske,ukojemjepodnositeljupovrijeđenopravoizčlanka8izbogneučinkovitostiradanacionalnih tijela (prvenstveno Centra za socijalnu skrb), kao i zbognepostojanja zakonskog rješenja kojim bi se omogućilo priznanje očinstva iosobamakojesulišeneposlovnesposobnosti.

2.2.1.Činjenicepredmeta

Dana30. lipnja2007.K.S. jerodilakćerK.,akaoocadjetetanavelajepodno‐sitelja zahtjeva. Podnositelj je, uz suglasnost K. S., uMatičnomuredu u Rijecidaoizjavudajeonotacdjeteta,tejeistuizjavudaoipredCentromzasocijalnuskrb Rijeka. Naknadno, Centar za socijalnu skrb Rijeka je obavijestioMatičniureddajepodnositeljzahtjevališenposlovnesposobnosti,tejeuskladustimMatičniuredRijekapokrenuopostupakponištenjaupisapodnositeljazahtjevakaoocadjetetakojijeiproveden.DvijeipolgodinekasnijeCentarzasocijalnuskrbOpatija(kaoaktivnolegitimiranzapodnošenjetužbeprematadavažećemObiteljskomzakonu)podniojegrađanskutužbuOpćinskomsuduuOpatijipro‐tiv podnositelja zahtjeva, tražeći utvrđivanje očinstva. Postupak je u vrijemeodlučivanjaEuropskogsudabiojošutijeku.

Onoštojespecifičnostovogpredmeta,aujednoinajvećiproblem,jestdapremaObiteljskom zakonu iz 2003. (a koji je bio na snazi u vrijeme rođenja djetetapodnositelja zahtjeva),36 s obzirom na nedostatak poslovne sposobnostipodnositelja, očinstvo je moglo biti utvrđeno samo sudskim postupkom i topodnošenjem tužbe za utvrđivanje očinstva od strane nadležnog centra zasocijalnuskrb.Međutim,nadležnicentar je tomogaoalinijebiodužanučinitikaoštonijebiopropisanrokzapokretanjetakvogpostupka‒izuzevkrajnjeg‒djetetovog18.rođendana.37

36 Narodnenovinebr.116/03,17/04,136/04,107/2007,čl.73.

37 Učl.72,st.2Obiteljskogzakonaiz2003.bilajepredviđenaimogućnostdamajkadjetetapodnese tužbu za ut vrđivanje očinst va. Stoga, hipotetski, da je ona iskoristila to pravomogućebi cijeli postupak završio ranije i povoljnije zapodnositelja zahtjeva.Nomeđutim,takvo što bi trebalo biti ili „znakom dobre volje majke“, ili eventualno plod kakvogsporazumasapodnositeljemzahtjeva,odnosnonjegovimskrbnikom.Usvakomslučaju,dasesve to i dogodilo, ono ne bi bilo jamst vo izvjesnog ost varenja prava koje se štitiKonvencijom,većsamopravoostajenezaštićenoiuvjetovanodispozicijamastranaka,dokbiistotrebalajamčitiištitidržava,odnosnonjenatijela.

28



UsvojojodluciEuropskisudjeprihvatiodaograničenjapravaosobališenihpo‐slovnesposobnostikadaseodnosenapodručjenjihovogprivatnogiobiteljskogživotanisuunačeluusuprotnostisazahtjevimačl.8Konvencije.Međutim, taograničenja trebaju biti podvrgnuta određenim procesnim jamstvima38 dokosobeu situaciji u kojoj jepodnositelj zahtjeva imaju vitalan interes, zaštićenKonvencijom,da seutvrdibiološka istinaovažnomvidunjihovogprivatnog iobiteljskogživota, tedaonabudepravnopriznata.Baškao iosobe lišenepo‐slovne sposobnosti, i djeca rođena izvan braka imaju vitalan interes primatiinformacijepotrebnekakobiseotkrilaistinaovažnomvidunjihovogosobnogidentiteta, a to je identitet njihovih bioloških roditelja. Suprotno tvrdnjamaVlade, Sud nije mogao prihvatiti da je ova situacija u najboljem interesu zapodnositeljazahtjevakaonizadijete.39

Slijedomnavedenog, Sud je smatraokakonijepostignutapravedna ravnotežaizmeđujavnoginteresadasezaštiteosobelišeneposlovnesposobnostiodtogada daju izjave na štetu sebi ili drugima, te interesa podnositelja zahtjeva dapravno bude priznato njegovo očinstvo K. ‒ e, te je posljedično došlo dopovredepravaizčl.8Konvencije.40 2.2.3.Izvršenjepresude

Postupak nadzora nad izvršenjem ove presude je završen, što je OdborministarapotvrdioRezolucijomCM/ResDH(2017)338usvojenom17.listopada2017.41 Prije svega, sobziromnaprirodupredmeta,pravomoćnostpresude izsrpnja 2013. kojom se utvrđuje očinstvo podnositelja predstavlja dostatnupojedinačnumjeru.

Što će tiče općih mjera, rješenja predviđena Obiteljskim zakonom iz 2015.pružajumogućnostpriznanjaočinstvaiosobamališenihposlovnesposobnosti,atimeizadovoljavajućeopćemjere.Naime,Obiteljskimzakonomiz2015.42učl.63stojida „(1)Očinstvomožepriznati:1.punoljetnaosobaneovisnoosvojojposlovnoj sposobnosti…“dokčlanak64,kojinosinazivPristanak i suglasnostočinstva, stojida „(1)Zaupispriznanjaočinstvaovisnoookolnostimaslučajapotrebni su sljedeći pristanci i suglasnost: 1. pristanak punoljetne majkeneovisnoonjezinojposlovnojsposobnosti…“43

38 KruškovićprotivHrvatske(2011),§30.i31.

39 Ibid.§34.

40 Ibid.§42.

41 Rezolucija CM/ResDH(2017)338, ht tp://hudoc.exec.coe.int/eng#{%22EXECIdentifier%22:[%22001‐178333%22]}(24.10.2017).

42 Obiteljskizakon,NN103/15.

43 ZanimljivojeovdjespomenutiobrazloženjeprijedlogaObiteljskogzakonaiz2015.jersepredmetKruškovićspominjenavišemjesta,aposebicekodčlanka63,gdjestojikako

29


Autorica drži kako je svakako jedno od mogućih rješenja donošenje novihpravila i novog zakonskog uređenja. No, zakonodavne intervencije neće bitidovoljne ako ih neće pratiti učinkovit rad tijela koja su zadužena za njihovuprovedbu,uprvomreduCentrazasocijalnuskrb.Štoviše,dajetomubilotako,usprkos nezadovoljavajućem zakonskom rješenju, i da je Centar za socijalnuskrb podnio tužbu za utvrđivanje očinstva odmah nakon što mu je postalopoznatostanjepodnositeljazahtjeva,mogućeovajpremetuopćenebinidošaopredSud.

2.3.RibićprotivHrvatske

Jedanodnajtežihslučajevaonemogućavanjaocauostvarivanjuosobnihodnosasdjetetomjeinajnovijislučajiz2015.ukojemjezbogdugotrajnostipostupkapredmetpostao„bespredmetan“poštojesinpodnositeljapostaopunoljetan.

2.3.1.Činjeniceslučaja

Sin podnositelja je rođen u listopadu 1993. a već u prosincu iste godine sesuprugaZ.J.sasinomodselilaodpodnositelja.Uveljači1996.Z.J.jepokrenulaparničnipostupakprotivpodnositeljapredOpćinskimsudomuZagrebutražećirazvod, povjeravanje i uzdržavanje za njihova sina. Tek u veljači 2000.podnositelj zahtjeva susret sa svojim sinom, prvi put nakon Uskrsa 1995, sobzirom na to da je supruga opstruirala njihove susrete, a lokalni centar zasocijalnuskrbnijesmatraonužnimipotrebnimureditipitanjenjihovihsusretaidruženjaprijeodlukesuda.Sobziromnatodaje(bivša)suprugapodnositeljau međuvremenu čak i pokrenula postupak s ciljem lišenja podnositeljaroditeljskogprava,presudakojomjeodređenopravopodnositeljanasusreteidruženja sa sinom je donesena teku srpnju2004. a postala je pravomoćnaulipnju 2005., dakle kada je sin podnositelja imao 12 godina. Z. J. jemeđutimodbila postupiti po navedenoj presudi ometavši ostvarivanje podnositeljevihpravanasusreteidruženjasdjetetom.StogajepodnositeljOpćinskomsuduuZagrebu podnio dva zahtjeva za ovrhu te presude. Sam ovršni postupak jetrajao toliko dugo da je u lipnju 2009. podnositelj Vrhovnom suduRepublikeHrvatskepodniozahtjevzazaštitupravanasuđenjeurazumnomrokuukojemjeprigovoriozbogduljinetrajanjaovršnogpostupka.Međutim,umeđuvremenujepodnositeljevsinnavršioosamnaestgodinačime jeovršnipostupakpostaobespredmetantejeobustavljen.

“Povodpredloženimizmjenamagledepriznanjaočinstvaodstranemaloljetnihosoba(djece)ipunoljetnihosobakojenisuposlovnosposobnesuvišestruki:1.PresudaEuropskogasudazaljudskapravaupredmetuKruškovićprotivHrvatske…“(VladaRH,2015:194‒195)

30


Usporedosgorenavedenimparničnimpostupkomvezanimuzskrbisusreteidruženja i ostalim sudskim postupcima,44 lokalni centar za socijalnu skrb jedjelovaonarazličitenačinekakobirazriješiosukobeuobiteljiiakojeizčinjeni‐caslučajaevidentnokakojeulogacentrauovako„zahtjevnom“predmetubiladalekoodpotrebneiprimjerenesobziromnanjihoveovlasti.


PredSudomjeutravnju2012.podnositeljprigovoriodasudomaćatijelapre‐kršilapozitivnuobvezupoštovanjanjegovaobiteljskogživotazajamčenučl.8Konvencijestogaštonisuosiguraleredovitesusreteidruženjanjegainjegovasinakojisubilinužnizaodržavanjeobiteljskihvezaizmeđunjihsobziromnatoda je svog sina vidio samo tri puta od trenutka kada je bio star samo dvamjesecadotrenutkakadajenavršioosamnaestgodina.

Sud jezaključiodatakodugorazdoblje tijekomkojegapodnositeljnijemogaoodržavati susrete i druženja sa svojim sinomaprioripredstavlja kršenje po‐zitivnih obveza države na temelju članka 8 Konvencije, te semože opravdatisamou iznimnimokolnostima.45 Činjenica da lokalni centar za socijalnu skrbnijesmatraopotrebniminužnimureditipitanjesusretaidruženjapodnositeljainjegovogsinaprijeožujka2003.jeposebnoiznenadilaSud,tejeuizrecipre‐sudenaglasiokakose smanjujevjerojatnostponovnogobiteljskogsjedinjenja,odnosnoukonačniciprestaje,akoocuidjetetunijedopuštenodaseuopćevideilisevidetolikorijetkodaseprirodnozbližavanjeizmeđunjihvjerojatnonećedogoditi.

Stajalište Suda je kako ponašanje domaćih tijela odnosno nepoduzimanje po‐trebnihkorakakojisuseodnjihmoglirazumnoočekivatiusvrhuolakšavanjaponovnogsusretaizmeđupodnositeljainjegovasinadovelododefactoodluči‐vanjaotompitanjustogaštojepodnositeljsvogsinavidiosamotriputaprijenegoštojenavršioosamnaestgodina.Prematome,došlojedopovredečlanka8Konvencije.46

44 OdostalihrelevantnihpostupakatrebaspomenutikaznenipostupakprotivZ.J.gdjejujeOpćinskisuduZagrebuproglasiokrivompooptužnicizbogodbijanjasuradnjescentromislužbenicomzanadzor, ometanjamjerakoje jenaložio centar i zanemarivanja roditeljskihdužnostiupogledukontakatanjezinasinasocem.

45 RibićprotivHrvatske(2015),§91.

46 Ibid.§99‒101.

31


2.3.3.Izvršenjepresude

Kadagovorimooizvršenjuovepresudeevidentnojekakonikakvepojedinačnemjere(osimplaćanjapravičnenaknadepodnositelju)nisumoguće.Štose tičeopćih mjera, u svom izvješću se Republika Hrvatska pozvala na izmjeneučinjene stupanjem na snagu Obiteljskog zakona iz 2015, prije svega naskraćivanje trajanja postupka kojim se uređuje pitanje ostvarivanja osobnihodnosa roditelja sadjetetomkao i povećanjaučinkovitosti ovršnihpostupakakojiseodnosenanavedenapitanja.Također,premanavodimahrvatskihvlasti,brojne edukacije se provode kako bi se osiguralo postupanje centara zasocijalnuskrbisudovasadužnompažnjom,kakousamimpostupcimaukojimase odlučuje o ostvarivanju obiteljskih odnosa tako i u ovršnim postupcima.Konačno, domaćim sudovima je omogućeno dosuditi čak i zatvorsku kaznuroditeljukojinepoštujepresuduoostvarivanjuobiteljskihodnosa.47

Unatočovimnavodimahrvatske vlade,Odborministara jenaglasio kakooče‐kujedaljnjaizvješćaodRepublikeHrvatske,posebnovezanouzprovedbunovihzakonskihrješenja.OvakavzahtjevOdboraministararazumljivjeiočekivan,apolazeći od toga da nije utvrđeno kako Obiteljski zakon iz 2003. nije pružaoodgovarajućizakonodavniokvir,većsuseunjegovojprimjenipojavilanezado‐voljavajućapostupanja.Posljedično,pitanjejedalibiizmjeneidopunezakonailipakdonošenjenovogzakonaukonkretnompredmetubiloodlučno,ilibiprofuturo, kao uostalom i u svakom drugom slučaju veću pozornost trebaloposvetiti edukaciji i preventivnom djelovanju. Vlada RH se u svom izvješćupozvalanaprovođenjebrojnihedukativnihmjera,stogaostajezavidjetihoćeliiste rezultirati većom zaštitom osoba onemogućenih u ostvarivanju osobnihodnosasdjetetom.

3.Zaključak

Izopsegommale,alimeritornovrloznačajneprakseEuropskogsudazaljudskapravaupredmetimaprotivRepublikeHrvatske, akoja se tičepravaočevanapoštovanjeobiteljskogživota,moglibiseključnimaoznačitislijedećiproblemi.U prvom redu, postoji problem nedovoljne učinkovitosti domaćih tijela uosiguranju poštovanja i uživanja navedenog prava. “Stari” je problem uRepublici Hrvatskoj sporost i neučinkovitost pravosudnih i drugih nadležnihtijela, na kojem se u posljednje vrijeme značajno radi i primjetni su velikinapreci, ali svakako imaprostora da postupanje bude još učinkovitije. U ovojposebnoosjetljivojmateriji,akako jevidljivo izpresudaEuropskogsudakojesu analizirane u radu, proizlaze još neka pitanja. Dio njih tiče se primjedbiupućenihzakonodavcuupravcu

47 Odborministara,Pendingcases:currentstateofexecution,RibicvCroatia,http://hudoc.exec.coe.int/eng#{%22fulltext%22:[%22ribic%22],%22EXECDocumentTypeCollection%22:[%22CEC%22],%22EXECIdentifier%22:[%22004‐10227%22]}(7.6.2017)

32


„popunjavanja zakonodavnih praznina“ koje postoje u uređenju obiteljskihodnosa.JedanodproblemapremaocjeniSudajestiširokalepezadiskrecijskihovlasti Centra za socijalnu skrb. Iz izvještaja koje Republika Hrvatska šaljeOdboruministaravidljivojedaseradinapoboljšanjuradanavedenihtijela,noosnovnijeproblemštojeuovimpitanjimaprotekvremenaodključnevažnostiizatojepotrebnoinzistiratinanajažurnijojmjeripostupanja.

Stanja prikazanau radupovrjeđujuKonvencijom zaštićenopravo imoraju sepronaći instrumenti kojima će se osigurati da do tih povredanedođe. Za na‐glasiti je, međutim, da je riječ o predmetima u kojima postoji posebna vrsta„senzibiliteta odnosa“ jer iz različitih razlogamožedoći do „opstruiranja pra‐va“odstrane„drugestrane“.Ovonažalostnijerijetkapojava, tebinacionalnatijelatrebalaimatinaraspolaganjuodgovarajućeinstrumente.Tiinstrumentibiim omogućili da pravodobno reagiraju, po mogućnosti da se naglasi hitnoćapostupanja i mogućnost djelovanja odgovarajućim privremenim mjerama. ZazapazitijeuovimpredmetimadaseširokadiskrecijskaovlastnastraniCentraza socijalnu skrb nije pokazala najboljim rješenjem. U ovakvim situacijama,kada se radi o osobito važnompravu izKonvencije, odnosno njegovoj zaštiti,valjalobirazmišljatiorestriktivnijimrješenjimakojanebipitanjezaštitepravaostavljaladiskrecijitijelakojeje,ubiti,zaduženozaprovedbupropisa.

Čini seda se stalno radinapoboljšanju iunaprjeđenjuzakonskih rješenja,nopitanje je je li to još uvijek dostatno, sa aspekta zaštite koju u svojoj praksiEuropski sud nudi povrijeđenim konvencijskim pravima. Za zaštitu prava izdomeneobiteljskogživotaključnajeučinkovitostiažurnosttijelazaduženihzaprovedbu propisa, posebice centara za socijalnu skrb koji su u stalnom i ne‐posrednomkontaktusaosobamakojesenalazeuobiteljskimsituacijamakojatrebajurješavanje,aliisudova.

Nažalost,aimajućiuvidudasejošuvijeknijeostvarilaželjenarazinaefikasno‐stiupraksihrvatskihsudovakaoicentarazasocijalnuskrb,gdjezbogsukobaroditeljaukonačnicinajveći teret snosidijete, zaočekivati jekakoće sepredEuropskim sudom pojaviti još zahtjeva u kojima se podnositelji (ili podno‐siteljicezahtjeva)pozivajunapovredupravanapoštovanjeobiteljskogživota.Ktomu,uovimpredmetimapodnositeljimane ideukoristnipodatakda i samEuropskisudnijedovoljnoažuranupostupanju, te jeočekivatidamožeproćinajmanjegodinadanaodpodnošenjazahtjevaEuropskomsudu(ašto jeveć idošestmjeseciodiscrpljivanjasvihdomaćihpravnihsredstava)dodonošenjakonačne presude samog Suda. Ako se uzme u obzir da podnositelji provedunekolikogodinatražećizadovoljštinuprednacionalnimsudovima,vidljivojedakonačno rješenje ovog problema ne može ponuditi sam Europski sud, većznačajnu ulogu u njegovu rješavanju moraju imati nacionalna tijela, kakozakonodavactakoitijelakojapostupajuuprovedbipropisa.

33


Literatura

BatistićKos,V. (2012),PozitivneobvezepremaEuropskojkonvencijizazaštituljudskihpravaitemeljnihsloboda,Zagreb,Narodnenovine.

Cikač,V.(2015),Podjelabračnestečevinesosvrtomnaposlovneudjeleud.o.o.‐u,Financije,pravoiporezi,(6)179‒183.

(Europska) konvencija za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, Narodnenovine,Međunarodniugovoribr.18/97,6/99,14/02,13/03,9/05,1/06,2/10.

Harris, D. J., O’Boyle,M., Bates, E. P., Buckley, C.M. (2014),Harris,OBoyle&WarbrickLawoftheEuropeanConventiononHumanRights,Oxford:OxfordUni‐versityPress.

Haškakonvencijao građanskopravnimaspektimameđunarodneotmicedjece,SlužbenilistbivšeSFRJMU7/1991.

INTERIGHTS,Pravonapoštovanjeprivatnogiobiteljskogživota,domaidopisiva‐nja,Priručnikzaizobrazbuodvjetnika/ca,London.

Jakovac‐Lozić,D. (2011),ProsudbeEuropskog sudaza ljudskaprava temeljenena dosezima suvremenih dokaznih sredstava u paternitetskim postupcima,ZbornikPFZ,61(4)1131‒1180.

Letsas, G. (2009), A Theory of Interpretation of the European Convention onHumanRights,Oxford,OxfordUniversityPress.

Obiteljski zakon (2003), Narodne novine br. 116/03, 17/04, 136/04,

107/2007.Obiteljskizakon(2015),Narodnenovinebr.103/15.

Odborministara,1236sastanak(22‐24September2015)(DH)‐Acti‐onplan (12/06/2015), https:/search.coe.int/cm/Pages/result_details.aspx?ObjectID=09000016804abe95(9.6.2017)

Odborministara,Pendingcases:currentstateofexecution,RibicvCroa‐tia,http:/hudoc.exec.coe.int/eng#{%22fulltext%22:[%22ribic%22],%22EXECDocumentTypeCollection%22:[%22CEC%22],%22EXECIdentifier%22:[%22004‐10227%22]}(7.6.2017)

Prijedlog obiteljskog zakona (2015), Nacrt Vlade Republike Hrvatske,https:/vlada.gov.hr/UserDocsImages/Sjednice/2015/.../231%20‐%201.pdf

RezolucijaOdboraministara,CM/ResDH(2017)338,http:/hudoc.exec.coe.int/eng#{%22EXECIdentifier%22:[%22001‐178333%22]}(24.10.2017)

34


Presudeeuropskogsudazaljudskaprava:

AdžićprotivHrvatske(2015)ECHR22643/14AhrenprotivNjemačke(2012)ECHR45071/09

B.iJ.S.protivAustrije(2010)ECHR18984/02

BondavalliprotivItalije(2015)ECHR35532/12

ElsholzprotivNjemačke(2000),ECHR25735/94

GasiDuboisprotivFrancuske(2012)ECHR25951/07GluhakovićprotivHrvatske(2011)ECHR21188/09

HoffmannprotivAustrije(1993)ECHR12875/87

KaradžićprotivHrvatske(2005)ECHR35030/04

KeeganprotivIrske(1994)ECHR16969/90

KilicprotivTurske(2000)ECHR22492/93

KruškovićprotivHrvatske(2011)ECHR46185/08Kuppinger(br.2)protivNjemačke(2015)ECHR62198/11

LebbinkprotivNizozemske(2004)ECHR45582/99

MarckxprotivBelgije(1979)ECHR6833/74

MarićprotivHrvatske(2014)ECHR50132/12

MikulićprotivHrvatske(2002)ECHR53176/99

NazarenkoprotivRusije(2015)ECHR39438/13PajićprotivHrvatske(2016)ECHR68453/1

PaulikprotivSlovačke(2006)ECHR10699/05

RibićprotivHrvatske(2015)ECHR27148/12

SalgueirodaSilvaMoutaprotivPortugala(1999)ECHR33290/96

SchalkiKopfprotivAustrije(2010)ECHR30141/04

RasmussenprotivDanske(1984)ECHR8777/79TyrerprotivUjedinjenogKraljevstva(1978)ECHR5856/72

VojnityprotivMađarske(2013)ECHR29617/07

VujicaprotivHrvatske(2015)ECHR56163/12

ZaunnegerprotivNjemačke(2009)ECHR22028/04

XidrugiprotivAustrije(2013)ECHR19010/07

35


MašaMarochiniZrinski,LL.D.AssistantProfessor,DepartmentforTheoryofLawandState,HumanRights,PhilosophyofLawandPublicPolicy,FacultyofLaw,UniversityofRijeka,Croatia

THEPATERNALRIGHTTORESPECTFORFAMILYLIFE:JudgmentsoftheEuropeanCourtofHumanRightsagainsttheRepublicofCroatia

Summary

RighttorespectforfamilylifeisafundamentalhumanrightenshrinedinArticle8of the European Convention on Human Rights and Fundamental Freedoms(ECHR). The scope of the right to respect for family life is subject to evolutiveinterpretationoftheEuropeanCourtofHumanRights(ECtHR).Sofar,theCourthas delivered numerous judgments concerning parental rights, including thefathers’righttorespect for family life.Forexample,theCourthasdecidedcaseswhere the applicant complained that his child had been placed for adoptionwithout his knowledge or consent (Keegan v Ireland),where the applicant – ahomosexual livingwith anotherman –was prevented from exercising contactrightswithhisdaughter(SalgueirodaSilvaMoutavPortugal),wheretheGermanlawdidnotprovideapossibilitytotheapplicant,unliketodivorced fathersandmothers,tobegranted jointcustodywithoutthemother’sconsent(ZaunnegervGremany), or where the father was unable to exercise his contact rights inrelationtohissonduringthecourseofdivorceproceedings(KilicvTurkey).ThecentralpartofthispaperaretheCourt’sjudgmentsinthreecasesagainstCroatia(Gluhaković v Croatia, Krušković v Croatia, and Ribić v Croatia), where theapplicants(fathers)filedcomplaintsclaimingaviolationoftheirrighttorespectforprivateand family life. Inall these cases, theCourt foundaviolationof theapplicants’righttorespect for family life.The judgmentsarediscussed indetail,togetherwiththeproblemsregardingtheimplementationofthesejudgments.

Keywords:EuropeanConventiononHumanRightsandFundamentalFreedoms,European Court of Human Rights, right to respect for life, paternal rights;judgmentsagainstCroatia.

37

DrAleksandarĐorđević,*

DocentPravnogfakulteta,UniverzitetuNišu

originalninaučničlanakdoi:10.5937/zrpfni1777037D

UDK:340.15(47)“04/14“:347.235


KUPOPRODAJANEPOKRETNOSTIUDREVNORUSKOMPRAVU1

Apstrakt: U radu autor analizira norme drevnoruskog prava kojepropisuju zaključenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. Ugovor sezaključivaoupisanojformiibiojeveomazastupljenupravnimizvorima,štonijeuobičajenozasrednjovekovnepravnesisteme.Posebnapažnjasepoklanja ustanovi kupoprodajnih isprava koje su sačinjavane postandardnom obrascu. Autor ističe hipotezu da je zastupljenost ovogpravnogposlaposledicarazvijenogprivatnogpravasrednjovekovneruskedržave.Pravnenormekojeodređujupredmet,način iuslovezaključenjaugovora o prodaji nepokretnosti u drevnoruskom pravu upućuju nazavidannivopravnogrezonovanjaipravnetehnike.

Ključne reči:srednji vek, privatno pravo, drevnorusko pravo, ugovor okupoprodajinepokretnosti,kupoprodajneisprave,pisanaforma.

1.Uvod

Kupoprodaja nepokretnosti jedan je od najvažnijih poslova privatnog pravauopšte. Preduslov za zastupljenost takvog pravnog posla jeste utemeljenostprivatnesvojinenanepokretnimstvarima,štouglavnomnijekarakterističnozasrednjovekovnopravo.Drevnoruskadržavabilajespecifičnaorganizacijačijijepravnisistembioveomasloženivišeslojan.Urazvijenijimdelovimastareruskedržave, a posebno na trgovačkom i zanatlijskom severu tadašnje Rusije, ovajpravni posao često je zaključivan. To svedoči o posebnoj razvijenostidruštvenih, ekonomskih i pravnih odnosa srednjovekovne ruske države.Postojanjeovogpravnog

*[email protected] Ovajčlanakjerezultatistraživačkogradauokviruprojektabr.179046„Zaštitaljudskihimanjinskihpravau evropskompravnomprostoru“Pravnog fakulteta uNišu koji finansiraMinistarstvozanaukuitehnološkirazvojRepublikeSrbije.

38


posla i pisana forma njegovog zaključenja potvrda je razvijenosti i ute‐meljenosti stvarnog i obligacionog srednjovekovnog ruskog privatnog prava ivisokognivoapravnetehnike.

U klasičnom rimskom pravu, kupoprodaja (emtio‐venditio) smatrala sekonsesualnimkontraktomkojimsejednastrana(prodavac)obavezaladapredadrugojstrani(kupcu)određenustvar,akupacseobavezaodaisplatiodređenucenu.Bitnielementiugovorasupredmeticena(Stojčević,2010:250).

Kupoprodaja je najzastupljeniji obligacionopravni ugovor uopšte. Ugovor okupoprodaji u drevnoruskom pravu posmatra se preko najmanje dvakriterijuma. To su predmet ugovora i način njegovog zaključenja. U drevno‐ruskompravu,popravilu,pokretnestvaribilesupredmetonihugovorakojisuse zaključivali usmeno, dok sunepokretne stvari bilepredmetkupoprodajnihugovoraupisanojformi.

Karakterističnojezakupoprodajudajenazivzanjuistovetnogkorenaiporeklausvimslovenskim jezicima,a samimtim iupravnimsistemima.UobičajnompravuSlovenaodnajdubljestarinekoristisetermin‘’kupiti’’.Tarečverovatnoje preuzeta od Gota ili Germana u periodu rodovsko‐plemenske zajednice(Kadlec,1924:88).

Usmenozaključivanjesvihugovorasvakako jeprethodilopisanoj formi.Toseodnosi inaugovorokupoprodaji.Ruskapravda iPskovskasudnagramota,utompogledu,svedočeodrugačijojpravnojtehniciurazličitimepohamarazvojadrevnoruskogprava.Ruskapravda,čijipojediničlanovisežuudubokustarinu,odslikava primitivnije pravno rezonovanje i njene malobrojne odredbe okupoprodaji na trgu propisuju usmeno zaključenje, uz prisustvo svedoka ilipredstavnika kneževske vlasti. Pskovska sudna gramota i Sudebnik iz 1497.godine,pougledunaRuskupravdu,takođesadržeodredbeousmenomzaklju‐čivanjukupoprodajnihugovoranatrgupredsvedocima.Međutim,zarazlikuodRuskepravde,Pskovskasudnagramotasadrži i članovekojipropisujupisanuformuzaključenjakupoprodajnihugovora.Predmettakvogugovorapopravilujezemlja.

Što se tiče predmeta kupoprodajnih ugovora drevnoruskog prava, vrednijepokretnestvarisuseprodavaleikupovalepopravilunatrgu,predsvedocimailijavnošću.Ostalepokretnestvaribilesupredmetkupoprodajnihugovorakojisuzaključivani i izvršavanipotpunoneformalno,čak ibezsvedoka iprisustvajavnosti.Pisanaformazaključenjakupoprodajepokretnihstvaribilajeizuzetnoretka u ruskom srednjovekovnom privatnom pravu i treba je posmatrati kaoizuzetak.

39

A.Đorđević|str.37‐52

Potpuno je drugačija situacija kada je predmet kupoprodaje bila nepokretnaimovina. Takvi ugovori su se od XIII veka zaključivali u posebno propisanojpisanoj formi, uz poštovanje standardnog obrazca. Kupoprodajne isprave(‘’купче грамоте’’) morale su sadržati imena kupca i prodavca, preciznoodređenunepokretnostsameđama,kupoprodajnucenuisvedoke,auvelikombrojuslučajeva iklauzuleozaštitiodevikcije,neprikosnovenosti svojinenadpribavljenom stvari, kao i odredbe o eventualnom zastupanju, uvođenje uzemljišniposedislično.

2.KupoprodajanepokretnostiuPskovskojsudnojgramoti

Ruska pravda, kao ni drugi izvori prava doneti pre nje, uopšte ne pominjekupoprodaju nepokretnosti. To ne znači da u epohi važenja Ruske pravde iruskog običajnog prava nije bilo nepokretnosti koje su se prodavale,razmenjivale, poklanjale ili davale u zakup. Nema izričitih podataka da sunepokretnestvari,utomprvobitnomperiodurazvojastarogruskogprava,bileobjektpravnogprometa,alinetrebaisključitimogućnostdajednostavnodonasnisustiglasvedočanstvaozaključenjutakvihpravnihposlova.

Ugovorokupoprodajinepokretnosti, sdrugestrane,Pskovskasudnagramotapominje u pisanoj formi, navodeći i njegov formalni naziv u drevnoruskomsrednjovekovnompravu–‘’kupčaяgramota’’.2Član106PSGsigurnojejednaodnajznačajnihodredaba ovogpravnog zbornika.On glasi u originalu: ‘’Акто ским ростяжутся о земли или о борти, да положат грамоты старые икупленуюсвоюграмоту,иегограмотызайдутмногыхбосябровземлиибортиисябрывсистанутнасудводномместе,отвечаючиктожзасвоюземлю,илизаборть,даиграмотыпредгосподоюпокладут,даимежниковвозмут, итоиотведуту стариковпосвоейкупнойграмотесвоючасть,ино ему правда даты на своей части. А целованью быть одному, апоцелует во всех сябров, ино ему и судница дать на часть, на которойпоцелует’’(Российскоезаконодательство,1984:344).

Uprevoduna savremeni srpski jezikovaj članglasi: ‘’Akoneko snekimpočnesporozemlji ilioborti(drvosapčelinjakom,ovdemeđaškiznak) ipriložestareispraveiispravaokupoprodajiipritomseispravesukobesazemljamaibortimasebara,tadasvidaizađunasudnajednommestu,

2 ‘’Купчаяграмота’’–pravniaktkojipredstavljaugovorkupoprodajesastavljenupisanojformi (Isaev, 2001: 33). S druge strane, jedan od najboljih poznavalaca drevnoruskogsrednjovekovnogjezikatvrdidasuravnopravnoupraksiopstajaladvatermina–‘’купчая’’i‘’купная’’грамота(Sraznevskiй,1898:1373,1375).Ovometrebadodatii izraz‘’купленаяграмота’’kojisesrećeuizvornomoblikučlana106PSG.

40


štiteći svakiodnjihpojedinačno svojapravana zemlju ibort, tadadaGospodipredstavesvoje isprave,dauzmumežnike irazgraničeuprisustvustarinikadeo(zemlje ili borta) u saglasnosti sa njegovom kupčom, tada (kupac) da položizakletvu za svoj deo (zemlje ili borti). A celovanije neka bude jedno, a nekapocelujeu imesvihsebara3,datimu isudskupresudunadeozemlje iliborti,nakojojćedapoložizakletvucelovanijem.’’

Svi istraživači drevnoruskog prava koji su se bavili izučavanjem Pskovskesudnegramotetumačenjuoveodredbeposvetilisuogromnupažnju.Utomeseuopšte ne razlikuju prvi pravni istoričari dorevolucionarne epohe (npr. I.Engeljman,M.F.Vladimirski‐Budanov,Markuzevič)odnaučnika iz sovjetskogperioda (npr. I. D.Martisevič, I. I. Polosin, L. V. Čerepnin, A. I. Jakovljev, J. G.Aleksejev, L. M. Marasinova). Postoje manje bitne nesuglasice oko tumačenjapojedinihizrazaismislaovogčlana,alivelikavećinaistraživačatvrdidajerečokupoprodajizemljezaključeneuformipisanogugovora.Vladajućejemišljenjeda je članom 106 propisan način rešavanja spora između suseda (slobodnihseljaka)inovopridošloguseoskuopštinu.Ovakavpisaniugovorokupoprodajismatraoseodlučujućimdokazomsanajjačompravnomsnagom.Upomenutojodredbi PSG pominju se i stara patrijarhalna dokazna sredstva kao što suzakletva celivanjem krsta (‘’celovanije’’), ‘’mežniki’’ i ‘’starinici’’. Ta staradokazna sredstva odslikavaju raniju etapu razvoja drevnoruskog prava. J. G.Aleksejev smatra da član 106 simbolizuje novi stadijum u razvoju sudstva isuđenjaudrevnoruskompravu.OnističedaPskovskasudnagramotapropisujeprodor ‘’gramote’’ (isprave) kao pisanog dokaznog sredstva među slobodneseljake, sitne i srednje sopstvenike. Ova odredba odslikava reformu sistemadruštvenihipravnihodnosauokviruseoskeopštine(Alekseev,1980:116).

Utvrđivanje potpunog smisla člana 106 nije moguće bez uporednopravneanalizeimišljenjajednognaučnikasanašihprostora,L.Margetića.

3 Reč ‘’сябри’’ (u nekimvarijantama ‘’šabri’’), koja inačepodsećana starosrpski naziv zazavisno stanovništvo (‘’sebri’’), prevodi se rečju suvlasnici (Marasinova, 1966: 145). B. D.Grekov smatra da je reč o zavisnim seljacima, koji su se još u Ruskoj pravdi označavaliterminom‘’smerdi’’.Međutim,L.V.Čerepnintvrdidajetermin‘’сябр’’(sebar)menjaosvojeznačenjetokomvremena,uraznimstadijumimafeudalizacijeruskogdruštva.Ispočetkasusetako označavali seljaci, suvlasnici određenog zemljišta, koji nisu pripadali zavisnomstanovništvu. Živeli su na državnoj zemlji. Kasnije su, usled feudalizacije društva i države,postalifeudalnozavisniseljaci(Čerepnin,1953:428–430).Budućidaseovajterminsrećeiupojedinim darovnim drevnoruskim ispravama i da se odnosi i na seljake i na pripadnikebojarskog sloja, kao i na gradske starešine, treba prihvatiti tumačenje L. M. Marasinove.Dakle,uovomčlanuPSGizraz‘’сябр’’trebaprevestikaosuvlasnik.

41


UstudijioobligacionompravusrednjovekovneHrvatske,udelukojiobrađujenačinesklapanjaugovoraokupoprodajinepokretnihstvari,ovajautorističedaje jedan od vidova zaključenja ugovora o kupoprodaji nepokretnosti bila isudska nagodba. On tvrdi da su se ugovori o kupoprodaji vrednijih stvari, aposebnonepokretnih, sklapaliprednarodnimskupom.Takviugovori imali supravnu formu ‘’sudske nagodbe’’. U slučaju spora – veli dalje L. Margetić –sudskavlast jevršilapritisakna straneugovornicedapredonošenjapresudepostignunagodbujersetimeuspešniječuvaomirujednojzajednici(Margetić,1997: 17). Pozivajući se na konkretan ugovor dalmatinskog prava iz drugepolovineXIveka,reč ‘’conventio’’L.Margetićprevodikaosudskunagodbu.Naosnovu tog dokumenta, on podvlači da se postupak odvijao pred crkvom uprisustvu narodnog zbora koji je imao vanparničnu sudsku nadležnost.Nagodbajesklopljena‘’predplemenitimljudima’’,‘’predseljacimatogamesta’’i‘’predsvedocimakojejedovelajednaugovornastrana’’.

Na osnovu jednog ovakvog naučnog stava, a i u skladu samišljenjem većinepomenutih ruskihnaučnika, nameće se zaključakda su i redaktori pskovskogpravnogzbornikaimaliuvidusličnusituacijuprilikomzapisivanjapomenutogčlana.Pominjućiizraz‘’sebri’’,Pskovskasudnagramotaimala jeuviduseljakesopstvenikeizmestaukojemsepojaviopridošlicakupac.Kupacjepredsudomisticaosvoju ‘’kupčugramotu’’ (kupoprodajnu ispravu)kaodokazzaključenogugovora, ali to nije bilo dovoljno da bi ugovor proizveo svoje dejstvo. Bilo jeneophodnodasvi‘’sebri’’,odnosnojedanuimesvih,‘’celujusudskupresudu’’itime potvrde da je kupac tek tada stekao pravo svojine na kupljenom deluzemljeilidelašumesadivljimpčelinjakom.Član106propisujepostojanjedvevrsteisprava–‘’starih’’i‘’kupoprodajnih’’.Seljaciopštinari,starosedeoci,imalisustareispraveovlasništvu,anovopridošlicaunjihovusredinumogaojeimatinovu pisanu ispravu, tj. ugovor o kupoprodaji sa nekim od starosedelaca.Ugovoromokupoprodajinije se,dakle,prenosilo ipravosvojinenakupljenojzemlji, već je tomoglo da se ostvari samo na jednom naročitom skupu predsudom i to u slučaju spora. Možda treba pretpostaviti da je reč o jednomfiktivnomsporu,odnosnodaistinskogsporauopšteinijebilo.Otudaverovatnoi prisustvo starih, tradicionalnih i običajnopravnih dokaznih sredstava –polaganjazakletvecelivanjemkrstai‘’mežnika’’.Pomoćunjihsepredseljacimasopstvenicima u tradicionalnoj formi konačno prenosila zemljišna svojina najednonovopridošlolice,uovomslučajunakupca.Bezobziraštopisanaformaugovora o kupoprodaji u Pskovskoj sudnoj gramoti dobija ogroman značaj ipotiskujestarenačine

42


stvaranja obligacija, u pogledu prenošenja stvarnopravnih ovlašćenjazakonodavacčiniustupakobičajnompravu.

Uvezisačlanom106PSGsuičlanovi9–13istogpravnogzbornika.Poslednjiodnjih, član 13, propisuje otkup zemlje od roda i smatra se posebnom vrstomugovoraokupoprodajizemlje.Onglasi: ‘’Akonekoodnekogpokušadaoduzmezemlju,pozivajućisenaotkupzemlje,aimastarijegramote(isprave)tajkojihoćeda oduzme zemlju, tada neka bude volja toga čoveka koji ima starije gramote(isprave) – da izađe na sudski dvoboj ili tuženi da se zakune“ (Российскоезаконодательство, 1984: 332). Dakle, bilo je bitnije ko ima starije isprave ovlasništvu.JošjeI.E.Engeljmanprimetiodaseuruskompravuunajdrevnijemperioduugovoromokupoprodajinijeprenosiloipravonasvojinu(Эngelьman,1855:33).Rečjeoarhaičnominstitutuobičajnogdrevnoruskogpravainjimejeograničenopravootkupazemljeodroda.4

Odredbu Pskovske sudne gramote o otkupu zemlje potvrđuje svojomsadržinomi ‘’otkupnagramota’’ izprvečetvrtineXVveka(№139GVNP).Deonjenog teksta glasi: ‘’Се выкупи (откупи) Ондрон Леонтјевич од ОмосаМикулина тоњу (земљиште са рибњаком), отчину своју, из дерну и садерноватомграмотом.Амежатојтоњи(рибњака)...(следиописмеђа).Ана то послуси (сведоци)...’’ (Gramotы, 1949: 192). Očigledno da je izvesniOndron otkupio zemljište koje je spadalo u ‘’otčinu’’.5 Sve je to moralo da seobaviuprisustvusvedokaidasesačiniodgovarajućipisaniformular.

3.Kupoprodajneispravedrevnoruskogprava(‘’kupčiegramotы’’)

Mnogiistraživačidrevnoruskogpravabavilisusestrukturompisanihugovoraokupoprodaji nepokretnosti, ‘’kupčih gramota’’. One predstavljaju jedan odosnovnih izvora za izučavanje ugovornog prava srednjovekovne Rusije, aposebno ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. Do nas je došao jedanimpozantanbrojpisanihugovoraokupoprodajinepokretnostiu

4 Običajnodrevnoruskopravodopuštalojenasleđivanje ‘’otčine’’upravoj liniji,odocakasinu, ali nije dozvoljavalo otuđenje imovine rodovsko‐plemenskih zajednica u potpunosti izauvek. Za bilo kakav vid raspolaganja bila je neophodna saglasnost svih punopravnihčlanovarodovskihzajednica,pričemususvipunopravničlanovi tihzajednica zadržava lipravonaotkupotuđeneimovine.Ovapravilasusenajčešćeprimenjivalaprilikomprodajerodovskihzemljišta ilidavanjauzakupnepokretnosti nesrodnicima(S.Veselovskiй,1947:18–19).

5 ‘’Otčina’’ponormamaPskovskesudnegramotepredstavljanepokretnuimovinu,a‘’život’’pokretnu stvar. To je propisano članom 100 PSG (Российское законодательство, 1984:380).

43


perioduXIV‐XVveka–preko120kupoprodajnih isprava.Svidokumentisusateritorijedrevnoruskogseverozapada,NovgorodaiPskova.

Dorevolucionarni,buržoaskiistoričariipravniistoričariRusijeprvisuskrenulipažnju nau čnoj javnosti na isprave o kupoprodaji nepokretnosti udrevnoruskompravu.Međutim,tekunovijevreme,V.F.Andreevdaojejednuodnajboljih inajpreciznijihdefinicija ‘’kupčihgramota’’.Ondoslovno tvrdidase pod tim izrazom podrazumevao ‘’akt koji u pisanoj formi uređuje prelaznepokretne imovine iz ruku u ruke pomoću kupoprodajnog pravnog posla’’(Andreev,1986:74).Upravnoistorijskojnaucibilojeijošnekolikopokušajadase sačini struktura kupčih gramota sa njenim obaveznim elementima. Pomišljenjudrugogpoznavaocapravaruskogsrednjovekovnogseverozapada,naprvom mestu bila je dispozitivna formula (‘’se kupi’’, ‘’se kupiša’’ i slično) iimenakupcaiprodavcaiobjektakupoprodaje.Slediojeopisobjektaugovoraokupoprodaji (sa teritorijalnim određenjem, kao i precizno određenimgranicama nepokretnosti), uslovi zaključenja pravnog posla i određivanjesvedoka koji su prisustvovali samom zaključenju i potpisivanju ugovora okupoprodaji(Alekseev,1976:126–127).

U literaturi je dugo preovladavalo stanovište da je najstariji sačuvandrevnoruski pisani ugovor o kupoprodaji zapravo ‘’kupča gramota’’ AntonijaRimljanina iz XII veka. Izvod iz tog dokumenta glasi: ‘’...Купилъ есми землюпречистыевдомъуСмехнадауПрохнауИвановыхъдетеиупосадничихъ.Адалъ есми сто рублевъ...’’ (Gramotы, 1949: 159). Reč je o ugovoru okupoprodaji zemlje koju je izvesni Antonije Rimljanin kasnije darovaomanastiruikoja jenapisanauperiodudo1147.godine.Iztekstasejasnovididajeonzemljuverovatnokupiooddvojicenaslednikaidajetuzemljupokloniomanastiru,utvrdivšiprethodnonjenemeđe.Cenakaobitanelemenatugovoraokupoprodajipomenuta jeudarovnojpovelji i iznosila jestorubalja.Međutim,novijimistraživanjimautvrđenojedajeovajugovorzapravofalsifikat.6Zatosenemožetvrditidaudrevno‐ruskomprivatnompravupreXIVvekaimadokazaozaključenjukupoprodajenepokretnostiustandardnojpisanojformi.

Jedan od značajnih pomena ‘’kupčih gramota’’ u drevnoruskom pravu, i to izvremena koje je prethodilo datumu najstarijih danas poznatih konkretnihugovora, jesteberestjana gramota№53 izprvepolovineXIVveka.Onaglasi:‘’ПоздраводПетраМарији.Покосиосампожњу(покос,ливада),

6 Osimtoga,od120‐akpublikovanihkupoprodajnihugovorauGVNP,V.L.Janjinjedokazaodasufalsifikatioznačenibrojevima219,260,261,262,263,265,266i271(Яnin,1991:355).Čitavuanalizuotome,kojasadržimišljenjavelikogbrojaistraživača,daojeS.M.Kaštanov(Kaštanov,1996:83–87).

44


аОзеричи(житељиселаОзеро)однелисумисено.Препишисписак(сачиникопију)купчеграмоте(уоригиналу:купнеграмоте)ипошаљимијеовде,дабименибилојасно,гдеводикупчаграмота(тј.гдејемеђакупљенеземље)’’(Зализняк,2004:540).

IzvesniPetarpismomseobratioMariji(kojamujemoglabitiisupruga)itražiodanaosnovupisanogugovoraokupoprodaji sačini izvodomeđama,ograni‐cama kupljene zemlje. Petar je očigledno imao problema sa starosedeocima iveoma jemogućeda se spremaoza sudskipostupak.Novgorodskaberestjanagramota№ 53 sadrži dokaz o postojanju ugovora o prodaji zemlje koji je udrevnoruskom pravu poznat pod nazivom ‘’kupča gramota’’ (‘’купчаяграмота’’). Pomenuti dokument potpuno je u saglasnosti sa članom106PSG.BudućidajePSGdonetanajranijekrajemXIVveka,adagramota№53potičeizprvepolovineXIVveka, pskovski zbornik je imaou viduverovatnopostojećupraksuupogleduzaključivanjaugovoraokupoprodajizemljeupisanomobliku.Ove ugovore su potvrđivali i svedoci. O tome svedoče mnogobrojnekupoprodajne isprave sačuvane iz raznih perioda srednjovekovne Rusije.Struktura ovih dokumenata u osnovi je istovetna: najpre su navedena imenakupca i prodavca, predmet kupoprodaje (zemljišna deonica, livada, njiva iličitavoselo ili više sela), granicekupljenogzemljišta ipotvrdaverodostojnostisvedocima.

L. M. Marasinova tvrdi da su se pisani ugovori o kupoprodaji nepokretnostizaključivali zbog interesakupaca. Samnaziv, ‘’kupče’’, ‘’kupčie’’ gramote ideuprilognjenojtvrdnji.Prodavacjeprodajomkonkretnenepokretnestvarigubioizainteresovanostzanjenomdaljomsudbinom,doksukupcikaobudućivlasniciimali logične interese da poseduju dokaz o kupovini određene nepokretnosti.Zbog toga u drevnoruskom pravu nema ‘’prodajnih’’, tj. ‘’prodažnih’’dokumenata, već se ‘’kupče gramote’’ označavaju po nazivu ugovorne stranekojajesteklasvojinunadpredmetomkupoprodaje.Ona,doduše,pretpostavljadajemoždaupraksibiloi‘’prodažnihgramota’’,alidonasnijedošlanijednasatakvimnazivom(Marasinova,1966:35).

Nasamompočetkugotovosvakekupoprodajneisprave,stojiformula‘’sekupi’’,‘’se kupiša’’ i slično. Time se označavala osnovna svrha zaključenja ugovora ikasnijegprenošenjasvojinenanepokretnojstvari.Odmahposleteformulacije,uugovorimasuoznačeneugovornestrane.Uulozikupcaiprodavcamoglisusenaći različiti subjekti.U najvećembroju slučajeva to su fizička lica,mada imakupčih gramota gde se kaokupci i prodavci pojavljuju i predstavnici crkava imanastiraiovlašćenizastupnicidržaveiligradskeuprave.

45


Jedan od kupoprodajnih ugovora, isprava sa oznakom№ 116 sa početka XVveka započinje formulacijom: ‘’Se kupi Josip Ivanovič zemlju od Josipovog sinaDanilovogunuka...’’(Грамоты,1949:175).KupacjeizvesniJosipIvanovič,dokjeprodavacoznačenkaosinJosipaiunukDanila.Uulozikupcamogaosenaćiipredstavnik državne vlasti. Po tekstu berestjane gramote № 113 to je bionovgorodski posadnik, upravnik grada, jedan od značajnijih funkcionera: ‘’Sekupi posadnik novgorodski Ivan Lukinič od Konstantina Josipovičevog...’’(Грамоты,1949:175).Ostajeotvorenopitanjedalijezemljukupovaozasebeličnoilizanovgorodskudržavu.

Kupacjemogaobitiiiguman:‘’СекупилигуманЛукаистаростаисвабраћаземљуодГаврилкаНосова...’’(Грамоты,1949:182).Iztekstasetakođevididajeigumansamozastupaomanastirjersekaokupcipojavljujuisvimonasi(svabraća).Uulozikupcakaougovornestranemoglajedasenađeiširaporodičnazajednica: ‘’СекупиМартемјанињеговабраћаодМестилеињеговебраће’’(Грамоты, 1949: 187). Kao kupci u kupoprodajnim ispravama pojavljuju sebraća koja imaju susvojinu na zemlji. Interesantno da se i u ulozi prodavcatakođe često javljaju braća. Praktično je čitava porodica od druge porodičnezajednicekupovalazemlju.

Svaka ‘’kupča gramota’’ kao obavezan bitan element sadržala je tačan naziv iopispredmetakupoprodaje.Veomačestosudonajsitnijihdetaljabileodređenegranice,tj.međekupljenezemlje.Tačnooznačenjekupoprodajnezemljebilojeobavezanibitanelementsvihpisanihugovora.

Predmet kupoprodajnog ugovora najčešće je zemlja. U tekstu ugovora pre‐cizirano jeda liseradionjivi, livadi,ribnjaku,ostrvu,priobalju ilieventualnokući i drugim zgradama na zemlji koja se kupovala. Zabeleženi su i slučajeviprodaječitavihsela.Čestosekupovaoodređenideosela,npr.polovinailinekidrugideo.7

Veomadetaljnosuseopisivalegranice, tj.međepredmetakupoprodaje. Jedanilustrativan primer sadržan je u ugovoru sa oznakom№ 121: ‘’...A zavod tezemlje od Korkova polja do granice njihove otčine, od granice potočića domežnika,odpotokado čiste vode, svedoSorozenjskemeđe... ipožnje (livade) ijezero i lovišta...odSorozenjskemeđedoDubnogpotoka,odDubnogpotokadocrnešume...’’(Грамоты,1949:179).

SvekupoprodajnepoveljesateritorijeNovgorodasadržeodredbeoceni.Cenaje bila izražena u novcu, u različitim novčano‐obračunskim jedinicama što jepotpunosvojstvenodrevnoruskompravu.Umnogimkupčim 7 Privatnopravna isprava № 125 propisivala je kupoprodaju dve trećine sela (Gramotы,1949:183).

46


gramotama uz cenu izraženu u novcu išao je i mali dodatak u naturi. Taj sedodatak nazivao ‘’popolonak’’. Ovim izrazom se u drevnoruskom običajnompravu označavao dodatak ceni, doplata prilikom kupovine nepokretnosti iizvršenjaugovoraokupoprodaji(Сразневский,1898:1202).

Najčešće se sastojao u žitu, odeći, nekoj životinji ili mesu. Posebno jekarakterističan za dvinske gramote iz XIV veka. Visina ove naturalne doplatebila je uvek više putamanja od novčanog dela cene. U suprotnom, ugovor okupoprodajikonvertovaobiseuugovororazmeni.Vrednost‘’po‐polonka’’bilaje popravilu simbolična i najčešće se izražavala kroz jednudomaću životinju(ovcu ili kravu). Postojimišljenje da se davao prodavcu prilikom uvođenja uposed, odnosno prilikom obilaska međa i uvođenja u posed novog vlasnika,kupca(Gurьeva,2003:104).

Cenajeuugovoruodređivanaformulacijom‘’adal’’, ‘’adaša’’ ‘’idade’’ islično.Gramota№141propisujenaprimer: ‘’Адалнатој земљиОндреју40 белидвадесетпузажитаипополонкапетпузажита’’(Грамоты,1949:194).Iztekstasevidiopravdanosttvrdnjedase ‘’popolonak’’moždapredavaoupravoprilikom obilaska zemlje, i da se i cena isplaćivala posle utvrđivanja međa.Isplatacenei‘’popolonka’’podrazumevalajeočiglednoiprenošenjesvojine.

UgovoriokupoprodajinepokretnostisateritorijePskovaipskovskeoblasti,zarazlikuodnovgorodskih,nisusadržaliklauzuluoceni.Tako,naprimer, jednaispravaizprvepolovineXIVveka,kojanosinaslovKupčaAntonaibraćezemljeu selu Jakima, sadrži sve uobičajene elemente osim cene (Marasinova, 1966:51).Tojeosobenakarakteristikapskovskogobrazca‘’kupčihgramota’’,kojiserazlikujeodnovgorodskogformulara.To,naravno,nikakoneznačidacenanijeisplaćivana. Jednostavno, ona nije bila obavezan element formalne struktureugovoraupisanojformi.

U tom pogledu, veoma je zanimljivo razmišljanje naučnice O. Gurjeve okarakteru ‘’kupčih gramota’’ i trenutka prenošenja svojine na kupljenojnepokretnosti.Naime,onaističedasuseupogleduprenošenjapravasvojinenapribavioca razlikovali novgorodsko običajno pravo i pskovski formularikupoprodajnih isprava. U pogledu novgorodskih formulara, kao i običajnogdrevnoruskogprava,O.Gurjevaističedasupisaniugovoriimalirealnikarakter,tj.dajepredajastvaribilakonstitutivan,obavezanelementzaključenjaugovora.U kupoprodajnim ugovorima koristi se prošlo vreme, što znači da je ugovorzaključen i svojina na predmetu kupoprodaje u trenutku pisanja isprave većpreneta. Jedinose,ponjenommišljenju,udrevnoruskompravnomsistemu,upogleduprometanepokretnosti,izdvajapskovskougovornopravo,budućida

47


ono nosi konsesualan karakter. U pskovskim ‘’kupčim gramotama’’ nemaformuleoceniionjenojisplati,nitiklauzulaouvođenjuuposed.Zbogtogajepisani ugovor o kupoprodaji zemlje u drevnom Pskovu zadržao izvorneprinciperimskogprivatnogprava(Gurьeva,2003:104–105).

Uvelikombrojudokumenatapostoji formula ‘’oderenь’’8 koja se javlja i poddrugimnazivom– ‘’voveki’’, ‘’voderenь’’ i slično.Toznačidasenepokretnostkao predmet kupoprodajnog ugovora predavala u punu, neprikosnovenusvojinu,kojunikonijemogaodaugrozi.Uobičajena formulacijazaprenošenjepredmetakupoprodajeuneprikosnovenu svojinuglasila je ‘’a kupi v oderenьsebiisvojojdeci’’(Грамоты,1949:230)ili‘’АкуписветомеМихајлувовеки’’(Грамоты,1949:195).

Umnogimtekstovimasačuvanihkupčihgramotapostojiobavezaprodavcada‘’očisti zemlju’’. Značenje ove sintagme je zaštita od eventualne evikcije.Prodavacjeimaoobavezudakupcuobezbedimirnudržavinunanepokretnosti.Ukoliko su izvesna treća lica polagala pravo na prodatu nepokretnu stvar,prodavac je imao obavezu prema kupcu i posle otuđenja stvari – da zaštitikupcaodsvihosnovanihpretenzijatrećihlica.Tosemoglodešavatiukolikojeprodavacprodao već založenu stvar, tj. nepokretnost sa bilo kakvim teretom.Obavezada‘’očistizemlju’’,kakojeruskoobičajnopravonazivaloovajinstitut,dovoljnogovorisamaposebi.

Privatnopravne kupoprodajne isprave sadržale su i klauzulu o zastupanjuukoliko je predmet kupoprodaje bila zemlja u susvojini ili u svojini roda,plemena ili koje šire porodične ili druge zajednice. Slična situacija bila jemogućainastranikupca.Tadasukupčegramotesadržaleformulaciju‘’upečatistojal’’. To je često bilo uobičajeno kada je kupac bila žena. Najčešće ju jezastupaomuž,eventualnobrat.

Neretkosukupčegramotesadržaleiodredbeo‘’otvodu,tj.zavodu’’zemlje.Ovaustanova predstavlja zapravo uvođenje kupca u posed i simboličan obilazakkupljene nepokretnosti. To je često bio konstitutivan element dokumenata okupovinizemljebezkojegsenijemoglastećipravosvojine

8 Kaoisamouvođenjeuposed,formula‘’oderenь’’smatrasepreživljajemvremenakadasekupoprodaja nepokretnosti sprovodila simboličnim obredima. Ona je tada zamenjivalapisanu formu. Nastala je od reči ‘’dern’’ što znači žbun. Postupak se sprovodio obilaskommeđa sa žbunom u ruci (Lappo‐Danilevskiй, 1922: 251). Najbolju definiciju dala je L. M.Marasinova: pribavljanje svojine nad zemljom neograničeno bilo kakvim uslovima(Marasinova, 1966: 185). Dakle, formula ‘’v oderenь’’ ovde znači prenošenje zemlje uneprikosnovenu svojinu kupoprodajnim ugovorom. L. Margetić tvrdi da je i na južnoslovenskimprostorimapostojalasličnaustanova–doplata(profine),‘’bezuvetje’’.Onaseizražavalanaturalno(so,vino,žito,sir,hleb,ručak,koza,ovcaislično.(Margetić,1997:11).

48


nakupljenojzemlji.Nakrajutekstagotovosvihkupčihgramotazapisi‐vanasuiimenasvedoka.Najčešćesuzapisivanai imenanjihovihočeva,asvedocisuseoznačavaliterminima‘’posluhi’’,‘’ljudi’’islično.

Ugovorokupoprodajikojisadržisvebitnenabrojaneelementeglasi: ‘’Секупиигуман Василије од Јакова Бајева отчину у Глухом пола зграда и полабаштенапланини...амеђаодЛукеринеземљедоземљеПетровеженеидоФатијевеземљеиЈакутине...Аземљеигуманудасучисте...Адаојенатојземљитрисвежњаод40белки,свињупополонка...акупиотуземљуигуманВасилије себиивовјеки.Анатопослухи:ФотјанВасиљевич,ПетарМар‐тушов,ДавидЗахаринич,МаксимСивцов,ЛаривонБајев.Аупечатистојао(заступао)Петар. А земљу завео Јаков сам. А да очиститу земљу Јаков’’(Грамоты,1949:216).

Jedan broj kupčih gramota sadržao je i klauzulu ‘’bez viveta’’, ‘’bez vivoda’’9.Timese,najverovatnije,označavalazabranaulaskauposedsvimeventualnimuzurpatorima.Shvatanjeopravusvojinekaopravukojevažipremasvimtrećimlicima (erga omnes) u srednjovekovnim ruskim pisanim kupoprodajnimugovorimanašlojesvojpraktičanznačaj.Tako,naprimer,berestjanagramota№ 146 sadrži pomenutu formulaciju: ‘’Се купи Јаков Дмитријевич одКостковедецеодШћураковиходИванаиодОфоносауСјузмирецитрећинуземље ловишта, воде чиме је владао њихов отац, све без вивета...’’(Грамоты,1949:197).

Strukturu drevnoruskih ugovora o kupoprodaji nepokretnih stvarimoguće jeuporeditisajedinimpronađenimsrpskimpravnimspomenikomistevrste.Rečje o tzv. Prizrenskoj tapiji iz XIV veka, koju je nau čno obradio A. Solovjev(Solovjev,1995:305–324).Prizrenskatapijapočinje,sličnoruskimugovorima,od imenovanja ugovornih strana. Za razliku od drevnoruskih privatnih akata,srpski ugovor na prvommestu ističe prodavca. U ugovoru su zatim zapisanaimenasinova ikćeriprodavcakoji sudali saglasnostnaprodajuzemlje,kao ikrstovi srodnika i međnika. U tekstu tapije naglašava se da je pogodbadobrovoljna,opisuje se samapogodba i tek tadase javlja imekupca iobjektaprodaje. Posle toga zabeležena je kupoprodajna cena. Najveća sličnost saruskim ispravama sledi posle toga, u delu teksta u kojem je opisano kupčevopravo raspolaganja, slično drevnoruskoj formuli ‘’во веки’’ ili ‘’одерень’’. Usuštini,Prizrenskatapijapisanajepovizantijskomobrazcu,kojijeočiglednounajvećojmeribitnodrugačijioddrevnoruskogmodela.

9 Izraz ‘’безвывета’’ (iuobliku ‘’безвывода’’)čestosesrećeuprivatnopravnimruskimispravama. Reč ‘’вывет’’ tj. ‘’вывод’’ doslovno znači odvođenje, izvođenje, izvođenje van,zaustavljanjenečijegdolaženja(Dalь,1880:86).

49


4.Zaključak

Kupoprodajanepokretnostijedanjeodnajvažnijihposlovaobligacionogprava.Udrevnoruskompravu,kaoiuvelikojvećinipravnihsistema,onse,popravilu,zaključuje u pisanoj formi. Ruska pravda kao najstariji zborniksrednjovekovnogruskogpravauopštenepredviđaovajpravniposao.Zarazlikuodnje,Pskovskasudnagramotapominjekupoprodajunepokretnostiunekolikočlanova.Međunjimajenajznačajnijičlan106.Tuseizričitopominjuispraveokupoprodaji zemlje (‘’купче грамоте’’) kao dokazna sredstva u nastalomsudskomsporu.Posredno,prekotekstaoveodredbePskovskesudnegramotesaznajemodasuseodXIVvekazaključivaliugovoriokupoprodajizemlje.

Mnogobrojne sačuvane i objavljene drevnoruske privatnopravne kupo‐prodajneispravepotvrđujudasepomenutaodredbaPSGprimenjivalaupraksi.Preko 120 dokumenata koji su dospeli do našeg vremena, najbolje susvedočanstvo da su se zaključivali pisani ugovori povodom kupopro‐ dajenepokretnih stvari. To se u najvećoj meri odnosi na Novgorod i Pskov, dvaznačajna grada na severozapadu Rusije, koji su u određenom periodu uživalivisokstepenautonomijeuodnosunacentralnukneževskuvlast.Većinaispravaimalajejednoobraznustrukturuistandardanobrazacpokojemsuzapisivane.Na početku teksta zapisivana su imena prodava‐ ca i kupaca, zatim predmetkupoprodaje sa tačno i precizno utvrđenim međama, kluzula o prenošenjupravasvojinenakupcaiuvođenjeuposed,isplatakupoprodajnecene.Nakrajuisprave su se nalazila imena prisut‐ nih svedoka. Mnogi od kupoprodajnihugovora sadržali su i zaštitu od evikcije, a pojedini su imali odredbe ozastupanju širih zajednica, kao i zabranu budućeg uznemiravanja vlasnika odtrećih lica. U ulozi kupca često pronalazimo pripadnike višeg sloja, pojedinecrkve, manastire, ali i obične ljude, trgovce i zanatlije. Predmet kupoprodajenajčešće je bila obradiva zemlja, ali i livade, šume, zemljište sa pčelinjacima,oblastiokojezera,priobalja,ribnjaci.

50


Literatura/References

Алексеев,Ю.Г.(1980).Псковскаясуднаяграмотаиеевремя.Ленинград:Наук.

Андреев,В.Ф.(1986).НовгородскийчастныйактXИИ‐XВвв.Ленинград:Академиянаук.Веселовский,С.В.(1947).ФеодальноеземлевладениевСеверо‐ВосточнойРуси.Москва‐Ленинград:Академиянаук.

ГрамотывеликогоНовгородаиПскова.(1949).Москва‐Ленинград:Ака‐демиянаук.

Зализняк,А.А.(2004).Древненовгородскийдиялект.Москва:Языкисла‐вянскойкультуры.Гурьева,О.Ю.(2003).ГражданскоеправопоПсковскойсуднойграмоте(докторскадисертација).Самара.ДальВ.И.(1880).Толковыйсловарьживоговеликорусскогоязыка,Том1.Москва.Исаев,М.А.(2001).Толковыйсловарьдревнерусских

юридическихтерминов.Москва:Наук.

Kadlec,K.(1924).PrvobitnoslovenskopravopreXveka.Beograd:GecaKon.Каштанов,С.М.(1996).ИзисториирусскогосредневековогоисточникаактыX‐XVIвв,Москва:Наука.Лаппо‐Данилевский,А.С.(1922).Очеркрусскойдипломатикичастныхактов.Москва:Русскийисторическийжурнал.

МарасиноваЛ.М.(1966).НовыепсковскиеграмотыXIV‐XVвеков.Москва:МосковскийУниверситет.Margetić,L.(1997).Srednjovjekovnohrvatskopravo,obveznopravo.Zagreb–Rijeka:Adamić.

РоссийскоезаконодательствоX‐XXвека,ЗаконодательствоДревнейРуси.(1984).Москва:Юридическаялитература.Solovjev,A.(1995).UgovorokupoviniiprodajiusrednjovekovnojSrbiji.Beograd:Arhivzapravneidruštvenenauke.СрезневскийИ.И.(1893‐1912).Материалыдлясловарядревнерусскогоязыка,Т.И–ИИИ,СанктПетерсбург:Академиянаук.

Stojčević,D.(1966).Rimskoprivatnopravo.Beograd:Naučnaknjiga.Čerepnin,

Л.В.(1953).ПсковскиеграмотыконцаXВвека.Москва:Академиянаук.

51


AleksandarĐorđević,LL.D.AssistantProfessor,FacultyofLaw,UniversityofNiš

SALEANDPURCHASEOFREALESTATEINANCIENTRUSSIANLAW

Summary

Contract on sale and purchase of real estate is one of the most importantobligation contracts, which needs to be concluded in writing. In the ancientRussianlaw,itwasregulatedbyseveralprovisionofthePskovskaSudnaGramota(PSG),acollectionofnormativeactsofMedievalRussia(1397‐1467).Numerouspreserved and published ancient Russian sale and purchase private lawdocumentsconfirmthatthementionedPSGprovisionswereappliedinpractice.Inthe ancient Russian law, theywere known as the “kupche gramote” (sale andpurchasedocuments).Over120preserveddocumentsare thebest testimonyofthe fact that thewritten saleandpurchaseof real estate contractswerebeingconcluded.ItmostlyreferstothecitiesofNovgorodandPskov,thetwosignificantcentersinthenorth‐westofRussia,whichenjoyedahighlevelofautonomyfromthecentralauthorities.Themajorityofdocumentshadtheunifiedstructureandthestandardizedlegalformbywhichtheywerewritten.

Keywords:MiddleAges,private law,ancientRussian law, contracton saleandpurchaseofrealestate,saleandpurchasedocuments,writtenform.

53

DrDraganJovašević,1RedovniprofesorPravnogfakulteta,UniverzitetuNišu

pregledninaučničlanakdoi:10.5937/zrpfni1777053J

UDK:343.265:340.5


USLOVNIOTPUSTUPRAVUREPUBLIKESRBIJE–TEORIJA,PRAKSA,UPOREDNOZAKONODAVSTVO–

Apstrakt: U savremenom krivičnom pravu kazna zatvora je osnovna inajznačajnija vrsta krivične sankcije koja se izriče učiniocima krivičnihdela u cilju sprečavanja i suzbijanja kriminaliteta. No, sva krivičnazakonodavstva pored bezuslovne kazne zatvora poznaju i različitemodalitetenjenogizricanjailiizvršenja.Tosurazličitioblicisupstitutailialternativa u slučajevima kada prema oceni ličnosti učinioca krivičnogdelanijeneophodnonjegovobezuslovnolišenjeslobode.Takoserazlikujepotpuna ili delimična suspenzija kazne zatvora ili neke druge vrstekazne.Uprvomslučajuradiseouslovnojosudi.Tojepotpunoizuzećeodizvršenjasudskomodlukomizrečeneiliutvrđenekaznezatvora(iilidrugevrste i mere kazne) za određeno vreme (vreme proveravanja) i pododređenimuslovima.U slučajudauslovnoosuđenine ispunipostavljeneopšteiposebne,obavezneilifakultativneuslove,krivičnopravopredviđaobavezno ili fakultativno opozivanje uslovne osude. No, pored uslovneosudekaooblikailimodalitetaizvršenjaizrečenekaznezatvora,pojedinasavremenakrivičnazakonodavstvapoznajuiuslovnuosudukaoposebnuvrstukrivičnesankcije–kaomeruupozorenja.

Drugi oblik delimične suspenzije izvršenja izrečene kazne zatvora (ilidrugekrivičnesankcijezavodskog, institucionalnogkaraktera)nazivaseuslovniotpust.U slučajudavanjauslovnogotpusta, radi seodelimičnojsuspenzijiizrečenekaznezatvorapododređenimuslovimaizaodređenovreme, ali tek pošto je osuđeno lice već izdržalo deo izrečene kazne uzavodskojustanovi.Izadavanjeuslovnogotpustapotrebno je ispunjenjezakonomkumulativnopropisanihuslovakrozkojeseprocenjujedalijeiukomstepenu

1 [email protected]

54


ostvarena specijalna prevencija osuđenog lica – uticanje na njegovoponašanjeusmislupopravljanja,prevaspitanjairesocijalizacije.

Pretpostavkazaprimenuovihmerajesteispunjenjeformalnihuslova–upogledu vrste i visine izrečene, odnosno izdržane kazne zatvora imaterijalnihuslova–ocenasudadaprimenakazneukonkretnomslučajunije neophodna jer se ciljevi (svrha) kažnjavanjamogu ostvariti i bezefektivnogizvršenjakaznezatvoraucelostiilidelimično.Upravoopojmu,karakteristikama, uslovima i načinima izvršenja ovih oblika suspenzijekazne zatvora u krivičnom pravu Republike Srbije sa teorijskog,praktičnogikomparativnogaspektagovoriiovajrad.

Ključnereči:krivičnodelo,učinilac,kaznazatvora,uslovniotpust,Srbija,uporednopravo.

1.Uvodnarazmatranja

U sistemumera društvene reakcije na kriminalitet preovladavaju po svomznačaju kazne, a među njima kazna zatvora. To je lišenje slobode kretanjaučiniocakrivičnogdelazausudskojodluciodređenovreme.Onajepropisanazanajvećibrojkrivičnihdelasamostalnoilialternativno,odnosnokumulativnosanovčanomkaznom.Izričesenaodređenovremeutrajanjuodtridesetdanadodvadeset godina ili u trajanjuod tridesetdo četrdeset godina−dugotrajnizatvor (Jovašević, 2016: 312). Ali izrečena mera kazne zatvora ne mora usvakomkonkretnomslučajuidaseefektivnoizvršiupotpunosti.Toznačidaseosuđenolicemožeotpustitisaizdržavanjakaznezatvoranasloboduiprenegoštojujeupotpunostiizdržaloakosuzatoispunjenizakonompropisaniuslovi.Tadadolazidoprimeneuslovnogotpusta.

Kaznališenjaslobode(kaznazatvora)sesastojiuoduzimanjuslobodekretanjaučiniocu krivičnog dela za u sudskoj presudi određeno vreme i njegovomsmeštanjuuposebnuzavodsku,penitensijarnuustanovu2.Usvimsavremenimkaznenimsistemimakaznališenjaslobodezauzimacentralnomesto(Horvatić,2003:174).Najvećibrojkrivičnihdelazaprećenjeovomkaznomjeronapružanajvišemogućnostidaseostvari

2 Upravnojteorijiimashvatanjapremakojimapostojetrimodalitetaoduzimanjaslobodekretanjaosuđenoglicaprimenomkrivičnopravneprinude.Tosu:a)kaznazatvora,b)kaznadugotrajnog zatvora i v) kazna maloletničkog zatvora. Prva dva modaliteta nisu različitevrste kazni zatvora, već se razlikuju samopo du žini trajanja. Prvimodalitet ima redovnuprimenu,adrugijeizuzetak.Trećimodalitetjeposebnogkarakterazboglicapremakomesemožeizreći.

55

D.Jovašević|str.53‐74

svrha kažnjavanja koja se, prvenstveno, sastoji u specijalnoj prevenciji –uticanjunaučiniocakrivičnogdeladaponovonečinikrivičnadelainjegovomponovnomuklju čivanjuu normalandruštveni život. Kazna lišenja slobode jeuvedena u krivično pravo na predlog Bekarije, i to prvo u francuskomKrivičnomzakonikuiz1791.godineodakle jeprodrlaudrugazakonodavstva.Zatvaranje koje je do tada primenjivano imalo je karakter obezbeđenjaprisustva učinioca krivičnog dela da bi se nad njim izvršila smrtna ili telesnakazna. U poređenju sa telesnim kaznama koje su se sastojale u mučenju isakaćenju,štojeostavljalotrajneposlediceinvaliditeta,uvođenjekaznelišenjaslobode pod uticajemučenja klasične škole krivičnog prava predstavlja velikinapredak(Novoselec,2004:289−291).

KrivičnopravoRepublikeSrbijedanaspoznajesamojednuvrstukaznelišenjaslobode. To je kazna zatvora (Jovašević, Ikanović, 2012: 278) koja se možeizreći jedino kao glavna kazna. To je kazna protiv slobode i propisana je uposebnom delu Krivičnog zakonika (KZ)3 za najveći broj krivičnih dela, i tosamostalnoilialternativno,odnosnokumulativnosanovčanomkaznom.Onasemožeizrećisamokadajezakonompropisanazaodređenokrivičnodeloitourasponu od trideset dana do dvadeset godina (član 45KZ). Izriče se na punegodineipunemesece,adošestmeseciinapunedane.

Odovogopštegmaksimumapostojiizuzetakkadasekaznazatvoramožeizrećiu trajanjuod tridesetodčetrdesetgodina.Ovasekaznamožepropisatiza:a)najteža krivična dela i b) najteže oblike teških krivičnih dela, ali nikadasamostalno,većuvekuzkaznuzatvorautrajanjudodvadesetgodina.Kada jeizrečena,kaznazatvoraodtridesetdočetrdesetgodinaseuvekizričenapunegodine. Ova najteža kazna u našem kaznenom sistemu se ne može izrećimlađem punoletnom licu (licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela nijenavršilo 21 godinu), ali je ostalo nejasno zašto primena ove kazne nije isključenapremabremenitojženiibitnosmanjenouračunljivomlicu4.

3 SlužbeniglasnikRS,br.85/05,88/05,107/05,72/09,111/09,121/12,104/13,108/14i94/16.

4 Neka inostrana krivična zakonodavstva poznaju više vrsta kazni lišenja slobode i to:zatvor i doživotni zatvor. Tako Krivični zakonik Makedonije u članu 35, Krivični zakonikRuskefederacijeučlanu44,KrivičnizakonikIzraelaučlanu41, austrijski Krivični zakonik u članu 18, bugarski Krivični zakonik u članu 37, KrivičnizakonikAlbanijeučlanu29poznajukaznezatvoraidugotrajnogzatvora,dokgrčkiKrivičnizakonik u članu 51 predviđa: doživotni zatvor, zatvor u kaznenim ustanovama i zatvor upopravnimustanovama,aKrivičnizakonikKineučlanu33

56


Novelama Krivičnog zakonika iz septembra 2009. i decembra 2011. godinepredviđena je mogućnost primene ‘’kućnog zatvora’’ (Jovašević, 2013:112−132). U slučaju izricanja kazne zatvora do jedne godine, sud možeistovremenoodreditiosuđenomlicudaćeseonaizvršavatiuprostorijamaukojimaonstanuje,ukolikosesobziromnaličnostučinioca,njegovranijiživot,njegovodržanjeposleučinjenogkrivičnogdela,stepenkriviceidrugeokolnostipodkojimajedeloučinjenomožeočekivatidaćesenatajnačinostvaritisvrhakažnjavanja.

Pri tomejezakonizričito isključio mogućnost izricanja ‘’kućnogzatvora’’osuđenom licuzakrivičnodeloprotivbraka iporodicekoježivi saoštećenimlicemu istomporodičnomdomaćinstvu.Osuđenikojem jeodređeno izvršenjekaznezatvoranaovajnačinnesmedanapuštaprostorijeukojimastanujeosimu slučajevima koji su propisani Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija5 iZakonom o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera6. Izvršenje kazne kućnogzatvorasailibezelektronskognadzorauređenoječl.20−33Zakonaoizvrsenjuvanzavodskih sankcija i mera. Ukoliko osuđeni jednom u trajanju preko šestčasova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije ukojimastanuje,sudobaveznoodređujedaseostatakkaznezatvoraizvršavauzavoduzaizvršenjekaznezatvora(član45,st.5−7KZ).

Uslovni otpust je bio i predmet regulative niza međunarodnih dokumenatameđu kojima se posebno ističe Evropska konvencija o nadzoru nad uslovnoosuđenimiliuslovnooslobođenimlicima(ETS051)iznovembra1964.godine(Pavišić, 2006: 536). Ova Konvencija, koju je svojevremeno potpisala iratifikovalaibivšaSFRJugoslavija1991.godine7,postavilajeminimalneusloveza pružanje pomoći koja je nužna za resocijalizaciju osuđenih učinilacakrivičnih dela putem odgovarajućeg nadzora putem određenih mera, a kojetreba, s jedne strane, da doprinesu promeni njihovog ponašanja iresocijalizaciji, a sa druge strane, da kontrolom njihovog ponašanja omogućeizvršenjeizrečenekazneibeznjenogefektivnogizvršenja.Konvencijadalje(čl.4−9) određuje pravila o načinu, postupku i uslovima izvršenja uslovnogotpustauslučajudajekaznazatvoraizrečenaujednojdržavi,adaseizvršavaudrugojdržavi.Nadzornadprimenomuslovnogotpusta,uređenglavomdva(čl.10−15),trebada

poznaje: doživotni zatvor, zatvor sa nepromenjivim rokom od 6 meseci do 15 godina,zadržavanjeod1do6meseciinadzorjavnebezbednostiod3mesecado2godine.

5 SlužbeniglasnikRS,br.55/14.


7 SlužbenilistSFRJ–Međunarodniugovori,br.4/91.

57


omogući njegovu efikasniju primenu u postupku izvršenja izrečenih kazni.Glava četvrta Konvencije (čl. 22−25) uređuje ustupanje prava na izvršenjeizrečene kazne zatvora, odnosno primenu uslovnog otpusta nad osuđenimlicemukoristzamoljenedržave(Jovašević,Ikanović,2015:189−193).

2.PojamikarakteristikeuslovnogotpustauRepubliciSrbiji

Uslovni otpust se sastoji u otpuštanju osuđenog lica sa izdržavanja kaznezatvora pre nego što ju je u potpunosti izdržalo pod uslovom da do istekavremenazakojejeizrečenakaznaneučininovokrivičnodelo(član46KZ).Akotakvo lice ne izvrši krivično delo za vreme dokmu kazna teče, neće doći doopozivanjauslovnogotpusta.Uslovniotpustjesličanuslovnojosudijerseobainstitutasastojeuoslobađanjuučiniocakrivičnogdelaodizdržavanjakazne,stim što je kod uslovne osude to oslobođenje u potpunosti, a kod uslovnogotpustaseradiodelimičnomoslobođenjuodkazne(Selinšek,2007:167−169).U funkcionalnomsmisluuslovniotpust jesastavnideo izrečenekaznezatvorajer utiče na njenu sadržinu budući da se institucionalni tretman u zavodskojustanovizamenjujetretmanomnaslobodi(Grozdanić,Škorić,Martinović,2013:211−213).

U teoriji se mogu naći shvatanja prema kojima je uslovni otpust osnov zagašenjekazneilizakonskasmetnjazadaljeizvršenjekazne(Pavišić,Grozdanić,Veić,2007:89−92).Takosesmatradaonnijeosnovzagasenjekaznejerpostojimogućnostnjenogizvršenjauslučajuopozivauslovnogotpusta,paječakteškoitvrditidajeuslovniotpustsmetnjazadalje izvršenjekaznejersunekiobliciizvršenjakaznekaomerepomoćiinadzoramogućiizavremetrajanjauslovnogotpusta(Novoselec,2004:356).

Uslovni otpustpredstavlja kriminalnopolitičku i penološkumeru (Turković etal., 2013: 78−81) kojom se vrsi dopunska individualizacija kazne i ostvarujeresocijalizacijaosuđenoguznjegovoličnoiaktivnoučešćekadasesobziromnapostignuterezultatespecijalnopreventivnogsadržajamožeskratitiprethodnoodmereno trajanje oduzimanja slobode. On se može dati svakom licu kojeizdržava: a) kaznu zatvora, b) meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskoglečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, v) vaspitnu meru upućivanja uvaspitnuustanovu,g)vaspitnumeruupućivanjauvaspitno‐popravnidomid)kaznumaloletničkogzatvora.Izvršenjeuslovnogotpustajeuređenočlanom47Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i čl. 44−55 Zakona o izvrsenjuvanzavodskihsankcijaimera.

58


2.1.Odobravanjeuslovnogotpusta

Uslovni otpust se obavezno daje ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) formalniuslov–da jeosuđeni izdržaodve trećine izrečenekaznezatvora,pri čemuseovajrokračunaoddanakadajezapočetoizvršenjekaznei2)materijalniuslov–daseosuđeniutokuizdržavanjakaznetakopopraviodasesaosnovommožeočekivatidaćesenaslobodidobrovladati,anaročitodadoistekavremenazakojejeizrečenakaznaneučininovokrivičnodelo.Natajnačinjeuslovniotpustuskladusaprincipomindividualizacijekaznejerjesvodiupravonaonumerukoja je stvarno potrebna u konkretnom slučaju za ostvarenje ciljevakažnjavanja8.Priocenida lićeseosuđeniuslovnootpustitisuduzimauobzirnjegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza sobzirom na njegovu radnu sposobnost i druge okolnosti koje pokazuju da jepostignutasvrhakažnjavanja(Petrović,Jovašević,Ferhatović,2016:218−221).

8 Oostvarenju svrhekažnjavanjaputemprimeneuslovnogotpustapostojibogata sudskapraksa:uslovzaprimenuuslovnogotpustajevladanjeosuđenogzavremeizdržavanjakazne(dobroponašanje,ispoljeneradnenavike,procesresocijalizacijejeokončan)kaoiprocenaonjegovom budućem ponašanju (presuda Okru žnog suda u Subotici Kž. 459/2007); zauvažavanjemolbezauslovniotpustnijedovoljnosamoispunjenjezakonskihuslovaidobrovladanje osuđenog, već su od značaja i okolnosti koje se tiču individualne i generalneprevencije, pa je potrebno da ciljevi specijalne prevencije nisu u suprotnosti s razlozimageneralneprevencije(rešenjeOkružnogsudauNišuKž.1707/2007);nemamestausvajanjumolbe za uslovni otpust osuđenog u situaciji kada je ostalo da još izdrži kaznu zatvora utrajanjuodčetirimeseca,aizizveštajaustanoveukojojizdržavakaznuproizlazidasusamoprisutnepromeneustavuiponašanjuosuđenog,dajeprocesresocijalizacijejošutokuidanisu ispunjeni ciljevi generalne i specijalne prevencije (rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž.1890/2007);nemauslovazaprihvatanjemolbezauslovniotpustusituacijikadaseosuđeniu toku izdržavanja kazne zatvora u većem delu dobro vladao i ponašao, a potom jedisciplinskikažnjeniupućenusamicuutrajanjuod15danaioduzetasumudodeljenapravakorišćenjaposetaiodlaskanavikend(rešenjeOkružnogsudauSuboticiKž.493/2008);dabiseusvojilamolbaosuđenogzapuštanjenauslovniotpustprocesresocijalizacijemorabitiokončan (rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž. 732/2008); nije dozvoljen uslovni otpust saizdržavanja kazne zatvora koja se izdržava po rešenju kojim je neplaćena novčana kaznazamenjena kaznom zatvora (rešenje Okružnog suda u Nišu Kž. 1110/2008); nema mestausvajanjumolbe za uslovni otpust osuđenog ako iz izveštaja kazneno‐popravnog zavodaukojem izdržavakaznuzatvoraproizlazidaseproces resocijalizacijekarakterišepozitivnimpromenama u stavovima u i ponašanju osuđenog (rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž.3167/2008); ima mesta usvajanju molbe za uslovni otpust osuđenog samo ako je svrhakažnjavanjaostvarenaupotpunosti(rešenjeVrhovnogsudaSrbijeKž.578/2009).

59


O tome kada su ispunjeni uslovi za davanje uslovnog otpusta osuđenom licudragocenaiskustvapružabogatasudskapraksa9.

Krivični zakonik je posle novele iz decembra 2012. godine isključio davanjeuslovnog otpusta učiniocu: a) koji je tokom izdržavanja kazne dva putadisciplinski kažnjavan i b) kome su oduzete dodeljene pogodnosti. I Zakon oposebnimmerama za sprečavanje vršenja krivičnihdelaprotivpolne slobodepremamaloletnim licima10 iz aprila2013. godine (član5, stav 2) je isklju čiodavanje uslovnog otpusta u činiocu sledećih krivičnih dela: silovanje (član178,st.3i4KZ),obljubanadnemoćnimlicem(član179,st.2i3KZ),obljubasadetetom (član 180 KZ), obljuba zloupotrebom položaja (član 181 KZ),nedozvoljenepolne radnje (član182KZ),podvođenje iomogućavanjevršenjapolnog odnosa (član 183 KZ), posredovanje u vršenju prostitucije (član 184,stav2KZ),prikazivanje,

9 Uslovizadavanjeuslovnogotpustasuusudskojpraksitumačeninarazličitenačine:kodocenedalićeseosuđeniuslovnootpustitisaizdržavanjakaznezatvoranevodiseračunaoopštoj svrsi kažnjavanja, već se ceni da li je u odnosu na osuđenog postignuta svrhakažnjavanja (rešenjeApelacionog suda uNišuKž. 263/2012); sudmože pustiti na uslovniotpust i lice koje se nalazi na izdržavanju kazne zatvora u prostorijama u kojima stanuje(presudaVišegsudauBeograduSpk.Po.4/2013);prilikomodlučivanjaomolbizapuštanjemaloletnikanauslovniotpustsaizvršenjavaspitnemereprvostepenisudcenikumulativnoispunjenje zakonskih uslova koji se tiču vremena koje je maloletnik proveo u zavodskojustanovi, njegovo ponašanje, kao i postignuti stepen u vaspitanju maloletnika (rešenjeApelacionog suda u Nišu Kžm. 5/2013); prilikom odlučivanja da li su ispunjeni uslovi zauslovniotpustpotrebno jeda jeosuđeni izdržaozakonompropisanideokaznezatvoranakoju je osuđen pravnosnažnom presudom, s tim što se u navedeno vreme ne uračunavavremezakojejeamnestiran(rešenjeApelacionogsudauKragujevcuKž.74/2013);sudmožepustitinauslovniotpusti licekojesenalazinaizdržavanjukaznezatvorauprostorijamaukojima stanuje (rešenje Višeg suda u Beogradu Kuo. 200/2013); ako je osuđeni usledamnestije oslobođen izvršenja dela kazne zatvora, onda se i taj deo kazne uzima u obzirprilikomutvrđivanjada li osuđeni ispunjavauslove zapuštanjenauslovniotpust (rešenjeApelacionogsudauBeograduKž.698/2013);prilikomodlučivanjaoosnovanostimolbezapuštanjenauslovniotpusteksplicitnoseneuzimauobzirokolnostupogledudužinetrajanjaneizdržanog dela kazne zatvora, već je potrebno izvršiti detaljnu analizu ocene vladanja iponašanjaosuđenogupenalnimuslovima,njegovstavpremaizvršenomkrivičnomdelu–daligajeprihvatiokaosvojeilinabilokojinačinnastojidaumanjisvojdoprinosistom,stepenprihvatanja tretmana koji se provode u ustanovi, izvršavanje radnih obaveza u okvirunjegovogsubjektivnogzalaganja,postignutistepenresocijalizacijeidrugiciljevispecijalneigeneralne prevencije (rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 1862/2013); prilikomocenjivanja osnovanostimolbe za puštanje na uslovni otpust sa izdržavanja kazne kućnogzatvorasudmoraposebnodavodiračunaidasvestranoikritičkioceniispunjenostuslovauvezisasvrhomkažnjavanja(rešenjeApelacionogsudauNovomSaduKž.2383/2013).


60


pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanjemaloletnog lica za pornografiju (član 185 KZ), navođenje maloletnog lica naprisustvovanje polnim radnjama (član 185a KZ) i iskorišćavanje računarskemrežeilikomunikacijedrugimtehničkimsredstvimazaizvršenjekrivičnihdelaprotivpolneslobodepremamaloletnomlicu(član185bKZ)poduslovomdasuovadelaizvršenapremamaloletnimlicima.

Ukoliko ispunjava zakonom propisane uslove sud može uslovno otpustiti iosuđenog:1)kojiizdržavakaznuzatvoraod30do40godina,2)kojijeosuđenza krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnimpravom, krivična dela protiv polne slobode, krivično delo nasilja u porodici(član194, st. 2do4KZ), krivičnodeloneovlašćeneproizvodnje i stavljanjaupromet opojnih droga (član 246, stav 4 KZ), krivična dela protiv ustavnoguređenjaibezbednostiRepublikeSrbije,krivičnodeloprimanjamitaikrivičnodelo davanja mita, 3) koji je osuđen od strane nadležnih sudova, odnosnonjihovih posebnih odeljenja, u postupcima koji su vođeni u skladu sanadležnošćuZakonao organizaciji i nadležnosti državnih organau suzbijanjuorganizovanogkriminala,korupcije idrugih teškihkrivičnihdela11 i 4)koji jeviše od tri puta pravnosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora, a nijeizvršenobrisanjeilinepostojeuslovizabrisanjenekeodosuda.

Za razliku od ranijeg rešenja kada je o uslovnomotpustu odlučivala posebnakomisija za uslovni otpust koju je obrazovaloministarstvo pravde, prema čl.563−568 Zakonika o krivičnom postupku (ZKP)12 o uslovnom otpustu sadaodlučujesudkojijedoneoodlukuuprvomstepenu.Udrugimdržavamauslovniotpust mogu da daju administrativni organi (odbor ili komisija za uslovniotpust). Postupak za davanje uslovnog otpusta13 pokreće molbom osuđeni ilinjegovbranilac.Akosudmolbuneodbaci(akojepodnetaodneovlašćenoglicaili pre ispunjenja zakonom propisanog minimuma od dve trećine izdržanekazne), sudsko veće u postupku obavezno traži izveštaj od zavoda u komeosuđeniizdržavakaznuzatvoraonjegovomvladanjuidrugimokolnostimakojeukazujudajepostignutasvrhakažnjavanja,kaoiizveštajpoverenikaupraveza

11 Slu žbeni glasnik RS, br.: 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 45/05, 61/05, 72/09,72/11, 101/11 i 32/13. Ovaj zakon je zamenjen Zakonom o organizaciji i nadležnostidržavnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije koji seprimenjujeod1.marta2018.godine(SlužbeniglasnikRS,br.94/16).

12 SlužbeniglasnikRS,br.:72/11,101/11,121/12,32/13,45/13i55/14.

13 Postupak za puštanje na uslovni otpust pokreće se samo na molbu osuđenog lica(rešenjeOkružnogsudauKraljevuKž.11/2005).

61


izvršenje krivičnih sankcija (član 564 ZKP) i saslušava nadležnog javnogtužioca.U odluci ouslovnomotpustu sudmožedaodredi dužnost osuđenomlicudaispuniuodređenomrokuobavezekojesupredviđenekrivičnopravnimpropisima.Akouslovniotpustnebudeopozvan,smatrasedajeosuđeniizdržaokaznu.

Zakon o izvršenju krivičnih sankcija u članu 184 predviđa mogućnostprevremenog otpuštanja osuđenog lica iz zavodske ustanove. To je posebnavrstauslovnogotpustakojidajeadministrativniorgan.Uovomslučaju,direktorUpravezaizvršenjekrivičnihsankcija,napredlogupravnikazavodaukomesenalazi osuđeno lice, a na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja stručnogtima, može da ga pusti sa izdržavanja kazne zatvora najviše šest meseci doisteka kazne ako su ispunjena dva uslova: a) ako je osuđeni izdržao devetdesetina izrečene kazne i 2) da se osuđeni dobro vladao, pa su postignutirezultatiuprogramupostupanja.

2.2.Opozivanjeuslovnogotpusta

Ako uslovno otpušteni ne opravda ukazano poverenje dolazi do opozivanjauslovnogotpusta injegovogponovnogvraćanjauzavodskuustanovu.Postojedve vrste opozivanja uslovnog otpusta. To su: a) obavezno (obligatorno) i b)fakultativno opozivanje (član 47 KZ). O opozivanju uslovnog otpusta uvekodlučujesud.

Do obaveznog opozivanja uslovnog otpusta dolazi ako su ispunjeni sledećiuslovi:a)kadauslovnootpuštenizavremedoksenalazinauslovnomotpustuizvršikrivičnodeloilikadamusesudizakrivičnodelokojejeranijeučinio,alise za njega nije znalo u vreme davanja uslovnog otpusta i b) da je zanovoizvršeno ili novootkriveno krivično delo izrečena kazna zatvora prekojednegodine.

Dofakultativnogopozivanjauslovnogotpustadolaziusledećimslučajevima:a)kadauslovnootpuštenizavremetrajanjauslovnogotpustaučini jednoilivišekrivičnihdela ilimuse sudi zakrivičnadelakoja je ranijeučinio, a zakoja jeizrečenakaznazatvorado jednegodine ib)kadauslovnootpuštenine ispuninekuodobavezakojesupredviđenekrivičnopravnimodredbama,akojemujesudodredio.Prioceniuovomslučajudalićeopozvatiuslovniotpustiline,sudnaročitouzimauobzir:a)srodnostučinjenihkrivičnihdela,b)pobudeizkojihsudelaučinjena i v)drugeokolnostikojeukazujunaopravdanostopozivanjauslovnogotpusta(Čejović,2002:491).

62


Kada sud opozove uslovni otpust, tada izriče kaznu primenom pravila oodmeravanju kazne za dela u sticaju uzimajući ranije izrečenu kaznu kaoutvrđenu (Petrović, Jovašević, Ferhatović, 2015: 218−221). Deo kazne koji jeosuđeni izdržaopo ranijoj osudi se uračunavaunovukaznu, a vremekoje jeproveo na uslovnom otpustu se ne uračunava. Ako uslovno otpušteni budeosuđennakaznuzatvoradošestmeseci,asudneopozoveuslovniotpust,onseupućujeuzavodskuustanovunaizdržavanjeovekazne,pričemuseprodužavauslovniotpustzavremekoje jeosuđeniproveona izdržavanjukaznezatvora.Zakon je postavio ograničenje prema kome se uslovni otpust može opozvatinajkasnijeurokuoddvegodineoddanakadajenjegovrokistekao.

3.Izvršenjeuslovnogotpusta

Zakonoizvršenjuvanzavodskihsankcijaimerapredviđamerenadzoranad izvršenjem uslovnog otpusta, bez obzira da li je on dat punoletnom ilimaloletnom licu, i bez obzira o kojoj se krivičnoj sankciji institucionalnog(zavodskog) karaktera radi (Simović, Jovašević, Simović, 2014: 331−333).Nadzornaduslovnootpuštenim licem iz zavodskeustanove (član44)obavljaPoverenička služba ako je u odluci o uslovnom otpustu sud odredio da jeosuđeni dužan da ispuni jednu od sledećih obaveza: 1) javljanje organunadležnom za izvršenje zaštitnog nadzora, 2) osposobljavanje učinioca zaodređenozanimanje,3)prihvatanjezaposlenjakojeodgovarasposobnostimau činioca, 4)uzdržavanjeodposećivanjaodređenihmesta, lokala ilipriredbi,ako to može biti prilika ili podsticaj za ponovno vršenje krivičnih dela, 5)blagovremeno obaveštavanje o promeni mesta boravka, adrese ili radnogmesta, 6) uzdržavanje od upotrebe opojnih droga ili alkoholnih pića, 7)posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta ili ustanova, ipostupanje po njihovim uputstvima i 8) ispunjenje drugih obaveza koje supredviđenekrivičnopravnimodredbama.

Sudkojijedoneoodlukuodavanjuuslovnogotpustakojomodređujeispunjenjejedne ili više navedenih obaveza dužan je da izvršnu odluku bez odlaganjadostavi Povereničkoj službi. Nadzor nad uslovno otpuštenim licem sprovodiPoverenik,kojiutvrđuje ipratiprogram izvršenjauslovnogotpusta (član45).Zakonprviputpredviđamogućnostprimeneelektronskognadzorakaooblikanadzoranadprimenomodređenihmeranadlicemkojesenalazinauslovnomotpustu(član46).Uslučajudajesuddoneoodlukuouslovnomotpustukojomjeodrediodajeosuđenidužandaispuniobavezepredviđenekrivičnopravnimodredbamauzprimenu

63


elektronskognadzora,elektronskinadzornemožetrajatidužeodjednegodine,niti duže od trajanja uslovnog otpusta. Na primenu elektronskog nadzorashodno se primenjuju odredbe Zakona kojima se uređuje izvršenje kaznezatvorabeznapuštanjaprostorijaukojimaosuđenistanuje(kućnogzatvora)saelektronskimnadzorom.

ZakonjepreciznoodrediopravaidužnostiPoverenika iosuđenoglicakojesenalazinauslovnomotpustu(član47).PremaovomzakonskomrešenjuosuđenijedužandaseodmahpopuštanjunauslovniotpustjavinadležnojPovereničkojkancelariji. Poverenik je dužan da odmah po prijemu odluke o uslovnomotpustu uspostavi kontakt sa službom tretmana u zavodu, da preduzmepotrebne radnje za njeno izvršenje i da po potrebi uspostavi saradnju saporodicom osuđenog, policijom, ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite,poslodavcemidrugimustanovama,organizacijamaiudruženjima.Poverenikjetakođe dužan da u roku od osam dana od dana prijema odluke o davanjuuslovnog otpusta osuđenom licu donese program, uzimajući u obzir utvrđeniprogram pripreme za otpust iz zavoda u kome je osuđeni izdržavao kaznuzatvora. Poverenik upoznaje osuđenog sa utvrđenim programom, kao i saposledicama neizvršenja postavljenih obaveza. Ovaj program Poverenikdostavlja sudu koji je doneo odluku o uslovnom otpustu i odgovarajućemorganu,ustanovi,organizaciji.UciljuuspešnogsprovođenjaprogramaizvršenjaobavezaosuđenimoradasejavljaPoverenikuuvreme,nanačininamestukojePoverenikodredi(član48).

Osuđeni je dužan da za vreme trajanja uslovnog otpusta ispunjava obavezeredovnog ili vanrednog školovanja ili druge utvrđene oblike stručnogosposobljavanja ili sticanja veština (član 49). Takođe osuđeni u saradnji saPoverenikom i Nacionalnom službom za zapošljavanje aktivno učestvuje upronalaženjuodgovarajućegzaposlenjapremaponuđenimposlovimanatržišturada (član 50). Osuđeni je u smislu člana 51 Zakona dužan da se pridržavazabrane posećivanja određenih mesta koja mogu biti prilika ili podsticaj zaponovno vršenje krivičnih dela. On je takođe dužan da u roku od tri danaobavesti Poverenika o promeni mesta boravka, adrese ili o promeni radnogmesta. Ako to ne učini, smatraće se da nije ispunio obavezu iz odluke ouslovnomotpustu(član52).Osuđenijedaljedužandaseuzdržavaodupotrebeopojne droge, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci (član 53). AkoPoverenik osnovano sumnja da se osuđeni ne pridržava ove obaveze, a naosnovuneposrednoguvida ili informacijadobijenihodporodice ilidrugih licabliskih osuđenom, ovlašćen je da obavi odgovarajuće testiranje na prisustvopsihoaktivnihsupstanci.Akosenaosnovurezultatatestautvrdidaseosuđeni

64


ne pridržava ove obaveze ili ako osuđeni odbije testiranje, smatra se da nijeispunioobavezuizodlukeouslovnomotpustu.Osuđenijedužandaseuključiutretman u odgovarajućem savetovalištu ili ustanovi u skladu sa programomizvršenjaobaveza(član54).

Poverenik nakon isteka uslovnog otpusta obaveštava nadležni sud oispunjenostisvihpostavljenihobavezaodstraneuslovnootpuštenoglica(član55).Akokrivicomosuđenogizvršenjeobavezaneotpočneurokuod15danaoddana izradeprograma ili osuđenine ispunjavaobavezekoje sumuodređene,odnosnoispunjavaihdelimično,Poverenikjedužandaodmahotomeobavestinadležnisud.Uovomslučajunadležnisudurokuodosamdanadonosiodlukuo opozivu uslovnog otpusta ili pak obaveštava Poverenika i osuđenog onastavkuizvršenjauslovnogotpusta.

4.Uslovniotpustuuporednomkrivičnompravu

Institutuslovnogotpustakaooblikprevremenogpuštanjanasloboduosuđenoglica na kaznu zatvora pod određenim uslovima poznaju i brojna drugasavremena krivična zakonodavstva od kojih ćemomi analizirati samo ona saspecifičnim rešenjima koja mogu biti od značaja i za našeg zakonodavca pribudućojreformiuoblastikrivičnogprava.

4.1.Poljska

KrivičnizakonikRepublikePoljske14 upoglavljuosmompodnazivom:‘’Mereuvezisaizricanjemuslovnogotpusta’’učlanu77propisujedasudmožeuslovnoosloboditi od daljeg izdržavanja kazne zatvora osuđeno lice kada dođe douverenja (nakon ocene njegove sveukupne ličnosti) da njegov stav, ličnekarakteristike i situacija, njegov način života pre izvršenja krivičnog dela,okolnostiizvršenjadela,kaoinjegovoponašanjeposleizvršenjakrivičnogdela,kao i za vreme izdržavanja kazne zatvora ukazuju na pretpostavku da ćeosuđeni nakon puštanja na slobodu poštovati pravni poredak, a posebno danećečinitinovakrivičnadela(Lukašov,Kuznjecova,2001:87−89).

No, pored ispunjenja navedenih materijalnih uslova, za davanje uslovnogotpustausmislučlana78KZpotrebno je ispunjenje i formalnihuslova.Tosu(Mueler, 1973: 218−221): a) da je osuđeno lice izdržalo najmanje polovinuizrečenekaznezatvora,anajmanješestmeseci,b)dajeosuđenoliceizčlana64,stav1KZizdržalonajmanjedvetrećinekazneiv)dajeosuđenoliceizčlana64,stav2KZizdržalonajmanjetričetvrtine

14 Kodekskarny6.czerwca1997,Dz.Uz1997,r.Nr88.poz553,Nr240.poz.1431z2012.

65


izrečene kazne zatvora, ali najmanje jednu godinu. Konačno, lice koje jeosuđenonakaznuzatvorautrajanjuoddvadesetpetgodinamožeseuslovnootpustitinaslobodunakonizdržanihpetnaestgodina,doklicekojejeosuđenonadoživotnukaznuzatvora,takođesemožeuslovnopustitinaslobodu,aliteknakon što je izdržalo dvadeset pet godina kazne zatvora. U slučaju davanjauslovnogotpustaosuđenomlicuusmislučlana80KZ,vremenjegovogtrajanjase podudara sa vremenom neizdržanog dela izrečene kazne zatvora, ali tajperiodnemožebitikraćioddve,nitidužiodpetgodina,osimkadaseradiouslovnootpuštenomlicusaizdržavanjakaznedoživotnogzatvoraukomslučajuvreme trajanja uslovnog otpusta iznosi deset godina (Zbiorowe, 2015:114−116).

U slučaju opoziva uslovnog otpusta (član 81 KZ) osuđenom licu ne možeponovo biti odobren uslovni otpust pre isteka roka od jedne godine od dananjegovog ponovnog prijema u zavodsku ustanovu, odnosno ako se radi oizrečenoj kazni zatvora, tada taj rok iznosi pet godina (Bojarski, 2007:131−135).Zakonik je izričitopredvideoučlanu82daakoseu tokuvremenatrajanjauslovnogotpusta,kao inakon togvremenau trajanjuodšestmeseci,istineopozoveizzakonompropisanihrazloga(izvršenjenovogkrivičnogdela,neizvršenjepostavljenihobaveza idr.), tada se smatrada je izrečenakaznaupotpunostiizvršena,tedajeuslovniotpustopravdaosvojusvrhu.

Inakraju,licekojejeosuđenonakaznuograničenjaslobode(član83KZ),kojeje izdržalo najmanje polovinu izrečene kazne (formalni uslov) i koje poštujepravniporedak,vrednoimarljivoobavljaradkojimujenaložiosudiispunjavadrugepostavljeneobaveze(materijalniuslov),možetakođebitioslobođenooddaljeg izvršenja ostatka izrečene kazne odlukom suda, čime se smatra da jeizrečenakaznaupotpunostiizvršena(Lewandowski,2001:216−221).

4.2.Francuska

Krivični zakonik Republike Francuske15 u pododeljku broj četiri podnazivom: ‘’Suspenzijasauslovnimotpustom’’(čl.132‐40‐132‐53KZ)određujespecifičanoblikuslovnogotpusta(Bernardini,2003:189−195).

Tako prema odredbama čl. 132−40 i 132−41 KZ sud koji je u činiocukrivičnog dela izrekao kaznu zatvora u trajanju do pet godinamože nareditiobustavu (suspenziju)njenog izvršenja,u celosti ilidelimično, s timdamuseizričeuslovniotpust(Veron,2002:219−222).Utomslučaju

15 CodePenalFrance,Juillet2012,Paris,2013.

66


sudijaobaveštavaosuđenolice,akojeprisutno,oobavezamakojemoraizvršitiu periodu suspenzije kazne i uslovnog otpusta. Pri tome ga upozorava naposlediceako zavreme trajanjauslovnogotpusta izvršinovokrivičnodelo iliprekrši neku od izrečenihmera nadzora ili posebnih obaveza. Kada sud, kaododatnukaznu,izrekneproterivanjesateritorijeFrancuskenaperioddodesetgodina, ova kazna se takođe suspenduje (odlaže) do isteka vremena trajanjauslovnogotpusta.Uslovniotpustkojimožedatrajeodjednedotrigodine(član132‐42KZ)počinjedatečeoddanakadapresudapostaneizvršnauskladusačlanom708,stav2Zakonaokrivičnompostupku.

Tokomtrajanjauslovnogotpusta(Gattegno,2003:227−231),osuđenoliceseusmislučl.132‐43‐132‐46KZnalazipododređenimmeramanadzorauzkojesumu izrečene iposebneobaveze.Pri tomesemožeodobriti ipomoćnadležnihorgana koja bi mu omogućila bolju i bržu reintegraciju u društvo. U merenadzora koje se mogu izreći osuđenom licu spadaju sledeće: a) da budeprisutno kada se to zahteva od strane sudije za izvršenje kazni ili dodeljenogmu socijalnog radnika, b) da prima socijalnog radnika i da mu pruži sveinformacije ili dokumente koji su potrebni kako bi se proverio njegov načinizdržavanja i ispunjavanja postavljenih obaveza, v) da obavesti socijalnogradnika o svakoj promeni radnogodnosa, g) da obavesti socijalnog radnika osvakojpromeniprebivalištailioputovanjukojejedužeodpetnaestdanaid)dapribavi prethodno odobrenje od sudije za izvršenje kazni za putovanje uinostranstvo i za svaku promenu zaposlenja ili boravka ako to može daonemogućiiliotežaizvršenjeodređenihobaveza(Geninet,2002:333−341).

Sudijaza izvršenjekazni,porednavedenihmeranadzoranadosuđenim licemza vreme trajanja uslovnog otpusta, može da mu izrekne i jednu ili višezakonompropisanihobavezakaoštosu(član132‐45KZ):1)daobavljastručnudelatnostilidapohađaobrazovnikursilistručnousavršavanje,2)dauspostaviprebivalište u određenom mestu, 3) da se podvrgne lekarskom pregledu,lečenju ili medicinskoj njezi, a u slučaju potrebe i bolničkom lečenju, 4) dapokažedaučestvujeuporodičnimtroškovimailidaredovnoplaćaalimentaciju,5) da nadoknadi u celini ili delimično, prema svojim mogućnostima, štetuprouzrokovanukrivičnimdelom,6)dapokažeda,premasvojimmogućnostima,javnom trezoru plaća iznose kao posledicu izrečene kazne, 7) da ne upravljavozilom određene kategorije, 8)da senebavi stru čnomdelatnošću tokomkoje je ili povodom koje je krivično delo izvršeno, 9) da se ne pojavljuju naposebno određenim mestima, 10) da ne učestvuje u klađenju, naročito ukladionicama,11)daneposećujejavnekuće,12)dasenesastaje

67


saodređenimosuđenimlicima,anaročitosadrugimsaučesnicimau izvršenjukrivičnogdela,13)danekontaktirasaodređenimlicima,anaročitosažrtvomkrivičnogdela,14)daneposedujeilinenosibilokojeoružje,15)dazavršikurso bezbednosti saobraćaja na putevima o svom trošku ako je krivično deloizvršeno motornim vozilom, 16) da ne emituje bilo kakav audio‐vizuelnisadržajkojijedelimičnoiliucelinipovezansaizvršenimkrivičnimdelomkojese odnosi na umišljajno ugrožavanje života, seksualnu agresiju ili seksualnozlostavljanje, 17) da svoju decu poveri licima kojima je sudskom odlukomdodeljeno starateljstvo i 18) da završi kurs o državljanstvu (Langui, 1997:421−431). Sve mere pomoći imaju za cilj da podrže napore osuđenog lica ureintegraciji u društvo i njegovoj boljoj i bržoj resocijalizaciji. One mogu dabuduiuoblikusocijalne,apopotrebi,ifinansijskepomoći.Njihizvršavaslužbazauslovniotpustuzučešće,popotrebi,privatnihilijavnihustanova.

Suspenzijasauslovnimotpustom(Poncela,2005:278−291)seusmislučlana132‐47KZmožeopozvatiupotunostiilidelimičnoodstranesudaakoosuđenoliceizvršizavremetrajanjauslovnogotpustakrivičnodeloiliprekršajzakojemu je izrečena bezuslovna kazna zatvora. No, zakon je isključio mogućnostopozivanja uslovnog otpusta za ranije izvršena krivična dela prepravnosnažnosti uslovne suspenzije. Suspenziju sa uslovnim otpustom(Golovko,Krilova,2002:311−318)može takođeopozvati i sudijaza izvršenjekazni,uskladusauslovimautvrđenimZakonomokrivičnompostupku,akoseosuđenolicenepridržavaizrečenihmeranadzorailiposebnihobaveza.

4.3.Španija

OranskizakonoKrivičnomzakonuKraljevineŠpanije16utrećempoglavljupodnazivom:‘’Ooblicimazameneizvršenjakaznelišenjaslobodeiuslovnojosudi’’,utrećempotpoglavljupodnazivom:‘’Ouslovnomotpustu’’učlanu90određujepojam, sadržinu i uslove za davanje uslovnog otpusta. Tako se prema ovomzakonskomrešenjuuslovniotpustsadaljegizdržavanjaizrečenekaznezatvoramožedatiosuđenomlicuakosuispunjenisledećiuslovi(MerinoBlanco,2006:109−113):a)dajeodobrenoranijeoslobođenjeizzavodskeustanove,b)dajeizdržanotričetvrtineizrečenekaznezatvora,v)dapokazujedobroponašanjeidajedatapovoljna

16 Organski zakon 10/1995, od 23. novembra, o Krivičnom zakonu, objavljen u‘’Službenomglasniku’’ broj281od24.novembra1995. godine /Codigopenal LeyOrganica,No.10/1955de23deNoviembrede1995;OrganicLawNo.1/2015.1.July2015.

68


procena njegove reintegracije u društvo i g) da je utvrđena građanskaodgovornostzaštetuprouzrokovanuizvršenimkrivičnimdelom.

Zaispunjenjeuslovakojiseodnosinaprocenustepenadruštvenereintegracije(resocijalizacije) osuđenog lica u sledećim slučajevima (Orts Berenguer,Matallinangelo, 2007: 89−101): a) za krivična dela u vezi sa terorističkimorganizacijama i grupama i krivičnim delima terorizma (prema Odeljku dva,Glave VII, Poglavlja XXII, Knjige II Krivičnog zakona) i b) za krivična delaizvršena u okviru kriminalne organizacije posebno će se voditi računa osledećim okolnostima: a) da je osuđeno lice pokazalo da je nedvosmislenonapustilo terorističke aktivnosti, te da je aktivno sarađivalo sa državnimorganimauciljusprečavanjavršenjadrugihkrivičnihdelaodstraneoružanihbandi, organizacija ili terorističkih grupa, b) da je osuđeno lice ublažiloposledice izvršenog krivičnog dela i v) da je osuđeno lice doprinelo da seotkrije,uhvatiilikrivičnogonilicekojejeodgovornozakrivičnadelaterorizma,pribavili dokazi ili sprečile aktivnosti organizacije ili udruženja kome je onpripadaoilisakimjesarađivao.

Ispunjenje ovoguslova se, izmeđuostalog,možeutvrditi i posebnom izjavomkojom se osuđeni odriče svojih kriminalnih aktivnosti i da napušta nasilje, aposebno da se izvinjava žrtvama svog kriminalnog delovanja, kao i putemizveštaja nadležnih državnih organa koji potvrđuju da je osuđeni zaistaprekinuo sve veze sa terorističkom organizacijom i udruženjem, odnosno sakriminalnim aktivnostima nezakonitih grupa, te da je sarađivao sa organimakrivičnog pravosuđa (Guintero Oliveras, Morales Prats, 2006: 181−195).Izuzetno, čak i ako su zadovoljeni navedeni uslovi, a ne radi se o krivičnimdelima u vezi sa terorističkim organizacijama i grupama i krivičnim delimaterorizma, odnosno o krivičnim delima koja su izvršena u okviru kriminalneorganizacije,sudijazauslovniotpust,usmislučlana91KZ,naosnovuizveštajadržavnog tužioca, generalnog direktora kazneno‐popravnih ustanova i drugihnadležnihorganamožeodobritiuslovniotpustosuđenomlicukoje je izdržalosamo dve trećine izrečene kazne zatvora, pod uslovom da zaslužuju takvuprivilegiju na osnovu kontinuiteta rada ili učešća u kulturnim i stručnimaktivnostima za vreme boravka u zavodskoj ustanovi (SanchezMelgar, 2006:216‐22).

Štaviše, na predlog generalnog direktora kazneno‐popravnih ustanova i naosnovu izveštajadržavnogtužioca idrugihnadležnihorgana,akosu ispunjenisvi prethodno navedeni kumulativni uslovi osuđenom licu može odobritiuslovniotpustisudijazauslovniotpustnakon

69


izdržaneisamopolovineizrečenekazne,alinajvišedodevedesetdanazasvakugodinuefektivnoizdržanekaznezatvora,semuslučajuakoseradiolicukojejeosuđeno za krivična dela u vezi sa terorističkim organizacijama i grupama,krivična dela terorizma i krivična dela koja su izvršena u okviru kriminalneorganizacije.Zaovuizuzetnuzakonskumogućnostpotrebnojedaosuđenolicepokazuje kontinuitet rada ili učešća u kulturnim i stručnim aktivnostima zavreme boravka u zavodskoj ustanovi, kao i da dokaže efikasnost i uspešnostsvog učešća u programima za kompenzaciju žrtvama ili, po potrebi, uprogramima lečenja ili detoksikacije (odvikavanja od bolesti zavisnosti odalkoholailiopojnihsredstava).

No, čak i kada nisu ispunjeni napred navedeni formalni (u pogledu visineizdržanog dela izrečene kazne zatvora) imaterijalni uslovi, uslovni otpust semožedatiu sledećimslučajevima (Bahmaiera,MoralGrazia,2011:861−880):a)osuđenomlicukojejenavršilosedamdesetgodinaživota,b)osuđenomlicuza koje se na osnovu medicinskog izveštaja utvrdi da boluje od ozbiljneneizlečivebolestiiv)osuđenomlicuzakojepostojiočiglednaopasnostzaživotzbogbolestiilistarostinaosnovuizveštajalekarasudskemedicineimedicinskeslužbekazneno‐popravneustanove.Uovimslučajevimakazneno‐popravnaustanovapokrećepostupakzadavanjeuslovnogotpustapredsudijomodboraza uslovni otpust sa posebnom hitnošću, a pre donošenja odluke vrši seprocena: a) ličnih okolnosti osuđenog lica, b) mogućnosti osuđenog lica daponovo učini krivično delo i v) ‘’malog’’ stepena opasnosti koju osuđeno licepredstavlja.

Uslovniotpust trajeonolikovremenakoliko jepotrebnozapotpuno izvršenjeizrečenekaznezatvora.No,ukolikouslovnootpuštenolicezatovreme(član93KZ) izvrši novo krivično delo ili ne ispuni postavljene obaveze u pogleduponašanja i ograničenja, sudija Odbora za uslovni otpust opoziva odobreniuslovniotpust,aosuđenolicesevraćauzavodskuustanovu.

5.Zaključak

NoveliranjemKrivičnogzakonika2009.i2012.godine,aposebnodonošenjemZakonaoizvršenjuvanzavodskihsankcijaimera2014.godine,RepublikaSrbijajeupotpunostiimplementiralaevropskestandardeuoblastiizvršenjauslovnogotpusta kao specifične faze u procesu izvršenja izrečene krivične sankcijeinstitucionalnog (zavodskog) karaktera koji su inaugurisani odredbamaEvropskekonvencijeonadzorunaduslovnoosuđenimiliuslovnooslobođenimlicimaiz1964.godine.

70


Naovajnačinjeupotpunostiostvarenciljprimenekrivičnihsankcija–uticanjenaosuđenogučiniocakrivičnogdeladavišeneponovikrivičnodelo,odnosnouticanjenanjegovokasnijeponašanjeiresocijalizacijanjegoveličnosti.Sdrugestrane,naovajnačinjepojačansistemzaštiteljudskihpravaislobodaosuđenihlicakojasvojimponašanjem,zalaganjemiradomzavremeizvršenja izrečenihkrivičnihsankcijazavodskogkaraktera,uprvomredukaznezatvora,zaslužedanaslobodidočekajuefektivnookončanje izrečenekazne ilidrugesankcijeovevrste. Sve to treba da učvrsti pravni poredak i poverenje građana u pravnudržavuivladavinuprava.

Slična rešenja u pogleduodobravanja (formalni imaterijalni uslovi), odnosnoopozivanja uslovnog otpusta, te o posebnim merama i obavezama koje sepostavljajuuslovnootpuštenomlicunaslobodikojemoradaispuni,poznajuidrugasavremenakrivičnazakonodavstva(npr.Francuska,Španija,Bugarska,Estonija,Poljskaidr.).


Bahmaiera,L.,DeMoralGrazia,A.(2011).CriminalLawinSpain.Kluwer.

Bernardini,R.(2003).Droitpenalgeneral.Paris:Manuel.Bojarski,T.(2007).Kodekskarny.Komentarz.Warszawa:Lexisnexis.

Veron,M.(2002).Droitpenalgeneral.Paris:Dalloz.Gattegno,P.(2003).Droitpenalgeneral.Paris:Dalloz.Geninet,B.(2002).L'indispensabledudroitpenal.Paris:Studyrama.

Golovko,L.V.,Krыlova,N.E.(2002).UgolovnыйkodeksFrancii.Sankt‐Peterburg:ЮridičeskiйcentrPress.

Grozdanić,V.,Škorić,M.,Martinović,I.(2013).Kaznenopravo,Općidio.Rijeka:Pravnifakultet.GuinteroOlivares,G.,MoralesPrats,F.(2006).ParteGeneraldelDerechoPenal.Barcelona:Bosch.Zbiorowe,O.(2015).Kodekskarny.40.Wydanie.Berlin:C.H.Beck.

Jovašević,D.,Ikanović,V.(2012).KrivičnopravoRepublikeSrpske,Opštideo.BanjaLuka:UniverzitetApeiron.Jovašević,D.(2013).Praktikumzakrivičnopravo,Opštideo.Niš:Pravnifakultet.Jovašević,D.,Ikanović,V.(2015).Međunarodnokrivičnopravo.BanjaLuka:UniverzitetApeiron.

71


Jovašević,D.(2016).Krivičnopravo,Opštideo.Beograd:Dosije.

Kodekskarny6.czerwca1997,Dz.Uz1997,r.Nr88.poz553.,Nr240.poz.1431z2012.

Laingui,A.(1997).Laresponsibilitepenaledansl’anciendroit.Paris:Dalloz.Lewandowski,R.(2001).DieGeschichtederpolnishenLehrevomIrrtumimStrafrecht.Berlin:Duncker.Lukašov,A.I.,Kuznecova,N.F.(2001).UgolovnыйkodeksRespublikiPolьša.Sankt‐Peterburg:ЮridičeskiйcentrPress.MerinoBlanco,E.(2006).SpanishLawandLegalSystem.London:Thomson.Sweet‐Maxwell.

Mueller,G.(1973).ThePenalCodeofthePoland.Littleton:FredRothman.Novoselec,P.(2004).Općidiokaznenogprava.Zagreb:Pravnifakultet.Organski

zakon10/1995,od23.novembra,oKrivičnomzakonu,objavljenu‘’Službenom

glasniku’’broj281od24.novembra1995.godine/CodigopenalLeyOrganica,

No.10/1955de23deNoviembrede1995;OrganicLawNo.1/2015.1.July2015.

OrtsBerenguer,E.,MatallinEvangelo,A.(2007).Derechopenal–partegeneral.Valencia:TirantloBlanch.Pavišić,B.(2006).KaznenopravoVijećaEurope.Zagreb:Goldenmarketing.Pavišić,B.,Grozdanić,V.,Veić,P.(2007).KomentarKaznenogzakona.Zagreb:Narodnenovine.Petrović,B.,Jovašević,D.,Ferhatović,A.(2015).Krivičnopravo1.Sarajevo:Pravnifakultet.Poncela,P.(2005).Droitdelapeine.Paris:Themis.

SanchezMelgar,J.(2006).Codigopenal–comentarios.Madrid:Tecnos.

Selinšek,Љ.(2007).Kazenskopravo,Splošnidelinosnoveposebnegadela.Љu‐bljana:ZaložbaGV.Simović,M.,Jovašević,D.,Simović,M.(2014).Izvršnokrivičnopravo.IstočnoSarajevo:Pravnifakultet.

Zakonoorganizacijiinadležnostidržavnihorganausuzbijanjuorganizovanogkriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela, Službeni glasnik RS, br. :42/02,27/03,39/03,67/03,29/04,45/05,61/05,72/09,72/11,101/11i32/13.Krivičnizakonik,SlužbeniglasnikRS,br.85/05,88/05,107/05,72/09,111/09,121/12,104/13,108/14i94/16.Zakonikokrivičnompostupku,SlužbeniglasnikRS,br.:72/11,101/11,121/12,32/13,45/13i55/14.

72


Zakonoposebnimmeramazasprečavanjevršenjakrivičnihdelaprotivpolneslobodepremamaloletnimlicima,SlužbeniglasnikRS,br.32/13.

ZakonoizvršenjukrivičnihsankcijaiZakonoizvršenjuvanzavodskihsankcijaimera,SlužbeniglasnikRS,br.55/14.Zakonoorganizacijiinadležnostidržavnihorganausuzbijanjuorganizovanogkriminala,terorizmaikorupcije,SlužbeniglasnikRS,br.94/16.

Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije o nadzoru nad uslovno osuđenim iliuslovno oslobođenim licima, Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori, br.4/91.

Turković,K.,etal.(2013).KomentarKaznenogzakona.Zagreb:Narodnenovine.Horvatić,Ž.(2003).Kaznenopravo,Općidio.Zagreb:Pravnifakultet.(2013).CodePenalFrance.Juillet2012.Paris:Dalloz.Čejović,B.(2002).Krivičnopravo,Opštideo.Beograd:Službenilist.

DraganJovašević,L.L.D.FullProfessor,Facultyoflaw,UniversityofNiš

CONDITIONALRELEASEINTHELAWOFREPUBLICOFSERBIA:THEORY,PRACTICEANDCOMPARATIVELAW

Summary

Inthecontemporarycriminallaw,aprisonsentenceisthebasicandmostimpor‐tanttypeofcriminalsanctionwhichmaybeimposedoncriminaloffendersforthepurposeofpreventingandcounteractingcrime.Allcriminallegislationsrecognizedifferentmodels of imposing and executing the unconditional prison sentence.These are different substitutes or alternatives applicable in cases whereunconditionalimprisonmentisnotconsiderednecessary.Thus,wecandistinguishtwoformsofsuspensionoftheprisonsentenceorsomeotherkindofpunishment:full and partial suspension. Full suspension of a prison sentence is known as asuspended sentence. It implies a complete exemption from the execution of aprison sentence (and/or some other punishment ormeasure) imposed by thecompetent court, for a specified period of time (probation period) and underspecific conditions. In case the convicted offender who has been imposed asuspended sentence notmeet the general and specific,mandatory or optionalrequirements,criminallawprovides

73


forthemandatoryoroptionalrevocationofthesuspendedsentence.Inadditionto the suspended sentenceasa form of executing the imposedprison sentence,somemodern criminal lawsalso recognize the suspended sentenceasa specialkindofcriminalpenalty,i.e.asawarningmeasure.

Partialsuspensionoftheimposedprisonsentence(oranyothercriminalsanctionof institutional character) is called a conditional release. It implies a partialsuspensionofprisonsentenceundercertainconditionsandforaspecifiedperiod,but only after the convicted offender has already served part of the imposedprison sentence. In order to be granted a conditional release, the convictedoffenderhastocumulativelymeettheprescribedrequirements.Thesecriteriaareused for assessing the scope of attained special prevention pertaining to theconvicted offender, particularly in terms of the impact exerted on his/hercorrection,re‐educationandre‐socialization.

Theprerequisiteforimplementingthesemeasuresisthefulfillmentoftheformalrequirements(includingthetypeanddurationofthe imposedandservedprisonsentence), as well as the requirements related to the discretionary courtassessmentthatprisonsentenceisnolongernecessaryinthespecificcasebecausethegoals(purpose)ofpunishmentmaybeachievedevenwithouttheenforcementof prison sentences inwhole or in part. In this paper, the author discusses theconcept,characteristics,requirementsandmethodsof implementingthese formsofprisonsentencesuspension inthecriminal lawoftheRepublicofSerbia fromtheperspectiveoflegaltheory,practiceandcomparativelaw.

Keywords: criminal offence, perpetrator, prison sentence, conditional release,Serbia,comparativelaw.

75

VeljkoTuranjanin,LL.D.1AssistantProfessor,FacultyofLaw,UniversityinKragujevac,EmirĆorović,LL.D.AssistantProfessor,StateUniversityofNoviPazarDraganaČvorović,Ph.D.AssistantProfessor,

pregledninaučničlanakdoi:10.5937/zrpfni1777075T

UDK:343.55(497.11)


AcademyofCriminalisticandPoliceStudiesatBelgrade

DOMESTICVIOLENCEINSERBIA

Abstract:Domestic violence isoneof themost complex criminal issues,representingnegationofthebasichumanrightsand freedomsprotectedbyanumberof internationaldocumentsandnational legal regulations,startingwith theright to life to theright tosafety.Theauthorsanalyzethis increasingly common form of violence (psychical, psychological,economic and sexual) as a social phenomenon that has its substantivecriminal law aspect and criminal procedure aspect, neither of whicheliminatesthecausesofitsoriginbutonlytreatstheconsequences.Familyviolenceprimarilyaffectswomen.Theauthorshave conducteda surveyfor theperiodof ten yearsof theCriminalCodeapplication inorder toexamine the criminal offense of the domestic violence, procedure andperpetrators.

Keywords: domestic violence, cause of violence, civil law protection,criminallawprotection,domesticviolencejurisprudence.

1.Introduction

Domestic violence is a global health and criminal justice problem withenormous consequences for the health of millions of women and childrenaround theworld,whichhas attractedpublic interest onlyduring the last 20years.However, thephenomenon ismucholderandhasexisted forcenturies.Essentially based on causing harm to others, violent conduct preventedmenfromleavingtheirwives

1 [email protected]@[email protected]

76


andsodestroyingthefamilyunit.Althoughknownforcenturies, ithasremai‐ned unchanged but the phenomenological expressions of this phenomenonhavemultiplied (Kovačević & Kecman, 2007: 152). Unfortunately, such treat‐ment of women was considered completely normal and natural (Brewster,2002: 23). Although most attention is given to women when talking aboutdomestic violence, we should not ignore domestic violence against children.Children are the silent victims of domestic violence, but they may also bevictimsorwitnessesofviolence.Lotsofchildrenofschoolandpre‐schoolagelive in families where violence occurs, which significantly damages theirgrowth,makingthemanxious,depressedandmiserable(Sterne&Poole,2010:11). Any form of violence against children threatens their basic need forsecurity, trust and love, leaving lasting consequences for their mental andphysical health (Hanak, Tenjović, Išpanović‐Radojković, Vlajković & Beara,2013: 76). The extent towhich children’s problemwith domestic violence isconsideredseriousisbestillustratedbypublishingtheadviceofchildrenwhohavesufferedabusetootherchildrenonhowtodealwiththedomesticviolence(Mullender,Hague,Imam,Kelly,Malos&Regan,2002:233‐240).Astoundingisthefactthat,forexample,intheUK,accordingtothestudyconductedin2006,onemillion children are exposed to domestic violence (Bentovim, 2009: 25),whileoveramillionviolentcrimesin1998werecommittedbyformerorcurr‐entpartnersinthecommunity,whereinthe85%ofthecasesthevictimwasawoman (Brewster, 2002: 25). In theUK, in 1991, 41%of killedwomenwerekilled as victims of domestic violence (Locton&Ward, 1997: 7). However, itshouldbementionedthatthediscussionondomesticviolenceisalmostalwaysdirectedtowardamanwhoabuseshiswifeandchildren.Butbothwomenandmen can be found in both roles (Hamel, 2007: 4). In other words, even thereversed process canbe verywidespread.However, due to the fact thatmenalmostneverreportsuchviolence,systematicallyconductedresearchesonthisproblemarerare(Mullender,2006:11;seeDouglas&Hines,2011).Atthesametime,violencemaybesustainedbytheelderlypeople;thus,accordingtosomesources,between4%and6%ofthepopulationofpeopleolderthan65sustainsome form of domestic violence (Jovanović, 2012: 249). Certainly, it is not anewphenomenonbutthissocialproblemhasonlyrecentlybeenrecognizedasanimportantaspectoffamilyviolence(Anetzberger,2008:12).

Themostcommonformofdomesticviolenceisviolenceagainstwomen.Unfor‐tunately, women are at a greater risk in their own homes rather than in thestreet(Roberts,2007:4).Theescalationofthistypeofviolencehaspromptedlawmakerstoaddresstheissueandreactindifferentfieldsoflaw,bothatthenational and international level, because despite the fact that the victimsuffered violence one or more times, their injuries and/or trauma may bepermanent in nature and this has to stop (Roberts, 2002: 5). Although it is aproblemthatexistsinall

77

V.Turanjanin,E.Ćorović,D.Čvorović |str.75‐102

countriesofthemodernworld(seeParker&Parker,2003),itshouldbebornein mind that legal norms are only the tip of the iceberg in the fight againstdomestic violence, which entails efforts of many psychologists, sociologists,doctorsandlawyers,socialworkersandpoliceofficers(Vlašković,2008:3).Insituations of domestic violence, when one member of the family approachesanotherfromthepositionofforceandpower,thevictimcanbeprotectedonlybyabiggerandmorepowerfulforcethatwillcurbthugs,andthatforceisthestate(Vlašković,2013:184).Domesticviolenceoccursineverysocial,culturaland ethnic group, and it is not tied to specific socio‐demographic factors(Mildorf, 2007: 30). Although it is most visible in the poor strata of thepopulation, it is recognizedas aproblem thatpermeates themiddleandhighclass(Roberts,2007:6).

2.TheNormativeFrameworkofRegulatingDomesticViolence

In the Republic of Serbia, a special normative framework for combatingdomestic violencewas created in 2002,when the crime of domestic violencewas defined in the Article 118a of the Criminal Act of Serbia.2 Before that,Yugoslavia,as the legalpredecessorofSerbia,hadratified theUNConventionontheRightsoftheChild,3whichdoesnotconstitutealegalbasisforthestatedincrimination but requires States Parties to take variousmeasures to protectchildren from different forms of violence, abuse and the like. Otherwise, thefirst Proposal of themodel for the protection against domestic violence wasmade in Serbia (Yugoslavia) in 1998, which is provided in addition to thecriminalandcivillawprotectionfromdomesticviolence.Ofcourse,evenbeforetheincriminationofdomesticviolenceasaspecialcriminaloffense,someformsofthisphenomenonweresubjecttocriminalliabilityandpunishableeitherascriminal offenses of bodily harm, insult, slander, endangering safety, violentbehavior, or under the norms of misdemeanor law, primarily throughinfringementsagainstpublicorderandpeace.However,theenvisagedoffencesdidnotprotectvictimsofdomesticviolenceassuch.

TheFamilyAct(hereinafter:FA)oftheRepublicofSerbia,whichwasadoptedandenteredintoforcein2005,4introducesthecivil(familylaw)protection

2 CriminalActofSerbia,OfficialGazetteofSerbiano.26/77,28/77,43/77,20/79,24/84,39/86,51/87,6/89,42/89,21/90,16/91,26/91,75/91,9/92,49/92,51/92,23/93,67/93,47/94,17/95,44/98,10/02,11/02,80/02,39/03.

3 ActontheratificationoftheUNConventionontheRightsoftheChild,OfficialGazetteSFRY,no.15/90,4/96and2/97.

4 TheFamilyActofSerbia(hereinafter:FA),OfficialGazetteofSerbiano.18/2005,72/2011and6/2015.

78


againstdomesticviolence.TheSerbianCriminalCode(hereinafter:CC)5,whichwasadopted in2005andentered into forceon1st January2006,criminalizesdomestic violence in Article 194 CC. Serbia also adopted the Act on the Pre‐ventionofDomesticViolence(hereinafter:PDVAct),6whichenteredintoforceon1st July2017.What remains is theprotection in the fieldofmisdemeanorlaw,whichisnotexplicitasthelattertwobutitisachievedindirectlythroughprovisions contained in the Act on Public Peace and Order (hereinafter: PPOAct).7 Inaddition,in2013,SerbiaratifiedtheCouncilofEuropeConventiononpreventing and combating violence against women and domestic violence,8

whichwasadoptedon11thMay2011inIstanbul,andisthereforeknownastheIstanbulConvention.BearinginmindthattheIstanbulConventionhasbecomeanintegralpartofourinternallaw,theprovisioninArticle3(par.1,pointb)oftheratificationActspecifies that “domesticviolencemeansanykindofphysi‐cal,sexual,psychological,oreconomicviolencethatoccurswithinthefamilyorhousehold, or between former or current spouses or partners, regardless ofwhether the perpetrator or counterparts shared the same residencewith thevictim”. A similar determination of domestic violence is provided inArticle 3(par.3)of theActon thePreventionofDomesticViolence. Itshouldbenotedthat some former Yugoslav countries (Croatia, Montenegro, and Bosnia andHerzegovinaattheentitylevel)haveenactedspeciallawsaimedatcombatingdomesticviolence,9 mainlyrelating tomisdemeanorprotection.These legisla‐tiveundertakingsarecertainlyexpected tobegreatlyaffectedby the IstanbulConvention, as has been the case in Croatia since the enactment of the newPenalCode(Turković&Maršavelski,2013:206).

3.DefinitionofDomesticViolenceandsomeofitsFeatures:acriminologicalaspect

Relyingontheclassificationofviolentcrimeintwocategories(traditionalandnew),formsofdomesticviolencecanbeclassifiedinthesecondcategory(Ignja‐

5 TheCriminalCodeoftheRepublicofSerbia(hereinafter:CC),OfficialGazetteofSerbiano. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/ 2013 and108/2014.6 Act on the Prevention of Domestic Violence (PDV Act), Official Gazette of Serbia no.94/2016.7 ActonPublicPeaceandOrder(hereinafter:PPOAct),OfficialGazetteofSerbiano.6/2016.8 Act on the ratification of the CoE Convention on preventing and combating violenceagainstwomenanddomesticviolence,OfficialGazetteofSerbiano.12/2013.9 ActonProtectionfromDomesticViolence,OfficialGazetteofCroatiano.137/09,14/10,60/10;ActonProtectionfromDomesticViolence,OfficialGazetteofRepublicofSrpskano.102/2012,108/2013,82/2015;ActonProtectionfromDomesticViolence,OfficialGazetteofBosnia and Herzegovina no. 20/2013; Act on Protection from Domestic Violence, OfficialGazetteofMontenegrono.46/2010,40/2011.

79


tović,2002:152).Therearemanydefinitions,butattentionshouldbepaid totwodefiningelements:whatismeantbyviolence,andwhatismeantbyfamily.Thus,someauthorsconsiderthephysicalcomponentofviolence;othersincludethreatsandintimidation,whilethethirdgroupofpeoplealsoconsiderstheactsof psychological and emotional aggression. One problem that occurs whendeterminingdomesticviolenceiswhetherit includesonlytheviolenceofmenover women, or women over men, as well as violence between same‐sexpartners (Brewster, 2002:24),without forgetting that amuchwider circle ofpeoplecanbevictimsofthistypeofviolence(children,parents,etc.).

Regardlessoftheparticularformofviolence,itsaimistotakecompletecontrolover the person who has been subjected to violence (Summers & Hoffman,2002). Then, it means that every act of physical, psychological, sexual oreconomicabuseoccursorhasoccurredisconsideredtobedomesticviolence,the one that occurs between current or former partners, regardless of theexistence and form of their life community, parents and children, as well asotherrelativesandotherpersonswhohavebeenwitheachotherorarestillinemotionalor sexual relationship (Cf.Vlašković,2008:13). So, from theabovedefinitions, we can isolate four basic forms of domestic violence. These arephysical, psychological, sexual and economic violence. These terms can bedefined differently in different branches of law but, here, wewill try to givetheirmostacceptabledefinitions.Thus,bringing togethercriminal justiceandtheconceptoffamilyviolence,physicalviolenceisdefinedasanypresumptuous,recklessandmaliciousbehaviorwhichendangersthe lifeorphysical integrityofthevictim(Vlašković,2008:17‐18).Sexualviolenceisanyviolationofsexualfreedom and sexual morality, which covers every aspect of degradation andhumiliationonthebasisofsex,regardlessofwhetherthere isunlawfulaction(Petrušić&KonstantinovićVilić,2005:30).10Psychologicalviolenceisanyformof bold, reckless or malicious behavior, which leads to the violation ofpsychological integrity,mental health and/or the serenity of familymembers(Vlašković, 2008: 24). Finally, economic violence involves the abuse of theirfinancial resources or restricting the victim’s access to joint financial re‐sourcesinordertomaintaincontroloverotherfamilymembers.Someauthorsalsomentionsocialviolenceasaformofdomesticviolence,whichisaimedatisolatingthevictimfromthesocialenvironmentbybanningthevisitationandcontactwithotherpeople(Lukić,2011:270).

10 Physicalandsexualviolenceareoftencorrelated.Accordingtoonestudy,33%ofwomenwhosufferedsexualviolencewerebeaten(Mullender,2006:22).Theviolenceisbrutalanddegrading (Roberts, 2002a: 49). According to some data, approximately 8.7 millions ofwomenaresubjectedtoviolenceeachyear(Roberts,2002b:66).However,violenceseldomremains in the family; theabuseroftenharasses thewife’s familyand friends,especially ifsheleftthefamilycommunity(McGee,2000:41).

80


4.FamilyLawProtectionagainstDomesticViolence 4.1.SubstantiveProvisions

Initsbasicprovisions,theSerbianFamilyAct(FA)laysdowntheexplicitprohi‐bitionofdomesticviolence,providingthateveryonehastherighttoprotectionfromdomesticviolenceinaccordancewiththelaw.Thetermdomesticviolenceis defined in Article 197 (par.1) of the FA which stipulates that domesticviolenceisthebehaviorofafamilymemberendangeringthephysicalintegrity,mentalhealthortranquilityofanotherfamilymember.Domesticviolenceexistsif the following conditions have beenmet cumulatively: 1) a family memberperforms a violent act or fails to act; 2) the violent action was committedintentionallyorbygrossnegligence;3)theremustbeacausallinkbetweentheactions of a family member and the injuries sustained by another familymember; 4) this action violates or threatens any personal benefit of anotherfamily member, such as: the physical integrity, mental health or serenity”(Babić,2014:51‐52).

Themainproblemwiththequotedprovisionisthattheresultisinterpretedasa violation of the envisaged social values, although the provision takes intoaccounttheelementofendangermentonly.Moreover,thenotionofendanger‐mentisconsideredtobegeneralandvague,eventhoughitisthebasicconceptofcriminaljusticewithaclearmeaningandplace.Itisobviousthatthereisnodistinctionbetweenoffences(delicts)of injuryandoffencesofendangerment,whichdoesexist in criminal law theory.On theotherhand, in the family lawpractice,theoccurrenceoftheconsequenceaswellasthecausallinkisrarelydetermined.Theemphasisisplacedonbehavior,i.e.theactofviolence.11

11 For example, the judgment of the Court of Appeal in Novi Sad, Gž 2 529/14 of15.10.2014, reads: “Violence in the family in terms of the provisions of the Family Lawpresupposes any behavior that deviates from the usual standards of behavior andcommunication with family members; continuit y (permanence and repetition of suchbehavior)isnotnecessaryforittobequalifiedasdomesticviolence,whichdoesexistinthecaseatissue;but,incertainsituations,oneactofbehaviorissufficienttobecharacterizedasdomestic violence”. (See: http://www.ns.ap.sud.rs/index.php/src/sudska‐praksa/873‐gz2‐529‐14, access 27.02.2016). Another obvious example can be found in the decision of theCourt of Appeal in Belgrade, Gž 2 br. 366/10 of 17th May 2010, which states: “The legaldefinition of domestic violence is very broad and covers all possible manifestations ofviolence. It is therefore necessary to ensure a timely reaction of system institutions todomesticviolence,todeterminemeasuresforprotectionagainstdomesticviolencebeforeithastakenmoresevereformsand,thus,preventtheescalationofviolence.Inanyproceedingsfor protection against domestic violence, the court should examine whether and howviolence is manifested, determine whether the specific conduct (which includes certainactions, failure to act, gestures, etc.) of the alleged perpetrator has actually occurred and,then,qualif y suchbehaviorasdomesticviolence.Audacity, recklessnessandbad faitharetheelementsandessentialcharacteristicsofdomesticviolence,whichclearlydistinguish itfromtheapprovedbehavior.Thesearethe

81


In addition to the general definition, Article 197 (par. 2) of FA states thatpursuanttoparagraph1,domesticviolencespecificallyincludes:1)causingorattempting to cause bodily injury; 2) causing fear by the threat of death orbodily harm to a familymember or a person close to them; 3) forced sexualintercourse; 4) incitement to sexual intercourse or sexual intercoursewith apersonunder14yearsofageoradisabledperson;5)therestrictionoffreedomof movement or communication with third parties; 6) insult, and otherpresumptuous,recklessandmaliciousbehavior(seePanov,2012:145).Suchalegislativeapproachhasbeencriticizedforthefactthatmostorallofthelistedactions are considered to be criminal offences, but their existence cannot bedetermined by the civil court in civil proceedings because it is the subjectmatter of criminal proceedings. It practically means that the fate of thelitigationwoulddependontheoutcomeofthesubsequentproceedings(Škulić,2014:44).Therefore,suchstandardsareconsideredtobeunrealistic.

Otherwise, when the general definition of domestic violence from the FA iscomparedtothecriminaloffensewiththesamenamestipulatedinArticle194par.1oftheCC,wecanseethattheultimatenormativelydeterminedresultisidentical(althoughsomewhatdifferentlyformulated)inbothdelicts:athreattotheprotectedgoods/values.However,webelievethatthesetwothreatsdonotalways have the same intensity in terms of the existence of one or the otherdelict.Accordingly,thereisapossibilitythattheconditionsforprovidingfamilylawprotectionprescribed in the FA are fulfilled but that there is no criminaloffensefromArticle194oftheCC.12

standardswhosecontentcanbedeterminedonlyrelationally ‐ inrelationtogeneralsocialnormsandvalues.Thesearetypicallegalstandards,buttheircontentsareyettobeimbuedwiththecourt’ssystemofvalues.Itmeansthat,usingtheobjectivecriteriaandtakingintoaccountallthespecific,objectiveandsubjectivecircumstancesofthecase,thecourtshouldtakethestancethataconcreteactionorbehaviorcanberegardedasinsolent,arrogantandmalicious behavior. In doing so, the court has to show ‘zero tolerance’ to violence, whichmeans that any behavior that deviates from the normal dealing and communication withfamily members’ should be qualified as domestic violence”. (See: http://www.bg.ap.sud.rs/lt/articles/sudska‐praksa/pregled‐sudske‐prakse‐apelacionog‐suda‐u‐beogradu/gradjansko‐ odeljenje/parnica/porodicno‐pravo/gz2‐366‐10.html). It seems thatthedesignatedpartsoftheciteddecisionprovethedirectionofthethesiswehaveadvanced.

12 For example,Article197 (par. 2, point6)of theFA states thatdomestic violence alsoincludes“insult,aswellasanyotherpresumptuous,recklessandmaliciousbehavior.”ProperinterpretationoftheFAprovisionsondomesticviolence(Article197par.2FA)startswiththe formulation: “Violence in the family, in terms of paragraph 1 of this Article, shall inparticularrefer to...”). It canbeconcludedthat theabovebehaviorshouldendangeroneoftheprescribedgoods/valuesofanotherfamilymember(consideringthenatureoftheaction,thiswillbementalhealthortranquility).However,aswewillseelater,insolentandruthlessbehaviorisreferredtoasmethodsofcommittingthecriminalactofdomesticviolence.Webelievethatsuchinterpretationwouldbeacceptable,i.e.thatinsolentandruthlessbehavior

82


4.2.MeasuresofProtectionagainstDomesticViolence

The familymemberwhopracticesdomestic violencemaybe awardedone ormore protection measures against domestic violence, which temporarilyprohibit or limit thepersonal relationshipswith another familymember.Theprotection measures against domestic violence are: 1) an order for evictionfromthefamilydwellingorhouse,regardlessoftherightofownershiporleaseof the real estate; 2) an order for the family to move into an apartment orhouse, regardless of the right of ownership or lease of real estate; 3) theprohibition of approaching the family member at a certain distance; 4) theprohibitionofaccesstotheplaceofresidenceorworkplaceofafamilymember;5)theprohibitionoffurtherharassmentofafamilymember.

If thefamilyapartmentorhouseisownedbytheperpetrator, theevictionor‐derandtheordertomoveintoanapartmentdonotinterferewiththerightofownershipassuch,buttheylimittherightofuse(Ignjatović,PavlovićBabić&Lukić,2015:47).Restrainingordersconcerningapproachingafamilymemberand access to premises are said to represent the most significant protectionmeasuresbecause“thedecisionontheseparationordefactoterminationofthecommunity produces the risk of an escalation of violence”, while thesemeasuresshouldpreventthebullyfrom“gettingintocontactwithvictiminanyway” (Ignjatović, et al. 2015: 47). The prohibition of further harassment isconsideredtobethemildestprotectionmeasureagainstdomesticviolence;itischaracterizedbythefactthatthejudgmentdoesnotmentioncertainformsofdomesticviolencebut itprohibitsany formof suchviolence (Ignjatović, at al.2015:47).13

affects(tosomeextent)thementalhealthandtranquilityofanotherfamilymember.Thus,thecriteriaforimposingsomeoftheprotectionmeasuresenvisagedintheFAaremetevenwithout the actual commission of the criminal offense stipulated in Article 194 of the CC,giventhatsuchendangerment(bytakingtheaforementionedactions)isnotrelevantinthecriminalcontext.Insolentandruthlessbehaviorcanbeinterpretedmoreextensively,anditwouldnotberightforanyacttoleadtocriminalreaction,whichisalsoinaccordancewiththesubsidiarycharacterofcriminallawprotection.Consideringtheaforementionedconceptof“zerotolerance”forfamilyviolence,thisinterpretationhasasignificantplaceinfamilylawjudicatureaswell.

13 IntheDecisionRev.2844/10,theSerbianSupremeCourtofCassationgaveitsopinionon the nature of thesemeasures, stating that: “Statutory protectionmeasures are not justpunishmentfortheperpetratorofdomesticviolence,buttheyalsohaveapreventiveeffectbecausetheyadmonishandwarntheoffenderofwhatlegalconsequencescouldbeexpectedincaseherepeatshiscriminalactinthefuture;so,theyactwiththeaimofpreventingtherepetition of violent behavior. The protectionmeasuresmust be effective and efficient inorder to achieve their goals in the field of prevention, both special and general, and theirultimateobjective is theprotectionof the family as thebasicunit and themost importantcommunityinthehumansociety,includingbothfamilyasawholeandeachofitsmembersindividually.Theydonotonlyprotectthevictimsofviolencebutalsotheperpetrators

83


Theawardedprotectionmeasureagainstdomesticviolencemaylastuptooneyear, but itmaybe additionally prolonged if the reasons for imposing such ameasurestillexist.However,doesitmeanthattherespectivemeasurescanbeextendedendlessly?Ineffect,thismeasurecanbeterminatedbeforetheexpiryofthespecificperiodforwhichithasbeenawardedifthereasonsforimposingsuchaprotectionmeasurenolongerexist.TheFAstipulatesthatthetimespentincustody,aswellasanyformofdeprivationoffreedomrelatedtoacriminaloffense or a misdemeanor, is calculated in the duration of the awardedprotectionmeasuresagainstdomesticviolence.Theratioofsuchaprovisionisquestionable. For example, it may happen that the duration of the imposedprotection measure against family violence has expired while the convictedoffender has been serving a term of imprisonment. Thus, the aim of thisprovision is not very clear because the very act of deprivation of liberty(imprisonment)achievesitspurpose,whichistopreventcontactwithafamilymember who has been exposed to violence. In such cases, the imposedprotectionmeasuremayceasetoexistaftertheoffenderhasservedtheprisonsentence,whichisdefactopointlessbecausethefamilymemberwhoisavictimofviolenceisactuallybeingleftwithoutanyprotection.

The guardianship authority is obliged to keep records and documentation onpersonswhohavebeensubject to familyviolence,aswell asonpersonswhohavebeenimposedsomeprotectionmeasure(Article289par.2oftheFA).

5.DomesticViolenceasaCriminalOffence

The legislators acrossEurope reacted to theescalating family violenceby sti‐pulating adequate criminal law provision.14 In Serbia, the criminal offence ofdomestic violence is regulated inArticle194of theCC. It is believed that thecriminalizationofdomesticviolence,alongwiththecrimeofmurderofafamilymember,willhelpincombatingthiskindofviolence(Đorđević,2007:122).Duetothevolumeofthiswork,wecannotprovideadetailedanalysisofthiscrimebutwewillanalyzeitsmainfeatures,withspecificreferencetorecentcaselawinthisfield.

because theirveryexistenceandoperationprecludes therepetitionofsuch illicitbehaviorandprotects them from suffering legal consequences”. It canbe concluded from thiswell‐founded opinion that the court refers to the corresponding quasi‐criminal sanctions,regardlessoftherequirementsofcivillawprovisions.

14 Yet,thecrimeofdomesticviolencedoesnotexistinalllegislations.Forexample,Englishlawdoesnotrecognizethisfelony(Burton,2008:59,67).ThesituationissimilarinGermany(V.Milošević,2009:29).

84


Thecriminaloffenceofdomesticviolencehasitsbasicform,threemoresevere(aggravated)forms,andaspecialform.Theactofcommissionofthebasicformof domestic violence entails endangering the tranquility, physical integrity ormentalhealthofafamilymemberbyusingviolence,threatofattackagainstlifeor limb, insolent or ruthless behavior; the prescribed punishment for suchoffenses isa termof imprisonment ranging from threemonths to threeyears(Article194par.1CC).Forexample,thisformofoffenceexistsincasewherethedefendantentersthevictim’sroom(hisdaughterintheparticularcase),startstearing her clothes, tries to hit herwith closed fists and threatens to kill heraftershehasmanagedtoescape fromtheroom15.Theoreticallyspeaking, it isquestionable what constitutes the offence in such an activity. The action isconsequently defined as endangering the tranquility, physical integrity ormentalconditionofafamilymember,whiletheuseofviolence,threats,insolentorruthlessbehaviorareonlymodesofexecutionof thiscrime(seeMarković,2003:54Lazarević,2006:550;Dimovski,2013:140).Bearinginmindthatthisprovisionusesthepermanentverb“endangers”,intermsofArticle112par.30of theCC, criminaloffensewouldexist if anyofpreviouslymentionedactionswastakenonlyonce.However,otherauthorsseetheactionintheapplicationofviolence, threats, insolent or reckless behavior, while endangering the pro‐tectedvaluesisconsideredonlyasaconsequenceofacriminaloffense.Inthisview,dependingonwhichactionistaken,theoffencecouldexistwithonlyoneactionbeingpresent(violence,threat)butalsowithrepeatedtreatmentbytheoffenderor outrageously recklessbehavior.The startingpoint is the fact thatthe term “threatens” standsas a consequenceof theaction that can last for alongerorshorterperiodoftime,i.e.itsignifiesanongoingconditioninwhichafamilymember lives. However, bearing inmind that the use of violence andqualified threats may lead to similar consequences of jeopardizing theprotected values, it is enough that the action of the offense is taken at leastonce. In caseof insolentor recklessbehavior,due to thenatureof theseacts,whatisrequiredistheirreoccurrencethatcouldleadtotheoccurrenceoftherequired impact (see Stojanović, 2006: 474; Škulić, 2014: 39). This issuewasconsidered in the Serbian courts’ jurisprudence (see Milenković, 2015: 238‐240).

We generally consider that such treatment is correct, i.e. that this criminaloffensemaybecommittedasaone‐timeact.However,weareobligedtopro‐videaclarificationwhich(tosomeextent)maybeperceivedasacompromise.Namely,theaforementionedtheoreticalandpracticalconsiderationsbothholdthatthecriminaloffensecanbecarriedoutonaone‐timebasiswhenitcomestotheuseofviolenceandqualifiedthreats.However,forone‐timeinsolentor

15 Judgment of the Basic (Municipal) Court in Kragujevac no. 3K – 665/13 (01.11.2013),unpublished.

85


ruthless behavior to be considered a criminal act, the level of insolence andruthlessness have to be of such intensity that they can cause the prescribedconsequenceoftheaction(Ćorović,2012:217).Itseemsthatneithertheorynorpracticehasgivenmuchattentiontothiscircumstance,whichweconsidertobeindisputable considering that this is a substantive criminal offense. Aspreviouslystated,suchaninterpretationcouldmakeadifferencebetweencivillawprotectionanddomesticviolence,giventhefactthatinsolentandrecklessbehaviorthatisnotaccompaniedwiththerequisiteintensity(whichwouldgiverisetothetheconsequencesofthiscrime)mightjustberelevantfromthepointoftheFA.Thus,wemaysummarize:everyinsolentandruthlessbehaviordoesnotnecessarilyconstituteacriminaloffenseofdomesticviolence,butitmaybethe legalground for family lawprotection.However,webelieve that itwouldnotbewrongiftheword“endangers”intherelevantprovisionsofArticle194par. 1 of the CC were replaced with the word “ jeopardize”, which woulddefinitivelyeliminatetheunderlyingdilemma.

What ismeantby “violence” in termsof criminalizationof domestic violence?Thereareauthorswhobelievethatthetermisclear(Dimovski,2013:140).Onthe other hand, some theorists consider that violence within themeaning ofArticle194oftheCCincludesphysicalviolence,psychologicalviolence,emotio‐nalviolence,andpartlyeconomicviolence,whichcanbequalified(inabroadercontext)aspsychologicalviolence(seeKonstantinovićVilić,2013:80‐82).Suchaviewhas itsbasis inprovisionsofArticle3 (par.1pointb)of theCouncilofEuropeConventiononpreventingandcombatingviolenceagainstwomenanddomesticviolence(theIstanbulConvention),aswellastherelevantdocumentsoftheGovernmentoftheRepublicofSerbiaandrelevantministries.16 Despitethe fact that the present Conventionmentions sexual violence, the criminali‐zationofdomesticviolence inArticle194CCdoesnotapply to this situation,but it iscoveredbycertainoffenses fromthegroupofoffensesagainstsexualfreedom(rape,sexualintercoursewithahelplesspersonandprohibitedsexualacts).However,bearinginmindthattheprovisioninArticle194par.1CCdealswithquitebroadtermsindeterminingthemannerofcommittingthecriminalactofdomesticviolence(suchasthenotionof insolentandruthlessbehavior,whichmay include different versions ofmental/psychological, emotional andeconomic violence), we believe that the notion of violence in terms of themannerofexecutionofthecriminaloffenseshouldbeunderstoodrestrictively,

16 For example,Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija usituacijamanasiljanadženamauporodiciiupartnerskimodnosima(theGeneralProtocolonproceedingsand cooperationof institutions,authoritiesandorganizations in cases involvingviolence against women in marital and extramarital relations) was adopted by theGovernment of the Republic of Serbia on 24thNovember 2011. Theministries of internalaffairs,laborandhealthhavespecialprotocolsinthisarea.

86


asexplainedbyProf.Stojanović:“Violenceasacriminallawconceptandasanact of commission of criminal offences whose legal description includes theelementofviolenceshouldbedeterminedinthefollowingmanner:Itistheuseofphysicalforcethatrepresentsanattackonone’sphysicalintegrity.So,ithastobean(active)action,notanomission.Then,thepracticeofviolenceinvolvestheuseofforce(notathreat),whichmustbedirectedataperson’sbody,anditneeds toentail a significant, rougheruseofphysical force.The termdoesnotincludetheobjectivethatonewantstoachievebyusingviolence.Violenceasanactofcommissionimpliesonlytheuseofsuchphysicalforcethatconstitutesanattackonone’sphysical integrity”(Stojanović,2014:4). Inpractice,theuseofviolenceisusuallymanifestedaspunching,slapping,pulling,pushingandothersimilar actions. If violence causes minor bodily injuries, there will not be aconcurrencewith the offense of causingminor bodily injury, but a joinder ofoffencesonthebasisofconsumption.Thispositionisheldinthejurisprudenceaswell(seeĆorović,2012:253‐254)

Thethreatmustbequalified,i.e.manifestedasathreatofattackagainstthelifeorlimb.Otherwise,theveryactofthreatneedstobeunderstoodinawayitiscommonlyunderstoodincriminallaw.Threatistheexpressionofintentiontoinf lict evil to a personwho is being threatened, while the realization of thethreatenedevildependsonthewillof thepersonwhothreatens.Theevilhasyet tooccur, i.e. it isaboutsomekindof futureevil (Stojanović,2013:6).Thethreat of some other evil is not relevant in the context of this method ofexecution, but in each case it should be determined whether it can becategorizedunderinsolentorruthlessbehavior.Ifthecriminalactofdomesticviolenceiscommittedbyqualifiedthreats,itconstitutesthecriminaloffenseofendangeringsafety.

AccordingtoProf.Lazarević,insolentbehavioristhetypeofbehaviorthat“vio‐latesthebasicprinciplesofcommonculturalbehavior,whichismanifestedinignoringothers,insulting,propensitytophysicalconfrontation,andevensomeformsofthreatsofattacksonphysicalintegrity”.Accordingtothesameauthor,ruthlessbehavior is close to rude behavior butwith stronger intensity,whichdemonstratesutterdisrespectofafamilymember(Lazarević,2006:550).

Domestic violence is one of the criminal acts of endangerment,with the con‐sequenceofcreatingaconcretedangertothetranquility,physical integrityormental conditionofa familymember.Thisconsequence,aswellas thecausallink between it and the action or the specific manner of commission of theoffense,mustbedeterminedonthemeritsofeachcase.Itisdebatablewhethertheconsequenceofendangermentshouldbeunderstood inapurelyobjectiveor in the objective and subjective sense, i.e.whether the passive subject in aparticularcasehastofeelthreatened.Theprevailingopinionisthatsubjective

87


experience is not necessary; instead, endangerment should be assessedobjectively, considering the manner in which the action has been taken in agiven situation (Stojanović, 2006: 573). In principle, such a view should beaccepted,providedthat insomecases“whenthecourtconsiders itnecessary,endangermentcanbedeterminedsubjectively,basedonthethreatassessmentofthepassivesubject,whichactuallydependsonhispersonalexperienceofaparticular situation” (Škulić, 2014: 41).Moreover, thiswould be necessary incaseofsingleinsolentandruthlessbehaviorinordertodeterminewhethertherequiredconsequenceoccurred.Inthiscontext,appropriatepsychologicalandpsychiatricexpertisewouldbenecessary.Iftheactionwastakeninoneoftheenvisagedways but the consequence did not occur, this would constitute anattempt,whichisnotpunishable.

Thetermphysicalintegrityshouldbeunderstoodinthebio‐psychologicalsense,asitisunderstoodinoffensesagainstlifeandlimb.Physicalintegrityincludestheanatomicaluniqueness,i.e.physicalandmentalhealth(seeLazarević,2006:379). Tranquility is the feeling of physical and psychological security, whilementalcondition includespeaceofmind, the absenceof fear, excitement, andsimilar circumstances (Lazarević, 2006: 550). Notably, the FA uses the term“mental health” and not a “state of mind”. In accordance with the foregoing,mentalhealth fallswithin theconceptofbodily integrityand itdoesnothaveidenticalcontentastheconceptofmentalcondition.

Activeandpassivesubjectsmusthavethestatusofafamilymemberintermsofthe aforesaid CC provisions. In judicial practice, it is considered that there isonlyonecriminaloffenceifthephysicalintegrity,tranquilityormentalstateofseveralfamilymembersisendangeredontheparticularoccasion(seeĆorović,2012:251‐252).Webelievethatsuchpractice iscontra legem forat leasttworeasons:first,thelegislatorusesthesingularform,ormoreprecisely“afamilymember“;second,thisoffenceisaimedagainstthepersonalvaluesofanindi‐vidual,andtheruleisthatwhenitcomestopersonalgoodsthereareasmanycrimesaspersonswhosegoodsareviolatedorthreatened.

Amoresevere(aggravated)formofdomesticviolenceoccursincasewherethethe offender, while committing the basic form of the offence, uses weapons,dangeroustoolsorothermeanssuitabletoinflictseriousbodilyinjuryorserio‐uslyimpairanother’shealth.Thisformoftheoffenceispunishablebyatermofimprisonment ranging from sixmonths to five years (Article 194 par. 2 CC).This offence exists when the defendant severely hurts and significantlyendangersone’slifeandhealth,forexample,byhittingthevictimsontheheadwithaclosedfistseveraltimesandwithanopenhandintheface,wrappingthephonecablearoundherneck,andusingittocauseseriousbodilyinjuries.17

17 JudgmentoftheBasic(Municipal)CourtinKragujevacno.3K–1197/13(15.10.2013),unpublished.

88


Ifthepreviouslydescribedactshaveresultedingrievousbodilyinjury,harmorserious health impairment, or if the act is committed against a minor, theoffendershallbepunishedwithimprisonmentoftwototenyears(Article194par.3CC).Here,wehavethreealternativelystipulatedconsequences,whicharemanifested in the occurrence of serious bodily injury, severe impairment ofhealth,andcommissionoftheoffenseagainstaminor.Forexample,thisoffencewascommittedincasewhenthedefendantthreatenedthetranquility,physicalintegrityandmentalstateofhisunderagedaughter,hitherontheheadseve‐raltimes,clutchedherneckandthreatenedher,wherebyshesustainedminorbodilyinjuries.18

Themostsevereformofdomesticviolenceexistsifthecommissionofthethreepreviouslydescribedformsoftheoffencesresultsindeathofafamilymember.It is punishable by imprisonment ranging from three to fifteen years (Article194par.4CC).

Finally,theviolationofimposedprotectivemeasuresagainstdomesticviolenceis envisaged as a special form of the offence, which is punishable byimprisonmentofthreemonthstothreeyears,and/orafine(Article194par.5CC).Thelegislatorprovidesthatprotectivemeasuresareimposedbythecourtin accordancewith the law, but it does notmentionwhich law in particular.This attitude is extremely questionable because certainmeasures result fromthe family law rules (Đorđević, 2007: 132) and it is inappropriate that theirviolationispunishedinthisway(Škulić,2009:18).Weshoulddrawattentionto the fact that the cumulative convictions of imprisonment and a fine arepossible. In addition, the protective measures prescribed by the FA are notproperlyformulated,whichcausesaproblemintheirapplication(Škulić,2012:122).

As for the definition of the term ‘familymember’ in context of this criminaloffense, the practice has shown variation. This is particularly evident in itsspecial form.Thus, theBasic(Municipal)Court inKragujevacrecentlyhandeddownajudgmentholdingthatthedefendantcouldcommitthisoffenseagainsthis sisterwhodoesnot livewithhim in the samehouseholdbecause: a) thisformofoffencecanexistindependently,and2)thisoffenceiscompletedbythebreachofanyprotectivemeasurethatthecourthasimposed(whichinthiscaseentailed a ban of approaching the victim as well as the prohibition of anyinsolent,maliciousor recklessbehavior that endangersherphysical integrity,mentalhealthandpeace).Therefore,eventhoughthedefendantdoesnot livewithhissisterinthesamehousehold,thefactisthattheyconstituteafamilyintermsoffamilylaw.However,theHigherCourtinKragujevachastakenadiffe‐ 18 JudgmentoftheBasic(Municipal)CourtinKragujevacno.3K–231/13(09.04.2013),unpublished.


19 Judgment oftheBasic (Municipal) Court in Kragujevac no. Kž1‐82/14 (07.04.2014),unpublished.

89

rentand(inourview)moreappropriatestance,arguingthattheverynameoftheoffensereferstothefactthattheconceptoffamilyshouldbeinterpretedinthe criminal law sense. In criminal proceedings, the status of its participantscannotbedeterminedinaccordancewiththeFAbecausethiswouldleadtoanoverlybroadinterpretationoftheterm.19

Thecrimeofdomesticviolenceisnotrelatedtosexualviolence.Suchbehavior,evenwhencommittedagainsta familymember,hasbeen incriminated in thegroupofcriminaloffensesagainstsexualfreedom.Typicaloffencesofthiskind,such as: rape (Article 178 CC), sexual intercourse with a helpless person(Article179CC),andprohibitedsexualacts (Article182CC), includeasexualintercourse or an equal act, or other sexual acts byuse of coercion or takingadvantageofanysituation involvingahelplessoravulnerableperson.Article36oftheIstanbulConventionstipulatesthatStatePartiesaretocriminalize:a)vaginal, anal or oral penetration of a sexual nature of the body of anotherpersonwithouther/hisconsent,usinganybodilypartorobject;b)othersexualacts with a person without her/his consent; c) causing another person toengageinnon‐consensualactsofasexualnaturewithathirdperson.Accordingto the same article, the consent must be voluntary, and as a result of theperson’s free will assessed in the context of the surrounding circumstances,while it is provided that the State Parties are obliged to take the necessarylegislative or other measures to ensure that the foregoing provisions also“apply to acts committed against former or current spouses or partners asrecognized by internal law”. As stated above, it is to be expected that theannounced amendments to the CC in the area of criminal offenses againstsexual freedom will take into account the ideas of the Istanbul Convention,which will expand the criminal zone in the sphere of sexual violence and inrelation to family members. Here, we should mention marital rape. As aphenomenon, this kind of rape has been known for centuries, but it is notaccompanied by successful criminal prosecution and proceedings for thecommissionof thisact.Formanyyears,especiallyon theAmericancontinent,the courtshavedenied thepossibilityofmarital rape, leaving thehusbandsawidedoortoactinmarriageastheywished.Onlyinrecentyears,mostlyduetowomen’sactivistmovements,theviewsonthistypeofviolenceagainstwomenhavechanged(seeHasday,2000:1373‐1505).

The2012amendmentstotheSerbianCCdidnotacceptproposalsofthecourtsregarding changes in the criminalization of this offense. Among them are theproposalsthatareprimarilyrelatedtogreaterprotectionofthe injuredparty,especiallyifthevictimisaminor(forexample,ifthebasicorfirstsevereformof the offence has been committed against a minor, the offender shall bepunished


90

with imprisonment fromone toeightyears),aswellasaproposal that thebasicformoftheoffenseisprosecutedonthemotion(Žarković,Šurlan,Kiurski,Matić&Joksimović,2012:163‐164).

Along with the sentence of imprisonment which is regularly imposed for thiscriminal offense, the examined judgments show that courts often award a com‐pulsorymeasure of alcohol addiction treatment, usually in cases involvingmul‐tiplereturneesintheexecutionofthesamecriminaloffense.

The examples from the American judicial practice show that there is amiscon‐ception that violence against women is ref lected mainly in less serious bodilyinjuries.Onthecontrary,manycaseshaveresultedindeath.Forexample,accor‐dingtotheFBIreport,itwasestablishedthat32%ofthe3,419womenwhoweredeprivedoftheirlivesintheUnitedStatesin1998,werekilledbytheirpartners,either a current or former spouse, or a former or a current boyfriend (Roberts,2007: 7‐8). According to the opinion of the EnglishCommission for establishingguidelinesforpunishment,itisclearthatviolenceagainstwomenisaveryseriousoffense due to multiple aggravating factors, such as: the abuse of trust,vulnerability,exposureofchildren,etc.(Burton,2008:63‐64).Inaddition,wemustkeepinmindthefactthatnothingissopainfulaswhenthewoundsareinflictedbyafamilymemberorsomeoneclosetoyourheart(Škulić,2014:119‐120).

5.1.Restrainingorderprohibitingaccessandcommunicationwiththevictim

Thissecuritymeasurewasintroducedinourcriminallawin2009.Itcanbesaidthat the ratio legis for its introduction is the suppression of the criminal acts ofdomestic violence, although it is not strictly related to this criminal offence. Interms of its content, it resembles the mentioned forms of civil law protectionagainst domestic violence under Article 198 par. 2 FA. Given that this criminalsanction seeks to prohibit the perpetrator from approaching and accessing theinjuredpartyinhis/herplaceofworkandresidence,itscontentessentiallyimplieslimitingtheperpetrator’sfreedomofmovement.

AccordingtoArticle89apar.1CC,thissecuritymeasuremayprohibittheoffenderfrom:a)approachingtheinjuredpartyataspecifieddistance;b)accessingtheareasurroundingtheinjuredparty’sresidenceorplaceofwork;c)furtherharassmentof the injuredparty;d) furthercommunicationwith the injuredparty.Thecourtmayimposeanyofthesebansifitisreasonablybelievedthatanyfurtheraction(ofapproaching,accessing,harassmentandcommunications)wouldbedangerousforthevictim.Theterm“injuredparty”shouldbeunderstoodinthesenseofArticle2par.1point11oftheSerbianCriminalProcedure


91

Code(CPC)20,whichimpliesthe“personwhosepersonalorpropertyrighthasbeenviolatedorjeopardized”.Inaddition,whenitcomestodomesticviolence,thevictimmustbeafamilymemberintermsoftherelevantCCprovisions.

Thissecuritymeasureisimposedalongwithafine,communityservice,suspen‐sionofdrivinglicense,asuspendedsentenceandjudicialadmonition(Article80par.6CC).Thecourtdeterminesthedurationofthesemeasureswhichmaynotbelessthansixmonthsnormorethanthreeyearsfromthedateofthefinaldecision, provided that the time spent in prison ormedical institutionwherethesecuritymeasurewasenforcedisnotincludedinthedurationofthismea‐sure(Article89apar.2CC).Thelatterhardlymakesanysense,giventhattheprohibitionofapproachingandcommunicationwiththeinjuredpartymaynotbeimposediftheoffenderhasbeensentencedtoprison,noragainstamentallyincapacitated person along with the security measure of compulsorypsychiatric treatment and confinement in a medical institution in terms ofArticle80par.2CC.Thissecuritymeasuremayberevokedbeforetheexpiryofthe period for which it is determined if the legal grounds for which it wasimposedhaveceasedtoexist(Article89apar.3CC).

However, the execution of this securitymeasure is not adequately regulated.Thecriminaloffenceconcerningtheviolationoftheprohibitionestablishedbythe securitymeasure envisaged in Article 340a of the Serbian Criminal Codeentered into force on 1st June 2017. Under that provision,we can qualify thesituation inwhich the convicted person (who has been imposed the securitymeasure from Article 89a CC) violates any of the imposed prohibitions.However, the Serbian legislation on the execution of criminal sanctions stilldoes not recognize the security measure prohibiting access to andcommunication with the victim. Thus, the Act on the Execution of CriminalSanctions21 is not mentioned at all in the relevant Section of the SerbianCriminalCodethatisdedicatedtotheexecutionofcriminalsanctions(ChapterVI),whereasArticle19oftheActontheExecutionofNon‐custodialSanctionsandMeasures22 speaksof“controlovertheexecutionofmeasuresconcerningtheprohibitionofapproaching,meetingor communicatingwith someperson,or othermeasures determined by a tribunal”. The latter provision, however,relatestothecaseofproceduralbanofapproaching,meetingorcommunicatingwithaparticularpersonandvisitingcertainplaces,asenvisagedinArticles197and198oftheCPC(seeĆorović,

20 TheCriminalProcedureCodeoftheRepublicofSerbia(hereinafter:CPC),OfficialGazetteofSerbiano.72/2011,101/2011,121/2012,32/2013,45/2013and55/2014.

21 ActontheExecutionofCriminalSanctions,OfficialGazetteofSerbiano.55/2014.

22 ActontheExecutionofNon‐custodialSanctionsandMeasures,OfficialGazetteofCroatiano.55/2014.


92

2015:227).Duetotheabove, therespectivesecuritymeasure isacompletelyineffectivetoolinthefightagainstcrime.

6.AbriefoverviewoftheActonPreventionofDomesticViolence(PDVAct)

AsspecifiedinArticle1ofthePDVAct,thisActregulatesthepreventionofdo‐mestic violence, the procedures before state authorities related to thepreventionofdomesticviolence,andprocedures forprovidingprotectionandsupporttothevictimsofdomesticviolence.Therefore,thisisthelegislativeactthat establishes appropriate ante delictum measures and procedural rulesconcerningdomesticviolence.Forthepurposeofpreventingdomesticviolence,instituting relevant procedures against criminal offenders and providingrelevant protection and support to the victims of domestic violence, the PDVActenvisagesacorrespondingapplicationofrelevantprovisionsoftheSerbianCriminal Code (CC), the Criminal Procedure Code (CPC), the Civil ProcedureCode,theFamilyAct(FA)andthePoliceAct.

Wehave to emphasize that theAct onPreventionofDomesticViolence (PDVAct)appliestothefollowingoffences:stalking(Article138aCC);rape(Article178CC);sexualintercoursewithahelplessperson(Article179CC);sexualin‐tercoursewithachild(Article180CC);sexualintercourseinvolvingtheabuseof official position (Article 181 CC); prohibited sexual acts (Article 182 CC);sexualharassment(Article182aCC);pimpingandprocuring(Article183CC);mediationinprostitution(Article184CC);showing,procuringandpossessionofpornographicmaterialandjuvenilepornography(Article185CC);inducingaminor towatchsexualacts (Article185aCC);neglectingandabusingaminor(Article193CC); domestic violence (Article194CC); failure toprovidemain‐tenance(Article195);violationoffamilyduty(Article196CC);incest(Article197CC); 17) human trafficking (Article 388. CC); 18) other offences, if it is aconsequenceofdomesticviolence.

Finally, thePDVAct introducestheconceptofurgentmeasures intheSerbianlegislation.Theurgentmeasureisdeterminedbyacompetentpoliceofficeranditisapplicablewithinthenext48hours.Uponthepublicprosecutor’sproposal,thismeasure can be prolonged by the court for 30 days (Articles 17‐24 PDVAct). Under Article 36 of the PDV Act, a violation of the urgent measureconstitutesamisdemeanor,whichispunishablebyatermofimprisonmentnotexceeding60days.


93

7.Domesticviolence:surveyresults

This surveywas conducted in the period September‐November 2016 in ninelower (municipal) courts locatedwithin the territorial jurisdictionof the fourappellatecourtsinSerbia.Wehaveconductedthesurveyinthefollowingbasic(municipal)courts:Belgrade,NoviSad,NoviPazar,Pančevo,Valjevo,Kraguje‐vac,Niš,ZaječarandŠabac.Ineachoftheselectedcourts,weanalyzedatleasttwenty cases related to the criminal offenceof domestic violence. In termsoftheresearchsample,wefirstwishtoemphasizethatthecaseswereselectedbythe method of random sampling. Second, it should be noted the number ofanalyzed cases decided in the lower and higher courts is large andrepresentative enough to provide for adequate comparisons and verifiablehypothesis that were set forth in the survey. During the research, we haveanalyzed119feloniesrelatedtodomesticviolencefromthejudicialpracticeofthese lower courts. Using the standardized questionnaire, we collected datafromthecourts’casefileswhichwereanalyzedindetail.Theresearchsampleincludedadultoffendersonly.

First,weanalyzedthedefendants’gender.Asexpected,thehighestpercentageoftheperpetratorsofthiscrimeweremale(in116cases),whilewomenweredefendants in only 3 cases. Second, in terms of age, the perpetrators wereclassified into four categories: under 30 years, 31‐45 years, 46‐60 years, andover60years.Inthecross‐section,15defendantswereundertheageof30,49defendantswereaged31‐45,46defendantswereaged46‐60,and9defendantswereovertheageof60.Asexpected,themiddle‐ageddefendantsprevailedinterms of the commission of this crime. Third, we analyzed the defendants’personalprofilefromtheaspectoftheireducation,wheretheywereclassifiedinto five categories: incomplete primary school, primary school, secondaryschool,higherschool,anduniversityeducation.Theinitialpremisewasthatthehighest percentage of offenders would be persons with incomplete primaryschool and those who completed primary school and secondary schooleducation.Thesurveyresultsshowthat5perpetratorshadincompleteprimaryschool, 42 perpetrators had completed primary school, 60 perpetrators hadcompleted high school, and 10 perpetrators had completed higher school oruniversity education; in three cases, the case files contained no data on thedefendants’education.Thus,thestartingpremisehasproventobecorrect.

Consideringtheemploymentratio,theperpetratorswerecategorizedintosevencategories:unemployed,student,worker,officer,farmer,privateentrepreneur,andotherjobs.Fromthetotalnumberof119cases,43defendantswereunem‐ployed and 1was a student; therewere 46workers, 3 officers, 5 farmers, 9privateentrepreneurs,and10peoplehadotherjob; intwocases,thecasefiledidnotcontaindataonthedefendants’employment.Then,weanalyzedthe


94

financialstatusoftheoffenders,andgroupedtheresultsintosixcategories:nodata, very bad, bad, average, good and very good. In 30 cases, the case filescontainednodataonthedefendants’financialstanding;35defendantswereinaverybadfinancialsituation;27peoplereportedhavingabadfinancialstan‐ding;24peoplestatedthattheirfinancialstatuswasaverageand3peoplesaiditwasgood,whilenoneof thedefendants reportedhavingaverygood finan‐cialstanding.Afterthat,weanalyzedtheirmaritalstatus,whereweexaminedwhetherdefendantwasmarriedornot.Fromthetotalnumber,64defendantsweremarriedand55werenotmarried.Intermsofthefamilycircumstances,wewanted todetermine thenumberofminor children thatperpetratorshad.Asthere were several defendants with adult children, their case files were nottaken into consideration. The answers from the remaining case files wereclassifiedintothreecategories:nominorchildren,oneminorchild,andtwoormoreminorchildren.Thesurveyresultsshowthat63offenderswerewithoutminorchildren,19offendershadoneminorchildand33offendershadtwoormoreminorchildren.Fourcasefilescontainedondata.

Wefurtheranalyzed theoffenders’previouscriminalconvictions.Theanswerswerecategorizedintothreegroups:nopreviousconviction,onepreviouscon‐viction,andtwoormorepreviousconvictions.Fromthe totalnumber,67de‐fendants hadnoprevious conviction, 28hadoneprevious conviction, and23hadtwoormorecriminalconvictionsforcommittingafelony.Foroneoffender,thecase file containednodataon this issue.Then,weexaminedwhetherdo‐mesticviolenceoccurredasaseparatecrimeor in theconjunctionwithoneormoreoffense.Thesurveyresultswereclassifiedintothreecategories:domesticviolenceasaseparatecrime,domesticviolenceinconjunctionwithanotherfe‐lony,anddomesticviolenceinconjunctionwithtwoormorefelonies.Inatotalof103cases,domesticviolencewascommittedasaseparatecrime;in14cases,it was committed in conjunctionwith another felony; in only 2 cases, it wascommittedinconjunctionwithtwoormorefelonies.Inlinewiththenatureofdomesticviolence,all119casesinvolvedcompletedcriminaloffenses,andnoneof the offences remained at the stage of attempt. Almost all the perpetratorsactedintentionally(118perpetrators);notasingleperpetratoractedwiththenegligence,whileonlyoneperpetratorwasmentallyincompetent.Alloffenseswerecommittedbyasinglepersonwhohadnoaccomplices.

Particularlyinterestingandimportantfromtheaspectofefficiencyofthecrimi‐nalprocedureistheissueofthelengthofthecriminalproceeding,startingfromthemomentwhenthecrimewasreportedtothemomentwhenthe judgmentwasrenderedfinal.Surprisingly,asmanyas71caseswerelegallyterminatedinarelativelyshortperiodoftime:uptooneyearfromthemomentthecrimewasreported.Then,19caseswereterminatedwithinaperiodof2years,18


95

proceedingswereterminatedwithinaperiodof2‐3years,7proceedingswereterminatedwithinaperiodof3‐5years,and4proceedingslastedover5years.Theperpetratorswereorderedcustodyin31cases; in88cases, thecourtdidnot order custody to the perpetrator, which is surprising given the fact thatSerbian courts order custody very often. Another very important issue is theparticipationofthedefensecounselincriminalproceedings.Thesurveysampleshowsthat56perpetratorsdidnothaveadefensecounsel,28offendershadanex officio defense counsel, while 35 offenders had a defense counsel of theirownchoice.Only6defendants reachedapleabargainingagreementwith thepublic prosecutor. Finally, 108 offenders were found guilty, while only 11defendantswerefoundtobeinnocent.

When it comes tocriminalsanctions for these felonies, thecourts imposed42prison sentences, 2 fines, 62 suspended sentences, 3 community servicesentencesand27securitymeasures(26ofwhichwereimposedtogetherwithacriminal sanction and one independently).We have categorized the awardedprisonsentencesintoseveralgroups:upto6months,6‐12months,1‐3years,3‐5 years, 5‐10 years, over 10 years, and house imprisonment. The prisonsentencewasmitigatedinonly9cases,andtherewasonlyoneacquittalfromsentence on a legal basis. The courts imposed 13 prison sentences up to 6months,13prisonsentencesof6‐12months,9prisonsentencesof1‐3years,and7sentencesofhouseimprisonment.

The situation is quite similar in terms of themitigating and aggravating cir‐cumstanceswhichinfluencedthecourt’sdecisiontoimposeahigheroralowersentence.Mitigating circumstanceswere found in 52 cases, where the courtsestablishedthefollowingmitigatingcircumstances:thedegreeofculpability(in6cases),thedegreeofendangeringordamagingtheprotectedgoods/values(in1case),thespecificcircumstancesunderwhichtheoffensewascommitted(in3cases),thepreviouslifeoftheoffender(in26cases),theoffender’spersonalandfamilysituation(in38cases),thedefendant’sbehaviorafterthecommittedoffense (in 14 cases), and the defendant’s attitude towards the victim (in 6cases). Aggravating circumstanceswere found in 89 cases, where the courtsestablished the followingaggravating circumstances: thedegreeof culpability(in9cases),thedegreeofendangeringordamagingtheprotectedgoods/values(in12 case), themotives for theoffense (in1 case), the circumstancesunderwhichtheoffensewascommitted(in3cases),thepreviouslifeoftheoffender(in 19 cases), the offender’s attitude towards the victim (in 3 cases), andrecidivism (in 15 cases). The only circumstance that has an obligatoryaggravating character is hate. In our survey sample, the courts found thisaggravatingcircumstanceinonlyonecase.


96

8.Conclusion

Although it has been known since ancient times, domestic violence has beenbroughttopublicattentiononlyinthelasttwodecades.Primarilyundertheinfluence of the feminist movement, legislators across Europe have introducedprovisions on domestic violence in their criminal legislations but somemoreconservativelegalsystems(e.g.EnglishandGerman)havekeptthetraditionalformsofcriminaljusticeresponsestodomesticviolenceinthecontextofothercrimes. Serbia belongs to the first group of countries because it criminalizeddomestic violence at thebeginningof the21st century.However, certainpro‐visionsoftheSerbianCriminalCode(CC)regardingthiscrimecanbeputintoquestion.Itprimarilyreferstotheprovisionsonthespecificformofdomesticviolence, where the criminal and family law provisions intertwine. Themostproblematic issue is theconceptof the familyunit,which theFamilyAct (FA)definesinamuchbroadersensethantheCriminalCode.Criminalproceedingsfor theoffenseofdomesticviolencearecharacterizedbyanumberofspecificfeatures,which are closely related to the vulnerable position of the victim aswellas to thesensitivecircumstances in the family.Publicprosecutors in thisfield apply the principle of opportunity, with particular emphasis on theapplicationofpsycho‐socialtreatmentmeasureswhichtreattheproblemsthathaveledtotheviolentbehaviorinthefamilycommunity.But,regardlessofthe(lack of ) success in the implementation of certain measures, the protectionfromdomesticviolenceisanareathatcallsforcontinuousimprovementoflegalsolutions.Consideringthecurrentstateofaffairs,thisprotectionwillgetsomenew forms through a lex specialis on protection against domestic violence. Iftrendsfromtheneighboringcountriesaretobeaccepted,thenewlegislationismostlikelytoberelatedtothemisdemeanorlawmatter.

However,despitethecomprehensivenessoftheexistingregulationsofprotec‐tionagainstdomesticviolence,thereisanumberofproblemstobeaddressed,includingbothnomotechnicalandconceptualissues,aswellasincompatibilityof legalprovisionsenvisagedindifferentlaws.Inthisarticle,wehavepointedoutsomeoftheseproblemsandprovidedsomesuggestionstoovercomethem.

In any case, the phenomenon of domestic violence is very complex.Withoutdisputingtheneedforsuppressingdomesticviolence,weconsiderthatthelegalapproachmaybedisputable:shoulditbedonethroughspecificorgeneralincri‐minationofdomesticvolenceoffences;isalexspecialisonthismatternecessaryor not? Anyway, legal and particularly criminal law protection should not beregardedas“omnipotent”,asitisoftenpresentedinpublic.Unfortunately,pro‐tectionoftencomespostdelictum.Thus,muchmoreneededandmoreeffectiveare some other (social, educational, etc.) measures which can effectivelyprevent


97

theattackoncertainpersonalgoods/valuesofthefamilymember.Althoughitmayseemasacliché,thefirstthingthatneedstobechangedinthissphereisthe outdated, patriarchal or conservative understanding of inter‐partner andfamilyrelations,inparticulartherelationshipbetweenamanandawoman.

References

Anetzberger,G.(2008).Abuseandtheelderly.InJ.Keeling,&T.Mason(Eds.),Domestic Violence: Amulti‐profesional approach for healthcare practitioners.Maidenhead:OpenUniversityPress.

Babić,I.(2014).Nasiljeuporodiciimerezaštite.InD.Kolarić(Ed.),NasiljeuSr‐biji‐ Uzroci, oblici, posledice i društvena reakcija (Vol. 1). Beograd:Kriminalističkopolicijskaakademija‐HannsSeidel.

Bentovim,A. (2009).GrowingUp in theClimateofTraumaandViolence:Fra‐meworksforUnderstandingFamilyViolence.InA.Bentovim,A.Cox,L.BingleyMiller,&S.Pezzey(Eds.),SafeguardingChildrenLivingwithTraumaandFamilyViolence: Evidence‐Based Assessment, Analysis and Planing Interventions.London‐Philadelphia:JessicaKingsleyPublishers.

Brewster, M. (2002). Domestic Violence Theories, Research, and PracticeImplications. In A. Roberts (Ed.),Handbook ofDomestic Violence InterventionStrategies: Polices, Programs and Legal Remedies. Oxford: Oxford UniversityPress.

Burton,M. (2008).LegalResponses toDomesticViolence.Oxon: Rutledge‐ Ca‐vendish.

Ćorović, E. (2012). Sporni oblici disciplinskog kažnjavanja dece: da li je reč oosnovuisključenjaprotivpravnostikrivičnogdelailinasiljunaddecom?Crimen,3.

Ćorović, E. (2015). Sistem krivičnih sankcijaRepublike Srbije.Novi Pazar‐ Niš:

Sven. Dimovski, D. (2013). Krivičnopravna zaštita žena. In S. Konstantinović

Vilić(Ed.),Pravnaklinikazazaštitupravažena‐normeipraksa.Beograd‐Niš:AutonomniženskicentarBeograd‐Ženskiistraživačkicentarzaedukacijuikomunikaciju.

Douglas,E.&Hines,D.(2011).TheHelpseekingExperiencesofMenWhoSusta‐in Intimate Partner Violence: An Overlooked Population and Implications forPractice.JournalofFamilyViolence,473‐485.

Đorđević, Đ. (2007). Krivična dela nasilja u porodici.Revija zakriminologiju ikrivičnopravo,45.


98

Hamel,J.(2007).DomesticViolence:AGender‐InclusiveConception.InJ.Hamel& T. Nicholls (Eds.), Family Interventions in Domestic Violence. New York:SpringerPublishingCompany.

Hanak, N., Tenjović, L., Išpanović‐Radojković, V., Vlajković, A. & Beara, M.(2013). Epidemološko istraživanje nasilja nad decom u porodici u Srbiji.Temida,76.

Hasday,J.(2000).ContestandConsent:ALegalHistoryofMaritalRape.Cali‐forniaLawReview,88.

Ignjatović, Đ. (2002). Kriminološki aspekt delikata nasilja. In D. Radovanović(Ed.),Delikti nasilja: krivičnopravni i kriminološki aspekt.Beograd: Institut zakriminološkaisociološkaistraživanja.

Ignjatović, T., Pavlović Babić, D. & Lukić, M. (2015). Delotvornost sistemskihmehanizamazasprečavanjenasiljapremaženamainasiljauporodici.Beograd:Autonomniženskicentar.

Jovanović,S.(2012).NasiljeuporodiciuSrbiji:učinioci,žrtveidruštvenareak‐cija.Revijazakriminologijuikrivičnopravo,50.

KonstantinovićVilić,S.(2013).Nasiljeuporodici‐krivičnopravnoregulisanjeuSrbijiipraksaEvropskogsudazaljudskaprava.InS.KonstantinovićVilić(Ed.),Pravnaklinikazazaštitupravažena‐normeipraksa.Beograd‐Niš:AutonomniženskicentarBeograd‐Ženskiistraživačkicentarzaedukacijuikomunikaciju.

Kovačević, R. & Kecman, B. (2007). Ličnost i nasilnički kriminalitet.Revija zakriminologijuikrivičnopravo,45.

Lazarević, L. (2006). Komentar Krivičnog zakonika Republike Srbije. Beograd:Savremenaadministracija.

Locton,D.&Ward,R.(1997).DomesticViolence.London‐Sidney:CavendishPublishingLimited.

Lukić,N.(2011).Nasiljemeđupartnerima‐analizakarakteristikaiuzroka.InĐ.Ignjatović(Ed.),KaznenapraksauSrbiji.Beograd:Pravnifakultet.

Marković,I.(2003).PrimjenaodredbeonasiljuuporodiciuRepubliciSrpskoj.Temida,6.

McGee, C. (2000). Childhood Experiences of Domestic Violence. London‐ NewYork:JessicaKingsleyPublishers.

Mildorf, J. (2007).StoryingDomesticViolence:ConstructionsandStereotypesofAbuse in theDiscourse ofGeneralPractitioners. Lincoln‐London: University ofNebraskaPress.


99

Milenković,M.(2015).Sudskapraksauborbiprotivkriminalitetakodkrivičnogdelanasiljeuporodiciizčlana194.stav3.uvezistava1.Krivičnogzakonika.InS.Bejatović (Ed.),Suđenjeurazumnomroku idrugikrivičnopravni instrumentiadekvatnostidržavnereakcijenakriminalitet.Beograd:Intermex‐Srpskoudru‐ženjezakrivičnopravnuteorijuipraksu.

Milošević,N.(2009).Nasiljeuporodici(sastanovištakrivičnogzakonodavstvaiprakse).InM.Škulić(Ed.),Nasiljeuporodici.Beograd:UdruženjejevnihtužilacaizamenikajavnihtužilacaSrbije.

Mullender, A. (2006). Rethinking Domestic Violence: The Social Work andProbationResponse.London:Routledge.

Mullender, A., Hague, G., Imam, U., Kelly, L., Malos, E. & Regan, L. (2002).Children’sPerspectivesonDomesticViolence.London:SAGEPublications.

Panov,S.(2012).Porodičnopravo‐Priručnikzapolaganjepravosudnogispita.Belgrade:PravnifakultetUniverzitetauBeogradu‐Službeniglasnik.

Parker, J. & Parker, P. (2003). Domestic Violence: A Medical Dictionary,Bibliography,andAnnotatedResearchGuide to InternetReferences.SanDiego:HelthCare.

Petrušić,N.&KonstantinovićVilić,S.(2005).Vodičkrozsistemporodičnopravnezaštiteodnasiljauporodici.Beograd:Autonomniženskicentar.

Roberts, A. (2002 a). Comparative Analysis of Battered Women in theCommunitywithBatteredWomeninPrisonforKillingtheirInmatePartners.InA.Roberts(Ed.),HandbookofDomesticViolenceInterventionStrategies:Polices,Programs,andLegalRemedies.NewYork:OxfordUniversityPress.

Roberts,A.(2002b).DurationandSeverityofWomanBattering.InA.Roberts(Ed.),HandbookofDomesticViolenceInterventionStrategies:Policies,Programs,andLegalRemedies.NewYork:OxfordUniversityPress.

Roberts,A.(2002c).Myths,FactsandRealitiesRegardingBatteredWomenandtheirChildren. InA.Roberts(Ed.),HandbookofDomesticViolenceInterventionStrategies:Polices,ProgramsandLegalRemedies.NewYork:OxfordUniversityPress.

Roberts,A. (2007).OverviewandNewDirections for InterveningonBehalfofBattered Women. In A. Roberts (Ed.), Battered Women and Their Families:InterventionStrategiesandTreatmentPrograms.NewYork:SpringerPublishingCompany.

Sterne,A.&Poole,L.(2010).DomesticViolenceandChildren:Ahandbookforschoolsandearlyyear’ssettings.London‐NewYork:Taylor&Francis.


10

Stojanović,Z.(2006).KomentarKrivičnogzakonika.Beograd:Službeniglasnik.

Stojanović, Z. (2013).Opojmupretnjeu krivičnompravu.Nauka,Bezbednost,Policija,18.

Stojanović,Z.(2014).Krivičnopravnipojamnasilja.InD.Kolarić(Ed.),NasiljeuSrbiji‐uzroci, oblici, posledice i društvene reakcije (Vol. I). Beograd:Kriminalističkopolicijskaakademija‐HansSeidel.

Summers,R.W.&Hoffman,A.M.(2002).UnitedStates.InR.W.Summers,&A.M. Hoffman (Eds.), Domestic Violence: A Global View. Connecticut – London:GreenwoodPress.

Škulić,M.(2009).Osnovnielementinormativnekonstrukcijekrivičnogdelana‐silja u porodici ‐ neka sporna pitanja i dileme. In M. Škulić (Ed.), Nasilje uporodici.Beograd:Udruženjejavnihtužilacaizamenikajevnihtužilaca.

Škulić,M. (2012). Nasilje u porodici: nedovoljno kvalitetno zakonsko rešenje,nedoslednapraksa,brojniproblemi idileme.Revijazakriminologiju ikrivičnopravo,50.

Škulić, M. (2014). Nasilje u porodici: Neki problemi zakonske inkriminacije isudske prakse. In D. Kolarić (Ed.), Nasilje u Srbiji‐ uzroci, oblici, posledice idruštvene reakcije (Vol. 1). Beograd: Kriminalističko policijska akademija‐HannsSeidel.

Turković,K.&Maršavelski,A.(2013).KomentarKaznenogzakonaidrugiizvorinovoghrvatskogkaznenogzakonodavstva.Zagreb:Narodnenovine.

Vlašković,V.(2008).Porodičnopravnazaštitaodnasiljauporodici.Kragujevac:UniverzitetuKragujevcu.

Vlašković,V.(2013).Odvekarakterističneuslugeizdomenapravnezaštiteodporodičnog nasilja u engleskom i austrijskom pravu. InM. Mićović (Ed.), XXIvek‐vekuslugaiuslužnogprava.Kragujevac:UniverzitetuKragujevcu.

Žarković,M., Šurlan,T.,Kiurski, J.,Matić,M.& Joksimović, S. (2012).Kaboljojzaštitižrtavanasiljauporodici:odgovorpravosuđa.Beograd:Udruženje javnihtužilacaizamenikajavnihtužilacaSrbije.


101

DrVeljkoTuranjanin,DocentPravnogfakultetaUniverzitetauKragujevcuDrEmirĆorović,DocentDržavnoguniverzitetauNovomPazaruDrDraganaČvorović,DocentKriminalističko‐policijskeakademijeuBeogradu

NASILJEUPORODICIUSRBIJI

RezimeNasiljeuporodicipredstavljajednoodnajkompleksnijihpitanjaukrivičnompravu,akojepredstavljanegacijuosnovnihljudskihpravaislobodazaštićenihbrojnimmeđunarodnimiunutrašnjimpravnimdokumentima,počevodpravanaživot i sigurnost.Autorianaliziraju ovu sveprisutniju formunasilja (psihičkog,fizičkog,ekonomskogisocijalnog),kaodruštvenifenomensaaspektakrivičnogikrivičnogprocesnogprava.Porodičnonasiljepre svegapogađa žene.Autori susproveli istraživanje za vreme desetogodišnjeg važenja Krivičnog zakonika uSrbiji, s ciljem izučavanja krivičnog dela nasilja u porodici, postupka za ovokrivičnodeloinjegovihizvršilaca.

Ključne reči: nasilje u porodici, uzroci nasilja, građansko pravna zaštita odnasiljauporodici,krivičnopravnazaštitaodnasiljauporodici,sudskapraksazakrivičnodelonasiljeuporodici.

103

DrSabahudinCoković,1

pregledninaučničlanakdoi:10.5937/zrpfni1777103C

UDK:343.575:340.5


KRIVIČNODELONEOVLAŠĆENODRŽANJEOPOJNIHDROGAUDOMAĆEMIUPOREDNOM

KRIVIČNOMZAKONODAVSTVU

Apstrakt: Zloupotreba opojnih droga predstavlja negativnu društvenupojavu, tešku socijalno‐patološku i kriminogenu pojavu, kao i velikodruštvenozlo,kojepogađasvadruštvaisvecivilizacije.Sobziromnanavedeno u radu se analiziraju krivičnopravne odredbe kojima seinkriminišeneovlašćenodržanjeopojnihdroga,kaoposebnokrivičnodelozloupotrebe opojnih droga koje je direktno upravljeno protiv zdravljaljudi.Posebnapažnjaposvećenajeanalizikrivičnopravnihodredabakojese odnose na inkriminaciju neovlašćenog držanja opojnih droga upojedinimnamadostupnimuporednimkrivičnimzakonodavstvima, i to:Francuske, Norveške, Luksemburga i Jordana. Pored toga, pažnja jeposvećenaiodređivanjupojma,elementimaiosnovnimkarakteristikamakrivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246–aKrivičnogzakonikaRepublikeSrbije.

Ključne reči:krivičnodelo,opojnedroge, zloupotreba,krivični zakonik,sankcija,inkriminacija.

1.Uvodnarazmatranja

Zloupotreba opojnihdrogapredstavlja problemkoji pogađa svadruštva i svecivilizacijeikaotakavegzistiravekovimaunazad.Razvojemcivilizacije,tokomvremena došlo je do nekontrolisane upotrebe opojnih droga, koje u svomkrajnjem ishodurazarajučovekovu ličnost, iduhovno i fizički (Nicović,1990:7).Ovonegativnodruštvenoponašanje,ili„belakuga“,kakojemnoginazivaju,nekontrolisano se širimeđu osobama različitih životnih dobi, različitih vera inacionalnosti, različite boje kože, kao i među osobama koje se nalaze narazličitimkontinentima. 1 [email protected]

104


Napomeneradi,zloupotrebaovihsupstancidelujerazornonazdravljeiradnusposobnost uživalaca, što u slučaju duže upotrebe dovodi do teškihzdravstvenihilisocijalnihproblema.Razvijasezavisnostodtihsupstancikojaprema definiciji Komiteta eksperata Svetske zdravstvene organizacijepredstavlja„skuppsiholoških,bihevioralnihikongnitivnihfenomenarazličitogintenziteta,ukomuzimanjepsihoaktivnesupstancezauzimaprioritet“.

S obzirom na činjenicu da zloupotreba opojnih droga prouzrokuje štetnadejstva po ljudski organizam i društvenu zajednicu, neophodno je biloinkriminisati zakonomzloupotrebuopojnihdroga.S timuvezi,početkomXXveka na međunarodnom planu su sprovedene određene aktivnosti s ciljemdonošenja određenih međunarodnopravnih akata putem kojih će se pitanjesuzbijanja opojnih droga regulisati. Prva aktivnost na međunarodnom planudogodilaseuŠangaju,gdejefebruara1909.godineodržanaprvaMeđunarodnakonferencijanakojojserazgovaraloosvetskomproblemuzloupotrebeopojnihdroga. Na ovoj konferenciji bilo je prisutno trinaest država, ali predstavnicidržava nisu bili ovlašćeni da zaključuju obavezujuće sporazume, pa tako nijemogla biti ni usvojena konvencija, ali je zaključeno, pored ostalog, daproizvodnja i trgovina opijumom treba da se ograniče samo za medicinske inaučnesvrhe.Iakonaovojkonferencijinijedonetakonvencija,onajepostavila,nanekinačin, temeljeborbeprotivzloupotrebeopijuma,kao idrugihopojnihdroga.

Dakle,ovomprilikomnijedonetaobavezujućakonvencija,ali jenastavljenosadaljim aktivnostima na međunarodnom planu u cilju donošenja iste, što jeurodiloplodomtrigodinenakonodržavanjaŠangajskekonferencije.Takoje23.januara1912.godineuHagudonetaprvaMeđunarodnakonvencijaoopijumu.Možemo slobodno reći da je ova konvencija bila daleko od idealnog, ali je naneki način postavila temelje za međunarodnu borbu protiv zloupotrebeopijuma, odnosno zloupotrebe opojnih droga. Nakon donošenja ovemeđunarodnekonvencijeusledilo jedonošenjebrojnihkonvencijaiprotokola,uperioduod1925.do1953.godine.

Kako su navedeni međunarodnopravni akti imali brojne manjkavosti, bilo jeneophodnodonetimeđunarodnekonvencijekojećebitiukoraksavremenom,kojimaćesesistematizovatiikonkretizovatiodredbekakoćesenajedinstvennačinvoditiborbaprotivzloupotrebeopojnihdroga.Tojeiučinjeno,pasetakodanas osnova sistema kontrole opojnih droga, kao i zakonodavna rešenjaogromnogbrojadržava,zasnivajunasledećim

105

S.Coković|str.103‐120

međunarodnimkonvencijama:1)Jedinstvenakonvencijaoopojnimdrogamaiz1961.godine;2)ProtokoloizmeniJedinstvenekonvencijeoopojnimdrogamaiz1972.godine;3)Konvencijaopsihotropnimsupstancamaiz1971.godinei4)Konvencija UN protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnihsustanciiz1988.godine.

Ovemeđunarodne konvencije je ratifikovala i Republika Srbija po ugledu nadruge savremene države, i na taj način preuzela obavezu da u domaćemkrivičnom zakonodavstvu inkorporira odredbe prethodno navedenihkonvencija, koje se pored ostalog odnose i na inkriminisanje različitih oblikazloupotrebeopojnihdroga.Saglasnoprethodnonavedenom,unašemvažećemkrivičnom zakonodavstvu propisana su tri krivična dela zloupotrebe opojnihdroga,ito:1)neovlašćenaproizvodnjaistavljanjeuprometopojnihdroga;2)neovlašćenodržanjeopojnihdrogai3)omogućavanjeuživanjaopojnihdroga.

2.Krivičnodeloneovlašćenodržanjeopojnihdrogauuporednomkrivičnomzakonodavstvu

Ratifikacijom međunarodnih konvencija države su preuzele obavezu da usvojimnacionalnimzakonodavstvimainkorporirajukrivičnopravnenormekojeseodnosenaodgovornost ikažnjivostzarazličitevidovezloupotrebeopojnihdroga,asamimtimizaneovlašćenodržanje,tj.posedovanjeopojnihdrogakaoposebanvidzloupotrebeopojnihdroga.Sjednestrane,postojedržavekaonpr.:Srbija, Francuska i druge koje su krivična dela ove vrste inkorporirale ukrivičnimzakonicima(zakonima),doksadrugestranepostojedržavekaonpr.:Jordan, Luksemburg, Norveška i druge, koje su ove norme inkorporirale uposebnimzakonimaoopojnimdrogama,ukojimasu sadržanakrivičnadela ikrivičnesankcijezanjihoveučinioce.

S obzirom na prethodno navedeno, a s ciljem sprovođenja komparativneanalize, koja je od velikog značaja za unapređenje našeg krivičnogzakonodavstva, zapravnunauku, sudskupraksu, kao i zadavanjenovih idejazakonodavcu,nijedovoljnoposvetitipažnjusamokrivičnopravnimodredbamakojeseodnosenaneovlašćenodržanjeopojnihdrogauRepubliciSrbiji,većjepotrebnoanalizirati različitekrivičnopravneodredbeuuporednomkrivičnomzakonodavstvukojeseodnosenaneovlašćenodržanjeopojnihdroga.

Radiostvarivanjatogciljaaliiradisveobuhvatnostiposmatraneproblematikeuradućebitianaliziranpojam,vrsteiobeležja

106


krivičnihdelakojima se inkriminišeneovlašćenodržanjeopojnihdroga, kao ikrivične sankcije propisane za njihove učinioce. Na ovom mestu biće reči okrivičnimzakonicima(zakonima)ilioposebnimzakonimaoopojnimdrogamasledećihdržava:Francuske,Norveške,LuksemburgaiJordana.

2.1.Francuska

NoviKrivičnizakonikRepublikeFrancuskedonetje16.decembra1992.godine,apočeo jesaprimenom1.marta1994.godine iod tada jevišeputamenjan idopunjavan. Poslednja izmena i dopuna Zakonika stupila je na snagu 12. jula2013. godine (Code Pénal, 2013: 1). KZ RF u poglavlju IV, koje nosi naziv„Trgovinadrogom“,propisujevišekrivičnihdelakojimaseinkriminišurazličitioblici zloupotrebeopojnihdroga, i kaznezanjihoveučinioce.Naovommestubićerečiozakonskomopisusledećihčlanova:222–37,222–43,222–43–1,222–44,222–472i22–48(CodePénal,2013:649–658).

Neovlašćenodržanje(posedovanje)opojnihdroga,inkriminisanoječlanom222– 37 Krivičnog zakonika Republike Francuske (u daljem tekstu: KZ RF).Pomenutim članom propisana je zabrana transporta, posedovanja, nuđenja,prodaje,kupovine ilikorišćenja ilegalnihopojnihdroga.Naosnovuprethodnonavedene formulacije možemo zaključiti da je zakonodavac radnju izvršenjaovog krivičnog dela odredio alternativno. Dakle, delo postoji ukoliko licepreduzmejednuodalternativnoodređenihradnjiizvršenja,itoneovlašćeno:1)vrši transport,2)poseduje,3)vršiponudu,4)prodaje,5)kupuje ili6)koristiilegalneopojnedroge.

Zaključujemo,poredostalog,dajekaoposebnaradnjaizvršenjakrivičnogdelapropisanoneovlašćenodržanje(posedovanje)opojnihdroga,tedaovaradnjaizvršenjauzakonodavstvuovedržavenije izmeštenauzasebnokrivičnodelo,kao što je to učinio zakonodavac u Republici Srbiji. Takođe, zapažamo da nifrancuski zakonodavac nije precizirao koja je to potrebna „količina“ ilegalnihopojnihdrogadabipostojaloovokrivičnodelo.Ovdesečakineupotrebljavaformulacija „manjakoličina“ ilegalnihopojnihdroga,paćemopretpostavitidanadležni sud vrši procenu u svakom konkretnom slučaju o tome koja je tokoličinailegalnihopojnihdrogapotrebnadabiseučiniloovokrivičnodelo.

Zaovodelopropisanajekaznazatvoraprekodesetgodinainovčanakaznaodsedammiliona ipetstotinahiljadaevra.Članom222–40KZRFpropisana jekaznazapokušajovogdela,kaoizasvršenokrivičnodelo.

107


Saglasnočlanu222–43KZRFdata jemogućnostsmanjenjapropisanekaznezatvorazajednupolovinuučiniocuilisaučesnikuovogkrivičnogdelaukolikojeobavestio sudske ili administrativne vlasti o krivičnom delu, pomogao uidentifikacijiučinilacakrivičnogdelaiprestaosakriminalnimponašanjem.

KZ RF u poglavlju V, koje nosi naziv „Ostale kazne koje se primenjuju napojedince“, propisuje sledeće dodatne kazne fizičkim licima osuđenim zakrivično delo iz člana 222 – 37 KZ RF koje se mogu izreći istovremeno saglavnomkaznom(CodePénal,2013:658–663):1)zabranauskladusauslovimapredviđenim u članu 131 – 27 KZ RF bilo da se radi o obavljanju javne ilidruštvenefunkcijeiutokuobavljanjaprofesionalneaktivnostii2)zabranakojaseodnosinaobavljanjezanatailiprofesije,direktnogiliindirektnogupravljanjaili kontroleubilokomsvojstvu, za svoj račun ili za račundrugihuposlovno‐industrijskimilitrgovinskimpreduzećima(član222–44,stav1KZRF).

Kaododatnukaznu,KZRFpropisujeproterivanjestranca izzemlje,ukoliko jestranac učinio krivično delo iz člana 222 – 37 KZ RF na teritoriji RepublikeFrancuske.Uslučajevimakadajeovokrivičnodeloučinjenoprotivmaloletnika,možeseučiniocuizrećizabranaulaskaiboravkauzemljinaperiododpetivišegodinaoddananapuštanjateritorijeRepublike(član222–47KZRF).

ZabranaboravkanateritorijiFrancuskesemožeizrećiuskladusačlanom131– 30KZRF trajno ili u perioduoddeset ili više godina strancuosuđenomzakrivičnodeloizčlana222–37KZRF(član222–48KZRF).

2.2.Norveška

U Norveškoj su nezakonite radnje vezane za zloupotrebu opojnih drogainkriminisaneučlanovima162i317Krivičnogzakonikakojijedonet22.maja1902.godine,aposlednjiputrevidiran1.jula2014.godine.2Međutim, kada je u pitanju upotreba i posedovanje manjih količina opojnihdroga, ona se kažnjava na osnovu članova 22, 24 i 31 Zakona omedicinskimproizvodimakojijedonet4.decembra1992.godine,aposlednjiputizmenjen1.jula2014.godine.3

2 AlmindeligborgerligStraffelov(Straffeloven),preuzeto5.novembra2014,sa:https://lovdata.no/dokument/NL/lov/1902‐05‐22‐10.

3 Lovomlegemidlerm.v.(legemiddelloven),preuzeto5.novembra2014,sa:https://lovdata.no/dokument/NL/lov/1992‐12‐04‐132#KAPITTEL_8.

108


Zakonom o medicinskim proizvodima propisano je da kralj određuje kojesupstance se smatraju opojnim drogama (član 22). Takođe, ovim zakonominkriminisana je upotreba i posedovanje manjih količina opojnih droga bezpravnog osnova, odnosno protivno propisima. Pri tome, zakonodavac pravirazliku između reči „posedovanje“ i reči „skladištenje“. Pod pojmom„posedovanje“ se u Zakonu o medicinskim proizvodima podrazumevaprivremenoposedovanjeuciljukorišćenjaodređeneilegalneopojnedroge,dokseuKrivičnomzakonikukoristireč„skladištenje“,podkojomsepodrazumevaposedovanjeopojnedrogekojetrajevećnekovreme(član24).

Zakonomedicinskimproizvodimaradnjuizvršenjaovogkrivičnogdelatakođeodređuje alternativno, pa tako ovo delo postoji ukoliko lice neovlašćeno: 1)upotrebljavaili2)posedujemanjukoličinuopojnihdroga.PohvalnoještojeuZakonupreciziranoštasepodrazumevapodpojmom„posedovanje“.Međutim,istinijepreciziraoštasepodrazumevapodpojmom„manjakoličina“,alibibilologičnodatočininadležnisudusvakomkonkretnomslučaju.

Za učinioca ovog krivičnog dela propisana je alternativno novčana kazna ilikaznazatvorautrajanjudošestmeseci(Andenæs,Andorsen,2014:246). Istekaznezaprećenesuzasaučesništvo,kaoizapokušajovogdela(član31).

2.3.Luksemburg

Normekoje se odnosena inkriminisanje različitih oblika zloupotrebe opojnihdroga, a samim tim i neovlašćenog držanja (posedovanja) opojnih droga uVojvodstvu Luksemburg sadržane su u Zakonu o zabrani prodajemedikamentoznihsupstanciiborbiprotivtoksikomanijeod19.februara1973.godine,akojijeposlednjiputrevidiran14.aprila2008.godine(udaljemtekstu:Zakon).4 Krivičnizakonik(CodePénal,2010:1)seprimenjujesamoupogleduodredaba koje se odnose na: 1) povratnike u izvršenju krivičnog dela i 2)konfiskaciju.OdznačajazanašutemususledećičlanoviZakona:član7,član8,član12ičlan14.

Učlanu7Zakona,propisanojekrivičnodelokojimseinkriminišezloupotrebaopojnihdroga.Krivičnodelopostojiako je liceprotivpravnokoristilo jednoilinekoliko opojnih sredstava, jednu ili nekoliko toksičnih, omamljujućih ilipsihotropnih supstanci definisanih aktom velikog vojvode. Za ovo delopropisanojekumulativnoizricanjekazne

4 Loi du 19. février 1973. concernant la vente de substancesmédicamenteuses et la luttecontrelatoxicomanie,str.4–5.

109


zatvoraod trimesecado tri godine i novčanekazneodhiljadudo stohiljadafranakailialternativnoizricanjesamojedneodovihkazni.Ovekaznesemoguizrećiilicukojeposedujezaličnuupotrebuopojnasredstavaisupstance,kaoilicu koje ove supstance transportuje, drži ili nabavlja za novac ili besplatno(stav1).

Na osnovu gore navedene zakonske formulacije, zapažamo da je neovlašćenodržanje (posedovanje) opojnih sredstava i supstanci za ličnu upotrebupropisanosamokaojednaodalternativnoodređenihradnjiizvršenjakrivičnogdela. Takođe, i u ovom slučaju zakonodavac nije dovoljno precizan uodređivanju „količine“ opojnih sredstava i supstanci koja je potrebna da bipostojaloovokrivičnodelo,anenekodrugodelo.Ovdesečakineupotrebljavaformulacija„manjakoličina“opojnihsredstavaisupstanci.Pretpostavljamodanadležni sud vrši procenu u svakom konkretnom slučaju o tome koja je tokoličina opojnih sredstava i supstanci potrebna da bi se učinilo ovo krivičnodelo.

Krivično delo kojim se inkriminiše neovlašćeno držanje opojnih drogapropisanojeičlanom8,tačkažZakona.Zaovodelopredviđenojekumulativnoizricanjekaznezatvoraod jednedopetgodina inovčanekazneodpethiljadadopetmiliona franaka ili alternativno izricanjesamo jedneodovihkazni licukoje u svojstvu lekara, stomatologa, farmaceuta ili drugog ovlašćenog licaposeduje ove supstance na protivzakonit način, ali za sopstvenu upotrebu.Kvalifikatornuokolnostkodovogkrivičnogdelapredstavljasvojstvoučinioca–zdravstveni radnik ili drugo ovlašćeno lice. Zakon je pokušaj ovog krivičnogdelaizjednačiosasvršenimkrivičnimdelom.

Saglasno članu 12 Zakona, propisane kazne će se udvostru čiti (Code Pénal,2010:18)učiniocukrivičnogdelaizčlana8Zakona,ukolikojeizvršenonovokrivičnodelourokuodpetgodinanakonizricanjapresudezakrivičnodeloizčlana8.Drugimrečima,radiseopovratnikuuizvršenjukrivičnogdelaizčlana8Zakona.Štosetičeizrečenihpresudauinostranstvu,ionećebitiuzeteuobziruslučajuutvrđivanjasvojstvapovratnika,itretiraćesekaokrivičnadelakojasujednakokažnjivapremačlanu8Zakona.

Ukolikobuduizrečeneosuđujućepresudezaučinioceisaučesnikeuizvršenjuovih krivičnih dela propisanih članovima7 i 8 Zakona, propisano je da će se,saglasno članu 14 Zakona, konfiskovati pokretna i nepokretna imovina,odnosnoprotivpravnostečena imovinskakorist, kao i sredstvakoja su služilaza izvršenje krivičnog dela (Code Pénal, 2010: 12–14). Sudija može, poredkonfiskacije,učiniocukrivičnogdela

110


privremeno ili trajno zabraniti obavljanje delatnosti lečenja, kao i zanimanjefarmaceuta ili paramedicinske profesije. Sudija takođe može, lično ili putemposrednika,zabranitiosuđenomlicuprivremenoilitrajnoraduustanoviilibilokomdrugommestugdejekrivičnodeloučinjeno,amožeinaložitiprivremenoilitrajnozatvaranjetihustanova.

2.4.Jordan

Krivičnopravne norme koje se odnose na inkriminaciju zloupotrebe opojnihdroga u Kraljevini Jordan sadržane su u Zakonu o drogama i opojnimsupstancama koji je donet 1988. godine, sa izmenama i dopunama iz 2002.godine.5 U prvomdelu Zakonao drogama i opojnim supstancamaodređen jepojam „droge“, pa se tako pod ovim pojmom podrazumeva svako opojnosredstvo prirodnog ili industrijskog porekla koje utiče na psihofizičkusposobnostlicakojegakonzumira(član2).

Zakon o drogama i opojnim supstancama u poglavlju „Sankcije“ propisujekrivične sankcije učiniocima krivičnih dela koja se odnose na različite oblikezloupotrebe opojnih droga, a samim tim i na protivpravno posedovanje,odnosnodržanjeopojnihdroga.Upitanjususledećičlanovi:7,9,15i23.

Kaznazatvoraodtrimesecadodvegodine,kaoinovčanakaznaodjednedotrihiljade jordanskih dinara propisana je kumulativno za učinioca koji naprotivpravan način poseduje, kupuje, nabavlja, prenosi ili proizvodi droge iliopojne supstance za sopstvene potrebe (član 7). Na osnovu prethodnonavedene formulacije, možemozaključitida jedeloučinjenopreduzimanjemjedne od alternativno određenih radnji izvršenja. Međutim, nije mogućezaključiti koja je to potrebna „količina“ droge ili opojne supstance koja seposeduje, kupuje,nabavlja,prenosi iliproizvodi za sopstvenepotrebe.Tonasnavodinadaljizaključak,danadležnisudvršiprocenuusvakomkonkretnomslučajuotomekojajetokoličinadrogailiopojnihsupstancipotrebnadabiseučiniloovokrivičnodelo.

Poredprethodnonavedenogkrivičnogdela,propisanojejošjednokrivičnodelokoje se odnosi na protivpravno posedovanje opojnih droga. Ovo delo postojiukoliko se u svojstvu učinioca krivičnog dela iz člana 7 javlja ovlašćenoslužbenolice,odnosnoslužbenikkojiradi

5 م انون رق ة ق رات العقلي درات والمؤث انون المخ نة 11ق 1988 ([1 لس م ( ([ ت رق دل المؤق نة13والمع ) لس 2002([2]), (Zakonodrogamaiopojnimsupstancama,KraljevineJordan),preuzeto1.decembra2014,sa:http://dabbaslawfirm.com/shownews.php?id=173.

111


u organima koji se bave sprečavanjem i otkrivanjem učinilaca krivičnih delazloupotrebe opojnih droga.Dakle, kvalifikatornu okolnost kod ovog krivičnogdelapredstavlja svojstvoučinioca – ovlašćeno službeno lice. Zaučiniocaovogdelapropisanajesmrtnakazna(član9,tačkab).

Odredbe Zakona o drogama i opojnim supstancama odnose se na svakog koučiniovakrivičnadela,nezavisnoodtogadali jepostojaoumišljaj iline(član15). Takođe, Zakonom o drogama i opojnim supstancama je propisana imogućnost oslobađanja od krivične odgovornosti učinioca krivičnih dela,ukoliko predstavnicima nadležnih državnih organa za borbu protiv opojnihdroga pruži korisne informacije u cilju otkrivanja učinilaca krivičnih dela iliorganizovanogkriminalanadomaćemilimeđunarodnomplanu(član23).

3.KrivičnodeloneovlašćenodržanjeopojnihdrogaukrivičnomzakonodavstvuRepublikeSrbije

Krajem 2005. godine, tačnije 29. septembra, u Narodnoj skupštini RepublikeSrbijedonetjenoviKrivičnizakonik(udaljemtekstu:KZRS)koji jestupionasnagu1. januara2006.godine.6DanomstupanjanasnaguKZRSprestalisudavažeOsnovnikrivičnizakon iKrivičnizakonRepublikeSrbije.Na tajnačin je,posle145godine(prviKazniteljni–KriminalnizakonikzaKnjažestvoSrbijujedonet 1860. godine) i posle skoro tri decenije podeljene zakonodavnenadležnosti, Srbija dobila novi, jedinstveni, sistematizovani kodekskrivičnopravnihnormi(Đurđić,Jovašević,2010:11).

Republika Srbija je, kao i mnoge druge savremene države, uvidevši da jezloupotreba opojnih droga ne samo nacionalni nego i globalni problem,ratifikovala najznačajnije međunarodne konvencije u oblasti kontrole,sprečavanja i suzbijanja zloupotrebe opojnih droga. Ratifikacijom ovihmeđunarodnih konvencija Republika Srbija se obavezala da njihove odredbeinkorporiraudomaćemkrivičnomzakonodavstvu,štojeiučinjeno.

Naime, u grupi „Krivičnih dela protiv zdravlja ljudi“ navedenog kodeksakrivičnopravnih normi propisana su tri krivična dela zloupotrebe opojnihdroga, kao i sankcije za njihove učinioce, i to: 1) neovlašćena proizvodnja istavljanjeuprometopojnihdroga (član246);2)neovlašćenodržanjeopojnihdroga(član246–a)i3)omogućavanjeuživanjaopojnih

6 KrivičnizakonikRepublikeSrbije.SlužbeniglasnikRS.Br.85(2005),88(2005)–ispr.,107(2005)–ispr.,72(2009),111(2009),121(2012),104(2013),108(2014)i94(2016).

112


droga (član 247). Međutim, imajući u vidu temu ovog rada, ovom prilikompažnja je posvećena samo određivanju pojma, elementima i osnovnimkarakteristikama krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana246–apomenutogkodeksakrivičnopravnihnormi.

RepublikaSrbijajepratećitendencijusavremenihkrivičnihzakonodavstavadainkriminišuneovlašćenodržanjeopojnihdrogakaosamostalnogkrivičnogdela,NovelomKrivičnogzakonikaod31.Avgusta2009.godine,7 propisalakrivičnodelopodnazivom„Neovlašćenodržanjeopojnihdroga“(član246–a),(Coković,2013: 273). Na taj način je, prvi put, ovo delo u krivičnom zakonodavstvuRepublike Srbije propisano kao samostalno krivično delo. Do tada je radnjaizvršenja ovog krivičnog dela bila inkriminisana u okviru krivičnog delaneovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga (član246), koja je inače prvi put u našem krivičnom zakonodavstvu propisanaNovelomKrivičnogzakona8 SavezneRepublike Jugoslavijeod11.aprila2003.godine.9

Krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga (član 246–a), premazakonskomopisuglasi:

„1)Koneovlašćenodržiumanjojkoličinizasopstvenuupotrebusupstanceili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se novčanomkaznomilizatvoromdotrigodine,amožeseosloboditiodkazne.

2)Učinilac dela iz stava1 ovog člana koji otkrije od koganabavlja opojnudrogumožeseosloboditiodkazne.

3)Opojnedrogeoduzećese.“

3.1.Pojamiobliciizvršenjakrivičnogdela

Prema zakonskomopisuovokrivičnodelo se sastoji uneovlašćenomdržanjusupstanceilipreparatakojisuproglašenizaopojnedrogeumanjojkoličinizasopstvenuupotrebu.

7 ZakonoizmenamaidopunamaKrivičnogzakonikaRepublikeSrbije.SlužbeniglasnikRS.Br.72(2009).

8 Donošenjem ove novele dolazi do promene naziva krivičnog zakona, pa umesto nazivaKrivičnizakonSavezneRepublikeJugoslavije,zakonglasiOsnovnikrivičnizakon.

9 Zakono izmenamaidopunamaKrivičnogzakonaSavezneRepublikeJugoslavije.SlužbeniglasnikRS.Br.39(2003).


10 Zakonopsihoaktivnimkontrolisanim supstancama. Službeni glasnik RS.br.99(2010)

113

Objekt zaštite je zdravlje ljudi (Jovašević, 2014: 169), a objekt napada susupstance i preparati koji su zakonom i drugim propisom zasnovanim nazakonu proglašeni za opojne droge, kao i ostale psihoaktivne kontrolisanesupstance (član 112, stav 15 KZ RS). Radi se o opojnim drogama koje delujuprimarno na centralni nervni sistem smanjujući osećaj bola, izazivajućipospanostilibudnost,halucinacije,smetnjeumotornimfunkcijama,kaoidrugepatološke ili funkcionalnepromenecentralnognervnogsistema.Takođe,ovdetrebadodatiipsihotropnesupstance,odnosnosupstancekojedelujuprimarnona centralni nervni sistem i menjaju moždane funkcije, zbog čega se menjapercepcija, raspoloženje, svest i ponašanje, kao i druge proizvode biološkogporekla koji imaju psihoaktivno dejstvo i druge psihoaktivne kontrolisanesupstance.10

Radnja izvršenja ovog krivičnog dela se sastoji u neovlašćenom držanju(Čejović, Kulić, 2014: 480) opojne droge. Drugim rečima, radi se o državini,odnosno faktičkoj vlasti, pritežanju nad supstancama i preparatima koji suzakonomidrugimpropisomzasnovanimnazakonuproglašenizaopojnedroge,kao i ostalim psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Dakle, to jeposedovanjeprotivnoodredbamaKrivičnogzakonikaiZakonaopsihoaktivnimkontrolisanimsupstancama.Inkriminacijomjeobuhvaćenosvakoposedovanje,neposredno ili posredno, bez obzira na vrstu i količinu droge (Tomić, 2007:165). Pored neovlašćenog držanja opojne droge, radnja izvršenja ovogkrivičnogdelasesastojiizjoštrielementa:

a) radnja izvršenja se preduzima na određeni način – neovlašćeno,protivpravno, protivno postojećim propisima što ukazuje na blanketnikarakterovogkrivičnogdela.

b) radnja izvršenja se preduzima u odnosu na određeni predmet –manjakoličinaopojnedrogei

v) držanje opojne droge se preduzima u određenom cilju, sa određenomnameromzasopstvenuupotrebu.

Štosetičedrugogelementaradnjeizvršenjaovogkrivičnogdelakojiseodnosinamanjukoličinuopojnihdroga,našzakovodavacnijepreciznoodrediokojajeto „manja količina“. Iz ovoga proizilazi da je sudovima dato ovlašćenje da usvakomkonkretnomslučajukao faktičkopitanje,anaosnovusvogslobodnogsudijskoguverenja,procenekojajetokoličina


114

opojne droge koja predstavlja „manju količinu“. S obzirom na navedeno, usudskoj praksi dolazi do različitih shvatanja i same procene manje količineopojnih droga, odnosno neujednačenosti u postupanju sudova, pa bi biloneophodnodazakonodavacunarednomperiodupreciznijedefinišekoja je tokoličina opojnih droga koja je potrebna za postojanje ovog krivičnog dela, uciljustvaranjagranice,odnosnorazgraničenja između„manjekoličine“ i „većekoličine“opojnihdroga,kaoisameujednačenostiupostupanjusudova.

Naime, ukoliko je predmet krivičnogdela „veća količina“ opojnihdroga, ondanas to navodi na zaključak da učinilac istu poseduje radi prodaje, a ne radisopstvene upotrebe, pa u tom slučaju postoji element bića drugog krivičnogdela. Ovo pitanje može biti rešeno i putem načelnog pravnog shvatanjaVrhovnog kasacionog suda što bi doprinelo pravnoj sigurnosti i jednakostigrađanapredzakonom.

Držanje opojne droge za sopstvenu upotrebu (Simić, 2007: 316) predstavljatrećielementradnjeizvršenjaovogkrivičnogdela.Ikodovogelementatakođeu sudskoj praksi postoje određene dileme koje se, pre svega, odnose nadokazivanjesamenamereokrivljenog,usmisludalićeopojnedrogekoristitizasopstvenu upotrebu ili ne, za upotrebu odmah ili u određenom vremenskomtrajanju. To ukazuje da se radi o posebnoj psihološkoj ličnosti učinioca dela,dakle, licu koje koristi, upotrebljava opojne droge, te da je „zavisnik“ od teupotrebe. U slučaju nedostatka, neblagovremenog unošenja ili unošenjanedovoljnekoličineopojnedrogeuorganizam,nastajesindromapstinencijalnekrize.

Apstinencijalni sindrom je skup telesnih i psihičkih fenomena koji nastajuprekidom uzimanja droge, a čiji će kvalitet i tok zavisiti od vrste supstance,trajanja zavisnosti i drugih činilaca (Ćirić, Dimitrijević, 2009: 77). Na osnovunavedenogproizilazidaapstinencijalnisindromčiniviše fenomena, i to:1)sajednestranetelesnii2)sadrugestranepsihičkifenomeni.Utelesnefenomenespadaju:boloviumišićimaikostima,prolivi,pojačanolučenjepljuvačkeislina,teškoćedisanja(Ćirić,2014:520)itd.,dokupsihičkefenomenespadaju:napetost, depresivno raspoloženje (Marić, Lukić, 2002: 150), strah ipreokupiranostkakodasedođedodroge(Krstić,2002:156)itd.

Dabipostojaloovokrivičnodelo,neophodnojekumulativnoispunjenjesvatrinavedenaelementaradnjeizvršenjakrivičnogdelaodstraneučinioca.

Krivično delo je izvršeno kada je npr.: „Okrivljeni u stanju uračunljivosti,svestansvogadelačijeizvršenjejehteo,držaoumanjojkoličiniza


115

sopstvenuupotrebusupstancekojesuproglašenezaopojnudrogu,takoštojedana11.03.2010.godineoko12:15satiuNovomPazaru,uuliciMetohijska,prilikompregledaodstranepolicijskihslužbenikaPUNoviPazar,zatečendaučarapamadrži4paketićaodalufolijeukojimasenalazilaopojnadroga„heroin“ukupnenetomase0,79grama,prikojimradnjamajebiosvestanzabranjenostidela.“11 „Uizrecipresudezaovokrivičnodelo,nijedovoljnodasenavededajeokrivljeni supstancu koja je proglašena za opojnudrogu neovlašćeno držao umanjojkoličini,većsudmorautvrditiokojojkoličiniseradi“.12

Radi ilustracije prethodno navedenog, navodimo i primer iz sudske praksekojim se ukazuje na to da nije učinjeno krivično delo neovlašćeno držanjeopojnih droga, upravo zbog postojanja veće količine opojnih droga, štopredstavljaelementbićanekogdrugogkrivičnogdela.Npr.:„Kadajepretresomkod okrivljenog pronađeno deset tableta sintetičke droge – ekstazi u džepupantalona, dvapaketića opojnedrogemarihuaneu količini od51,97 gramaupostavijakne,aukućijepronađenojoš20tabletaekstazija,ondajeokrivljenineovlašćenodržaoopojnudroguradiprodaje,anezasopstvenuupotrebu.Niježivotno,nilogičnodaokrivljenitolikukoličinuopojnedrogenosisasobomakoje zaista imao nameru da je koristi za sopstvenu upotrebu. A nelogično je iobjašnjenjeokrivljenogdajedesettabletaponeodaihbacijerimjeistekaoroktrajanjajerdajezaistatako,onnebiusvojojkućiostaviojoš20takvihtabletaito u zamrzivaču, već bi celu količinu od 30 tableta bacio (presuda VrhovnogsudaSrbijeKž.1824/2004od11.maja2005.godine,Sudskapraksa,Beograd,broj9/2005.godine,str.11–12)“.

Učinilacovogkrivičnogdelamožebitisvakolice(Đurđić,Jovašević,2010:138)alijepotrebnonapomenutidasunajčešćiučiniociupravozavisniciodopojnihdroga,odnosnonjenikonzumenti.

Upogleduvinosti(krivice)potrebanjeumišljaj(Čejović,Kulić,2014:480).Drugim rečima, potrebno je postojanje svesti u činioca da neovlašćeno držiopojnedroge,odnosnodatočiniprotivnozakonu.Ovdesekaospornopitanjeusudskojpraksimožepostavitidilemaouračunljivosti,smanjenojuračunljivosti,bitno smanjenoj uračunljivosti ili smanjenoj uračunljivosti učinioca u vremeposedovanjaopojnedrogeutrenutkuneposrednopreiliposleunošenjaopojnedrogeuorganizam.

11 PresudaVišegsudauNovomPazaru,Broj:K–193/10.od20.maja2010.godine.12 RešenjeVišegsudauBeograduKž.1br.20/14od21.februara2014.ipresudaPrvogOsnovnogsudauBeograduK.br.2910/13od21.oktobra2013.godine.


116

3.2.Krivičnesankcije

Što se tiče vrste propisanih krivičnih sankcija, kod ovog krivičnog delaprimećujemodajezakonodavacpropisaonovčanukaznuikaznuzatvoradotrigodine, što ukazuje na niži stepen težine i opasnosti ovog dela. Zbog visinepropisanekazne,pokušajovogdelanijekažnjiv.Poredkazne,KZRSpropisujeiobavezno izricanjemerebezbednosti oduzimanjepredmeta (Rakić, 2011: 12)opojnedroge.Primećujemoda jevisinapropisanihkaznizaovokrivičnodelodalekoblažauodnosunakrivičnodeloneovlašćenaproizvodnja istavljanjeuprometopojnihdrogaikrivičnodeloomogućavanjeuživanjaopojnihdroga.

KZRSjepritomeizričitopropisaoimogućnostoslobođenjaodkazneučiniocaovogdela.Oslobođenjeodkaznejepredviđenoizkriminalnopolitičkihrazlogaonomučiniocuovogkrivičnogdelakojiotkrijeodkoganabavljaopojnudrogu(Stojanović,2009:171),pouzorunamnogezakonodavcesavremenihdržava.ZakonodavacuRepubliciSrbijijebiosvestandasenatajnačinmožedoćidobitnihpodatakaomrežiprodavacaiposrednika,kaoidrugihbitnijihpodataka,te jeutomsmisluipredvideomogućnostoslobođenjaodkazneučiniocaovogkrivičnogdela.

Inakraju,budućidasekaoučiniociovogkrivičnogdelajavljajuupravolicakoja upotrebljavaju opojne droge (konzumenti, narkomani, zavisnici) premanjimasemožeizrećiispecifičnakrivičnasankcija,merabezbednostiobaveznolečenje narkomana. Ova mera bezbednosti propisana je članom 83 KZ RS iobaveznose izričeučiniocukoji je:1)učiniokrivičnodelousledzavisnostiodupotrebeopojnihdrogai2)kodkojegpostojiozbiljnaopasnostdaćeusledovezavisnostiidaljedavršikrivičnadela.Vremetrajanjaovemerebezbednostinemožebitidužeodtrigodine.

4.Zaključak

Zloupotrebaopojnihdroganijeproblemkojipostojiod„juče“,većjetoproblemkoji egzistira dugi niz godina, ili drugačije rečeno, postoji vekovima unazad.Napomene radi, ljudi su od najstarijih vremena različite vrste opojnih drogakonzumirali prilikom ishrane, prilikom verskih obreda, kao lek, zatim uratovima i drugim slučajevima. To je problem koji jemeđunarodna zajednicaprepoznala, te je u tom smislu inicirala donošenje brojnih međunarodnihkonvencija koje su predvidelemere, sredstva i postupke država potpisnica usprečavanjuisuzbijanjuzloupotrebeopojnihdroga.


117

Prilikom vršenja analize krivičnopravnih odredaba koje se odnose nainkriminisanje neovlašćenog držanja opojnih droga, posebna je pažnjaposvećenaanaliziovihodredabauuporednomkrivičnomzakonodavstvu,itomprilikom smo došli do sledećih zaključaka: 1) sa jedne strane, postoje državekao što je Francuska i druge koje su krivičnopravne norme o neovlašćenomdržanju opojnih droga inkorporirale u krivičnim zakonicima (zakonima); 2)nasuprotnjimapostojeidržavekaoštosunpr:Jordan,Luksemburg,Norveškaidruge koje su norme o suzbijanju neovlašćenog držanja opojnih drogainkorporiraleuposebnimzakonimaoopojnimdrogama,ukojimasusadržanakrivična dela i krivične sankcije za njihove učinioce; 3) što se tiče brojapropisanihkrivičnihdelakojaseodnosenaneovlašćenodržanjeopojnihdroga,najvišekrivičnihdelaovevrstepropisujuJordaniLuksemburg,itodva,zatimpojednodeloovevrstepropisujuNorveškaiFrancuska;4)odzaprećenihkaznizaposmatranakrivičnadela,dominirajukaznazatvorainovčanakazna.Štosetiče kazne zatvora, ona je u proseku propisana u vremenskom trajanju od trimeseca do tri godine. S tim što ćemo istaći Luksemburg koji propisuje kaznuzatvora u vremenskom trajanju i do pet godina. Francusku je, takođe,neophodno pomenuti, upravo zbog toga što je maksimalna zaprećena kaznazatvorazaovakrivičnadelautrajanjuprekodesetgodina;5)novčanakaznajepropisanausvimzakonodavstvima ionapredstavljadopunskukaznu,kojaseizriče uz glavnu zatvorsku kaznu. Iznos novčane kazne je propisan kododređenog broja država kao što su: Jordan, Luksemburg i Francuska. Kododređenog broja država iznos novčane kazne nije propisan, već je ostavljenosududausvakomslučajucenikojijetoiznos.TakvajesituacijauNorveškoj;6)određenibroj država zaovakrivičnadelapropisuje i smrtnukaznu.Takav jeslučajuJordanu;7)skorodanemadržaveukojojseučiniocuovihdelaneizričemera oduzimanje predmeta krivičnog dela i 8) pod zakonom propisanimuslovimakododređenogbrojadržavapropisanajemogućnostoslobođenjaodkrivične odgovornosti učinilaca ovih krivičnih dela. Radi se o sledećimdržavama:JordaniFrancuska.

Takođe,pažnjajeposvećenaianalizikrivičnopravnihodredabakojeseodnosena inkriminisanje neovlašćenog držanja opojnih droga u krivičnomzakonodavstvuRepublikeSrbije.UočenojedasezakonodavacuRepubliciSrbijiumnogome ne razlikuje u odnosu na zakonodavce drugih država, u pogleduelementa bića krivičnog dela, karakteristika i oblika ispoljavanja. PrimetnarazlikauodnosunagorenabrojanedržavejetaštosezakonodavacRepublikeSrbijeodlučioza izdvajanjenekadaposebneradnje izvršenjakrivičnogdela izčlana246KZRS,uposebno


118

krivičnodelokojejepropisanoNovelomKZRSod2009.godineitočlanom246–aKZRS.

Osnovna zamerka zakonodavcu Republike Srbije bi bila formulacija drugogelementa radnje izvršenja ovog krivičnog dela, koja se odnosi na „manjukoličinu“opojnihdroga.ZakonodavacuRepubliciSrbijinijepreciznoodrediokojajeto„manjakoličina“.Imajućiuviduprethodnonavedeno,usudskojpraksidolazi do različitih shvatanja i same procene manje količine opojnih droga,odnosno neujednačenosti u postupanju sudova, pa bi bilo neophodno dazakonodavacuRepubliciSrbijiunarednomperiodupreciznijedefinišekoja jetokoličinaopojnihdrogakojajepotrebnazapostojanjeovogkrivičnogdela,uciljustvaranjagranice,odnosnorazgraničenja između„manjekoličine“ i „većekoličine“ opojnih droga, kao i same ujednačenosti u postupanju sudova. Ovopitanje bi moglo biti rešeno i putem načelnog pravnog shvatanja Vrhovnogkasacionogsuda,štobidoprinelopravnojsigurnostiijednakostigrađanapredzakonom.


AlmindeligborgerligStraffelov(Straffeloven),preuzeto5.novembra2014,sa:https:/lovdata.no/dokument/NL/lov/1902‐05‐22‐10.

Andenæs,J.Andorsen,K.V.(2014).Spesiellstrafferettogformuesforbrytelsene.Universitetsforlaget.5.opplag.

Đurđić,V.,Jovašević,D.(2010).Krivičnopravo.Posebnideo.Beograd:Nomos.

م انون رق ة ق رات العقلي درات والمؤث انون المخ نة 11ق 1988 لس م ([1]) ت رق دل المؤق والمعنة (13) ,([2])2002 لس (Zakon o drogama i opojnim supstancama KraljevineJordan),preuzeto1.decembra2014,sa:http: ///dabbaslawfirm.com/shownews.php?id=173.

ZakonoizmenamaidopunamaKrivičnogzakonaSavezneRepublikeJugoslavije.SlužbeniglasnikRS.Br.39(2003).

ZakonoizmenamaidopunamaKrivičnogzakonikaRepublikeSrbije.SlužbeniglasnikRS.Br.72(2009).

Zakonopsihoaktivnimkontrolisanimsupstancama.SlužbeniglasnikRS.Br.99(2010).

Jovašević,D.(2014).Krivičnopravo.Posebnideo.Beograd:Dosije.


119

KrivičnizakonikRepublikeSrbije.SlužbeniglasnikRS.Br.85(2005),88(2005)–ispr.,107(2005)–ispr.,72(2009),111(2009),121(2012),104(2013),108(2014)i94(2016).

Krstić,B.(2002).Sudskapsihijatrija.Niš:Punta.

Marić,J.Lukić,M.(2002).Pravnamedicina,Beograd:JovanMarić,Megraf.

Nicović,M.(1990).Opojnedroge–multinacionalnakompanijakriminala.Beograd:Alfa,RazvitakMetković.

PresudaVišegsudauNovomPazaru,Broj:K–193/10.od20.maja2010.

godine.Rakić,M.(2011).Krivičnodeloneovlašćenodržanjeopojnihdrogaiz

člana246–aKrivičnogzakonika,Beograd:Izborsudskeprakse.2.11–14.

RešenjeVišegsudauBeograduKž.1br.20/14od21.februara2014.ipresudaPrvogOsnovnogsudauBeograduK.br.2910/13od21.oktobra2013.godine.

Simić,I.(2007).Krivičnizakonik.Praktičnaprimena.Beograd:Službeniglasnik.

Tomić,Z.(2007).Krivičnopravo.Posebnidio.Sarajevo:PravnifakultetUniverzitetauSarajevu.

Ćirić,Z.Dimitrijević,B.(2009).Osnovisudskepsihijatrijeipsihologije.Niš:Studentskikulturnicentar.

Ćirić, Z. (2014). Sudsko‐psihijatrijski aspekt mentalnih poremećaja nastalihzloupotrebom droga,Niš: Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu. 68. 553–574.

Coković, S. (2013). Criminal act unauthorized possession of narcotic drugs.Belgrade:InternationalConference„Law,EconomyandManagementinModernAmbience“,LEMIMA.270–275.

Čejović,B.Kulić,M.(2014).Krivičnopravo.NoviSad:UniverzitetPrivrednaakademija,Pravnifakultetzaprivreduipravosuđe.

Lovomlegemidlerm.v.(legemiddelloven),preuzeto5.novembra2014,sa:https:/lovdata.no/dokument/NL/lov/1992‐12‐04‐132#KAPITTEL_8.

Loidu19.février1973.concernantlaventedesubstancesmédicamenteusesetlaluttecontrelatoxicomanie.

(2010).CodePénal,Envigueurdanslegrand–duchédeLuxembourg.Publiéparleministéredelajustice.ServicecentraldesImprimésdel’Etat.

(2013).CodePénal,Dalloz,LaTipograficaVarese(LTV),Juillet2012,Paris:Edition.


120

SabahudinCoković,LL.D.

THECRIMINALOFFENSEOFUNAUTHORIZEDPOSSESSIONOFDRUGSINDOMESTICANDCOMPARATIVECRIMINALLAW

Summary

Thedrugabuseisanegativesocialphenomenon,aseveresocio‐pathologicalandcriminal phenomenon, and a social evil that affects all societies and allcivilizations. Inthiscontext,thepaperanalyzesthecriminal lawprovisionsthatcriminalizeunauthorizedpossessionofnarcoticdrugsasacriminalactofabuseofnarcotics,which isdirectlyaimedagainsthumanhealth.Theauthoranalyzesthecriminallawprovisionspertainingtothecriminalizationofillegalpossessionofnarcoticdrugs in some comparative criminal law systems, including:France,Norway,LuxembourgandJordan.Inparticular,theauthorfocusesonthedefinionoftheconcept,elementsandbasiccharacteristicsofthecriminaloffenseofillegalpossession of narcotics envisaged in Article 246‐a of the Criminal Code of theRepublicofSerbia.

Keywords: criminal offense, narcotic drugs, abuse of narcotics, the SerbanCriminalCode,sanctions,incrimination.

121

DrMarioLukinović,1Sekretarfakulteta/saradnikunastaviPravnifakultetUniverzitetaUnionuBeogradu

stručničlanakdoi:10.5937/zrpfni1777121L

UDK:347.78


PLAGIRANJE,NAUČNIRADIAUTORSKODELO

Apstrakt: Nijedno delo ne može da bude u potpunosti originalno, jersvako delo proizilazi iz kulturne tradicije akumulirane vekovima,uslovljene istorijskim, kulturološkim i drugim aspektima podneblja ukojemjenastalo.Optužbezaplagijatnejenjavaju,naprotiv,svesučešćeipogađaju sve snažnije. Moderne tehnologije omogućile su dostupnostautorskih sadržaja, filmova,muzikeali ibrojnihnaučnihradova,koji supostali udaljeni samo par klikovamišem od korisnika. Ovim izazovimamnogineodolevaju.Dokseonedozvoljenompreuzimanjuautorskihdelaposvećuje značajna pažnja, dotle sve veći problem naučnih plagijatadospeva u centar zbivanja gotovo samo kada su u pitanju političkekonsekvence.

Ključnereči:plagijat,autorskaprava,originalnost,izvornostdela.

1.Uvod

SaprvomoptužbomzaplagiranjesusrećemosejošustaromRimu,kadapesnikMarkoValerijeMarcijalprvipribegavaovomterminukoristećigakaometaforu(jerseizrazdotadakoristiozakrađurobovaidece)zakrađupesme.Marcijaloptužuje: „A kada taj krivotvoritelj sebe naziva vašim gazdom, recite da stemoje!.. Glasno saopštavajući tri i četiri puta ove reči, postidećete plagijatora“(Drajsek,2011).

Do danas optužbe za plagijat ne jenjavaju, mnogi značajni autori izloženi sunjimaodZole,Šolohova,Servantesa,MajakovskogiPrustasvedoPableNerudeidr.Konceptautorskihpravanijepostojaodorenesanse(kojadonosiideologijuindividualizmaidajemunaznačaju)ipronalaskaštampe.OdvremenastarihGrkakojisupisanjepoistovećivalisa

1 [email protected]

122


preradom, preko Lafontena kome u XVII veku niko nije uzimao za zlo što jepreuzimao od Ezopa, sve do perioda predromantizma i romantizma, pojamplagijatkaooblikkrađeduhovnogvlasništvaoriginalnogumetničkogdelanijepostojao.Krozmnogevekoveznanjeseočuvalozahvaljujućikopiranju,inačebiznanje sadržano samou jednoj knjizi i na jednommestu bilo dostupno samomalomkruguljudiokonje.Tadanastajepercepcijapremakojojsuzastvaranjeoriginalnogumetničkogdelaneophodniindividualnikvalitetiumetnika,talenativizija,zahvaljujućikojimanastajedelokojejeneponovljivoikojeserazlikujeodsvihprethodnih(Drajsek,2011).

2.Razlikeudefinisanjuipoimanjuplagijata

Sobziromnatodanijednimnašimzakonomnijedefinisanpojamplagijata(čakni u izrečenim presudama za plagijat), posegnućemo za definicijom kojupropisujePravilnikoakademskojčestitostistudenataUniverzitetauBeogradu− Fakulteta političkih nauka2. Pravilnikom se definiše plagijat kao pred‐stavljanje tuđih duhovnih tvorevina ili tuđeg rada, u celini ili delovima, beznavođenja izvornog autorstva ili izvornika, pod kojim se posebno smatra:„doslovnopreuzimanjetekstadrugogautora,odnosnokopiranjeizelektronskihili štampanih izvora, sa srpskog ili stranog jezika, u delovima ili celosti, beznavođenja imena autora i izvora iz koga je tekst preuzet, kao i bez jasnogobeležavanjapreuzetogdela;prepričavanje ili sažimanje tekstadrugogautoraizelektronskihilištampanihizvora,sasrpskogilistranogjezika,udelovimailicelosti, bez odgovarajućeg navođenja imena autora i izvora iz koga je tekstpreuzet, kao i bez jasnog obeležavanja prepričanog dela; predstavljanje idejadrugihautorakaosvojih,bezodgovarajućegnavođenja imenaautoraodnosnoizvora iz koga je tekst preuzet.“3 Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti4

propisujekonsekvence,alinedefinišepojamplagijata:„akoseutvrdidanaučniradovi na osnovu kojih je kandidat izabran u zvanje predstavljaju plagijat ilisadržedruguvrstuetičkihogrešenja(radovisupogrešni,anisudatenaknadneispravkeidr.)“.

Pravilnikom se takođe utvrđuje i definiše autoplagijat kao predstavljanjeautorovogranijeobjavljenogilizadrugusvrhu

2 PravilnikoakademskojčestitostistudenataUniverzitetauBeogradu−Fakultetapolitičkihnauka,Beograd,2012.

3 Ibid.

4 čl. 88 Zakona o nau čnoistra živačkoj delatnosti, Sl.glasnik.RS, br. 110/2005, 50/2006 ‐ispr.,18/2010i112/2015.

123

M.Lukinović|str.121‐132

iskorišćenogradakaonovogioriginalnog.Pravilnikusvojimodredbamabližedefiniše autoplagijat navodeći da je on: „predstavljanje sopstvenog rada kaooriginalnog,madajeonupotpunostiistovetansaradomkojijeprethodnovećiskorišćennasadašnjemiliprethodnomnivouškolovanja,ilijevećkorišćenzadruge svrhe; korišćenje više od jedne trećine sopstvenog rada bez navođenjačinjenice da je on već bio iskorišćen na sadašnjem ili prethodnom nivouškolovanja,ilijevećkorišćenzadrugesvrhe.“

Razlikepostojekakouodnosunadefinisanjepojma,takoiupogledukonceptaautorskihpravaipravaonauci.Autorskopravonedefinišepojamplagijata,većseindirektnoodređujepremaplagijatu,zakondefinišepovredeovlašćenjakojeimaautor.

I etimološki promatrano, veći deo pravne struke koristi termine duhovnakrađa, nedopušteno prisvajanje tuđe duhovne svojine, prisvajanje tuđegintelektualnogvlasništva,prisvajanje,naučnakrađa,preuzimanjetuđeduhovnetvorevine,svojatanje,pripisivanjesebituđegautorstvaisl.(Vodinelić,2015).

Zakon o autorskom i srodnim pravima definiše autorsko delo kao originalnuduhovnutvorevinuautora, izraženuuodređenoj formi,bezobzirananjegovuumetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu inačin ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.5Originalnostkojomseautorskodelodefinišetrebapromatratiprevashodnokaominimalni nivo neophodne individualnosti (karakter raspoznavanja) (Milić,2016), prema kojem se delo razlikuje od postojećih dela. Da bi delo uživaloautorskopravnuzaštitunijeneophodnapotpunaoriginalnost,većjeneophodnoda delo nije plagijat postojećih dela i da ima autorski otisak prema kojem serazlikuje(Bojović,2016).DimitrijeMilićnavodida „svakoautorskodelo ima inekihelemenata idrugihdela“, tedaseautorskimdelomsmatraju iodređenadela koja nastaju sastavljanjem drugih dela, uz uslov da se radi o originalnojintelektualnojtvorevini,kojamoradaimaličnikarakter(Milić,2016).

Značajno je napomenuti da je autorsko pravo u SAD dugo bilo bazirano napoimanjupremakome autorskopravnu zaštitu trebapriznati svakoj tvorevinikoja je rezultat samostalnog rada. Ova „znoj na čelu“ (sweat of the brow)doktrina priznaje autorstvo i delima koja se sastoje samo od niza činjenica,poređanihpremauobičajenom,predvidivomredu(npr.

5 Zakonoautorskomisrodnimpravima,Sl.glasnik.RS,br.104/2009,99/2011,119/2012i29/2016‐odlukaUS).


99/2011,119/2012i29/2016– odlukaUS.

124

telefonskiimenik).IakojepresudomupredmetuFeistPublicationsprotivRuralTelephone Service,6 umnogome odbačena ova doktrina, autorstvo se u SADpriznaje svakom intelektualnom radu koji prevazilazi oblast namernogpodražavanjaisadržimakarminimalnuoriginalnost(Groos,2007).

Čini se da je srž razlikovanja u bazičnoj različitosti ciljeva (autorskog prava ipravunauke). Autorskopravobazirasenamonopolskompravuautora(dabise autor motivisao na dalje stvaranje kroz ekonomsku eksploataciju svogadela),dokje„naukajavnastvar“iuinteresujejavnosti,kaoidrugihnaučnikadadelabududostupna,anemonopolisana(Vodinelić,2015).„Usmislupravaonauci autor je svakoko jebitnodoprineodelu,bilopostavljanjemkoncepcije,biloprikupljanjempodataka.“(Waiblinger,2012,Navedenoprema:V.Vodinelić,2015).

Plagijatsepremaautorskompravuneogledaupreuzimanjučinjenicaiztuđegautorskog dela, već u preuzimanju onoga što to delo čini duhovnomtvorevinom.7„Pojamoriginalnostitrebashvatitiitumačitiuskladusapotrebomrazvoja, kako bi autorska dela i svi oblici stvaralaštva bili dostupni“8, ali izaštićeni kao intelektualna svojina. Autorsko pravo iziskuje dokaz kopiranjanačina na koji je delo izraženo, a ne samo početne ideje, koje stoje iza njega.Obim zaštite autorskopravne zaštite je centralno pitanje u sporovima okoplagiranja.

Kadajeupitanjuplagiranjeautorskihdelavanokruganaučnihradova,problemobimaautorskopravnezaštitesvodisenaodgovorkojisutoelementikojisuzaštićeniikojenikobezdozvoleautoranesmepreuzimati.Kaoključnielementnameće se originalnost dela, odnosno stepen originalnosti, jer je stepenoriginalnosti dela proporcionalan obimu njegove autorskopravne zaštite. Nanjeganemoguuticatinikakvidrugikriterijumiodređenikvalitativnim(njegovaestetska, naučna, stručna ili druga vrednost) ili kvantitativnim (obim dela,novčani izdaciprilikomnjegovogsačinjavanja,dužinanjegovogstvaranja i sl.)normativima.

Najčešćioblikplagijatajeneovlašćenointegrisanjetuđegautorskogdelausvojeautorskodelo.Onojeneovlašćenoukolikojebezdozvoleautoraizvornogdelaili ako za njega ne postoji zakonska odredba o pravu citiranja, kao oblikuograničenjasubjektivnogautorskogprava9.

6 FeistPublications,Inc.v.RuralTelephoneServiceCo.,Inc.,499U.S.340(1991).

7 RešenjeVrhovnogsudaSrbije,Gž.11/2002od07.03.2002.god.

8 Ibid.

9 čl.49Zakonaoautorskimisrodnimpravima,«Sl.glasnikRS»,br.104/2009,


125

Međutim,uočljiva je razlikauocenjivanju intelektualnih tvorevinaplagijatom.ProfesorMarković uočava da se u umetničkim, naučnim i stručnimkritikamalakše proglašavaju plagijati u odnosu na pravnu struku. Razloge za to vidi utome što je originalnost dela u umetničkim, nau čnim i stru čnim kritikamaspornakoddelakojanastavljaju većpostojeće stilskepravce,kao ikodonihstručnjakainaučnikakojikompilujuidajuprikazetuđihmišljenjaiteorija.Zaklju čujući navedeno razmatranje, prof.Marković zaključuje da pravnici netraže originalnost u navedenim elementima autorskog dela, „zato što su stil,metrikaudelimapoezije,teorije,saznanja,pravilaiuputstvaizrazitoisključeniizdomenaautorskopravnezaštite“,teda„preuzimanjetuđegumetničkogstila,tuđih teorija i sl. ne može biti povreda autorskog prava, pa se zato u timslučajevimanemožegovoritioplagijatuupravnomsmislu“(Marković,2000).

Jedna od najznačajnijih polemika koja se vodila u vezi sa plagijatom je onaizmeđuDanilaKišaiteoretičaraDraganaJeremića.Ovapolemika,kojaje,premapažnjikojujezaokupljalaikoličiniemocijakojujeizazivala,mnogostrukovećaoddanašnjihaferaudomenukulture inauke,pobuđuje idanas interesovanje,nesamodomaćevećisvetskejavnosti.

Nagrađivani engleski istoričar Mark Tomson (Mark Thompson), analizirajućirad Danila Kiša u svom delu „Birth Certificate: The Story of Danilo Kiš“,sagledavaioptužbezaplagijatkojimajeKišbioizložen.TompsonotkrivadajeKišudeluzakojejeoptužen,„GrobnicazaBorisaDavidoviča“, izmeđuostalogkoristioimotiveizknjigeKarlaŠtajnera„7000danauSibiru“,aliisključivotakoštojepojedinerečeniceimotiveinkorporiraoupriču.TompsonseobazireinaprimedbezaplagiranjePingetauistomKišovomdelu,navodećidajeuanalizioptužbe pročitao sve knjige od autora i nigde nije pronašao podudarnost(Thompson, 2013). Tako i Aleksandar Dunđerin baveći se kritikamaDraganaJeremićauautorskomtekstu„DaniloKiš:Podmuklodejstvopeščanika“, iznosiinteresantnozapažanjedaJeremić„naprostonijemogaodaprihvatikoncepcijuliterature kao reciklaže, književnodelo gde je odsustvomašte i inventivnosti,upravo prednost, dokaz nove originalnosti koja više ne crpi inspiraciju iz„života“, nego iz „biblioteke“, zapravo „civilizacijskog kovčega“. Iz perspektivedanašnjih poznavalaca, Dragan Jeremić označava se kao primer kritičara kojinijebioustanjudaosetiduhvremena,jerdotadanijepostojaokonceptkojijeizneoKiš.Kišovprimer jeznačajanizbogtogaštoprikazujesuštinupoimanjaautorskog prava prema kome je važan autorski otisak. Ovakvo poimanjerazlikujeseodnaučnopravnogpoimanja.


126

VratićemosejošjednomnaaferuplagijataDanilaKišaipromatranjenjegovogsavremenikaZoranaGavrilovića,profesoraBeogradskoguniverziteta,kojijebiojedan od učesnika na čuvenoj tribini povodom izlaska Jeremićevog teksta.Napitanje o Kišu, on daje veoma interesantan odgovor: „Plagijator nije, epigonjeste.“Zanasjeveomainteresantnoovoopažanje, jerleksikografskadefinicijaepigona(njegovoprvenstvenoznačenjeseodnosinaizdanakinaslednika,aliinapobornika,ljubitelja,zagovornika,privrženika,pristalicu,podržavatelja…,tenapokolenjapisacakojiunedostatkusopstvenestvaralačkesnageradeuduhuideja i oblika svojih velikih prethodnika) (Vujaklija, 1950), i Gavrilovićevotumačenje Kišovog odnosa prema delima koja su ga inspirisala ukazuju namnoštvo onih koji slede svoje učitelje i u njima i njihovim delima pronalazeinspiraciju.

3.Originalnostautorskihdelainjenotumačenje

Jeremić je podržavao stav o apsolutnoj originalnosti koju je teško dosegnuti.Iznosećisličanstav,francuskidramskipisaciromansijerŽanŽirodusmatradaje„plagijatosnovasvakeknjiževnosti,sizuzetkomprve,alikojuminemožemodaimenujemokojajeto“(Dončić,M.2014).

Uz osudu bilo kakvog plagiranja, razmotrićemo i drugačiji stav, koji najboljeoslikava Pjer Bajar koji kaže da: „nije sramota inspirisati se, delimično ilinaširoko, pređašnjim ili potonjim autorima. Podložnije je kritici kada se toprikrivaitadajenaistraživačimaiistoričarimaknjiževnostidabeznepotrebneagresivnosti, ali odlučno, svakome vrate ono što mu pripada” (Bajar, 2010).Odnoseći se kritički premapromatranju dela kao vlasništva nad proizvodnimsredstvima,„gdesvakokorišćenjeistihuključujeograđivanje,isticanje„licence“,napomenu da je delo rađeno „pomotivima“, AlbinaMilanov navodi i stavoveKarhasana(Milanov,2011).Onsmatradajepojamplagijatamogućeprimenitisamo na umetnički tekst, i tada se on shvata kao odbrana prava na pojedi‐načnost,jerse„pojamplagijatanemožeodnositinanaučnidiskurzivnitekst,jerje on sam po sebi znanje, potpuno prenosiv, i neodvojiv iz samog sistemaznanja, nije „živ“ i budući deo tog sistemanemože stajati u okvirimapojedi‐načnosti, te je u tom slučaju nemoguće primeniti metaforu „otmice“ teksta“(Karahasan,1981).

Odavno je zaključeno da su sva znanja koja posedujemo zapravo kompilacijaprethodnihznanja,ukojasuutkanemnogobrojnelekcije,predavanja,iskustvailiteraturapredavača iautorasakojimasmonabilokojinačinbiliukontaktu.Takođe,vraćajućisenakonceptintelektualne


127

svojine kojem pripada i autorsko pravo, uzećemo primer patenata. Premakonceptu patentnog prava (u uporednom pravu jedinstven pristup) nijemoguće zaštiti naučna otkrića, jer ona zbog svog univerzalnog značaja zadruštvenirazvojpripadajucelokupnomčovečanstvu.Shodnotome,„pronalascisadrže znanja koja se mogu neposredno primeniti radi zadovoljenja ljudskihpotreba“ (Varga, 2010), te pronalazačima uglavnom ostaju istraživačka poljačijaotkrićamogudatinapredakuodnosunauglavnomvećpostojećarešenja.Analogija sa autorskim pravom je neizbežna, prethodna znanja autorinadograđujusvojimdoprinosomilinjihovimsagledavanjem.

Premdaseu fokusu javnostidominantno nalazeknjiževni inaučniplagijati,plagijatisuposebnoprisutni inapodručjuindustrijskogdizajna.Pretpostavljasedaoko10%svihsvetskihproizvodapredstavljaplagijat ili sukrivotvoreni.ProblemplagijataindustrijskogdizajnapostaojetolikovelikidajeunemačkomgraduSolingenu2007.godineotvorenmuzejplagijata(MuseumPlagiarius),kojisakuplja i čuvaplagijate izsvihdelovasveta.Muzej jenastao izpotrebedasesačuvaju brojni predmeti pristigli na negativno takmičenje za nagradu zaplagijat godine, a koja se pod nazivom Plagiarius Award dodeljuje od 1977.godine(Lukinović,2013).

U današnja vremena originalnost dela je relativna i sužena. U vremenudigitalnih tehnologija i razmene ogromnog broja informacija autorska delanastaju u većoj ili manjoj meri kao sublimat autorovih uzora, njegovih ideja,saznanjaiiskustava.Zatosedefinicijeoriginalnostiautorskogdelasveviše,radipreciznijegodređivanja,koristenegativnommetodom,najčešćenavodećidajeautorsko delo originalno ukoliko ne predstavlja plagijat u vidu kopije ilipodražavanja nekog postojećeg dela. Takva subjektivna novost naziva seizvornostdela.Autordeludajeindividualnostizražavajućiličnuekspresiju.

Najčešće primenjivan sud o originalnosti dela donosi se posredstvom zaključivanjaorazličostidelauodnosunadelakojavećpostoje.Takavpristup,međutim, ne sme prouzrokovati izjednačavanje pojmova originalnost irazličitost.Uuporednompravurazličitisustavoviuvezistimpitanjem.

USADautorskimdelomsmatrajudelokojenijenastalosvesnimpodražavanjemvećpostojećegdela.Bazirajućisenastavudasvakirezultatintelektualnogradakoji prevazilazi oblast neposredne imitacije i podražavanja i sadrži makarminimalnuoriginalnost zaslužuje autorskopravnu zaštitu.UNemačkoj paknesmatrajuautorskim


128

delomonodelokojejenastalonesamokaorezultatsvesnogpodražavanja,većinjegovo nesavesno podražavanje, uvodeći kriterijum „kreativne visine“ kojimora da bude zadovoljen kako bi se pružila autorskopravna zaštita. Uslov„kreativne visine“ utvrđuje se na osnovu ukupnog utiska koji konkretnatvorevinaostavljaupoređenjuspostojećimtvorevinama(Marković,2000).

Osim što je svako svesno prisvajanje tuđeg dela neprihvatljivo sa bilo kogaspekta, bilo autorskopravnog ili naučnopravnog, nedopustivo je svakopreuzimanje (bez navođenja) i svojatanje tuđih naučnih saznanja, hipoteza,teorija i drugih podataka. Nažalost, primetno je i da se većina plagijata neotkrivaupostupkuuređivanjairecenzije, iakorecenzenti iuređivači imajunaraspolaganju različitevrste softverskihprograma,kojimoguuznačajnojmeriolakšatiprepoznavanjeplagijata(Tatalović,2012).

U jednoj od veoma retkihpresuda za plagiranjeuR. Srbiji, Vrhovni kasacionisudjeoceniodajeučinjena„povredamoralnihautorskihpravatužioca,jerjetuženi bez njegove saglasnosti sakupio odlomke iz njegovih autorskih dela iobjavio ih. Osim toga, citati su i po oceni suda istrgnuti iz konteksta i na tajnačindobilinovoznačenje.Korišćenicitatinisuintegrisaniuosnovnitekst(jerčinevećinudelanavedenezbirke),većjeodnjihnapravljenacelazbirka.Timesupovređeneodredbeizčl.16i17Zakonaoautorskimisrodnimpravima“(daautor ima pravo da štiti integritet svoga dela suprotstavljajući se izmenamasvogdelaodstraneneovlašćenihlica;suprotstavljajućisejavnomsaopštavanjusvog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnomtehničkomoblikusaopštavanjadelaidobrojposlovnojpraksi;idajućidozvoluzapreradusvogdela).10

„Prisvajanjetuđeduhovnesvojine“,odnosnoprepisivanjeiliparafraziranjebeznavođenja nije samo značajno sa aspekta neotuđivih prava autora, već inesumnjivopogađačitaocekojimabibliografijaslužidasteknuuvidukorišćenuliteraturu i kao uputstvo koje radove bi trebalo da koriste ukoliko žele daprodubesvojaznanja(Ignjatović,2009).

Usvetukinematografijesvejevećibrojautora(Tarantino,Tornatore,Injarituidr.) koji u svojim filmskim delima daju omaž svojim uzorima na kojima sustasavali, zbog čijih dela su se zaljubili u umetnost i naučili kakoda ispričajusvojupriču.PočetakXXIvekaOvakvopostupanjeu

10 PresudaVrhovnogkasacionogsuda,Rev2676/10,30.06.2010.godine.


129

kinematografijiukinematografijinepodeljenopozdravljakaoepitafprethodni‐cima,anekaoplagiranje.

Uodređenimoblastimaljudskogstvaralaštvaprostorzaoriginalnetvorevinejemali (slogani,katalozi, cenovnici i sl.) zbog tehničkih, logičkih, funkcionalnih idrugih uslovljenosti. Takve tvorevine smatraju se originalnim ukoliko nisuidentične postojećim i čine predmet autorskopravne zaštite. U literaturi senazivaju„sitnišautorskogprava“.

4.Zaključak

Značajno je istaćidasepojamoriginalnostiunauci iuautorskompravučestoumnogomerazlikuje.

Autorskopravo iziskuje dokaz kopiranja načinana koji je delo izraženo, a nesamoidejekojestojeizanjega.Delomorabitiizraženouodređenojformi,jersezaštita ne pruža samoj ideji, već autorskom delu koje je na određeni načinuobličeno.Zakonoautorskimpravimadefinišeuslovekojimorajubitiispunjenida bi se delo smatralo autorskim delom: mora biti tvorevina duha, koja jeoriginalna i izražena u određenoj formi. Originalnost dela je iskazana u svimoblastimapravaintelektualnesvojinekaosegmentbezkoganijemogućedobitipravnuzaštitu.Onase iskazujenarazličitenačine,kodpatenata–novost,koddizajna ižigova–distinktivnost,kodgeografskihoznakaporekla–posebnostiproizvoda kroz specifična svojstva i posebankvalitet proizvoda.U autorskompravu pitanje originalnosti je posebno karakteristično. Iako pojedini autorikoriste iprocenteprilikomoceneoriginalnosti,brojniprimerigovoreuprilogtome da su pojedina uspešna originalna dela inspirisana drugim delima ilinjihovim očiglednim korišćenjem uz neophodni originalni autorski pečat.Mnoga umetnička dela Endija Vorhola nastala su recikliranjem i upotrebomtuđihfotografija,slikanovčanica,slikaiznovinaidr.Aonanesamodasukaotakvaoriginalnaautorskadela,većsuiposlužilazarađanjenovogumetničkogpravca:poparta.

Kakobiuosnovisvakinaučnirad trebalodaslužiširenjuznanja izprikazaneoblasti, tako je icitiranjeunaučnimradovimaneophodnokakobisedošlodoautorovih izvora. Naučni radovi moraju sadržati navode, činjenice, prikaze,ideje i teorije iz radova iz kojih su preuzimani sa stanovišta akademskogintegriteta.Citiranjem,autortrebadaprikažesprovedenoistraživanje,čimesepružajuzaslugeautorima,ačitaociseupućujunakorišćenematerijalekakobionimoglidaljedaistražuju.


130

Čestoupraksidolazidoproblemasatumačenjemupotrebe„opštihmesta“kojasuvećranijeutemeljenanaprihvaćennačin,asakojimasecelanaučnajavnost,uključujućiautora,slaže.Autorimakojisebaveoblastimanaučnogradagdejepotencijaloriginalnogdoprinosa(uzpretpostavkuneophodnogcitiranja)sužen,naročito autorima udžbenika, pitanje originalnog naučnog dela predstavljaposeban izazov. Takođe, i određene oblasti ljudskog stvaralaštva unapred suograničenetehničkim,funkcionalnimilidrugimuslovima,takodaneostavljajumogućnostzaispoljavanjeindividualnihosobinaličnostikojeihpreduzimaju.

Zbog toga je neophodnooriginalnost dela prosuđivati na objektivannačin, uzpromatranjeuslovljenostiiograničenjakojasuuslovljenavrstomdelaioblastikojoj delo pripada. Uz pre svega ocenu da originalnost treba tražiti u ličnomodnosuautorainjegovogdela(njegovomizražajuduhovneoriginalnosti).

Zadatak prava i pravnika je da sa dužnom pažnjom određuju norme koje ćezaštiti autore i njihovaprava, podsticati njihovu inovativnost i kreativnost naširokojosnovi.

Literatura

Bajar, P. (2010). Anticipirani plagijat, Beograd: Službeni glasnik. Dončić, M.

(2014).Resavskivenac–Plagijatijugoslovenskihpesnika,prvideo,KosovskaMitrovica:Agencijazaizdavačkudelatnost“LESTVE”.

Drajsek,M.(2011).Policijski izveštaj,optužbezaplagijat idruginadzorifikcije,Beograd,Klio.

Varga, S. (2010). Pravo industrijske svojine, Kragujevac: Pravni fakultetuniverzitetauKragujevcu.

Vujaklija, M. (1950). Leksikon stranih reči, Prosveta, Beograd. Vodinelić, V.

(2015).Zabranaplagiranjaipravocitiranjaunauci,Pravnizapisi,God.VI,br.1.

ČasopisPravnogfakultetaUniverzitetaUnionuBeogradu.

PravilnikoakademskojčestitostistudenataUniverzitetauBeogradu−Fakultetapolitičkihnauka,Beograd,2012.

Zakonoautorskomisrodnimpravima(„Sl.glasnikRS”,br.104/2009,99/2011,119/2012i29/2016‐odlukaUS).


131

Zakononaučnoistraživačkojdelatnosti(„Sl.glasnikRS”,br.110/2005,50/2006‐ispr.,18/2010i112/2015).

Bojović,S.Pravnazaštitaautorskihdela.ProBono,Preuzeto10.09.2016.http:/www.besplatnapravnapomoc.rs/prilozi‐saradnika/pravna‐zasti‐ta‐autorskih‐dela/

Groos,C.Pre‐FeistProtectionofCompilationsunderU.S.CopyrightLaw,DukeUniversitySchoolofLaw,2007.

Ignjatović,Đ.(2009)Nedozvoljenoposezanjezatuđimunauci–studijaslučaja,AnaliPravnogfakultetauBeogradu,GodinaLVII.Karahasan,Dž.(1981).Pohvalaplagijatu,NoviSad:Polja,br.270−271.

Lukinović,M.(2013).Upravljanjepravimaintelektualnesvojineuciljusticanjadistinktivnostirobaiusluganatržištu,doktorskadisertacija,Beograd,PravnifakultetUniverzitetaUnion.

Marković,S.(2000).Plagijatukontekstuautorskogprava,Pravniživot,br.11/2011,UdruženjepravnikaSrbije.

Milanov,A. (2011).Autorskaprava,plagijat,umetničkodelo ipostmodernizam,Tehnologija, informatika i obrazovanje za društvo učena i znanja, 6.Međunarodnisimpozijum,TehničkifakultetČačak.

Milić,D.(2016).Autoriautorskodelo,Pravniživotbr.11/2016.UdruženjepravnikaSrbije.

Tatalović,M. (2012).Poplavaplagijata i simbolične, lažne retrakcijeu srpskimznanstvenim časopisima, Preuzeto 12.09. 2016. http:/hidd.hr/ wp‐content/uploads/sites/178/2014/09/Drobilica‐br‐1_2012.pdf

RešenjeVrhovnogsudaSrbije,Gž.11/2002od07.03.2002.god.Presuda

Vrhovnogkasacionogsuda,Rev2676/10,30.06.2010.godine.Thompson,M.

(2013).BirthCertificate:TheStoryofDaniloKiš,CornellUniversityPress;1edition.


132

MarioLukinović,LL.D.TeachingAssociate,FacultyofLaw,UnionUniversity

PLAGIARISM,SCIENTIFICWORKANDCOPYRIGHT

Summary

Plagiarismhasnotbeendefined inSerbian legislation.The lawdefinestheworkofauthorshipasanoriginal intellectual creationmade ina specific form.Asadefining feature, originality implies that a new work of authorship should besufficiently authentic and distinctive in order to be differentiated from otherexisting works of authorship. In copyright law, plagiarism is not reflected intakingfactsfromanother’sworkofauthorshipbutratherinappropriatingthosefeaturesthatmaketheworkadistinctiveintellectualcreation.Inscientificwork,given the inevitable and obligatory compliance with referencing and citationguidelines, the issue of plagiarism raises questions of scientific discursive textsincludingtranseferableskillsandtheuseofwidelyaccepted“generalreferences“whicharealreadywell‐establishedandgroundedinpreviousworksofauthorship.

Keywords:plagiarism,copyright,originality,authenticity.

133

IISUDSKAPRAKSA

135

DragoslavVeljković,1SudijaVrhovnogsudaSrbijeupenziji

sudskapraksadoi:10.5937/zrpfni1777135V

UDK:336.763


KAKOSEKORISTIMENICAKAOHARTIJAODVREDNOSTIIKAKOSEVRŠIPLAĆANjEPOMENICI

1.Uvod

Zakon o menici („Službeni list FNRJ“, br. 104/46, „Sl. list SFRJ“, br. 16/65 i54/70 i „Sl. list SRJ“, br. 46/96) ne daje definicijumenice, ali se iz odredabačlanova266‒294Zakonaoobligacionimodnosima (koje seodnosenahartijeod vrednosti), kao i odredaba Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugihfinansijskih instrumenata („Sl. gl. RS“, br. 47/06 – primenjuje se od 11. 12.2006.godine),možeizvestidefinicija, takodasemenicadefinišekaopismenaisprava,izdataupropisanojformi,kojomjednoliceizdajenalogdrugomlicudauodređenovreme (naodređenidan, naodređenovremeoddana izdanja,poviđenju i na određeno vreme po viđenju) i na određenom mestu, isplatiodređenu sumu novca licu koje je u toj pismenoj ispravi navedeno, ili ponjegovojnaredbi,obavezujućiseisamodajeisplati,akotoneučinilicekomejenalogupućen.

Menica,kaokreditniiplatniinstrument,imavećuefikasnostoddrugihoblikaplaćanja.Njomesenasiguranibržinačinnaplaćujupotraživanjapoverilaca,jerje menica sredstvo obezbeđenja plaćanja, pa ako dužnik o roku ne isplatidugujući iznos, poverilac ima pravo da po skraćenom postupku naplati svojepotraživanjeizmenice.Poredtoga,menicadajevećusigurnostdapoverioci,uvezi svog poslovanja, lakše dobiju kredit kod banke, po osnovu sigurnogobavezivanja, odnosno obezbeđenja vraćanja kredita. Ta pogodnost se možepostićiiuveziposlovnihodnosasadrugimpartnerima,kojimamenicaslužikaogarancijaobezbeđenjaplaćanja.

Prema formi, koju zakon propisuje, postoje dve osnovne vrste menica, i to:trasirana(tzv.vučena)menica,isopstvenamenica,kojasadržisve

1 [email protected]

136


elementekaoitrasiranamenica,osimimenaonogakojitrebadaplati(trasat)ioznačenjamesta i dana izdanjamenice. Razlika navedenih formimenica je usledećem:Kodtrasiranemenice,izdavalacmenice(trasant)dajenalogdrugomlicu(trasatu‒popravilusvomdužniku),damenicuplatitrećemlicu(remitentu–popravilupoveriocu).

Akodsopstvenemeniceobavezujesesamonjenizdavalac(trasant),tj.daćeonmenicuplatitioznačenomlicu(remitentu).Akotrasantoznačikaotrasatasebe,ondapostoji tzv. sopstvena trasiranamenica,ukojoj su trasant i trasat jednolice.

Menice koriste, uglavnom, pravna lica, prema posebnom sporazumu odužničko‐poverilačkim odnosima, ali to mogu da čine i fizička lica, jedni sdrugima,iliipravnalicasafizičkimlicima.

2.Trasiranamenica

Primer trasirane (vučene) menice koja se ovde prikazuje označuje bitnemenične sastojke, bez kojihmenica, u smislu Zakona omenici, ne bi bilamenica.IzsadržineovemenicemožesepretpostavitidajeDP„Izgradnja“kupilonekurobu,iliuzelozajamodDP„Dunav“,ioznačilokaosvogdužnikaDP„Konic‐armatura“,kojićemenicuprvodaakceptiraidaodređenogdana isplati menični iznos DP „Dunav“. Već je rečeno da privredna društva,odnosnopreduzeća,usvomposlovanju koristemenicekaosredstvoplaćanja,zasnivajućisvetonaposebnomsporazumuodužničko‐poverilačkomodnosu.Ukolikobimenicabilapopunjenaprotivnosporazumustranaka,takvumenicumožedaosporavadužnik, stavljanjemodgovarajućihprigovorau vezi pravnevaljanostimenice.

137

D.Veljković|str.135‐156

2.1.Značenjedelovamenice

UovomprimeruvidisedajePD„Izgradnja“izdavalacmenice(trasant),kojijekupioneku robu, ili uzeozajamodPD „Dunav“ (remitent), i da je vrednost terobe, odnosno zajma 100.000,00 dinara, a da je kao trasat (platilac), posporazumu sa trasantom, označen PD „Konica‐armatura“, koji treba meničnusumudaisplati01.12.20___godinePD„Dunav“.Prvi datum, u ovom slučaju 17. juni 20_ _. “, označuje dan izdavanjamenice.Drugidatum,uovomslučaju01.decembar20__.“,označujedospeće,dakletogadanaćeseplatitimenični iznos,aako jemenicapoviđenju,ondase isplaćujeodmahčimbudepredstavljenadužnikupomenici–naisplatu.

Reči„ponaredbi“značeimeonogakomećesemeničniiznosisplatiti(štoznačida ima pravo i da je indosamentom dalje prenosi), a ako pored tih reči stoji„mojoj“ili„našojsopstvenoj“,utomslučajutrasantjeistovremenoiremitent,daklelicekomećetrasatisplatitimeničniiznos.Tajseodnosnaziva„trasiranamenicapo sopstvenoj naredbi“.U tom slučaju trasant pokazuje takvumenicutrasatu i od njega traži da menicu akceptira. Čim trasat akceptira menicu,indosant ima pravo da je dalje prenosi svom poveriocu, koji će u vremedospelosti istu naplatiti od akceptanta. Ako na tom delu stoje reči „ne ponaredbi“,u tomslučajupostojimeničniodnossamoizmeđutrasanta i trasata,štoznačidasenemožeprenositinadrugalicaindosamentom.Međutim,akosei takva menica prenosi, onda se taj prenos može izvršiti cesijom, ili nekogdrugogpravnogposla,dakleuoblikuobičnogustupljenja.

Reč„prvu“označujedajetoprviprimerakmenice.Inače,menicasatimizrazomdopuštamogućnostdaseizdaudvailivišeprimeraka,pabisetakonadrugojmenicinapisalo„platitezaovudrugu“(ilitrećuitd.).Tosečinizbogtogadabicirkulacija menice bila brža, odnosno da bi se brže indosirala, a ko prvi odimalaca menice (remitent) protestuje menicu i istu naplati, smatra se da jeobaveza ostalih dužnika po menici prestala. Ali ako se na menici napiše reč„jedinoj“,ondasemovemenicenepostojidruga.

Reči„istaviteistuuračun“značedajetrasantdužandaobavestitrasatadajenanjegavukaomenicu,prenegošto jemenicuakceptirao,a isterečisamosarečima „bez izveštaja“, znače da trasat već zna za ovumenicu, te da ne trebaposebnodabudeobaveštenoobaveziakceptiranja.„Staviteistuuračun“značistavitiuračuntrasatu,kojićemeničniiznosdaisplati,aakostoji„staviteistuuračun.....“(nekidužniktrasata),ondaseodtogdužnikatražiprotestinaplata.

138


Kao mesto plaćanja, koje je navedeno ispod meničnog tekta, s leve strane,navodi se mesto gde se menica ima naplatiti, a to se određuje sporazumomizmeđu trasanta i trasata, kao akceptanta menice. Ako mesto plaćanja nijeuneto, onda se kao mesto plaćanja uzima mesto prebivališta trasata. Ako jetrasantumeniciupisaokaomestoplaćanjadrugomestoodmestaprebivalištatrasata,u tomslučaju trasat,priakceptiranju,navodi liceuoznačenommestukojećemeničniiznosisplatiti.Ali,toistomožedaučiniiakojemestoplaćanjaodređenoumestuprebivalištatrasata,kojiakooznačidrugolicekaoizvršiocaobavezeplaćanja,tadaseradiodomiciliranojmenici.

U trasiranoj menici plativoj po viđenju ili na određeno vreme po viđenju,trasantmože odrediti da svota u njoj nosi kamatu.U svakoj drugojmenici topravilo nema značaja, čak i da je naznačeno to o kamatama, pa se smatra datakvaodredbaokamatinijeninapisana.Kamataseoznačujeugornjemdesnomuglumenice,poredcifarskogoznačenjaduga,dodajućimu,naprimer, „sa8%kamate“,aterečiseupisujuiuslovnomdeluiznosamenice,pasetakoporedglavnog iznosa, kako je označeno u navedenom primeru, navode i reči, naprimer, „sa8%kamate“ (upitanju je samougovornakamata).Kamata,u tomslučaju, teče, po pravilu, od dana izdanjamenice, ali tomože biti naređeno idrukčije. Ako se kamata ne označi umenici, smatra se kao da kamata nije nipredviđena.

Kod reči „ponaredbi“, trasatplaćamenični iznos remitentu, ili licunakoje jeindosirao menicu. Ako bi stajalo „ne po naredbi“, u tom slučaju menica seizvršavatakokakopišenanjoj,anavedeniizrazimazaciljdaseonanemožedaljeprenositi,odnosnomožealinekaomenicaveć,naprimer,putemcesijeilinekogdrugogpravnogposla.

Trasiranamenicamožeporedbitnihsastojakadasadržiinebitnesastojke,kao,naprimer,dasenepopunirubrika„vrednostprimljena“,ilidaseporedostalihsastojaka, u rubrici „plaćanje“ navede banka kod koje će se plaćanje izvršiti.Naravno,toneznačidaćebankaisplatitimenični iznos imaocumenicečimjepokaže,većznačidaćedužnikdatinalogbancidaisplatimeničniiznosimaocumenice. Banka je u ovom slučaju domicilijant, neka vrsta posrednika, koja ponalogudužnika,iznjegovihdeponovanihsredstava,isplaćujemeničniiznoslicukojetražinaplatu.

3.Osobenostitrasiranemenice

a)Akceptiranjemenice‒Kodtrasiranemenice,izdavalacmenice(trasant)možedanaredidaseonapodnesenaakceptiranjetrasatu,

139


određujući ili ne određujući za to rok. Do akceptiranja menicedolazi,naročitokodpravnihlica,naosnovuprethodnogsporazumaizmeđupoveriocai dužnika, u vezi njihovog poslovanja, koje možebiti dugoročno, pokomekupac (trasat) vuče menicu na svoje ime, prema vrednosti zaduženja, apoverilac (trasant – izdavalac menice) označuje lice kome će trasat isplatitimenični iznos. Ako poverilac – indosant u menici označi svoju firmu kao„remitenta“,tj.dasenjegovojfirmiplatimeničniiznos,utomslučajuseudelumenice, tj. posle reči „po naredbi“, stavljaju reči “platite pomojoj sopstvenojnaredbi“.Akotrasantimasvogpoverioca,ondaseutomdelunavodifirmanačijućeadresutrasatisplatitimeničniiznos.

Trasat se označuje kao dužnik. On vuče menicu na sebe, pa je može odmahakceptirati, ili se datum akceptiranja određuje nekim datumom kada imalacmenice istupodnosi na akceptiranje dužniku. To se sveuređuje sporazumomizmeđupravnihlicauvezinjihovogdužničko‐poverilačkogodnosa.

Izdavalac i primalac menice mogu se pismenim sporazumom, odnosnougovorom, dogovoriti o realizaciji njihovog dužničko‐poverilačkog odnosa,odnosnoplaćanja.Toznačidaseplaćanjemožeizvršitinaosnovufakture(bezizdavanja menice), ali i na osnovu fakture i menice, odnosno menica, kojekupac, dužnik, za preuzetu robu, odnosno izvršene usluge, predaje svompoveriocu, jednu ili više menica, koje ovaj može da realizuje naplatomodređenih iznosakakojeutakvomsporazumunavedeno.Dakle, tajsporazummožedabudezajedanodređeniposlovniodnos,iliviše‒zadužiperiod‒akose strankenalazeu stalnomposlovnomodnosu.U tomslučajupoverilacvučemenicenakupca,zavrednostprodaterobe,iliizvršeneusluge,apopunjavaihirealizujenanačinkako jeukonkretnomsporazumumeđunjimadogovoreno.Sporazumomsemožepredvidetidapoverilac,odnosnoizdavalacmenicevučemenicuna kupca, s timda imapravo daumenici sebe označi kao remitenta,odnosno naplatioca menice, ili neko drugo lice koje je njegov (poveriočev)poverilac. Dakle, kod takvog stanja, poverilac (trasant) može sam da dostavimenicu na akceptiranje dužniku, ili da je i bez toga prenese drugom licu, tj.svompoveriocu,kojićejeakceptiratipremadogovoruutvrđenomusporazumupoveriocaidužnika.Tako,naprimer,inasamojmenicisemoženapisatikojeremitent, ali i to da se takva menica ne može podneti na akceptiranje doodređenogdatuma.Akotogdatumatrasat(dužnik)neakceptiratakvumenicu,držalacmenicemože istu da protestuje zbog neakceptiranja, a dalji postupaknastavi prema izdavaocu menice, odnosno prethodnom dužniku (ako je višeputaindosirana).

140


Po ustaljenoj praksi, često se u sporazumu poverioca i dužnika o regulisanjunjihovogposlovnogodnosauveziplaćanjaobavezeza izvršenipravnipromet(kupovina,usluga)navodidajedužnikdaojednuilivišeblankomenica,kojećeu određenom roku popuniti i sam zatražiti akceptiranje (ukoliko to nije učinjenoumomentupredajeblankomenice),ilijeprenetinekomdrugomlicuindosiranjem. Popunjavanje takve menice vrši se isklju čivo prema sadržajusporazumadužnika ipoverioca, ili posebnognalogadužnikaprilikompredajeblankomenica.

Takav jedan „sporazum“ mogao bi biti sačinjen u formi izjave kojom dužnikpredajeodređenumenicu,sanaznakamaoiznosunakojisemožepopuniti,akozatonastanuuslovi,odnosnoakodužnikneisplatidugpomenici.

Primerizjave(„sporazuma“)meničnogdužnikaprilikompredajemenice

FIRMAKOJAPRUŽAUSLUGU(memorandum)Adresa__________________Matičnibroj

IZJAVA

Privredno društvo ___________doo iz Beograda (u daljem tekstu: naručilac), sasedištemuulici____________br.4PIB_________,kogazastupa_______________direktor,uplatilonamjedana_____________godineiznosod_____________dinara,naosnovupredračunabr._______zaisporuku_______komada______________.

Kaoobezbeđenje naručiocu i garanciju da će posaobiti završenna vreme i usvemu prema dogovoru, predali smo naručiocu menicu broj: ________________,naplativu u slučaju da se isporuka navedene robe ne ostvari u dogovorenomrokuiliseisporučirobaneodgovarajućegkvaliteta.

Menicupotpisujeovlašćenolicezapotpis:___________________.

Ovlašćujemnaručiocada u slučajuneurednog ili loše obavljenogposla koji jeplaćen po predračunu ________popuni menicu za klauzulom “bez protesta” uvisiniiznosafakture_________iistunaplatisanašihdinarskihtekućihračunabr.____________kodBanke________ilideviznihračuna.br.____________kodisteBanke.

________________(mestoidatum)

MPDirektor,

141


Lice koje postaje dužnik povlačenjem menice na svoje ime kao trasat moraodmahdaakceptiramenicu,kakobiseznalodaćedugplatitiodređenogdana.Akomenicunijeakceptirao,nastajeodnossamoizmeđuizdavaocameniceitogdužnika,papoštodospedannaplatemeniceipoštodužnik(eventualno)odbijeisplatumeničnogiznosa,izdavalacmenicemorauvremedospelostimeniceistuda protestuje i da dalje vodi postupak naplate krozmeničnu tužbu, koja je uprilogu kao primer navedena. Dužnik koji nije vukao menicu na svoje ime,označujućisebekaotrasata,pasamimtimnijeniakceptiraoistu,nijemeničnidužnik, te poverilac može ostvarivati svoje potraživanje prema njemu izosnovnogposla.

Akceptse,popravilu,pišenasamojmeniciiizražavaserečju„priznajem“,„primljena“,„prihvaćena“,iliseupisujerečodgovarajućegznačenja,itajakceptpotpisuje trasat. Na datom primeru akceptant je označen sa strane, uhorizontalnom delu, a dužnik, to isto lice označeno je u delu gde je označentrasat – kaodužnik. Trasatmože da ograniči svoj dug, tako što će pored reči„priznajem“stavitiiznoszakojiodgovaradaćegaplatiti.

Potpisom na menici da priznaje menični iznos, trasat se nadalje tretira kaoakceptant, odnosno postaje glavni dužnik, bez obzira da li će semenica daljeprenositiiline.

Ako označeni trasat na menici odbije da menicu akceptira, nastaje postupakprotesta,štoseutvrđujeprotestomkodsuda–zbogneakceptiranja.

Imalac trasirane menice, kao i onaj koji je samo drži, može je sve dodospelosti podneti na akceptiranje trasatu u mestu njegovog prebivališta.Međutim,menicatrasirananaodređenovremepoviđenju,morasepodnetinaakceptiranjeurokuodjednegodineoddanaizdanja,alitrasatmožeovajrokdaskratiiliproduži.

Trasatmožedazabranidasemenicapodnesenaakceptiranje,alitonemožedaučini kad je u pitanju trasirana menica plativa kod trećeg lica (kao što je tonaznačeno u gore navedenom primeru menice), ili se njegovo prebivalištenalaziumesturazličitomodmestaukometrasant(izdavalacmenice)prebiva,ilikadjeupitanjutrasiranamenicanaodređenovremepoviđenju.

Trasat (dužnik) može narediti da se trasirana menica ne podnese naakceptiranjepreodređenogvremena,rečima:„Nećeseakceptiratido____20__.godine“Tada se ispod redaukome se upisuje reč „bez“ ili „sa“, navodi ime–firmaremitenta.

142


Dok se izdata menica ne akceptira, trasant odgovara svom poveriocuoznačenom na menici. Trasant odgovara remitentu, svom poveriocu, i kadatrasat akceptiramenicu.Njegova odgovornost je solidarna sa svimdužnicimaoznačenimnamenici,tj.isaindosantima.

b)Indosiranjemenice–Menicasemožeprenositi sa jednognadrugolice–indosamentom.

Kadremitentprenosimenicuonjeprviindosant,značionjeprenosilacmenicedrugom licu (popravilu todrugo lice jepoverilac remitenta). Licenakoga seprenosimenicanazivaseindosatar,itadajeonjedinipoverilac,naravnodokjeionneprenesedrugomlicu.

Indosiranje–prenosmenicesevršitakoštoimalacmenice(indosatar)stavljana poleđini menice (suprotno od talona – talon je onaj koji označuje serijumenice)reči:„Umestomeni,platiteponaredbi___________(navodiselicenakojesemenicaprenosi,sapunimnazivomfirme,aispodtogasestavljadatumprenosaimesto,salevestrane,asadesnepotpisprenosioca,sanazivomfirme,adrese i stavljenimpečatom.Na istinačinsedaljeupisujunoviprenosi, jedanispoddrugog.Prenosmožebiti„puniprenos“(tačnoseoznačujelicenakojesevršiprenos),daklenastajenoviindosatar.

Prenos na „donosioca“ vrši se tako što se na poleđini menice stavljaju reči:„Umestomeniplatitedonosiocu“.Ispodtogasenavodidatumprenosa,adesnoodtoganaziv–firmakojaprenosimenicu,saadresom,potpisomipečatom.

Izdavalac menice i svaki prenosilac menice (indosant) može zabraniti daljiprenosmenice,poslečegasemenicadaljenemožeprenositikaomenica.Tojetzv.rektaindosament,nakojojse(napoleđini)upisujesveistokaokodpunogprenosa,stimštosedodajuireči„beznaredbe“,štoznačidaprimalacmenice(indosatar) više ne može prenositi indosamentom takvu menicu, ali je možeprenetiputemcesije,kadamenicagubisvojstvomeniceiprelaziuoblikcesije(kada držalac menice ugovorom sa trećim licem prenosi na ovoga svojepotraživanjeizmenice),ilinekogdrugogpravnogposla.

Prokura–prenosnastaje tadakada indosatarnapoleđenimenicenapiše rečikojimovlašćujenovogindosataradaprimljenumenicuuimenekogdrugoglica(najčešće banke) prenosi putem punomoćja. To je tzv. „prenos punomoćja“.Zbogtogasenapoleđinimenicestavljajureči:„kaopunomoćje“

Blanko‐prokuraprenosnastajekadasenapoleđinimenicenestaviimeonoganakogasemenicaprenosi,aliostalipodacimorajubitiupisani

143


(kao na primer: „za naplatu“, pa dalje tekst ostaje prazan, a ispod toga seupisujesamoprenosilacsasvimsvojimpodacima.

Postoji i indosament zazalogu.Zarazlikuoddrugih indosamenata,gdesenapoleđini stavlja izraz „vrednost zanaplatu“, kodove vrstemenica stavljaju sereči „vrednost za zalogu“. Daje se, dakle, menica za zalogu, što znači da seimalac, umesto da se naplati po osnovu duga ili robe, naplaćuje po osnovumenice,kojajejednavrstazaložneisprave.Ovajprenosmožebitiiblanko,stimštoseupisuju,poredpodatakaprenosioca,ireči„vrednostzazalogu“.

Avalpredstavljameničnojemstvo.Jemacmožedajemčizabilokogdužnikaizmenice.Upisomreči „Kao jemac za“upisuje sedaljenaziv firmezakoju se tojemstvodaje.Tajupisseobičnočininaprvojstranimenice,ispodrečitrasataiupisa svoje firme. Jemstvo semože upisati i na drugoj strani, ispod naziva –firme za koju se jemči. Avalista odgovara za onoga za koga jemči. Kad isplatimenicu,avalistastičepravonaplateprotivonogazakogajejemčio,aliiprotivonih koji su ovome po menici odgovorni, i ta se naplata naziva „pravo naregres“.

Prema članu 17 Zakona o menici, kad indosament sadrži napomenu„vrednostzanaplatu“,„zainkaso“(plaćanjeugotovu),„kaopunomoćje“,ilimakakvudrugunapomenukaonalog,imalacmenicemoževršitisvapravakojaiznje proističu, ali takvumenicumože indosirati samo kao prenos punomoćja.Prenosom punomoćja, imalac menice ovlašćuje novog indosatara da meničniiznosnaplatizanjegovračun.Apremačlanu18istogzakona,kadindosamentsadržinapomenu„vrednostzaobezbeđenje“,„vrednostzazalogu“,ilimakakvudrugu napomenu pod kojom se razume zalaganje, imalacmenicemože vršitisvapravakojaiznjeproističu,aliiutomslučajumenicumožeindosiratisamokaoprenospunomoćja.Kodovevrstezaloge,indosatarstičezaložnopravonamenici,iutomsvojstvuimapravodanaplatimeničniiznosoddužnika.

Alonžjedodatakmenici,kojislužizadaljiupisprenosaputemindosamenta.Tojepapirveličinemenice,kojiseprilepljujezaispunjenumenicu, inanjemusedaljevršiupisindosiranja.

v)Naznaka vremena dospelosti i plaćanje ‒Menica se može izdati a) poviđenju; b) na određeno vreme po viđenju; v) na određeno vreme od danaizdavanjaig)naodređenidan.

Iplaćanjesevršiponavedenimvremenima.Tako,menicapoviđenjuplativaječimsepodnese,aonasemorapodnetiurokuodjednegodineoddanaizdanja.

144


Menicanaodređenovremepoviđenjuizračunavasepremadanuakceptiranjamenice.

Menica na određeno vreme od dana izdanja, dospeva odgovarajućeg dana uonommesecukada imadase izvrši isplata,odnosnoakonematogdanaondamenicadospevaposlednjegdanaistogmeseca.

Menicaizdatanaodređenidan,popravilu,plativajepremakalendarukojivažiumestuizdanja,štoznačidasetimeodređujeimestoplaćanja,tj.mestoizdanjamenice.

Meničnidužnikisplaćujemeničniiznosucelostiitadamusevraćamenica,kaodokazisplatemenice.Akodužnikplatideomeničnogiznosa,naplatilacdugajedužan da za taj deo dužniku izda priznanicu, amenicu zadržava, i to unosi umenicu,aostataknaplaćujeodostalihdužnika,paiodizdavaocamenice.

Protestommenice imalacmenice ‒ poverilac obezbeđuje dokaz da je izvršiopotrebneradnjeradinaplatesvogpotraživanja,panaosnovuprotestneisprave,akonenaplatidugodglavnogdužnika,tražinaplatumeničnogdugaodostalihmeničnihdužnika.

g)Protestmenice

Ako menični dužnik dobrovoljno, pa i posle pismene opomene, ne isplatimeničnidugorokuplaćanja,imalacmenicepreduzimamerezanjenunaplatu.A to su,popravilu: a)protest,b)podnošenjemenične tužbesapredlogomzaizdavanjemeničnogplatnognaloga,v)naplatauizvršnompostupku.

Menica se može protestovati: a) zbog neakceptiranja menice; b) zbogdelimičnogneakceptiranja(nedatiranja)menice,iv)zbogneisplatemenice.

Neakceptiranje menice,kaošto jenavedeno,možebitipotpuno ilidelimično.Potpuno odbijanje postoji onda kada trasat odbije da akceptira menicu, anepotpuno kada trasat na oročenumenicu ne stavi datumkada je akceptiraomenicu.

U prvom slučaju protest se podiže radi regresne naplate od ostalihmeničnihdužnika, a u drugom, kada trasat ne stavi datum pod kojim je akceptiraomenicu, u kom slučaju protest se podiže zbog dejstva protesta, jer od danapodizanjaprotestapočinjedatečerokzadospelostmenice.

145


Članom 43 Zakona o menici propisano je da se zbog neakceptiranja meniceprotestmora podići u rokovima određenim za podnošenje na akceptiranje. Utrasiranojmenicitrasantmoženareditidasemenicapodnesenaakceptiranje,ukojojmožedaoznači, alinemora, rok zaakceptiranjemenice.Menicakoja jetrasirana na određeno vreme po viđenju može se podneti u roku od jednegodineoddanaizdanja,alitrasantmožeovajrokdaskratiiliproduži.

Protestzbogneisplatemeniceplativenaodređenidanilinaodređenovremeoddana izdanja ili viđenja,mora sepodići jednogoddva radnadanakojidolazeodmahzadanomplaćanjamenice.

Protestsepodižekodsudakojijemesnonadležanzaliceprotivkogasepodižeprotest. Inače,protest jesudska isprava,ukojojsudpotvrđujeda jepreduzeoodređenepravneradnje,tekakavjerezultattogprotestabio‒dalijemeničnidužnikpoložiomenični iznos,da li jeodbio isplatu,da li je isplatio jedandeomeničnogdugaisl.

Kada se podigne protest od strane imaoca menice, protestni – sudski organ,podnosi menicu onome protiv koga se protest traži i poziva ga da izvršizahtevanučinidbu,tj.dameničniiznosisplati.

Protest,kojiprovodisudskiorgan,moradasadržipodatkepropisaneučlanu71Zakonaomenici.Akoprotestneuspe,odnosnoakodužnikne isplatidugujućiiznos po menici, sve se to ubeležava u protestnu ispravu, koja se predajepoveriocu (čl.75Zakonaomenici: „Ispravaoprotestumorasebezodlaganjapredati imaocu menice ili licu koje je u njegovo ime podnelo menicu naprotest“), da bi mogao da preduzme druge propisane menične radnje, tj. danaplatu zatraži od ostalih dužnika, naravno, po istom sistemu protesta, ili dapodnesemeničnutužbu.

Primerprotestnogpodneska− Protestni podnesak imalacmenice dostavljanadležnomopštinskomsudu,samolbomdaprotestujemenicu,aonbimogaodasesačininasledećinačin:

Podnesakimaocamenicezaprotestzbogneisplatemenice

Osnovnisud____________________

______________

146


PREDMET:protestmenice

Privrednodruštvo______AA_________,iz____________,ulica__________,br.__,

dostavljasuduipokazuje,dana__________godine,u____časova,menicusledećesadržine:

„U__________,___________godine, Din.___________

___________godine(datumdospeća),platitezaovuprvumenicu

ponaredbiDP____AA______doo.,iz__________,ul._________,br.____,iznosod

dinara_______________

Vrednostprimljenaurobi(ili„ugotovini“)istaviteistuuračunbezizveštaja

TrasatuPD____BB_______doo.

___________(mesto),ul.__________,br._____.

Trasant

PD_____VV______,_________(mesto)

Ulica________,br._____

(MP)

_______________(potpis)

Aakojemenicaindosirananadrugolice,tolicetražidasemenicaprotestuje.Utomslučajunapoleđinimenicestojinapisano:

UmestonamaplatiteponaredbiDP____AA______,________,ul.______,br.___.

___________godine

________(mesto)

DP__AA____,_________,___________,

________________(potpis)

147


Podnosilac podneska predlaže Sudu da izvrši protest predmetne menice,imajućiuvidudajedolepotpisanidana________godineopomenuomeničnogdužnika_____________dasvojumeničnuobavezuizvrši,alidajeovajtoodbiodaučini.

Potpisimaocamenice,tražiocaprotestaiMP Naprotestukojisastavljasudija, iliovlašćenislužbeniksuda,stojida jesudijapozvaomeničnogdužnika__________dameničniiznosisplati,alidagaovajnijeisplatio(ilijeisplatio–ucelostiilidelimično).

Nasličannačinpostupase ikadasevršiprotestzbogdelimičnogilipotpunogodbijanjaakceptiranjamenice.

d)Upis,odnosnoizveštajoodbijanjuakceptiranjailiodbijanjuisplatemenice

Akodužnik(trasatkaoakceptant,ilisvionikojisutrasiralimenicu,akceptirali,indosiraliiliavalirali)neakceptirailineisplatimeničniiznos,podnosisesuduzahtev za protestmenice, i od lica prema kome je upravljen protestmože setražiti,porediznosazakojimenicanijeakceptiranailiisplaćena,ikamataakojeumenicibilaodređena,kaoizateznakamatapoZakonuovisinistopezateznekamate, i troškoviprotesta idrugi troškovikoje je imalacmenice imaouvezipokušajanaplatemeničnogiznosa.

Istovremeno, u roku od 4 radna dana posle dana protesta, i posle danapodnošenjamenice, imalaco toj činjeniciobaveštavasvog indosanta i trasata.Akoimavišeprenosilaca,svakiindosant,posleprimljenogizveštaja,dužanjedaobavestiurokuoddvadanasvogprethodnika,aovajsvog,svedoposlednjegprenosioca.

Izveštajpodnosi–dostavljaimalacmenicemeničnomdužniku,sasadržajemukomestojidajekaoimalacmenicepremanjemupreduzeomereradinaplate.Utom pismenu treba da stoji da je menicu protestovao kod opštinskog suda(određenog dana), i da njegov (akceptantov) dug iznosi određeni iznosnaznačen umenici, koji potiče iz njihovog dužničko‐ poverilačkog odnosa, naprimerzakupljenurobu.Dalje,trebadagaupozoridanavedenidugisplati,jerjenatojmenicionakceptant,aakotoneučinidaćeprotivunjegapodnetitužburadi naplate svog potraživanja. Ovo pismeno se, naravno, dostavljapreporučenompoštom,

148


ilikakvimdrugimsigurnimsredstvomdostavljanja.Akotakonepostupi,premaodredbamačlana44Zakonaomenici,odnosnoakoneda izveštajurokovimapropisanim navedenim članom, ne gubi zbog toga svoja menična prava, aliodgovarazaštetukojanastaneuslednjegovogpropuštanja,ataodgovornostsekrećedovisinemeničnesvote.

đ) Blanko akceptiranamenica – Već je ranije rečeno da trasant i trasatuređuju svoje dužničko‐poverilačke odnose na osnovu posebnog pismenogsporazuma,ukome,poredostalog,ugovarajudatrasat,naprimer,zakupljenurobu,ilidobijenizajam,potpisujeblankomenicu,kojomovlašćujetrasantadajepopuni na način i u vreme kako su to regulisali sporazumom. Takvumenicuzadržavapoverilacdodanadospelostiplaćanjaduga,paakodugnebudeplaćenuugovorenomroku,poverilacpopunjavapotpisanublankomenicu,ukojojsekaotrasatnavodidužnik,kojimožeodmah, ilikasnije–premasporazumu,daakceptira takvu menicu, potpisujući sebe i kao trasata (dužnika) i kaopriznavaocasvogadugapomenici.

Izgledblanko–akceptmenicekojudužnikpredajepoveriocu.

U vreme dospelosti potraživanja poverioca, u ovom slučaju trasanta, ovajpopunjava blanko menicu, tako što, pored ostalih sadržaja trasirane menice,upisujeiznosglavnogduga(sakamatom,akojeugovorena),tačnooznačujućitepodatke prema sporazumu, zatim se navodi mesto izdavanja menice, a to jemestotrasanta,akaodankadajemenicaizdatauzimaseonovremekakojetosporazumomutvrđeno,naprimer,danizdavanjafakture,ilidanprijemarobeisl.

Datumdospećaplaćanjameničnog iznosanavodise takođepremasporazumutrasanta,kaoprodavca,itrasata,kaokupca.Akojetajrokprotekao,

149


imalacmenicenegubipravodanamenicustavidankadasedospelostutvrđuje,idatakvumenicupodnesesudunaprotest.

Kao mesto plaćanja označuje se ono mesto koje je navedeno u posebnomsporazumutrasantaitrasata.

U našem slučaju, menica bi se popunila na način i sa sadržinom kako je tonavedenougornjemprimerupopunjenetrasiranemenice.

e)Upravnomprometumožebitiviševrstatrasiranihmenica:

a) trasirana sopstvena menica − trasant sebe označuje kao trasata. Takvamenica se može dalje prenositi, odnosno indosirati, s tim što je prvi dužnikizdavalacmenice,odnosnoindosant.

b) blankomenica— kad trasant ne popuni svemenične elemente prilikomizdavanja,

v) cirkularnamenica— banka akceptiramenicu na jednu određenu sumu, aremitentpomoćunjevršiplaćanja,tj.prenosijenadrugolice,

g) domicilirana menica — trasant određuje da se menica isplati u nekomdrugommestu,aneumestutrasata,

d)garantnamenica—bankakreditirasvogkomitentaputemtekućegračuna,

đ) komisiona (trata)menica— trasant izdajemenicu u svoje ime a za računsvog komitenta, ali trasant odgovara trasatu ako komitent ne dostavipotrebnopokrićezaisplatu,

e)kreditnamenica—zajmotražilacpredajekreditoruakceptiranumenicu.

ž)rektamenica–jemenicakojasenemožeprenositi(namenicistoji:„neponaredbi“).

Postoje i druge vrste menica: obročne menice, povratne (regresne) menice,prejudiciranemeniceidr.

150


5.Sopstvenamenica

Sopstvenamenicajetakvamenicakodkojesenjenizdavalacobavezujedaćeonuvremedospelostimeniceisplatitimeničnusvoturemitentu,odnosnolicukojeremitentodredi.

Sopstvenamenicasadrži:

• označenjedajemenica,unetousamslogisprave–menice,najezikunakomejeonasastavljena;

•bezuslovnoobećanjedaćeseodređenasvotanovcaplatiti;

•označenjedospelosti;

•mestogdeseplaćanjetrebadaizvrši;

•imeonogakomeseilipočijojsenaredbimoraplatiti;

•označenjedanaimestagdejesopstvenamenicaizdata;

•potpisonogakojimenicuizdaje(izdavalac).

Ako u menici ne bi bio neki od pobrojanih sastojaka menice, isprava ne bivredela kao sopstvena menica. Izuzetak čine sledeći slučajevi: a) sopstvenamenica u kojoj nije označena dospelost smatra se kaomenica po viđenju; b)sopstvenamenica,akonijenaročitoodređenomestoplaćanja,aujednoimestoizdavaočevogpotraživanja,važionomestokojejenaznačenokaomestoizdanjamenice ic)sopstvenamenica,ukojojnijenaznačenomesto izdanjasmatrasedajeizdataumestukojejeoznačenoporedizdavaočevogimena.

Dolenavedeniprimer je čista sopstvenamenica.Takvumenicu izdavalac,kaoindosatar,možedaindosiranadrugolice,aliseupraksiovakvemeniceretkosusreću.

Usopstvenoj trasiranojmenici trasant i trasatsu, takođe, jednolice. Izdavalacsopstvenemeniceodgovaraonakokakoodgovaraakceptanttrasiranemenice.Iovakve semenice u praksi retko sreću.Ali ako se ista akceptira, akceptant jeglavnidužnik.Onabimogladasepopuninanačinkakosegoreprikazuje.

Uovomslučajupretpostavljaseda je trasant– izdavalacmeniceprodaonekurobu PD “Dunav”, koji će akceptirati menicu ili dati nekom svog dužniku damenicuakceptira,radiisplateodređenogiznosaizdavaocumenice.

151


Inače, na sopstvenu menicu primenjuju se propisi Zakona o menici koji seodnosenatrasiranumenicu(oindosamentu,odospelosti,oplaćanju,oregresuzbogneisplate,o intervenciji,oprepisima,opreinačenjumenice,oprotestu,ozastarelosti, o neopravdanom obogaćenju, pravo zaloge i pridržaja, oamortizaciji,osukobuzakona,opštanaređenjaidr.).

Dolenavedeniprimer je čista sopstvenamenica.Takvumenicu izdavalac,kaoindosatar,možedaindosiranadrugolice.

U sopstvenoj trasiranojmenici trasant i trasat su takođe jedno lice. Izdavalacsopstvenemeniceodgovaraonakokakoodgovaraakceptant trasiranemenice.Akoseovakvamenicaakceptira,akceptantjeglavnidužnik.Onabimogladasepopuninanačinkakojedoleprikazano.

Uovomslučajupretpostavljaseda je trasant– izdavalacmeniceprodaonekurobuXXlicu,kojećeakceptiratimenicu,ilidatinekomdrugom,svomdužniku,damenicuakceptira,radiisplateodređenogiznosaizdavaocumenice.

Inače, na sopstvenu menicu primenjuju se propisi koji se odnose natrasiranu menicu (indosament, dospelost, protest, zastarelost, neopravdanoobogaćenje, pravo zaloge i pridržaja, o amortizaciji, o sukobu zakona, opštanaređenjaidr.).

152


Primermeničnetužbe

__________________sudu__________ _______________

Tužilac:_______________________,iz___________,ul.___________,br.___,Tuženi:

1._______________________,iz___________,ul.___________,br.___.

2.______________________

3.________________________itd.

MENIČNATUŽBASAPREDLOGOMZAIZDAVANjEPLATNOGNALOGARadi

duga–isplate

Vrednost:________U

3primerka,satripriloga

Naosnovumenice izdateu___________ ,dana__________godine, tuženikaoakceptant i (ostala lica – dužnici po menici), obavezni su da plate tužiocuutuženiiznos,odnosnoiznosodDin._______,sapripadajućimtroškovimaoddanaizdanjamenice,tj.od_____________godine.

Tuženi nije (nisu) isplatio menicu o roku, zbog čega je tužilac istuprotestovao,očemujeobavestiodužnika,odnosnotuženog(tužene).

DOKAZ:protestufotokopiji.

Tužilac je imao troškove u vezi protestamenice i drugih radnji koje suprethodile protestu, kao i troškove u vezi ove tužbe u ukupnom iznosu od____________ dinara, što je specificiranouposebnomprilogupriloženomuzovutužbu.

Saiznetihrazloga,tužilacpredlažedaSudizdasledeći

MENIČNIPLATNINALOG

Na osnovu tužbe i uz tužbu priložene menice, meničnog protesta itroškovnika,obavezuje(ju)setuženidaplati(solidarnoplate)

153


menični iznos od _____________ dinara, sa __ _% redovne kamate (ako je ovakamata ugovorena) do dana podnošenja tužbe, a od dana podnošenja isplatezakonskuzateznukamatudoisplate,kaoi_________dinaranaimetroškova,sveurokuodtridanaoddanaprijemarešenjasudaoizdavanjuovogmeničnogplatnognaloga,podpretnjomprinudnogizvršenja.

Tuženi ima (imaju) pravo prigovora sudu, u roku od tri dana od danaprijema rešenja suda kojim usvaja – izdaje ovaj menični platni nalog.Neblagovremeneprigovoresudćeodbaciti.

_____________(datum),imesto__________

(podnošenjameničnetužbe)

Tužilac,

_______ Na osnovu tako podnete tužbe, sud donosi posebno rešenje kojim usvajapredloženi menični platni nalog (što podrazumeva glavni dug i utuženetroškove),kaoitroškoveuvezidonošenjaovakvogrešenja(sudskataksaidr.),navodećidaseprotivtakvogmeničnogplatnognalogamogupodnetiprigovori,urokuod3danaoddanaprijematogrešenja.

Ukoliko tuženi ne stavi prigovore u propisanom roku, menični platni nalogpostaje pravosnažan, te sud na rešenju o izdavanju – usvajanju meničnogplatnognalogastavljaklauzulupravosnažnostiiklauzuluizvršnosti,poslečegatužilactražiizvršenjeuposebnompostupku.

Prigovorikojemožedaističemeničnidužnikodnosesenatodamenicanemakojibitnimeničnisastojak;dajeneispravna(pocepana,probušena,precrtanaisl.);dajemenicaamortizovana(nestalamenica–čl.90Zakonaomenici);danamenicinemanjegovogpotpisa;damujepotpisfalsifikovan;idr.,štopomenutizakonpropisujekaopravoprigovora.Uvezistavljenihprigovora,postupaksepotakvojtužbinastavljakaosaredovnomtužbomusmislučl.459ZPP,alisenatajpostupakprimenjujupravilaomeničnojtužbi.

Inače, prigovori izjavljeni od strane jednog meničnog dužnika (tuženog),nemaju dejstvo u korist ostalih tuženih koji nisu podneli prigovor. Ovo zbogtogaštomeničnidužnici,iakosusolidarnidužnici,nisujedinstvenisuparničariusmisluodredabačl.199ZPP.

154


Sudskapraksa

Rokzastarelostipotraživanjaavalistepremaglavnommeničnomdužniku(čl.78Zakonaomenici)

Rok zastarelosti potraživanja avaliste koji je po osnovu avala isplatio dug pomenici,premaglavnommeničnomdužnikuje3godineodizvršeneisplate.

Izobrazloženja

Pravilnojeprvostepenisudcenioistaknutiprigovorzastarelostikadajenašaodaistinijeosnovan.Premaizričitimodredbamačlana78Zakonaomenicirokzastarelosti potraživanja avaliste prema glavnom meničnom dužniku je trigodine. Navedeni rok prema citiranom članu teče od dospeća a ne kako topogrešno navodi tuženiodzaklju čenjaugovoraoavalu. Stoga tekdospećemmenice i plaćanjem duga po menici dospeva obaveza tuženog po osnovuugovoraoavaliranju, i toobavezadatužiocukaoavalistivrati iznoskoji jeonplatiopoosnovumenicekorisnikuiste.

Iziznetihrazlogatekplaćanjemiznosaizmenice,odnosnoplaćanjempoosnovuavaladospelajeobavezatuženog,pastogatekodtadajetužilacimogaotražitida mu tuženi po osnovu zaklju čenog ugovora o avalu naknadi plaćeno a toznači da je tek tada u smislu člana 361 ZOO počeo da teče trogodišnji rokzastarelosti njegovog potraživanja. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. br.13944/05od9.2.2006.godine);

Pravo prigovora potpisnika menice ako je s imaocem menice uneposrednomugovornomodnosu

U meničnom sporu, kad je imalac menice u položaju neposredne ugovornestranespotpisnikommenice,odkogazahtevanaplatu,meničnidužnikovlašćenjenasveprigovorekojisezasnivajunaličnimodnosimaizmeđuimaocameniceidužnika,uključiviprigovorprebijanja.

Premaobrazloženju

Uslovzaprebijanjepotraživanjasudospelostiistovrsnostpotraživanja(novacilidrugezamenljivestvariistogrodaikakvoće),aneiporekloizistogpravnogosnova.Na izdate menične platnenalogepodvemamenicama, prvotužena,kaoglavnimeničnidužnikiizdavalacmenica,idrugotuženi,kaožirantpotimmenicama, isticali su prigovore vezane za odnos: sa meničnim poveriocemporicalipostojanjeikakvog

155


dugaprema tužiocu,azatim isticalida tužilac imaodređenenovčaneobavezeprematuženoj,padatotrebastavitiupreboj.

Nateokolnostisaslušavanisuisvedociistranke,alisusudoviusvojilitužbenizahtev u celini, jer su našli da postojanje menica ničim nije osporeno, a daprigovor o tužiočevom dugu nema karakter kompenzacionog prigovora, jertražbinestranakaneproističuizistogpravnogosnova.

Saveznisudjeusvojiozahtevzazaštituzakonitosti.

Premaodredbičlana16Zakonaomenici,licaprotivkojihjestavljenzahtevdaispune svoje obaveze iz menice ne mogu prema njenom imaocu isticatiprigovore koji se osnivaju na njihovim ličnim odnosima sa trasantom ili sakojim ranijim imaocemmenice, osim ako je tadašnji imalac menice prilikomnjenogsticanjasvesnopostupionaštetudužnika.

Dakle, u načelu, prigovori protiv zahteva imaoca menice nisu dopušteni iutolikojemeničnaobavezaapstraktnaobaveza,obavezakodkojejeneodlučanrazlog(osnov)njenognastanka.

Međutim, to pravilo ne vredi ukoliko se imalac menice nalazi u položajuneposredneugovornestrankespotpisnikommeniceodkogazahtevanaplatu,kaoniuslučajusvesnogpostupanjaimaocanaštetudužnikapristicanjupravaizmenice.

O drugom izuzetku citirano pravilo govori izričito, dok prvi proizlazi izisključenjaprigovorameničnogobveznikasamopremaonomimaocukojinijesnjimuneposrednomodnosuugovornestranke.

Ukonkretnom slučaju, spornemenice nisu ni puštene u opticaj i na njima senalazesamopotpisilicakojasuuneposrednomugovornomodnosu.Stogaovdenisu isključeni prigovori koji proističu iz osnovnog posla između stranaka,uključiviprigovoreprebijanja.

Izizloženogproizlazidajepobijanompresudompovređenmaterijalnizakon,tj.odredbe člana 16 Zakona omenici, te je zahtev za zaštitu zakonitosti utolikoosnovan.

Stanovište prvostepene presude je nejasno. U toj se presudi prvo isključujepravonaprigovore,zatimsesviprigovoriicelokupniodnosstranakaispitujeiocenjuje,dabisenakrajuzaključilodasučinjeničninavodisvedokaistranakaospornomodnosuneodlučni.

156


Ta presuda, dakle, ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, štopredstavljabitnupovreduodredabaparničnogpostupkaoznačenuu tački11,stav2,člana343ZPP.

Nistavprvostepenepresudeouslovimazaprebijanjeuzajamnihtražbinanijeuskladu sa materijalnim pravom. Uslovi prebijanja su dospelost i istovrsnostpotraživanja (novac ili druge zamenljive stvari istog roda i kakvoće), a ne iporekloiizistogpravnogosnova(premapresudiSaveznogsuda,Gzs41/76).

157

IIIPRIKAZI

159

DrMilanPetrović,

prikaz

redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu(upenziji)


Miloš.N.Prica,Eksproprijacijakaopravniinstitut,doktorskadisertacija,Niš,2016,361strana,UniverzitetuNišu,Pravnifakultet

Na Pravnom fakultetu u Nišu zbio se 3. marta 2017. jedan ne sasvimsvakodnevandogađaj:odbranadoktorskedisertacijeg.MilošaPrice.Nekada,domoždapre trideset godina,odbranamadoktorskihdisertacijaprisustvovalo jepunogledalište.Danasvišenijetako;prisutnisuuglavnomrođacidoktorandainjegovezvanice.Jer,odbranadoktorskedisertacijeunajvećembrojuslučajevanije više naučni i društveni događaj; ona je postala rutinska stvar; praktično,akademskazvanjamožedasteknesvakokoimadovoljnostrpljenjaivremenaza to, takoreći, pravnički formulisano: održajem. Posledica toga je inflacijauniverzitetskih diploma i doktorata nauka, posebno zahvaljujući privatnimuniverzitetimai fakultetima,koji jedvadaimajunaučninivonekadašnjihvišihškola.Prvobitnosuuniverzitetibilirepublikesvojihprofesoraistudenata.Našidanašnjiprivatniuniverzitetiifakultetisukolonijesvojihvlasnika.Tainflacijanezadrživo korača napred, kako se nekad govorilo, u „bolju budućnost“, jerinflatorni profesori i doktori proizvode nove i nove generacije svojih slika iprilika.

Ovajkratakuvodbiojepotrebandabismopokazalikakojevelikpropustbioneprisustvovatiodbranidoktorskedisertacijeg.Price,jersenjegovaodbranaiodbranjeniradsavršenorazlikujuodpredmetanavedeneinflatorneprodukcije.Nekadašnji asistent, a sada već docent Pravnoga fakulteta u Nišu, g. Prica jemorao ostaviti dubok utisak na gledalište svojim potpunim ovladavanjemmaterijom, svojom suverenommirnoćom i gestikulacijom koji odaju vrsnogabesednika.Imaloseštavidetiičuti!

Golemnaporiširokaintelektualnaradoznalostvidesevećizknjiževnostikojujedoktorandkoristio;tojevaljdasvarelevantnaknjiževnostnasrpskomjezikuimnoštvoradovanastranimjezicima.

160


Pritom je naročita osobenost ove doktorske disertacije da njen pisac nijepribegavaosamočistopozitivnopravnojegzegezitekstova,kojojseinačeuovojdoktorskoj disertaciji ništa ne može ni dodati ni oduzeti, već se upuštao i uteškaisloženapravnoteorijskarazmatranja;ovapotonjarazmatranjanisuuvekjednakevrsnoće,testogaizazivajuiizvesnaneslaganja.

Prvaglava jenaslovljena:Pravni institutkaopojampravnenaukeipozitivnogprava. Sam izraznijedovoljno jasan, jer jepravni institutuvekpojampravnenauke.Onoštodoktorandpodrazumevapodpravnomnaukomustvarijeovdeopšta teorija ili filosofija prava, a kada govori o pojmu pozitivnog prava, onzapravo ima u vidu nauku pozitivnoga prava, pravnu dogmatiku. Njegovapotonja izlaganjazaslužujusvakupohvalu.Pravni institut nemože,međutim,bitipojamopšteteorijepravailipravnefilosofijejernijenužaniliuniverzalanpravnipojam.Zarazlikuodnemačke(starije)inašeopšteteorijeprava(pravnefilosofije), francuska teorija prava ne poznaje pravni institut, već pravneinstitucije i pojmove, „koncepte“ („koncepcije“) i „konstrukcije“, pri čemu sukoncepti(koncepcije) ikonstrukcije isključivotvorevinepravnetehnike;(v.: J.Bonnecase,Introductionàl’étudeduDroit,2‐e,éd.,Paris1931,80idd.;J.Dabin,La techniquede l ’élaborationduDroitpositif,Bruxelles/Paris1935,22 idd.,103idd.).Vodećisavremeninemačkimetodologprava,KarlLarenc(K.Larenz,Methodenlehre der Rechtswissenschaft, 6. Auf l., Berlin/Heidelberg/NewYork/London/Paris/Tokyo/Hong Kong/Barcelona/Budapest 1991, 19 idd.),vezuje pojam „pravnog instituta“ za „jurisprudenciju pojmova“ iz 19. veka.Patrijarhevropskemetodologijepravne iduhovnihnauka,EmilioBeti, takođene poznaje „pravni institut“ (E. Betti, Interpretazione della legge e degli attigiuridici. Teoria generale e dogmatica, Milano 1971; id., AllgemeineAuslegungslehrealsMethodikderGeisteswissenschaften,Tübingen1967,613idd.). Ženi kaže (F. Gény, Science et technique en droit privé positif, III, Paris1921,184):„Uupotrebikoncepcijaikonstrukcija,doktrina, ...ostajeapsolutnoslobodna...“ Tim pre, tu slobodu uživa pozitivni zakonodavac. Uzmimo pravniinstituteksproprijacijekaokonstrukcijupozitivnogaprava.Akoiznjeiznesemoonoštojeunjuuneozakonodavac,ostajesamoprazanokvir.

Druga glava doktorske disertacije nosi naslov: Eksproprijabilitet privatnesvojine kao pravnog instituta i eksproprijacija kao pravni institut.Kvazieksproprijacija. Ovde se takođe razmatraju slučajevi oduzimanja iograničavanja privatne svojine praćene naknadom sopstveniku nepokretnostivanpostupka formalneeksproprijacije,aliuzanalognuprimenunaknadekojapratieksproprijacijuuformalnom

161

M.Petrović|str.159‐163

smislu. Doktorand pomenute slučajeve imenuje kvazieksproprijacijom,analizujući tri oblika kvazieksproprijacije: eksproprijaciju kao načelo iz kojegproizilazi norma za regulanje građanskopravnog odnosa, faktičku ekspro‐prijaciju i indirektnueksproprijaciju. Osim toga, razmatrani su i preobražajiprivatnesvojineipravauporetkupravnedržave.

Treća glava doktorske disertacije je naslovljena: Pojam eksproprijacije.Doktorandovojegledištedaeksproprijacijauformalnomsmislupodrazumevapravniputzaoduzimanjeiliograničavanjepravasvojineujavnominteresu–upojedinačnomslučaju,aliseusledstvutogoduzimanjailiograničavanjauspostavljajurazličitiibrojnipravnirežimi.Doktorandnastojidadokažedapostojidifferentiaspecificakojaodvajaeksproprijacijuumaterijalnomsmisluoddrugihpravnihinstitutapripadajućiheksproprijacijiuformalnomsmislu,teodkvazieksproprijacijeidrugihindividualnihakataoduzimanjasvojine–atojemogućnost deeksproprijacije. Uz to, ovde su izloženi i istorijski tipovieksproprijacije.

Četvrta glava doktorske disertacije ima naslov:O pravnomkarakteru ekspro‐prijacije. Doktorand ovde razmatra pitanje pravne osobenosti eksproprijacijena „tromeđi“ opšteg, privatnog i javnog interesa. Prema njegovommišljenju,javniinteresjeregulativnadeterminantajavnogporetkaistatičkiizrazopštegdobra, opšti interes je dinamički izraz opšteg dobra, dok je privatni interesdinamički izraz individualističkih (privatnih) dobara. Zatim se izlaže tokpravnog uređivanja eksproprijacije, od upravne stvari (povodom utvrđivanjajavnoginteresaidonošenjarešenjaoeksproprijaciji),ugovorneisudskestvari(upogleduutvrđivanjanaknadezaeksproprisanunepokretnost),teugovorne,upravneisudskestvaripovodomdeeksproprijacije.Potomsepretresapitanjepravneosobenostinaknadezaeksproprisanunepokretnost.Nadaljadoktoran‐dova izlaganja, vezana za podelu prava na javno i privatno, osvrnućemo sekasnije.

Poslednja,petaglavadoktorskedisertacijenosinaslov:Eksproprijacijaipravnateleologija. Ona je posvećena pravnim načelima i pravnim standardima kaoizrazu pravne teleologije u pravnom poretku pravne države i u materijieksproprijacije.Doktorandnajpreizlažerazlikuizmeđupravnihnačela,pravnihstandardaipravnihnormi.Potomseanalizujuosnovnapravnanačelaumaterijieksproprijacije,aosobitapažnjase,s timuvezi,poklanjatakozvanoj faktičkojeksproprijaciji, obliku koji, po doktorandovom mišljenju, snažno narušavavladavinu

162


prava u pravnom poretku Republike Srbije. No, upitajmo se, da li se zato jošuvekmožegovoritioopštemdobrukaociljukomejedantakavpravniporedakteži.

Spomenulismodadoktorandpristajeuzpodelupravana javnoiprivatno.Onkaže (eod. loc., 276): „Uopšte uzev, privatno pravo je područje slobode iautonomije volje, dok je javno pravo područje pravne i etičke nužnosti.Privatnost je oličenje privatnog prava, dočim je javnost izraz javnoga prava.“Odavde on izvodi originalno i zanimljivo shvatanje o imperativnom javnompravu, građanskom javnom pravu i privatnom pravu, pri čemu bi ekspropri‐jacijapredstavljalainstitutgrađanskogjavnogprava.

Ipisacovogaprikazabiojepristalicaučenjaorazliciizmeđuprivatnogijavnog prava kao kriterijuma razlikovanja između pojedinih grana prava.Sticajemokolnosti,poslednjiputsmotoučenjezastupaliujednomzajedničkomčlanku (M. Petrović/M. Prica, Upravni ugovor kao problem pravne nauke ipozitivnog prava, u: Љudska prava između ideala i izazova sadašnjosti,Zbornik radova, Kosovska Mitrovica 2016, 687 idd.). Međutim, posle jošjednog čitanja doktorske disertacije V. V. Vodinelića (Javno i privatno pravo,Beograd, 1986, i istoimena knjiga sa Rečju unapred i literaturom od 1986,Beograd, 2016, koju radi lakšeg snalaženja čitaoca citiramo u daljem tekstu),rešilismodatoshvatanjenapustimo.G.PricaoVodinelićevomraduveli(eod.loc.,274):„Vodinelić,nežalećihartijuusvojojdoktorskojraspravi...“Samo,toinije neki „greh“. Glavni Vodinelićev nedostatak je odsustvo suštinskeselektivnosti u pristupu građi. Tako on u istu ravan stavlja učenje jednogImanuelaKantaigledištaizvesnogaŽ.S.Đorđevića.Ondakle,narodskirečeno,„meša babe i žabe“. No, zasluga je Vodinelićeve doktorske disertacije što jejednomizauvekopovrgnulakakoformalno‐logičkutakoitipološkumogućnostpodelepravanaprivatnoi javno.OnopakštoVodinelićnijevideoilinijehteodavidijestemogućnostidrugihnajvišihpodelaunutarpravnogporetka.Takoje jedan Ruso sve zakone podelio na političke, građanske i krivične (J.‐J.Rousseau, Du contract social; ou, principes du droit politique, Oeuvrescomplètes,III,Dijon1964,393id.).Vodećifrancuskisociologu20.veku,RusG.D.Gurvič,usvojojpariskojdoktorskojdisertaciji(G.Gurvitch,L ’IdéeduDroitSocial, Paris 1931, 13 idd.) ističe da pored privatnog i javnog prava postoji i„društveno pravo“. Spomenimo i najvećeg nemačkog pravnog pisca, Savinjija,koji zastupa jednu kvadrijalističku teoriju, u smislu da javnom i privatnompravu kao zasebne celine dodaje crkveno i međunarodno pravo (F. C. vonSavigny,SystemdesheutigenrömischenRechts,I,21idd.,27id.,32idd.).

163

M.Petrović|str.159‐163

RusoaiGurvičaVodinelićuopšteinespominje,dokSavinjijanavodisamokaojednog od zastupnika podela prava na javno i privatno (op. cit., 82). U teorijiargumentacije ovaj postupak se naziva „modo delphinum“ i sastoji se uizvlačenju iz kritikovanog dela samo onih odlomaka koji to delo opovrgavajusaglasnoželjamakritičara.

Naše shvatanje možemo nazvati jednom „asimetričnom teorijom“. Po nama,pravosedelina„političkopravo“,kojeobuhvataustavnoimeđunarodnopravo,jer samou sadržinu tih grana prava ulazimoment traženja ravnoteže vlasti imogućnostpojaveneprijatelja,i„privatnopravo“,ukojeulazeonegranepravačiji subjekti uživaju autonomiju volje i mogu posedovati imovinu kojomslobodnoraspolažu.Ostalegranepravaneposrednoulazeupravniporedak.(Upitanje „društvenog prava“ ovde se nemožemo upuštati.) Naime, upravno ilikrivično pravo niti šta dobivaju, niti šta gube, ako ih podvedemo pod nekinatpojamkojisenaziva„javnopravo“.

Dazaključimo.Doktorskadisertacijag.MilošaPricepredstavljakrupaniskoraku izučavanju i sistematizaciji eksproprijacije kao instituta upravnog i građan‐skogprava; vladanje timdvemapravnimgranamau smislunaučnogsaznanjaizuzetno je retko, jer se radioobimnim i raznovrsnimmaterijama i različitimmetodima primene. Utoliko pre ta disertacija zaslužuje da bude čitana iproučavana u pravničkom svetu. Povremena doktorandova originalnost kojaidedopresmelostinijepreprekazato.Štaviše,onamožedapodsticajnoutičena dalja razmišljanja, premda, s druge strane, krije u sebi i opasnostsamoizolacije. Dr Miloš Prica stoji na početku svoje naučničke karijere. Onposedujesvepretpostavkedaseunjojidaljeusavršava.

165

AleksandraVasić,1Centarzapravnaidruštvenaistraživanja,Pravnifakultet,UniverzitetuNišu

prikaz Radprimljen:30.09.2017.Radprihvaćen:20.10.2017.

Međunarodnanaučnakonferencija“Globalizacijaipravo”,PravnifakultetUniverzitetauNišu,Niš,21.i22.april2017.godine

PravnifakultetUniverzitetauNišuje,usklopuobeležavanja57.godišnjiceradafakulteta,organizovaotradicionalnumeđunarodnunaučnukonferencijukojajeodržana21.i22.aprila2017.godine,natemu“Globalizacijaipravo”.Aktuelnaiinspirativna temao vezi prava i procesa globalizacije omogućila je okupljanjevelikogbrojastručnjakaizrazličitihpravnihdisciplina,pružajućiimprilikudadetaljnorazmotreproblemekoji se javljajuupravnoj teoriji ipraksi iponudeeventualnepredlogezanjihovoprevazilaženje.

Zaučešćenakonferencijiprijavilose125autorasa108referata.Osimdomaćih,zavidan broj inostranih autora je predstavio svoje referate. To su, izmeđuostalih, bili predstavnici:Europa institutaUniverzitetauSarlandu (Nemačka),Fakulteta prava i administracije Univerziteta u Ržešovu (Poljska), Pravnogfakulteta Univerziteta „St. Kliment Ohridski“ (Bugarska), Pravnog fakultetaUniverziteta Sakarua (Turska), Fakulteta prava i administracije Univerziteta„Adam Mickiewicz“, Poznanj (Poljska), Pravnog fakulteta „Justinijan Prvi“Univerziteta„Sv.KiriliMetodij“(Makedonija),PravnogfakultetaUniverzitetauBanjoj Luci (BiH), Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu (BiH),Pravnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu (Hrvatska), Pravnog fakulteta Sveučilišta u Splitu (Hrvatska), Vojne akademije “General Mihailo Apostolski” uSkoplju (Makedonija) i Pravnog fakulteta Univerziteta “Goce Delčev”(Makedonija).Konferencijusuuveličali irenomiranidomaćiautorisaPravnogfakulteta i Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Pravnogfakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Pravnog fakulteta Univerziteta uKragujevcu,Pravnogfakulteta

1 [email protected]

166


UniverzitetauPrištini(saprivremenimsedištemuKosovskojMitrovici)iAkademijezanacionalnubezbednost.

PozdravnigovoručesnicimakonferencijeodržaojedekanPravnogfakultetaUniverziteta u Nišu, prof. dr Saša Knežević, nakon čega su usledila plenarnaizlaganjaprof.drDušanaNikolića(PravnifakultetUniverzitetauNovomSadu),na temu “Globalizacija privatnog prava ‒ ideje, razvojni projekti i realnost”, iprof. dr Marije Slavove (Sofijski univerzitet „Sv. Kliment Ohridski“), na temu“Globalno upravno pravo”. Rad konferencije nastavljen je u pet odvojenih,simultanihsesija.Aktuelneiraznovrsnetemesubilepodeljenenajavnopravnu,krivičnopravnu, građanskopravnu, trgovinsko‐ekonomsku imultidisciplinarnuoblast.

Učesnicijavnopravnesesijedotaklisuseraznovrsnihtemausvojimradovimaiizlaganjima.Bavilisusepitanjimaunificiranjaustavaiustavnogprincipapodelevlasti u kontekstu procesa globalizacije, refleksije globalizacije na unutrašnjepravodržava iuticaja globalizacijenademokratiju.Autori suanaliziraliuticajprocesa globalizacije na radno pravo posttranzicionih zemalja, opravdanostotkaza ugovora o radu i institut sindikalnog udruživanja radnika. Takođe, učesnici javnopravne sesije su pažnju posvetili i analizi ljudskih prava ukontekstuglobalizacijeizaštitiodrazličitihoblikadiskriminacije.

Krivičnopravnojsesijiprisustvovalisubrojnireferenti,kojisuizlagaliznačajneteme iz ove oblasti. Posebna je pažnja posvećena Krivičnom zakoniku Srbije,kao i novelama u krivičnom zakonodavstvu Republike Srpske, a u svetluusklađivanja sa evropskim krivičnim zakonodavstvima i standardimameđunarodnog prava. Bilo je reči i o krivičnopravnoj zaštiti maloletnika odzapuštanjaizlostavljanja,kaoiokrivičnopravnojzaštitiosobasainvaliditetomod diskriminacije. Zapažena su bila izlaganja o uticaju globalizacije nakriminalitet,krivičnopravnojzaštitiženaodnasiljauRS,kaoiozaštitipolnogintegritetadece.

Raznovrsnimtemamabavilisuseiučesnicigrađanskopravnesesije.Nakonštojepruženakratkaretrospektivapojedinih instituta izrimskogprava,u fokusuizlagačanašlasuseaktuelnaizanimljivapitanjaizrazličitihoblastigrađanskogpravakojasusagledanaukontekstuprocesaglobalizacije.

U okviru trgovinsko‐ekonomske sesije predstavljeni su radovi o hijerarhijiprimenepravaSvetsketrgovinskeorganizacijeinormi

167

A.Vasić|str.165‐167

regionalnihtrgovinskihsporazuma,kaoiosudskojkontroliarbitražnihodlukau međunarodnoj trgovinskoj arbitraži. Učesnici trgovinsko‐ekonomske sesijeopredelili su se, takođe, za pitanja iz oblasti budžetskog i poreskog prava,pitanjakojaseodnosenaelektronskutrgovinu,kaoikaznenunaknadušteteupravu intelektualne svojine, što govori o multidisciplinarnom pristupu uodabiruiprezentacijitemaučesnikanatrgovinsko‐ekonomskojsesiji.

Multidisciplinarnoj sesijiprisustvovao jenajvećibroj izlagača, pa samim tim iizbor tema kojima su se učesnici bavili nije bio homogen. Učesnici sesije sutemukonferencijesagledalikrozprizmurazličitihpravnihinstituta.

Nakon diskusije, drugog dana održavanja konferencije usledilo je usvajanjezaključaka.SkupjepredstavljaoprilikudasenajednommesturazmenenaučnaistručnaiskustvaizSrbijeiinostranstvaipredstavepredlozikojibimoglibitiidejavodiljazakonodavcuprilikomkreiranjabudućihzakonskihrešenja.

Održavanjekonferencije finansijski jepomogloMinistarstvoprosvete,nauke itehnološkograzvojaRepublikeSrbije.

169

IVRADOVISTUDENATADOKTORSKIHSTUDIJA

171

JovanaBrašićStojanović,1AsistentPravnogfakulteta,UniverzitetuKragujevcu

pregledninaučničlanakdoi:10.5937/zrpfni1777171B

UDK:339.727.22Radprimljen:01.10.2017.Radprihvaćen:01.12.2017.

UTICAJPRAVNESIGURNOSTINASTRANEDIREKTNEINVESTICIJEIPRIVREDNIRAZVOJ

Apstrakt: Strane direktne investicije jedan su od najvažnijih faktoraprivrednog razvoja u savremenim uslovima poslovanja. Rastući značajstranih direktnih investicija uslovljen je procesima globalizacije,integracije i liberalizacije tržišnih uslova privređivanja, što je daljeiniciralo brojne aktivnosti država uvoznica kapitala sa ciljemunapređenja poslovne klime i podsticanja priliva stranog kapitala.Najvažnijisegmentukupnogposlovnogokruženjajestepravnasigurnost,kao temeljni princip kome teže sve države. Pravna sigurnost delujestimulativnonaprilivstranihdirektnih investicija.Uraduautorukazujena vezu između pravne sigurnosti i stranih direktnih investicija, kao injihov uticaj na privredni razvoj polazeći od pretpostavke da, ukolikonemapravnesigurnosti,nemanistranihulaganja.Stoga, imajućiuviduznačaj stranih direktnih investicija, predmet rada jeste analiza uticajapravne sigurnosti na njihov priliv, ograničenja u ostvarivanju pravnesigurnosti u Republici Srbiji, kao i ukazivanje na posredno delovanjepravnesigurnostinaprivrednirazvojdržava.

Ključnereči:pravnasigurnost,stranedirektne investicije,straniulagač,privrednirazvoj,podsticaji,poslovnookruženje.

1.Uvodnarazmatranja

Sa procesom globalizacije došlo je do promene stava o važnosti stranihdirektnih investicija. Iakou teoriji postojebrojnaoprečnamišljenjao značajustranihulaganjazarazvojekonomskihsistema,ipakkoristi

1 [email protected]

172


kojestranedirektneinvesticijedonosenerazvijenimiprezaduženimdržavamaodnose prevagu. Strani kapital utiče na povećanje javnih prihoda državauvoznica kapitala, smanjenje stope nezaposlenosti kroz otvaranje novih iproširivanje postojećih proizvodnih kapaciteta, podstiče konkurenciju natržištu, usvajanje novih znanja i tehnologija, olakšava dostizanje ravnoteže uplatnombilansu,utičućipritomnaubrzaniprivrednirazvoj.Međutim,dolazakstranihulagačainjihovoinvestiranjeudržaviuvoznicikapitalazahtevačinjenjekonstantnihnaporazastvaranjempodsticajnogposlovnogokruženja.Jednoodnajvažnijihobeležjaatraktivnogposlovnogokruženjajestepravnasigurnost.

Pravnasigurnostsetemeljinapravnomokvirusačinjenomodpravnihpropisakojekarakterišestabilnost,predvidljivostidoslednaprimenaupraksi.Sadržajsvih pravnih pravila mora odisati jasnoćom, tačnošću i preciznošću neostavljajućiprostorazaneizvesnost.Umaterijipravastranihulaganja,pravnasigurnost podrazumeva stabilnost pravnog položaja stranog ulagača,pouzdanostuostvarivanjupravaitransparentnostsvihpravnihpropisakojimase reguliše pravni režim primenjiv prema stranom ulagaču. Odsustvo pravnesigurnostidelujedemotivišućena straneulagače, tedržaveuvoznicekapitala,kojima su stranaulaganjaneophodna radiprevazilaženja finansijskih teškoća,brojnim garancijama nastoje da osiguraju i stabilizuju pravni položaj stranogulagača. Stoga, u fokusu rada jesu strane direktne investicije, kao najvažnijioblik stranih ulaganja, kao i njihov uticaj na privredni razvoj nacionalnihprivrednih sistema. Pravna sigurnost posmatra se tokom analize kaopospešujući faktor u procesu privlačenja stranih direktnih investicija iohrabrivanja stranih ulagača na investiranje, odražavajući se potom i naprivrednirazvoj.

2.Konceptpravnesigurnosti

Pravniokvirpodrazumevapostojanjekvalitetnihpravnihpropisanakojimase zasnivaju prava i obaveze svih pravnih subjekata koji predstavljaju okvirinstrumenataimerazasprovođenjeekonomskepolitikeinakojimasetemeljipravnasigurnost.

Pravnasigurnost,kaonajvišiprincipkometežipravo,podrazumevapreciznostpravnih normi, njihovu predvidljivost i međusobnu konzistentnost. Garancijapravne sigurnosti jesu transparentni i stabilni zakonski i podzakonski akti.Tačnost svakepravnenorme sadržaneupravnimpropisima i njenadoslednaprimenanajvažnijesu

173

J.BrašićStojanović|str.171‐188

karakteristike svakog pravnog sistema. Pored ovih, važna odrednica pravnogsistemajesteiumerenbrojzakonskihpropisa.Postojanjevelikogbrojazakonaimanegativanefekatusmislunjihovognepoštovanjaodstranegrađana(Galev,Petrevska,2016:454).

Pored postojanja kvalitetnih pravnih propisa, neophodno je i poštovanjezakonitosti, te sprovođenje zakona na jedinstven način, bez diskriminacije.Poverenje u pravne propise i adekvatan način njihove primene omogućavaostvarenje osnovnog cilja o dostizanju pravne sigurnosti. Pravna sigurnostpostoji kada su prava svih pravnih subjekata zaštićena u svakom trenutku ilimogu biti ostvarena pred nadležnim organima u unapred određenom itransparentnompostupku.Svidonetizakoni,podzakonskiaktiiodlukemorajubiti javni, konačni, jasni i obavezujući, dok ne samo stečena prava, već ilegitimnaočekivanjamorajubitiadekvatnozaštićena.Takvostanjeupravnomsistemu omogućava nedvosmislenu, jasnu i detaljnu spoznaju o pravima iobavezama, kako bi pravni subjekti mogli uskladiti svoje ponašanje ipridržavatigase.Zaradpostizanjasigurnostipravnogpoložajasubjekataprava,neophodna je harmonizovanost nacionalnih pravnih propisa sa pravnimpropisimaEvropskeunijeidrugihmeđunarodnihiregionalnihorganizacijačijijedržavačlanilikandidatzačlanstvo,kaoiunifikacijameđunarodnihpravilaurešavanjuvažnihpravnihinstituta.

Stabilan pravni sistem polazni je uslov za privredni razvoj države. Samoposlovno okruženje u kome svi doneti pravni propisi koji su na snazi imajujednako dejstvo na sve privredne subjekte, a zakoni su određeni, javni,pravedni,može delovati stimulativnona privlačenje stranih ulagača i dolazakstranog kapitala. To omogućava i realizaciju ustavnih garancija pravnesigurnosti koje semanifestuju kroz načela jednake primene prava i jednakogpostupanja.

Primarni cilj svake države jeste postizanje pravne sigurnosti, kao tekovinedemokratskog uređenja društva, koja će omogućiti efikasnu primenu isprovođenjezakona,testvoritipravnookruženjekojećebitipolaznaosnovazaekonomski razvoj sistema. Međusobna usklađenost pravnih pravila kojapodrazumeva da posebni propisi proizilaze iz opštih detaljnije uređujućipojedine oblasti prava, sa jasnim zahtevimaod subjekata prava, prethodna jepretpostavkanjihovedosledneprimeneupraksi.Takopostavljenpravniokviromogućava legalno i legitimno poslovanje privrednih subjekata, koji u svakojsituacijiznajuštaseodnjihočekuje,štitećinjihovavećstečenapravaiulivajućipoverenje da neće doći do ugrožavanja već postignutog pravnog položaja.Ostvarenje

174


polaznih ciljeva privrednih subjekata omogućeno je pravnim regulisanjemoblasti ulaganja, zaštite konkurencije i slobodnog tržišnog poslovanja. Takvookruženje, pored poslovanja domaćih privrednih subjekata, omogućavaposlovanje i stranih ulagača, što je posebno značajno za razvoj nacionalnihprivrednih sistema. Kako je cilj svake države uvoz stranog kapitala zaradubrzanogprivrednograzvoja,toseaktivnoradinapostizanjupravnogsistemakoji je predvidljiv. Idealan pravni sistem sa aspekta privlačenja stranihdirektnih investicija trebalo bi da bude efikasan (Stanojević, Dimovski, 2016:77).

3.PravnasigurnostinedostaciuostvarivanjupravnesigurnostiuRepubliciSrbiji

Jačanjepravnesigurnostizapravoznačiunapređenjeinvesticioneklime,kojajeodpresudnoguticajazaprilivstranogkapitala.Polaznatačkauobezbeđivanjustabilnog, pouzdanog i dosledno primenljivog pravnog okvira jesteusaglašavanje nacionalnih pravnih propisa Republike Srbije sa pravnimpropisima Evropske unije, Svetske trgovinske organizacije, međunarodnimugovorima iz oblasti prava stranih ulaganja. Republika Srbija je pristupilameđunarodnimkonvencijamakojeregulišustranedirektneinvesticijeidonelasopstveno zakonodavstvo u ovoj oblasti. Novodonetim propisima teži seunapređivanju produktivnosti, tehnološkom razvoju i stvaranju uslova zaslobodnutržišnukonkurenciju.

Ekonomski sistem SFRJ zasnivao se na ekonomskom mehanizmu plana idržavnoj ili društvenoj svojini kao dominantnim oblicima vlasništva. Kakokomandna ekonomija i svojinski oblici nisu pogodovali osnivanju privatnihpreduzeća,straniulagačisubiliobeshrabrenizainvestiranjenateritorijiSFRJuto vreme.Devedesete godine dvadesetog veka obeležili su procesi tranzicije iprivatizacije,štojeusloviloistrukturnereforme,tenakon2000.godinedolazidoprilivastranogkapitala.

Pravni okvir stranih ulaganja čine propisi kojima je cilj ojačanje vladavineprava, omogućavanje autonomije volje prilikom sklapanja ugovora, zaštitaimovine, slobodna tržišna konkurencija i nove forme osnivanja preduzećausaglašene sa načinima osnivanja u inostranstvu. Pored ratifikovanihmeđunarodnih konvencija iz oblasti stranih ulaganja, potpisanih bilateralnihinvesticionih sporazuma o podsticanju i zaštiti ulaganja, najvažniji pravnipropisikojiregulišumateriju stranih ulaganja uRepublici Srbiji jesuUstavRepublike

175


Srbije2,Zakonoulaganjima3,Zakonospoljnotrgovinskomposlovanju4,Zakonojavno‐privatnom partnerstvu i koncesijama5, Zakon o deviznom poslovanju6.Postojanjezakonskogokviradaljezahtevanjihovuujednačenuprimenu,kojaćeomogućitipostojanjepravne sigurnosti, podsticanje i zaštitu stranihdirektnihinvesticija i privredni razvoj. To je jedinomoguće ukoliko se usvojeni zakoniefikasnoprimenjuju.

U Republici Srbiji zakoni se brzo donose i često se menjaju, čime se pravnasigurnostslabi.Naime,pouzdanoisigurnopravnookruženjejesteonokojenestvara uslove za neizvesnost i u kome se ukupna delatnost države možepredvideti. Svaka grana vlasti, zakonodavna, izvršna, sudska, mora delovatisamostalno i potpuno nezavisno i nepristrasno. Samo tada se svako možepouzdati u značenje i predvidivost važećih pravnih propisa i prava i obavezakoje proizilaze iz tih propisa. Postojanje zakona koje karakterišu savremenazakonska rešenja utiče na stvaranje povoljnije investicione klime. Ključnifaktori koji ometaju postizanje pravne sigurnosti u Republici Srbiji jesuograničenja na koja se nailazi u ostvarivanju podele vlasti na zakonodavnu,izvršnu i sudsku. Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine predviđena jepodela vlasti, uspostavljanje njihove međusobne ravnoteže i nezavisnostisudstva.7 Usvojenprincip, nakome se zasnivapodela vlasti uRepublici Srbiji,jeste takav da predviđa da uz postojanje samostalnosti svake grane vlastizakonodavna vlast bi ipak trebalo da kontroliše izvršnu vlast,međutimuticajpolitikedoprineojestvaranjusituacijeukojojizvršnavlastzapravokontrolišezakonodavnuvlast,inicirajućiidiktirajućiproceduredonošenjazakona.Sistempodelevlastipostavljenjeradiograničavanjamoćinosilacavlastiipostepenoseprilagođava različitim društvenim okolnostima. Usvojena tripartitna podelavlasti podrazumeva da zakonodavno telo donosi zakone, predstavnici izvršnevlasti izvršavaju donete zakone, dok sudska vlast rešava sporne situacije uprimeni zakona. Međutim, iako odvojene, sve tri grane vlasti su međusobnopovezaneuzajamnimdelovanjemimeđusobnim

2 UstavRepublikeSrbije,SlužbeniglasnikRS,br.98/2006.

3 Zakonoulaganjima,SlužbeniglasnikRS,br.89/2015.

4 Zakonospoljnotrgovinskomposlovanju,SlužbeniglasnikRS,br.36/2009,36/2011–dr.zakon,88/2011i89/2015–dr.zakon.

5 Zakonojavno‐privatnompartnerstvuikoncesijama,SlužbeniglasnikRS,br.88/2011i15/2016.

6 Zakonodeviznomposlovanju,SlužbeniglasnikRS,br.62/2006,31/2011,119/2012,139/2014.

7 Član4UstavaRepublikeSrbije.

176


ograničavanjem,mogućnošćudakontrolišudrugugranuvlastiputemUstavompredviđenihinstrumenata.Bezobziranaovupodelu,državnavlastidaljeostajejednaijedinstvena,ali,radiefikasnijegodvijanjaprocesaostvarivanjadržavnevlasti, ona se funkcionalno diferencira (Simić, Đorđević, Matić, 2009: 149). URepublici Srbiji postoji formalna odvojenost vlasti, ali su prisutna i brojnafaktička ograničenja za ostvarenje potpune odvojenosti vlasti. U poslednjevremezabeleženjeznačajanporastučešćaVladeudonošenjuzakona,čitavsetzakona donet je po ubrzanoj proceduri na insistiranje izvršne vlasti. Naime,najčešći predlagač zakona je Vlada, dok se automatsko glasanje od straneposlanikavladajućekoalicijeočekuje,budućidauredovimazakonodavnogtelasede predstavnici političkih partija, koji su prethodno izglasali članove ipredsednikaVlade,kaoiusvojiliprogramnovevlade.Stogajeneophodnoraditina osnaživanju pozicije narodnih poslanika da oni mogu glasati premasopstvenomnahođenjuukolikoseneslažusakvalitetomzakonskogtekstakojije predmet glasanja (Stanojević, Dimovski, 2016: 83). Samostalnosti pravnogpoložaja narodnih poslanika mogle bi doprineti brojne mere, počevši odomogućavanja da narodni poslanici zaista budu predstavnici naroda, a nepredstavnicipolitičkihstranaka,tebitrebalosmanjitiuticajpolitičkihstranakausamomizbornomprocesu.Uskladusatim, trebalobiobezbediti iefikasnijekanalezakomunikacijunarodnihposlanika i građana. InstrumentipredviđeniUstavomzakontroluVladeodstranenarodnihposlanikatrebalobidabududosledno sprovođeni, te je neophodno poraditi na pitanju poslaničkogimunitetaigranicamaunjegovompostavljanju.

Najvažnije reforme koje jačaju pravnu sigurnost i pospešuju priliv stranihulaganjajesuuoblastisvojinsko‐pravnih odnosa.Naime,sigurnostvlasništva,omogućavanje sticanja nepokretnosti stranim ulagačima i zaštita privatnogvlasništva stranih ulagača od presudnog su uticaja za priliv stranog kapitala.Sigurnost ugovora i garancija izvršenja ugovornih obaveza, kao i garancijazaštitepravnogpoložajastranihulagačaodjednostranihradnjidržaveuvoznicekapitala važni su faktori ostvarenja pravne sigurnosti i privlačenja stranihulagača, a realizuju se korišćenjem brojnih podsticajnih mehanizama i mera.Takođe,neophodnojesmanjitiadministrativneprocedureiolakšatiproceduruosnivanja privrednih subjekata, imajući u vidu da je podsticanje stranihdirektnih investicija ekonomski prioritet Republike Srbije. Veoma važno zadostizanje pravne sigurnosti jeste suzbijanje sive ekonomije i korupcije ičinjenje konstantnih napora u borbi protiv političke korupcije, koja semanifestujezloupotrebompolitičkihfunkcijazaradpribavljanjakoristi.

177


PremaizveštajimaSvetskebanke,RepublikaSrbijasenalazimeđuprvihdesetzemaljakojesunajvišepopravilesvojeposlovnookruženje.Tomesuposebnodoprinele strukturne reforme, te je investicioni ambijent privukao veći prilivstranih direktnih investicija. Prema podacima Narodne banke Srbije, stranedirektne investicije činile su8,6%BDP‐au 2007. godini, 9,9%BDP‐au 2011.godini,2,4%BDP‐au2012.godini,dokseu2016.godiniopetbeležirast,teonečine5,5%BDP‐a.

4.Odnospravnesigurnostiistranihdirektnihinvesticija

Savremeni uslovi poslovanja, obeleženi procesom globalizacije, kao nužanpreduslovzahtevajuefikasnualokacijuoskudnihsvetskihresursa.Sarazvojemglobalizacije,ekonomskisistemi izrazličitihregionasvetapostajumeđusobnopovezani više nego ikada ranije (Wang, Zhao, 2017: 363). Večita priča oekonomskimproblemimaizazvanimoskudicomsvihvrstafaktoraproizvodnjenaročito dobija na značaju nakon promene stava o značaju stranih direktnihinvesticija. Kako je krajnji cilj svake države brz privredni razvoj, u uslovimanedostatka finansijskih sredstava glavni pokretač ekonomskog napretkapostaju strane direktne investicije. Značaj stranih direktnih investicijauslovljavapotrebudefinisanjasamihstranihulaganja,apotomikratkuanalizurazličitihoblikastranihulaganja.Upostojećimizvorimainvesticionogpravanepostojijednailijedinstvenadefinicijastranihdirektnihinvesticija(Vukadinović,2016: 148). Direktne investicije ili strana ulaganja postoje kada rezident izjedne(državaizvoznica,domaćadržava)investirauentitetrezidentaudrugojzemlji (državadomaćin, receptivnadržava ilidržavaprijema)sanameromdaobezbedi trajni interes u tom preduzeću (OECD, 1999: 7). Nasuprot toga,definisanje stranih ulaganja u pravnim izvorima čini se na različite načineostavljajući pritom nejasnu pravnu situaciju u slučaju izbijanja investicionihsporova ili se pak ne reguliše uopšte, čime ostaje pravna praznina.Međunarodni izvori ograničavaju se na nabrajanje pojedinih ekonomskih ilipravnih oblika i kategorija u kojima se strana ulaganja ostvaruju (Vasiljević,2014:13).MeđunajvažnijimizvorimapravaizoblastistranihulaganjasvakakojesteKonvencijaorešavanju investicionihsporovaizmeđudržavaidržavljanadrugihdržava(Vašingtonskakonvencija).8No,niunjojnepostojipravnanormakojajasnoipreciznodefinišestranoulaganje.Definisanjestranog

8 Zakon o ratifikaciji Konvencije o rešavanju investicionih sporova između država idržavljanadrugihdržava,sačinjeneuVašingtonu18.marta1965.godine,SlužbenilistSCG–Međunarodniugovori,br.2od12.maja2006.godine.

178


ulaganja prepušta se strankama koje spor iznose na rešavanje predMeđunarodnimcentromzarešavanje investicionihsporova(ICSIDarbitraža)9,koji je osnovan samom Vašingtonskom konvencijom. Naime, da bi došlo dozasnivanjanadležnostiICSIDarbitraže,potrebnojedaseradiopravnomsporuizmeđudržavepotpisniceidržavljaninadrugedržavepotpisnice,kojijenastaoneposrednoizinvesticijaizakojisusestrankeusporupismenosaglasiledagaiznesupredMeđunarodnicentarzarešavanjeinvesticionihsporova.10

Najvažnijapodelastranihulaganjajestenastranedirektneinvesticije,portfolioinvesticije imešovite oblike ilizajedničke poslovnepoduhvate ugovornogkaraktera,akriterijumrazlikovanjajesteostvarivanjetrajnihposlovnihinteresa i učešća u upravljanjupreduzećemukojeseulaže(Vukadinović,2012: 235). U privrednom razvoju zemalja dominantnu ulogu imaju stranedirektne investicije. Stranedirektne investicije predstavljaju ulaganje kapitalaodstranekompanijejednedržaveunekuproizvodnuiliekonomskuaktivnostu drugoj državi, u vidu stvaranja nove kompanije, ulaganja u postojećukompaniju iliučešćeuzajedničkomprojektu,pričemutakompanijazadržavavlasništvonaduloženimkapitalom(Dašić,2011:61).

U pozitivnom pravu Republike Srbije koje reguliše materiju prava stranihulaganja, strana ulaganja definisana su Zakonom o ulaganjima11, dok se uZakonuodeviznomposlovanjunalazi idefinicijadirektnogstranogulaganja.12

Na osnovu odredbe zakona, strano ulaganje se definiše kao ulaganje stranogulagača, nerezidenta države uvoznice kapitala, dok se direktne straneinvesticije određuju kao ulaganje rezidenta u inostranstvu ili nerezidenta uRepubliciSrbijiupravno licesaciljemuključivanjauupravljanjeuposlovimatogpravnoglica.

9 MeđunarodnicentarzarešavanjeinvesticionihsporovaustanovljenjeKonvencijomorešavanjuinvesticionihsporovaizmeđudržavaidržavljanadrugihdržavasaciljemdapruži olakšice za posredovanje i arbitražu investicionih sporova između država potpisnica idržavljana drugih država potpisnica (član 1 Konvencije o rešavanju investicionih sporovaizmeđudržavaidržavljanadrugihdržava).

10 Član25,stav1Konvencijeorešavanjuinvesticionihsporovaizmeđudržavaidržavljanadrugihdržava.

11 Član3,stav3ZakonaoulaganjimaRepublikeSrbije,SlužbeniglasnikRS,br.89/2015.

12 Član2,stav17ZakonaodeviznomposlovanjuRepublikeSrbije,SlužbeniglasnikRS,br.62/2006,31/2011,11972012i139/2014.

179


Dolazak stranih ulagača na teritoriju države uvoznice kapitala prethodnoiziskujestvaranjeadekvatnihuslovaposlovanjaipovoljneinvesticioneklime.Utomciljukoristesebrojnipodsticaji.Podsticajimogubitinačindaseukaženesamo na atraktivnost konkretne lokacije za investiranje, već i način da seostvareciljevirazvojnepolitikekonkretnedržave(Labudović,Todorović,2016:100).Međutim,najvažnijipodsticajogledaseugarantovanjupravnesigurnostiistabilnostistranogulaganja.Bezobziranaprirodurazličitihpravnihsistemakoji postoje i često se prepliću na međunarodnom tržištu, neophodno je dainostrani ekonomski akteri razumeju kako pravno okruženje utiče naposlovanje(Czinkota,Skuba,2014:2209).Straniulagač investiraćeukolikosuusloviposlovanjapovoljni,ukolikosuneophodni troškoviminimalni iukolikomože uživati u pravima i privilegijama koji će njegovo ulaganje u činitiisplativim. Promenapravnogrežima,kojomsemenjapravnipoložajstranogulagačaiulaganjatakodapostajemanjeisplativo,opredeljujestraneulagačedasvoj već realizovan investicioni poduhvat presele na teritoriju druge zemlje.Takvim činom nastaju troškovi za državu uvoznicu kapitala i nestaju koristikojejojjedonelostranoulaganje,štosedirektnoodražavanaprivrednirazvoj.Obaveze stranog ulagača u državi prijemnici kapitala zasnivaju se napozitivnomzakonodavstvu,ali inaugovoruostranomulaganjukojipotpisujesadržavomprijemnicomkapitala.Cilj jedoćidobalansauobavezamaizmeđuugovornih strana, postići ekonomsku ravnotežu, te pored države uvoznicekapitala i strani ulagač ima brojne obaveze, često uslovljene ostvarenimpodsticajima, fiskalnim, finansijskim, regulatornim, a koje se svode naposlovanjeudržaviprijemaodređeninizgodina,zapošljavanjeodređenogbrojaradnika, organizovanje obuka i edukacija za zaposlene, usavršavanja, uvoz ikorišćenjesavremenetehnologije,izmirivanjeodređenihdažbinapremadržavi,društvenoodgovornoposlovanje.

Garancija pravne sigurnosti nužan je uslov za investiranje stranog kapitala.Efekti svetske ekonomske krize uzrokovali su da nužan uslov privrednograzvojapostanustranedirektneinvesticije.Todaljepotvrđujetezudajepravnasigurnost neophodan uslov privrednog razvoja. Ono što posebno otežavapostizanje potpune pravne sigurnosti jeste složenost pravnog okvira stranihdirektnihinvesticija.

Pravna sigurnost je bitna u kontekstu prava stranih ulaganja zbog omoguća‐vanja donošenja racionalnih odluka, predvidljivosti i pravnih garancija.Postojanje pravne sigurnosti omogućava funkcionisanje slobodnog tržišta nakomesuuravnopravnompoložajuidomaćiistrani

180


ulagači. Država uvoznica kapitala u obavezi je da zaštiti strano ulaganje odfizičkog ipravnogugrožavanjapreduzimanjemodređenihmera.Pravniodnosizmeđu stranog ulagača i države uvoznice kapitala zasniva se potpisivanjemugovoraoulaganju.Poreduobičajenihkarakteristika,ovajugovorodlikujeseiasimetričnošćuuzrokovanomčinjenicomda je jednaugovornastranaprivatnipartner, dok je druga ugovorna strana javni partner. Država kao nosilacsuverene moći raspolaže ovlašćenjima da jednostranim aktima menjazakonodavstvoitimeutičenapravnirežimstranihulagača.Činjenicadamožedoći do promene pravnih propisa i time se direktno uticati na ekonomskuisplativost ulaganja izaziva stvaranje pravne nesigurnosti za stranog ulagača.Stoga,straniulagači,ukolikoprocenedajenivonekomercijalnogrizikaisuviševisok, odustaju od realizacije svoje investicije na teritoriji države uvoznicekapitala. Kako je poslovanje stranog ulagača od naročitog značaja za razvojprivrednog sistema, imajući u vidu nejednakopravnost položaja subjekatameđunarodnogprava,državapreuzimaobavezudaštitiulaganjestranaca.Timeseuravnotežudovode interesi i riziciučesnikau investicionompoduhvatu.Uugovornomodnosujačaugovornastranajedržavauvoznicakapitalakojamožekoristitisvojsopstvenipoložajijednostranimradnjamapromenitimeđusobnaprava i obaveze iz ugovora ili pak raskinuti ugovor. Međutim, situacija jedrugačijakadajenaspramdržaveuvoznicekapitalakaodrugaugovornastranamultinacionalnakompanija.Tadanastajeobrnutasituacija.Usledposedovanjavelikogkapitala,multinacionalnakompanijafaktičkimožedabirainvesticionudestinaciju i kroji uslove koji odgovaraju njenim poslovnim podu hvatima.Stoga,oneistupajusapozicijamoćiprimoravajućidržavuda,ukolikoželinjihovkapitalnasvojoj teritoriji, prihvati sveuslovekojeonepostavljaju iudovoljisvimnjihovimzahtevima.

Obezbeđenje predvidljivosti investicione klime važan je ekonomski cilj zaradpodsticanja stranog ulaganja. Atraktivno poslovno okruženje koje karakterišestabilnost i pravni ambijent pogodan za strana ulaganjamotivišuće deluje napotencijalnestraneulagače.Uprkospotrebidapravnipoložaj stranogulagačabude stabilan i zaštićen od nekomercijalnih rizika, potrebno je sprečiti inastanak situacije u kojoj on usled brojnih podsticaja i privilegija kojemu sedodeljuju postaje prezaštićen. Korišćenje svakog novog instrumenta i meredržaveuvoznicekapitala,naročitoonihkojezadiruupravnirežimigarantujunepromenljivost pravnog položaja stranog ulagača, dovode do finansijskihopterećenjazadržavuusledneophodnihizdvajanja,alii

181


dofinansijskihodricanjaukoristpovećanjaprihodastranogulagača.Podsticajistranim ulagačima ogledaju se u omogućavanju slobodnog transfera irepatrijacije stečenog kapitala, poreske olakšice, oslobođenje od plaćanjaporeza, slobodan uvoz opreme, povraćaj carinskih troškova za uvozkomponenti i sirovina, podsticaji za zapošljavanje. Uz adekvatnu pravnuregulativu, strane direktne investicije mogu obezbediti finansijsku stabilnost,unaprediti ekonomski razvoj i doprineti blagostanju društva (Stanojević,Dimovski, 2016: 78). Strane direktne investicije daju globalnom procesuintegracije snažan podsticaj putem povezivanja tržišta kapitala i tržišta rada,kao i rasta zarada i kapitalne produktivnosti u zemljama koje dobijaju teinvesticije(Stanojević,Dimovski,2016:78).

5.Efektistranihdirektnihinvesticijanaprivrednirazvoj

Strane direktne investicije predstavljaju ključni faktor povezivanja različitihekonomskih sistema širom sveta, omogućavanja prekograničnog kretanjakapitala i ubrzanja privrednog razvoja. Sa procesom globalizacije dolazi dopromene stava o značaju stranih direktnih investicija, te i države koje jekarakterisao protekcionistički stav prema uplivu stranog kapitala vremenompostaju otvoreni ekonomski sistemi, bazirani na ekonomskom mehanizmutržišta.Blagonaklon stavprema stranimdirektnimulaganjimadanasposebnoimaju zemlje koje karakteriše finansijska oskudica i koje spadaju u redekonomski nerazvijenih ili slabo razvijenih država. U pravnoj i ekonomskojteoriji i praksi danas postoje različiti pristupi oko značaja stranih direktnihinvesticija i ulaganja u opštem smislu reči (Popović, 2016: 12). Dok jednismatraju da direktne strane investicije i strana ulaganja imaju ogromnogznačajazarazvojnaročitonerazvijenihizemaljautranziciji,drugismatrajudaonepredstavljaju instrumente eksploatacije ovih zemalja od strane razvijenihdržava(Popović,2016:12).

Uprkos brojnim različitim argumentima koji će govoriti u prilog ili protivstranih direktnih investicija, nesumnjivo je da u savremenim uslovimaposlovanja strane direktne investicije svakako imaju mnoštvo pozitivnihefekata na ukupan privredni razvoj. Preduslov, ali ne i dovoljan uslov, zaprivredni razvoj jeste raspoloživost prirodnih resursa. Međutim, sve češća jesituacija da su upravo države koje obiluju prirodnim resursima nedovoljnoekonomski razvijene usled nedostatka finansijskih sredstava za pravilnokorišćenje i raspolaganje resursima. Glavni pokretači privredne aktivnosti utakvimdržavamabilisu

182


upravostraniulagači,koji, raspolažućiogromnimkapitalom,započinjuprocesstvaranja dobara i usluga i njihovedistribucije. Pravilnija raspodela oskudnihresursa ublažava pritisak potražnje za dobrima i uslugama, te umanjujućiekonomskeproblemepostepenopodstičeprivrednirazvoj.Ovakvostanjestvariiznedrilo jenekenoveprocesekojisupostalineminovnipratiociglobalizacije,kaoštosu liberalizacijauslovazaulazaknatržište iukidanjebarijeraulaska iizlaska sa tržišta, deregulacija pravnih propisa i podsticanje razvoja privatnesvojinenadjavnimvlasništvom,tezadržavanjejavnogsamouonimoblastimanužnim za očuvanje životnog standarda stanovništva, poput zdravstva,obrazovanja, socijalne brige. No, savremena kretanja ukazuju da i u oblastizajedničkihresursaijavnihdobarasvevećajedominacijaprivatnog.

Jedan od faktora koji utiče na privredni razvoj svakako jesu strane direktneinvesticije.Naime,privlačenjemstranogkapitaladržavasenezadužujekakobirešila svojeekonomskeprobleme,doknajveći rizikneuspeha investicije snosistrani ulagač (Angelski,Dimovski, 2016:25). Investicionapolitika je jednaodnajvažnijih ekonomskih politika koja omogućava privredni razvoj i utiče nauklanjanje tržišnih barijera, te države nastojemeđusobnompovezivanju i štotešnjoj uzajamnoj saradnji. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja da iskoristemeđunarodne instrumente za stvaranje globalnog, zajedničkog zakona izoblasti međunarodnih investicija, države su se okrenule bilateralniminvesticionim sporazumima o podsticanju i zaštiti stranih ulaganja (O’HaraO’Connor,Franck,2014:1624).

Pozitivniefekti stranihdirektnih investicijamanifestujuseunjihovomuticajuna rešavanje brojnih makroekonomskih problema, čiji se krajnji rezultatsublimirauekonomskomoporavkuiprivrednomrazvoju.Nekeodprednostisupovećanje investicionogkapitalaneophodnogzaekonomski rast imogućnostizapošljavanja (Magombeyi, Odhiambo, 2017: 77). Dolazak stranog kapitala iotvaranje novih proizvodnih kapaciteta najpre utiče na smanjenje stopenezaposlenosti, što se potom održava na visinu raspoloživog potrošačkogdohotkaipovećanutražnju,teučitavomreprodukcionomciklusudaljeinicirapovećanjeproizvodnje.Većinivoproizvodnjedobaraiuslugautičenauvećanjebrutodomaćegproizvoda,štopovećavaživotnistandardstanovništvaikvalitetživotadirektnoutičućinaubrzaniprivrednirazvoj.Direktnestrane investicijenisu samo puki međunarodni transfer finansijskog kapitala već moguuključivati i transfer moderne tehnologije i druge neopipljive imovine (Bilas,Franc,2006:7).

183


Multiplikativni efekti uticaja stranih direktnih investicija na privredni razvojispoljavaju se omogućavanjem veće lične potrošnje stanovništva kroz novazapošljavanja i uvećanje dohotka. Viši nivo raspoloživog dohotka dovodi dovećeelastičnostitražnje,štosemultiplikativnoodražavanasektorproizvodnjepodstičućigadaproizvodivišerobenodotad.

Prema podacima UNCTAD‐a, objavljenih 2017. godine u World InvestmentReport‐u, u 2016. godini ukupna vrednost priliva stranihdirektnih investicijanasvetskomnivoubilaje1.746milijardidolara,štojeza1,6%nižeuodnosuna2015. godinu. U Republici Srbiji priliv stranih direktnih investicija iznosi0,132%odukupnihsvetskihstranihdirektnihinvesticija,ali jeionsmanjenu2016.godiniuodnosunaprethodnugodinuza2%,sa2,347milionadolarana2,299milionadolara.Uprkostome,RepublikaSrbijasenalazina64.mestupoprilivu stranih direktnih investicija i ispred je svih zemalja koje je okružuju,izuzevRumunije.PodaciNarodnebankeSrbijegovoreotomedajetokomprvihosam meseci u 2017. godini neto priliv stranih direktnih investicija 1.504,4milionaevra,tedaseuglavnomstranikapital investirausektorerazmenljivihdobara.

Strane direktne investicije utiču na privredni razvoj i podsticanjem konku‐rencijenatržištu.Naime,dolazakstranihulagačaznačikorišćenjesavremenijetehnologije,čimeseutičenadomaćeulagačekojinastojedabudukonkurentni.Efekat prelivanja dovodi do usvajanja savremenijih organizacionih procesa,uvođenjemoderne tehnologije u proces proizvodnje, usvajanja novih znanja iveština radnika i time uticaja na kvalifikacionu sposobnost radnosposobnogstanovništva. Transferi tehnologije i prelivanja mogu biti preko potrebnilokalnoj ekonomiji kako bi se smanjili jazovi prema razvijenim zemljama ipovećalaproduktivnost(Bilas,2006:89).Uticajnaprivrednirazvojnacionalnihprivrednih sistema ispoljava se delovanjem stranih direktnih investicija naukupna privredna događanja u zemlji. Uvećanje bruto domaćeg proizvoda,poboljšanježivotnogstandarda i rastdruštvenogbogatstvastvarajuuslovezaakumulacijukapitala,štojezapravoiniciranodolaskomstranogkapitala.Timese ostvaruju uslovi za štednju, ali i omogućavaju nove investicije čime sedodatno podstiče privredni razvoj. Povećanje nivoa domaćih investicijapodrazumeva u činak koji strana ulaganja imaju na domaće investicije,odnosnonjihovpodsticajniučinakkojiostvarujunadomaćuštednju idomaćeinvesticije,čijibisenivotrebaopovećatiusledpovećanjasredstavaproisteklihizstranihulaganja(Buterin,Blečić,2013:140).Pored

184


uticaja na nacionalnu privredu, strane direktne investicije utiču na pravilnijuraspodelu nacionalnog dohotka u svetskim razmerama, omogućavajućiravnomerno razvijanje ekonomskih sistema i racionalnije korišćenje svetskihresursa.

Zbogznačajakojiimajustranedirektneinvesticije,poslednjihgodinadolazidouklanjanja barijera ulaska i izlaska sa tržišta. Kapital postaje pokretljiviji ikreće se ka krajevima koji mu osiguravaju najveći profit. Jedini uslov jesteekonomskaipolitičkastabilnostzemlje.Takostranedirektneinvesticijepostajupresudni faktor privrednog razvoja. U zemljama tranzicije strane direktneinvesticije su tesno povezane sa procesom privatizacije, a vremenom postajupovezaneisaprocesimapridruživanjaipristupanjaEvropskojuniji.

6.Zaključak

Stabilan, predvidljiv i transparentan pravni režim ima pospešujuće efekte naprivlačenje stranih direktnih investicija. Usvajanjem kvalitetnih zakonskih,podzakonskihidrugihpravnihakata,uznjihovudoslednuprimenuobezbeđujuse temelji pravne sigurnosti. Poslovno okruženje čiji je najvažniji segmentpravnasigurnostmožepozitivnouticatinaprivlačenjestranogkapitala.Brojnipozitivni efekti stranih direktnih investicija kao posebno značajnog oblikastranihulaganja,akojisemanifestujukrozuvećanjebrutodomaćegproizvoda,javnih prihoda države, obezbeđivanje slobodnih radnih mesta za radno‐sposobno stanovništvo, uravnoteženje trgovinskog i platnog bilansa, vidno seodržavajuinaubrzaniprivrednirazvoj.Stranedirektneinvesticijeposebnosuznačajne sa aspekta nerazvijenih ili slabo razvijenih država, država koje suprezadužene ili su im finansijska sredstva neophodna. Zarad podsticanjastranihulagačana investiranje nanjihovoj teritoriji, državeuvoznice kapitalasluže se brojnim podsticajnim mehanizmima koji mogu stvoriti stimulativnoposlovnookruženje.Ostvarenje takvog cilja zahtevakonstantnu težnjudržavauvoznicakapitalakapostizanjuvisokognivoapoverenjaupravnepropise,štojemogućesamoukolikosepravnipropisidonosepodemokratskojproceduri,ukolikosumeđusobnousaglašeniipovezaniujedinstvenpravnisistem.Izmeđupravnesigurnosti,stranihdirektnihinvesticijai privrednograzvojapostojivisoknivokorelacije.Zbogbrojnihpozitivnihefekatanacelokupnuprivrednuaktivnost,očuvanjepravnesigurnostidelujestimulativnonaprivlačenjestranihdirektnihinvesticija,čimesepokazujekaofaktorbržegprivrednograzvoja.

185



Angelski, M., Dimovski, Z. (2016). Pravno regulisanje i efekti inostranihdirektnih investicija u RepubliciMakedoniji,Pravna sigurnostkaopospešujućifaktor za direktne strane investicije, Međunarodni naučni skup, 13‒14. april2016,Kragujevac,25‒36.

Bilas,V. (2006).Podsticanje inozemnih izravnihulaganja ikonkurencijameđuzemljama,ZbornikEkonomskogfakultetauZagrebu,god.4,87‒100.

Bilas,V.,Franc,S.,(2006).Ulogainozemnihizravnihulaganjainačinpoticaja,EFZG–serijačlanakaunastajanju,članakbr.6‒13,1‒16.

Buterin,D.,Blečić,M.(2013).UčinciizravnihstranihulaganjauHrvatskoj,ZbornikVeleučilištauRijeci,Vol.1,br.1,133‒149.

Vasiljević,M.(2014).Stranaulaganjausrpskuprivredu iodgovornostdržave,UsklađivanjeposlovnogpravaSrbijesapravomEvropskeunije,9‒26.

Vukadinović, R. (2016).Pojam i pravno regulisanje stranih investicija, Pravo iprivreda,br.7‒9/2016,147‒162.

Vukadinović,R.(2012).Međunarodnoposlovnopravo,Kragujevac:Udruženjezaevropskopravo,CentarzapravoEU.

Geleb, D., Petrevska, B. (2016). Pravna sigurnost kao podsticajni faktor zadirektnestraneinvesticijeuMakedoniji,Pravnasigurnostkaopospešujućifaktorza direktne strane investicije, Međunarodni naučni skup, 13‒14. april 2016,Kragujevac,452‒467.

Dašić,B.(2011).StranedirektneinvesticijeiregionalnirazvojSrbije,Leposavić:Visokaekonomskaškolastrukovnihstudija.

Labudović‐Stanković, J., Todorović, N. (2016). Konkurencija između država uciljuprivlačenjainvesticija,Pravniživot,br.11/2016,99‒113.

Magombeyi,M.,Odhiambo,N.(2017).ForeignDirectInvestmentAndPovertyReduction, Comparative Economic Research, Volume 20, Number 2, 73‒90.

OECDBenchmarkDefinitionofForeignDirectInvestmentThirdEdition1999

O’HaraO’Connor,E.,Franck,S.(2014).ForeignInvestmentsandtheMarketforLaw,UniversityofIllinoisLawReview,No.5.

Popović, V. (2016). Direktne strane investicije u Republici Srpskoj i Bosni iHercegovini, Pravna sigurnost kao pospešujući faktor za direktne straneinvesticije,Međunarodninaučniskup,13‒14.April2016,Kragujevac,12‒24.

186


Simić, M., Đorđević, S., Matić, D. (2009). Uvod u pravo, Kragujevac: PravnifakultetKragujevac,Institutzapravneidruštvenenauke.

Stanojević, J., Dimovski, D. (2016). Uloga pravne države u privlačenju stranihdirektnihinvesticija,Pravnasigurnostkaopospešujućifaktorzadirektnestraneinvesticije,Međunarodninaučniskup,13‒14.april2016,Kragujevac,75‒89.

Czinkota,M., Skuba, C. (2014). Contextual analysis of legal syytems and theirimpactontradeandforeigndirectinvestment,JournalBusinessResearch,Vol.67,Issue10,Oct.2014.

Wang, Y., Zhao, L. (2017). Outward Foreign Direct Investment from China:Recent Trend andDevelopment,TheChineseEconomy, Vol. 50, Issue 5. UstavRepublikeSrbije,SlužbeniglasnikRS,br.98/2006.ZakonoratifikacijiKonvencijeorešavanjuinvesticionihsporovaizmeđudržavai državljana drugih država, sačinjene u Vašingtonu 18. marta 1965. godine,SlužbenilistSCG–Međunarodniugovori,br.2od12.maja2006.Godine.

Zakonospoljnotrgovinskomposlovanju,SlužbeniglasnikRS,br.36/2009,36/2011–dr.zakon,88/2011i89/2015–dr.zakon.

Zakonojavno‐privatnompartnerstvuikoncesijama,SlužbeniglasnikRS,br.88/2011i15/2016.

ZakonoulaganjimaRepublikeSrbije,SlužbeniglasnikRS,br.89/2015.

Zakon o deviznom poslovanju Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br.

62/2006,31/2011,11972012i139/2014.

187


JovanaBrašićStojanović,LL.B.TeachingAssistant,FacultyofLaw,UniversityofKragujevac

THEEFFECTOFLEGALSAFETYONFOREIGNDIRECTINVESTMENTANDECONOMICDEVELOPMENT

Summary

Foreigndirectinvestmentisoneofthemostimportantfactorsofeconomicdeve‐lopmentinmodernbusinessconditions.Thegrowingimportanceofforeigndirectinvestments is conditioned by the processes of globalization, integration andliberalization ofmarket conditions of business operations. It has been furtherpromptedbynumerousactivitiesof the state importing capitalwith theaimofimprovingthebusinessclimateandstimulatingtheinflowofforeigncapital.Themost importantsegmentoftheoverallbusinessenvironment is legalsafety,asafundamental principle for all democratic countries. Legal safety contributes toacceleratingtheinflowofforeigndirectinvestment.Theauthorpointstothelinkbetween legal safety and foreign direct investment, aswell as their impact oneconomicdevelopment,basedon theassumption that if there isno legal safety,thereareno foreign investments.Therefore,bearing inmind the importanceofforeigndirectinvestments,theauthoranalyzestheimpactoflegalsafetyontheirinflow,theconstraintsrelatedtoattaining legalsafety intheRepublicofSerbia,aswellastheindicationoftheindirectoperationoflegalsafetyontheeconomicdevelopmentofstates.

Keywords: legal safety, foreign direct investments, foreign investor, economicdevelopment,incentives,businessenvironment.

189

SrđanBudisavljević,1StudentdoktorskihstudijaPravnifakultetuNišu

pregledninaučničlanakdoi:10.5937/zrpfni1777189B

UDK:340.12:17


PRINCIPIMORALNOSTIUJUSNATURALISTIČKOJMISLILONAFULERA

Apstrakt:SmisaoiciljradajeosvetljavanjeprirodespecifičnogkonceptaunutrašnjemoralnostipravaLonaFulera.Naime,njegovmodeljusna‐turalizma predstavlja svojevrstan antipod pozitivističkojmisli tadašnjeepohe, ispoljavajući pritom i izvesne karakteristike koje značajnoodudaraju od prethodećih mu koncepata iz korpusa prirodnopravnemisli.Uprvomdeluradatežištećebitistavljenonarasvetljavanjepojmaunutrašnjemoralnosti,kaoosobenog,proceduralnogvidapravneetike,da bi zatim usledilo pretresanje principa neophodnih za njegovopostvarenje.Oviprincipidefinišuoneuniverzalnekriterijumekoje svakipropismoradaispunikakobizadovoljiomoralniminimum,tekakobisepravosnabdelolegitimitetomdačlanovimaodređenezajednicepostavljaodgovarajućezahteve.PosebanosvrtćebitiučinjeninakritičkurecepcijuFulerovemisli.

Ključne reči: Lon Fuler, jusnaturalizam, unutrašnjamoralnost,principimoralnosti,pozitivizam.

1.Uvod

Relativizacijomuvreženihshvatanja, tekategoričkimistupomprotiv teorijskihstrujanja koja poput svojevrsnog trenda epohe dominiraju tokom čitavogdvadesetog veka, Lon Fuler se predstavlja kao nesumnjivo jedna odnajintrigantnijih figura savremene američke pravne misli. Istrajnost kojudemonstrirauaktuelizaciji idejeprirodnogpravauvekukadaučenjapravnogpozitivizma praznuju svoje pobede u akademskim krugovima, svakakopredstavlja razlog koji ovog mislioca svojevremeno gura u centar naučnihpreviranja, te upravo odlučnost u nastojanju da se nanovo afirmiše konceptjusnaturalizma‒istinaujednomnovom

1 [email protected]

190


ruhu,aliuzsvetradicionalnehumanističkekonotacijekojeovajidejnikomplekssadrži – obezbeđuje njegovom delu odgovarajuće mesto u istoriji filozofsko‐pravnemisli.

Sekularizam,kao jedanodosnovnihatributaFuleroveprirodnopravne teorije,izvire iz ostvarenog diskontinuiteta u odnosu na jusnaturalističke tradicijenjegovih prethodnika, te se manifestuje u odsustvu sklonosti da se norme istandardinavedenogkonceptamoralnosti postuliraju saosloncemna izvesnetranscedentne principe izražene kroz pojmove božanske pravde, odnosnouniverzalnih i nepromenjivih vrednosti imanentnih samoj ljudskoj prirodi.Moždaseupomenutojodlicinazireicrtaizvesnenepretencioznosti,budućidalegitimitetmoralnogzahtevavišenijestacioniranuoblastibožanskogimetafi‐zičkog, već se iz domena natprirodnog seli u pristupačnije sfere praktičnihljudskihpotreba.

MoralnostpravakaosvojevrsnibrevijarFulerovogjusnaturalističkogkoncepta,prviputbivaobjavljena1964.godine, imada jesamočestoapostrofiranokaokrucijalni istup autorove naučne „hereze“, ovo delo ipak predstavlja tačkukulminacijejednogdužegprocesakristalizacijeFulerovemisli.Naime,osnovnetezesvojeprirodnopravne filozofijeFulergradi i razrađujekrozdugogodišnjupolemikusaH.L.A.Hartom,kaosvojimglavnimoponentom,tesekrozovakvuintelektualnu spregu ovo delo kali i razvija do nivoa osnovnog manifestaFulerovedoktrine.Pojava„Moralnosti“nanaučnojsceni,iporedoriginalnostiisvežine koju je udahnula onovremenoj teorijsko‐pravnoj misli, praćena jeburom negodovanja i kritika, što potvrđuje i činjenica da već u narednihnekoliko godina po njenom objavljivanju pera najeminentnijih autoraobogaćuju pravnu literaturu desetinama raznovrsnih publikacija, koje krozširok dijapazon različitih pristupa, od svojevrsnih panegirika do kategoričkogodbacivanja, tretiraju Fulerovu misao. Samo knjiga nastaje na osnovu serijeFulerovihpredavanjauokviruWilliamL.StorrsLectureSeriesodržanihutokuaprila1963.godinenapravnomfakultetuuniverziteta Jejl, teupravoovakvimokolnostima svog formiranja delo duguje osoben „predavački oblikomogućavajući na taj način neformalnu i često argumentovanu prezentacijupredmeta“(Stepanov,Vukadinović,2000:67).

2.Kratakosvrtnaistorijskirazvojidejeprirodnogprava

Ideja prirodnog prava egzistira u okviru filozofske misli već nekolikomilenijuma,inatomdugotrajnomputusvograzvojamanifestujeseu

191

S.Budisavljević |str.189‐203

različitimvidovima,teprolazikrozraznovrsnemodifikacijekojeneretkobivajuuslovljenepotrebomiokolnostimaodređeneistorijskeepohe.Bezobziranasverazvojne varijacije koncepta jusnaturalizma, pojam prirodnog prava ipakispoljavasvojeopštecrte,natemeljukojihnampružamogućnostdagaunačeluodredimo kao skup principa za regulisanje društvenih odnosa, snabdevenihkvalitetimauniverzalnogvaženjaiapsolutnepravednosti,akojisvojlegitimitetcrpe iz esencijalne ljudske prirode, čovekovog razuma ili božje volje.2 Otuda„prirodno‐

2 Najranije,nedvosmislenesklonostikarazdvajanjuprirodnogporetkaisistemapozitivnogprava nalazimo već u predk lasičnoj helenskojmisli, u filozofiji grčkih sofista. VećHipija iAntifontinaugurišutezeoprincipimaprirodnogporetkaimanentnogsamojljudskojsuštini,promovišući – na ovoj osnovi utemeljene i praćene nesagledivo dalekosežnim u ticajem –idejeopštejednakosti,odnosnoslobodesvihljudi.Međutim,dijametralnorazličitopoimanjeprirodnog prava koje svoj izraz nalazi u misli tzv. „mlađih sofista“, ponajpre Kalikla iTrasimaha, u osnovi se suprotstavlja demokratičnosti pomenutih ideja i njihovomhumanističkom karakteru, izlažući shvatanja o opravdanosti i legitimnosti nejednakosti ivladavine jačeg kao temeljnim principima koji proističu iz same ljudske prirode. Nadalje,navedenimshvatanjimaoprirodnojjednakostiljudisuprotstavljaseietosgrčkogplemstva,odnosnoduhatinskearistokratijekristalizovanumislinosilacastarogrčkeklasičnefilozofije,PlatonaiAristotela.Obojicauidealupravdeprepoznajunajvišuvrlinu,madasepravednostu njihovim predstavama manifestuje kroz prihvatanje ideje o nejednakosti pojedinihdruštvenihkategorijainjihovomadekvatnomtretiranju,shodnorazlikamausamojnjihovojprirodi. Postojanje jasne svesti o, od ljudskog razuma nezavisnih i univerzalno va žećih,nepromenjivihprincipa prirodnog poretka,manifestu jese ikrozCiceronovu tripartitnupodeluprava,kojauziuscivileiiusgentium,kaopozitivnovažećihprava,sadržiiiusnaturae,odnosno prirodno pravo koje bi bilo zajedničko svim ljudima i svim vremenima. Prodorhrišćanskog nauka u političko‐pravnu sferu u potonjim vekovima doveo je do ra dika lnonovih t umačenja društvenih odnosa i pozicije čoveka u svemiru, te se i nova pozicijaprirodnogpravaustoličujepojavomAvgustinainjegovimshvatanjemodnosaLexaeternaiLexnaturalis,prvogkaovečitogzakonakojiproizilaziizneograničenebožanskepravednostiipremudrosti,idrugogkojisetemeljionačovekovomdoživljajuovihvečnihinepromenjivihbožanskih principa. Dalji razvoj prirodnopravnih shvatanja ostvaruje se pod snažnimpečatomhrišćansketeologije.UtomsmisluTomaAkvinski,kaonajeminentnijipredstavniksrednjovekovne sholastičke mis li, pozitivno‐pravnomporetk u pretpostavljametafizičkekategorijebožanskogiprirodnogzakona,ukazujućidajepomoćuvrednostiizraženihuLexaeternauređenonesamoljudskodruštvo,negoicelokupniuniverzum.Uosvitnovogdoba,krozdeloHugaGrocijusa,idejaprirodnogpravapoprimasasvimnovismisao,gdeovajpojambiva lišen svake božanske konotacije, nalazeći svoje izvorište isklju čivo u sferi ljudskograzuma; kao i Tomasa Hobsa, te orginalnost njegove interpretacije ideje prirodnog prava,koja osobenost svog izraza nosi u sklonosti da se njegovi principi ne postuliraju niti natemeljima prirodnog, niti božanskog zakona, već na bazi urođenih ljudskih nagona, a presvegainstinktasamoodržanja.PosebanznačajurazvojuidejeprirodnogpravapripadaŽan‐Žaku

192


pravne teorije uvek ukazuju na dualitet pravne pojave (prirodno pravo ipozitivnopravo),objektivnostvaženjaprirodnogpravailinjegovunezavisnostod volje i delovanja ljudi, etički savršen (idealan) sadržaj prirodnog prava ikonačnonadređenostprirodno‐pravnihnačelauodnosunapravilapozitivnogprava“ (Stepanov, Vukadinović, 2003: 28). Sa stanovišta sekularizovanihmodalitetafilozofijeprirodnogpravaposebnojeznačajnozapažanjedaće„odGrocijusa nadalje, prirodno pravo biti shvatano kao ljudska norma koju jenametnuloautonomnoponašanjesubjekta, slobodnoodbilokakveobjektivnepretpostavke, norma koja nastaje u razumu, suštinskom elementu ljudskesubjektivnosti“(Faso,2007:247).

Utomsmislu,teorijamoralnostipravaLonaFulerapredstavljajedanspecifičanpozni izdanak dugog i bogatog razvojnog puta prirodnopravne misli, čiji susmisaoikarakterodređeniosobenostimadateepoheiambijenta.

3.Osobenostfulerovepercepcijepojmaprava–pravokaopoduhvat

Kako bi se Fulerova misao o unutrašnjoj moralnosti prava, kao centralnipredmet ovog rada, mogla potpunije sagledati, te kako bi se na pravi načinmogaorazumetinjensmisaoiznačajkojijojsepridajeupogledukonstituisanjazakonitogpravnogporetka,korisnobibilotretiratijeugranicamajednogširegteorijskog konteksta u okviru koga egzistira. U tom smislu, osvrtanjem naFulerovu ukupnu percepciju fenomena prava, razotkriva se njegovo čvrstouporišteu idejimoralnosti, teseu jezgrovitostiovedefinicijeočitujuosnovneodlikenjegovogmisaonogsistema.

Idejaunutrašnjemoralnostikaokompleksakvalitetakojimpravotrebadabudesnabdeveno,odnosnonametanjemoralnogimperativazakojim

Rusou,tenjegovomdualizmuprirodnogigrađanskogstanjadruštva.KaoosnovnevrednostikojeodlikujuprirodniporedakRusoafirmišesloboduijednakost,teupravounjihovojpunojzaštitiRusovidisvrhusvojeprojekcijebudućeggrađanskogdruštva.Napočetkudvadesetogveka ideja prirodnog prava biva potisnu ta novim teorijskim strujanjima –marksističkomnaukom, građanskim empirizmom i dr. Upravo manjkavosti navedenih pristupa navodeizvesneteoretičarekaponovnomokretanjukonceptuprirodnogprava,odnosnorevitalizacijii unapređenju starih postavki i kreiranju novih modela. Snažniji impulsi ka obnavljanjujusnaturalističke misli primetni su najpre u Francuskoj (Šarmon), dok se po završetkuDrugog svetskog rata, sa čitavom plejadom mislilaca prirodnopravne provenijencije(Kempski, Koing, Leman, Fešner, te naročito Gustav Radbru h) Nemačka predstavila kaonovožarišteprirodnopravnemisli.

193


zakonodavac treba da se povodi prilikom stvaranja prava, neminovno seodražavajuinasamoFulerovodefinisanjeovogfenomena.Naime,osporavajućivrednost svih onih teorijskih pristupa koji, tretirajući pravni predak sastanovišta njegovih različitih elemenata ‒ ponajpre hijerarhijskog ustrojstva,odnosnoprinudezasnovanenasili–samo„igrajupospoljašnjimrubovimatedelatnosti, nikad se ne baveći neposredno njenim problemima“ (Fuler, 2011:125), on iskazuje sklonost ka tome da pravo vidi kao svrsishodnu delatnost,kojakrozpovođenjezazahtevimazakonitostiiefikasnosti,stremiostvarivanjusvojih ciljeva. U tom se kontekstu, „polazeći od toga da je i stvaranje pravasvrsishodna delatnost, ona može razumeti samo kroz upoznavanje njeneesencijalne vrednosti i svrhe“ (Đurđić, 2012: 708). Sam koncept Fuleroveunutrašnje moralnosti, te značaj uloge zakonodavca u njenom ostvarenjupredstavljajusvojevrsnuosnovuzanjegovodefinisanjeprava,kojetumačikao„poduhvat podređivanja ljudskog ponašanja vladavini pravila“ (Fuler, 2011:114).

Već i letimičan osvrt na Fulerove teorijske postavke otkriva svu simpto‐matičnost ove definicije, kroz koju su, na jedan suptilan i jezgrovit način,izložene osnovne tezenjegovepravnemisli. U tom smislu, on objašnjavada isamaupotrebapojma„poduhvata“,kaoinačenajpodložnijaproblematizacijiodstraneneistomišljenika,nalazipravismisaouokvirimanjegovediferencijacijestepena ostvarenosti različitih zahteva pravne zakonitosti, odnosno mere ukojoj jedan pravni sistem može zaista da predstavlja pravo. Upravo je ovajelement „poduhvata“, kao delatnost i nastojanje upereno ka odgovarajućemcilju, akoje,umanjoj ili većojmeri,možebitipodložnoneuspehu, snabdevenprimetnoantipozitivističkomnotom,izraženomushvatanjudapravomožebitiurazličitomstepenuostvareno, tese,kao takvo,opirepozitivističkoj logicipokojojonoilipostojiiline.

Suprotstavljajući se sklonosti pozitivista da pravo tumače kao artikulacijuvlasti, odnosno kao „činjenicu društvenemoći“, Fuler je eksplicitan: „gledištekoje ja kritikujem vidi stvarnost prava u činjenici vlasti ustanovljene zastvaranjeprava.Onoštoovavlastodredikaopravo‒jestepravo.Prilikomovogodređenja ne postavlja se pitanje; na njega ne mogu da se primene pridevi„uspešno“ i „neuspešno“ (Fuler, 2011: 153). Upravo nas ovakvo gledišteponovo usmerava ka pojmu poduhvata, kao ključnom elementu Fulerovogpoimanja prava, koji, predstavljajući napore upravljene ka što potpunijemostvarenju ciljeva oličenim u predstavama savršene legalnosti, vodiiznijansiranosti mere u kojoj se, udovoljavanjem zahtevima unutrašnjemoralnosti,ostvarilopostizanjepunoglegaliteta.

194


4.Dualističkoshvatanjemoralnosti–moralnostdužnostiimoralnosttežnje

Uvažavajućisvusloženostibogatstvoljudskogbićairaznovrsneoblastinjegovedelatnosti, te različitost značaja vladanja čoveka suočenog sa očekivanjima izahtevima koji mu se nameću u vidu društvene dužnosti, u vidu moralnogimperativa, Fuler fenomenu morala priznaje dvojnost njegove prirode.Elementaranznačajpredmetamoralnogdelovanja,neophodnostčina,odnosnouzdržavanjakakomejeupućenzahtevdruštvenezajednice,sajednestrane,tetežnja pojedinca ka potpunomostvarivanju svojih potencijala i afirmacijomuvišim sferama duha sa druge, predstavljaju osnov za razlikovanje pojedinihkategorija moralnih pravila. Fuler ih predstavlja kroz dva vida moralnosti:moralnostdužnostiimoralnosttežnje.

Fundamentalnostzahtevakojepredpojedincapostavljapotrebazaočuvanjemdruštvene zajednice ili odgovarajućeg poretka najčešće čini srž moraladužnosti, te se sam moralni imperativ karakteriše jasnom artikulisanošćupravila. Starozavetnih deset božijih zapovesti po Fuleru bi predstavljaleklasičanobrazacovog tipamoralnosti, gde sena jasan i neposredannačinodpojedinca zahteva poštovanje osnovnih društvenih principa i vrednosti, te sekroz jasno formulisanu naredbu: ne ubij, ne ukradi, pripadniku zajednicepredočavanakakvoseponašanjeonobavezuje.

Moralnosttežnje,sadrugestrane,ukojojFulerprepoznajesrodnostsaduhomantičke grčke klasike, svoj smisao nalazi u podsticaju ka boljem i višem, kapotpunijemživotuibogatstvudelovanjaistvaralaštva.Tragoviovakvihnazorasena suptilannačinprovlače i krozPlatonovu iAristotelovumisao, pri čemuFuler ističe da „umesto ideje o dobru i zlu, o moralnom zahtevu i moralnojdužnosti, kod Grka prvenstveno susrećemo učenja o ispravnom i odgovara‐jućemponašanju,oponašanjukakvodolikuje ljudskombićukojedelana sebiprimerennajboljimogućinačin“(Fuler,2011:21).

5.Konceptunutrašnjemoralnostikaotemeljfulerovogjusnaturalizmaireakcijakritike

Samu srž Fulerovog pravnog naturalizma, kao onaj kvalitet koji pravo uopštečinimogućimipostojećim–postojećimshodnoshvatanjimajusnaturalista,bezpodleganja sklonosti pozitivista da u odnosu na „ dobro“ pravo razlikuju i„rđavo“,predstavljanjegovkonceptunutrašnje

195


moralnosti prava. Njega Fuler suprotstavlja tada dominantnoj pravno‐pozitivističkoj misli, te nasuprot njenim tezama kojima se zastupa oštrorazdvajanje prava imorala izlaže svoje viđenje odnosa ovih dvaju fenomena.Upravoovadimenzijamoralnostipravasvojimperativusmeravakaostvarenjuonihelementarnihuslovaukojimabipravonajprepružilomogućnostdabudeprepoznato, kojima bi se ono identifikovalo kao pravo, čime bi se ujednosnabdelo i legitimitetom da članovima društva postavlja zahteve u pogledunjihovogponašanja.Drugimrečima,„ukolikopravnenormenesadržeminimummoralnosti ne mogu biti delotvorne pa ne zaslužuju taj naziv“ (Vukadinović,2012: 60). Naime, ovde se kao ključni problem nameće pitanje postizanjaodgovarajućih legislativnih kvaliteta kojima bi se opravdavalo nametanjepravilagrađanima,tekojibikaotakviposlužilikaokriterijumizaprosuđivanjestepenadužnostipojedincadasepovinujezahtevimazakonodavstva.

Specifičnost Fulerovog konceptaunutrašnjemoralnosti leži upravo u njegovojsamoniklosti,teodgovarajućanastojanjadaseovimshvatanjimanađeuporišteu jusnaturalističkim tradicijama ne bi bila sasvim opravdana. Naime, konti‐nuitetFulerovogteorijsko‐pravnogtretiranjaproblemamoralnostiuodnosunabogatuprirodnopravnuzaostavštinumogaobisetražitinaonompodručjukojesam Fuler proglašava spoljašnom moralnošću prava. Upravo se ovaj aspektmoralnosti prostire u pravcu onakvog uređenja društvenih odnosa i ljudskogponašanjakojimbibiouslišenodgovarajućinivomoralnihzahteva,kakobisepodručje ljudskog delovanja, kao predmet regulacije, doveo u sklad samoralnim shvatanjima društva. Međutim, kad Fuler insistira na unutrašnjojmoralnostiprava,onističezahtevzaneophodnošćuostvarivanjaonihkvalitetapravnogaktakojibi služilipostizanjumoralneprihvatljivosti samogakta,kaosredstva regulacije svogpredmeta.Ovaj vidmoralnosti Fulernazivaprocedu‐ralnim,izrazomkojije,kakosamtvrdi,„opštepogodandaseukažekakosenebavimosuštastvenimciljevimapravnihpravila,negonačinimanakojisesistemupravljanjaljudskogponašanjamorasastavitiiprimenjivatiakotrebadabudeefikasan,adaistovremenoostaneonoštotrebadabude“(Fuler,2011:106).

Nadalje, Fuler priznaje dominantnu ulogu koju na području ostvarivanjazahtevaunutrašnjemoralnostiposedujemoralnosttežnje,konstatujućidasamapriroda ovemoralnosti isklju čujemogućnost da se pitanje njenog ostvari‐vanja prosuđuje kroz aršin ispunjavanja nametnutih dužnosti, te se ni meraostvarenosti njenih zahteva ne može procenjivati standardom ispunjeneobaveze.Uskladusa tim,odzakonodavacabi se trebaloočekivatidadelujeuciljuostvarivanjapostavljenihciljeva,

196


odnosnodatežidaihuštovećojmeriostvari.Fulerstoganapominjedasezbogafirmativnogistvaralačkogsvojstvasvojihzahteva,unutrašnjamoralnostpravarđavo ostvaruje kroz dužnosti, bile one moralne ili pravne, te je zbog togaunutrašnjamoralnost prava osuđena da ostane uglavnommoralnost težnje, anedužnosti.

Međutim,kadFuler insistiranaunutrašnjojmoralnostiprava,on ističezahtevza neophodnošću ostvarivanja onih kvaliteta pravnog akta koji bi služilipostizanju moralne prihvatljivosti samog akta, kao sredstva regulacije svogpredmeta. Ovaj vid moralnosti Fuler naziva proceduralnim, izrazom koji upotpunosti odgovara potrebi da se ukaže kako se ne bavimo suštastvenimciljevimapravnihpravila,negonačinimanakojisesistemupravljanjaljudskogponašanja mora sastaviti i primenjivati ako treba da bude efikasan, a daistovremenoostaneonoštotrebadabude.

Obrazlažućikonceptunutrašnjemoralnosti, Fulernepropuštadanasupozorina značaj njenog razlikovanja u odnosu na spoljašnju moralnost prava, teodgovarajućih predmeta, odnosno ciljeva čijem ostvarivanjumoralni poredakteži.Kaotakvi,Fuleroviprincipipredstavljajupolazištezasvojevrsnomoralnoustrojstvo prava, koje će kasnije zakonodavac kroz konkretnu pravnuregulativunastojatiprojektovatiinadruštveneodnose.Povodomtoga,Samersuočava da su „ovi principi bili neutralni u odnosu na svrhu zakona umaterijalnomsmislu(njegovu“spoljnu“moralnost),ali,razmatrajućiih,činisemanjeverovatnimdaćeuistinulošizakonibitiusvojeni“(Summers,1984).

Uovoj fazi razmatranja Fulerovog koncepta unutrašnjemoralnosti korisnobibiloskrenutipažnjunaizvesnuproblematizacijusamenjegoveprirode,akojausvetlu kritičkih osvrta biva potencirana od strane teoretičara pozitivističkeorijentacije. Suočen sa ocenama kritičara koji navedene principe tretirajuisklju čivo kao uslove postizanja veće efikasnosti zakonodavstva, Fuler seupušta u dugotrajnu oštru polemiku koja će bezmalo potrajati do okončanjanjegovog života, te će, svojom iscrpnošću, obimom i upornošću, neizbrisivoobeležiti pravnu misao druge polovine dvadesetog veka. Svedočanstva ovogsučeljavanja nalazimo razasuta kroz prilično bogatu literaturu, koja bi, radiostvarivanja što potpunijeg uvida u prirodu ovog sukoba, trebalo bitikonsultovana.

Za početak, korisno bi bilo skrenuti pažnju na odgovor pismu koji, premanavodima Roberta S. Samersa, Fuler upućuje Volfgangu Fridmanu, profesoruUniverzitetaKolumbije,aukojemseizmeđuostalogkaže:

197


„tretirajućimojeprincipe legalnostivišekaousloveefikasnosti,vašemišljenjese podudara sa Hartovim, Dvorkinovim, Koenovim, Hjuzovim i Samersovim.Ipak, prema mom skromnom mišljenju, svi vi grešite“ (Summers, 1984).UpravonamnavedeniprimerotvaraperspektivunaširinuFulerovihkonfron‐tacija, te nam pored afirmisanosti imena koja stoje naspram njega, pružanagoveštaj postojanosti njegovih teza, koju će on, uostalom, i demonstrirati udecenijamakojeslede.SamSamersje,prešavšiputodnepomirljivogprotivnikado svojevrsnog apologete Fulerovih ideja, zaključio „da principi opštosti,jasnosti, prospektivnosti i drugi, osiguravaju građaninu fer mogućnost da sepovinujezakonu.Doduše,njegovizbormožedasesastojiupovinovanjulošempravu,alijegrađaninbaremimaoferprilikudaodlučikakoćedapostupi,idauskladusatim,deluje.Ovosamoposebipredstavljamoral“(Summers,1984).

Samers, nadalje, naglašava odgovornost koju Fuler pripisuje predstavnicimavlasti,kojikaopoverenicidržavnemoćiisuvereniteta,anabazitzv.„moralnostiuloge“, snoseobavezuda tumoć ikoristepošteno, jerbi,u suprotnom, svakazloupotrebamoćiodstranenosiocavlastipredstavljalaogrešenjeopoverenjegrađana,uskraćujući immogućnostdapostupajuuskladusazakonom.U tomsmislu, sam Fuler ističe čvrstu zasnovanost unutrašnje moralnosti prava naprincipu uzajamnosti, koja se manifestuje kroz garancije koje vlast, po cenugubitka legitimnosti kao specifične moralne kategorije, pruža građanima,obavezujućisedaće,uslučajupoštovanjapravilakojezakonodavacpropisuje,nanjihiprimenjivatiupravotaitakvapredviđenapravila.

Džon Finis, kaomlađi autor, koji intelektualno stasava upravo u senci velikepolemikekoja sevodina relaciji jusnaturalizam–pozitivizam, tekaomislilackoji svoju teorijsko‐pravnu poziciju pronalazi u redovima pobornikaprirodnopravnih ideja, pronicljivo uočava osnovne kvalitete Fulerove misli.Naime, interpretirajućiFulerovuteoriju,onunjojprepoznajepredstavupravakaodruštvenogporetka,kojisenesumnjivorazlikujeodsvakogdrugogporetkakomebi svojstvenobilo tzv.menadžerskoupravljanjepodanicima, a samabittog razlikovanja počiva u obavezama kojima vladaoce opterećuje skupFulerovih moralnih principa. U tom smislu, Finis napominje da „postojisuštinska komponenta kolaboracije i reciprociteta prilikom pothvatapodređivanja ljudskog ponašanja pravnim normama, za razliku od prostihmenadžerskih normi“ (Finis, 2005: 16). Vrednost tog reciprociteta, kaokvalitetakojinesumnjivoprestavljaključniatributFuleroveteorijeunutrašnjemoralnosti, leži upravo u uverenju da „tiranin posvećen pogubnim ciljevimanema

198


samodovoljni razlog da podredi sebe disciplini konzistentnog delovanjapomoćuzahtevnihprocesaprava,poduslovomda je racionalna suština takvesamodisciplineistinskavrednostreciprociteta,pravičnostiipoštovanjalicakojatiraninexhypotesi,prezire“(Finis,2005:285),tedaće„vernostvladavinipravauvek najverovatnije reducirati efikasnost zla zle vlasti, pošto ona sistematskiograničava slobodanmanevarvlasti“ (Finis, 2005:285).Nakraju, značajnobibilo ukazati i na izvesne rezerve koje Finis zadržava u odnosu na Fulerovkoncept vladavineprava, budućida, ponjegovommišljenju, onone garantujeostvarenjeizaštituzajedničkogdobra.

U tom smislu, profesor Hart3 iskazuje sklonost da Fulerovom imperativuunutrašnje moralnosti odrekne karakter „moralnog“, budući da on, premanjegovommišljenju,nesadržinikakvumoralnudimenziju,većisključivoslužiostvarivanju ciljeva zakonitosti i legaliteta.Hart,naime,priznajedase„nemožeozbiljnodovoditiupitanjedajenastajanjeprava,usvimepohamaisvuda,ustvaribilopodsnažnimuticajemikonvencionalnogmoralaiidealaodređenihdruštvenih grupa“ (Hart, 1994: 226), ipak pridodajući tome upozorenje da bibilo neopravdano zaklju čiti „da pravni sistem mora ispoljavati nekuodređenu saobraznost smoralom ili pravdom, ili damorapočivati na širokoprisutnomubeđenjudapostojimoralnaobavezadaseonpoštuje.“(Hart,1994:226) Svojom percepcijom zakonodavstva nacističke Nemačke, Hart dajesvakako jedan od najilustrativnijih primera svojih teorijskih stavova. Uprkosnjihovog očiglednog otklona u odnosu na univerzalne principe moralnosti icivilizacijskevrednosti,onsene libidaovimzakonimapriznakarakterprava,uvažavajući njihovu validnost prema kriterijumima sekundarnih „pravilapriznavanja“.U tom smislu, posebno je interesantan slu čaj izvesne Nemice,kojanacističkimvlastima

3 HerbertLajonelAdolfusHart,kaojedanodprvakaameričkepravnemislidrugepolovinedvadesetogveka,ocenjenod strane savremenikakaonajzas lu žniji za renesansu filozofijeprava u Velikoj Britaniji nakon Drugog svetskog rata svojim, u granicama pravnogpozitivizma stacioniranimu čenjem, te izazovnošću kojom,naročito uodnosuna Fulerovudoktrinu, zrači njegovo delo, pru žio je nesumnjiv podsticaj razvoju Fulerove teorijemoralnosti.Godine1958.HartobjavljujesvojapredavanjaodržananaPravnomfakultetuu niverziteta u Harvard u u tekst u naslovljenom kao „Pozitivizam i razdvojenost prava imorala“, tenaovajnačinotvaraupornudebatunarelacijisaFulerom,čijaćesadržinadatisnažanpečatangloameričkojpravnojmislidrugepolovinedvadesetogveka,tetrajnovezatiimena dvojice mislilaca. Budući reprezenti suprotstavljenih teorijsko‐pravnih koncepata,svojom konfrontacijom oni izražavaju i opšte pozicije pozitivističke, odnosnojusnaturalističke misli, pružajući nam na taj način mogućnost da lakše sagledamo irazumemoukupnostodnosairazličitostiovihshvatanja.

199


prijavljuje svog supruga zbog iznošenja antirežimskih stavova, usled čega onbivaosuđenisprvanasmrtnukaznu,kasnijepreinačenuuobavezuvojneslužbena ruskom frontu. Po okončanju rata, čovek pokreće sudski postupak protivsvoje žene, koja svoju odbranu bazira na činjenici da je njen muž svojimponašanjempočinioprekršajnacističkogstatutaiz1934.godine.Uprkostome,sudposleratneNemačkeutvrđujenjenuodgovornostudatomslučaju.

Naime,samslučajizazivaoprečnatumačenjadvojicesuprotstavljenihmislilaca.DokHart u spornompravnomaktu vidi segment pozitivno‐ pravnogporetka,pretpostavljajućinjegovulegalnost,odnosnovalidnostdefinisanustandardimasvojih pravila priznavanja njegovimnedostacima u sferimorala i pravičnosti,dotlemuFuler,uslednespojivostinjegovesadržinesazahtevimaelementarnemoralnosti,odričesvakikarakterprava.HartposebnoproblematizujeFulerovoshvatanje o pravnoj validnosti uslovljenoj moralnošću, osvetljavajući ga sastanovištasmislaiprimenenačelanullapoenasinelege,teutomsmislukaže:„možesedopustitidasunemačkipotkazivači,kojisuljudimaizsebičnihrazlogaprouzrokovalikaznupremamonstruoznimzakonima,počinilionoštojemoralzabranjivao;ipak,moralmožetakođezahtevatidadržavasamokaznione,kojisu čineći zlo, počinili ono što je država zabranjivala u to vreme“ (Hart, 1994:255).

6.Osamprincipaunutrašnjemoralnosti

Uslovikojivodeostvarivanjupunemoralnostipravauproceduralnomsmislu,dakle u smislu Fulerovog koncepta unutrašnje moralnosti, sastoje se usledećem:upotrebidasepravostvori,zatimupromulgaciji,odnosnoobnaro‐dovanju propisa, budući da se od građana pokoravanje pravnoj normi možeočekivatisamoukolikoznajudaonapostoji, teukolikosuupoznatisanjenomsadržinom, te u negaciji retroaktivnosti, jer restriktivni zakon sam po sebi iapstrahovan od odgovarajuće funkcije u sistemu zakona koji su uglavnomprospektivni Fuler diskvalifikuje kao istinski monstruozan. Slede jasnostzakona, s obzirom na to da se uspeh zakonodavca u formulisanju pravnogpravila na razumljiv način, neposredno odražava i na mogućnost njegovedosledne primene, izbegavanje donošenja kontradiktornih zakona, odnosnopropisa koji od građana zahtevaju ponašanje koje je van njihovih moći. Nakraju,neophodnojeosiguratistalnostvremenskogvaženjazakona,kakobise,izbegavanjem čestih promena pravila, građanima pružilamogućnost da svojeponašanje

200


usklade sa onim što im zakonodavac nameće, kao i obezbediti usklađenostutvrđenihpravila,onakokakosuobjavljena,injihoveprimene.

Svaki od ovih uslova predstavlja konstitutivan element pojma internemoral‐nosti, te se njihovim odsustvom pravo lišava same svoje esencije i istinskogsmisla.Onokao takvo iprestajedabudepravom.Naravno,njihovoapsolutnoostvarenje ishodovalo bi jednom utopijskom situacijom gde bi unutrašnjamoralnost pravnogporetkau svim svojim aspektimabila dovedenado svojihkrajnjih granica, te bi se u krajnjoj liniji našla u suprotnosti sa sopstvenomsvrhom. Na ovaj problem Fuler ukazuje svojim primerom apsolutne zabraneretroaktivnosti,kojombiovajviddejstvazakonabio isključen izaslučajeveukojima bi ono bilo poželjno, te se „ispostavlja da jedan od na izglednajočiglednijih zahteva zakonitosti izaziva neke od najtežih problemacelokupnemoralnostiprava“(Fuler,2011:59).

7.Zaključak

Na kraju, preostaje pokušaj da ukupan utisak o karakteru i smislu Fulerovogkoncepta unutrašnje moralnosti sažmemo i izložimo na način koji bi pružaomogućnost za izricanje nepristrasnog i kritičkog suda. Opus dela, nau čnihradova i raznoraznih članaka, kao i drugih publikacija koji za predmetinteresovanja imaju Fulerovu misao već za njegovog života, a naročito udecenijama koje su usledile dosežu takve razmere i tretiraju njegovo delo satolikorazličitihpozicijadabisvakognovogčitaocasnabdevenogambicijomdana nov i originalan način sagleda i oceni Fulerovo delo ubrzo lišili iluzije omogućnostiizricanjanekogsvežegioriginalnogsuda.Slikenegodujućihprvakapravne misli i uskomešane akademske elite predstavljale su upravo stalnekulise one i onakve pravno‐filozofske scene Sjedinjenih Američkih Država nakoju sa svojim jusnaturalizmom, svojom internom moralnošću i svojimprincipima Fuler odlučno stupa. Već je rečeno i da je u toj armiji Fulerunesklonihbilo i takvihkojisunapuštalisvojetvrdokornooponentskepozicije,tesenanovopredstavljalistručnojjavnostikaopoklonicinjegovemisli.

Ideja unutrašnje moralnosti i osam principa na kojima je njeno ostvarivanjezasnovano neosporno udahnjuje novu svežinu pravno‐ teorijskoj misli svogavremena,madasenjenznačaj time jošne iscrpljuje,budućida svojomauromkontroverze nastavlja da uznemiruje duhove u sferi stru čne javnosti,povlačeći za sobom bezbrojne komentare i rasprave. Upravo u tomsvojevrsnompotenciranjusnagai„kapaciteta“

201


pravne misli nazire se jedan poseban kvalitet Fulerovih ideja, te se krozvišedecenijske polemike i sučeljavanja bruse naučne ličnosti i razvijaju ideje,čimesesvakakopružanezanemarljivdoprinoscelokupnojpravnojmisli.

VećjenapomenutodaraskidomsatradicionalnimpoimanjemprirodnogpravaFuler inauguriše jedanpotpunonovkoncept, sanastojanjemda i uprocesnojsferi, dakle u delatnosti koncipiranja pravnih akata kao instrumenata zaregulaciju društvenih odnosa, ustoliči princip definisanja odgovarajućegmoralnog imperativa, u čijem udovoljavanju vidi elementarnu garanciju zadosledno ostvarivanje načela zakonitosti. Naime, Fulerovi principi unutrašnjemoralnosti,čijimsepoštovanjempravnopravilosnabdevaonimatributimanaosnovukojihnjegovimadresatimabivaomogućenodagaupotpunostishvate,upoznaju, te svojevoljno donesu odluku u pogledu postupanja, odnosnonepostupanjauskladusanalogom,svakakopredstavljaosnovnuvrednostovogteorijskog modela, čijom se primenom uistinu značajno doprinosi ostvarenjunačelavladavinepravaiunapređenjustandardapravnesigurnosti.Samimtim,u njima Fuler ujedno vidi i kriterijume za razlikovanje „prava“ od „neprava“,odnosno od onog sistema pravnih pravila koji, ne udovoljivši zahtevimaunutrašnje moralnosti, ne poseduje ni zadovoljavajući minimum moralnogkredibilitetazapostavljanjezahtevasvojimadresatima.Moždaseupravouovoj„proceduralnosti“Fulerovogjusnaturalističkogkoncepta,odnosnouautorovojsklonosti da „strelu“ svogamoralnog zahteva odapne upravo ka sferi internemoralnosti, nagoveštava svojevrsna univerzalna vrednost njegove teorije,budućidanjegovihosamprincipadefinišumoralnestandardekojiseodnosenaopšta svojstva kojima pravni akt treba da bude snabdeven, zaobilazeći na tajnačin materijalna rešenja pravne regulative i relativnost njihove moralnekorektnosti.Kaoštosmovideli,upravojenaovommestuFulerunajvećojmeriizložen udaru kritike, budući da deo neistomišljenika odriče njegovimprincipimakarakterbilokakvemoralnosti,teihsvodenanivopukihuslovazaustanovljavanje efikasnije pravne regulative. Svakako da oni predstavljaju inešto više od toga, naime, upravo ovi zahtevi tvore svojevrsnu platformu, natemelju koje bi, kroz svoju regulativnu delatnost, zakonodavac gradio iodržavaopravičanodnospremaadresantimapravnihakata.

Takođe, nikako ne bi trebao biti prenebregnut ni snažan osećaj duhahumanizma kojim neosporno zrači njegova celokupnamisao, te u kome čitavnjegov teorijski koncept nalazi svoje najdublje opravdanje i smisao. U tomsmislu,konceptmoralnostitežnjepredstavljaonajkrucijalni

202


supstrat koji prirodu i svrhu Fulerove prirodnopravne misli oplemenjujeevokacijom ideala najviših ljudskih vrednosti i vrlina, te upravo krozpodsticanje težnje kanjihovomdosezanju, on razvija fundamentalnepojmovesvojeteorije.UpravoseuovomkontekstuiskazujesvasimptomatičnostFule‐rove definicije prava, njegova percepcija materijalnih, odnosno suštastvenihciljeva prava, a na kraju i samih standarda ispunjenja principa unutrašnjemoralnosti. Insistirajući na ovom i ovakvom modelu moralnosti, Fulernesumnjivo afirmiše humanističke principe vrednosti čoveka i ljudskogdostojanstva.


Vukadinović,G.(2012)Savremenaškolaprirodnogprava,Pravniživot.12(LIV).607–615

Đurđić,S.(2012)Fulerovamoralnostkojačinipravomogućim,Pravniživot.12(LIV).703‒717

Stepanov,R.Vukadinović,G.(2003)Modernostprava,NoviSad:Futura.

Stepanov,R.Vukadinović,G.(2000)PravnamisaoXXveka,NoviSad:Futura

Summers,R.(1984)LonL.Fuller.[Eletronicversion].Preuzeto25.05.2017.

http:/books.google.rs/books?id=222mAAAAIAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false

Faso,G.(2007)Istorijafilozofijeprava,Podgorica:CID.Finis,Dž.

(2005)Prirodnopravo,Podgorica:CID.

Fuler,L.(2011)Moralnostprava,Beograd:Pravnifakultet.

Hart,L.(1994)Pojamprava,Podgorica:PravnifakultetiSlužbeniglasnik.

203


SrđanBudisavljević,LL.B.PhDStudent,FacultyofLaw,UniversityofNiš

PRINCIPLESOFINTERNALMORALITYOFLAWINLONFULLER’SNATURALLAWTHEORY

Summary

Notfollowingupdirectlyontheprecedingclassicalnaturallawtradition,Fuller’swork demonstrates his effort to develop a new theoreticalmodelwhichwouldmaketheideaofnaturallawmorereceptivetotheunderstandingofthecontem‐poraryaudiences.Thus, in themidstof the legalpositivist trends, jusnaturalismrelieson theconceptofprocesswhere it findsa fruitful formula forovercomingtheshortcomingsofpreviousapproaches.Fuller’seightprinciplesofinternalmo‐ralityoflawarebasedontheideaofenvisagingsuchlegalstandardsthatwouldresult intheadoptionof legislativeactswhichwouldguaranteeeachcitizen fullcertaintyastotheirvalidityandcontent,whereastheobservanceorinobservanceoftheselegalruleswouldbeamatteroffreewill(humanautonomy).Thisethicalimperativeseekstobypasstherelativismofthecontentofalegalactbydefiningthoseuniversalcriteriathatanylegalactmustfulfillinordertomeetthemoralminimum. Considering the boldness and originality of the exposed principleswhich are the cornerstone of his specific variant of legal naturalism, Fuller’smoralityoflawtheorywaslikeaglovethrownintothefaceofthelegaltheoristsofpositivistprovenance.Therevitalizationofthejusnaturalistthoughtofferedanalternativetotheprevailingdoctrinalunderstandingsandindisputablyprovidedasignificantcontributiontotheoveralllegaltheoryheritage.

Keywords:LonFuller,naturallawtheory,principlesofinternalmoralityoflaw,positivism.

205

NebojišaMaksimović,1DoktorandPravnogfakultetaUniverzitetuNišu

pregledninaučničlanakdoi:10.5937/zrpfni1777205M

UDK:342.4:329.1/.6(497.11)“1920/1921“


„SAMOUPRAVA“OUREĐENJUKRALJEVINESHSODIZBORAZAUSTAVOTVORNUSKUPŠTINUDO

USVAJANJAVIDOVDANSKOGUSTAVA

Apstrakt: Glavni list Radikalne stranke, obnovljen nakon ujedinjenja,pomno je pratio razvoj situacije uoči i nakon izbora za Ustavotvornuskupštinu,presvegazbognjeneobavezedadoneseprviUstavuKraljeviniSrba, Hrvata i Slovenaca. U tekstovima koji su se pojavljivali nastranicama„Samouprave“naročitapažnjaposvećenajepitanjuustavnoguređenjazemlje.Radikalna stranka seodKrfskedeklaracijezalagalazaunitarnioblikuređenja ina stranicamaovog listamožemoo tomenaćidostadokaza.Izdanaudan,izmesecaumesec,svedousvajanjaUstava28. juna 1921. godine, pisalo se afirmativno o organizaciji vlasti najedinstvenoj ustavno‐ političkoj osnovi. Paralelno sa tim, polemišući sazagovornicima federalizma, redakcija se kritički osvrće na ustavnepredloge opozicionih stranaka, naročito hrvatskih.Ovaj rad predstavljapokušaj da se stavovi Radikalne stranke o unitarizmu i federalizmuanalitičkimpristupomosvetlekrozpisanjenjenogglavnoglista.

Ključne reči: „Samouprava“, Radikalna stranka, unitarnouređenje,KraljevinaSHS,vladinnacrtustava,administrativno‐teritorijalnapodela.

1.Uvod

Jugoslovenskapolitička javnost je još1920.godinepočelapokazivatiposebnupažnju uređenju nove države. Pojava Protićevog ustavnog nacrta i izbori zaUstavotvornu skupštinu sve više su usmeravali pažnju sa dnevne politike napitanja većeg formata. Narodna radikalna stranka je uoči izbora pristupilaizradinovogstranačkogprogramakakobi 1 [email protected]

206


se razjasnile nedoumice oko vođenja stranačke politike, definisali dugoročniciljevi i privukli birači na predstojećim izborima. Sledeći programska načelausvojena na Zemaljskoj konferenciji, „Samouprava“ je već tokom oktobradonosilatekstoveukojimaseotvorenofavorizovalajedinstvenadržava.StojanProtić polemiše sa Ladislavom Polićem I „Obzorom“ o suverenitetu i fede‐ralizmu, dokazujući prednost politički centralizovane, ali i administrativnodecentralizovane uprave, u odnosu na saveznu državu (Samouprava, 29.oktobar1920:1).IakojeLazarMarković,jedanodteoretičaraivodećihličnostistranke, u članku pod naslovom „Protiv federalizma“ objasnio zvaničan stavstranke, to nije sprečilo redakciju „Samouprave“ da se iz praktično‐političkihrazloga čak ni pristalice krajnjeg federalizma ne doživljavaju kao protivnicinarodnogjedinstva,aonikojinarodnojedinstvoshvatajudrugačijejošuveksenestigmatizujukaodržavnineprijatelji(Samouprava,16.oktobar1920:1).

Prvi izbori u Kraljevini SHS, održani 28. novembra 1920. godine, pokazali suvisokstepennacionalno‐verskehomogenizacijenarodnihmasa okopojedinihpolitičkihgrupa.Izbornirezultatiucelininisubiliohrabrujućizaunitarističkesnage.Činjenica jedasu triunitarističkiopredeljenaposlaničkakluba (demo‐kratski, radikalni i zemljoradnički) imala apsolutnu većinu u Ustavotvornojskupštini,alipodrškazemljoradnikavladinomustavnomnacrtunijebilasasvimizvesna,timpreštoseovagrupavremenomsvevišedistanciralaodPašićevevlade.Na komuniste se apsolutno nijemoglo računati, a sa Jugoslovenskim,Narodnim i klubom JMO teško da se mogao naći zajednički jezik. Radićevastranka jebojkotovalaradSkupštine,dok jesaradnjusasocijaldemokratama irepublikancima onemogućavalo različito shvatanje o obliku vladavine. Takvaideološka, politička i etno‐verska heterogenost poslaničkih grupa u Ustavo‐tvornojskupštininijeobećavalanibrzinuudonošenjuUstavanistaloženosturadu predstavničkog tela i prinudila je radikalsko‐demokratsku koaliciju danastavisaradnjuiu1921.godini.

Jugoslovenska javnost je bila prilično polarizovana u pitanju unutrašnjeguređenja.Polemikauštampi je tokomprvepolovine1921.godineuprviplanistakla dva najzastupljenija gledišta: unitarizam i federalizam, mada je bilozagovornika raznih varijanti „srednjeg rešenja“ pa i konfederalizma. Unita‐rizmu su težile dve najjače građanske stranke, obe srpske po svombiračkomtelu. Hrvatske stranke su zahtevale federaciju/konfederaciju, a JugoslovenskamuslimanskaorganizacijaočuvanjeistorijskihpokrajinanakojeseuBeogradugledalosaizrazitim

207

N.Maksimović |str.205‐221

nepoverenjem. Sukob oko unutrašnje organizacije bio je u suštini odrazunutrašnjih protivrečnosti jugoslovenskog građanskog društva, njegovepolitičke,kulturološke,etničke,verskeiekonomskeneujednačenostiidobiojevidnumanifestaciju na planu administrativno‐teritorijalne podele. Unitarizamjetrebalodaoznačiradikalanzaokretuodnosunastanjezatečeno1.decembra1918. godine. Trebalo je ukinuti sve relikte stare državnosti i pokrajinskoguređenja da bi se olakšalo konstituisanje prve zajedničke države. Zamisaounitarista je bilada seukidanjemvelikih administrativno‐političkih celina, odkojih su neke imale i nacionalni predznak, onemogući svako plemenskoobjedinjavanje, kao jezgro mogućeg separatizma. Ravnopravnost sva triplemenaobezbedilabisekrozdemokratskiparlamentarnirežimukomebisvigrađani uživali ista prava (Gligorijević, 1991: 87). Da bi ovo realizovali,unitaristisuprihvatilikonceptmalihsamoupravnihoblastikojebipočivalenaprirodno‐geografskomiekonomskomprincipu,beznadležnostikojufederalnejediniceimajuusaveznojdržavi.Principjesasvimodgovaraorasprostranjenommišljenju u delu jugoslovenske javnosti koja je administrativnu podeluizjednačavala sa samim uređenjem zemlje. Beogradska štampa stvorila jepogrešnupercepcijudavelikeoblastiimplicirajufederaciju,ačaksespekulisaloi sabrojemstanovnikakoji jednaoblastnebismelaprećiakoseželizadržatiunitarnikoncept.Verovalosedaoblasti,odn.pokrajinesavišeodpolamilionastanovnika teže da izađu iz samoupravnog okvira i pretvore se u federalnejedinice(Jovanović,Ofederalizmu,1991:361).

2.Radikalniunitarizam

UprogramuRadikalnestrankeiz1881.godineističesetežnjazaoslobođenjemi ujedinjenjemSrpstva kao i kulturnopovezivanje i jačanje srpskenacionalnesvestiuonimkrajevimakojisuizloženistranomuticaju.Četiridecenijekasnije,Nikola Pašić i Radikalna stranka stoje na istim pozicijama, delimičnoprilagođenim novonastalim prilikama. U pismu Milenku Vesniću, tadašnjempredsedniku vlade i jednom od radikalnih prvaka, juna 1920. godine NikolaPašić izlaže svoje gledište o uređenju jugoslovenske države. U pismu Pašićnačelno pristaje i na federalno uređenje, ako unitarno nije moguće, ali poduslovomdaseoblikovanjefederalnihjedinicavršinaplemenskomprincipu.Tobi značiloda se svim srpskim krajevimadadepravo, (koje seuostalomne smesporiti),dasesamiizjasnehoćelisaSrbijompravitiplemenskudržavu,zajednicuilisHrvatimailisaSlovencima.(...)Drugimrečima kazano, pristali binatakvifederativnisklopnašebuduće

208


države, kad svi Srbi obrazuju jednu plemensku državu, svi Hrvati drugu i sviSlovencitreću:‒ iondasveteplemenskedržavestupeuzajednicu,u federativnisklop trijuplemena (Narodniglas,29.april1926:1‒2).Timesevođa radikala1920. godine, u potpuno drugačijim političkim i društvenim okolnostima,približioidejiobjedinjavanjasvih„delovaSrpstva“iz1881.godine.

IdejaiznetaVesnićuofederacijinaetničkomprincipunijeunovonastalojdržavibilaprimarnipolitičkiciljniPašićaličnoniNarodneradikalnestranke.OnonačemusuPašić i vladina radikalsko‐demokratskakoalicija insistiraliod izradeustavnog nacrta Vesnićeve vlade bilo je državno jedinstvo utemeljeno nanarodnom jedinstvu. U pomenutom pismu Pašić ponavlja opredeljenje zajedinstvenudržavu,pozvavši sena zaključkeKrfskedeklaracije.NaKrfu je sapredsednikomJugoslovenskogodboradiskutovanoodobrimi lošimstranamaobaoblika uređenja i došlo se do zaklju čka da je za opstanak i razvojdržaveboljeunitarnouređenjesaširokimsamoupravamakakvesupostojaleuKraljeviniSrbiji,stimštobitesamoupravnejedinicebileteritorijalnoveće,alibez zakonodavnih kompetencija. Ako ovajmodel ne bimogao biti prihvaćen,Pašić je ostavio mogućnost plemenske federacije. Savezna država koja bipočivalana istorijskimpravimajesasvimisključena, jersuto„prava“kojasuneprijatelji nametnuli nasuprot načelu narodnog samoopredeljenja za koje suseKraljevinaSrbijaisrpskinarodboriliuratu(Isto:1).Ovamisaopredstavljasuštinu državne i nacionalne politike Radikalne stranke u vreme ustavnedebate. Načela Krfske deklaracije su potvrđena kao principi stranačkogprograma i otuda je težnja ka unitarnom uređenju pretočena u stranački ipolitički život. Državno jedinstvo, ispoljeno kroz državnopravni unitarizam,shvaćeno jekaopotrebaunutrašnjegnapretka irazvoja,ali jošvišesobziromnakonstelacijumeđunarodnihodnosa.Unovomstranačkomprogramu,nudisečakipreciznadefinicijajedinstvenedržave–državasajednomvladomijednimparlamentom,kojisaKrunomvršisuverenuzakonodavnuvlast.Predviđenajeprimenaprincipasamouprave,tj.učešćanarodauupraviujedinicamalokalnesamouprave,zaključnodonivoaoblasti.Oblastisumoralebitidovoljnovelikeda bi samouprava mogla doći do izražaja, ali i dovoljno male da ne biteritorijalnom veličinom i kompetencijama ugrozile unitarno uređenje(Samouprava,6.oktobar1920:1).

Ova tendencija ka ustavnopravnoj centralizaciji države našla je svoj izraz uvladinom nacrtu ustava. Odredba čl. 62 ovog nacrta je određivala podelu naoblastičijibrojnijemogaobitivećiod35,dokbisebroj

209


stanovnikamogao kretati u rasponuod 200.000do 600.000. Izuzetak su bileoblasti sa gradovima Beogradom, Zagrebom i Љubljanom. Ustavni odbor, ukomesuvećinu imali radikali idemokrate,preradio jeovuodredbuodbacivšimaksimalanbrojoblasti iminimalanbrojstanovnikapooblastimauzdodatakda se administrativna podela vrši premaprirodnim, socijalnim i ekonomskimkriterijumima. Data je mogućnost spajanja dve ili više oblasti u jednu, ali uzograničenjedanovonastalajedinicanesmeimativišeod700.000stanovnika.2

Ukonačnojverzijinacrta,kojijenaVidovdan1921.godineusvojenuSkupštini,tajbrojjepovećanna800.000.3TimejevladapotvrdilaprincipdeobeizKrfskedeklaracije,alije,očigledno,smatralazashodnodakompaktnostdržavnecelinedodatno pojača ograničenjem broja stanovnika po oblastima kao jemstva zaeliminaciju nasleđenih velikih pokrajina i stvaranja novih manjih jedinica.ZadržavajućisenaovompitanjunekolikodanauočisamogizglasavanjaUstava,„Samouprava“ ponavlja da velikim oblastima sa širim ovlašćenjima težeautonomistički„plemenskinastrojenielementi“,amanjimoblastimaonegrupekoje žele „koheziju državne snage.“ Male jedinice su bile prihvatljivije jer sumogleposlužitikaopogodnosredstvozasuzbijanjeplemenskogseparatizmaijačanjecentralnedržavneuprave(Samouprava,24.jun1921:1).

Da bi se stekao bolji uvid u političko opredeljenje stranke za centralističkouređenje, mora se najpre poći od njihovog viđenja nastanka Kraljevine SHS.Kraljevinajenastalavoljomtroimenognaroda1.decembra1918.godine,aneugovorom dve države, Kraljevine Srbije i nepriznate Države Srba, Hrvata iSlovenaca, kako su neki sa hrvatske strane tvrdili. Prvodecembarski akt nijeuspostavio ugovorni odnos dve države, a čak i kad bi se prihvatilo da su dvasubjektabilaravnopravna,timaktomjeozvaničenanovatvorevina,kojanastajepretapanjem starih subjekata u jedan novi. Zato se nije moglo prihvatiti niRadićevo poimanje Ustava utemeljenog na sporazumu tri plemena(Samouprava,15.maj1921:1).Takođe,Radikalnastrankaosporavalajepravosamoopredeljenja Hrvatima i Slovencima u trenutku donošenja Ustava.„Samouprava“ ističe da su to pravo već iskoristili kad su odlučili da napusteAustro‐Ugarskuida

2 Pogledati:čl.54NacrtaustavavladeMilenkaVesnićaičl.64NacrtaustavavladeNikolePašićakaoiTekstUstava,kakojeprimljenuUstavnomodboru(čl.95).

3 Pogledati:UstavKraljevineSrba,HrvataiSlovenacaod28.juna1921.godine,Beograd,1921. IvanRibar,predsednikUstavotvorneskupštineuvremedonošenjaUstava i jedanodvodećih ličnostiDemokratskestranke, ističeda jePribićević insistiraonaovombrojudabiSrbi iz Hrvatske (Korduna, Like i Banije ), kao njegova izborna i politička baza, biliobjedinjeni u jednoj oblasti kakobipariraliHrvatimaokupljenimokoRadića (Ribar, 1948:97).

210


svojevoljno stvore novu državnu zajednicu sa Srbima. Narodno vijeće jeslobodnom voljom donelo odluku o ujedinjenju, a narod je taj čin priznao ipodržaosvojimspontanimmanifestacijama.Pravosamoopredeljenjaje,prematome,postojalopookončanjurataičimjeonoiskorišćenoprestalojedapostoji.Drugo,akosepođeodširokoprihvaćenoguverenjaotroimenomnarodu,pravosamoopredeljenjaseHrvatimaiSlovencimauopštenijenimoglopriznatijeroninisudvazasebnanarodavećdvaplemenaistognaroda.Tobi,premaonomeštočitamo na stranicama „Samouprave“, u praksi značilo da se drugim delovimanaroda, u našem slučaju Hrvatima i Slovencima, državna zajednica moženametnuti ili se već stvorena zajednicamože očuvati silom (Samouprava, 15.Februar1921:1).

Objašnjavajući veliku izbornu podršku srpskog naroda politici jedinstvenedržave, Miloš Trifunović, jedan od radikalnih prvaka, ističe kako je unitarnadržava „prostija, jednostavnija i lakše shvatljivija“ običnom čoveku kome susavezna ili decentralizovana država prilično dalek pojam. Drugo, narodKraljevine Srbije je decenijama pre ujedinjenja živeo u jedinstvenoj državi,navikavšida„državniživotpotičeizjednogcentra.“Srbijaisrpskinarodimajudobro iskustvo sa unitarizmom i otuda želja da se takva organizacionastrukturaprenese iunovudržavu.Takvomuređenjuse,poTrifunoviću,čestopripisivalanekaapsolutnavrednostpaotudapraksadaseprotivniciustavnogcentralizma iz vremena Kraljevine Srbije u novoj državi stigmatizuju kaoneprijatelji jedinstva (Samouprava, 9. Mart 1921: 1). Međutim, ono što jeRadikalnu stranku učvrstilo u uverenju da je centralističko uređenjeneophodno,bilesusveukupnepolitičkeokolnostiukojimaseKraljevinanašla.Naspoljnopolitičkomplanutrebalojesvima,anaročitosusedima,jasnostavitido znanja da je proces konsolidacije dovršen. U prvoj polovini 1921. godineKarloHabzburgjeradionarestauracijimonarhijeuAustrijiiMađarskoj.Odnosisa Bugarskom su bili opterećeni traumatičnom prošlošću i agitacijom uMakedoniji, na albanskoj granici skoro da je postojalo ratno stanje, dok suodnosisaItalijombilinapetizbogrealizacijeRapalskogugovora.Komentarišućimišljenje Vikama Stida, direktora „Times‐a“ o saveznoj državi kao najboljemrešenju jugoslovenskog nacionalnog problema, „Samouprava“ konstatuje danju priželjkuju upravo one susedne države sa kojima Kraljevina SHS nije unajboljimodnosimaikojeiztakvoguređenjazasebeočekujuizvesnepolitičkebenefite, poput Bugarske, Mađarske i Italije (Samouprava, 18. maj 1921: 1).Okolnostdaserešenjesrpsko‐hrvatskihodnosaočekujeuvidufederacije, i tobašuonimzemljama

211


kojesumogleispoljitirevizionističkupolitiku,zaradikalejebiladovoljnadasepolitički diskredituju sve grupe i pojedinci koji u Skupštini iznose sličnezahteve. Spoljna opasnost je bila snažan, možda čak i presudan argument zaodbranuustavnopravnecentralizacijezemlje.4To jenaveloSlobodana Jovanovićanazaključakda jeceovladinustavninacrtnastao pod pretpostavkom da je naša država u opasnosti (Jovanović, Nacrtnovogustava,1991:379).Taopasnost, spoljna i unutrašnja,premashvatanjusrpske građanske elite, zahtevala je politički centralizam kao uslov da bi sedržavaočuvalauteškimporatnimgodinama.

„Samouprava“ je istovremenoosporavalamogućnostkompromisa izmeđudvatipa državnog uređenja, argumentacijom da jedan isključuje drugi. Srednjarešenja nisuuvekinajbolja, aunašemslučajuonobibilo„nakazno“inebizadovoljiloniunitaristenifederaliste.Štaviše,ta„srednja“linijabilabilošijaiod samog federalizma uzetog u njegovomklasičnom smislu. Kako saglasnostimeđu klubovima u Ustavotvornoj skupštini nije bilo u ovom najvažnijemustavnompitanju,moralosepribećinadglasavanju, tj. traženjurešenjakojebizadovoljilovećinu.Zbogtoganinadglasavanjesamoposebinijetrebaloshvatititako da Srbi nadglasavaju Hrvate već time da unitarizam, kao bolje ustavnorešenje,nadglasavafederalizam(Samouprava,3.februar1921:1).

Ovde treba dodati i to da Nikola Pašić, verovatno, nije imao potpuno jasnupredstavu o pojmovima decentralizovane unitarne države i federacije.Federacija je,kakoje toPašićprigovaraoprotivnicima,značilasamopodelu,apodela je, vodila stvaranju posebnih država i dezintegraciji Kraljevine. Zbogtoga je savezna država označena kao slaba i nesposobna da se nosi saunutrašnjim i spoljnim opasnostima. Ipak, ne treba misliti da je Pašić uunitarizmu video idealno rešenje u novonastaloj situaciji, već pre jednunužnost.Prema rečimaLazaraMarkovića,Pašić je smatraodabibilonajboljekadbiUstavbiorezultat

4 MoždajetajstrahnajboljeizložioMilenkoVesnić,kaopredsednikUstavnogodbora,kadajenačetvrtojsedniciodbora,obrazlažućipodrškuvladinomustavnomprojektu,istakaodabinamjedinstvenadržavabilapotrebnaiuslučajukadbijemogliprenetinegdeuAmerikuiličaknakakvudruguplanetu... Jedinstvenaosnovaunu trašnjeorganizacijenam jepotrebnazato što se nalazimo na vetrometini geografskoj i političkoj pa smo stalno na udarugermanštine, latinstva, Bugara i drugih naših suseda. Svi ti naši protivnici ni nakon 1918.godinenisupoložilioružjenegogamoždanegdesklonili,zakopali ioštresvakogadana...Taopasnost nije, po njegovim rečima, bila samo spoljna jer ni unu trašnje prilike nisu bilesređene uz prilično ukorenjene verske razlike. (Govor M. Vesnića na IV sednici Ustavnogodbora, 7. februar 1921, Rad Ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Srba, Hrvata iSlovenaca/Stenografskebeleške,Beograd1921).

212


sporazumasvatriplemena,alikakosuseHrvativećinomopredelilizaRadićevustrankukojaodbijasvakisporazum,toseoUstavuidržavnomuređenjumoraloodlučivati i bez njih. Takav Ustav, prema Pašićevim rečima, možda neće bitisavršen,alijeboljeimatibilokakavnegonikakav,timpreštosenjimedovršavaprocesizgradnjenovedržave(Stanković,1995:94,96–97).

3.Ideologijanarodnogjedinstvakaoosnovunitarnoguređenja

Nakon ujedinjenja 1918. godine apsolutno je prevladalo uverenje, uzdignutoskoronanivodogme,onacionalnomjedinstvukoje jeproizlazilo izverovanjadasuSrbi,HrvatiiSlovenci,paiBugari,etnografskijedannarod.„Samouprava“je dokazivala da su Srbi i Hrvati, uprkos različito oblikovanom istorijskommentalitetu i vekovnoj podeljenosti, jedan narod, čak i više nego što sustanovnici Pijemonta, Toskane i Sardinije Italijani ili Saksonci i Bavarci deonemačkognaroda(Samouprava,26.januar1921:1).Toshvatanjenašlojesvojemestounovomprogramustranke.Radikalna stranka jeprogramskipotvrdilanačelo Krfske deklaracije o jednom narodu sa tri plemenska imena koja supotpunoravnopravnaikojasemoguslobodnoisticatiu javnomživotu. Isto jevažiloizaplemenskezastave,obapismaisvetrivelikekonfesije.Deklaracijaje,ipak,bilamnogovišeprožetaduhomnarodnogjedinstva,kojiseističevećnapočetkukrozjedinstvenstavsvihpolitičkihfaktoraotroimenomnarodujednekrvi,jednogjezikaiosećanjanacionalnogjedinstva,teritorijekojunastanjujeukontinuitetu i zajedničkog interesa. Svega toga u radikalnom programu nijebilo. Već na početku objašnjava se „ograničenost“ starog programa, koja seogledala u tome što se težilo samo objedinjavanju Srba. U njemu nije bilopomena o borbi za ujedinjenje „neoslobođene braće“ jer mu nije prethodiosporazum „s onim delovima našeg naroda, koji su imena hrvatskoga islovenačkoga“(Samouprava,6.oktobar1920:1).ProgramjeodstupioodprvognačelaKrfskedeklaracije izostavivšionajdeoukomestojidasuSrbi,Hrvati iSlovencipoznati„ipodimenomJužnihSlovenailiJugoslovena“.5Iztogasevidida su izbegavali termine „Jugoslavija“ i „Jugosloveni“, na čemu će istrajati ikasnije,tokomdebateuUstavnomodboruiSkupštini.OvojeujednobiloveomaznačajnopitanjenakomesuserazišlisaDemokratskomstrankom.OvapodelauvladinomblokuokonazivadržaveotišlajetolikodalekodajeNikolaPašićzaovopitanjevezaoisamopstanak

5 Uporedi : „Zaključci radikalnezemaljskekonferencijeoprogramu“(Samouprava,176,6.oktobar 1920, 1) i „Krfska deklaracija od 20. (7.) jula 1917. („Dokumenti o postankuKraljevineSrba,HrvataiSlovenaca1914−1919,96–98).

213


radikalsko‐demokratske vlade. Time se stranka želela distancirati odjugoslovenskog nacionalnog unitarizma Svetozara Pribićevića i Demokratskestranke, ostavši i dalje na terenu srpske političke I „plemenske“ ideje.6 Tarazlika u nacionalno‐političkoj ideologiji dve stranke jasno se ispoljila urazgovoru dva stranačka prvaka, Trifkovića i Ribara. Uoči izbora zaUstavotvornuskupštinu,TrifkovićsaopštavaRibarudasuPribićevićiPašićvećpostigli sporazum o budućem političkom delovanju. Trifkoviću je u datomtrenutku bila nepoznanica samo to ...da li je Pribićević pridobio Pašića zajedinstvenudržavuJugoslavijunaosnovinarodnogjedinstva,iliPašićPribićevićazaVelikuSrbiju...(Ribar,1948:91).

Takođe,mora se primetiti da stavovidvenajvećepolitičke grupeni upitanjudržavnog uređenja nisu bili sasvim identični. Demokratska stranka, bar onanjenadominantnastrujaokoPribićevića,višejenaginjalastrogomcentralizmunegoradikali.UticajdemokratskegrupeuVesnićevojvladidoveo jenajpredoodbacivanja Protićevog ustavnog projekta, koji je pokrajinama, omeđenimuglavnomzatečenimistorijskimgranicama,daonajširusamoupravuengleskogtipaunutarjednejedinstvenedržave.Demokratesu,vršećipritisaknaradikalnideo vlade, krajem novembra 1920. godine najavile izradu sopstvenog nacrtaukoliko ne budu zadovoljni novim projektom na kome je Vesnićeva vladauveliko radila i koji je više naginjao centralizmu nego Protićev (Nedeljković,1970, 203). Nikola Pašić je na sednici radikalskog poslaničkog kluba krajemdecembra 1920. godine, uoči ostavke Vesnićevog kabineta, konstatovao da sejedna frakcija Demokratske stranke približava radikalima u pitanju uređenjazemlje, dok „drugi traže da se mnogo dalje ide ka centralizaciji“ (Lični iporodični fondovi,ZbirkaRisteOdavića,FascHI,20).Međutim,akoslogenijebilo u demokratskom klubu, nije ga bilo ni u radikalnom. Protić je Pašićevimpovratkomuzemlju1920.godineizgubiostatus„defacto“šefastranke.Kakojevreme prolazilo, a ustavna debata dobijala na značaju, Protić se sa malomgrupomsvevišeudaljavaoodvođstvastrankeinjenezvaničnepolitike,atimeiodmogućnostidapodrživladinpredlog.

4.Protivfederalizmanabaziistorijskihpokrajina

Čim su sredinom februara 1921. godine nacrti opozicionih stranaka podnetiUstavnomodboru,naišlisunaoštrukritikusrpskih 6 O imenu „Jugoslavija“ pogledati izdanja „Samouprave“ od 24. februara („Malo višestrpljenja“)i6.maja1921.godine(„Okodržavnogimena“).


214

građanskih krugova. Tako je beogradski dnevni list „Politika“ predlogJugoslovenskog kluba okarakterisao kao „odmetništvo pokrajina“, a nacrtNarodnogklubajeanaliziralaučlankučijinaslovsamposebidovoljnogovori:„Ubistvodržave“(Politika,21.i22.februar192:1).7Čakjeinaučniautoritet,poputSlobodanaJovanovića,našaozashodnodaseizjasniopitanjudržavnoguređenja. Po njemu, način postanka Kraljevine SHS nije govorio u prilogfederalizmu jer savezna država pretpostavlja ujedinjenje više samostalnihdržava.Odsvihpolitičko‐administrativnihjedinicakojesuušleusastavnovedržavesamosuSrbijaiCrnaGorabiledržaveupravomsmislureči,madajekodove druge bilo upitno koliko je kao takva bila u stanju da odgovori zadacimamodernedržave.Hrvatskanijebiladržavaiakosusenjenevodećeličnostičestopozivale na istorijsko državno pravo. Greška hrvatskih političara se ogledala,premamišljenjuJovanovića,iutomeštosupomenutoistorijskopravohtelidaprošire i van granica Hrvatske, preslikavajući istorijsku autonomiju banovineHrvatskenaostaledelovezemljekojinisuimalituvrstupolitičketradicije.Kakonaša država nije imala politički centralizovane stranke koje bi predstavljalesnažan kohezioni faktor, kao u SAD, ali ni hegemoniju jedne jedinice nadostalima, kao u Pruskoj, Jovanović zaključuje da bi kod nas federalnieksperiment imaovrloneizvestanishod.Smatrao jezatonekuvrstu„srednjegrešenja“kaonajpodesnije.Jer,akonepostojepretpostavkezastvaranjesaveznedržave, a nerealno je insistiranje i na strogom centralističkom uređenju sasamoupravom kakva je postojala u srbijanskim okruzima, onda logika stvarinavodi na traženje srednje linije izmeđuponuđenih krajnosti (Jovanović, Je lifederalizamkodnasmogućan,1991:364–366).

„Samouprava“ otvoreno polemiše o vezi federalizma i plemenskih identiteta,negirajući postojanje ubedljivih razloga za uvođenje federalnog uređenja.Pristalice savezne države isticale su dva krupna razloga u njenu korist. Prvi,ovaj oblik uređenja omogućuje očuvanje plemenskih posebnosti dok jeistovremeno unitarizam opasan po njih. Postojao je strah kod znatnog delaHrvata iSlovenacadabiunitarizambiosrpsko‐jugoslovenski „meltingpot“zanjihovu asimilaciju. Drugo, isticano je da federacija narodu obezbeđuje višeučešćauvršenjuvlasti,tedajeunitarnouređenje„manjedemokratsko“idalekoodobičnoggrađanina.ZaRadikalnustrankubilo jespornoda lisuplemenskerazlikebile 7 Jedino je predlog JMO izbegao oštru kritiku i čak se ukazuje na sličnosti sa vladinimnacrtom, čime je ostavljen prostor za dalje zbližavanje radikalsko‐demokratske koalicije ipredstavnikabosanskihmuslimana.


215

takve prirode da se trebaju ograditi „kineskim zidom“ i tolike da bi se triplemenamoglatransformisatiutrizasebnanaroda.Plemenskiidentiteti,premapisanju „Samouprave“, nisu ukorenjeni u narodnoj duši već su veštačkogporekla i verovalo se da će te razlike, koje su vekovima stvarale i oblikovaleneprijateljska politika i odvojen život, vremenom same po sebi nestati. Zbogtoga radikali težnju za očuvanjem plemenskih specifičnosti po svaku cenusmatraju apsurdom. Ističe se da je najbolja zaštita plemena pod okriljemjedne nacije u jedinstvenoj državi, a preduslov za nacionalnu afirmaciju je„capitis deminutio pojedinih plemena“. Federalizam ne garantuje očuvanjeplemenskih posebnosti, kako su to ponavljale pojedine hrvatske i slovenačkegrupe, već vodi slabljenju narodne snage istovremeno ugrožavajući opstanaksvakogplemenaponaosob.Naprigovoredajeunitarizam„manjedemokratskaforma“,„Samouprava“odgovaradokazujućidagrađanskapravaislobodekaoistependemokratičnosti jednogdruštvanezaviseodveličine teritorijevećodusađenihpolitičkihvrednostiiustavnihgarancija.Saveznadržavanepribližavaupravu običnom čoveku već lokalna samouprava, kao pretpostavkaadministrativne decentralizacije. Otuda ona nije jemstvo većih prava građanaprema upravnim strukturama vlasti već samo boljeg položaja pokrajinskihupravapremacentralnojvlasti(Samouprava,6.februar1921:1).„Samouprava“jetimepokušaladaargumenteNarodnogiJugoslovenskogklubaokreneprotivnjihsamih.

Radikali nisu izbegavali otvorenu diskusiju o federalnom uređenju, ali su jeusko vezali za zaštitu srpskog nacionalnog interesa u Jugoslaviji. LazarMarković nije isključivao mogućnost dogovora sa federalistima u ustavnompitanju.Sporazumje,poonomeštočitamonastranicama„Samouprave“,mogućsamosaonimakojifederacijitežezbogboljeiefikasnijeuprave,alineionimakojiu federalizmuvide „nacionalno‐političkonačelo“. Sporazumsaprvimabibiomogućnabazi širokeoblasnesamouprave,dokbi saveznadržavau svomklasičnom obliku bilamoguća samo na plemenskom principu, čimeMarkovićponavljaPašićevogledišteizloženoVesniću.IstovremenonapominjedajetakvorešenjemaloverovatnobudućidabiseteškomoglanaćivećinauUstavotvornojskupštini koja bi prihvatila plemenski organizovanu saveznu državu(Samouprava, 21. oktobar 1920: 1). Federalistički pristup je odbačen upregovorimapredstavnikaKraljevineSrbijeiJugoslovenskogodborajoš1917.godine i zbog još jednog bitnog razloga – nemogućnosti unutrašnjegrazgraničenjatriplemena.Srbisuukompaktnimmasamanaseljavaliteritorijezapadnog dela Kraljevine, skoro sve do Zagreba. Hrvati su bili većinskostanovništvonapodručjuzapadneHercegovine.Problem


216

bi postojao i u slučaju eventualnog slovenačko‐hrvatskog razgraničenja jer,prema onome što navodi „Samouprava“, Hrvati kajkavci su organskaetnografska celina sa Slovencima (Samouprava, 17. februar 1921: 1). NikolaPašić je upravo u centralizovanoj državi video dobar način da se prevaziđeproblem razgraničenja srpskih i hrvatskih zemalja. „On je imao običaj da toslikovitoprikaženatajnačinštobisklopioprsteobejurukuigovorio:„Mismomeđusobno izukrštani kao ovi prsti.Kako ćemo da povučemo granice, a da nepovredimoruke?“(Stojadinović,1963:174).8

Uznemogućnostrazgraničenjaipretpostavkuounutrašnjojslabostiuslučajuprihvatanja federalne opcije navođeni su i razlozi isključivopolitičkeprirode.Činjenica jedaćeSrbinositinajveći teretodgovornosti zaopstanak irazvojdržave.Takođe,polazećiodbrojnostipojedinihplemena,„Samouprava“konstatujedajevećideonašegnarodazaunitarizam(mislećinaSrbe),aprotivfederalizma(zakojisenajvišezalažuHrvati).Zbogtogasepostavljapitanjedali jecelishodno,izlazećiususretželjamamanjegplemena,zameritisevećem?!(Samouprava,17. februar1921:1).Da jesaveznadržavateškoostvarivazbogotpora velikog dela naroda priznao je i Ante Trumbić. „Samouprava“ jedelimičnokorigovalanjegovstavobrazloživšidafederacijanijemogućanezbogtogaštosuprimarnoSrbiprotivnjevećzbogtogaštojestrankevladinevećineneće prihvatiti. Unitarizamnije usko povezan sa „nekim interesom specifičnosrpskim“ i Srbi nikad nisu težili da se politički ujedine na plemenskoj osnovispramHrvataveć sasvimsuprotno–da sepovežusanjima (Samouprava,27.april 1921: 1). Komentar glavnog radikalnog lista o nepovezanosti unitarnoguređenjaisrpskoginteresajetačansamoprividno.Unitarnouređenjejevezanoza interesenajbrojnijegnaroda/plemena.Unitarizamvišeodgovarapolitičkiminteresima najbrojnije etničke grupe jer koncentriše vlast u jednom centru inalazi se u rukama onih koje narod bira kao svoje legitimne predstavnike.Principgrađanskedemokratije„jedančovek jedanglas“neminovnodovodinavlast političke predstavnike brojno najjače zajednice. Budući da u unitarnojdržavi postoji samo jedan parlament i jedna vlada, sasvim je realno biloočekivati da će najveći deo vlasti biti u rukama političkih grupa sa srpskimpredznakom.KadasetomedodaičinjenicadajekraljizdinastijeKarađorđević,po Vesnić/Pašićevom nacrtu, imao jednu „polovinu“ zakonodavne vlasti iujednobiošefizvršnevlasti,ondajesasvimjasnoštojeunitarizambionasrcu 8 I Stojan Protić je smatrao da je federacija bila neizvodljiva zbog plemenske i verskeizmešanosti koja bi, pri pokušaju razgraničenja, izazvala oštar unutrašnji konflikt(Samouprava,187,18.oktobar1920,1(„Jednadržava–jedansuverenitet!“)).


217

srpskihgrađanskihkrugova,međunjimairadikala.TavezaunitarnoguređenjaietničkestrukturejekodvelikogdelaHrvataiSlovenacastvaralapredstavuopostojanju srpske dominacije, što je u vladinim krugovima tumačeno kaonajveća smetnja postizanju sporazuma. Verovalo se da Srbi hoće da nasilnonametnuhegemonijupajezamnogeuHrvatskojiSlovenijionapostala„bauk“i„fiks ideja“. „Samouprava“ to objašnjavanarodnommudrošćuda suu „strahuvelike oči“. Vekovno loše iskustvo sa Habzburškommonarhijom uticalo je nastvaranje svojevrsne paranoje zbog koje se u svakom srpskom potezu videlatežnjazahegemonijom.„Uobraženistrahodprevlasti“ je imaozaposledicutoda se u hrvatsko‐slovenačkom javnom mnjenju stvarala predstava da trebaraditi sve suprotno da bi se oponiralo srpskoj prevlasti. Zbog toga ni zahtevNarodnog kluba za federacijom radikali nisudoživljavali kaoposledicunekograzvijenogideološkogubeđenjailipolitičkecelishodnostivećsamokaorezultatsrpskesklonostiunitarizmu.„Samouprava“iztogasarkastičnoizvodizaključakda,kadbiseSrbiopredeliliza federaciju,Hrvatibi„spasodnašehegemonije“tražiliuunitarizmu(Samouprava,19.februar1921:1).

Hrvatsko‐slovenačka želja za federalizmom na bazi istorijskih pokrajinaponekadjeuradikalnimkrugovimatumačenaikaoizrazkrajnjegantisrpskograspoloženja. Očuvanjem istorijskih individualiteta u kombinaciji safederalnomdržavnomkonstrukcijomžele...Srbeiskasapiti...isvestiihnanemoć(Samouprava, 20. januar 1921: 1). Radikali su verovali da iza ovakvihfederalističkih tendencija hrvatskih grupa stoji želja za razjedinjavanjemsrpskognarodananekolikopokrajina,čijisevektrajanjaželeoprodužitiprotivvolje većeg (srpskog) dela stanovništva. Time bi se srpski narod, koji jenajzaslužnijizastvaranjenovedržave,trajnooslabiospramdrugadvaplemena,čijebiseetničketeritorijeskorozaokružile.AkosuRadićiNarodniklubželelifederaciju, nemački model iz perioda nakon 1871. godine sa dominantnomPruskom (čiju bi ulogu u Kraljevini SHS preuzela srpska federalna jedinica)nikakonijemogaoposlužiti kaouzor. Zato je ideja federacijenaplemenskomprincipu bila strana hrvatskoj političkoj eliti isto koliko i sam unitarizam. Utakvojdržavi,hrvatskaislovenačkajedinicabilebiupodređenompoložaju.Dabi izbegle političku inferiornost i „plemensko“ grupisanje, Narodni iJugoslovenski klub zahtevaju saveznu državu u čije bi temelje bili ugrađeniistorijskapravaivekovnopokrajinskouređenje.Takvafederacijabipočivalanavećem broju istorijski oblikovanih pokrajina i, što je za anticentralističkiorijentisane grupe iz Hrvatske i Slovenije bilo najvažnije, sprečio bi sedominantanpoložajSrbijeuJugoslaviji.Sdrugestrane,izgledada


218

niPašićnijebiosasvimimunnaidejuamputacijehrvatskihkrajeva.Strahujućiod Radićevog pokreta, čija je snaga bila u usponu, Pašić je Pribićeviću, uočiizbora1920. godine, nagovestio imogućnost italijanske intervencije u slučajudaljegzaoštravanjaunutrašnjihprilika.Njihovaintervencijabimogladovestidookupacije Dalmacije i Primorja, pa je zbog toga Pašić svojevremeno postavioPribićeviću retoričko pitanje: „Ne bi li možda već danas bolje bilo da se misporazumijemo sa Italijom po pitanju Dalmacije, otoka, mora i Primorja, aHrvatskudoOsijekadaprepustimoRadiću?“(Ribar,1948:92).9

„Samouprava“ je u pozadini svega percepirala prikrivenu „zlu volju“ Hrvataprema zajednici sa Srbima. U Kraljevini SHS oni su videli samo nastavakKraljevineSrbije,asebesu,spramSrba,videlikaozasebannarod,anekaodeonekogistognaroda.ČakniFranoSupilonijebioimunnatakavskorosveopštistavmeđuHrvatima.UmemorandumuEdvarduGrejuiz1916.godineistakaoječak da „Hrvati pretpostavljaju federativnu Austriju – ujedinjenju sa Srbima!“(Samouprava, 29. januar 1921, 1). Ovakvim argumentima „Samouprava“ je svremenanavremepokušavaladaobesnažiilisasvimprikrijepolitičkegreškeuupravljanjuHrvatskomiSlavonijom,aliizemljomucelini,kojihjenesumnjivobilo u periodu 1919‒1921. godine. Ako su hrvatske mase neprijateljskiraspoloženepremadržavi,tonezadovoljstvouvizijiNarodneradikalnestrankepotiče ili od pritajenog antijugoslovenskog i antisrpskog raspoloženja, kojedatira još iz vremena „crno‐žute“ monarhije ili je bilo isprovociranopopulističkom i antidržavnom propagandom Stjepana Radića. O sopstvenimgreškama ili o stvarnim razlozima nezadovoljstva Hrvata, diskusija se, nastranicamazvaničnogradikalnoglista,uglavnomizbegavala.

5.Zaključak

RadikalnastrankajeuKraljeviniSrba,HrvataiSlovenacatežilauspostavljanjuiočuvanju unitarnog državnog uređenja. Njen glavni list „Samouprava“ jetokom ustavne debate u prvoj polovini 1921. godine dosledno branio ovajkoncept. Iznošeni su brojni argumenti u prilog političke centralizacije uzistovremeno osporavanje federalizma kao dobrog ustavnopravnog rešenjaunutrašnjihpolitičkih,nacionalnihiekonomskihodnosa.SvepolitičkegrupeuUstavotvornoj skupštini koje su težile unitaristički organizovanoj državipolazilesuodideje 9 Ribardaljeotomrazgovorukaže:NapitanjePribićevićaštoćebitisaSrbimauHrvatskoj,pasaSlovencima,Pašićnijenašaoodgovora.(92).


219

narodnogjedinstva,čijajeosnovabilauidejiopostojanjujednognarodasatriplemenska imena. Jednom narodu najbolje odgovara jedinstvena država.„Samouprava“ se pozivala na pozitivna iskustva Kraljevine Srbije u kojoj sulokalne narodne potrebe zadovoljavane kroz princip samouprave. Ratnastradanja i zasluge srpskog naroda neminovno su morale imati za posledicusrpskonacionalnoujedinjenje.Pitanje jebilosamokakoizvesti toujedinjenje:da li kroz centralizaciju vlasti u unitarnoj državi ili kroz „plemensko“objedinjavanjenafederalnojosnovi.Prevladaojeprvikoncept, jerseverovaloda je državno jedinstvo, shvaćeno kao unitarna organizacija državnih vlasti,najboljagarancijaočuvanjaKraljevineSrba,Hrvata iSlovenaca. „Samouprava“jeposebnoisticalanesređenespoljnopolitičkeprilikekojesujemogleugroziti,štojebiorazlogvišedaseprihvatijedinstvenadržava.Federacijisupripisivanerazne slabosti, pre svega unutrašnje, ali i nemogućnost pružanja snažnijegotpora revizionističkim elementima u širim balkanskim, pa i evropskimokvirima. Savezno uređenje je, prema mišljenu radikala, bilo moguće samoukoliko bi se srpski etnički prostori objedinili u jednu administrativnu –političkucelinu,čimeseoblikuređenjaupoliticiRadikalnestrankeuskovezaozasrpskinacionalniinteres.


GligorijevićBranislav,DemokratskastrankaipolitičkiodnosiuKraljeviniSrba,HrvataiSlovenaca,Institutzasavremenuistoriju,Beograd,1970.

GligorijevićBranislav,PolitičkestrankeidržavnouređenjeJugoslavije1918–1929,VojnoistorijskiglasnikIII,Vojnoistorijskiinstitut,Beograd,1991.DokumentiopostankuKraljevineSrba,HrvataiSlovenaca1914.–1919./sabraoFerdoŠišić,MaticaHrvatska,Zagreb,1920.IzveštajUstavnogOdboraUstavotvorneSkupštineonacrtuUstavaiTekstUstava,kakojeprimljenuUstavnomOdboru,Beograd,1921.JovanovićSlobodan,Nacrtnovogustava,Izistorijeiknjiževnosti,I,Beograd,1991.JovanovićSlobodan,Jelifederalizamkodnasmogućan,Izistorijeiknjiževnosti,I,Beograd,1991.JovanovićSlobodan,Ofederalizmu,Izistorijeiknjiževnosti,I,Beograd1991.

NacrtustavavladeMilenkaVesnića.NacrtustavavladeNikolePašića.


220

RibarIvan,PolitičkispisiI,Prosveta,Beograd,1948.

RadUstavnogodboraUstavotvorneskupštineSrba,HrvataiSlovenaca/Stenografskebeleške,Beograd,1921.

StankovićĐorđeĐ.,NikolaPašićiHrvati,BIGZ,Beograd,1995.Stojadinović

Milan,Niratnipakt:Jugoslavijaizmeđudvarata,ElEconomista,BuenosAires,

1963

UstavKraljevineSrba,HrvataiSlovenacaod28.juna1921.godine,Beograd,1921.AS,Ličniiporodičnifondovi,ZbirkaRisteOdavića,FascHI.Samouprava,176,

6.oktobar1920.(„Zaključciradikalnezemaljskekonferencijeoprogramu“)

Samouprava,185,16.oktobar1920.(„Narodnojedinstvoiizbori“)Samouprava,187,18.oktobar1920.(„Jednadržava–jedansuverenitet!“)

Samouprava,196,29.oktobar1920.(„Jednadržavailisavez“)Samouprava,14,20.januar1921.(„SrbiiUstav“)

Samouprava,19,26.januar1921.(„Nekolikanašaosnovnapitanja:jedinstvoilisavez“)

Samouprava,21,29.januar1921.(„Napisanje„Obzora“i„Hrvata“)Samouprava,25,3.februar1921.(„Sporazumilinadglasavanje“)Samouprava,

28,6.februar1921.(„Federalizamiplemenskeposebnosti“)Samouprava,35,

15.februar1921.(„PravosamoopredeljivanjanarodaInašeujedinjenje“)

Samouprava,37,17.februar1921.(„Jednajalovapolitika“)Samouprava,39,19.februar1921.(„Strahodhegemonije“)

Samouprava,43,24.februar1921.(„Malovišestrpljenja“)Samouprava,54,9.mart1921.(„PsihologijaustavotvornogodboraII“)Samouprava,96,27.april1921.(„Povodomgovorag.Trumbića“)

Samouprava,102,6.maj1921.,1(„Okodržavnogimena“)Samouprava,110,15.maj1921.(„Tradicijenagoda“)

Samouprava,112,18.maj1921.(„Stranciinašproblem“)Samouprava,141,24.jun1921.(„OsmiodeljakUstava“)

Narodniglas,10,29.april1926.Politika,21.februar1921.

Politika,22.februar1921.


221

NebojišaMaksimović,LL.B.PhDstudent,FacultyofLaw,UniversityofNiš

NEWSPAPERARTICLESPUBLISHEDIN“SAMOUPRAVA”ONTHECONSTITUTIONALORGANIZATIONOFTHETHEKINGDOMOFSCSFROMTHECONSTITUENTASSEMBLYELECTIONSUNTILTHEVIDOVDANCONSTITUTION

Summary

IntheKingdomofSerbs,CroatsandSlovenes(SCS), theRadicalPartysought toestablishandpreservetheunitarystateorder.Inthefirsthalfof1921,theofficialnewspaperoftheRadicalParty“Samouprava”(Autonomy)consistentlydefendedthis conceptduring the constitutionaldebatepreceding theadoptionof theVi‐dovdanConstitution(adoptedbytheConstitutionalAssemblyonSt.Vitus’Day,28June1921).Numerousargumentsweremade in favorofpoliticalcentralization,while challenging federalism as a good constitutional solution to internalpolitical, national and economic relations. The arguments proposed by“Samouprava”werebasedonthefactthataunitarystatebestsuitedtheinterestsofasinglenationwhichincludedthreeSlavictribes,wherasthefederalsystemofgovernmentwouldtriggerthedevelopmentof“tribal”andprovincialseparatism.Stateunitywasalsosoughtforforeignpolicyreasonsbecauseitwasbelievedthatthefederationwouldberesistanttoexternalpressures,especiallyintheeventofanyconfrontationwiththeneighboringcountries.

Keywords: “Samouprava”, Radical Party, unitary state, the Kingdom of SCS,Government’sdraftconstitution,administrative‐territorialdivision.

223


Spisakrecenzenatau2017.godini

1.DrSašaKnežević,redovniprofesorPravnogfakulteta

UniverzitetauNišu;

2.DrTatjanaJovanić,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauBeogradu;

3.DrVojislavĐurđić,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

4.DrSnežanaBrkić,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNovomSadu;

5.DrMirunaTudorascu,vanredniprofesorFakultetazapravneidruštvenenauke„1Decembar“,UniverzitetaAlbaJulijauRumuniji;

6.DrMiroslavLazić,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

7. DrOlgaCvejić‐Jančić,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNovomSadu;

8.DrSavinaMihaylova,docentPravnogfakultetaUniverziteta„SvetiKlimentOhridski“uSofiji;

9.DrDraganNikolić,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

10.DrMarinaDimitrijević,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

11.DrBoraPetrović,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauSarajevu;

12.DrDraganJovašević,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

13.DrKatarinaDamnjanović,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetaUnionuBeogradu;

14.DrGordanaLažetić,redovniprofesorPravnogfakulteta„JustinijanPrvi“,Univerziteta„Sv.KiriliMetodije“uSkoplju;

15.DrMustafaYasan,docentPravnogfakultetaSakaryaUniverzitetauTurskoj;

224


16.DrMiloBošković,profesor‐emeritusPravnogfakultetaUniverzitetauNovomSadu;

17.DrIrenaPejić,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

18.DrStevanLilić,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauBeogradu,upenziji;

19.DrNevenaPetrušić,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

20.DrZlatanMeškić,vanredniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauZenici;

21.DrDejanMicković,redovniprofesorPravnogfakulteta„JustinijanPrvi“,Univerziteta„Sv.KiriliMetodije“uSkoplju;

22.DrMalinaNovkirishka‐Stoyanova,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverziteta„SvetiKlimentOhridski“uSofiji;

23.DrMarijaSlavova,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverziteta„SvetiKlimentOhridski“uSofiji;

24.DrSavkaBlagojević,redovniprofesorFilozofskogfakultetaUniverzitetauNišu;

25.DrŽeljkoMirjanić,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauBanjojLuci;

26.DrMiodragSimović,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauBanjojluci;

27.DrSrđanGolubović,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

28.DrMašaKulauzov,vanredniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNovomSadu;

29.DrAleksandarĆirić,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

30.DrĐorđeNikolić,vanredniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

31.DrSavaAksić,vanredniprofesorPravnogfakultetauPrištini,saprivremenimsedištemuKosovskojMitrovici;

32.DrNatašaStojanović,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

225

ZbornikradovaPravnogfakultetauNišu|Broj77|GodinaLVI|2017 33.DrBojanUrdarević,vanredniprofesorPravnogfakultetauKragujevcu;

34.DrNebojšaRanđelović,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

35.DragoljubTodić,naučnisavetnikInstitutazameđunarodnupolitikuiprivreduuBeogradu;

36.DrGoranObradović,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

37.DrMiomiraKostić,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNovomSadu;

38.DrPredragCvetković,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

39.DrMilevaAnđelković,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

40.DrVidojeSpasić,redovniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

41.DrNebojšaRaičević,vanredniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

42.DrMarkoTrajković,vanredniprofesorPravnogfakultetauNišu;

43.DrMajaNastić,vanredniprofesorPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

44.DrZoranČvorović,docentPravnogfakultetaUniverzitetauKragujevcu;

45.DrAleksandarĐorđević,docentPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

46.DrBojanSpaić,docentPravnogfakultetaUniverzitetauBeogradu;

47.DrDušicaMiladinović‐Stefanović,docentPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

48.DrSonjaLučić,docentPravnogfakultetaUniverzitetauKragujevcu;

49.DrDarkoDimovski,docentPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

50.DrMihajloCvetković,docentPravnogfakutetaUniverzitetauNišu;

51.DrMilošPrica,docentPravnogfakultetaUniverzitetauNišu;

ZBORNIK RADOVA PRAVNOG FAKULTETA U NIŠU (M51)

UPUTSTVO AUTORIMA

Opšte napomene Rukopis rada kompjuterski obraditi korišćenjem programa Word, u fontu Times New Roman ćirilica (Serbian-Cyrillic), (osim originalnih latiničnih navoda), veličina fonta 12 pt, razmak između redova 1,5. Format stranice treba da

Obim rada Jedan autorski tabak - rad ne treba da ima više od 40.000 karaktera,

Jezik i pismo Jezici na kojima se mogu objavljivati radovi su srpski, engleski, ruski, francuski i nemački.

Naslov rada Naslov rada kucati veličinom fonta 14 pt, bold, Times New Roman

Autor(i) Ime i prezime autora, naziv i puna adresa institucije u kojoj autor radi, kontakt e-mail adresa (veličina fonta 12 pt). Sve podatke o autorima, titula i institucija,

Podaci o projektu ili programu*

Na dnu prve stranice teksta, treba navesti u fusnoti sledeće: Naziv i broj projekta, naziv programa, naziv institucije koja finansira projakat.

Podaci o usmenom saopštenju rada*

Ako je rad bio izložen na naučnom skupu u vidu usmenog saopštenja pod istim ili sličnim nazivom, podatak o tome treba navesti u

Apstrakt Apstrakt sadrži 100-250 reči. Ključne reči Ne više od 10 ključnih reči na srpskom i engleskom jeziku (Key

words). Struktura teksta 1. Uvod

2. Podnaslov 1 2.1. Podnaslov 2

2.1.1. Podnaslov 3 3. Podnaslov 2 4. Zaključak

Naslovi i podnaslovi pišu se fontom 12 pt, bold. Literatura (References)

Piše se nakon teksta, kao posebna sekcija. Poređati sve jedinice azbučnim redom po prezimenu autora, a kod istog autora, po godini izdavanja (od najnovije do najstarije). Molimo autore da isključe komandu numbering, tj. bez brojeva ispred. (Pogledati tabelu na kraju uputstva).

Rezime (Summary) Piše se na kraju teksta posle Literature, dužine do 2.000 karaktera

Tabele, grafikoni, slike

Tabele uraditi u Wordu ili Excelu. Fotografije, grafikoni ili slike dostaviti u formatu jpg.

Autorska prava Autori radova potpisuju saglasnost za prenos autorskih prava.

Dostava radova Radovi se dostavljaju u elektronskom obliku (kao attachment) na sledeću adresu: [email protected]

* Ovi podaci unose se samo u slučaju da rad ispunjava navedene uslove (projekat ili saopštenje)

227

Case T-344/99 Arne Mathisen AS v Council [2002] илиОдлука Уставног суда IУ-197/2002

UPUTSTVO ZA CITIRANJE LITERATURE

Navođenje citata treba uraditi u tekstu, kao što je navedeno u uputstvu. Fus note koristiti samo kada je neophodno pružiti dodatno objašnjenje ili propratni komentar, kao i u slučaju pozivanja na normativni akt, službena glasila i odluke sudova.

Citati i pozivi na literaturu u tekstu i lista bibliografskih jedinica na kraju teksta moraju se u potpunosti slagati. Svaki citat iz teksta i poziv na literaturu mora da se nađe na listi bibliografskih jedinica, odnosno, svaka bibliografska jedinica navedena u literaturi mora da se nađe u tekstu. Poziv na bibliografske jedinice navodi se u originalnom pismu, bez prevođenja.

Vrsta rada Reference – literatura Citiranje u tekstu Knjiga, 1 autor

Kelzen, H. (2010). Opšta teorija prava idržave. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.

(Kelzen, 2010: 56)

Knjiga, Više autora

Dimitrijević,V. Popović,D. Papić,T.Petrović,V. (2007). Međunarodno pravo ljudskih prava. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava.

Prvo citiranje u tekstu:(Dimitrijević, Popović, Papić, Petrović, 2007: 128) Naredno citiranje u tekstu: (Dimitrijević et al. 2007: 200)

Kolektivno autorstvo

Oxford Essential World Atlas.(1996). 3.ed.Oxford: Oxford University Press.

(Oxford, 1996: 245)

Rad ili deo knjige koja ima priređivača

Nolte, K. (2007). Zadaci i način radanemačkog Bundestaga. U Pavlović,V. i Orlović,S. (Prir.). Dileme i izazovi parlamentarizma. Beograd: Konrad Adenauer Stiftung. 279-289.

(Nolte, 2007: 280)

Članak u časopisu

Marković, R. (2006). Ustav RepublikeSrbije iz 2006 – kritički pogled. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu. 2(LIV). 5-46

(Marković, 2006: 36)

Enciklopedija Pittau, J. (1983). Meiji constitution. In Kodansha encyclopedia of Japan. Vol. 2. Tokyo: Kodansha. 1-3.

(Pittau, 1983: 3)

Institucija kao autor

Republički zavod za statistiku. (2011).Mesečni statistički bilten. Br. 11.

(Republički zavod za statistiku, 2011)

Propisi Zakon o osnovama sistema vaspitanja iobrazovanja. Službeni glasnik RS. Br. 62. 2004.

Fus nota: Čl. 12. Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, Sl. glasnik RS, 62/04

Sudske odluke Case T-344/99 Arne Mathisen AS v Fus nota: Council [2002] ECR II-2905 iliOmojudi v UK (2010) 51 EHRR 10 iliOdluka Ustavnog suda IU-197/2002.Službeni glasnik RS. Br. 57. 2003.

Elektronski izvori

Wallace,A.R. (2001). The Malay archipelago(vol. 1). [Electronic version]. Preuzeto 15.11.2005. http://www.gutenberg.org/etext/2530 ili European Commission for Democracy through Law. Opinion on the Constitution of Serbia. Preuzeto 24.5.2007. http://www.venice.coe.int/docs/2007/CDL- AD(2007)004-e.asp

Navođenje u tekstu:(Wallace, 2001)

Fus nota: European Commission for Democracy through Law. Opinion on the Constitution of Serbia. Preuzeto 24.5.2007. http://www.venice.coe.int/docs/2007/CDL- AD(2007)004-e.asp

Collection of Papers, Faculty of Law, Niš (M51)

GUIDELINES FOR AUTHORS

General notes The paper shall be processed in MS Word (doc.) format: paper size A4; font Times New Roman (Serbian-Cyrillic), except for papers originally written in Latin script; font size 12 pt; line spacing 1,5.

Paper length The paper shall not exceed 16 pages.An article shall not exceed 40.000 characters (including spaces). A review shall not exceed 6.000 characters (inclusing spaces).

Language and script Papers may be written in Serbian, English, Russian, French and German. Paper Title The paper title shall be formatted in font Times New Roman, font size 14

pt, bold. The title shall be submitted in English as well. Author(s) After the title, the paper shall include the name and surname of the author(s),

the name and full address of the institution affiliation, and a contact e-mail address (font size 12 pt). The data on the author(s), academic title(s) and rank(s), and the institution shall be provided in English as well.

Data on the project or program*(optional)

In the footnote at the bottom of the first page of the text shall include: the project/program title and the project number, the project title, the name of the institution financially supporting the project.

Data on the oral presentation of the paper*(optional)

In case the paper has already been presented under the same or similar title in the form of a report at a prior scientific conference, authors are obliged to enter a relevant notification in a separate footnote at the bottom of the first page of the paper.

Abstract The abstract shall comprise 100 - 250 words at the mostKey words The list of key words following the abstract shall not exceed 10 key words.

The key words shall be submitted in both Serbian and English. Text structure 1. Introduction

2. Chapter 1 2.1. Section 2

2.1.1. Subsection 3 3. Chapter 2 4. Conclusion

All headings (Chapters) and subheadings (Sections and Subsections) shall be in Times New Roman, font 12 pt, bold.

References At the end of the submitted text, the author(s) shall provide a list of References. All entries shall be listed in alphabetical order by author’s surname, and each entry shall include the source and the year of publication. When referring to the same author, include the year of publication (from the most recently dated backwards). Please, see the table at the end of the Guidelines for Authors.

Summary The summary shall be included at the end of the text, after the References. The summary shall not exceed 2.000 characters (including spaces) and it shall be submitted in both Serbian and English.

Tables, graphs, figures Tables shall be prepared in MS Word or in Excell.Photos, graphs or figures shall be in jpg. format.

Copyright The authors are obliged to sign a written consent on the transfer of copyright. The Author’s Statement may be downloaded .

Paper submission The papers shall be submitted in electronic format (as an attachment) to the following address: [email protected]

* The data shall be included only if the paper is subject to such circumstances.

Case T-344/99 Arne Mathisen AS v Council [2002] orConstitutional Court decision IУ-197/2002

CITATION GUIDELINES

The citations should be included in the text, in line with the guidelines provided below. Footnotes shall be used only for additional explanation or commentary and for referring to the specific normative act, official journals, and court decisions.

In-text citations and reference entries shall fully comply with the list of bibliographic units in the References, provided at the end of the paper. Each in-text citation and reference entry shall be clearly cross-referenced in the list of bibliographic units and, vice versa, each bibliographic unit shall be entered in the text of the submitted paper. The referential sources shall be cited in the language and script of the original work (without providing an English translation).

Type of work References In-text citation Book (a single author)

Jones, C. P. (1994). Investments: Analysis and Management. New York: John Wiley& Sons. Ltd.

(Jones, 1994: 123)

Book (a number of authors)

Osterrieder, H., Bahloul, H., Wright, G., Shafner, K., Mozur, M. (2006). Joining Forces and Resaurces for Sustainable Development Cooperation among Municipalities – A Guide for Pracititioners. Bratislava: UNDP

First in-text citation: (Osterrieder, Bahloul, Wright, Shafner, Mozur, 2006: 31) A subsequent in-text citation: (Osterrieder et all., 2006: 45)

Joint authorship (a group of authors)

Oxford Essential World Atlas (3rd ed.). (1996). Oxford, UK: Oxford University Press

(Oxford, 1996: 245)

An article or a chapter in a book with an editor

Scot, C., del Busto, E. (2009). Chemical and Surgical Castration. In Wright, R. G. (ed.), Sex Offender Laws, Failed Policies and New Directions (pr. 291-338). New York: Springer

(Scot, del Busto, 2009: 295)

Journal article Sandler, J. C., Freeman, N. J. (2007). Tipology of Female Sex Offenders: A Test of Vandiver and Kercher. Sex Abuse. 19 (2). 73-89

(Sandler, Freeman, 2007: 79)

Encyclopedia Pittau, J. (1983). Meiji constitution. In Kodansha Encyclopedia of Japan (Vol. 2, pp. 1-3). Tokyo: Kodansha

(Pittau, 1983: 3)

Institution (as an author)

Statistical Office of the Republic of Serbia, Monthly statistical bulletin, No. 11 (2011)

(Statistical Office RS, 2011)

Legal documents and regulations

Education Act, Official Gazette RS, No. 62 (2004)

Footnote: Article 12. Education Act, Official Gazette RS, 62/04

Court decisions Case T-344/99 Arne Mathisen AS v Footnote: Council [2002] ECR II-2905; or Omojudi v UK(2010) 51 EHRR 10; or Constitutional Courtdecision IU-197/2002, Official Gazette RS, No.57 (2003)

Online sources Wallace, A. R. (2001). The Malay archipelago (vol. 1). [Electronic version]. Retrieved 15 November 2005, from http://www.gutenberg.org/etext/2530 ; or European Commission for Democracy through Law, Opinion on the Constitution of Serbia, Retrieved 24 May 2007, from http://www.venice.coe.int/docs/2007/CDL- AD(2007)004-e.asp

In-text citation: (Wallace, 2001)

Footnote: European Commission for Democracy through Law, Opinion on the Constitution of Serbia, Retrieved 24 May 2007, from http://www.venice.coe.int/docs/2007/CDL- AD(2007)004-e.asp

230

Documents

BROJ 77 | GODINA LVI | 2017 - prafak.ni.ac.rs · odnosima: Strateški pravci razvoja i učvršćivanja položaja Srbije u međunarodnim integrativnim procesima – spoljnopolitički,