Anarhistika bibliotekaAnti-Copyright

7. 12. 2012.

Bob BlackUkidanje rada

1985

Preveo Aleksa Golijanin, 2002. Ovaj prevod je prvi put objavljen u okviruzbirke, Bob Blek, Proleteri svih zemalja . . . OPUSTITE SE, anarhija/ blok 45,Porodina biblioteka br. 1, Beograd, 2002.http://anarhija-blok45.net1zen.com

The Abolition of Work and Other Essays, Loompanics, 1985.

http://anarhisticka-biblioteka.net

Bob Black

Ukidanje rada

1985

2 43

Bob Black: Bibliograja

The Abolition of Work and Other Essays, Loompanics, 1985.Rants & Incendiary Tracts, ed. with Adam Parfrey, Amok Press, 1989.ZeroWork Anthology, Autonomedia/ Semiotexte(e)1990.Friendly Fire, Autonomedia/ Semiotext(e) 1992.Beneath The Underground, Feral House, 1994.Anarchy After Leftism, C. A. L. Press, 1997.

Web adrese

http://www.inspiracy.com/black

Kontakt: Bob Black, POB 3142, Albany, NY 12203-0142, USA, Abo-bob51@aol.com

42

Marglin, Stephen A. What Do Bosses Do? inThe Division of Labour, ed.Andre Gorz. Atlantic Highlands, New Jersey: Humanities Press, 1976.

Morton, A.L., ed. Political Writings of William Morris. New York: Interna-tional Publishers, 1973.

P.M. Bolobolo. New York: New edition, 1995.Richards, Vernon, ed.Why Work? London: Freedom Press, 1983. (Prilinoloa antologija, ali sa nekoliko detalja vrednih itanja; nap. Bob Blek)

Sahlins, Marshall. Stone Age Economics. Chicago: University of ChicagoPress, 1971.

Santoro, Victor. Fighting Back on the Job. Port Townsend, Washington:Loompanics Unlimited, 1982.

Schor, Juliet B.The Overworked American: The Unexpected Decline of Le-isure. New York: Basic Books, 1991.

Seidman, Michael. Workers Against Work: Labor in Paris and BarcelonaDuring the Popular Fronts. Berkeley, California: University of CaliforniaPress, 1991 http://ark.cdlib.org/ark:/13030/ft5h4nb34h/

Vaneigem, Raoul.The Revolution of Everyday Life. Seattle, Washington:Left Bank Books, Second, revised edition, 1994. (Naroito poglavljeThe Decline and Fall of Work; drugi prevod, Practical Paradise Publi-cations, London 1972.; najnoviji prevod: Rebel Press, London, 2001, sanovim predgovorom i komentarima Raoula Vaneigema; nap. prev.)

Work in America. Report of a Special Task Force to the Secretary of Health,Education and Welfare. Cambridge: MIT Press, 1973.

Zerzan, John. Elements of Refusal. Seattle, Washington: Left Bank Books,1988/ C. A. L. Press 1999. Bob Blek misli na tekstove iz drugog delaknjige, koji su najvie uticali na kasnije kritiare rada i tehnoloko-industrijskog drutva (neki od tih tekstova su bili u opticaju jo od krajasedamdesetih godina): Industrialism and Domestication, Who KilledNed Ludd?, Axis Point of American Industrialism, The Practical Marx,Origins and Meaning of WW I, Taylorism and Unionism, Unionizationin America, Organised Labor vs. The Revolt Against Work; za sada jesamo ovaj poslednji tekst dostupan preko Interneta.

Web adrese i podaci o prevodima: AG.

3

Sadraj

Predgovor Boba Bleka za prvo srpsko-hrvatsko izdanje . . . . . . . 5

Jo malo o Ukidanju rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Ukidanje rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Umesto fusnota i odlomci iz drugih tekstova Boba Bleka . . . . . 271 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3710 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3811 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3912 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Antiradna bibliograja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Bob Black: Bibliograja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Web adrese . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

4 41

Antiradna bibliograja

Izbor: Bob Blek

Beecher, Jonathan, & Richard Bienvenu, eds. The Utopian Vision of Char-les Fourier. Boston: Beacon Press, 1971. Prevedeno: Civilizacija i novisocijetarni svijet: Izbor tekstova, kolska Knjiga, Zagreb 1980.

Bell, Daniel. Work and Its Discontents. Boston: Beacon Press, 1956. (Re-printed in Bells The End of Ideology.)

Black, Bob.The Abolition of Work and Other Essays. Port Townsend, Wa-shington: Loompanics Unlimited, n.d. (1986).

Black, Bob. Friendly Fire. Brooklyn, New York: Autonomedia, 1992. (Chap-ter One includes Primitive Auence: A Postscript to Sahlins andSmokestack Lightning.)

Braverman, Harry. Labor and Monopoly Capital: The Degradation of Workin the Twentieth Century. New York: Monthly Review Press, 1974.

Cowan, Ruth Schwartz. More Work for Mother. New York: Basic Books,1983.

Goodman, Paul & Percival. Communitas: Means of Livelihood and Waysof Life. 2nd ed., rev. New York: Vintage Books, 1960.

Hunnicutt, Benjamin Kline.Work Without End: Abandoning Shorter Hoursfor the Right to Work. Philadelphia: Temple University Press, 1988.

Illich, Ivan. Shadow Work. Boston: Marion Boyars, 1981. Drugi relevantnitekstovi nalaze se u Gender i Towards a History of Needs. Prevedeno:Pravo na zajednitvo (naroito poglavlja Rad u senci i Sopstveni rad),Dole kole, Svetkovina svesnosti, Medicinska Nemezis.

Lafargue, Paul. The Right to Be Lazy. Chicago: Charles H. Kerr, 1975.Jehova, bradati i preki Bog, dao je svojim vernicima vrhunski pri-mer idealne lenjosti: posle est dana rada, odluio je da odmara celuvenost. http://www.marxists.org/archive/lafargue/works/lazy/

Lee, Richard Borshay.The !Kung San: Men, Women, andWork in a ForagingSociety. Cambridge: Cambridge University Press, 1979.

Mann, Ernest. I Was Robot (Utopia Now Possible). Little Falls, Minnesota:Little Free Press, 1990.

40

12

Sistem je maina, Planetarna radna maina, a svi mi, u najboljemsluaju, njeni lako zamenljivi delovi. Boriti se protiv nje na istim orga-nizacionim osnovama, dovoditi u pitanje njen monopol pozivanjem nadunost i rtvovanje, znai svrstati se u njenu vojsku. Mi emo se boritiprotiv nje na isti nain na koji i ivimo: razigrano, kreativno, ekstatino,nepredvidljivo.

Friendly Fire, 1992, naslovni tekst.

5

Predgovor Boba Bleka za prvo srpsko-hrvatsko izdanje

Esej Ukidanje rada prvi put se pojavio u obliku govora koji sam odr-ao u klubu Gorilla Grotto, jednom od mesta za zabavu odraslih, u SanFrancisku 1981. godine. Taj govor bio je deo serije izlaganja posveenihnekim vrlo radikalnim temama. Svoju tezu izloio sam ve u prvoj re-enici: Niko ne bi trebalo da radi i tako odmah isprovocirao one kojisu sluajui dalje, ali ne mnogo paljivo, pomislili da je moja ambicijaiznoenje moralne osude na raun svakog pojedinanog ivotnog izbora.Vlasnik kluba, Gari Vorn, koji je kasnije postao policajac, opisao je ceodogaaj kao najgori performans ikada odran na tom mestu.

Povodom postera koje sam pravio u okviru svoje Poslednje Interna-cionale, Vorn mi je savetovao da nogu nabijem tamo gde su mi usta.Ipak, stavio sam je na drugo mesto. Izbacivanje bune grupe pankera,koji su na moj podsticaj pokuali da uu besplatno, bila je samo jednaod diverzija prireenih te veeri; a zavrilo se tako to je Vorn narediosvojim gorilama da me prebiju.

U leto 1985. znaajno sam korigovao i proirio taj govor u esej, s tim tomi je, mislim, uspelo da zadrim neto od originalnog duha govora. Tekstje prvi put bio objavljen te jeseni u San Francisku, kao pamet. Od tadaje mnogo puta objavljivan, a nalazi se i u mojoj prvoj knjiziThe Abolitionof Work and Other Essays (1986). Postoji i mnogo prevoda: na francuski,nemaki, panski, holandski, italijanski, portugalski, ruski, slovenakii grki jezik; postoji i jedan nski prevod objavljen na Internetu. Odtrenutka kada sam ispod teksta ispisao bez autorskih prava, itaocisu me uhvatili za re; mnoga izdanja pojavila su se bez mog znanja,verovatno i mnoga za koja jo nisam uo. Ali, to je, to se mene tie,sasvim u redu: uvek sam traio samo da mi se poalje jedna kopija svakepublikacije, koje sakupljam da bih udovoljio svojoj tatini.

Uprkos nekim zastarelim podacima i referencama (na primer, ta jeostalo od Jugoslavije koju sam spomenuo na jednom mestu?), tekst je umeuvremenu pretrpeo neznatne ispravke. Za razliku od drugih esejana istu temu (objavljenih u mojoj knjizi Friendly Fire, 1992), ovaj tekst

6je ostao praktino isti, bez dodatne dokumentacije. Njegov sadraj iona-ko spada u domen opte poznatog ili lako dokazivog. Izloeni principiukidanja (ili, ako hoete, transformacije) rada, slede moje vienje togata je zapravo rad; a to vienje, u osnovi, ne zavisi od novih ilustracija iprimera, iako njima moe biti potvreno.

Reakcije su uglavnom bile povoljne. Ljudi najrazliitijih prola poka-zali su interesovanje i simpatije: anarhisti, nju ejderi, pisci i ljubiteljinaune fantastike, pankeri, liberteri, stari hipici, mladi zabuanti, ak ileviari, ali i mnogi radnici neoptereeni ideologijom i subkulturom.

Kritika je bilo malo, budui da se veina mojih neprijatelja (ukljuujuitu i marksiste) zadovoljila neobuzdanim omalovaavanjem ili istresanjemkonzervativnih kliea. Nikada nisam tvrdio da umojim idejama ima netooriginalno (osim moda u mom stilu), ali tvrdim da sam doprineo da rad sam rad, ne samo najamni rad za anarhiste postane institucija kojoj setreba suprotstaviti i koju, ako smo zaista saglasni, treba potpuno osporiti.

Uprkos povremenim krizama i korekcijama kapitalizma, to ponekadide i do razmatranja tako odbojnih opcija kao to je puna zaposlenost,i danas, kao i pre dvadeset godina, opaam isti antiradni trend, kakoizvan tako i na samom radnom mestu. To samo potvruje moje vrstouverenje da svaka borba za osloboenje i slobodu svakog pojedinca (kakoje mogue da se to dvoje razdvaja?), mora u radu prepoznati sutinsku imoda najveu negaciju slobode.

Bob Blek, septembar, 2001.

39

ve samo radno mesto. Tvoj gazda ili ef izdaju ti vie izriitih nareenjanego policajac za deset godina.

Jedni nareuju, drugi izvravaju nareenja. To je sutina podanitva.Ako na svet gledamo bez predrasuda, ali ipak tako da ne gubimo iz

vida slobodu kao glavni kriterijum, jasno je da najmoniji instrumentprinude nije Drava ve Rad.

Kao i trite i drava je aktivnost, a ne entitet. Jedini nain za ukidanjedrave je promena naina ivota na kojem poiva. A taj nain ivota, akose to uopte moe nazvati ivotom, vrti se oko rada i svega to ide uz rad:birokratije, moralizma, obrazovnog sistema, novca, itd.

The Libertarian as Conservative, The Abolition of Work and OtherEssays, 1985.

11

Potrebni su nam anarhisti operisani od anarhizma. Anarhizam idruge prepreke na putu ka anarhiji

Anarhisti se danas zaista nalaze na prekretnici. Prvi put u istorijianarhija je jedini revolucionarni pokret. Tanije, nisu svi anarhisti re-volucionari, ali danas je nemogue biti revolucionar, a da se ne budeanarhista, ako ne po nazivu, onda faktiki. ( . . . )

Anarhija, osloboena svih leviarskih ostataka, u poziciji je da artiku-lie ne toliko neki program, koliko odreen broj revolucionarnih temarelevantnih za sadanje vreme. Ona je odluno antipolitika, kao to jeto i veina ljudi. Ona je hedonistika, na isti nain kao i ljudi koji sepitaju kako se uopte moe nazivati ivotom neto to nije okrenutozadovoljstvu? Ona je individualistika, jer ta drugo moe biti pravamera dobrog drutva, ako ne sloboda i srea svakog pojedinca? Postle-viarska anarhija je, ako ne uvek krajnje negativno raspoloena, ondasigurno veoma sumnjiava prema emancipatorskim obeanjima visoketehnologije. A tu je i ono najvanije, potpuno odbacivanje rada. ( . . . )

Anarchy After Leftism, 1997.

38

poludele? Ne nuno. Iako moda samo intuitivno, oni jo uvek vide svojinteres bolje nego neki slobodni, reformistiki nastrojeni intelektualci.Utoliko pre to je sasvim oigledno da gazde i dalje upravljaju svetom,dok Deremi Rifkin samo pie knjige o tome. Rifkin, naime, uzima zdravoza gotovo da je rad stvar ekonomije; ali rad je uvek bio neto vie od toga stvar politike.

Poto se znaaj najamnog rada za ekonomiju smanjuje, u prvi plandolazi njegova kontrolna funkcija. Rad je, kao i drava, institucija kojommanjima kontrolie veinu. Rad nam oduzima najvei deo naeg bud-nog vremena. esto je ziki i psihiki nepodnoljiv. Za veinu ljudi radpodrazumeva svakodnevno potinjavanje autoritetima u meri koja zaos-taje jedino za onim to moraju da trpe zatvorenici. Rad iscrpljuje ljude,ostavljajui im samo onoliko energije koliko je potrebno za zamenskeaktivnosti i potronju. To znai da je demokratija, ako pod time nekojo uvek podrazumeva aktivno uee ljudi u upravljanju sopstvenimivotima, ista iluzija.

Politika je samo jedna, i to posebno odvratna, manifestacija podelerada (naziv koji rad dobija kada proe kroz tretman akademskih koz-metiara). U takvoj podeli, politika je posao za politikose, terapija zaaktiviste i spektakl za skoro sve ostale.

Ako ostanemo pri pretpostavci da je rad sutinski u funkciji drutvenekontrole, a samo uzgred u funkciji proizvodnje, ponaanje vlasnika, kojeRifkin smatra tako perverzno tvrdoglavim, poinje da ima smisla, iakosamo u okvirima sopstvene naopake logike. Jedan deo populacije je pre-zaposlen. Drugi deo je nezaposlen. ta ove dve grupe imaju zajedniko?Dve stvari: uzajamno neprijateljstvo i potpunu zavisnost od poslodava-ca.

Whats Wrong With That Picture, 1995.

10

Ako za trenutak ostavimo po strani ulitimatum kojim svetska ekono-mija svakome diktira oblik njegove proizvodne aktivnosti, jasno je daglavni izvor direktnog diktata, kojem su izloeni zaposleni, nije Drava

7

Jo malo o Ukidanju rada

Iz prepiske sa Bobom Blekom, 2005.

. . . to se toga tie, ostaje mi samo da citiram Dorda Orvela, koji jerekao, Piem kako mi drago. Da nisam napisao te tekstove (odgovor naprimedbu da je uglavnom pisao polemike tekstove; nap. prev.), umestonjih ne bih napisao neto konstruktivno, nego verovatno ne bih napisaonita. Ali, mogu da piem i drugaije, kao, na primer, u sluaju Ukidanjarada. Samo moram da budem u pravom raspoloenju. Kada sam pisaotaj tekst, bio sam zaljubljen . . .

Naravno da ne mislim da sam izmislio ideju o ukidanju rada. Dotoga sam doao na osnovu mnogih izvora, ukljuujui i Dona Zerzana(stanovao sam kod njega nekoliko nedelja 1978, kada sam se preseliou San Francisko; videli smo se i prole godine ovde u Olbaniju, a ondai marta 2005, na Anarhistikom sajmu knjiga u San Francisku). Mojikritiari su ponekad govorili da to nije moja ideja. Pa ta onda! Nikadato nisam ni tvrdio. Neku originalnost sam pripisivao samo svom stilu.

Ali, ipak sam neto postigao. Tekst Ukidanje rada (koji, uzgred budireeno, nije ni pretendovao da bude anarhistiki) uspeo je da kritukusmog rada ugradi u anarhistiku agendu, ali i u neke druge. To je netoto sindikalisti i sledbenici drugih radnikih struja ne mogu vie daignoriu, osim ako ne ele da ih pobedim bez borbe. Oni me obino igno-riu, ali to je uglavnom zato to znaju da e, ako se upuste u polemikusa mnom, samo skrenuti panju na mene i pruiti mi priliku da ih prika-em kao budale, to zapravo i jesu. Vidim da i drugi ljudi raspravljajuo radu, bez naznaka da su ikada uli za moj tekst. Pustio sam tu idejuda luduje. Ona ne pripada meni. Hou da ona pripada svima. Ona vepripada mnogima. Moj poklon oveanstvu.

Bob Blek, 13. maj 2005.

8 37

akademskih titula raste. To oigledno nema veze sa radnim uinkom. Ali,to ne znai da su gazde iracionalne zato to insistiraju na tim zahtevima:razumno je pretpostaviti da e osoba koja je prola kroz dui boravaku koli lake tolerisati sva mogua sranja na poslu. Dete treba naviina rad, a gde se ta sklonost moe aktivirati bolje nego u koli? ( . . . )Deca se prvo alju u kole, ne toliko da bi nauila neto, ve zato da bise navikla da mirno sede i rade samo ono to im se kae. (Imanuel Kant,Obrazovanje)

Primitive Auence: A Postscript to Sahlins, Friendly Fire, 1992.

9

Iz kritikog prikaza knjige Deremija Rifkina (Jerremy Rifkin)TheEnd Of Work: The Decline Of The Global Labor Force And The DawnOf The PostMarket Era (meutekst: AG)

Futuristi su najavljivali novu postindustrijsku epohu skoro isto ono-liko esto koliko i marksisti konanu krizu kapitalizma. Priznajui to,Deremi Rifkin insistira da je budunost konano stigla i da je ovog putareila da ostane. Moda je zaista tako. ( . . . )

Politike revolucije su do sada uvek donosile duboke promene, ali nei sutinske promene u sferi rada. Meutim, po Rifkinu, sada je i na todoao red.

Rifkin, kae dalje Bob Blek, ispravno primeuje da ljudski rad, u uslo-vima sve vee automatizacije i digitalizacije, postaje sve manje vaan zaproizvodnju. U prilog tome on navodi niz ubedljivih dokaza i pokazate-lja (na primer: nikada vea produktivnost, nikada vea nezaposlenost).Ali, to ne znai da e ljudi raditi manje, a jo manje da treba uriti sapredlozima kako da se oni, u toj budunosti slobodnoj od rada, uposle,to inae predstavlja jednu od glavnih tema Rifkinove knjige:

ta nije u redu sa tom slikom?Moda samo ovo. Rifkin pogreno tumai ili biva zaveden implikacija-

ma svoje inae ubedljive demonstracije da rad postaje sve manje vaanza proizvodnju. Ali, zato onda i dalje radimo i to sve vie? Da li su gazde

36

sumorne nauke koju svaka razumna osoba odbacuje bez trunke okle-vanja. Nain ivota lovaca-sakupljaa potpuno demaksira hobsijanskuprevaru. Resursi su obilni i Kung San se doslovno bakare u njima. Ali,poto je re o racionalnim hedonistima, a ne o askteskim ludacima, oninalaze zadovoljstvo u pravoj meri: rade onoliko koliko je potrebno da bibilo dovoljno za sve. Nomadi toliko skandalizuju ekonomiste i njihovevernike da ovima kao jedini odgovor ostaju samo salve visokoparno sro-enih predrasuda, kao u sluaju ekonomista Mareja Rotbarda (MurrayRothbard) i Dejvida Remzija Stila (David Ramsey Steel), koji je napisaovrlo neprijateljsku kritiku knjige u kojoj sam obrazloio ideju o ukidanjurada. Magazin Liberty (kako voli da se predstavlja) izostavio je 90% mogodgovora Stilu. Dozvolite mi zato da im se osvetim tako to u citiratisamog sebe:

Stil, s nehotinim humorom, objanjava zato lovci-sakupljai uglav-nom ne rade nita: Ako je le jedne ivotinje dovoljan da preguratenedelju ili dve, onda je potraga za drugom isto traenje energije. I taim onda ostaje nego da razmenjuju prie? (Liberty, maj 1989)

Ti jadni avolii su suvie bogati da bi radili. Poto su okrutno lieniprilike da akumuliraju kapital, ta drugo ostaje tim zatucanim divljacimaosim da stvaraju, razgovaraju, pleu, pevaju, prireuju gozbe i tucaju se?

Iza Stilovog vriteeg etnocentrizma krije se strah od divljine i svegato je divlje, duboki strah od zova ume, od sme slobode.

Primitive Auence: A Postscript to Sahlins, Friendly Fire, 1992.

8

Svet civilizacije, svet istorije, pre svega je, objektivno i subjektivno,svet rada. Radnici su ve doneli presudu o tome kako oni, subjektivno,vide rad: to je neto to ih povreuje i to mrze. Objektivno, rad se samopogoravao, gledano u okvirima u kojima se oekivalo neko poboljaanje.Od druge polovine XIX veka, najvei deo radnih zadataka bio je uproen,standardizovan, kretenizovan, razbijen, izolovan od drugih segmenata ipolicijski nadziran . . . Kao to primeuje Stajn (Joel Stein, Automatic Pro-duction, 1975), sa opadanjem radnog umea, nivo traenog obrazovanja i

9

Ukidanje rada

Niko ne bi trebalo da radi. Nikada. Rad je uzrok sve bede ovog sveta.Skoro svako zlo koje vammoe pasti na pamet potie od rada ili od ivotau svetu podreenom radu. Da bismo prestali da patimo, pre svega trebada prestanemo da radimo.

To ne znai da treba da prestanemo da se bavimo bilo ime. Trebastvoriti nov ivotni stil, zasnovan na igri. Drugim reima, treba nam lu-dika1 revolucija. Kada kaem igra, mislim takoe na zabavu, kreativnost,druenje, zajedniki ivot, moda ak i na umetnost. Ima mnogo vrstaigre, koje vrede bar koliko i ona deja. Pozivam na zajedniku avanturuu uslovima opteg uivanja i slobodno isprepletanih razliitosti. Igranije neto pasivno. Svako od nas bi, bez obzira na prihode i zanimanje,sigurno voleo da ima vie vremena za odmor nego to mu inae sleduje;ali, im se malo oporavimo od rada, skoro svi elimo da radimo neto.Oblomov i Stakanov su dve strane istog izlizanog novia.2

Ludiki ivot je potpuno nepojmljiv u postojeoj stvarnosti. Utolikogore po stvarnost, tu crnu rupu koja u sebe usisava i ono malo toga toivot razlikuje od pukog preivljavanja.

Zaudo, a moda i ne, sve stare ideologije su konzervativne jer verujuu rad. Neke od njih, poput marksizma i veine anarhistikih struja, tolikoveruju u rad da se ovek pita nije li to moda zato to ne veruju ni u tadrugo.

Liberali nam poruuju da treba okonati diskriminaciju u zapolja-vanju. A ja kaem da treba zavriti sa zapoljavanjem. Konzervativcipodravaju pravo na rad. Sledei misao svojeglavog Marksovog zetaPola Lafarga, ja se zalaem za pravo na lenjost. Kao i nadrealisti, samoozbiljno, zalaem se za punu nezaposlenost. Trockisti agituju u prilogpermanentne revolucije. Ja sam za permanentno lumpovanje.

1 ludus: lat., igra (nap. prev.)2 Oblomov: glavni junak romana Ivana Gonarova Jedan dan u ivotu Oblomova (1859),

prototip mlakog, buroaskog dembelana. Aleksej Stakanov: Staljinov Alija Sirotanovi,heroj rada Sovjetskog Saveza iz tridesetih godina prolog veka. (nap. prev.)

10

Ali, iako svi ideolozi zagovaraju ideju rada i to ne samo zato to eleda nekom drugom uvale svoj deo posla oni se ipak udno usteu dato priznaju. Spremni su da do besvesti priaju o platama, duini radnogvremena, radnim uslovima, eksploataciji, produktivnosti, protabilnosti.Rado e priati o bilo emu, samo ne o smom radu.

Ti eksperti, koji se uvek nude damisle umesto nas, retko se odluuju das nama podele svoje zakljuke o radu, iako smo mi ti kojima rad oduzimanajvei deo ivota. Ali, zato e se izmeu sebe uvek rado sporiti okodetalja. Sindikati i poslodavci su saglasni u tome da svoje ivote treba daprodajemo u zamenu za preivljavanje; sporna je samo cena. Marksistimisle da ulogu gazde treba poveriti birokratama. Libertarijanci3 misle dato treba da budu poslovni ljudi. Feministkinje ne postavljaju pitanje ko jegazda, sve dok je gazda ensko. Naravno, meu svim ovim ideodilerimapostoje ozbiljna neslaganja oko toga kako bi trebalo podeliti plen vlasti.Kao to je jasno i da niko od njih ne dovodi u pitanje smu vlast i da svioni ele da mi i dalje radimo.

Moda se pitate da li se alim ili sam ozbiljan. I jedno i drugo. Bitiludista nije isto to i biti lud. Igra ne mora da bude neozbiljna, iako bitineozbiljan ne znai biti povran. esto je potrebno da se neto na prvipogled neozbiljno shvati ozbiljno. Voleo bih da ivot bude igra, ali da jeulog u toj igri visok. Voleo bih da ta igra traje veno.

Alternativa radu nije samo nerad. Biti ludista ne znai biti lenuga.Iako veoma cenim zadovoljstvo dremanja, ono nikada nije tako prijatnokada prekida druga zadovoljstva i razonode, a ne samo rad; niti samspreman da armiem onaj vremenski programirani, sigurnosni ventilzvani slobodno vreme. Daleko od toga. Slobodno vreme je nerad ufunkciji rada. Slobodno vreme je vreme provedeno u oporavljanju odrada, u grozniavim i beznadenim pokuajima da se zaboravi na rad.Mnogi ljudi vraaju se sa odmora toliko iscrpljeni da jedva ekaju da sevrate na posao i malo dou k sebi. Glavna razlika izmeu rada i slobodnogvremena je u tome to ste na poslu barem plaeni za svoje maltretiranjei umor.

3 Samo republikanac koji uzima drogu, makar prema Bobu Bleku. The Libertarian AsConservative, www.inspiracy.com (Nap. prev.)

35

Primitive Auence: A Postscript to Sahlins, Friendly Fire, 1992.

6

Salins je ve primetio superiorni kvalitet radnog ivota koji uivajuprimitivni proizvoai da pozajmim omiljenu frazu pseudohumanisti-kih eksperata za redizajn i oplemenjivanje rada. Pored kraeg i kliznogradnog vremena, kao i mnogo pouzdanijeg socijanog osiguranja, naosnovu opteg pravila o deljenju hrane, rad lovaca-sakupljaa je prijat-niji nego veina modernih poslova. Mi se budimo na zvono budilnika;oni spavaju mnogo, danju i nou. Mi smo zakucani za svoje zgrade uzagaenim gradovima; oni se kreu po otvorenom prostoru i na sveemvazduhu. Mi imamo gazde; oni imaju saputnike. Na rad po pravilu zah-teva jednu ili svega nekoliko hipespecijalozvanih radnji, esto ni toliko;oni kombinuju manuelni i intelektualni rad kroz mnotvo raznovrsnihaktivnosti, upravo onako kao to su to zamiljali veliki utopisti. Vremekoje mi provodimo u prevozu je mrtvo i jalovo; oni ne mogu da kroeiz svog kampa, a da ne itaju pejsa na neki potencijalno produktivannain. Naa deca su potinjena zakonu o obaveznom pohaanju kole;njihova deca, bez iijeg nadzora, kroz igru oponaaju aktivnosti odraslih,sve dok, skoro neprimetno, ne zauzmu njihovo mesto. Oni su tvorci imajstori svog jednostavnog, a opet tako ekasnog alata; mi radimo zamaine i to uskoro nee biti metafora, barem prema jednom ekspertu izNational Aeronautics and Space Administration (NASA): U naelu, robotie raditi za ljude, ali mogue je da e, u nekim sluajevima, u radnojhijerarhiji neki roboti biti iznad nekih ljudi. Poslednja re u debati ojednakim ansama za posao.

Primitive Auence: A Postscript to Sahlins, Friendly Fire, 1992.

7

Kao to primeuje Ivan Ili, ekonomisti se razumeju u rad isto kolikoi alhemiari u zlato. Oni sueljavaju dve bliznake fatalnosti, neogra-niene potrebe i ograniene (retke) resurse, da bi podigli zdanje svoje

34

ostvarenja, ravnopravne radne ene bi opet na svojim pleima morale danose teret onoga to Ili zove radom u senci potroaki neplaeni radkoji robi dodaje novu vrednost, neophodnu da bi ta roba bila od koristi zasmu potroaku jedinicu (na primer, pripremanje kupljenih namirnica;nap. prev.; Ivan Illich, Gender) Zakoni o graanskim pravima ne moguda prodru u domainstvo. Istorija rada, ako se tu uopte moe govoriti onekoj razvojnoj logici, jeste istorija sve veeg nametanja mukotropnograda enama. Svaki feminizam koji nije izriito antiradni je prevara.

Primitive Auence: A Postscript to Sahlins, Friendly Fire, 1992.

5

ak se i teak rad moe uiniti podnoljivijim, ukoliko se ne obavljapod neijim nadzorom. Zadrimo se na primeru naroda Kpele iz Liberije,koji uzgajaju pirina to je, po svim kriterijumima, veoma teak posao.Ovi neolitski farmeri organizuju svoj rad na nain nezamisliv za naeeksperte. Liinee, radost, mora da prati svaki posao koji Kpele obavljaju,inae od posla nema nita. Rad se obavlja u grupama od kojih svakaima svoj muziki orkestar, koji prati ritam njihovih motika i maeta. Uodreenim intervalima ene odbacuju motike i poinju da pleu da bizabavile ostale i relaksirale miie izmorene jednolinim pokretima. Nakraju dana svi radnici se okupljaju da bi pili palmino vino, igrali i pevali.Ako ovo i nije drutvo o kojem je govorio Salins, ono jo uvek predstavljaogroman napredak u odnosu na rad kakav postoji u naem navodnomdrutvu blagostanja.

Antropolozi izvetavaju da je vlast vrila veliki pritisak na Kpele dapreu sa suvog na vlano uzgajanje pirina (na navodnjenim poljima),s obzirom da ovo drugo donosi mnogo vei prinos. Kpele su popustili, alise nisu odrekli svog konzervativizma: prihvatili su savet nekih strunja-ka da uzgajaju kakao kao glavnu kulturu. Naime, rad na navodnjenimpirinanim poljima bio bi ist kuluk, lien takvih vitalnih komponentikao to su askanje, pesma i ples upravo onih tragova igre koji su umodernom radu potpuno izbrisani.

11

Ne elim da se ovde igram reima. Kada kaem da rad treba ukinuti,onda to i mislim, samo to taj stav sada hou da obrazloim na manjeemotivan nain. Moja minimalna denicija rada je prisilni rad, odnosnoprinudna proizvodnja. Oba ova elementa su od sutinskog znaaja. Rad jeproizvodnja nametnuta ekonomskim ili politikim sredstvima, pomouigre tapa i argarepe (pri emu je argarepa samo drugi oblik tapa). Alinije svako stvaranje rad. Rad nikada nije sam sebi svrha, ve uvek ima zacilj neki proizvod ili neku korist koju proizvoa (a najee neko drugi)eli da izvue iz njega. To je rad. Denisati ga znai prezreti ga. Ali radje obino i neto gore od toga. Dinamika dominacije svojstvene raduvremenom se razvijala. U razvijenim, na radu zasnovanim drutvima,ukljuujuu tu sva industrijska drutva, kapitalistika i komunistika,rad poprima svojstva koja dodatno naglaavaju njegovu odvratnost.

U kapitalistikim zemljama, u jo veoj meri nego u komunistikim,gde je drava skoro jedini poslodavac, rad znai zaposlenost, tj. najamnirad, prodavanje sebe u slubi nekog plana. Tako 95% zaposlenih Ameri-kanaca radi za nekog drugog ili za neto drugo. U SSSR, Kubi, Jugoslaviji,Nikaragvi ili u bilo kom drugom alternativnom modelu koji bi se mo-gao navesti, taj procenat iznosi skoro 100%. Jedino u veito uzburkanimseljakim bastionima Treeg sveta Meksiku, Indiji, Brazilu, Turskoj privremeno je ouvan znaajan broj poljoprivrednika koji i dalje radeu nekoliko milenijuma starim, tradicionalnim aranmanima, plaajuiporez dravi ili zakup nekom parazitskom zemljoposedniku, u zamenuda budu ostavljeni na miru. ak i ovaj grubi oblik poslovnog ugovoraizgleda dobro u poreenju s poloajem svih industrijskih (i administra-tivnih) radnika: svi oni rade u uslovima koji zahtevaju podaniki odnosprema poslodavcu.

Ali, moderni oblici rada imaju jo gore posledice. Ljudi ne samo darade, oni imaju radne zadatke. Radnik je obuen da sve vreme obav-lja samo jedan, odreeni zadatak. ak i ako taj zadatak sadri trunkuzanimljivosti (to nije sluaj sa sve veim brojem poslova), monotonijanjegove obavezujue ekskluzivnosti unitava sav njegov ludiki poten-cijal. Zadatak u koji bi mogla biti uloena energija nekoliko ljudi, urazumno ogranienom vremenu i koji bi jo mogao biti zabavan, postajeteret za one koji moraju da mu se posvete 40 sati nedeljno, bez pravada utiu na nain njegovog izvrenja, u korist vlasnika koji sa samim

12

procesom proizvodnje nema nita. To je stvarnost sveta rada: svet biro-kratskog javaluka, seksualnog maltretiranja i diskriminacije, tupavihefova koji iskoriavaju i zloupotrebljavaju svoje potinjene, koji bi posvim racionalno-tehnikim kriterijumima trebalo sami da vode posao. Ali,to je upravo ono na emu kapitalizam u stvarnosti insistira: podreivanjeracionalne maksimalizacije proizvodnje potrebi da se nad proizvodnjomima potpuna organizaciona kontrola.

Degradacija koju veina radnika doivljava na poslu predstavlja spe-cian zbir ponienja koji se naziva disciplina. Fuko je taj fenomen pri-kazao mnogo sloenijim nego to zapravo jeste (Nadzirati i kanjavati:Roenje zatvora, Prosveta, Beograd 1997; nap. prev.). Disciplina je skuptotalitarnih tehnika kontrole primenjenih na radno mesto: nadzor, rutin-ske operacije, zadati radni tempo, proizvodne norme, zvono za poetaki kraj radnog vremena, itd. Disciplina je ono to fabrika, kancelarija iprodavnica imaju zajedniko sa zatvorom, kolom i azilom za umobolne.Re je o istorijski originalnoj i nepojmljivo uasnoj pojavi, o neemu toprevazilazi matu ak i takvih demonskih diktatora iz prolosti kao tosu bili Neron, Dingis Kan i Ivan Grozni. Koliko god da su bili surovi, onijednostavno nisu raspolagali mainerijom za tako temeljnu kontrolu svo-jih podanika kakvom raspolau moderni diktatori. Disciplina je izrazitodijabolian oblik moderne kontrole, sasvim novi oblik prinude, koji bitrebalo to pre odbaciti.

To je rad. Igra je neto sasvim drugo. Igra je uvek dobrovoljna. Onoto bi inae moglo da bude igra, im postane obavezno postaje rad. To jeoigledno. Bernije de Koven je igru denisao kao ukidanje posledica.To je neprihvatljivo ukoliko treba da znai da igra nema posledice. Ovdene govorimo o takvoj igri. Tvrditi tako neto znai obesmisliti je. Stvarje u tome da posledice, ako ih ima, stiu kao poklon. Igrati se (aktivnost)i poklanjati (odnos) blisko su povezani, to su dva aspekta istog impulsa,instinkta igre. Oni dele isti aristokratski prezir prema krajnjem ishodu.Igra eli da neto postigne igrom, to je njegov glavni motiv. Ali, glavnanagrada trebalo bi da bude sama aktivnost, kakva god bila. Neki drugaijeobaveteni istraivai igre, kao to je Johan Hojcinga (Huizinga, HomoLudens, 1949), denie igru kao aktivnost koja sledi odreena pravila.Iako veoma cenim njegovu erudiciju, snano odbacujem ovo ogranienje.Ima mnogo zanimljivih igara koja se zasnivaju na pravilima (ah, bejzbol,

33

S druge strane, za razliku do prethodnih decenija, u ivotima obinihljudi rad sve vie postaje strano telo. Due radno vreme, nii realni pri-hodi i nesigurnost radnog mesta sigurno nisu nikakva kompenzacija zasumorno i esto poniavajue iskustvo smog rada. Tokom ezdesetih,Bukin, uvek spreman da nanjui revolucionarni potencijal drutvenihporemeaja, pozdravljao je prezir mladih prema radu. Ali, dok su drugetendencije koje je odobravao, kao to je kultura mladih, bile rekuperirane,sve raireniji otpor prema radu postao je stalna crta amerikog radnogprostora. Spontan i van svake kontrole, taj otpor izmie i gazdama kojebi da ga potkupe i leviarima koji bi da ga organizuju. Prezaposleni inezaposleni oni su danas potencijalno revolucionarna snaga.

Anarchy After Leftism, Labor-Enslaving Technology, 1997.

4

Mnogi su tvrdili kako su u veini drutava ene radile vie od muka-raca i to je verovatno tano (ipak, u drutvu San Bumana, mukarcirade vie nego ene; kada je re o obezbeivanju hrane, oni obavljaju zatreinu vie posla nego ene, iako donose svega 40% potrebnih kalorija).U verovatno povezanom razvoju, u veini drutava ene su imale manjepolitike moi nego mukarci; zapravo, najee nisu imale nikakvu mo.Promiljena feministika taktika bi zato trebalo da poiva na anarhizmu,a ne na fantazijama o matrijarhalnom prevratu; na ukidanju rada, a ne nacviljenju zbog istih nadnica za iste poslove. Jedini matematiki sigurannain da vlast i rad uinite ravnopravnim i rodno pravednim, jeste da seotarasite i jednog i drugog. ( . . . )

Zaposlene ene (veina je danas zaposlena izvan kue) rade vie negoikada. One i dalje moraju da obavljaju veinu kunih poslova, to suradile jo od poetaka industrijalizacije i da pored toga rade za nadnicu.Njihovo silovito ukljuivanje u radnu snagu (one su radile sve vreme, alitaj neplaeni rad nije bio smatran poslom) u poslednjih dvadeset godinasamo je poveao njihov radni teret, ali i ukupnu koliinu rada (potoniko ne tvrdi da su mukarci u meuvremenu poeli da rade manje). aki kada bi seksualna diskrimancija bila potpuno ukinuta, to je daleko od

32

minimalno, oslobaa od svakodnevnih kunih poslova, pre nego topoe na posao da bi zaradila ono to esto predstavlja vei deo pri-hoda domainstva. (M. Bookchin,The Ecology of Freedom, 1982:49)

Drugim reima, maina za pranje vea pojaava seksualnu podelu ku-nih poslova i omoguava eni da bude proletarizovana da se pridruiplaenoj radnoj snazi i to onoj na samom dnu. (Black, Primitive Auen-ce, 1992: 29-30) Zahvaljujui tehnologiji, moderna radna ena uspeva ida dabe rinta, obavljajui rad u senci (Illich, 1981) i da se ukljui unedovoljno plaeno kapitalistiko rintanje u kancelariji, restoranu ili aku fabrici. Maina za pranje vea i kuna tehnologija uopte, nikada nisuutedeli enama ni deli radnog vremena. Tehnologija je samo povealaproduktivne standarde (s mainom Maytag nema vie izgovora ako vaerublje nije belje od belog) ili je napor pomerila ka drugim radnim zada-cima, kao to je uvanje dece (Cowan 1974, 1983). Sumnjam da Bukinsam pere svoje gae i to ne samo zato to voli da mae svojim prljavimveom u javnosti.

U Bukinovoj graanskoj utopiji ureaji za utedu radnog vremenabie visoko cenjeni bilo da su to kompjuteri ili automatska mainerija zato to e osloboditi ljudska bia od nepotrebnog napora i pruiti imnestruktuirano slobodno vreme za lino usavravanje, kao pojedinaca igraana. (M. Bookchin, Remaking Society, 1989: 197)

Da bi neko besvestan kao i sam Bukin u to poverovao potreban je invere. U poslednjih nekoliko decenija (od 1948 na ovamo), zahvaljujui vi-sokim tehnologijama i u meri koja daleko premauje sve to je na Dekanmogao predvideti, produktivnost se vie nego udvostruila. (Schor 1991:1-2, 5, 29) Zaudo, ni materijalna oskudica, a jo manje mukotrpnirad nisu nestali. Realni prihodi su opali, dok je u isto vreme broj radnihsati povean. ak je i Dekan primetio, doslovno na prvoj strani, svevee siromatvo miliona ljudi i da intenzitet izrabljivanja primoravasve vie ljudi da prihvate radnu nedelju tipinu za proli vek. (M. Bookc-hin, Remaking Society, 1989: 1) Ono to nije primetio je paradoks da sveintenzivniji progres, sve vea produktivnost, sve vee siromatvo i svevei obim rada dovode u pitanje upravo njegovo, u osnovi marksistiko,oduevljenje razvojem proizvodnih snaga. ( . . . )

13

monopol, brid), ali igra moe da bude jo mnogo toga. Razgovor, seks,ples, putovanje ove aktivnosti ne slede pravila, ali su svakako igra. A isama pravila mogu lako postati predmet igre, kao i bilo ta drugo.

Rad izvrgava ruglu svaku priu o slobodi. Zvanian stav glasi da svimi imamo pravo da ivimo u demokratiji. Neki drugi ljudi, manje srenii manje slobodni, moraju da ive u policijskim dravama. Ti nesrenicimoraju da se potinjavaju vladajuem poretku, esto potpuno samovolj-nom. Vlast ih dri pod stalnim nadzorom. Dravna birokratija kontrolieak i najmanje detalje njihovog svakodnevnog ivota. Slubenici koji imizdaju nareenja odgovorni su samo pred viim instancama, dravnim iliprivatnim. Svaka pobuna i neposlunost se kanjavaju. Dounici redovnodostavljaju svoje izvetaje nadlenim organima. Sve to je, kau, netoveoma loe.

I zaista je tako. Samo to ovo nije nita drugo nego opis modernogradnog mesta bilo gde u Americi. Liberali, konzervativci i liberteri, kojilamentuju nad totalitarizmom, obini su prevaranti i licemeri. U bilokojoj umerenoj poststaljinistikoj diktaturi ima vie slobode nego na bilokom radnom mestu u Americi. U kancelarijima i fabrikama nailazimo naistu vrstu hijerarhije i discipline kao u zatvoru ili u manastiru. Kao tosu Fuko i drugi pokazali, zatvori i fabrike pojavljuju se otprilike u istovreme, a njihovi upravnici svesno su razmenjivali tehnike kontrole.

Radnik je rob na odreeno vreme. Gazda je taj koji ti govori kada e dadoe, kada e da ode i ta treba da radi u meuvremenu. On ti govorikoliko e da radi i koliko brzo. Slobodan je da svoju vlast ispoljavado poniavajuih krajnosti, odreujui, ako eli, koju odeu mora danosi i koliko esto moe da ide u WC. Osim u nekoliko sluajeva, imapravo da te otpusti iz bilo kog razloga ili bez ikakvog razloga. pijunirate preko svojih dounika i nadzornika, pravei o svakom zaposlenomposeban dosije. Svaki prigovor proglaava se za neposlunost, kao daje radnik nevaljalo dete, zbog ega ne samo da moe dobiti otkaz negoi biti ispraen na ulicu, bez ikakve nadoknade. Bez namere da ovo posvaku cenu primenim i na njih, treba primetiti da deca kod kue i u koliimaju slian tretman. To se pravda njihovom navodnom nezrelou. tato govori, ako se ima u vidu da su njihovi vaspitai i roditelji takoeradnici?

14

Ovaj poniavajui sistem dominacije upravlja barem polovinom bud-nog vremena veine ena i skoro svih mukaraca, tokom nekoliko de-cenija, to jest, najveim delom njihovog ivota. Sistem u kojem ivimomoemo, u odreenom kontekstu, s pravom nazivati demokratijom ilikapitalizmom ili, jo bolje, industrijalizmom, ali ono o emu je zapravore su fabriki faizam i uredska oligarhija. Svako ko tvrdi da su ljudikoji ive u takvom sistemu slobodni ili je laov ili budala.

Ti si ono to radi. Ako radi neki dosadan, glup, monoton posao, imasve anse da i sam postane dosadan, glup i monoton. Rad predstavljamnogo bolje objanjenje za narastajuu kretenizaciju koju vidimo svudaoko nas, jer tome doprinosi vie nego ak i tako moni mehanizmi moro-nizacije kao to su televizija i obrazovanje. Ljudi kojima se celog ivotaupravlja, koji se iz kole izruuju pravo na posao, koji ivot poinju nadzi-rani u porodici, a zavravaju nadzirani u starakim domovima, naviknutisu na hijerarhiju i mentalno robovanje. Njihova tenja ka nezavisnostitoliko je zakrljala da je strah od slobode jedna od retkih fobija koja jeu njima racionalno zasnovana. Poslunost kojoj se ovek ui na poslu,vraa se u porodicu, gde je obuka i poela, reprodukujui tako ceo sistemna vie naina, na polju politike, kulture, itd. Kada ljude jednom liitevitalnosti u oblasti rada, oni e se lako podvrgnuti hijerarhiji i dominacijieksperata i u svim drugim oblastima. To je ono na ta su navikli.

Toliko smo uronjeni u svet rada da nismo ni svesni svih njegovihposledica. Potrebno je da se pozovemo na iskustva spoljnih posmatraa,iz drugih epoha i iz drugih kultura, da bismo postali svesni krajnostii patologije naeg sadanjeg stanja. U istoriji je takoe postojalo dobakada je neto poput radne etike bilo potpuno nepojmljivo. Maks Veber jemoda u pravu kada pojavu tog koncepta vezuje za religuju, posebno zakalvinizam, koji bi, da se pojavio danas umesto pre etiri veka, bio odmahi sa punim pravom proglaen za kult. ta god da je sluaj, treba samo daposluamo rei drevnih mudraca da bismo rad sagledali u odgovarajuojperspektivi. Drevni ljudi su rad videli onakvim kakav stvarno jeste i tajstav je vladao (bez obzira na upad kalvinizma) sve dok ga nije potisnuoindustrijalizam iako je i tada bilo potrebno da nova lozoja prvo budezvanino objavljena od strane svojih proroka.

Zamislimo za trenutak da rad ne pretvara ljude u tupave podanike.Zamislimo, uprkos svemu to nam govori psihologija i na ta raunaju

31

bie sasvim dovoljna. Poimo od njegove stripovske istorije junjakepoljoprivrede:

Vlasnicima plantaa s Juga bile su potrebne ruke robova u najveojmeri zato to maine za saenje i branje pamuka nisu postojale;zaista, napoliarski rad na farmama u Americi je nestao u poslednjedve generacije, zato to je uvoenje novih maina zamenilo radosloboenih crnih zakupaca. (M. Bookchin,The Ecology of Freedom,1982:35)

Drugim reima, Bukin okrivljuje robovlasnitvo za tehnoloku za-ostalost, a ne kapitalistiki svetski sistem, koji je Jugu dodelio funkcijuproizvoaa izvoznih monokultura. Ali, pamuk je bio od sporednog zna-aja za niskotehnoloku kolonijalnu ekonomiju iz XVII i XVIII veka, kadasu robovi obraivali druge izvozne kulture, kao to su duvan, pirina iindigo (McCusker & Menard, 1985). Kao to svaki kolarac zna, tehnikiprogres je ojaao robovlanitvo, koje je bilo zamaskirano spregom ma-ina za branje pamuka i tekstilno orijentisane Industrijske revolucije uBritaniji (Scheiber, Vatter & Faulkner, 1976: 130-134).

Ako Bukinova pria o robovlasnicima ima nekog smisla, onda sesvakoj vladajuoj klasi moe pogledati kroz prste. Vlasnicima plantaasu bili potrebni robovi u najveoj meri zato to nisu imali mainekoje bi obavljale njihov posao. Industrijalci su imali potrebu za dejimradom, verovatno iz istih razloga. Graani Atine su imali potrebu zarobovima, zato to njihova tehnologija nijemogla da im lepo oisti groe,popui kako valja i zadovolji mnoge druge potrebe tog kultivisanoggraanstva, ije su aspiracije bile tako uzviene da se prosto nije moglosamo starati o sebi. Potreba je drutveno i ekonomski uslovljena. Nemanikakve sumnje da su junjakim plantaerima i atinskim graanima bilipotrebni robovi; ALI, DA LI SU ROBOVIMA BILI POTREBNI JUNJAKIPLANTAERI I ATINSKI GRAANI?

Drugi Dekanov primer je takoe neumesan. To je klasini instrumentosloboenja ena, maina za pranje vea:

Moderna radna ena-majka ne bi mogla da izae na kraj sa svimsvojim obavezama da nije maine za pranje vea, koja je, makar

30

poslednje vreme i radnici prestaju da raunaju na sindikate. Tako je iovde zatvoren krug.

Uprkos svom tehnolokom napretku ostvarenom u poslednjih polaveka, radno vreme ne samo da nije skraeno, ve je broj godina kojeprovodimo radei povean. Razlog tome je to sve vei broj ljudi doivipenziju, to znai da sistem uspeva da iz nas iscrpi vie rada nego ranije.Proseni ameriki radnik, mukarac, radi osam sati due od radnika sapoetka veka. U XVIII veku radnik, ako bi uopte poiveo toliko, svojeposlednje dane bi doekao u nekom prihvatilitu za siromane. U XXveku, taj radnik opet, ukoliko uopte poivi toliko ivot zavravau nekom starakom domu, usamljen i medicinski maltretiran. Neki tonazivaju napretkom.

Primitive Auence: A Postscript to Sahlins, Friendly Fire, 1992.

3

Iz Anarchy After Leftism, 1997; kritika Mareja Bukina (Murray Bo-okchin, 1921-2006); Blek ga ovde naziva Dekanom, aludirajui nanjegovu ulogu osnivaa Instituta za socijalnu ekologiju iz Bostona.

Dekan jednako grei i kada je re o radu i odnosu tehnologije i rada u drugim oblicima drutva. U zbirci Friendly Fire izneo sam neke dokaze(ima ih mnogo vie) koji govore da s napretkom tehnologije kvantitetrada raste, a kvalitet radnog iskustva opada (Black, Primitive Auence:A Postscript to Sahlins, 1992: 19-41). Generalno, nema tehnologije kojasmanjuje obim rada. U najboljem sluaju, tu je tehnologija koja rad samopreureuje, to je sa stanovita radnika isto kao kada bi emigrirali izEtiopije u Rumuniju, u potrazi za boljim ivotom. (Nema budunosti zaradno mesto, 1992) Kapitalisti razvijaju i primenjuju nove tehnologije nezato da bi smanjili obim rada ve zato da smanje njegovu cenu. to jetehnologija razvijenija, to su manje nadnice i manja potreba za radnomsnagom.

Kada sa parola preemo na detalje, vidimo da Dekan otkriva svojenepoznavanje prave istorije rada i tehnologije. Dva primera koja iznosi

15

njegovi ideolozi, da rad nema nikakav uticaj na formiranje karaktera.Zamislimo najzad da rad nije tako dosadan, iscrpljujui i poniavajuikao to svi znamo da jeste. ak i tada rad pravi sprdnju od svih humanis-tikih i demokratskih tenji, prosto zato to nam oduzima toliko mnogovremena. Sokrat je govorio da manuelni radnici stvaraju loa prijateljstvai postaju loi graani zato to nemaju vremena da se posvete negovanjuprijateljstva i ispunjavanju graanskih obaveza. I bio je u pravu. Zbograda, kakav god bio, mi stalno gledamo na sat. Jedino to takozvano slo-bodno vreme ini slobodnim je to to gazdu ne kota nita. Slobodnovreme najveim delom koristimo da bismo se pripremili za posao, oti-li tamo, vratili se kui i onda se oporavljali od njega. Slobodno vremeje eumizam za poseban oblik rada, poseban faktor proizvodnje, kojipodrazumeva ne samo prevoz do radnog mesta i nazad o sopstvenomtroku, ve i primarnu odgovornost za vlastito odravanje i oporavak.Ugalj i elik su toga poteeni. Strug i pisaa maina ne moraju to darade. Zato ne treba da nas udi kada Edvard Robinson u jednom od svojihgangsterskih lmova kae: Rad je za debile!

I Platon i Ksenofon pripisivali su Sokratu i oigledno delili sa njimmiljenje o destruktivnom uticaju rada na oveka kao graanina i kaobie. Herodot je prezir prema radu vezivao za klasinu Grku, kada jenjena kultura bila na vrhuncu. Moemo da navedemo i primer iz starogRima, kada Ciceron kae da svako ko svoj rad prodaje za novac u stvariprodaje sebe i sputa se na nivo roba.

Ovakva otvorenost danas je retka, ali savremena primitivna drutva,na koja ovde neemo gledati sa visine, imala su dovoljno reitih predstav-nika sposobnih da prosvetle moderne antropologe. Kapauku iz zapadnogIriana (Papua Nova Gvineja), prema svedoenju Pospisila, smatraju daivot mora da se odrava u stalnoj ravnotei, pa tako rade svaki drugidan, posveujui dan odmora vraanju izgubljenog zdravlja i snage.

Nai preci su, sve do XVIII veka, kada su ve uveliko bili na putu ka na-oj dananjoj sudbini, imali barem svest o tome ta je izgubljeno, o nalijuindustrijalizacije. Njihova religiozna odanost Svetom Ponedeljku, imeje petodnevna radna nedelja bila uvedena de facto 150 do 200 godina prenego to je bila zvanino odobrena, bacala je u oaj vlasnike prvih fabrika.Njihovim gazdama trebalo je mnogo vremena da ih podvrgnu tiranijizvona, pretku dananjeg asovnika. U stvari, bile su potrebne jedna do

16

dve generacije da bi se odrasli mukarci zamenili enama naviknutijimna poslunost i decom koja su se jo mogla prevaspitati i oblikovati pre-ma kalupu industrijske proizvodnje. ak su i napoliari, za vreme starogreima u Francuskoj, imali dosta vremena za sebe, nakon to bi zavrilisa poslom na imanju zemljoposednika. Prema Lafargu (Paul Lafargue,Pravo na lenjost, 1883) etvrtina francuskog seoskog kalendara bila jeposveena svetim Nedeljama i praznicima, a ruski seljaci o kojima jepisao ajanov4 iz drutva koje bi se teko moglo smatrati naprednim takoe su posveivali plandovanju izmeu jedne etvrtine i jedne petinesvih dana u godini. Potpuno podreeni radu, mi se oigledno nalazimodaleko iza ovih nazadnih drutava. Neki muik, izrabljivan do besvesti,mogao bi samo da se pita zato uopte radimo. Trebalo bi i mi.

Da bi se sagledale prave razmere neprestanog pogoravanja naegstanja, potrebno je da razmotrimo najranije stadijume ljudskog drutva,kada jo nije bilo vlasti i svojine i kada su nai preci iveli kao lovci-sakupljai. Hobs je u par rei zakljuio da je ivot tada bio prljav, surovi kratak. Drugi su pretpostavljali da je ivot bio neprestana, oajnikaborba za opstanak, rat protiv surove Prirode, gde su smrt i propast lakoodnosili sve one koji nisu bili dovoljno spremni da se suoe sa svim iza-zovima borbe za goli ivot. U stvari, sve je to bila projekcija straha zbogmogueg kolapsa centralne vlasti nad zajednicama nenaviknutim da ivedrugaije, kao to je to bilo u Hobsovoj Engleskoj za vreme graanskograta. Hobsovi savremenici su se ve bili susreli sa alternativnim drutve-nim modelima i drugaijim nainima ivota, posebno u Severnoj Americi,ali su isto tako bili suvie udaljeni od njihovog iskustva da bi ih pravilnorazumeli. Ljudi iz niih slojeva, kojima je nain ivota Indijanaca bioblii, bolje su shvatali o emu je re. Tokom celog XVII veka engleskidoseljenici su beali u indijanska plemena ili su, ako bi bili zarobljeniu ratu, odbijali da se vrate u kolonije. S druge strane, broj indijanskihprebega u naseobine belaca mogao bi se uporediti s brojem Nemaca kojisu Berlinski Zid preskakali sa zapadne strane.

4 A. V. ajanov: ruski ekonomista, poznat po radovima o ekonomiji i tradicionalnoj or-ganizaciji ruskog sela. Uhapen 1930. posle ega mu se gubi svaki trag. Na njegov radosvre se i Maral Salins (Marshall Sahlins) u svojoj knjizi Stone Age Economics (1972), upoglavljuThe Domestic Mode of Production. (nap. prev.)

29

Tako je bilo i sa amerikim radnikom. U XVIII veku nastaje trend darobovski i najamni rad, do tada bio uglavnom sezonski, postane stalan.Tehnoloki progres je, kao i obino, stvari samo uinio jo gorim. Evojednog primera:

Moreplovci su nekada bili prava avangarda meu najamnim radnici-ma. U XVIII veku veliina i nosivost brodova postaju mnogo vei, to jezahtevalo jo vie rada i to veoma mukotrpnog. Pomorci su na to odgo-varali zajednikim akcijama, kao to su bili trajkovi ta re potie odnjih, jer su oni bili ti koji su udarali (to strike) na brodove zatim pobunei najzad piratstvo, to jest, zauzimanje radnog mesta i proterivanje do-tadanjih vlasnika. Pirati su pojednostavili komandnu hijerarhiju, samibirali svoje kapetane, a nadnice su zamenjivali zajednikim vlasnitvom izajednikim preuzimanjem rizika. Pored toga, drastino su smanjili obimrada, budui da su njihovi brodovi imali posadu pet puta brojniju odposade trgovakih brodova koji su bili njihov plen. Odvratnost koju suoseali prema radu bila je njihov glavni motiv. Za jednog pirata ljubavprema piu i lenarenju bila je jai motiv od zlata. Izvesni admiral jepokuao da rehabilituje nekoliko zarobljenih pirata, nudei im vojnikazaduenja, to je znailo nauiti ih da rade, a to su oni na svaki nainpokuavali da izbegnu. Naime, rad je ono to ti ljudi smrtno mrze,rekao je guverner Bahama, dok je drugi stanovnik tih ostrva primetio jeda oni i rad nikako ne idu zajedno. (Rediker, Innes, 1988)

Naredni veliki preokret, industrijalizacija, doneo je radnikoj klasi jotei i monotoniji rad, nego to je njihova klasa ikada ranije morala datrpi. U armiji Industrijalizacije nije bilo dobrovoljaca. Radnici u prvimamerikim fabrikama nisu bili ak ni formalno slobodni: to su bili enei deca koje su na posao slali njihovi zakonski vlasnici, muevi i oevi.Fabrike na Severu, kao i plantae na Jugu, poivale su na robovskom radu.Mnogo kasnije radno vreme bilo je skraeno, zahvaljujui delovanjuorganizovanih radnika i drugih reformatora, koji su taj zahtev ukljuiliu svoje programe. Osmoasovno radno vreme, koje je danas zvaninopriznato, tekovina je koju su anarhisti sa Hejmarketa (ikago, 1886) platilisvojim ivotima. Ali, danas, predlog da se uvede jo kraa, 30-asovnaradna nedelja, ne dolazi od sindikata, ve od ljudi kao to su, na primer,Hjugo Blek, u to vreme senator, a kasnije lan Vrhovnog Suda. Zato u

28

Virdinije zahtevala je 24 sata rada. Naravno, Indijanci nisu jeli samo ku-kuruz: njihova ishrana bila je veoma bogata i raznovrsna, obezbeujuiim odlino zdravlje, jer je bila mnogo hranljivija i manje monotona odonoga to je kasnije postalo standard ne samo u siromanim zemljamaJuga, ve i u bastionima industrijalizma.

Zato ne treba da udi zato su mnogi doseljenici postali uroenici,naputajui najranije engleske naseobine, ostavljajui za sobom samoporuku urezanu u drvetu: Otili meu Kroatane. (Pleme Lambi/ Lumbee,Severna Karolina; nap. prev.)

Ti prvi begunci, koji su jedva doekali da jaram civilizacije zamene zalagodan, varvarski ivot, nisu bili i poslednji. Tokom itavog kolonijal-nog perioda na stotine evroamerikih seljaka pridruilo se Indijancima.enama i deci bilo je najlake da se prilagode indijanskom nainu ivota,jer je to znailo odbacivanje svih ogranienja koja im je nametao ivot usvetu belaca. Ali, ni odrasli mukarci nisu imali mnogo problema da seprilagode ivotnom stilu bezbonika.

Nema sumnje da je rad bio jedan od najjaih faktora koji su uticali nanjihov izbor. U Dejmstaunu, guverner Don Smit je uveo radni reimkoji bi se mogao uporediti sa uslovima ivota u koncentracionom logoru.Hronike iz 1613. belee da su neki Englezi bili obeeni, neki spaljeni,neki raereni, neki nabijeni na kolac, a neki poseeni ili streljani. Njihovzloin? To to su pobegli da ive sa Indijancima, a onda bili uhvaeni.

Primitive Auence: A Postscript to Sahlins, Friendly Fire, 1992.

2

Don Stujuart Mil je pisao da svi izumi za zamenu ljudskog radanisu oveku utedeli nijedan sekund slobodnog vremena. BobBlek, Ukidanje rada

Pogledajmo kako se menjao obim rada, izraen u nedeljama, koji jeproseni engleski radnikmorao da obavi da bi zadovoljio osnovne ivotnepotrebe: 1495. godine 10 nedelja; 1564 20; 1684 48; 1726 52 (Eyer& Sterling, Review of Radical Political Economics, 1977).

17

Opstanak najsposobnijih, glavna parola darvinizma u tumaenjuTomasa Hakslija, vie je govorila o ekonomskim uslovima viktorijanskeEngleske nego o prirodnoj selekciji, to je anarhista Kropotkin dokazao usvojoj knjizi Uzajamna pomo: Faktor evolucije (1902). Kropotkin je bioprirodnjak kome se ukazala sjajna prilika za terensko istraivanje tokomslube u Sibiru. On je dobro znao ta govori. Kao i veina drutvenih ipolitikih teorija, tako se i pria Tomasa Hobsa i njegovih naslednika,moe slobodno prihatiti kao jedva prikrivena autobiograja.

Antropolog Maral Salins je prouavajui podatke o savremenim lov-cima-sakupljaima sruio ovaj hobsijanski mit u lanku pod naslovomThe Original Auent Society (Prvobitno drutvo blagostanja, Porodinabiblioteka br. 3). Ti ljudi rade mnogo manje nego mi, a njihov rad seteko moe razdvojiti od onoga to nazivamo igrom. Salins je zakljuioda lovci i sakupljai rade mnogo manje nego mi, a da je potraga zahranom, umesto neprestano lutanje, uglavnom povremena aktivnost, sadosta slobodnog vremena. Meu njima je zabeleen u proseku najveibroj sati dnevnog sna u odnosu na bilo koji drugi tip drutva.

Rade u proseku etiri sata dnevno, ukoliko se ta aktivnost uopte moenazvati radom. Njihov rad, sa naeg stanovita, predstavlja najeevrlo specijalizovanu delatnost koja u velikoj meri upoljava zike iintelektualne mogunosti; prost ziki rad, u iole veim razmerama,kae Salins, mogu je samo u industrijskom sistemu. Tako je zadovoljenailerova denicija igre, kao jedine aktivnosti u kojoj ovek u potpunostiostvaruje svoju ljudskost kroz punu igru sa obe strane svoje prirode,miljenjem i oseanjem. Igra i sloboda, to se tie proizvodnje, ovde iduruku pod ruku. ak je i Marks, koji je (uz sve dobre namere) pripadaopanteonu Proizvodnje, primetio da oblast slobode ostaje nedostina svedok se ne pree taka u kojoj se rad odvija pod teretom nude i spoljnekoristi. On nikada nije mogao da potpuno prihvati ono to ovo srenostanje stvari zapravo podrazumeva ukidanje rada. Najzad, bilo bi maloudno u isto vreme biti za radnike i za ukidanje rada. Ali, ako on to nijemogao, mi moemo.

Tenja da se u odnosu na ideju o ivotu bez rada ide napred ili na-zad, jasno se uoava u svakoj ozbiljnoj drutvenoj ili kulturnoj istorijipreindustrijske Evrope. To je sluaj sa knjigama kao to su England inTransition, (Dorothy George, 1953) i Popular Culture in Early Modern

18

Europe (Peter Burke, 1978). Dobar primer je i esej Danijela Bela Workand Its Discontents. To je, verujem, prvi tekst koji je tako opirno govorioo pobuni protiv rada i koji bi, da je bio shvaen, predstavljao znaajnukorekciju popustljivosti koja je odlikovala zbirku radova u kojoj se tajesej prvi put pojavio,The End of Ideology (1962).

Kao to primeuje Bel, Adam Smit je uTheWealth of Nations (Bogatstvonaroda), uz sav svoj entuzijazam za trite i podelu rada, bio mnogosvesniji i iskreniji povodom one druge, surovije strane rada, nego to suto Ejn Rand, ekonomisti ikake kole ili bilo koji od njegovih modernihepigona. Adam Smit primeuje:

Razumevanje poloaja najveeg broja ljudi neminovno polazi od nji-hovog svakodnevnog zaposlenja. ovek koji itavog ivota izvodi neko-liko prostih operacija nije u prilici da razvije svoj duh. On po pravilupostaje onoliko glup i zatucan koliko je to samo mogue.

Ovde je, u nekoliko neuvijenih rei, saeta sva moja kritika rada. Belje, u svom eseju pisanom 1956, u zlatno doba Ajzenhauerove vladavine iimbecilnog amerikog samozadovoljstva, identikovao ovaj poremeajkoji izmie svakoj kontroli i koji, od sedamdesetih pa na dalje, nijednapolitika struja nije uspela da uklopi u svoj program. On se ne pojavljujeni u kalkulacijama neoliberalnih ekonomista, kao to su Milton Fridman,Marej Tortbard, Riard Pozner, zato to, reeno jezikom junaka Zvezdanihstaza, nije izraunljiv.

Ako ove primedbe, iznete u ime slobode, nisu ubedile humanisteprak-tiare, ali ni one iskreno zabrinute, tu je obilje drugih koje je nemogueignorisati. Rad tetno utie na vae zdravlje, da pozajmim naslov jedneknjige. U stvari, re je o pravom genocidu. Rad je najvei masovni ubi-ca. Direktno ili indirektno, rad ubija veinu vas koji itate ove redove.Izmeu 14.000 i 25.000 radnika u ovoj zemlji pogine na poslu svake go-dine. Preko dva miliona biva trajno onesposobljeno; 20-25 miliona bivapovreeno. Ovi podaci se zasnivaju na veoma konzervativnim tumae-njima pojma povreda na radu. Zato tu nije uraunato 500.000 sluajevaprofesionalnih oboljenja godinje. Jednom sam prelistavao knjigu o pro-fesionalnim bolestima koja je imala preko 1.200 strana, a koja jedva da jezagrebala povrinu itavog problema. Dostupne statistike raunaju oi-gledne sluajeve kao to je 100.000 ruadara sa bolestima plua, od kojihsvake godine umre oko 4.000. Ono to statistike ne spominju su desetine

27

Umesto fusnota i odlomci iz drugihtekstova Boba Bleka

1

S druge strane, broj indijanskih prebega u naseobine belaca mogaobi se uporediti s brojem Nemaca koji su Berlinski Zid preskakali sazapadne strane. Bob Blek, Ukidanje rada

O sukobu kultura govorilo se iz mnogo uglova, ali njegova pravadubina moe se sagledati tek kada se u njemu vidi sudar svetova koji suimali dijametralno suprotne predstave o radu.

Daleko od toga da su iveli samo da bi se prehranili, Indijanci su uspe-vali da proizvedu viak da nije bilo tako, prvi kolonisti u Dejmstaunui Plimutu poumirali bi od gladi. Zato je utisak koji su Indijanci ostavilina neke od prvih engleskih posmatraa bio vie nego povoljan: kapetanDon Vajt smatrao je da Indijanaci ive u izobilju, ta vie, u pravom rajui to bez rada. Procenio je da bi doseljenicima bila dovoljna trodnevnaradna nedelja, uz dodatak ribolova, kao jedne vie sportske aktivnosti.

Godine 1643. magistrat Masausets Beja je odobrio posetu dvojiceindijanskih saema (plemenskih stareina) sa Rod Ajlenda. GuvernerDon Vintrop je smatrao neophodnim da im se stavi do znanja podkojim uslovima mogu da posete teritoriju pod naom upravom. Takoje Indijancima bilo reeno da se na dan naeg Gospoda ne smeju bavitibilo kakvim poslom, osim ako nije re o neemu najneophodnijem. Bezbrige, odgovorili su Indijanci. Bie nam lako da udovoljimo vaemzahtevu, jer mi ionako ne radimo nita, ni tog, niti bilo kog drugog dana.

Kakva god da je bila rana Amerika, itamo u jednom skoranjemakademskom tekstu, ona je pre svega bila svet rada. Indijanska Ame-rika je bila sve samo ne to, to su prvi doseljenici iz oblasti Roanokeu Virdiniji mogli lako da potvrde. Prema jednom takvom svedoenju,proizvodnja godinje zalihe kukuruza za jednog Indijanca iz dananje

26 19

miliona ljudi kojima rad drastino skrauje ivotni vek, to najzad i jestedenicija homicida. Uzmimo samo primer lekara koji rade sve do smrti,u svojim kasnim pedesetim godinama. Ili sve druge ovisnike o radu.

Ako vas va posao jo nije ubio ili obogaljio, jo uvek ste na dobromputu da vam se to dogodi: bilo dok idete na posao, ili se vraate sa posla,razmiljate o poslu ili pokuavate da zaboravite na njega. Veina rtavaautomobilskih nesrea je ili bila na nekom putu vezanom za posao ilije nastradala zbog onih koji su radili neto. Ovaj sve dui spisak rtavatreba proiriti rtvama automobilskog i industrijskog zagaenja, kao isluajevima alkoholizma i narkomanije uzrokovanih radom. Rak i sranaoboljenja su moderni poremeaji iji je uzrok, direktno ili indirektno,opet rad.

Rad institucionalizuje ubijanje kao nain ivota. Na Kmere gledamokao na ludake koji istrebljuju jedni druge, ali zar smo mi neto drugaiji?Pol Potov reim je bar imao viziju, ma koliko pomuenu, o nekakvomegalitarnom drutvu; a mi ubijamo ljude u (najmanje) milionskim broj-kama samo zato da bismo preivelima prodali jo po neki hamburgerili kadilak. 40-50.000 ljudi koji svake godine poginu u automobilskimnesreama su rtve, a ne muenici. Oni su umrli ni zbog ega, ili tanije,zbog posla. A posao svakako nije neto zbog ega bi vredelo umreti.

Dravno kontrolisana ekonomija nije reenje. Rad je ak opasniji uzemljama dravnog socijalizma. Na hiljade ruskih radnika bilo je ubi-jeno ili povreeno tokom izgradnje moskovskog metroa. Prie o dobrozatakanim nuklearnim nesreama irom Rusije, u odnosu na koje ne-sree u Times Beach i Three Mile Island5 izgledaju kao kolske vebe izprotivvazdune odbrane, stalno se obnavljaju.

S druge strane, od deregulacije, sada veoma u modi, nee biti nikakvekoristi, samo jo vee tete. Sa stanovita zdravlja i bezbednosti (da ne na-vodimo ostale kriterijume) rad postaje sve opasniji to se ekonomija viepribliava stanju potpune deregulacije. Istoriar Judin enoveze (Euge-ne Genovese) ubedljivo je dokazao da su najamni radnici u fabrikama na

5 Times Beach, Misuri, gradi evakuisan 1983. zbog velike koncentracije dioksina u obli-njim deponijama, posle ega je usledila evakuacija stanovnitva sa jo 50 lokacija iromdrave. Three Mile Island, Pensilvanija, najvea poznata nuklearna nesrea u SAD (1979);evakuisano oko 200.000 ljudi. (nap. prev.)

20

severu SAD i u Evropi bili u gorem poloaju nego robovi na plantaamaJuga na emu su insistirali i zagovornici robovlasnitva u periodu pregraanskog rata. Sa stanovita proizvodnje, skoro da je svejedno kakave dogovor izmeu sebe postii birokrate. Ozbiljno podizanje sigurnos-nih i zdravstvenih standarda u ovoj oblasti, kao to to u teoriji predlaeOSHA (Occupational Safety and Health Administration), verovatno bidovelo ekonomiju u stanje mirovanja. Ovaj pristup se naelno podravautoliko pre to niko ne preduzima nita da bi se najveim tetoinamastalo za vrat.

Sve to sam do sada rekao ne bi trebalo da bude sporno. Najveembroju zaposlenih je muka od posla. Uoava se sve vei broj sluajevaodsustvovanja sa posla, pronevera, kraa, sabotaa, divljih trajkova,a najvie zabuavanja. To moda vodi ka jednoj svesnoj, a ne samonagonskoj pobuni protiv rada. Ipak, uverenje koje preovlauje, kakomeu gazdama i njihovim agentima, tako i meu samim radnicima, jesteda je rad kao takav neizbean i neophodan.

Sa tim se uopte ne slaem. Danas je mogue ukinuti rad i zameni-ti ga u svemu gde on slui neemu korisnom, itavim spektrom novih,slobodnih aktivnosti. Ukidanje rada zahteva akciju na dva nivoa, kvanti-tativnom i kvalitativnom. S jedne strane, u kvantitativnom smislu, morase drastino srezati sam obim rada. U ovom trenutku najvei deo radaje potpuno beskoristan ili tetan i toga se treba to pre reiti. S drugestrane i to je kljuni momenat koji predstavlja revolucionarno novousmerenje ono malo korisnog rada to ostaje treba uzeti i preobrazi-ti u aktivnost najsliniju igri ili domaoj radinosti, koja se obavlja kaorazonoda, nerazluivoj od ostalih prijatnih aktivnosti, osim po tome toza krajnji rezultat ima neki koristan proizvod. To je sigurno nee uinitimanje privlanom. Tako se rue sve vetake barijere koje meu ljudimapodiu vlast i svojina. Kreacija bi konano mogla da postane rekreacija.A mi bismo konano mogli da jedni na druge gledamo bez straha.

Ne tvrdim da se vei deo problema rada moe reiti na ovaj nain.Ali, to samo znai da najvei deo tog problema nije vredan reavanja,ve samo ukidanja. Samo mali deo ukupnog obima rada slui neemukorisnom, to nije odbrana i reprodukcija sistema koji poiva na radu injegovoj politikoj i zakonskoj sviti. Braa Gudman (Paul i Percival Go-odman, Communitas, 1946) su izraunali da svega 5% ukupnog obima rada

25

Ponovno otkrie svakodnevnog ivota zahteva da odemo s one stranegranica ucrtanih na naim mapama. U tom smislu, postoji mnogo viepodsticajnih spekulacija nego to veina ljudi pretpostavlja.

Osim Furijea i Morisa, i nekoliko aluzija kod Marksa, tu su dela Kropot-kina, anarhosindikalista Patoa (Pataud) i Puea (Pouget), starih anarhoko-munista (Berkman) i novih (Bukin). Communitas brae Gudmen sadriobilje ilustracija o moguim oblicima drutvenog ivota i organizacije,kada se drutvo okrene stvarnim ljudskim potrebama. Osim toga, netose moe nauiti i od zagovornika alternativnih-prigodnih-neposrednih-komunalnih tehnologija, kao to su E. F. umaher, a pre svega Ivan Ili,posebno ako iskljuimo njihove maine za pravljenje magle.

Tu su zatim dela situacionista, kao to je Revolucija svakodnevnog i-vota Raoula Vaneigema i tekstovi iz antologije Situacionistike internaci-onale: uvek tako nemilosrdno lucidni i nadahnjujui, iako im nikada nijeuspelo da prevladaju kontradikciju izmeu zalaganja za jaanje radnikihsaveta i, s druge strane, za ukidanje rada. Bolje njihova nedoslednost, ne-go bilo ta od onoga to nam nude dananji leviari, koji se predstavljajukao poslednji zatitinici rada jer, ako nema rada, nema ni radnika, aako nema radnika, koga e onda moi da organizuju?

Zagovornici ukidanja rada ipak e morati da se oslone na sebe. Nikone zna ta sve moe da se dogodi kada se kreativna snaga koju blokirarad jednom oslobodi. Sve je mogue. Izlanala debata o slobodi naspramnunosti, sa svojim teolokim prizvukom, razreava se na konkretan na-in im se proizvodnja korisnih stvari spoji sa uivanjem u aktivnostimaija je sutina u igri.

ivot e postati igra, ili pre, svet igara, ali ne kao to je sada, igrana rezultat koji se stalno vrti oko nule. Optimalan seksualni odnos jeparadigma produktivne igre. Ljubavnici uzajamno podstiu zadovoljstvo,niko ne prati kako se kree rezultat, a svi dobijaju. to vie daje, viedobija. U svetu igre, ono to je u seksu najbolje, natopie najvei deonaeg ivota. Opta igra vodi ka erotizaciji ivota. Seks e onda bitimanje hitan i oajniki, vie razigran. Ako dobro odigramo svoje karte,moemo da od ivota dobijemo mnogo vie nego to ulaemo ali, samoako stvarno igramo.

Proleteri svih zemalja . . . OPUSTITE SE!

24

Tree, ali ne i manje vano, neke stvari koje mogu biti neprijatne, kadaih obavljate sami, u nepovoljnom okruenju ili po neijem nareenju,postaju prijatne, barem na neko vreme, kada se te okolnosti izmene. Ovo,u izvesnoj meri, verovatno vai za sve poslove. Vetinu koja se inaerasipa ljudi mogu uloiti pretvarajui u igru ak i one najodbojnije poslo-ve. Aktivnosti koje su nekima privlane, ne moraju uvek biti privlane idrugima, ali svako, makar potencijalno, poseduje razliita interesovanja,kao i interesovanje za samu raznolikost. Otprilike kao po onoj narod-noj, sve po malo ili barem jednom. Furije je bio majstor spekulacijena temu korisnog usmeravanja devijantnih i perverznih linosti u post-civilizacijskom drutvu, koji je on nazivao Harmonija. Smatrao je da biNeron u takvom drutvu bio sasvim prihvatljiv da mu je kao detetu biloomogueno da svoju e za krvlju zadovolji radei neko vreme u klanici.Deca koja uivaju u valjanju u blatu i praini mogla bi da se organizujuu male horde koje bi istile klozete i sakupljale smee, za ta bi oninajistaknutiji dobijali i odgovarajua odlikovanja. Ne insistiram na ovimprimerima, ve na principu koji stoji iza njih, a koji se, po mommiljenju,kao posebna dimenzija savreno uklapa u emu sveobuhvatnog, revolu-cionarnog preobraaja. Treba imati u vidu da nije stvar samo u tome dapoemo od poslova kakvi su danas i da im samo dodelimo prave ljude,koji bi se u suprotnom razvili u manijake.

Ako tehnologija u svemu ovome treba da igra neku ulogu, onda je tomanje na planu automatizacije, a vie u otvaranju novih oblasti rekreaci-je. Moda se ponovo okrenemo zanatima, koje je Viljem Moris smatraoverovatnim i poeljnim izvorom komunistike revolucije. Umetnost bikonano bila preoteta od snobova i kolekcionara i tako ukinuta kao po-sebno odeljenje za zabavu elitne publike, a njeni kvalitet i lepota vraeniu ivot odakle ih je prognala podela rada. Grke urne o kojima su pisaneode i koje se u muzeju dre pod staklenim zvonima, u svoje vreme bilesu koriene kao posude za maslinovo ulje. Sumnjam da nae upotrebnepredmete oekuje takva budunost ili ak bilo kakva. U svetu rada nemoe se govoriti o napretku. Upravo je suprotno. to se ostalog tie, netreba da oklevamo da iz prolosti uzmemo ono to nam ona nudi: drevnitime ne gube nita, a mi smo samo na dobitku.

21

a taj procenat bi, ako je taan, danas morao biti jo manji zadovoljavanae minimalne potrebe za hranom, odevanjem i stanovanjem. ak i akoovo prihvatimo samo kao akademsku procenu, sutina njihove poruke jepotpuno jasna: direktno ili indirektno, najvei deo rada slui neproizvodnimciljevima, pre svega trgovini i drutvenoj kontroli. Iz budaka u kojem sekriju slepi mievi, ovako bismo na svetlost dana isterali desetine milionaprodavaca, vojnika, menadera, pandura, dilera, popova, bankara, prav-nika, uitelja, zemljoposednika, gorila, reklamdija i sve one koji rade zanjih. Na ovaj nain, raunajui na efekat lavine, svaki put kada sreditenekog od tih velikih trutova, oslobaate njegove sluge i one ispod njih.Tako se, usput, ukida itava ekonomija.

Priblino 40% zaposlenih ine bele kragne, od kojih se veina bavinajdosadnijim i najidiotskijim poslovima koji se mogu zamisliti. itaveindustrije, kao to su osiguravajua, bankarska, nekretnine (da navedemsamo neke), zasnivaju se na prometu beskorisnih papira. Nije sluajnoda tercijarni sektor usluge, neprestano raste, dok sekundarni pro-izvodnja, stagnira, a primarni poljoprivreda, skoro nestaje. Budui darad iskljuuje sve one iju vlast osigurava, radnici se sve vie pomerajuod relativno korisnih do relativno beskorisnih poslova, to je samo jednaod mera kojima se osigurava vladajui poredak. Bilo ta je bolje negonita. To je razlog zbog ega ne moete da idete kui kada svoj posaoobavite ranije. Oni ele vae vreme, da ono pripada njima, iako od togajedva da imaju neku korist. Ako to nije istina, kako to da je prosenaradna nedelja u poslednjih pedeset godina skraena za svega neto vieod pet minuta?

Posluimo se sada ovim lepim mesarskim noem da bismo se rei-li i svega ostalog. Nema vie vojne industrije, nuklearnih postrojenja,vetake hrane, higijenskih dezodoransa. I konano, ni pomena od auto-mobilske industrije. Po neka Stenlijeva parnjaa ili stari Ford-T mogli bida poslue, ali to je sve. Autoerotizam, od kojeg ive takva legla zarazekao to su Detroit i Los Aneles, jednostavno ne dolaze u obzir. I takosmo, a da nismo uradili nita posebno, reili energetsku i ekoloku krizu,kao i itav niz drugih, inae nereivih, drutvenih problema.

Moramo, najzad, da raskrstimo i sa onim daleko najrairenijim zani-manjem, s najduim radnim vremenom, najniom nadnicom i ubedljivonajdosadnijim. Mislim na voenje domainstva i podizanje dece.

22

Ukidanjem najamnog rada i uvoenjem pune nezaposlenosti potko-pava se seksualna podela rada. Nukleus porodice, onakve kakvu znamo,predstavlja nuan oblik prilagoavanja podeli rada koju namee moderninajamni rad. Svialo se to nekom ili ne, ali u poslednjih 100 ili ak 200godina smatralo se ekonomski racionalnim da mu donosi kui meso, ada ena obavlja sve prljave i glupe poslove, da bi mu na kraju dana udeli-la jedino parence raja na koje u ovom surovom svetu moe da rauna.to se dece tie, bilo je normalno ispraiti ih u koncentracione logore zamlade, zvane kole, pre svega zato da ne bi mami kvarili frizuru, a daopet budu pod kontrolom, uei se poslunosti i tanosti, neophodnimza budue radnike. Kada bismo se otarasili ovog patrijarhalnog kliea,otarasili bismo se i nukleusa porodice iji neplaeni rad u senci, kakoga naziva Ili, ini sistem najamnog rada moguim, a koji opet, primarno,rad u senci ini nunim. Opredeljivanje za ovu antinukleus strategijuznai ukidanje detinjstva i zatvaranje kola. U ovoj zemlji ima vie veitihstudenata nego radnika sa punim radnim vremenom. Nama su deca po-trebna kao uitelji, a ne kao uenici. Njihov doprinos ludikoj revolucijimoe biti ogroman, jer ona znaju bolje od nas ta je to igra. Odrasli ideca nisu identini, ali u drugaijem meusobnom odnosu mogu steijednaka prava. Samo igra moe da premosti jaz izmeu generacija.

Jo se nisam dotakao mogunosti ukidanja ono malo rada to preos-taje u oblasti automatizacije i kibernetike. Svi ti naunici, inenjeri itehnolozi, osloboeni dosadnog istraivanja za potrebe vojne industrijeili izmiljanja naina za brzo zastarevanje novih proizvoda, imae punoprilike da se zabave traenjem reenja za eliminaciju umora, dosade irizika iz, na primer, rudarskog posla. Nema sumnje da e pronai i raznedruge zanimljive probleme. Moda e konano instalirati neki globalni,sveukljuujui multimedijalni sistem komunikacije ili osnovati svemir-ske kolonije. Moda. Lino, nisam zainteresovan. Nemam ni najmanjuelju da ivim u nekakvom raju na dugmie. Ne elim da robotirobovirade sve umesto mene. elim da to radim sam. to se tie utede ljudskograda, mislim da bi se za odgovarajuu tehnologiju moglo pronai nekomesto, ali skromno. Istorijska i preistorijska iskustva u tom pogledu nisumnogo ohrabrujua. Sa pomeranjem proizvodne tehnologije od lova isakupljanja ka poljoprivredi i industriji, obim rada se poveavao, dok suljudsko umee i samoodreenje opadali. Dalji razvoj industrije samo je

23

dodatno naglaavao ono u emu je Hari Brejvermen video degradacijurada. Inteligentni posmatrai su toga oduvek bili svesni: Don Stjuart Milje rekao da svi izumi za zamenu ljudskog rada nisu oveku utedeli ni-jedan sekund slobodnog vremena. Najvei tehnoli Sen-Simon, Komt,Lenjin, B. F. Skiner bili su u isto vreme neskriveni autoritarci, drugimreima, tehnokrate. Trebalo bi da sa mnogo vie opreza doekujemo onoto nam obeavaju kompjuterski mistici. Ti ljudi rade kao blesavi. Akobude po njihovom, sve su anse da e tako biti i sa nama ostalima. Ali,ako su spremni da svoje predloge iskreno stave u slubu ljudskih ciljeva,moda bi ih trebalo sasluati.

Ono to elim jeste da rad postane igra. Prvi korak ka tome je dase odbace pojmovi radnog zadatka i posla. ak i aktivnosti koje sadreneki ludiki potencijal najveim delom ga gube kada se svedu na radkoji su odreeni ljudi, i samo ti ljudi, primorani da obavljaju kao svojuiskljuivu delatnost. U sistemu permanentnog nerada, biemo svedociraanja novog Zlatnog Doba Diletanata pred kojim e Renesansa moisamo da se postidi. Vie nee biti posla, samo raznih stvari koje ljudirade, jer tako ele.

Tajna pretvaranja rada u igru, kao to je to pokazao Furije, sastoji seu organizovanju korisnih aktivnosti koje razliiti ljudi, u razliito vreme,vole da obavljaju. Da bi se nekim ljudima omoguilo da se bave neim uemu uivaju, dovoljno je ukloniti sve iracionalnosti i izopaenja kojeoptereuju te aktivnosti kada se svedu na rad. Na primer, voleo bih dase malo vie (ali ne previe) aktiviram na polju nastave. Ali, niti elimda sa uenicima budem u autoritarnom odnosu, niti da zbog tog poslapodilazim nekom bednom sitniaru.

Drugo, ima stvari koje ljudi vole da rade s vremena na vreme, ali neprevie dugo, a sigurno ne stalno. Moda e vam se svideti da uvatedecu nekoliko sati, jer volite njihovo drutvo, ali svakako ne koliko injihovi roditelji. U meuvremenu, roditelji e tu priliku iskoristiti da semalo posvete sebi, ali opet ne predugo jer e ubrzo poeleti da vide taje sa njihovom decom. Upravo ove razlike meu pojedincima ine ivotslobodne igre moguim. Isti princip vai i za mnoge druge aktivnosti,posebno one koje se odnose na osnovne ljudske potrebe. Veina ljudiuiva u pripremanju jela kada se time bavi u slobodno vreme, ali ne ikada to mora da obavlja kao redovan posao.