Atlantis 8

7/27/2019 Atlantis 8

http://slidepdf.com/reader/full/atlantis-8 1/52

I S

S N 1

4 5 2 - 8 8 5 1





Atlantis 3

10

Шта је Бугарскојдонео НАТОWhat did Bulgariagain from joining

the NAO?

Osnivač i izdavač / Founder andPublisher:

Atlantski savet Srbije / Te Atlan-tic Council o Serbia

Uređivački odbor izdanja At-lantskog saveta Srbije / Edito-rial Board: Branislav Anđelić, drSrbobran Branković, RodoljubGerić, pro. dr Darko Marinković,Miloš Ladičorbić, Blagoje Ničić,Petar Popović • Za izdavača / Forthe Publisher: Vladan Živulović,predsednik / President • Glavnii odgovorni urednik / Editor-In-Chie: Rodoljub Gerić • Redak-cija / Editorial Work: Jelena

Jeličić, Milan Jovanović, IvanaKojadinović, Mihailo Ilić, AnaĐorđević, Aleksandar Đelošević,Aleksandra Komarnicki, MilošVasiljević • Likovno-gračkiurednik / Graphics & Layout:Branislav Ninković • PrePRESS:triD studio, www.trid.co.yu• Sekretar redakcije / Edito-rial Secretary: Senka Kankaraš• Prevod na engleski / Englishranslation: Nikolina Šašo • Le-ktor za engleski jezik / Englishlanguage editor: Nikolina Šašo• Adresa Redakcije / EditorialOf ce Address: 11000 Beograd,Bul. oslobođenja 83 / Boul-evard oslobođenja 83, Belgrade11 000, Serbia • E-mail adresa /E-mail Address: [email protected] • Elektronskoizdanje / Electronic Publication:www.atlanticcouncil.org.yu •el/ax: +381 11 3975-643, 2493-096, 2493-356 • Časopis izlazitromesečno / Atlantis is a quar-terly newsletter • Štampa / Print-ing: Štamparija/Printing ServicesAltanova, Zemun

Atlantis

Contents

Izdavanje ALANISA

podržala je Vlada Velike Britan-ije / Publication o Atlantis Sup-

ported by the Governmento the Great Britany

British Embassy Belgrade

18

Интервју: Кристос Панагопулос

Европа нијепотпуна без СрбијеInterview: Christos Panagopulos

Europe cannot be

complete without Serbia

31

39

Шансе српске

војне индустријеChances of the

Serbian military industry

CIP - katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

ISSN 1452 -8851 = Atlantis (Beograd)COBISS. SR-ID 140098828

Балкански ланацкриминалаTe Balkanscrime chain



Atlantis

Пише: мр Александар Видојевић

Унашој јавност већ неко време актулна је дебата дали Србија треба да постане чланица НАТО. Да бисе дијалог о овом питању преселио из сфере емо-

ционално-идеолошке у сферу рационале и аргументо-ване дискусије, потребно је истаћи следеће чињенице.Србија, Босна и Херцеговина, и Црна Гора позване су у про-грам Партнерство за мир (ПзМ) на НАТО самиту у Риги,новембра 2006. године. Министар спољних послова Србије,Вук Јеремић, представио је у седишту Алијансе, у Бриселу,

септембра 2007. године, Презентациони документ, у комесу формулисани циљеви наше земље везани за учешћеу ПзМ. Треба истаћи да Војска Србије (ВС) већ одређеновреме има веома развијену и конструктивну сарадњу саНАТО, како у Копненој зони безбедности (КЗБ) на адми-нистративној граници са Косовом и Метохијом (КиМ),тако и кроз различите програме војне сарадње. Поред тога,кроз различите пројекте, НАТО игра активну улогу, у ок-виру реформе сектора безбедности наше земеље. Потреб-но је напоменути да је, у септембру 2006. године, Србија саСједињеним Америчким Државама потписала Споразум остатусу америчких снага (СОФА). То је споразум који де-

финише правни статус припадника и имовине америчкихоружаних снага на територији неке друге државе. Једна одконкретних последица СОФА споразума је успостављањесарадње ВС са Националном гардом државе Охајо, која јеу прошлости одиграла важну улогу у припреми Војске Ре-публике Мађарске, приликом њене интеграције у НАТО.Имајући поменуте аргументе у виду, може се закључити дане само да постоје механизми сарадње Србије и НАТО, већда су они веома функционални, успешни и корисни за обестране. Ипак поред свега тога поставља се питање до којегранице та сарадња може ићи, што је и кључно питање у расправи „за или против“ пуноправног чланства Србије у НАТО. Постоје многе отежавајуће околности које успора-

вају интензивирање односа Србија НАТО. Болно искуст-во из 1999 и људско и материјално разарање које је нашаземља поднела као последицу НАТО бомбардовања игра идаље значајну улогу како на нашој политичкој сцени, такои у контексту међусобних односа НАТО - Србија. Ране из

By Aleksandar Vidojevic

here has been an ongoing debate raging in our publiclie or some time now on whether Serbia shouldbecome a NAO member. In order or dialogue on this

issue to transer rom the emotional-ideological sphere intothe sphere o rationality and well-grounded, argumenteddiscussion, the ollowing acts need to be emphasized.In November, 2006, Serbia, Bosnia and Herzegovina, andMontenegro have been invited into the Partnership orPeace Program at the NAO Summit in Riga. In September

2007, Serbian Foreign Minister, Vuk Jeremic, deliveredthe Presentation Document at the Alliance Headquartersin Brussels, which outlines and ormulates our country’sobjectives with relation to PP membership. It should behighlighted that the Serbian Army has had a very developed,advanced and constructive cooperation with NAO, in boththe Ground Security Zone at the administrative border withKosovo and Metohia, and through various programmes o military cooperation. Apart rom that, by means o dierentprojects, NAO has an active role within the security sectorreorm process in our country. It is necessary to mention that, inSeptember o 2006, Serbia signed a Status o Forces Agreement

with the United States o America. Tis is an agreementwhich denes the legal status o the members and property o American armed orces on the territory o a oreign country.One o the more specic and immediate eects o the Statuso Forces Agreement is establishing cooperation between theArmy o Serbia and the Ohio National Guard, which has playeda very signicant role in the past by way o providing trainingand preparation or the Army o the Republic o Hungary inthe course o its integration into NAO.Bearing in mind the outlined arguments, it can be concludedthat not only are there existing instruments o cooperationbetween Serbia and NAO, but these are also proving tobe very unctional, successul and benecial or both sides.

However, apart rom all this, a question arises concerningthe extent and borderlines to which this cooperation canadvance, which also presents a crucial issue in the debate

“or or against” ull-edged membership o Serbia in NAO.Tere are many disadvantageous circumstances which hinder

уводник

у маглиПејзажи Зашто Србија

треба да постане

чланица НАТО



Atlantis

1999. године, не могу нестати брзо, нити ико има право даих ниподаштава или релативизује, не само зарад жртава ињихових породица, већ и због осећаја патриотизма и наци-оналног поноса.Поред већ поменутих аргумента везаних за 1999. годину,

„НАТО-скептици“ истичу да би наша држава требало дазаузме агресивнији став према НАТО, због подршке неких

земаља чланица независности Косова, као и због недовољ-но активне улоге КФОР-а у заштити српског становништвана КиМ. Њихов додатни аргумент против Србије у НАТО-u јесте да би то пореметило односе са Русијом која се тре-нутно сматра главним савезником наше државе, у процесу преговора о КиМ. Потребно је истаћи да многе чланицеНАТО-a (које су истовремено и чланице ЕУ) као што су Шпанија, Румунија, Словачка и Грчка нису наклоњене не-зависности Косова, као и да је НАТО, пре свега, организа-ција у којој се одлуке доносе на бази консензуса. Постављасе питање да ли је онда разумније заузети антагонистич-ки став према НАТО-у и на тај начин везати руке себи и

благонаклоним државама чланицама НАТО, или је мождабоље појачати сарадњу са НАТО, у областима у којима је

and protract the intensication o relations between Serbiaand NAO. Te painul experience o 1999, the human andmaterial devastation which our country has undergone as aconsequence o the NAO bombing, still has a prominentrole both on the domestic political scene and in the contexto mutual relations between NAO and Serbia. Te woundsinicted in 1999 cannot heal and disappear ast, neither

does anyone have the right to diminish or understate them,not only because o the victims and their amilies, but alsobecause o the patriotic eelings and sense o national pride.In addition to the already mentioned arguments relatingto the year 1999, “NAO sceptics” point out that our stateshould undertake a more aggressive stance toward NAO, in

view o the support being extended by certain member statesto the independence o Kosovo, as well as the insufciently active role o KFOR in protecting the Serbian populationin Kosovo and Metohia. Teir additional argument againstSerbia’s membership in NAO is that such a step woulddisrupt our relations with Russia, which is currently regarded

a major ally o our country in the Kosovo and Metohianegotiation process. It is essential to emphasize that many o the NAO member states (which are simultaneously members o the EU), such as Spain, Romania, Slovakia and

in the mist

Why should

Serbia become

a member ofNATO Sceneries

editorial



Atlantis

то могуће, да би се додатно оснажила аргументација и по-ложај Србије. Сигурно постоји простор за даље унапређи-вање деловања КФОР, на заштити Срба на КиМ, али такођеби требало истаћи да су трупе КФОР (које су под НАТОкомандом и састављење углавном од НАТО трупа) јединипреостали фактор који може да обезбеди физичи опста-нак Срба на КиМ, с обзиром да ВС, МУП и друге државнеинституције нису присутне (према Кумановском војно-техничком споразуму и Резолуцији Савета безбедности

Уједињених нација 1244). Мало је познато нашој јавностида су током етничког насиља над Србима,марта 2004 аме-рички маринци одбранили село Чаглавица у централномделу КиМ, војно се супротстваљајући нападу албанскихекстремиста. Тешко је веровати да би се теоријска могућ-ност повратка институционалних представника државеСрбије на Косово у контроли граничних прелаза, чишћењу мина и заштити културног верског наслеђа (Резолуција СБУН1244, Анекс 2, параграф 6) могла остварити без тесне са-радње са НАТО.Један од најснажнијих аргумента „НАТО-скептика“ јес-те да би чланство Србије у НАТО пореметило односе сапријатељском Русијом, са којом имамо снажне историјске,

верске и културне везе. Ти се аргументи могу посматратииз више углова. Руска подршка Србији, везана за питањеКиМ, принципијелне је природе и пре свега је заснованана поштовању унивезалних начела међународног права.Културно-верске везе Србије и Русије од велике су важнос-

Greece, are not in avour o Kosovo independence, and thatNAO, above all, presents an organization in which decisionsare made on the basis o consensus. A question arises whether

it is more sensible to employ an antagonistic stance towardsNAO, thus disabling and tying our own hands, as well asthose o the benevolent NAO member states, or is it perhapsa better course to upgrade cooperation with NAO, in thoseelds where such cooperation is possible, in order to urtherstrengthen argumentation and the position o Serbia. Tereis surely room or urtherance and improvement o KFOR operations and activities in protecting the Serb community inKosovo and Metohia, but it also needs to be underlined thatKFOR troops (which are under NAO command and aremainly comprised o NAO troops) present the only remainingactor which can secure the physical subsistence o Serbs inKosovo and Metohia, since the Army o Serbia, the Ministry

o Interior Aairs and other state institutions are no longerpresent (in accordance with the military-technical agreementin Kumanovo and the United Nations Resolution 1244). Littleis known to our public that during the ethnic violence againstthe Serbs in March 2004, American marines had deended the

village Caglavica in the central area o Kosovo and Metohia,implementing military opposition and counteracting theAlbanian extremist attack. It is difcult to believe that thetheoretical possibility o the institutional representatives o the state o Serbia’s return to Kosovo in the domains o bordercontrol, landmine clearence and the protection o culturalheritage (Resolution SB UN1244, Annex 2, Paragraph 6) couldbe realized without close cooperation with NAO.

One o the most powerul arguments o the “NAO sceptics“is that Serbia’s membership in NAO would disruptrelations with brotherly Russia, with which we share stronghistorical, religious and cultural ties. Tese arguments can beapproached rom various angles. Russian support extendedto Serbia, with relation to the issue o Kosovo and Metohia,is more in the nature o a principle and primarily based onthe respect o universal postulates o international law. Tecultural and religious ties between Serbia and Russia are o great signicance, however, they do not present the decisiveargument against membership in NAO, since othermajority Orthodox states are also NAO members, such

as Greece, Bulgaria and Rumania. In addition, it should beemphasised that Russia and NAO have close cooperationwithin the ’NAO-Russia Council’, where Moscow has anequivalent role to NAO in reaching decisions. On the otherhand, it is a act that Russia is experiencing considerableeconomic momentum, primarily due to the accelerateddevelopment o the energy sector. It strives to strengthen itspolitical role on the international scene by way o ortiyingits position o an energy power state, thus attempting tooutweigh the global balance o powers to its advantage.Te Kosovo and Metohia issue is not more important orRussia then the Missile Shield in the Czech Republic andPoland, the Iranian nuclear programme or the situation in

Georgia. Te reality is that the Kosovo and Metohia issueis signicant, but not the most signicant global issue atpresent, which aects Russia’s stance, as well as the stanceo other countries. aking this into consideration, it is to beexpected that the issue o Ukraine membership in NAO

уводник

Vuk Jeremić i Jaap de Hoop Schefer



Atlantis

ти, али не представљају пресудан аргумент против чланс-тва у НАТО, јер су и друге већински православне државе,чланице НАТО, као на пример Грчка, Бугарска и Румунија.

Такође, требало би истаћи да Русија и НАТО имају блиску сарадњу у оквиру „Савета НАТО – Русија“ где Москва имаравноправну улогу са НАТО у доношењу одлука. С другестране, чињеница је да је Русија у великом економском за-маху, пре свега због убрзаног развоја енергетског сектора.Она настоји да јачањем своје позиције енергетске силе ос-нажи своју политичку улогу на међународној сцени и на тајначин покуша да помери глобални однос снага у своју ко-рист. Питање КиМ није битније за Русију од Ракетног шти-та у Чешкој и Пољској, иранског нуклеарног програма илиситуације у Грузији. Реалност је да је статус КиМ важно,али тренутно не и најважније глобално питање што утичекако на позицију Русије, тако и других земаља. Имајући то

у виду за очекивати је да би за Русију било много важнијепитање чланства Украјине у НАТО, која је суседна држава(у оквиру програма ширења НАТО на исток) него чланствоСрбије у Североатлантској алијанси. Потребно је подсети-ти да је Русија од 1999. до 2003. године имала свој контигенту овиру снага КФОР. Повлачење руских снага са КиМ, у јулу 2003. године, могло би да се тумачи да Русија нема снажнихвојних интереса у Србији. Због тога је за Русију можда важ-није од питања чланства Србије у НАТО: да ли ће и у комобиму америчке трупе бити премештене из западне Евро-пе, у регионе централне Европе и западног Балкана. Оношто засигурно остаје као један од приоритета и за Русију и за Србију јесте јачање економске сарадње. Наша држава

би требало да уважи руске економске интересе не само иззахвалности због вишедеценијске енергетске, економске(трговински преференцијали) и хуманитарне помоћи Ру-сије, као и политичке подршке везане за решавање статусаКиМ, већ пре свега због комплементарности међусобнихинтереса. Ипак, чињеница је да је Србија део Европе и даби свој геостратегијски ослонац требало да тражи тамо гдегеографски припада. Неоспорна је чињеница да су НАТО иЕУ две доминантне организације у Европи и да би Србија,због сопственог опстанка требало са њима да пронађе мо-дус вивенди.С обзиром да је Србија и даље геостратегијски недефи-

нисана земља и у потпуности окружена садашњим илибудућим НАТО чланицама, залагање „НАТО-скептика“за неутралност Србије или чак тешњу војну сарадњом саРусијом, не уважава до краја многе реалне параметре. Безобзира колико на први поглед неутралност изгледала каопривлачна опција, она није само резултат унутрашње од-луке једне државе, већ пре свега продукт односа снага идоговора великих сила, које би ту неутралност требало дапризнају и гарантују, као и одређених историјских окол-ности (пример Аустрије, Шведске или Швајцарске). С дру-ге стране, интензивније војно-политичко савезништво саРусијом могло би нас довести у позицију „острва у мору НАТО држава“. Тешко је чак и замислити како би такав са-

вез практично функционисао, имајући у виду да се Србијане граничи са Русијом и да све копнене и ваздушне линијеводе преко држава НАТО.Као и у свакој демократској држави, добро је и легитим-но да се износе различити аргументи и опције приликом

(within the programme o NAO expansion to the East)would present a ar more important issue since it presentsa neighbouring country, then Serbia’s membership in the

North-Atlantic Alliance. We need to be reminded o the actthat Russia had its contingent within the KFOR orces romthe year 1999 until 2003. Te withdrawal o Russian orcesrom Kosovo and Metohia territory in July, 2003, could beinterpreted as Russia having no powerul military interestsin Serbia. Tereore, perhaps a ar more signicant issue orRussia than the membership o Serbia in NAO is whether,and to what extent, shall American troops be transerredrom the territory o Western Europe and deployed to theregions o Central Europe and Western Balkans. Tat whichdenitely remains one o the central priorities or both Russiaand Serbia is the strengthening o economic cooperation. Ourcountry should accept and take into consideration Russian

economic interests, not only in gratitude or several decades o energy, economic (trade preerentials) and humanitarian aidon the part o Russia, as well as political assistance connectedwith the Kosovo and Metohia status resolution, but aboveall, or the complementary nature o our mutual interests.Nevertheless, it is a act that Serbia presents a part o Europe,and should seek its geo-strategic backbone within the areawhere it geographically belongs. It is an indisputable act thatNAO and the EU present two commanding and dominantorganizations in Europe, and that Serbia should nd a ‘modus

vivendi’ with them or the sake o its own subsistence.With regard to the act that Serbia is still a geo-strategically undened state and one entirely surrounded by present or

uture NAO members, the advocacy o Serbia’s neutrality or even closer military cooperation with Russia on thepart o ’NAO sceptics’ does not take ull consideration o numerous objective parameters. Regardless o how attractivean option neutrality might seem at rst glance, it is not only the result o one state’s internal decision, but above all, theproduct o the balance o powers and the agreement o majororces, which should recognize and guarantee this neutrality,as well as the product o certain historical circumstances(as is demonstrated in the examples o Austria, Sweden orSwitzerland). On the other hand, a more intensive military-political alliance with Russia could secure us the position o

‘an isolated island in the sea o NAO member states’. It is evendifcult to imagine how such an alliance would unction inpractice, bearing in mind the act that Serbia does not borderRussia and that all o its ground and air connections leadover NAO states.As is the case in every democratic state, it is positive andlegitimate to present dierent and diverse arguments andoptions in the course o ormulating state policy regarding anextremely important issue. o that extent, it cannot be saidthat there is only a single course to be taken, and that thiscourse is the only right one. However, a question arises i theEuro-Atlantic course is not the right course or Serbia, thenwhat is the alternative, how to accomplish those alternative

goals, and what is the price to be paid in order or those goalsto be achieved. Te aorementioned controversy raging in ourpublic lie with regard to NAO membership perhaps remindo sceneries in the mist, predominantly because the issue o Serbia joining NAO is a medium-term, not a short-term

editorial



Atlantis

уводник

формирања државне политике према неком важном пи-тању. У том смислу не може се говорити да постоји само један пут и да је он једино исправан. Ипак поставља се пи-

тање ако евроатлантски пут није прави за Србију, шта јеонда алтернатива, како остварити те алтернативне циљеве,и коју цену треба платити, да би се ти циљеви остварили.Поменуте полемике у нашој јавности везане за чланство у НАТО-у можда подсећају на пејзаже у магли, пре свега затошто је питање прикључења Србије НАТО-у, средњорочно,а не краткорочно питање о коме се одлука не доноси „преконоћи“. Имајући у виду поменуте механизме сарадње Србијеи НАТО, наша држава је већ „једном ногом“ у НАТО-у, несамо због чланстава у ПзМ, већ и пре свега због суштинскепотребе за свакодневном сарадњом са КФОР-ом, у циљу заштите српског становништва на КиМ. Лажна је дилемада ли Србија треба да бира између НАТО, ЕУ и Русије. Због

свега предходно реченог, наша држава не би требало себида допусти да не сарађује са свима, не само због статусаКиМ, већ и због своје унутрашње стабилности. Интензи-вирање различитих облика економске и политичке срадњеса пријатељском Русијом, не искључује чланство Србије у НАТО-у, и сарадну са ЕУ или САД. Србија би требало дапронађе унутрашњу снагу да направи равнотежу између унутрашње стабилности и утицаја три водећа спољнафактора ЕУ, САД и Русије. Србија је имала тежак и сложеноднос са НАТО-ом и потребно је време да би се тај односојачао и успоставио неопходан ниво међусобног поверења.Програм „Партнерство за мир“ може послужити као одли-чан катализатор за даљу изградњу конструктивних односа

НАТО–Србија. Посебно се издвајају следећи аргументи у прилог прикључења Србије Алијанси:

• Чланство Србије у НАТО-у ојачаће међународну позицију државе и омогућити њено учешће у процесу доношењу одлука у тој организацији, што ће несумњиво утицати набољу заштиту националних интереса Србије;

• Чланство у НАТО-у појачало би унутрашњу стабилност идопринело очувању територијалног интегритета земље;

• Чланство у НАТО-у води јачању не само Војске Србије,

већ и целокупног сектора безбедности;• Скоро све државе у региону су: или чланице НАТО, или

кандидати за пуноправно чланство;

• Чланство Србије у ЕУ, води преко чланства у НАТО. Пос-тоје чланице ЕУ које нису ишле тим путем, али у случају Србије, као и свих других транзиционих држава, такавсценарио је мало вероватан;

• Минималне су шансе да велике силе признају евентулану неутралност Србије, чак и ако се она једнострано прогла-си. Положај Србије различит је од положаја и околности у

којима су друге државе постале неутралне;

• Алтернативе чланству Србије у НАТО-у су нејасне, теш-ко изводљиве и могу под одређеним условима довести доизолације земље.

one, about which a decision is not made overnight. akinginto consideration the outlined mechanisms o Serbia-NAOcooperation, our country already has one oot in the door o

NAO, not only because o its membership in the Partnershipor Peace, but above all, because o its essential need or daily cooperation with KFOR with a view to protect the Serbpopulation in Kosovo and Metohia. Te apparent dilemmaSerbia is aced with, o having to choose between NAO, theEU and Russia is a alse one. In view, o all the aorementionedpoints, our country should not allow the lack o cooperationwith everybody, not only because o the Kosovo and Metohiastatus, but or the sake o its internal stability as well. Teprocess o intensiying various orms o economic and politicalcooperation with brotherly Russia does not exclude Serbia’smembership in NAO, or cooperation with the EU and theUSA. Serbia should nd its inner strength to strike the balance

between internal stability and the inuence o three leadingoreign actors, the EU, the USA and Russia. Serbia has haddifcult and complex relations with NAO and it takes timeto strengthen them again and establish the necessary level o mutual trust. ‘Partnership or Peace Program’ can serve as anexcellent catalyst or the urther upbuilding o constructiverelations between NAO and Serbia. Te ollowing argumentscan be especially highlighted in avour o Serbia’s incorporationinto NAO structures.

• Serbia’s membership in NAO shall strengthen theinternational position o the country and enable itsparticipation in the decision-making process within this

organization, which will indubitably aect and bringabout improvements in the protection o Serbia’s nationalinterests;

• Membership in NAO would increase and ortiy internalstability and contribute to the preservation and maintenanceo the country’s territorial integrity;

• Membership in NAO brings about not only theconsolidation o the Serbian Army, but o the entire security sector as well;

• Nearly all the states in the region are either NAO membersor candidates or ull-edged membership;

• Serbia’s membership in the EU can be achieved throughNAO membership. Tere are certain EU member stateswhich did not take this course, however, in the case o Serbia, as well as all other transitional states, such a scenariois highly unlikely;

• Te chances o major orces recognizing Serbia’s potentialneutrality are minimal, even i Serbia were to declare itunilateraly. Te position o Serbia greatly diers rom theposition and circumstances o other states which became

neutral;

• Te alternatives to Serbia’s membership in NAO areobscure, unclear, hardly easible and, under certainconditions, can lead to the country’s isolation.



Atlantis

Атлантски савет Србије је у сарадњи са GallupInternational урадио истразивање јавног мнењапо питању евроатлантских интеграција. Резул-

тати су објављени на конференцији за новинаре орга-низованој у просторијама Атлантског савета Србије13.12.2007. године поводом годишњице потписивањауговора о прикључењу Србије НАТО програму Парт-

нерство за мир.

Јавно мнење у Србији / Public opinion in Serbia

иСТРАЖивАЊЕ/RESEARCH

ShOuld Our cOuNTry

becOme A member...

ПОДРШКА ЧЛАНСТВУ У ЕУ / НАТО

(Тренд Јул ’05 – Септембер ’07)

Различити степени подршке Е/А интеграцијама:

Да ли би наша земља требало да постане члан... ЕУ,

ПзМ, НАТО?

If Seria were to enter the EU, do you expect that things

would iprove, worsen, or reain the sae within the

following areas...

Очекивање од придруживања ЕУ: Да ли ће бити горе,

исто, или боље... (збирно за свих 10 области)

DO YOU SUPPORT OUR COUNTRY'S ACCESSION TOTHE EU AND NATO?

ДА ЛИ ПОДРЖАВАТЕ УЛАЗАК НАШЕ ЗЕМЉЕ У ЕУ И НАТО?

ДА ЛИ БИ НАША ЗЕМЉА

ТРЕБАЛО ДА ПОСТАНЕ ЧЛАН…

Ако би Србија ушла у ЕУ, да ли очекујете да ће се

ствари побољшати, погоршати или ће остати исте у

следећим областима...

EU/NATO mEmbERSHIP SUPPORT

(July 2005 – Septeer 2007 trends)

Various levels of support extended to Euro-Atlantic

integrations: Should our country ecoe a eer

of.....the EU, Partnership for Peace, NATO?

Expectations fro joining the EU: Shall it e worse, the

sae or etter...(overall assesent, including all 10 areas)

In cooperation with Gallup International, the AtlanticCouncil o Serbia has conducted a public opinion pollwith regard to Euro-Atlantic integrations. Te results

were made public at a press conerence held in the AtlanticCouncil o Serbia premises onDecember 12th, 2007, on the occasion o marking the one-year anniversary o signing the Agreement on the accession

o Serbia to the NAO Partnership or Peace Program.



10 Atlantis

Нови светски поредак настао урушавањем бло-ковске поделе света карактерише потпуно новобезбедносно окружење. На делу су нове претње

и изазови глобалних размера којима се ни економс-ки најразвијеније државе света не могу самосталноодупрети.. Борба против организованог криминала икорупције представља, заправо, супротстављање ши-рокој лепези делатности које чине директну претњу безбедности савременог друштва и захтева континуи-рано и удружено деловање свих друштвених структура.Организовани криминал представља једну од кључнихпретњи и изазов савременом свету.Чланом 2 и 3 Закона о организацији и надлежностидржавних органа у сузбијању организованог кримина-ла Републике Србије (2002) дефинисано је да организо-вани криминал “представља вршење кривичних дела од

стране организоване криминалне групе, односно другеорганизоване групе или њених припадника за која јепредвиђена казна затвора од четири године или тежаказна”. Основне карактеристике организоване кри-миналне групе јесу то да је сачињена од три или више

he new world order arising rom the disintegration o global block division is characterized by a completely new security environment. New threats and challenges

o global proportions are at work, which even the mosteconomically developed countries o the world cannotwithstand and oppose alone. Te ght against organized crimeand corruption actually presents counteraction against a widerange o activities which pose a direct threat to the security o contemporary society, and it requires continued and collectiveaction on the part o all social structures. Organized crimepresents one o the crucial threats and challenges o the modernage.According to Article 2 and 3 o the Republic o Serbia Law on Organization and Authority o State Organs in the FightAgainst Organized Crime (2002), it is dened that ‘organizedcrime’ presents the act o committing criminal oences on the

part o an organized crime group, some other organized group,or its members, or which our years o imprisonment is envisaged, or heavier sanctions. Te basic characteristics o anorganized crime group imply that it comprises three or moreindividuals, and that it has been in existence or a prolonged

нАшА ТЕмА

ланац криминалаБалкански

мафа псл



Atlantis 11

лица, да та група постоји одређено време са јасно де-финисаним и подељеним пословима и задацима наликна добро организовано предузеће, а делује споразумно

у циљу вршења једног или више кривичних дела за која је предвиђена затворска казна у трајању до четири го-дине или тежа казна, а све ради стицања посредне илинепосредне финансијске или друге материјалне корис-ти. Када кажемо друга организована група, мислимона групу која нити је формирана у циљу непосреднихвршења кривичних дела, нити је организационо такоустројена, нема дефинисане улоге, нити континуитетчланства својих припадника, али јесте у функцији ор-ганизованог криминала.

Антимафијашки закон

У циљу сузбијања организованог криминала, Влада Ре-публике Србије је предложила Нацрт закона о посебнимнадлежностима у сузбијању организованог криминалаи корупције, познат као антимафијашки закон, који је у старту поделио стручну јавност на оне који га подржа-вају и оне који сматрају да даје велика овлашћења по-лицији и тужилаштву. Поред специјалног тужиоца сапосебним овлашћењима, који би имао мандат на чети-ри године, а именовао би га републички јавни тужилац,законом се уводе и специјалне полицијске јединице заборбу против организованог криминала којима би ру-ководио министар полиције, који поставља командантаспецијалног одреда по сугестији специјалног тужиоца.

Закон је рађен на искуствима Италије, Немачке, ВеликеБританије, Словеније и Хрватске које познају инсти-туцију скривеног иследника тј. полицајаца доушникаубаченог у криминогене средине. Законом се предвиђаи оснивање одељења Окружног суда у Београду. Нацртзакона поред кривичних дела организованог крими-нала третира и дела из Римског статута међународногкривичног суда, Статута Хашког трибунала, конвен-цију о корупцији и сузбијању тероризма, укључујућии она дела за која се може изрећи минимална казна од

period o time with clearly dened and delegated assignmentsand tasks, similar to a well-organized enterprise, unctioningon the basis o concerted agreement, with an aim o commit-

ting one or more criminal acts in order to obtain, directly orindirectly, nancial or other material benet, which envisagesa minimum our-year prison sentence or heavier sanctions oreach perpetrated oence.When using the term ‘some other organized group’, we are re-erring to a group which is neither ormed with a view to direct-

ly committing criminal oences, nor is organizationally thusstructured, does not have clearly dened roles or continuity o membership, but operates in the capacity o organized crime.

Anti-maa Law

With a view to clamping down on organized crime, the Repub-lic o Serbia Government has proposed a Dra Law on special

jurisdiction o government authorities in supressing organizedcrime and corruption, better-known as the Anti-Maa Law,which has divided the expert public rom the outset, causingdisagreement between those who support this law and thosewho consider that it grants extensive authority to the policeand the public prosecutor’s ofce. Apart rom the Special Pros-ecutor with particular jurisdictions, who would be assigned aour-year mandate, and would be appointed by the RepublicPublic Prosecutor, the Law also introduces special police unitsor combating organized crime, to be directed by the Ministero Interior, who appoints the Commander o the Special Op-erations Unit at the suggestion o the Special Prosecutor. Te

Law was devised on the basis o experiences ollowing the ex-ample o Italy, Germany, Great Britain, Slovenia and Croatia,which are amiliar with the institution o secret investigator,or rather police ofcer-inormer inltrated into criminal en-

CovER StoRy

International cigarette and oil

suggling, huan, drug, and ars

trafcking, oney laundering, as well

as the transference of legal econoy

into the lack arket zone aided y the

ruling political and econoic elite, has

lossoed, nding a fertile reeding

ground ipregnated y war and isery

crime chainbalkans

Maa sess

The



12 Atlantis

пет година затвора, а за која тужилац сматра да постојеоправдани разлози.Експерти упозоравају на то да постоји онолико врста

организованог криминала колико и типова криминал-них делатности. Реч је, дакле, о широком спектру крими-налних делатности од трговине наркотицима, људима,људским органима, високотехнолошким криминалом,трговином нуклеарним материјалом, оружјем, преко

проституције, прања новца, утаје пореза, кријумча-рења акцизне робе па све до еколошког криминала.Бурна историјска превирања с краја прошлог и почет-ком овог века допринела су да Балкан постане повољ-но тле за развој свих врста организованог криминала.Ратна ујдурма на простору бивше Југославије створила је безбројне прилике за профит помогнут криминал-ним делатностима у приликама када су војне и пара-војне формације преузеле улогу контролних служби.Поред тога, геостратешки положај иде у прилог чиње-

ници да Балкан данас представља једну од најзначај-нијих транзитних зона, мрежу путева организованогкриминала која спаја Блиски исток и западну Евро-пу у трговини од наркотика до белог робља. Ниједнадржава света није имуна нити заштићена од оваквихврста безбедносних претњи. Постоје само стабилнијии нестабилнији друштвени системи, односно државечији су институционални механизми довољно јаки даорганизовани криминал могу држати под контролом у мери да он не угрожава опстанак и виталне функциједржаве и оне које то нису. Јасно је да земље Балкана, још увек подељене на оне које воде транзициону битку

и оне које су тек закорачиле у велику европску и ев-роатлантску породицу, без синхронизованог напора и јачања међусобне комуникације не могу остварити зна-чајније резултате у борби против корупције и органи-зованог криминала у региону. Контрола администра-тивних линија, сузбијање прекограничног криминала,разјашњења отмица, убистава, бројних разбојништавасамо су неки од проблема који захтевају озбиљно по-везивање држава региона од нивоа надлежних инсти-туција за борбу против организованог криминала донивоа размене информација и успостављања комуни-кације на експертском нивоу..Први регионални састанак министара унутрашњих

послова посвећен регионалној сарадњи у борби про-тив организованог криминала одржан је у Подгорицисептембра 2001. године. Ових дана (31. 10. 2007. год)сведоци смо и потписивања Споразума о сарадњи у гоњењу ратних злочинаца између Републике Србије и

vironments. In addition, the law envisages the setting-up o aSpecial Department o the District Court in Belgrade. Apartrom the criminal acts related to organized crime, the law also

incorporates the oences envisaged by the Rome Statute o theInternational Criminal Court, the Hague ribunal Statute, theConventions on corruption and combating terrorism, includ-ing those oences or which a minimum ve-year sentence canbe proscribed, and or which the prosecutor eels there existreasonable grounds.Experts warn that there exist as many kinds o organized crimeas there are types o criminal actions. Tereore, organizedcrime concerns a wide range o criminal actions and operations,ranging rom drug trafcking, human trafcking, human or-gans trafcking, high-tech crime, trade in nuclear substances,trade in arms, to prostitution, money laundering, tax evasion,smuggling accise goods, ecological crime, and so on.

urbulent historical turmoil which le an indelible imprint onthe end o the previous century and the beginning o this cen-tury have contributed to the Balkans becoming a ertile groundor the ourishing o all kinds o organized crime.Te concoctions and manoeuvres which characterised the waron the territory o ex-Yugoslavia generated innumerable oppor-tunities or the generation o prot, aided by criminal actionsin the circumstances o military and paramilitary ormationsassuming the role o control services. In addition to this, its geo-strategic position supports the act that nowadays the Balkanspresent one o the most signicant transit zones, a network o organized crime routes connecting the Middle East and West-ern Europe in the sphere o illegal trading activities, ranging

rom narcotics trade to white slave trafc. No country in theworld is immune to, or protected rom these kinds o security threats. Tere are only more and less stable social systems, orrather states, the institutional mechanisms o which are strongenough to keep organized crime under control to the extentin which it does not endanger the existence or vital unctionso the state, and those which are not. It is clear that the Balkancountries, which are still divided into those engaged in the tran-sitional struggle and those who have only just entered the greatEuropean and Euro-Atlantic amily, cannot accomplish signi-cant results in the ght against corruption and organized crimein the region without synchronized eort and reinorcement o

mutual communication. Control o administrative lines, com-bating cross-border crime, resolution o kidnappings, murdersand numerous robberies present only some o the problemswhich require serious interconnection o the regional states,starting rom the level o authorised and relevant institutionsor combating organized crime, to the level o inormation ex-change, and establishing communication on the expert level.Te rst regional conerence between the ministers o interiordevoted to regional cooperation in the ght against organizedcrime took place in Podgorica, in September 2001. Recently,(31 October 2007) we have been witnesses to the signing o theAgreement on Cooperation in Prosecution o war criminals be-tween the Republic o Serbia and the Republic o Montenegro,

which was ollowed by signing the Memorandum on establish-ing and enhancing mutual cooperation in combating all ormso serious crime. One o the messages sent orth rom this eventwas that the primary purpose o this Memorandum is a moreefcient exchange o data, inormation and evidence, which

Међународни шверц цигарета, нафте,

трговина људима, наркотицима,

оружјем, прање новца, као и сељење

легалне економије у црну зону

потпомогнуто од владајуће политичке

и економске елите, процветали сунаишавши на плодно тло рата и беде

нАшА ТЕмА мафа псл



Atlantis 13

Републике Црне Горе, који је праћен и потписивањемМеморандума о остваривању и унапређивању међу-собне сарадње у борби против свих облика тешког кри-

минала. Циљ меморандума је ефикаснија размена по-датака, информација и доказа која би поспешила борбу против трговине наркотицима, међународног терориз-ма и свих других облика организованог и тешког кри-минала, порука је са овог догађаја. С обзиром на то даби успех у сузбијању организованог криминала на Бал-кану представљао и значајан допринос борби противкриминала, првенствено у западној Европи, намеће секао примарна сарадња са земљама Европске уније наплану реформе и модернизације полиције у земљамабалканске регије. О опасности од организованог кри-

минала са простора бивше Југославије и Балкана, који је преко Француске, Италије и Белгије успоставио тес-не везе са међународним организованим криминалом,сведочи и упозорење са последњег састанка министараЕУ у Бриселу (13. 5. 2007. године) упућено земљама за-падног Балкана у коме се истиче да је интензивирањеборбе против корупције, илегалне миграције и органи-зованог криминала предуслов њихове евроатлантске

будућности.На Балканском форуму у Солуну (април 2007. год.)оцењено је, такође, да криминал и корупција чине Бал-кан и даље слабим, а да га његова близина нестабил-ном региону који се протеже све до Авганистана чини

would expedite and induce the ght against drug trafcking,international terrorism and all other orms o organized andserious crime. aking into consideration the act that success in

suppressing organized crime in the Balkans would also presenta signicant contribution to combating crime primarily inWestern Europe, cooperation with European Union countriesin the domain o police reorm and modernization in the coun-tries o the Balkans region is seen to be o primary urgency andkey importance. Te warning which could be heard in the lastmeeting o EU ministers in Brussels (13 May 2007) and whichwas issued to the countries o Western Balkans, highlightingthe act that the intensication o the ght against corruption,illegal migration and organized crime presents the necessary prerequisite o their Euro-Atlantic uture, bears witness o the

danger posed by organized crime coming rom the territory o ex-Yugoslavia and the Balkans which managed to establishclose ties with international organized crime via France, Italy,Belgium.At the Balkan Forum in Tessalonica (held in April, 2007) itwas also estimated that crime and corruption still make theBalkans a weak region with regard to upholding sustainability,and that its proximity to the instable region extending as ar

as Aghanistan make it a crossroads o international crime andterrorism, whereas enormous quantities o arms in this regionthreaten to create new ethnic tensions.Joint eorts in improving national economies in the ghtagainst organized crime is one o the measures agreed upon

CovER StoRy Maa sess



1 Atlantis

раскрсницом међународног криминала и тероризма,док велике количине оружја које се налазе у њему пре-те да створе нове етничке тензије.. Заједнички рад на

побољшању националних привреда у борби противорганизованог криминала једна је од мера око којих су се усагласиле учеснице самита Процеса сарадње у југо-

источној Европи (март 2007. год) – Албанија, Бугарс-ка, БиХ, Хрватска, Румунија, Србија, Црна Гора, Грчка,Турска – одржаног у Тирани..

Прање новца

Многи стручњаци сматрају да на Балкану делује ланац

домаћих и међународних криминалних или другихгрупа које су у функцији криминала и да сви међусоб-но тесно сарађују, били они Срби, Хрвати, Албанци,или са подручја Русије, Молдавије, Украјине, Руму-није итд. Организовани криминал на Балкану не самода омета демократски развој, трговинску и културну размену међу суседима, већ директно дестабилизујепривреду и омета реформистичке напоре. Као основнимодел излечења и ефикасне борбе против организова-ног криминала истиче се владавина закона, поверењеу владу, независно судство и некорумпирани званич-ници.. Уз констатацију да се организовани криминалтешко да искоренити кад се једном запати, следи не

баш оптимистичка процена страних експерата да су за одстрањивање организованог криминала и његовихпојавних форми као и формирање напредног цивилногдруштва на простору Балкана потребнe најмање двегенерације. Балкан је и даље високо криминогена сре-

by the participants o the Summit entitled ’Cooperation proc-ess in South-East Europe’ held in irana, comprising – Albania,Bulgaria, Bosnia and Herzegovina, Croatia, Rumania, Serbia,

Montenegro, Greece, and urkey.Many experts eel that a chain o domestic and internationalcrime or other groups in the capacity o crime, operates inthe Balkans, and that all o them, Serbs, Croats, Albanians,rom the territory o Russia, Moldova, Ukraine, Rumania, etc.,maintain a close mutual cooperation, regardless o national a-liation. Not only does organized crime in the Balkans impededemocratic development, trade and cultural exchange amongneighbours, but it directly destabilizes economy and disruptsreormist endeavours. It is emphasized that the essential modelo reparation, remedial action and efcient ght against organ-ized crime is proved to be the rule o law, condence in theGovernment, independent judiciary and uncorrupted ofcials.

With the observation that it is difcult to eradicate organizedcrime once it takes root, there ollows a not too optimistic esti-mate by oreign experts that it needs at least two generations tocompletely eliminate organized crime and its maniest orms,as well as to orm a thriving and advanced civil society in theBalkans region. Te Balkans remain an environment highly prone to criminal behaviour, and Serbia remains one o thecountries which is inamously categorised among the group o countries o the ’Wild East’.

money Laundering

According to one appellation which includes 19 dierent types

o criminal activities, money laundering occupies the honor-ary top rating. Tis presents an extremely important act or us,taking in view that it has been a long-assumed stance that Ser-bia is a huge money-laundering machine.Organized crime in Serbia started ourishing during the 1990s,ostered by wars on the territory o ex-Yugoslavia, as well as thesanctions imposed by the International Community.International cigarette and oil smuggling, human, narcotics,and arms trafcking, money laundering, as well as the trans-erence o legal economy into the black market zone aided by the ruling political and economic elite, has ourished nding aertile breeding ground impregnated by war and misery. Under

the guise o expressive concern or their own nation, the rulingelite has set up one o the most imaginative money-launder-ing schemes sustained by the state itsel and the concern or re-maining in power. Everything was allowed as a response to the’unjustly’ imposed sanctions on the part o the InternationalCommunity, but only to the chosen ones rom the echelon o political sympathisers and economic avourites.As an introduction, it needs to be mentioned that Serbian econ-omy measured in US dollars, ollowing the toppling o Milo-sevic in the year 2000, amounted to double the less amountrecorded ten years previously, compounded by the ourishingo black, or rather, inormal economy and the inuence o theembargo during the war years, as well as the inherited and still

present corruption index as the context in which we examinethe state o the Serbian economy today. ’According to the dataobtained rom the Ministry o Interior Aairs, the materialdamage arising rom reported criminal deeds in the periodbetween 2000-2005, amounted to 86 billion dinars (which is

Одузимање имовине стечене извршавањемкривичних дела не представља само међународну обавезу Србије по више међународнихконвенција, већ и неминовност у разрачунавању са организованим криминалом.. Томе у прилогговори предлог његовог законског процесуирања.Наиме, Министарство правде РепубликеСрбије је у склопу радне групе (представници

Републичког јавног тужилаштва, судије посебногодељења за организовани криминал Окружногсуда у Београду, професор Правног факултета,специјални тужилац за организовани криминал,представник Тужилаштва за ратне злочине,председник Првог општинског суда у Београду,представници Секретаријата за спровођењереформи у правосуђу, представник ОЕБС-а иправни саветник при Амбасади САД у Београду)започело рад на изради закона о одузимању имовине стечене извршењем кривичних делакојим ће се третирати области организованогкриминала, злочина против човечности икорупције. За сада су у оптицају бројне сугестије,иницијативе и предлози који се тичу испитивања

порекла имовине, међу којима је и предлог датерет доказивања буде на оптуженима, а не натужиоцу.

одузимАЊА имовинЕ




Atlantis 1

дина, а Србија једна од земаља која се популарно убрајау групу земаља „дивљег истока“.Према једној номенклатури која укључује 19 типова

криминалних делатности, прање новца заузима почас-но место у самом врху. За нас је то врло важно, с обзи-ром на то да је већ дуже време уврежено мишљење да јеСрбија велика праоница новца.Организовани криминал у Србији свој процват до-живљава деведесетих година прошлог века потпо-могнут ратовима на простору бивше Југославије алии санкцијама међународне заједнице. Међународнишверц цигарета, нафте, трговина људима, наркотици-ма, оружјем, прање новца, као и сељење легалне еконо-мије у црну зону потпомогнуто од владајуће политичкеи економске елите процветали су наишавши на плоднотло рата и беде. Под плаштом бриге за сопствени народ,

владајућа елита је успоставила једну од најмаштови-тијих схема прања новца, потпомогнутог самом држа-вом и бригом за остајање на власти. Као одговор на

„неправедно“ уведене санкције међународне заједницесве је било дозвољено, али само одабранима из ешелонаполитичких истомишљеника и економских љубимаца.У уводу треба да напоменемо да је српска привреда ме-рена у доларима 2000. године након Милошевићевогпада била упола мања него десет година раније, томепридодајемо цветање црне тј. неформалне економије иутицај ембарга током ратних година као и висок зате-чени и даље присутни индекс корупције као окружењеу коме разматрамо стање српске привреде данас. Према

подацима добијеним од МУП-а, материјална штета одпријављених кривичних дела у периоду 2000–2005. из-носила је 86 милијарди динара(што одговара распону 1.200–1.400 милиона евра). Материјална штета од при- јављених кривичних дела у 2005. износила је 25,7 ми-лијарди динара. Близу 70 милијарди динара ( или вишеод 80 одсто укупне суме) свих штета од кривичних делапријављених између 2000. и 2005. године приписује сепривредном криминалу..За дефинисање привредног криминала као феноменаорганизованог криминала користићемо дефиницију Савета Европе према којој привредни криминал има

негативно дејство мимо појединачних жртава и мате-ријалне штете по томе што утиче на велики број особа,друштво и државу у целини; оно штети функциони-сању националне или међународне привреде и изазивагубитак вере и поверења у економски систем.О коликим губицима по привреду Србије говори-мо најбоље ћемо илустровати кроз бројеве: зарада одпривредног криминала у 2005. години је износила око230 милиона евра, а процењена штета нанета српскомдруштву изнад 250 милиона евра. Логиком потенцијал-них финансијских неслагања, било у смислу платногсуфицита било дефицита, могуће је установити хипо-тетички ранг трошења за оне који имају криминоге-

не приходе, искуства су полиције. Реч је о устаљенимжељама криминалаца: луксузна роба, аутомобили,виле, егзотична путовања....Само простим упоређивањем пријављених прихода иимовине оних који поседују овако луксузну имовину,

tantamount to the range o 1200 – 1400 million euros). Tematerial damage arising rom reported criminal acts in the year2005, amounted to 25,7 billion dinars. Around 70 billion dinars

(or more than 80% o the total sum) worth o damages rom allcriminal acts reported between the year 2000 and 2005 is at-tributed to economic crime’. In order to dene economic crimeas a phenomenon o organized crime, we shall use the Councilo Europe denition, according to which economic crime ’hasa negative eect, apart rom the individual victims and mate-rial damages, insoar that it inuences a great number o people,the society and state as a whole; it is detrimental to the unc-tioning o national and international economy and causes theloss o aith and trust in the economic system’Te extent o the mentioned losses sustained by Serbian econo-my shall best be illustrated through citing gures: the earningsrom economic crime in the year 2005 amounted to approxi-

mately 230 million euros, and the estimated harm inictedon the Serbian society totalled the sum o over 230 millioneuros. Employing the logic o potential nancial discrepancies,whether regarding a payment surplus or decit, according topolice experience, it is possible to establish a hypothetical ex-penditure scale or those who accrue income rom engaging incriminal activities. Tese expenditures mainly concern tradi-tional and customary desires o criminals: luxury goods, cars,

villas, exotic trips...It is only by mere comparison o reported income and assetso those possesing such luxurious goods, or rather by employ-ing the long since promised cross-reerencing o income andassets that exceptionally great eects in combating organized

crime are possible to be achieved in a short time span. Powerand inuence are magically united with money, and it is only by

vigorous conscation o illegally accrued property that organ-


Te proposal concerning legal proceedings envis-aged in the event o prosecuting organized crimesupports the act that the conscation o property amassed by comittig criminal acts does not only present Serbia’s international commitment accord-ing to several international conventions, but rathera necessity in clamping down on organized crime.Namely, the Republic o Serbia Ministry o Justicehas within the scope o its working group (com-prising representatives o the Republic Public Pros-ecutor’s ofce, judges rom the Special Division ororganized crime at the County Court o Belgrade,Law School proessor, special prosecutor or or-ganized crime, representatives o the War CrimesProsecutor’s Ofce, president o the First Municipalcourt in Belgrade, representatives o the Secretariator conducting reorms in judiciary, OECD repre-sentative, legal advisor at the USA Embassy in Bel-grade), initiated activities in the draing o Law onthe conscation o property amassed by commit-ting criminal acts, which is intended to deal withthe elds o organized crime, crimes against hu-

manity and corruption. Numerous suggestions, ini-tiatives and proposals regarding the investigationo property origin are currently being considered,among which the proposal that the burden o proo be on the accused, and not the prosecutor. I

ConfiSCAtion of pRopERty



1 Atlantis

односно дуго обећаваним укрштањем прихода и имо-вине, могуће је за кратко време постићи врло великеефекте у борби против организованог криминала. Моћ

и утицај се налазе у чаробном браку са новцем и самоенергичним одузимањем нелегално стечене имовинеможе се стати на пут деловању организованог крими-нала.Највећу бојазан представља сазнање о раскораку у знањима институција које прате међународне транс-акције и токове новца. Избегавање плаћања порезапредставља један од видова финансијског криминала.Корупција обухвата категорију прекршаја од посебневажности, а чине је злоупотребе службеног положајапопут: проневере, примања и давања мита. Међутим,финансијски криминал у виду легализације новца крозприватизацију заслужује посебан фокус када је реч о

организованом криминалу у Србији, с обзиром на то дапромет од „индустрије приватизације“ чини приближ-но 30 одсто БДП Србије, те је потпуно јасно да не можеостати изван интересовања света криминала.. Прива-тизација државних и друштвених предузећа у Србији у склопу је транзиционог процеса, тј. преласка са центра-лизоване ка тржишној привреди. Законом о привати-зацији (2001) установљене су конкурентске процедурекоје дефинишу да се већа предузећа приватизују путем

„тендерске процедуре“, а мање компаније „аукцијскомпроцедуром“, док процесом управља Агенција за при-ватизацију.. Чини се да процедуре приватизације нису адекватно осмишљене да се одупру продору криминала

пошто је Агенција за приватизацију само агент, а не ивласник компанија које се продају, као и чињеница даона није једини актер који може покренути процеду-ру приватизације, нити одлучује о најбољој понуди. Унедостатку јасно дефинисаних принципа власништва,управљања и контроле ни улога Комисије није адек-ватно осмишљена, пошто међу њеним члановима могу бити и представници компаније која се продаје. Све тодозвољава превелику слободу менаџменту фирме којасе продаје, који пак има незавидну позицију баланси-рања између заштите интереса старог власника и бри-ге о добром расположењу новог власника. Мањкавост

је и у чињеници да Закон о приватизацији не размат-ра питање потенцијалног сукоба интереса сарадникаАгенције за приватизацију, Министарства и компанијакоје се продају, нити се ишта прописује за службеникеМинистарства, као ни финансијске, правне и друге са-ветнике. Потом, ни закон ни накнадна упутства Аген-ције нису прописали ко има право да учествује у при-ватизацији, нити постоје строга правила и процедуреустановљавања идентитета потенцијалних купаца икрајњих корисника. Овакви пропусти остављају отво-рен улаз не само перачима пара већ и бившем политич-ком и економском естаблишменту да кроз форму пош-тене и нужне приватизације заправо ојача своју моћ

и утицај на економију и друштво у целини.. Задирањекорупције и криминала у процес приватизације вели-ких предузећа довело је до жестоке поларизације ста-новништва на штету урушене средње класе и стварањавеликог слоја сиромашног становништва, наспрам ма-

ized crime operations can be curtailed.Te realization concerning the discrepancy in the ndings andinormation o institutions monitoring international transac-

tions and money ows presents the greatest source o ear. axevasion is one o the aspects o nancial crime. Corruptionencompasses a category o oences which bear special signi-cance, comprising such abuse o public ofce as: raud, receiv-ing and oering bribes. However, nancial crime, assuming theorm o legalization o money through privatization, deservesspecial ocus when discussing organized crime in Serbia, withregard to the act that ’privatization industry’ turnover com-prises about 30% o Serbia’s GDP, thereore making it abun-dantly clear that it cannot stay outside the sphere o interest o the criminal world. Te privatization o state and public enter-prises in Serbia currently orms an integral part o the transi-tion process, or rather, the transer rom centralized to market

economy. Te Privatization Law (adopted in 2001) establishescompetition procedures which proscribe that larger enterprizesare to be privatized by way o ’tender procedure’, whereas small-er companies are to be privatized through ’public bid procedure’,as well as that, the process is to be directed and managed by the Privatization Agency. It seems that privatization procedureshave not been appropriately designed in order to withstand thepenetration o crime, taking into consideration the act that thePrivatization Agency is just an agent, and not the owner o thecompanies which are being sold, as well as the act that it is doesnot present the only agent which can initiate the privatizationprocedure, nor does it decide on the best bid. Due to the lack o clearly dened principles o ownership, management and con-

trol, the role o the Committee is not appropriately devised ei-ther, considering the act that its members can also include therepresentatives o the company which is being sold. All o thisallows an over extensive degree o reedom to the managemento the enterprise which is being sold, but which, on the otherhands, has an unenviable position o having to balance betweenprotecting the interests o the old owner and taking care o thenew owners good disposition. Te act that the Law on Privati-zation does not deal with the issue o potential conict o inter-est on the part o the associates working or the PrivatizationAgency, the Ministry, or the companies which are being sold,nor the act that nothing is proscribed or the public ofcials o

the Ministry, or the nancial, legal and other consultants, alsopresents one o the deciencies. Furthermore, neither the law nor the subsequent Agency guidelines have stipulated who ac-tually has the right to participate in privatization, nor do thereexist strict rules and procedures governing the establishment o potential buyers and end users’ identity. Such omissions leavethe entrance wide open not only or the money launderers, butalso or the ormer political and economic establishment toactually consolidate and strengthen their power and inuenceon economy and the society as a whole. Te intrusion o cor-ruption and crime into the sphere o big companies’ privatiza-tion process has led to a erce polarization o population to thedetriment o the derelict middle class and creation o a huge

stratum o poor inhabitants, as opposed to the not so numer-ous nancial elite.All this leads to the awakening o apathy and incredulity amongthe popular masses towards the concept o democracy andthe society’s commitment to Euro-Atlantic integrations. No




Atlantis 1


лобројне финансијске елите. То све доводи до тога дашироке народне масе постају апатичне и неповерљивепрема концепту демократије и опредељењу друштва

према евроатлантским интеграцијама.Ништа мање опасне по српску привреду нису ни тзв.фантомске фирме као последица недовољне транспа-рентности и одговорности у општој пословној климиу земљи. Реч је о фирмама са лажном сценографијом,тј.. описом делатности којима се иначе не баве, праз-ним банкарским рачунима, оснивачима који одавно

више нису живи и директором који представља фигуру у ланцу добро осмишљеног прања новца укључујући ипреваре у вези са ПДВ-ом.. Треба напоменути да ни ос-нивања „фантомских“ фирми, ни великих утаја ПДВ-а

не би било да нема брака између власти, јавних службе-ника и криминала, уз цветање корупције.Тешкоће при утврђивању илегалне зараде, тј. профитаод криминала, јесу у томе што се често уочава „плен”,али његово уситњавање на много корисника доприно-си да се његов велики део губи у виду дневне потрошњедомаћинстава. Ни Закон о спречавању прања новца(2006), ни Управа за спречавање прања новца нису бра-на организованом привредном криминалу у Србији окоме нема ни одговарајућег прегледа од стране надлеж-них институција. „Уз српске фантомске фирме постојеи државне фантомске базе података“, закључак је који је извео истраживачки тим ангажован на Извештају о

прању новца и предикатним кривичним делима у Ср-бији за 2000–2005. годину.

Мирослава МИЛЕНОВИЋ Јелена ЈЕЛИЧИЋ

less dangerous or Serbian economy are the so-called ’boguscompanies’, springing up as a consequence o insufcient trans-parency and accountability o the general business climate in

the country. Tis issue concerns the companies which presenta ake ront (scenery), or rather, the description o activitieswhich they do not otherwise engage in, empty bank accounts,ounders who have long since not been among the living anda managing director who only presents a gure-head in thechain o well thought-out money laundering scheme, includingraudulent activities connected to VA. It should be mentioned

that neither the establishment o ’bogus’ companies, nor greatVA evasions would be possible i it were not or the sacredmatrimony between the government, public ofcials and crime,compounded with the thriving o corruption. Te difculties

in ascertaining illegal earnings, i.e., the prot generated by en-gaging in criminal activities, lay in the act that booty is oen-times detected, but its ragmentation and distribution amongnumerous users contributes to the loss o the greater part o thespoils in the orm o daily household consumption. Neither theLaw on the prevention o money laundering (adopted in 2006),nor the Department or the prevention o money launderingpresent a barrier against organized economic crime in Serbia,in the event o which, incidentally, there exists no adequateinspection on the part o authorized institutions. Te researchteam engaged in compiling a Report on money laundering andcriminal deeds in Serbia or the year 2002-2005 has concludedthat, in addition to Serbian bogus companies, there are also bo-

gus state databases.

Miroslava MILENOVIC Jelena JELICIC



1 Atlantis

инТЕгРАцијЕ

Пише: Георги Димитров*

Бугарска је један од нај-

новијих земаља-чланицаНАТО-а и ЕУ. Званично је Република Бугарскапостала члан Север-ноатлантског договора29.марта 2004. године,а 2.априла 2004. у Со-фији и у Бриселу су сеодржале церемоније по-дизања застава новијихземаља-чланица чиме јебио обележен завршетак

једног дуготрајног и не увек глатког процеса. Његовим

завршетком се Бугарска достојно вратила у породицу де-мократских земаља чије вредности дели – плуралистичкадемократија, владавина права, поштовање људских праваи слободне економске иницијативе.Ово чланство је било потпуно заслужено и било је резул-тат напора државних институција, невладиних организа-ција (мора се прибележити чињеница да је Бугарска билапрва земља ван НАТО-а која је имала свој Атлантски клуб још 1990.) и великог дела бугарског друштва. Чланствонаше земље дошло је као одговор и као резултат успешноокончаних, а и настављених реформи, које су гарантоваледа Бугарска одговара високим критеријумима за припад-

ност Алијанси. Истовремено не би требало заборавитида је тзв. „други талас“ проширења 2004, чији је део билаи Бугарска, представљао успешни корак и за Алијансу у изградњи безбедности и стабилности на евроатлантскоми глобалном плану. Беспрецедентно по свом обиму про-ширење је постало делотворни и ефикасни начин за пре-вазилажење компликованих изазова са којима је суоченамеђународна безбедност 21. столећа – тероризам, екстре-мизам, фундаментализам, организовани криминал и дру-ге глобалне претње.Пре, а и после свог чланства у НАТО-у наша земља је кон-кретним активностима – чврстом подршком и активнимучешћем у напорина Алијансе за стабилизацију Босне и Хер-

цеговине, Косова, као и својим доприносом у борби противмеђународног тероризма, чији је парктични израз учешћебугарских трупа у операцији „Трајна слобода“ и представни-ка бугарских оружаних снага у Афганистану - доказала да јепредвидиви партнер и савезник, на кога се може рачунати.

By Georgy Dimitrov*

Bulgaria is one o the latest NAO and EU member states.

Te Republic o Bulgaria ofcially became a member o theNorth-Atlantic Alliance on March 29th 2004, and on 2 April2004, ag-raising ceremonies in honour o the most recentmember states were held in Soa and Brussels. Tis markedthe end o a long-standing process which did not always runsmoothly. On its completion, Bulgaria duly and deservingly returned into the amily o democratic countries, the valueso which it wholeheartedly shares – pluralist democracy, ruleo law, respect and observance o human rights and ree eco-nomic initiative.Tis membership was absolutely deserved and was the resulto the eorts exerted by state institutions, non-governmentalorganizations (the act that Bulgaria presented the rst coun-

try outside the scope o NAO which has had its Atlantic Clubever since the year 1990 must be noted), and a signicant parto Bulgarian society. Our country’s membership status cameas a response to and a result o successully completed, butalso continuing reorms, which served as a guarantee thatBulgaria would meet the high criteria necessary or joiningthe Alliance. At the same time, it should not be orgotten thatthe so-called ’second wave’ o enlargement in 2000, o whichBulgaria was a part, represented a successul step orward orthe Alliance as well, contributing to the build up o security and stability on a Euro-Atlantic, as well as a global level. Teenlargement, unprecedented in its scope, became an eective

and efcient measure towards overcoming the complicatedchallenges which international security is aced with in the 21century – terrorism, extremism, undamentalism, organizedcrime and other global threats.Prior to, and ollowing its becoming a NAO member, Bulgar-ia has proved to be a predictable and reliable partner and ally to be counted on through providing staunch support and ac-tive participation in the Alliance’s eorts aimed at the stabiliza-tion o Bosnia and Herzegovina and Kosovo, as well as throughits contribution to the ght against international terrorism, apractical expression o which is the participation o Bulgariantroops in operation ’Enduring Freedom’ and the presence o Bulgarian armed orces personnel in Aghanistan.

Many people probably wonder what kind o benets Bulgariaactually gained by becoming a member o NAO. In a purely pragmatic sense, our country has been granted an opportu-nity to participate in a union possessing a highly proessionaland secure level o deence. Bulgaria has also gained access to

Шта је Бугарској

донео НАТО

Bulgarian Ambassador in Belgrade,H.E. Georgi Dimitrov



Atlantis 1

integrations

Вероватно се много људи питају шта је уствари донело Бу-гарској чланство у НАТО-у? У чисто прагматичном плану,наша земља је добила шансу да учествује у једној унији са

виско професионалним и сигурним нивоом одбране. Бу-гарска је добила и приступ високим и сигурним техноло-гијама, које дају шансу за ревитализацију и обнову њененаменске индустрије.Разматрано са политичке тачке, пуноправно учешће у раду различитих комитета и структура Пакта укључило јенас у процесу доношења одлука по битним за нас питањи-ма националне и међународне безбедности. Истовремено,ово чланство представља и постизање и поштовање вис-коких стандарада у сузбијању тероризма, организованогкриминала и осталих савремених претњи, што гарантујебугарским грађанима свакодневни мир и безбедност.И не на последњем месту, чланство у НАТО-у има и еко-

номску димензију. Оно доноси и додатне гаранције застабилност и чврсти развој бугарске привреде, помажеубразавању реализације инфраструктурних пројеката,које пролазе преко територије Бугарске и региона, као ипомаже привлачењу више страних инвеститора. Само у години након што је Бугарска добила позив за чланство,обележен је значајни раст страних инвестиција од 65% ,који су достигли ниво од 1 милијарду и 400 милиона до-лара за 2003. Ова тенденција се убрзала током нареднихгодина, када је наша земља већ била пуноправна чланица.Искуство Бугарске је потврдило да су евроатлантска пер-спектива и припадност снажни покретач за реализацију политичких и економских реформи. Пут постизања по-

зитивних резултата није лак, али савлађивање тог изазоваутиче не само на успешну војну заштиту и на реформе у сектору безбедности, него и на читаво друштво.Наша земља је одувек била убеђена да су европска и евро-атлантска перспектива једини пут ка постизању дуготрај-не стабилности и просперитета у региону, коме припада-мо. Охрабрујућим индикацијама, упућеним на састанку у Риги трима државама, које учествују у Плану за придру-живање – Албанији, Хрватској и Републици Македонији,и упућени позив за учешће у програму Партнерство замир Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији, Алијанса је показала своју отвореност и спремност да иде напред.

high and sae technologies, which provide an opportunity orthe revitalization and renewal o its deence industry.From a political point o view, ull participation in the ac-

tivities o various NAO Pact committees and structureshas included us in the decision-making process concerningextremely relevant or us issues o national and internationalsecurity. At the same time, this membership also is an ac-complishment in achieving and maintaining high standardsin combating terrorism, organized crime and other contem-porary threats, thus guaranteeing peace and security to theBulgarian citizens.And last, but not least, NAO membership also entails an eco-nomic dimension. It provides additional guarantees o stabil-ity and urther important development o Bulgarian economy,supports the acceleration in implementing inrastructureprojects on the territory o Bulgaria and in the region, in addi-

tion to providing urther incentive or attracting more oreign

investors. In the year ollowing the invitation or membershipextended to Bulgaria, a considerable growth o oreign invest-ments was recorded, amounting to 65% rise in their levels in

2003. Tis tendency gained in speed during the ollowing years,aer our country had already become a ull member. Bulgaria’sexperience has conrmed that the Euro-Atlantic perspective,spirit and afliation provide a strong drive or the realizationo political and economic reorms. Te road toward achievingpositive results is not an easy one, but overcoming this chal-lenge positively aects not only successul military protectionand the security sector reorms, but also society as a whole.Our country has always been convinced that a European andEuro-Atlantic perspective presents the only road towardsachieving long-term stability and prosperity in the region, o which we are a part. Te Alliance has clearly demonstrated

its openness and willingness to move orward by extendingencouraging indications at the Riga Summit to three stateswhich currently participate in the Association plan – Alba-nia, Croatia and Macedonia, by sending an invitation or par-ticipation in the Partnership or Peace programme to BosniaWat

did bulgaria gain fro joining the NATO?

Owing to the eership in the North-

Atlantic Alliance, access has een

enaled to high and safe technologies

which present an opportunity for the

revitalisation and renewal of special-

purpose industries



20 Atlantis


Данас, НАТО има пословно партнерство и води политику дијалога и сарадње са свим земљама Западног Балкана. То је логична фаза у развоју односа Алијансе са земљама ре-

гиона, где организација има дуготрајно присуство и пре-узете обавезе. Бугарска ће наставити да подржава евроат-лантску перспективу Југоисточне Европе.Истовремено, водимо рачуна да у данашњем свету, који сеглобализује, постајемо све више зависни од фактора, веза-них не само за географски положај, већ и за безбедност у њеној комплетној димензији. Ово поставља НАТО-у дваосновна, унутар повезана задатка – трансформација за-штитних могућности и појачање политичких обавеза. Једи-но узајамна повезаност та два аспеката могла би загаранто-вати Алијанси неопходне мере деловања – политичку вољу и капацитет за брз и адекватан одговор изазовима.Што се тиче нашег чланства у ЕУ и приоритета, које смо

пратили у оквиру Европске политике за безбедност и од-брану, такође имамо конкретне одговорности, усредсређе-не на три основна правца: учешће у операцијама/мисијама,

усмерених ка развоју способности и развоју стратешких

партнерстава. У својству земље-чланице, имамо не самомогућност, већ и обавезу да учествујемо, у зависности одсвојих ресурса, у испуњењу тих приоритета.Учешће са војним трупама у операцијама и мисијама вантериторије земље је конкретан израз политике подржа-вања стабилности и безбедности у појединим регионимау синхронизацији са напорима међународне заједнице.Наставља се наше учешће у војној операцији ЕУ „Алтеја“за стабилизацију Босне и Херцеговинем, као и у саставу групе „Хелброк“ заједно са Грчком, Кипром и Румунијом.Бугарска разматра процес изградње одбрамбених могућ-ности ЕУ као део комплетних способности Уније да при-

хватити изазове, ризике и претње трећег миленијума. То јеи претпоставка за претварање ЕУ у глобални фактор, а дато не доведе до слаблења трансатлантских веза и сарадњеса НАТО-ом. Ово ће бити дуг и сложени процес, али безњеговог успеха не можемо гарантовати одрживи развојнаших друштава.У односу на способности, морамо најпре поменути, да јепуноправним чланством у ЕУ омогућено и придруживањеБугарске Европској агенцији за одбрану и учешће у њениминицијативама и пројектима. Разматра се и могућност дасе придружимо добровољном Кодексу понашања при ис-порукама одбрамбене опреме. Нераздвојиви део изградњеспособности су вежбе, са нашим учешћем, у оквиру којих

се проверавају концепциије разрађене од стране Уније, каои сценарија и процедуре управљања кризама.У стратегији о безбедности Уније, усвојене 2003, основноместо посвећено је раду са партнерима из УН-а, НАТО-аи водећих држава. Као земља-чланица ЕУ и НАТО-а, Бу-

and Herzegovina, Montenegro and Serbia. Nowadays, NAOmaintains a partnership and conducts a policy o dialogueand cooperation with all o the countries in the Western Bal-

kans. Tis represents a logical stage in the development o relations between the Alliance and the countries in a region,where the organization has had long-lasting presence andassumed commitments. For its part, Bulgaria shall continueto support and encourage the Euro-Atlantic perspective o South-East Europe.At the same time, being aware that in the world o today whichis becoming increasingly globalized, we become increasingly dependent on actors related not only to geographical posi-tion, but also to security in its entire scope. Tis places NAOin the centre o two basic, intra-related tasks – transorma-tion o security capabilities and reinorcement o politicalcommitments. Only a dynamic interrelation between these

two aspects can guarantee the required and necessary operat-ing tools o the Alliance – the political will and capacity orprompt and appropriate response to challenges.With regard to our membership in the EU and the prioritieswhich we have been ollowing within the scope o Europeansecurity and deence policy, we also have concrete responsi-bilities, targeting three undamental directions: participationin operations/missions, those aimed at capacity building anddevelopment o strategic partnerships. As a EU member state,we have not only the possibility, but also obligation to partici-pate in the ullment and accomplishment o these prioritiesin accordance with our resources.Participation o our military troops in operations and mis-

sions outside the territory o our country is a concrete expres-sion o the policy aimed at promoting stability and security in certain regions in synchronization with the eorts o theinternational community. We are continuing our participa-tion in the EU military operation ‘Althea’ or the stabilizationo Bosnia and Herzegovina. As an integral part o the ‘Hal-brook’ group, together with Greece, Cyprus and Rumania wecontinue to maintain high levels o combat readinessBulgaria is considering the process o EU armed orces or-mation, as a part o building up the Union’s overall capacity to take on the challenges and combat the risks and threats o the third millennium. Tis also represents a prerequisite or

converting the EU into a global actor, without weakening o transatlantic ties and cooperation within NAO. Tis shall bea long and complex process, without the success o which wecannot guarantee sustainable development o our societies.With respect to our capacities, it must be primarily mentionedthat ull-edged membership in the EU has enabled Bulgaria to

join the European Deence Agency and participate in its initia-tives and projects. A possibility o joining the voluntary Code o Conduct governing the process o deence equipment delivery is being considered as well. Manoeuvres and military drills inwhich we take part, represent an inherent part o the capacity building process, in the ramework o which the ideas and con-cepts, including crisis management scenarios and procedures,

elaborated within the European Union are being tested.In the European Union Security Strategy, adopted in the year2003, primary emphasis is placed on the cooperation withpartners rom the UN, NAO and leading countries As a EUand NAO member state, Bulgaria can share and exchange

Захваљујући чланству у

Севереноатлантском уговору омогућен

је приступ високим и сигурним

технологијама, које дају шансу за

ревитализацију и обнову наменске

индустрије



Atlantis 21

integrations

its experiences concerning the integration process with ourneighbours rom the Western Balkans.It is positive that cooperation with Serbia in this respect has

been marked by signicant improvements. Te visit o MinisterŠutanovac to Bulgaria in July 2007 represents the latest importantstep in the desired direction, on which occasion a Memorandumon cooperation in the eld o deence was signed between theGovernment o the Republic Bulgaria and the Government o the Republic o Serbia. As concrete and essential examples o the

increased intensity o contacts, it is worth pointing out that many

other meetings on dierent levels have also taken place this year.Representatives o Serbia have recently participated in a head-quarter drill or participation in UN mandated peacekeepingoperations. Serbian experts in Air Deence have observed acombat targeting drill in Bulgaria.We cannot ail to mention the most comprehensive and themost signicant trilateral exercise in crisis management andanti-terrorist ght involving representatives o Bulgaria, Ru-mania and Serbia named ‘Danube Guard’. Te exercise wasattended by the presidents o the three countries and was as-sessed very positively within NAO. It can be rightly claimedthat according to many criteria the cooperation in the mili-tary-political and military-technical area ar exceeds the de-

velopment o relations in other areas o bilateral and multi-lateral cooperation in the region and represents a signicantcontribution to the strengthening o trust, stability and inte-gration o Southeast European countries.

* Author is Bulgarian Ambassador in Belgrade

гарска може допренети испуњењу њених циљева и разме-нити своје искуство о процесу придруживања са нашимзападним суседима.

Добро је да сарадња са Србијом у том правцу бележи знат-ни напредак. Нови битни корак у том правцу била је посе-та министра Шутановца у Бугарској током јула ове године,када је био потписан и Споразум о сарадњи у области од-бране између Владе Републике Бугарске и Владе Републи-ке Србије. Као конкретни и суштински примери о порасту

интензитета контаката може се указати и на многе друге

састанке на разним ниовима који су се одржали током овегодине.Недавно су српски представници учествовали у штабнојвежби за учешће у операцијама за одржавање мира самандатом УН. Српски стручњаци за Противваздушну од-брану посматрали су вежбу борбеног гађања у Бугарској.Не може се заобићи заједничка, најобимнија и од највећегзначаја трилатерална бугарско-румунско-српска вежба зауправљање кризама и борбу против тероризма „Дунавскастража“, којој су присуствовали председници трију земаљаи која је високо оцењена од стране руководства НАТО-а.С разлогом се може тврдити да је сарадња у војно-поли-тичкој и војно-техничкој области по више критеријумима

претиче развој односа у другим областима билатералнихи мултилатералних веза у региону и има битан доприносза јачање поверења, стабилности и интеграције земаља Ју-гоисточне Европе.

* Aутор је амбасадор Бугарске у Београду

Манастир РилаRila Monastery



22 Atlantis

много је довољноПише: Проф. Др Славенко Гргуревић

Имплементација „тврдих“ копенхагеншких кри-теријума представља ваљан основ, и како ис-куство казује, успешан пут укључивања земаља

у транзицији у ЕУ. Ови критеријуми су због своје при-менљивости ваљано средство за стабилизацију стањанарушене безбедности и одрживост процеса регионал-не сарадње на Балкану и југо-истоку Европе. У таквимоколностима изградња економских и културних мос-това између држава Балкана пут су за ширење европ-

ских вредности евро-атлантских интеграција и свихпозитивних иницијатива у овом делу света које воде каверској и националној толеранцији, слободној иниција-тиви и реалној нади у живот где је судбина појединца

вреднија од сваке идеологије и мита.Међутим, вишедеценијско разарање економскоги социјалног ткива Балкана кроз немилосрднопоништавање тржишних и културних образаца, етничкочишћење, ауторитарност и ксенофобију траже пуновремена да би се генерисао креативан набој и одрживраст. Покушаји брзих, пропагандно мотивисаних,политички упрошћених оцена стања и пројектованихрешења никада и нигде нису дали озбиљне резултате.Балкан је у том погледу аксиом.

У сусрет будућности

Позитивна искуства економске транзиције у посткомунистичким земљама су указала дастабилизација, либерализација и приватизација немогу бити основни циљеви реформисања привредеи да је за успех реформи од кључног значаја да Влада

by Pro. Slavenko Grgurević, PhD

he implementation o the ‘tough’ Copenhagen criteriarepresents a valid basis, and, as experience indicates, asuccessul route or the transition countries towards

the EU. Due to their easibility, these criteria present soundmeans or stabilising the degraded security situation andmaintaining the process o regional co-operation in theBalkans and south-eastern Europe. In such circumstances theconstruction o economic and curtular bridges connectingBalkan countries presents a successul pathway or spreading

the European values o Euro-Atlantic integrations and allpositive initiatives in this part o the world which lead inthe direction o religious and ethnic tolerance, ree initiativeand realistic hope or a lie where the ate o the individual is

more valuable than any ideology or myth.However, the several decades o destruction inicted uponthe economic and social abric o the Balkans by way o ruth-less o market and cultural values, ethnic cleansing, authori-tarianism and xenophobia require a great deal o time inorder to regenerate creative impetus and sustainable growth.Attempts to issue hasty, propaganda motivated and politi-cally simplied assessments o the situation and projectedsolutions have never provided tangible results anywhere. Inthis respect the Balkans are an axiom.

Facing the Future

Positive experiences o the economic transition in the post-communist countries have shown that stabilisation, liberali-sation and privatisation cannot be the principal aims o eco-nomic reorm and that in order to have successul reormsit is o crutial importance that the government build up

Колико




Atlantis 23

изгради адекватну институционалну инфраструктуру за тржишну привреду, обезбеди владавину права иствори оптималне услове за конкуренцију и развој

малог и средњег предузетништва (СМе).Креирање подстицајног пословног амбијента и развојСМе као главни циљ економске транзиције битан је услов социјалне кохезије и као такав он је факторрегионалне стабилности. Интерес као основнимотивациони механизам много боље (него политичкестранке које су још увек у посткомунистичким земљамаоптерећење рецидивима прошлости) повезује људе безобзира на верске и националне границе.Међутим креирање подстицајног пословног амбијентау региону је тешко одрживо без успостављања добрихинституционалних услова и европских стандарда где је заштита приватног власништва од највећег значаја.

Нерешен статус приватног власништва, пре и поготову после недавних ратних разарања на подручју бившеЈугославије представља велико оптерећење за економску сарадњу и фактор је политичке нестабилности на овомподручју и Региону.Избеглице, енормно сиромаштво, криминал, корупција,тероризам и непоштовање основних људских права

– а не инсистирање само на статусним питањима играницама којима су оптерећене поједине политичкеелите у региону – су кључни проблеми за успостављањеодрживе безбедности и сарадње у Региону. Животдостојан човека је једино право статусно питање данасу овом несрећном свету и једини локални, регионални

и глобални интелектуални и морални ангажман заизбављење од хаоса у коме тоне људска врста.На Балкану су процеси транзиције успорени, а глобалнаскица Региона је у сенци ретроградних процеса и ратнихразарања на подручју бивше Југославије. Разлозиза овакав развој транзиције и опште ситуације наБалкану излазе из оквира класичне економске анализеи представљају склоп испреплетаних културних,политичких и економских околонсти. У таквомсазвежђу посебан акценат је на традиционалном значају улоге културе у Источној Европи и посебно на Балкану,а преко ње и на темељне вредности Источне и Западне

цивилизације.Балкан је свет у малом – место где се сусрећу ипрожимају три величанствене светске цивилизације: јудео-хришћанска, исламска и арапска. Такво богатсвоприроде и културног наслеђа је вишевековна шанса за

adequate institutional inrastructure or a market economy,securing the rule o law and creating optimal conditions orcompetition and the development o small and medium-

sized entrerprises (SME).Te creation o a stimulating business environment and development o SME as the main objective o economic transi-tion is an essential precondition o social cohesion and, assuch, presents a actor o regional stability. Interest as a un-damental motivating mechanism links people regardless o all religious and ethnic boundaries much better than politi-cal parties, which are in the post-communist countries stillburdened by the heritage o the past.Nevertheless, it is difcult to sustain the creation o a stim-ulating environment business in the region without es-tablishing sound institutional oundations and European

standards, where the protection o private ownership is par-amount. Te unresolved status o private ownership, priorto and especially ollowing the recent destructive wars onthe territory o ormer Yugoslavia, presents a major obstacleor economic co-operation and a actor o political instabil-ity in this area and the entire region.Reugees, enormous poverty, crime and coruption, terroism,disregard o elementary human rights – rather than exclu-sive insistence on status issues and borders which certainpolitical elites in the region are obssesed with the key prob-lems in establishing sustainable security and co-operation

in the region. A lie suitable or a human being is the only true status question nowadays in this wreyched world andthe only appropriate local, regional and global intellectualand moral engagement or salvation rom the chaos intowhich humankind is sinking.

an isenoughhow

"Hard" Copenhagen criteria for joining the EU anticipate rst of all a political

transition, the creation of institutional

conditions for the full oservance

of huan and civil rights, and the

developent of free entrepreneurship. In

that sense, Europeanisation of the balkan

region, as a key point of security and co-

operation in this part of the world, regards

culture, education and econoy as the

ost iportant questions in the balkans.

integrations



2 Atlantis

унапређење квалитета живота, а не наставак разорнихтрендова из прошлости и садашњости. У условиманегативне атмосфере коју карактерише мржња, круте

разлике међу етничким групама а које негују њиховепримитивне политичке елите – нема много простора заразвој креативне енергије, смањење тензија, економску икултурну сарадњу у Региону. Излаз постоји: образовањеу духу унапређења традиционалних вредностии интеграцији културних разноликости, развојдемократских институција, слободног предузетништва,отвореног друштва и здраве природне средине – једини је пут ка цивилизацијском препороду друштава играђана на Балкану.Међутим, данас у свету који се убрзано мења, такавсценарио је тешко одржив без другачијег поимањасуштине напретка који се више не може мерити

искључиво прогресом технологија, или материјалнимживотним стандардом, јер друштво које је морално,културно и политички понижено – не може битинапредно друштво.

Уместо закључка

Зато је, уствари, право питање како истовременообезбедити квалитет живота и привредног раста? То јеистовремено локално, регионално и глобално – даклецивилизацијско питање. Све више уважавање етике

„добровољне једноставности“ у најбогатијим земљамауказује да ће се јеретичко питање – „колико много је

довољно“ – постављати све упорније како се испостављада привредни раст и технички напредак, највећадостигнућа наше историјске епохе, нису одговарајућиизвори општег задовољства и наде. Пошто глобалнекомуникације подривају солипсизам и културну ароганцију постаје једноставније ценити мудрост иосталих култура чије поуке указују да је пут ка благостању одређен унутрашњом природом човека од којег зависи јединство са светом који га окружује. „.....Када сезапоставља духовна култура, култура унутрашњегчовека тада себичност остаје доминантна моћ у човеку...“Такав „избор“ неминовно води не само „крају историје“,већ и живота на земљи. СВЕТСКИ МИР И ПОХЛЕПА

се међусобно искључују. Балкан је место где се тестирабудућност човечанства.

Te transition processes in the Balkans are slow, and the globalimage o the region is in the shadow o retrograde processesand war ravages on the territory o ormer Yugoslavia. Te rea-

sons or such developments in the sphere o transition and thegeneral situation in the Balkans lay outside the ramework o traditional economic analysis and represent a complex o in-tertwined cultural, political and economic circumstances. Insuch a constellation, particular emphasis is placed on the tran-sitional signicance o the role o culture in eastern Europe andespecially in the Balkans, and thought it on the undamental

values o Eastern and Western civilisations as well.Te Balkans are a world in small – a place where three mag-nicent world civilisations – Judeo-Christian, Islamic and Ara-bic - meet and interuse. Such a wealth o nature and culturalheritage presents a century old opportunity or improving thequality o lie, rather than continuing the destructive trends o

the past and the present. In a negative atmosphere character-ised by hatred, rigid dierences between ethnic groups, whichare cultivated by their primitive political elites – there existslittle room or the development o creative energy, reductiono tensions, economic and cultural co-operation in the region.But there is a way out: education in the spirit o the promo-tion o traditional values and integration o cultural diversities,development o democratic institutions, ree enterprenurship,an open society and a healthy environment – that is the only path to a civilisational renaissance o the Balkan societies andpeople.However, in the current, rapidly-changing world it is difcultto sustain such a scenario without a dierent perception o the

essence o progress which can no longer be gauged solely by the progress o technologies or material wealth and standardo living, since a morally, culturally and politically humiliatedsociety cannot be a progressive society.

Insta of a consion

For this reason, the real question seems to be how to securea good quality o lie and economic growth simultaneously.Tis concurrently presents a local, regional and global ques-tion – hence a civilisational question. Te increasing observ-ance o the ‘voluntary simplicity’ ethic in the richest countries

points to the act that the heretic question – ‘how much is goodenough?’ – will be raised more persistentlyand more as it be-comes evident that economic growth and technical progress,the greatest achievements o our historical epoche, do notpresent appropriate sources o all-round satisaction and hope.Given that global communication undermines solipsism andcultural arrogance, it is becoming inceeasingly simple to ap-preciate the wisdom o other cultures the messages o whichindicate that the path to prosperity is dened by the internalnature o man on whom depends unity with the world whichsurrounds him. “…When spiritual culture is neglected, the cul-ture o the inner man, then selshness remains the dominantorce in man…” (Schumacher, E.F. Small is beautiul; Econom-

ics as i People Mattered, Harper and Row, orchbooks, New York 1973, p. 122). Such a ‘choice’ inevitably leads to not only to the ‘end o history’, but also o lie on earth. WORLD PEACEAND GREED are mutually exclusive. Te Balkans are a placewhere the Future o Humankind is being tested.

Образовање у духу унапређења

традиционалних вредности и

интеграцији културних разноликости,

развој демократских институција,

слободног предузетништва, отвореног

друштва и здраве природне средине

– једини је пут ка цивилизацијском

препороду друштава и грађана наБалкану




Atlantis 2

Иако Грчка, геолошки представља продужетакБалканског полуострва, она је у суштини једанпосебан свет који обогаћује душу незаборавним

утисцима.Супериорна префињеност Минојевог Крита, преисто-ријска Микена и мегалитски Тиринт, класична Атина,Мистра из Византијског периода и свакако средњове-

ковни Родос, само су део онога што ову европску држа-ву чини тако посебном и јединственом.Тачно је да је Грчка типичан представник контраста, у геологији, клими, шта више, и парадокса Медитеран-ском региону. Међутим, контрасти између града и села,

GR Č

KA• GR

EE CE•

GR Č KA

• GREE

CE

Although Greece geologically presents an extension o the Balkan Peninsula, it essentially presents a specialworld in itsel which enriches the soul with unorget-

table impressions. Te superior delicacy o the Minoan Crete,the ancient Mycenae, megalithic yrint, classical Athens, theByzantine period Mystra, and undoubtedly the MedievalRhodes comprise only a small part o what makes this Euro-

pean country so special and unique.It is true that Greece serves as a typical representative o contrasts in the region o the Mediterranean, in its geology and climate, and moreover, it can be seen as a country o paradoxes. However, the contrasts between the city and the

ЗЕМЉА ПАРТНЕР•partner country

ДРЕВНА И МОДЕРНА

ANcIeNT

ANd mOderN



2 Atlantis


јалове и плодне земље, доминације човека над приро-дом и природе над човеком, у Грчкој су израженији негоу било којој другој земљи.

Грчка увек може да пружи више од онога што се од њеочекује, и то са добрим разлогом. Чини вам се како изасваког угла вреба неко скривено благо: занимљиве ру-шевине које указују на славну прошлост и присуствољуди на тим просторима од најдавнијих времена, радњепуне занатских рукотворина, насеље бунгалова смеште-но поред саме обале, сафирна боја мора које се протежеу недоглед, или оближња таверна која вас позива да сеопустите уз чашу вина. Свуда присутно преплитање ан-тичког и модерног, посетиоцу пружа осећај као да леб-ди између стварности и маште, све док не усклади дугу историју Грчке са њеном живом садашњошћу. Поредтога не треба заборавити безбројна острва која красе

ову земљу. Грчка је сасвим сигурно острвска земља, саострвима нанизаним једно покрај другог, при чему непостоје два истоветна.Наравно, још једна од драгоцености ове предивнеземље је и њен народ, по темпераменту изузетно сличан

country, barren and ertile land, domination o man overnature and nature over man, are indeed more explicit andnoticeable in Greece than in any other country.

Greece can always oer more than one expects o it, and thisis certainly with a good reason. It seems as i a hidden treas-ure is lurking around every corner:interesting ruins which indicate a glorious past and thepresence o people on this territory since time immemorial,shops ull o handicras and arteacts, a bungalow settle-ment located by the very shore, the sapphire colour o the

sea stretching to the horizon, as ar as the eye can see, or anearby tavern which allures you to relax with a glass o wine.Te all-present intertwining o the ancient and the moderngenerates a eeling in the visitor as i oating between real-ity and imagination, until he can reconcile the long history o Greece with its existing and active present. Apart romthat, it should not be orgotten the innumerable islands thatembellish this country. Greece is most denitely an insularcountry, with islands piled closely together, whereby therecannot be ound two identical ones.Naturally, another treasure o this extraordinary country isits people, with temperament very similar to ours. Namely,

more than 10 million Greeks, cheerul, hospitable, un-lov-ing, maybe at times unpredictable, but who are always ullo inexhaustible enthusiasm, inhabit Greece. One can hardly come across a boring, rowning or grumpy Greek. Since thetime when Greece was settled or the very rst time, some7,000 years now, its assiduous and diligent inhabitants havestrived to prove that they are people o a special mettle. Tey have certainly succeeded in this endeavour, and conse-quently, throughout history and even to this day, Greece isproud o the act that it has been the birthplace o the great-est thinkers and philosophers, rst-rate sculptors, poets andnarrators, and most certainly, o brave and daring rulers andwarriors.

Some historians consider Ancient Greece to be a cornerstoneo West European civilization (it is regarded as encompassingthe entire period o Greek history until the establishment o the Roman Empire). Greek culture has preormed enormousinuence on the Roman Empire, which has transerred its

Краћи назив: ГРЧКА

Званични назив: Хеленска република

Локални краћи назив: Еллас или Еллада

Локални дужи назив: Еллиники Дхимократиа

Локација(географски положај): Јужна Европа,

на обали Егејског, Јонског и Медитеранског

мора, између Албаније и Турске

Површина: 131,940 км2, од тога копно: 130,800

км2 и вода: 1,140 км2, Обала: 13,676 км.

Граничне земље: Албанија 282 км, Бугарска

494 км, Турска 206 км, Бивша Југословенска

Република Македонија 228 км

Главни град: Атина

Председник: Каролос Папоулиас

Становништво: 10,964,020 (према подацима из

2001.)

Клима: умерена; благе, влажне зиме; топла,сува лета

Национални састав: Грци 98%, остали 2%

Језици: Грчки 99% (званични), енглески,

француски

Верски састав: Православни Грци 98%,

Муслимани 1.3%, остали 0.7%

Независност: 1829. (од Отоманског царства)

Национални празник: Дан независности, 25.

март (1821)

Устав: 11. јуни 1975.; амандмани 2001..

Бирацко право: са 18 година; универзално и

обавезноЗивотни век: Просецно 79 година

Писменост: 97,5% становниства

БДП: 236.8 милијарди долара

БДП по становнику: 22000 долара

Стопа незапослености: 9.9%

Оружане снаге Грчке: Армија, Морнарица,

Ваздухопловство



Atlantis 2

нашем. Наиме, Грчку настањује око 10милиона Грка:веселих, гостољубивих, заљубљених у добар провод,можда непредвидљивих али увек испуњених неисцрп-

ним ентузијазмом. Тешко се може наићи на досадног инамргођеног Грка. Од самог почетка, односно од време-на када је Грчка први пут настањена, пре неких 7.000година па до данашњих дана, њени марљиви становни-ци су се трудили да докажу да су људи посебног кова. Утоме су свакако успели, па се Грчка кроз историју и данданас с правом поноси чињеницом да је изнедрила нај-веће мислиоце и филозофе, врхунске скулпторе, пес-нике и нараторе, и свакако храбре и одважне владареи ратнике.Античку Грчку( сматра се да она обухвата целокупан

период грчке историје до оснивања Римског Царства)неки историчари сматрају темељом културе западно-

европске цивилизације. Грчка култура је извршиласнажан утицај на Римско Царство, које је пренело њеноблик по многим деловима Европе. Цивилизација анти-чке Грчке је неизмерно утицала на језик, политику, об-разовање, филозофију, уметност и архитектуру модер-ног света, посебно током ренесансе у западној Европии поново током процвата неокласицизма током 18. и19-ог века у Европи и обема Америкама.Грчка је административно подељена на 13 региона (пе-риферија) и то су : Источна Македонија и Тракија, Цент-рална Македонија, Западна Македонија, Епир, Тесалија,Јонска острва, Западна Грчка, Централна Грчка, Атика,Пелопонез, Северно егејско море, Јужно егејско море,

Крит. Региони су подељени на префектуре (54) као и једну аутономну област – Агион Орос на Атосу. Пре-фектуре су састављене од општина и комуна. Постојиукупно 900 општина и 133 комуне.

Грчка кроз вековеПочетак европске историје, када су краљевства и царс-

тва на Оријенту цветала и пропадала, везује се за дола-зак Грка.Први грчки народи били су Минојци (по критском ле-гендарном краљу Миноју). Минојци су загонетно из-брисани у пожару који је букнуо на острву 1450. п.н.е.

но остају културно присутни до 1150. п.н.е.. Најсна-жнији град у Грчкој у том периоду био је Микена који сеналазио на североистоку Пелопонеза.Бронзано доба се свуда завршило негде измедју 1100. и1000. г.п.н.е., када се последњи талас освајача са севера,Дорана, спустио до Грчке. Њихов долазак представљао је последњи и коначни ударац микенској цивилизацији.Дорани су били ратоборан народ, али су својим долас-ком донели гвоздено доба и сопствену цивилизацију. Умеђувремену Пелазги и Јони напуштају континенталнидео Грчке, под притиском који су извршили Дорани ,освојивши Пелепонез, прешли су море и настанилисе на северним егејским острвима и дуж малоазијске

обале. На том простору изродила се бриљантна циви-лизација која је била сконцентрисана у моћним и бо-гатим градовима изнад којих је првенствено био градМилет. Они су били први који су доживели тријумфразвивши се у градове-дрзаве (такозвани полиси).Већ

structure to many parts o Europe. Te Ancient Greek civili-zation has had immeasurable eect on the language, politics,education, philosophy, art and architecture o the modernworld, particularly during the period o Renaissance in West-ern Europe and again during the revival o Neoclassicism inthe 18th and 19th century Europe and both Americas.Administratively, Greece consists o thirteen regions (periph-eries), and they are as ollows: East Macedonia and Trace,

Central Macedonia, West Macedonia, Epirus, Tessaly, Io-nian Islands, West Greece, Central Greece, Attica, Pelopon-nesus, North Aegean Sea, South Aegean Sea, and Crete. Teregions are subdivided into a total o y-one preectures, as

GR Č

KA• GR

EE CE•

GR Č KA

• GREE

CE

Shorter ter: GREECE

Ofcial nae: Hellenic Repulic

Local shorter ter: Ellas or Ellada

Local longer ter: Elliniki Dhiokratia

Location (geographic position): South Europe, on

the coast of Aegean, Ionic and mediterranean

Sea, etween Alania and Turkey

Size: 131,940 sq. k, of which ainland: 130,800k2 and sea: 1,140 k2, Coastline: 13,676 k.

border countries: Alania 282 k, bulgaria 494

k, Turkey 206 k, Forer Yugoslav Repulic of

macedonia 228 k

Capital city: Athens

Chief of State: Karolos Papoulias

Population: 10,964,020 (according to the data of

the 2001 census.)

Cliate: oderate; ild, dap winters; war, dry

ss

National coposition: Greeks 98%, others 2%

Languages: Greek 99% (ofcial), English, FrenchReligious coposition: Orthodox Greek 98%,

musli 1.3%, other 0.7%

Independence: 1829. (since the estalishent of

Ottoan Epire)

National holiday: Independence Day, 25 march

(1821)

Constitution: 11 June 1975; aended in 2001.

Voting right: with the age of 18; universal and

oligatory

Life expectancy: On average 79 years

Literacy: 97,5% of population

GDP (total): 305,595 illion dollars

GDP (per capita): 33,004 dollars

Uneployent rate: 9.9%

Hellenic Ared Forces: Ary, Navy, Air Force



2 Atlantis


су постојали Атина (40.000 грађана), Спарта, Коринт иТеба. Њима су у почетку управљали краљеви, а каснијеу систему названом демократија (поставио је Клистен

509.г.п.н.е.) управљала је Народна скупштина. Но, тра-гедија тих независних и успешних држава била је то,што су биле исувише индивидуалистичке. Нису моглечак ни своје снаге да удруже против заједницких непри- јатеља, те су због тога биле предодређене да падну под

доминацију прво Лидијаца, а касније и Персијанаца. Гр-чка је 490.г.п.н.е. доживела први напад Персијанаца, ализахваљујући ефикасности и способности грчке војске ,поготово Атинској војсци, чете Персијанаца биле су по-тучене на Маратонском пољу (одакле је гласник трчао42,195км до Атине да би јавио вест о победи и умро одисцрпљености, по чему маратон као олимпијска дис-циплина добија име).

“Златно доба” које се везује за период владавине Пе-риклеа (480-431 г.п.н.е.)био је истовремено најбурнији период у историји Грч-ке. Долази до процвата уметности, филозофије, науке и

књижевности и они врше пресудни утицај на целу ев-ропску цивилизацију.Но, убрзо класична Грчка бива изложена новој претњиод стране Македоније.Доласком грчког владара Филипа Македонског сви не-зависни класични грки градови потпали су под његову власт. Његов син, познати Александар Велики успео једа ојача јединство народа које је његов отац створио.Период измедју 4-ог и 2-ог века п.н.е., познат је каоХеленистицко Доба. Народ ове империје био је поз-нат под именом Хелени. Но, неспоразуми до којих једошло међу Александровим наследницима довели су до слабљења и коначног распада Империје. Грчка тада

потпада под власт Рима. Римљани су почели да гра-де многе споменике и да преуређују Грчку, усвојившипритом основне грчке постулате и обрасце грађења.У Римском периоду (146 године п.н.е. до 138 годинен.е.) такође, долази до ширења хришћанства. Поделом

well as one autonomous area, Agio Oros (‘Holy Mountain’)on Mount Athos. Te preectures consist o municipalitiesand communities. Tere is a total o 900 municipalities and

133 communities.Greece through the centuriesTe beginning o European history, when the kingdoms andempires in the Orient ourished and collapsed, is connectedto the emergence o the Greeks.Te rst Greek peoples were the Minoans (named aer thelegendary king o Crete Minos). Te Minoans were mysteri-ously wiped out in a re which broke out on the island in1450 B.C, however, their civilization remains present on thecultural stage until 1150 B.C. Te most powerul city in thatperiod o time was Mycenae, ounded by the hero Perseusand situated in the north-east o Peloponnesus. Te Bronze

Age everywhere ended somewhere between 1100 and 1000B.C, when the last wave o invaders rom the North, theDorians, descended on Greece. Teir arrival presented thelast and nal blow to the Minoan civilization. Te Dorianspresented a warrior nation, but on their arrival they broughtalong the Iron Age and their own civilization. In the mean-time, the Pelagean and Ionians started leaving the continen-tal part o Greece under the pressure rom the Dorians. Onconquering the Peloponnesus, they crossed the sea and set-tled on the North Aegean islands and along the coast o AsiaMinor. On this territory there emerged a brilliant civilizationwhich was concentrated around powerul and wealthy cities,primarily dominated by the city o Miletus. Tey were the

rst ones to triumph and develop into city-states (so-called‘polis’). Tere already existed Athens (40 000 citizens), Sparta,Corinth and Tebes. Tey were initially ruled by kings, butlater in the system called democracy (established by Clistenin the year 509 B.C) this role passed onto the National As-sembly. Nevertheless, the tragedy o these independent andsuccessul states lay in the act that they were too individu-alistic. Tey could not even join their mutual orces againstcommon enemies, and were thereore predestined to all un-der the dominance o the Lydians, and later the Persians aswell. In 490 B.C Greece experienced the rst attack by thePersians, but owing to the efciency and capabilities o the

Greek army, and especially the army o Athens, thePersian troops were deeated on the eld o Marathon (romwhere a herald ran 42,195 km only to reach Athens and an-nounce the news o victory, whereupon he died o exhaus-tion and in tribute o whom marathon as an Olympic disci-pline was named)Te term ’Golden Age’, which is closely related to and used todenote the period o Pericles’ rule (480-431 B.C), simultane-ously presented the most turbulent period in Ancient Greek History. Tere was a boom in art, philosophy, science andliterature which ourished exceedingly and exerted crucialinuence on the entire European civilization.However, Classical Greece was soon exposed to a new threat

at its northern part, named Macedonia. On the advent o Greek Philip the Macedon, all independent Classical Greek cities came under his rule. His son, the world-renowned Al-exander the Great, managed to ortiy the unity o peoplewhich his ather has created. Te period between the 4th and



GR Č

KA• GR

EE CE•

GR Č KA

• GREE

CE

Atlantis 2

Римског Царства на Источно и Западно, Грчка постаједелом Византијског Царства, које је било под толиковеликим утицајем грчке мисли и уметности, да је грч-

ки језик постао службени језик, заменивши латински.Византијско доба (од 395 године н.е. до 1453 годинен.е.) је трајало 1000.година. Током овог периода раз-вила се уметност, култура и обичаји, који су својстве-ни овом периоду и у којима се огледа веома јак утицаји тесна веза која је постојала измедју цркве и држа-ве.Све је то свој крај доживело 1453. године доласкомОтоманског царства.Грчка је остала под влашцу Отоманског царства све до1821.,када су се разни ослободилачки покрети уједини-ли и повели Грчку у борбу за независност (1821-1834).Модерна Грчка настаје са одбацивањем турског ропства.Земља је постала призната као независна држава од стра-

не великих сила (Русије, Француске и В.Британије)1830.

године, а прва монархија успостављена је доласком напресто краља Отта из Баварије. У току следећих неко-лико година грчка нација је покушавала да под својеокриље доведе територије које су одувек биле насељенеГрцима. Последњи пут, припојена јој је територија која је позната под именом Додеканиса(група од дванаест

острва). Наредни период бурне грчке историје обеле-жио је Грађански рат.Грчки грађански рат је трајао од 1946. до 1949. године,и био је први пример послератне комунистичке побу-не. Победа Владе антикомунистичких снага је водила

2nd century BC, is known as the Hellenistic Age.Te people o this empire were known under the term Hel-lenes. However, the misunderstandings which occurredamong Alexander’s successors brought about the decline andnal collapse o the empire. Aer that, Greece came underthe rule o Rome. Te Romans started erecting numerousmonuments, reorming and reorganizing Greece, adoptingbasic Greek postulates and construction standards in the

process.

In the Roman period (146 BC – 138 BC) there was also aspreading o Christianity. With the division o the RomanEmpire into the East and West empires, Greece became apart o the Byzantine Empire which was under such a con-siderable inuence o Greek thought and art, that the Greek language became an of cial one, thereby replacing Latin.

Te Byzantine Age (rom 395 AC to 1453 AC) lasted 1000years. During this period, art, culture and customs devel-oped which were characteristic o this age and which reectan extremely strong inuence and close ties which existedbetween the church and the state. All o this was put an end



30 Atlantis


грчком чланству у НАТО и помогла је да се дефинишеидеолошка равнотежа моћи у Егејском мору током це-лог хладног рата.

Грчка данасКао парламентарна република базирана на начелимаравнотеже и поделе власти, која снажно поштује на-чела демократије и владавине права, Грчка је данасмодерна и развијена европска држава која незадрживо јури ка прогресу у свим областима друштвеног жи-вота. О томе довољно говори податак да Грчка имаизузетно изграђену мрежу аутопутева и брзих пруга,које омогућавају лаку комуникацију између пословнихи туристичких центара у Грчкој. Ова земља поседује5 међународних аеродрома: Елефтериос Венизелос(Атина), Македонија (Тесалоники), Никос Казантза-

кис (Хераклион), Јоанис Каподистриас (Керкира) иДиагорас (Родос) и веровали или не 31 локални аерод-ром за путничке авионе директно повезаних са ових 5медјународних.Оно што ће свакако остати доминантна карактерис-

тика њеног спољнополитицког наступа јесте сигурно,

даље унапређивање односа са суседима и оно што је на-шој земљи јако важно, подршка интегративним проце-сима у оним балканским земљама које су још увек ванЕУ, и наравно, јачање и унапређивање односа са ЕУ иНАТО чија је пуноправна чланица ( чланица НАТО од1952.год, од 1981. пуноправна цланица ЕЗ/ЕУ).Решавање спорних питања као што је питање Кипра инормализација односа са Турском представљаће једанод приоритета Грчке спољне политике у наредном пе-риоду.И за крај једно важно обавештење: Грчка, нама тради-

ционално пријатељска земља, фасцинантних знамени-тости, културе и обичаја, са предивним морем и непо-новљиво љубазним домаћинима, чека да је посетите идоживите. Не пропустите прилику.

Милош Васиљевић

to in 1453 with the advent o the Ottoman Empire. Greecestayed under Ottoman rule until 1821, when various libera-tion movements united and led Greece into a vigorous strug-

gle or independence (1821-1834).Contemporary Greece came to be with the casting o o urkish enslavement.Te country was recognized as an independent state by thegreat powers (Russia, France and Great Britain) in the year1830, and the rst monarchy was established by the kingOtto o Bavaria’s ascendance to the throne. In the course o the ollowing ew years, the Greek nation strived to bringunder its rule the territories which had always been inhab-ited by the Greeks. A territory known under the name o Dodecanese (a group o ten islands) was the last one tobe united with Greece. Te ensuing period o turbulentGreek history was marked by the Civil War. Te Greek

Civil War lasted rom 1946 until 1949, and presented therst example o post-war communist rebellion. Te victory o the anti-communist government orces paved the way or Greek membership in NAO and helped to dene anideological balance o power in the Aegean Sea during theentire course o the Cold War.

G toaAs a parliamentary republic, based on the principles o bal-ance and division o power, which strictly adheres to theprinciples o democracy and the rule o law, Greece today presents a modern and developed European state which isirrepressibly and unstoppably rushing towards progress in

all domains o social and public lie. Te statistics indicatesthat Greece has an exceptionally well-constructed network o motorways and ast railroads, which enable easy com-munication lines between business and tourist centres inGreece. Tis country boasts 5 international airports: Eleh-erios Venizelos (Athens), Macedonia (Tessalonica), NikosKazantzakis (Heraklion), Ioanis Kapodistrias (Kerkira), andDiagoras (Rhodes), in addition to, believe it or not, 31 localairports or tourist aircra, which are directly linked to these5 international ones.What will certainly remain a dominant characteristic in itsoreign policy approach is surely the urtherance and im-

provement o relations with its neighbours, and the extend-ing o support to integration processes in those countries o the Balkans which are still outside the EU, a act which is o extreme signicance to our country, and, naturally, the proc-ess o strengthening and improving relations with the EU andNAO, the organizations o which it is a ull and permanentmember (NAO member state since 1952, and ull membero the EU since 1981). Resolving the burning issues, such asthe moot case concerning Cyprus, and the normalization o relations with urkey, represent one o the top priorities o Greek oreign policy in the orthcoming period.And nally, one important announcement: Greece, a tradi-tionally riendly country in its relations with Serbia, a coun-

try o ascinating sights, culture and customs, with a mag-nicent seaside and uniquely hospitable hosts, is awaitingor you to visit and experience the ull scope o its magicalallure. Do not miss that chance.

Milos Vasiljevic



Atlantis 31

GR Č

KA• GR

EE CE•

GR Č KA

• GREE

CE

Интервју/Interview

mr. Christos Panagopoulos,h.e. Aassao of G

амбасадор Грчке у Београду

Европа није

комплетна без Србије

Europe is not ntegrated without Seria

P h o t o : C o r D m a g a z i n e



32 Atlantis


Ваша земља је чланица Европске Уније још од 1981.Каква су ваша искуства у погледу чланства ид а ли су се Грци можда покајали што су се придружили Европ-

ској Унији?Почевши од ваше последњег питања, желео би да нагла-сим да су Грци један од народа који најватреније под-ржава Европску Унију и вредности које она представља,као што је доказано подсредством константних анкета јавног мнења спроведеним у свим државама чланицама.А за то постоје разлози. Наиме, значајне промене спро-ведене у институционалној структури земље, далеко-сежне реформе у свим областима, побољшање инфра-струцтуре, а да и не помињемо подршку даљем развоју многих производних сектора економије подсредствомструктурних фондова. И вероватно најважнија од све-га је неизбежна промена менталитета која је постигнута

постепеним али сталним активним учешћем у облико-вању једне будућности за Европу и њено становништво.Античка Грчка је имала једну од најстаријих валутана свету. Да ли је ова чињеница учинила процесс пре-ласка на Евро трауматичним искуством или су се Грцилако одрекли своје драхме?

Па, можда је то било мало теже за нас узевши у обзир,као што сте истакли, дугу историју драхме и сентимен-талну везаност Грка за своју валуту. Међутим, позитив-ни ефекти те промене, а посебно монетарна и макроеко-номска стабилност, као и осећај дељења исте валуте саостатком Европе, те огроман политички значај те чиње-

нице су огромни. Упркос одређених негативних аспека-та који се везују за увођење евра, као што је, на пример,благи спораст инфлације, засигурно би се могло рећи да је свеукупан биланс позитиван и то не само за економију у целини, већ и за сваког грађанина Грчке.

Грчка није само чланица Европске Уније, већ је и чла-ница НАТО. Каква су ваша искуства у вези са чланс-твом у тој организацији? Шта вам је донело, а шта уск-ратило то чланство?Као што знате, Грчка је смештена у једном региону који јеса тачке гледишта безбедности оптерећен потешкоћама.

У том контексту, бити чланица Северно-атланског Са-веза повећава осећање безбедности. Даљи развој и мо-дернизација оружаних снага, као и уобичајена сарадњаи обука заједно са оружаним снагама других земаљачланица такође представљају позитивне ефекте, штоГрчка сматра гаранцијом мира и стабилности у нашемрегиону

Грчка и Србија имају много сличности, и то не само попитању религије. То су две пријатељске земље. Шта бисте ви, као пријатељ, могли да нам саветујете у погледу неких наших проблема, од којих је питање Косова иМетохије тренутно највеће и најважније?

Тачно је да наше две земље деле дугу историју прија-тељских односа и сарадње. Везе између наша два народастваране су кроз историју и истрајале упркос времену.Међутим, ја сматрам да је дужност искреног и правогпријатеља пружити подршку у тешким временима, а

Your country has been a member of European Unionsince 1981. What are your experiences and have theGreeks, perhaps, regretted joining it?

Starting rom your last point, I would like to stress thatGreek people are among the most ervent supporters o the European Union and the values it stands or, as it hasbeen proved through repeated measurements o publicopinion in the member-states. And there are reasons orthat, namely, important changes brought about in the in-stitutional make-up o the country, ar-reaching reorms inevery eld, enhancement o inrastructure, not to mentionthe support to the urther development o many produc-tive sectors o the economy through the structural unds.Perhaps, the most important o all, is the inevitable changeo mentality gradually but steadily achieved through theactive participation in the process o shaping o a uture or

Europe and its’ people.

Te ancient Greece had one of the oldest currencies inthe world. Did it make transfer to Euro traumatic? Ordid the Greeks renounce their drachma easily?Well, perhaps it may have been a bit more difcult or usgiven, as you said, the long history o the drachma and thesentimental attachment o Greeks to it. However, the posi-tive eects o that change and in particular monetary andmacroeconomic stability, as well as the sense o sharing thesame currency with the rest o Europe and the enormouspractical importance o that, are overwhelming. In spite o certain negative aspects linked to its’ implementation, i.e. a

slight boost o ination, one could say with certainty thatthe overall balance is positive not only or the economy asa whole but or every citizen as well.

Greece is not only a member of the EU but of NAO aswell. What are your experiences in that organization?What did that membership bring and what did it takeaway?Greece, as you know, is situated in a burdened region romthe security point o view. In this context, being a mem-ber o the North-Atlantic alliance enhances the sense o security. Te urther development and modernization o

the armed orces, as well as their cooperation and trainingcommonly with those o the other Member-States, are alsoimportant positive eects, regarded by Greece as a guaran-tor or peace and stability in our region.

Greece and Serbia have many similarities, not only inreligion. It is a friendly country. What could you, as afriend, advise on some of our problems of which the is-sue of Kosovo and Metohija is the greatest one at the mo-ment?It is true that our two countries share a long tradition o riendship and cooperation. Links between our two peoplewere orged through history and have endured time. How-

ever, I believe the duty o a true riend is to provide supportin difcult times and not to give advice or, even worse, try to impose its’ own views. As or Kosovo, I am certain youare aware o the rm position o Greece in avour o a mu-tually agreed solution. Let me underline, in this connection,



Atlantis 33

не давати савете или, што је још горе, покушати намет-нути властита гледишта и ставове. Што се Косова тиче,сигуран сам да сте свесни чврсте позиције Грчке у при-

лог налажења међусобно прихватљивог и договореногрешења. Дозволите ми да у вези са тим нагласим да миизузетно значајним сматрамо јачање стабилности и са-радње у нашем региону, што би довело до неометаногразвоја и напретка; у постизању тог циља, решени смода не штедимо никакве напоре.

Да ли верујете да ће Србија моћи да постане чланицаЕвропске Уније у блиској будућности?Ми не само да у то верујемо, већ штавише и радимо натоме. Ми амо чврсто уверени да Европске интеграцијеу нашем региону не могу бити потпуне без прикључењаСрбије Европској Унији. Поре тога, ми Србију сматрамо

изузетно драгоценим партнером унутар Европске Унијеу скоријој будућности. Међутим, тачан датум пријемазависиће од бројних фактора, међу којима су најбитнијиони који се тичу спремности спорне државе да испуниважне обавезе и критеријуме. У том погледу смо убеђе-ни да Србија може да реагује и постигне резултате ефи-касно и убрзано. Као што сам претходно поменуо, ми секао најстарија земља чланица у нашем региону осећамообавзним да подржимо европску перспективу Србије иу овом приликом би желео да подсетим да ово управопредставља циљ скорашњих иницијатива од стране Ми-нистра иностраних послова госпође Бакоyаннис унутарЕвропске Уније које су посебно усмерене давању новог

подстицаја Солунском меморандуму, који представљаизричито опредељење и ангажовање шефова државаили влада Европске Уније по питању промоције и пот-помагања Европске перспецтиве западног Балкана

Чини се да се грчко-српски економски односи конс-тантно унапређују. Да ли би то побољшање могло дабуде веће и боље? И у којим областима превасходно?Као што сте вероватно добро упознати, Грчка је број је-дан у Србији по питању како директних тако и инди-ректних страних инвестиција. На читавој територијидржаве Србије постоји и функционише 120 искључиво

Грчких предузећа, као и 150 удружених грчко-српскихкомпанија. Ових 270 компаниа колико их је укупно,обезбеђују радна места за више од 25.000 људи. Поредтога, треба посебно нагласити да је Грчка сврстала Ср-бију у ред земаља које представљају наш први приоритету погледу пружања развојне помоћи, која је само за Ср-бију износила око 150 милиона долара, у периоду од 2001до 2003 године. Ми сматрамо да се посебна пажња требапридати пружању финансијске помоћи за инвестиције у производне делатности, као што су изградња и обновашкола и болница, те, наравно, извођење јавних радова.А када већ причамо о јавним радовима, осебно мислимна област транспортне и енергетске инфраструцтуре,

при чему се врхунски приоритет даје завршетку пројек-та Коридор 10 од Лесковца до грранице између Србије ибивше југословенске републике Македоније.

М. В.

that we attach great importance to the consolidation o sta-bility and cooperation in our region, leading to unhindereddevelopment and progress; to this end, we are determinedto spare no eort.

Do you believe that Serbia will be able to become a mem-ber of EU in near future?We not only believe it but, even more, we are working on it.We rmly believe that European integration o our regioncannot be complete without Serbia on board. Furthermore,we see Serbia as a very valuable partner, within the EU, inthe oreseeable time horizon. Te exact timing, however,will be dened by a number o actors among which themost important lie within the readiness o the state in ques-tion to ulll the relevant obligations and criteria. In thisrespect, we are convinced that Serbia can deliver ef ciently and speedily. As I said previously, we eel committed as theoldest member o the EU in our region to support its’ Euro-

pean perspective and I would like to recall at this point thatthese are precisely the objectives o the recent initiative by Foreign Minister Mrs. Bakoyannis, in the ramework o theEuropean Union, aiming in particular at giving new im-petus to the Tessaloniki agenda, which represents the ex-pressed commitment o the Heads o State or Governmento the EU in the promotion o the European perspective o the Western Balkans.

Greek-Serbian economic relations seem to be improving constantly. Could that improvement be bigger and bet-ter? In what fields primarily?

As you are aware, Greece comes rst in Serbia in terms o both direct and indirect oreign investment. On the wholeterritory o Serbia there are 120 purely Greek businessesoperating as well as 150 joint Greek-Serbian companies.Tese 270 companies oer jobs to more than 25.000 people.Additionally, it has to be stressed that Greece has classiedSerbia among the countries o top priority in terms o de-

velopment assistance, which or Serbia alone, or the pe-riod 2001-2006, amounted to 150 million USD. We believethat special attention should be attributed to the nancialsupport o productive investments, such as the buildingand renovation o schools and hospitals, and, certainly, topublic works. And when speaking about public works, I

reer particularly to the eld o transport and energy inra-structure, with the top priority given to completion o theCorridor 10 project rom Leskovac to the border o Serbiawith the Former Yugoslav Republic o Macedonia.

M. V.

GR Č

KA• GR

EE CE•

GR Č KA

• GREE

CE



3 Atlantis

According to an unwritten rule, in a state o social and

political turmoil the citizens are those who almostinevitably suer the most. Politicians rule in theirname, decisions are reached and statements are made ontheir behal, whereas the immediate consequences o theall-embracing orientation o the demos (populace) withregard to oreign and internal policy return to their addresslike a boomerang. Tus, unexpectedly and suddenly, ourpublic has recently ound itsel aced with the question o avouring or opposing the entrance into NAO, as well asthe issue o potential neutrality, with only a small percentageo citizens actually realizing the true essence o the issue. Aclose competition in announcement-giving ensued on thepublic stage, with a clear message that the moment o ofcial

declaration – has not yet arrived.However, beore this crucial moment does arrive, the citi-zens deserve to be absolutely and ully inormed about whatactually comprises the two options they are supposed todecide between, and, among other things, about the issueo what the concept o NAO presents nowadays, what arethe procedures involved in the process o admission, whatare the benets and shortcomings o membership, whatdoes the concept o military neutrality in the 21st century actually imply and how sustainable this status is, what arethe practical eects on the quality o lie and economic pa-rameters arising rom the orientation or or against NAO,

what are the new security risks and how to withstand them,as well as numerous other issues which plague the publicopinion in Serbia which is insufciently inormed and thusuncritical and indiscriminate enough.Manipulation presents the most rigorous orm o “shingor human souls”, or rather categorising people and turningthem into obedient advocates o one or the other political,(as well as any other) viewpoint, without leaving enoughroom or well-grounded and commonsense considerationso each individual. Te truth is always out there, ar beyonddaily political propaganda, spin doctors and innumerablespeculations. Public debates present a concept which hasnot been sufciently developed in Serbian society, although

the conrontation o viewpoints and direct, unimpededcommunication between citizens, experts and political ac-tivists has proved to be more than useul.Te role o the Atlantic Council as a representative o the civ-il sector in Serbia, and more broadly, as a non-governmental

Удруштвено-политичком метежу, по неписаном

правилу, највеће жртве постају грађани. У њихо-во име се влада, доносе одлуке и дају изјаве, доксе директне последице комплетног спољнополитичкоги унутрашњег опредељења демоса враћају попут буме-ранга њему на адресу. Тако се, ненадано и изнебуха, на-ша јавност одједном нашла пред питањем за и противуласка у НАТО, као и о могућој неутралности, а да јепри том само мали проценат грађана заиста знао суш-тину питања. На јавној сцени почела је неизвесна трка у саопштењима, уз јасну поруку да тренутак за изјашња-вање - још није дошао.Пре него што тај тренутак дође, међутим, грађани за-служују да буду потпуно информисани о томе између

чега се заправо опредељују, па између осталог и о томешта концепт НАТО-а данас све јесте, какве су проце-дуре прикључења, какве су користи од чланства, а којинедостаци, шта значи војна неутралност у 21. веку и

колико је она одржива, које су практичне последице поквалитет живота и економске параметре у Србији одусмерења за или против НАТО-а, који су то нови без-бедносни ризици и како им одолети, као и бројна другапитања која муче недовољно обавештено и самим тимнедовољно критично јавно мнење земље.Манипулација представља најригорознији облик “ри-барења људских душа”, односно сврставања људи у пос-лушне поклонике овог или оног политичког и свакогдругог мишљења, а да се не оставља места аргументова-ном и здраворазумском промишљању сваког појединца.Истина је увек тамо негде, далеко изван дневног поли-

тиканства и бројних спекулација. Јавне дебате, пред-стављају недовољно развијен концепт у српском друшт-ву, иако је сучељавање мишљења и директна, неометанакомуникација грађана са експертима и политичким ак-тивистима и те како корисна ствар.

Атлатс сает Србе

НАТОмеђу Србима

На јавним трибинама у Крагујевцу,

Ваљеву и Новом Саду грађани су

могли детаљније да се упознају

са предностима и недостацима

евентуалног чланства наше земље у

Северноатлантској алијанси



Atlantis 3

Улога Атлантског савета као представника цивилногсектора у Србији, а шире и као невладине организацијеумрежене у светску мрежу Асоцијације атлантског уго-

вора (АТА), у презентовању стручне аргументације попитању корисности уласка Србије у европске и евроат-лантске токове, оличава се у конкретним програмиманамењеним појединачним циљним групама и јавноммнењу у глобалу. Пројекат “НАТО на Балкану” пред-ставља програм директне комуникације грађана ши-ром земље са званичницима НАТО-а, представницимадомаћих институција, експертима и младим људимаоријентисаним ка свету и Европи, а у виду јавних три-бина по градовима Србије. Зато су трибине одржане у Крагујевцу, Ваљеву и Новом Саду ове бурне јесени, тач-није 28. и 29.септембра, представљале једну од најзна-чајнијих активности Савета у последња три месеца.

Грађани ова три града, као репрезентативно јавно

organization included in the global network o the Atlanticreaty Association, in presenting expert argumentation onthe benets and useulness o Serbia’s integration into Eu-

ropean an North-Atlantic processes is represented throughconcrete programmes intended or individual target groupsand public opinion in general. Te project ‘NAO in the

Balkans’ presents a programme aimed at direct communica-

tion o citizens throughout the country with NAO ofcials,

t he Alac Ccl Sera

During the pulic deate in Kragujevac,

Valjevo and Novi Sad, citizens had the

opportunity to otain a ore profound and

thorough insight into the advantages and

disadvantages of our country’s potential

eership in the North-Atlantic Alliance

NATO aong

t Ss

Пријем код престолонаследника Александра у Белом двору / Reception at the White Palace o the Crown Prince Alexander



3 Atlantis


representatives o domestic state institutions, experts, andyoung people oriented towards the world and Europe, en-

visaged in the orm o public debates across the towns o

Serbia. For this reason, during this years’ turbulent autumn,more precisely фром September 28-29, public debates havebeen organized and held in Kragujevac, Valjevo and NoviSad, and, as such, have presented one o the most signicantand noteworthy activities o the Atlantic Council in the pastthree months.Te citizens o these three cities, as representatives o Ser-bia’s public opinion, had been presented with the opportu-nity to initiate discussion and the exchange o views withHis Excellency, Ambassador Stean Fule, permanent rep-resentative o the Czech Republic to NAO, Mr Jaroslaw Skonieczka, Director o Euro-Atlantic integrations andpartnership at NAO International Department, Slobodan

Kosovac, Rt. General and Atlantic Council o Serbia Boardmember, Mr. Marko Kovacevic, Atlantic Council o SerbiaExecutive Director, and members o the Atlantic CouncilYouth Organization Ms. Dusanka Rodic and Ms. NikolinaSaso. Te outlined experiences o the Czech Republic andPoland proved helpul and benecial with regard to thepractical explanation o the road to NAO, the anticipatedbarriers and acquired benets.Tere is no society which in the early 1990s declared transi-tion, i.e. the shi rom centralized to market economy, orrather rom socialist to democratic social system, withoutexperiencing the problem o public opinion support or re-orm processes. Apart rom the barriers in public opinion

consciousness provoked by experience undergone in theimmediate history, poor standard or constantly uelled po-litical speculations o political opponents, these countrieshave paved their way toward European and Euro-Atlanticintegrations in somewhat difcult conditions characterizedby the lack o dened consensus on internal issues. All o these common properties serve as a urther conrmationo the signicance o experience interchange in overcomingbarriers and society stabilization.Citizens o Kragujevac, Valjevo and Novi Sad have been o-ered an entirely new perception o NAO as an instrumentwhich countries can use or their own benet, as well as or

the benet o stability in the whole region. Numerous areaso NAO activities have been demonstrated in the rame-work o which cooperation with Serbia can be established,whereas the decision whether to make use o this resourceor not lies entirely upon the citizens and Government o Serbia, once all conditions or making a ormal declarationhave been met. Public debates also encompassed the issueo the security sector in Serbia, starting rom the initial de-ning o what it presents and comprises, the presentationo its reorm process, its shortcomings and obstacles, to theproposed solutions. Finally, in interaction with the citizens,the role o the youth was especially emphasised, as well asthe need o intensiying cooperation on the regional and

global level. Te key asset o the traditional Atlantic Councilo Serbia project simbolically named ’NAO in the Balkans’is in the promotion o interactive discussion and training o public debate among a segment o Serbian public opinionand oreign, as well as domestic experts and ofcials with

мнење Србије, имали су прилику за покретање рас-праве и размену мишљења са амбасадором СтефаномФулеом, сталним представником Чешке Републике

при НАТО-у, г. Јарославом Сконијецким, директоромза евроатлантске интеграције и партнерство у Међуна-родном одељењу при НАТО-у, г. Слободаном Косовцем,генералом у пензији и чланом Управног одбора Атлант-ског савета Србије, г. Марком Ковачевићем, извршнимдиректором Атлантског савета Србије и члановима Ор-ганизације младих Атлантског савета Србије г-ђицомДушанком Родић и Николином Шашо. Презентованаискуства Чешке Републике и Пољске, помогла су прак-тичном појашњењу пута у НАТО, очекиваним барије-рама и постигнутим добитима.Не постоји ниједно друштво које је почетком деведесе-тих прогласило транзицију тј. прелазак са централизо-

ване на тржишну привреду, односно од социјалистичкогка демократском друштвеном устројству, да није ималопроблем подршке јавног мнења реформистичким про-цесима.Поред баријера свести јавног мнења испрово-цираног непосредним историјским искуством, лошимстандардом или константно „догреваним“ политичкимспекулацијама политичких противника, ове земље су свој европски и евроатлантски пут градиле у отежа-ним условима непостојања дефинисаног консензуса наунутрашњем плану. Све ове заједничке карактеристикеговоре у прилог значаја размене искустава у превазила-жењу препрека и стабилизацији друштава.Грађанима Крагујевца, Ваљева и Новог Сада понуђена

је потпуно нова перцепција НАТО-а као инструментапомоћи коју земље могу употребити у своју корист, а

уједно и корист стабилности читавог региона. Предо-чене су и бројне области деловања НАТО-а у оквиру којих се може остварити сарадња са Србијом, док је награђанима и Влади Србије одлука да ли ће то користи-ти или не у тренутку када се стекну сви услови за изја-

Школа националне одбране 2007. / School o National Deence



Atlantis 3

t he Alac Ccl Sera

шњавање. Јавне трибине обухватиле су и проблематику сектора безбедности у Србији, од почетног дефинисањашта он представља и обухвата, преко приказа реформи,

њихових недостатака и препрека до понуђених решења.У комуникацији са грађанима, на крају је наглашенаулога младих, те потреба интензивирања сарадње нарегионалном и ширем нивоу. Кључна добит од тради-ционалног пројекта Атлантског савета Србије под сим-боличким називом „ НАТО на Балкану“, јесте у интер-активној дискусији и „тренирању“ јавне расправе деласрпског јавног мнења са водећим страним и домаћимекспертима и функционерима у погледу свеприсутног, анедовољно објашњеног концепата европских и евроат-лантских интеграција.

САРАДЊА АТЛАНТСКОГ САВЕТА СРБИЈЕИ ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ

Сарадња је отпочела пријемом који је Атлантски саветСрбије уприличио поводом завршетка школовања 127.и 128. класе студената Војне Академије, 12.септембра2007. године, а настављена спортским даном на АдиХуји кроз контакт Организације младих АСС и новекласе студената Војне академије, одржаног 14. октобра2007.године у Картинг центру. То је уједно значило иприлику за узајамно упознавање, представљање актив-ности и ангажовања младих АСС, као и бројних могућ-

ности које су на располагању младима у оквиру Војнеакадемије.

БАЛКАН МОЗАИК ФОРУМ И НАТО

МАРАТОН У БУДИМПЕШТИ

У оквиру регионалног пројекта Балкан мозаик, одржан је форум за младе у Парламенту републике Мађарске у виду конференција које су тематски обухватиле Улогу парламената у успостављању регионалне безбедности иостваривању регионалне сарадње, безбедносне изазове

Западног Балкана, старе и нове изазове НАТО-а у међу-народним односима. У оквиру програма који је трајаоод 5. До 7. октобра 2007. године одржана је и НАТО тркатј. маратон у центру Будимпеште. Атлантски савет Ср-бије је активно учествовао у пројекту као коорганиза-тор за Балкан мозаик пројекат.

ГОДИШЊА СКУПШТИНА АТА-е, YАТА-е и

ААYPL

У периоду од 30.10.2007. године до 2.11.2007. годинеодржане су три Генералне скупштине у Отави, Канада.

Годишње заседање одржала је Асоцијација атлантскогуговора (Atlantic reaty Asociation-АТА) светска асоција-ција којој припада и Атлантски савет Србије, потом њеногранак младих (Youth Atlantic reaty Asociation-YАТА)као и сестринска организација под називом Атлантска

regard to the ubiqutous, but insufciently explained con-cept o European and Euro-Atlantic integrations.

COOPERATION bETWEEN THE ACS AND THE

mIlITAry AcAdemy

Cooperation commenced by the Atlantic Council o Serbiaorganizing a reception on the occasion o graduation o the127 and 128 class o Military Academy students on Septem-ber 12th, 2007, and is continued with the organization o a

sports day on Ada Huja through the contact o the AtlanticCouncil Youth Organization (ACYO) and the new class o Military Academy students, taking place on October 14th,007 in the Carting centre. Tis event simultaneously repre-sented an opportunity or mutual acquaintance, presenta-tion o the AC youth activities, as well as numerous pos-sibilities which are at the disposal o the youth within theMilitary Academy.

bALKAN mOSAIC FORUm AND NATO

mARATHON IN bUDAPEST

Within the scope o the regional project ’Balkan Mosaic’, aorum in the Parliament o the Republic o Hungary wasorganized or the youth, taking the orm o conerences en-compassing the subject matter o the role o parliaments in

Делегација АСС у Будимпешти / ACS Delegation in Budapest



3 Atlantis

асоцијација младих политичких лидера (Атлантиц Асо-циатион оф Yоунг Политицал Леадерс-ААYПЛ).

КУРС О МЕЂУНАРОДНИМ

БЕЗБЕДНОСНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА

Атлантски Комитет Италије је у сарадњи са Атлантскимсаветом Србије организовао Курс о међународним без-бедносним организацијама за Школу националне од-бране при Министарству одбране Републике Србијеу периоду од 12. до 16.11.2007. године . Предавачи су били међународни стручњаци предвођени професо-ром Фабризиом W. Луциолием, директором курса ипредседником Атлантског комитета Италије.

СТУДИЈСКА ПОСЕТА НАТО-У СРПСКИХ

МЛАДИХ ПАРЛАМЕНТАРАЦА

Атлантски савет Србије је у сарадњи са НАТО ПДД, ор-ганизовао студијску посету седишту НАТО-а у Бриселу и команди НАТО-а у Монсу за младе посланике Народ-не скупштине Републике Србије у периоду од 18. до 21.новембра 2007. године. Српски парламентарци су ис-користили прилику да се директно упознају са НАТОадминистрацијом и кроз сусрете са високим представ-ницима НАТО земаља ближе упознају са радом и перс-

пективама НАТО, као и да пренесу размишљања и ста-вове великог дела српског грађанства по питању односаСрбије и НАТО и актуелних дешавања.

Припремила Јелена Јеличић

establishing regional cooperation and achieving regionalcooperation, security challenges in the Western Balkans,old and new challenges in international relations acing

NAO. Within the ramework o the program which lastedrom October 5-7, 2007a NAO marathon took place in thecentre o Budapest. Te Atlantic Council o Serbia actively participated inthe project as a co-organizer or the ’BlakanMosaic’ project.

ATA, YATA AND AAYPL ANNUAL ASSEmbLY

In the period between 30 October -2 November, 2007 threeAnnual Assemblies took place in Ottawa, Canada. Te At-lantic reaty Association – AA, which the Atlantic Councilo Serbia is a member o, organized its annual assembly, ol-lowed by its youth raction - Youth Atlantic reaty Asocia-

tion (YAA), as well as a sisterly organization named Atlan-tic Asociation o Young Political Leaders - AAYPL.

cOurSe ON INTerNATIONAl SecurITy

OrGANIZATIONS

In cooperation with the Atlantic Council o Serbia, the At-lantic Committee o Italy organized a Course on Interna-tional Security Organizations or the Serbian Ministry o Deence School o National Deence in the period between12 -16 November 2007. Te lecturers included international

experts led by proessor Fabrizio W. Lucioli, course directorand president o the Atlantic Committee o Italy.

STudy VISIT TO NATO FOr yOuNG

PARLAmENTARIANS OF SERbIA

In cooperation with the NAO Pub-lic Diplomacy Division, the AtlanticCouncil o Serbia organized a study tripto the NAO Headquarters in Brusselsand the NAO Command in Mons or

young members o parliament o theRepublic o Serbia National Assembly,in the period between 18-21 Novem-ber 2007. Serbian parlamentarians usedthis opportunity to obtain immediateinsight into NAO administration, and,in meetings with high representativeso NAO member countries, becomemore amiliar with NAO activitiesand prospects, as well as to convey theopinions and viewpoints o a great parto Serbian citizens with regard to theissue o Serbia and NAO relationship

and the current ongoings.

Written by Jelena Jeličić


Спортски дан у картинг центру / Sports day in the Carting Centre



Atlantis 3

Пише: Јанез Голобич*

Често се могу чути жалопојке, у војнопривреднимкруговима, за старим добрим временима када смобили велика Југославија. Најчешће после тих прича

следи закључак; да се та времена никада неће вратитии да би они дали све да се врате на тај ниво. Ако сте оз-биљан економиста или сте којим случајем заинтересова-ни за улагање у наменску индустрију , не би требало даослоните на њихове претеране емоције. Чак и садашњеприче везане за та времена могу само још једном да по-тврде да су људи са ових простора добри стручњаци иврло инвентивни у техничким решењима.Војно-привредни сектор на овим просторима је у Југо-

славији обухватао:• Фабрике наменске производње (новоосмишљени зва-

нични назив: »Одбрамбена индустрија Србије«),• Војнотехнички институт,• Техничке опитне центре,• Техничко-ремонтне заводе.Сви пројекти наоружања и војне опреме (НВО) одтактичких замисли Генералштаба, преко техничког ос-мишљавања до увођења у »О« серију су се реализоваликроз структуре Војнотехничког института. Испитивањеи верификацију свих средстава НВО су вршили Технич-ки опитни центри. Техничко одржавање и ремонт сред-

става НВО се вршио у Техничким ремонтним заводимакоји су били организовани по специјаностима. Прика-заћемо, укратко, шта се дешавало у појединим фазамаразвоја војно-привредног сектора у прошлости.

By Janez Golobic *

ales o woe about the good old times when we werethe great Yugoslavia can oen be heard in the military-economic circles. Tose tales are mostly ollowed by a

conclusion; that those times shall never return and that they would give anything to return to those standards. I you are aserious economist or i you are possibly interested in investinginto the applied industry, you should not rely on their excessiveemotions. Even the current stories relating to those times canonly serve to additionally reinorce the act that people romthis region are good experts and extremely inventive in ndingtechnical solutions.Te military-economic sector on this territory o ex-Yugoslavia

used to comprise:• Factories or production o applied goods (the newly-coinedofcial term : Deence Industry o Serbia),• Military echnical Institute,• echnical est Centres,• echnical repair acilities.All projects concerning armament and military equipment(AME), starting rom the tactical conceptions o the Army General Sta, technical designs, to the introduction into line 'O'o production, were realized through the structures o the Mili-tary echnical Institute. echnical est Centres conducted theexamination and verication o all NGO resources. echnical

maintenance and repair o armament and military equipmentwas implemented in the echnical repair acilities which wereorganized according to their eld o specialization.We shall briey portray what occurred in the particular phases

доСијЕ / doSSiER

Шансесрпске војне

индустрије

cans of t

Sian iita inst



0 Atlantis

Историјски приказ

Овај приказ се односи на период од завршетка ИИ светског

рата па до данашњих дана. Поделићемо овај период на двеетапе; И Успон (1945-1991), ИИ Сива етапа (1991-2007).

Успон: Социјалистичка Југославија постигла је,неоспорно, снажан и врло квалитетан развој производњенаоружања и војне опреме (НВО). Многи аутори,покушавају, те успехе да припишу једино политичкимприликама у том историјском периоду. Не бих се сложиоса таквим начином размишљања. Слажемо се, једино, сачињеницом, да је трговина са НВО у многоме успешнијакада је подржава државна политика. Ово историјскораздобље би могло да се подели на три периода.Први период (1945-1956.), карактерише; опоравак одпоследица II светског рата и формирање доктрине упот-

ребе НВО искључиво за одбрану својих граница чак иод идеолошких савезника,Други период (1956-1980.) карактерише, снажан развојпроизводње НВО и њен пласман на светско тржиште,

углавном, несврстаних земаља; развијају се средствакоја успешно прате савремене светске трендове у НВО,

па овај период представља пример за изванредно ко-ришћење геополитичког положаја за постизање економ-ског развоја,Трећи период (1980-1991.), карарактерише, стагнацијау започињању зачајнијих нових пројеката, привођењекрају значајних великих пројеката који су зацртаникрајем седамдесетих година; период је сјајан примеркако пропадају сви пројекти када вас је неко убедио дасте национално угрожени а нисте повезани економскиминтересима.Од значајнијих пројеката који су завршени осамдесетихгодина напомињемо следеће: »Вихор«, тенк М-84, »Оркан«,

вишецевни бацач ракета 262 мм, »Орао«, борбени јуриш-ни авион, »Видра«, борбено оклопно возило пешадије и»Сова«, изградња фабрике појачивача слике II генерације.Од значајнијих пројеката који су почети осамдесетих го-дина наводимо; »Нора Б«, топ-хаубица 155 мм, Пројекаттермовизије, »Бумбар«, противоклопна водјена ракета и»Топаз«, систем за управљање ватром за топ Т-12. Реали-зација већине од ових пројеката се протеже до данашњихдана или је једноставно замрзнута. Значаји пројекти, посистему »кноw хоw«, о којима се мање зна су имали сјајнефинансијске ефекте у остваривању развоја производнихвојних капацитета многих несврстаних земаља. Почеткомосамдесетих година, 1982. извоз оружја био је вредан 2,69

милијарди долара.Период који је следио неки називају период национализма,други период транзиције, а ми ћемо га назвати »сиви пе-риод«. Читаоцима препуштамо избор индивидуалне асо-цијације а историји да да свој суд за неку десетину година.

o the military-economic sector development in the past.

Historical overview

Tis overview reers to the period commencing rom the end o World War II and lasting until the present day. We shall dividethis period into two stages: I) Ascent (1945-1991), II) the Grey stage (1991-2007).

Ascent: Indisputably, the Socialist Yugoslavia realized apowerul and highly qualitative development o AME production.Many authors strive to ascribe these successes exclusively tothe political circumstances surrounding this historical period.I would have to disagree with this manner o thought. We canonly agree with the act that AME trade is much more successulwhen it is supported by national policy. Tis historical periodcan be divided into three periods.

Te rst period (1945-1956) is characterised by recovery romthe consequences o the Second World War and establishing theormation o doctrine concerning the application o armamentand military equipment exclusively or the deence o the coun-try's borders, even rom their ideological allies;Te second period (1956-1980) is characterised by strong devel-opment o AME and its placement on the world market, mostly that o non-aligned countries; reserves are developed which suc-cessully ollow the global trends in armament and military equip-ment, thereore, this period presents an example o extraordinary use o geo-political position or achieving economic growth;Te third period (1980-1991) is characterised by stagnation ininitiating signicant new projects, and the completion o con-

siderable important projects which were outlined by the endo the 1970s; this period is an extraordinary example o how all projects all through when you are persuaded by someonethat the country is experiencing a national threat, without beingconnected by economic interests.From the group o more signicant projects which werecompleted in the 1980s, the ollowing are worth mentioning:»Whirlwind (Vihor)«, tank M-84, »Orkan«, multiple launcherrocket system 262 mm, »Eagle (Orao)«, combat assault plane,»Otter (Vidra)«, armoured personnel carrier o the inantry andthe project »Owl (Sova)«, the construction o a second genera-tion image enhancer actory. O the more signicant projects

initiated in the 1980s, the ollowing should be specically em-phasized: »Nora B«, top-howitzer 155 mm, the project o ther-mossion, »Bumblebee (Bumbar)«, antitank guided missileand »opaz«, re control system or cannon -12. Te realiza-tion o most o these projects has either been extended until thepresent day or was simply rozen. Important projects, on thebasis o 'know-how', which are less known, have had brilliantnancial eects in bringing about the development o military production acilities o numerous non-aligned countries. In thebeginning o the 1980s (1982), arms exports were worth 2bil-lion 690million dollars. Te period which ollowed some callthe period o nationalism, others the period o transition, andwe shall dub it the 'grey period'. We leave it up to the reader to

make a choice o an individual association, and to the history topass its judgement in a ew decades time.

The Grey period: Te dissolution o Yugoslavia brought tolight the catastrophic consequences o the concept o territorial

доСијЕ

Иако су улагања обично велика и

дуготрајна, сваки далар уложен у НВО

касније доноси од 0,6 до 0,8 долара

профита



Atlantis 1

Сиви период:Распадом Југославије, показала секатастрофалност концепције просторне разуђеностикапацитета једне технолошке целине због тактикеперманентне опасности од спољне агресије. Многа,

такорећи скоро сва средства НВО, у сваком случају онанајпрофитабилнија, су престала да се производе. Поштопостоје за сва средства НВО; конструкционе документације(КД) и технолошкко-ремонтне документације (ТхРД)у војним архивама које су потребне и довољне заорганизовање производње, процењујемо да се одлучило, изекономских или неких других разлога, да се не настављајапроизводња средстава НВО која се нису финализовалана овим просторима или им недостају неке критичнекомпоненте. Значи, капацитети војно привредног секторазбог нестабилне и незаинтересоване државне политикесу од тог тренутка била препуштенена сама себи или у најбољем случају дневним потребама. Пошто су капацитетинаменске индустрије пројектовани тако да производевише од 60-80 % војног програма они су у овом периоду у условима међународне изолације, недостатка обртнихсредстава и значајнијих купаца била у немогућностида наставе своје основне производне програме или дасе окрену цивилном тржишту. Као осмишљени напору циљу активирања војно-привредног сектора навелибисмо пројекат који је покренут у овом периоду »НВОвојника пешадије за 21. век«. Пројекат је био конципиранна сличним пројектима који су се у то време реализовалиу свету (- »21 Land Warrior«- САД, »Systeme Combattant«-Француска и »System Soldat« Немачка). На овом пројекту јебило зацртано да се реализује 27 средстава НВО по НАТОстандардима у периоду од 1997-2005. године. Програм јеприхваћен са великом дозом неповерења али је успео дадобије највиши приоритет на нивоу Војске. Материјална

средства која су у почетку била према зацртаним захтевима,касније су постајала све мања како је пројекат улазио у завршну фазу. Пројекат је успео да реализује скоро свасредства (80%), а говоримо о средствима НВО која су прошла завршна испитивања. И на крају, када је је пројекаттребао да се реализује опремањем војске дошло је донеочекиваног обрта или назовимо застоја, избиле су афереи све је постало врло успорено. Наменска индустрија је ово доживела двојако. Прво, као потврду да још увекможе да постигне и произведе оно што се у свету тражии друго, као наговештај да у скорој будућности може даочекује боље дане.

Прогноза развоја

Тржиште средстава НВО је једно од најјачих тржишташто се тиче бруто промета, перспективе постојања ипрофитабилности улагања. На њему се подједнако доб-ро котирају и услуге и производи. Постоје три областиделовања на тржишту наоружања:• Продаја нових средстава НВО,• Одржавање средстава НВО у радном веку,• Модернизација постојећих средстава током радног

века.Колико су значајне и области одржавања и модерниза-ције, потврђује податак да производи у своме радномвеку потроше још између 10-15 пута од своје је набавне

цене а за добру модернизацију се најчешће потроши ко-лико је дато за почетну набавку. На тржишту НВО вла-дају следећа специфична правила:• Развој једног средства траје оптимално између 5 и 10

година,

jaggedness bearing the capacity o a single technological unit,due to the tactics implying permanent oreign aggression threat.Numerous, or as it were, nearly all the AME reserves ceased tobe produced, or in any event, the most protable ones. Sincethere are construction documents and technological-repair

documentation stored in the military archives or all the AMEreserves, necessary and sufcient or organizing production, wecan estimate that a decision had been reached, or economicor other reasons, not to continue with the production o AMEreserves which have not been nalized on this territory, or whichare lacking certain crucial components. Tereore, due to theinstable and uninterested state policy, the acilities o the military-economic sector have been le entirely to their own resources, or,at best, le to ull daily needs and requirements.

aking into consideration the act that the applied industry acili-ties were designed to produce more than 60-80% o the military programme, in this period and in the circumstances character-ized by international isolation, lack o operating capital and more

signicant customers, they were unable to proceed with theirbasic production programmes or to turn to a civilian market. Asan example o concerted and devised eort with a view to activat-ing the military-economic sector, the project which was launchedin this period called the '21st-century inantry soldier AME'. Teproject was draed on the basis o similar projects being realized inthe world at that time (or example, the projects '21 Land Warrior'

realized in the USA, 'Systeme Combattant' in France, and 'SystemSoldat' in Germany). In the course o this project, the realizationo 27 AME reserves in accordance with NAO standards was tar-geted or the period between 1997 and 2005. Te programme wasaccepted with considerable amount o mistrust, but succeeded inobtaining a high-priority rating on the level o the Army.Te material resources which were initially amassed accordingto the targeted requirements later became increasingly scarceas the project approached its nal stage. Te project managedto accomplish the production o almost all the reserves (80%),and we are reerring to those AME reserves which have imple-mented the process o nal testing and examination. And nally,

when the project was supposed to be realized by equipping andsupplying the army, there was an unexpected turnover in theevents, or rather a kind o standstill, various aairs broke outand came to light, and everything became extremely sluggish.Te applied industry experienced this turn o events double-sidedly. First, as a conrmation that it can still achieve and pro-duce that which is sought-aer in the world, and second, as anindication that better days are awaiting it in the uture.

Developent prognosis

Te market or AME reserves is one o the strongest markets withregard to gross turnover, prospects o existence and investment

protability. Both services and goods have an equally successulrating in this market. Tere are three areas o business operationin the arms market:• Sales o new AME reserves,• Maintenance o AME resources in operable mode,

dossier

Although investents are usually

considerale and long-lasting, each dollar

invested in AmE later yields etween 0,6

and 0,8 dollars worth of prot.



2 Atlantis

• Морате да обезбедите продају средства НВО у домаћојвојсци или у некој војсци која има кредибилитет у све-ту: што више оваквих референци то вам је средство

цењеније,• Ако је средство било у употреби морате јако добро даистакнете добре стране а прикријете негативне особи-не,

• Преговори око продаје знају да трају и више година,• Почетна цена није никада примарна јер се обично глав-

на добит извлачи касније кроз одржавање,• Морате да будете присутни на свим већим манифеста-

цијама НВО,• У сваком тренутку да можете да организујете различи-

те нивое презентација,• Провизије и ситни поклони имају врло пробирљиву

клијентелу,

• Треба да располажете повољним кредитима јер средс-тва почињу да вам доносе добит тек кроз 10-15 годинаод старта пројекта,

• Профит се креће, када се све ово узме у обзир 0,60-0,80$ на уложени 1,00 $.Релевантне чињенице које, по нашем мишљењу, имају

утицај на прогнозу:

• Modernization o existing equipment in the course o its work-ing lie.

Exactly how signicant the areas o maintenance and moderniza-

tion are is conrmed by the data that, during their operating lie,products spend an additional 10 to 15 times the amount o itspurchase price, and solid modernization usually consumes theamount expended or the initial purchase. On the armament andmilitary equipment market the ollowing specic rules apply:• Development o one asset optimally lasts between 5-10 years,• Sales o AME goods need to be provided or the domestic army

or another army which enjoys global credibility: the more suchreerences there is, the more valued the goods.

• I the goods have been in use, the advantages need to be ex-tremely well highlighted, whereas the disadvantages need to beconcealed;

• Negotiations on the sales can last more than ten years,

• Te initial price never presents a primary actor, since the mainprot is usually derived later through maintenance,• It is necessary to be present at all signicant larger events con-

cerning AME,• Various levels o presentations can be organized at any given

time,• Commission and small gis imply very astidious and particular

clientele,• It is essential to take out loans under avourable terms, since the

goods start yielding prot only aer 10-15 years into the projectcommencement.

• When all this is taken into consideration, the prot amounts toapproximately 0, 60-0, 80 dollars per invested sum o 1, 00 dol-

lar.Relevant acts, which, according to you, exert signicant inu-ence on the prognosis:• Te dynamism o equipping the army: 10% o the military

budget in the year 2007, 12% o the military budget in the pe-riod o 2008-2010, 20% o the military budget starting rom theyear 2015.

• Te earmarking o unds within the military or science, researchand development (R&D): 0,3% o the military budget in the year2005, 0.4% o the military budget in the year 2006

• Te modernization o existing AME reserves is planned to becompleted by the year 2010, and the purchase o new AME

goods is envisaged or the period o 2010-2015.• Te structure o the military budget is currently: 70% salariesand pensions, 30% the unctioning o the deence system,

• Te lack o a 'Strategy o National Security' in Serbia, which inmany countries presents the undamental national document onthe basis o which all other relevant documents are composed

• the allocation o unds or science marks the greatest growth ratein the region, and by 2010 is likely to reach 1% o the gross do-mestic product (the Lisbon strategy)

• Te continuity o Federal Directorate o Supply and Procure-ment (FDSP/ SDPR) on the global armament and military equipment market

• Te emergence o successul private entities in Serbia in the ca-

pacity o military-economic entities within the elds o produc-tion, services and trade on the global AME market ('Mile Dragić','M', 'Senzor', 'Mikro', 'EDE-Pro', 'Belop', 'Kos', 'Gepard', etc..)

In table we outline the six most signicant applied industry (de-ence industry) companies in Serbia according to the statistical

доСијЕ

Структура најзначајнијих фирми наменске индустрије

Н а з и в

Б р о ј р а д н и к а у н а м е н с

к о ј

С т р у к т у р а п р о и з в о д н о г п р

о г р а м а

( в о ј н а / ц и в и л н а у % )

Д р ж а в н а с в о ј и н а к а п и т а л

а ( % )

Н а м е н с к а п р о и з в о д њ

а

»Застава–Оружје«Крагујевац

2723 74 / 26 66,5Стрељачког

наоружање»Крушик«

Ваљево1440 90 / 10 65,33

»МиланБлагојевић«

Лучани1027 80 / 20 68

Еxплозива (нитро-целулоза, барути,целулоид, и сл.)

»Слобода«Чачак

5000укупно

- -

Муниције (артиље-ријска, противавион-ска и бацач граната)и ракетних средсатва(»Оса«, »Зоља« и Пос

бд.)»Први

партизан«Ужице

730 - 68,5Стрељачке мунициједо калибра 12,7 мм

(око 400 врста)

»Прва искра«Барич

113 50 / 50 60Бризантних еxплози-ва (пентрит, хексоген,октаген, и делабори-

сани ТНТ)

ЕИ-Сова Ниш 70 100 / 0 70Појачивача слике I и

II генерације



Atlantis 3

• Динамика опремања војске: 10% од војног буџета у 2007години, 12% од војног буџета у периоду 2008-2010 го-дина, 20% од војног буџета од 2015 године,

• Издвајање у војсци за науку, истраживање и развој(НИР); 0,3% од војног буџета у 2005. години, 0,4% одвојног буџета у 2006. години,

• Модернизација садашњих средстава НВО се планирадо 2010. године, куповина нових средстава НВО у пе-риоду од 2010-2015. године,

• Структура војног буџета је сада: 70 % плате и пензије,30 % функционисање система одбране,

• Непостојање у Србији »стратегије националне безбед-ности« која је у многим државама основни националнидокумент из кога проистичу сви остали,

• Издвајање за науку има највећи раст у региону, око2010. године ће достићи 1% бруто националног дохотка

(Лисабонска стратегија),• Континуитет присуства СДПР (Савезна дирекцијаза промет робним резервама) на светском тржишту НВО,

• Појава успешних приватних субјеката у Србији каовојно-привредних субјеката у области производње,пружања услуга и трговине на светском тржишту НВО(»Миле Драгић«, »МТТ«, »Сензор«, »Микро«, »ЕДЕ-Про«, »Белоп«, »Кофис«, »Гепард«,....),

Приказали смо у табели статистички шест најзначај-нијих компанија наменске индустрије (одбрамбене ин-дустрије) у Србији (»Одбрана« бр. 35) и најинтересант-нију мању компанију по нашем избору (ЕИ-Сова)

Колико има потешкоћа у пласману ових производа насветско тржиште показује следећих неколико чињеница.За извоз морате да набавите дозволе четри државнаминистарства. Шта то значи, у доба страначке поделеминистарстава, не треба посебно образлагати. Војсканема потребне стратешке документе који дефинишу њене потребе у средњорочном и дугорочном перио-ду за производе НВО јер држава држи војну реформу у »успореном режиму«. Позитиван помак је усвајање»Концепта реструктурисања предузећа из групацијеОдбрамбене индустрије Србије« (2005), али није осно-вана кључна институција која би то спровела: »Фонд

за одбрамбену индустрију«. Застој после избора и све-обухватног ангажовања политичког руководства окоситуације са Косовом и Метохијом, потрошиће времецеле 2007. и 2008. године. Да ли ће ту пат позицију из-држати војно-привредни сектор? По нашој процениозбиљнији наставак трансформације и приватизацијевојно-привредног сектора се може очекивати током2009. године.Напомињемо да се у оваквој приватизацији не водирачуна о многим друштвеним предузећима која немају већински део производње за војне потребе (»Телеоп-тик жироскопи«, »Прва петолетка«, »Траyал«, »Север«,УТВА, ДМБ-ФТМТ, ...) а врло су успешно употпуњавали

потребе наше војске и не ретко излазили и на светско тр-жиште НВО. Производни програми који су били у њимамогу врло лако да се угасе због непрофитабилности и не-достатка стратешких интереса републике.Производи за које влада интересовање на светском тр-

data ('Deence' issue numb.35) as well as the most interestingsmall company o our choice (EI-Sova).Te extent o the difculties in placing these products on the

world market is demonstrated in the ollowing several acts.In order to export, permits rom our state ministries need to beobtained. What this entails, in the time o actious party divisionamong the ministries does not need to be especially explained.Te military does not have the required strategic documentswhich dene its needs or AME products in the middle and longterm, due to the act that the state is keeping military reorm ina 'sluggish mode'. A positive step orward presents the adoptiono the 'Concept o restructuring enterprises pertaining to theSerbian Deence industry' (in 2005), however, the key institu-tion which would enorce this concept: the 'Deence Industry Fund' has not been established. Te stagnation and slowdownollowing the elections and the ull-scale commitment on the

part o political leadership with regard to the situation in Kos-ovo and Metohia shall consume most valuable time during theentire 2007 and 2008. Will the military-economic sector with-stand this stalemate? According to our estimates, amore seriouscontinuation with regard to the transormation and privatiza-tion o the military-security sector can be expected during theyear 2009.It needs to be underlined that within such a privatization proc-

dossier

Te structure o the most signicant applied industry rms

N a m e

N u m b e r o f e m p l o y e e s i n a p p l i e d i n d

u s t r y

S t r u c t u r e o f p r o d u c t i o n p r o g r a m m e

( m i l i t a r y / c i v i l i a n i n % )

S t a t e o w n e r s h i p o f c a p i t a l

( i n % )

A p p l i e d p r o d u c t i o n

»Zastava–Weapons«Kragujevac

2723 74/26 66,5 Small arms

»Krušik« Valjevo 1440 90/10 65,33

»MilanBlagojević«

Lučani1027 80/20 68

Explosives (nitrocellulose,gunpowder, celluloid, and

the like)

»Sloboda«Čačak

5000in

total- -

Ammunition (artillery,antiaircra and grenade

launcher) missile systems('Osa' /'Wasp', »Zolja« and

Pos bd.)»Prvi

partizan«

Užice

730 - 68,5Small arms within calibre

range up to 12,7 mm

(around 400 kinds)»Prva iskra«

Barič113 50/50 60

Brizant(ultraast) explosives(pentrit, hexogen, octagen, i

delaborated N)

EI-Sova Niš 70 100/0 70Image enhancers o the rst

and second generation



Atlantis

жишту су; муниција за стрељачко наоружање и све ос-тале врсте муниција, бризантни експлозиви, барутниексплозиви,стрељачко наоружање и појачивачи слике

(углавном због ремонта постојећих справа). Процењује-мо да ће производња софистициранијих средстава (оп-тоелектронских, електронских, оптиичких, самоходнихорудја, средстава везе, ....) као и стручни кадрови за НВОна овим просторима за 10-15 година бити маргинализо-вани.Анализом доступних података и горе изнетих чињеницапроценујемо да су могућа два сценариа:

I варијанта развоја

Приватизација само фабрика наменске производње, сазадржавањем већинског државног пакета акција, обје-

дињавање осталих субјеката и њихово самофинанси-рање (Војнотехнички институт + Технички опитницентар + Технички ремонтни завод) са могућношћу пру-жање услуга војном и цивилном сектору. У овој варијан-ти може доћи до снажнијег повезивања ове групацијеса СДПР-ом (пошто се очекује и његова приватизација)чак и евентуалним спајањем. Тиме, би се искористио направи начин менаџмент СДПР-а. Понуда овакве група-ције тржишту наишла би на велико интересовање какодомаћих привредника тако и међународних улагача.Фабрике наменске производње би опет биле у незавид-ној ситуацији јер интересовање страних улагача у овојваријанти не би било велико. Вероватно би морао да

се организује други круг у коме би се држава одреклавећинског учешћа и продала га по разумној цени. Уко-лико се цена буде држала нереално високо постојаћемогућност »лова у мутном«. Од страних инвеститорамогу се очекивати фирме из Бугарске (»Kintex«, »ArsenalJS«, »Dinamit Nobel Balkan Ltd«, »Optix«, и »Optico-ElectronGroup corp.«), Румуније ( »CN Romarm«, »Electromecanica«и »CN Romtechnica«) , Израела, Грчке (»Helenic Deense Sys-tems SA« и Intermat Group) и Чешке (»Ceska Zbrojovka«). Заову варијанту је потребно 5-7 година, да би се спровелау потпуност.

II варијанта развојаПриватизација свих државних субјеката војно-при-вредног-сектора, са задржавањем мањинског држав-ног пакета акција, постизање шире заинтересованости.Степен заинтересованости ће бити у зависности од тогана чему ће држава инсистирати да би на неки начин за-штитила своје стратешке интресе. Уколико би државасклопила повољан аранжман уласка у НАТО државниинтереси би били мањи. У том случају, процењује седа постоји већа могућност уласка страних инвестито-ра. У овој варијанти, тежишни правац активности овихсубјеката са новим власницима би био у организацији

одржавања средстава НВО. Активност ВТИ-а и ТОЦ-аби се свела на организовање неколико акредитованихметролошких лабораторија. Најпрофитабилнији дело-ви ВТИ-а и ТОЦ-а су; аеродинамички тунел, испитниполигон у Никинцима и опитна станица за испитивање

ess due care is not taken o numerous social companies whichdo not posses the majority share o production or military pur-poses (such as 'eleoptik gyroscopes', 'Prva Petroletka', 'rayal',

'Sever', UVA, DMB-FM, ...) but have successully completedthe requirements and needs o our army and quite oen enteredthe global AME market. Te production programmes withintheir scope could easily shut down due to the lack o protability and the republic's strategic interests. Te products which are indemand on the global market include: small arms ammunitionand all other kinds o ammunition, brizant explosives, gunpow-der explosives, small arms and image enhancers (mostly due tothe repair o existing devices). We estimate that the productiono more sophisticated equipment (opti-electronic, electronic,automotive devices, means o communication,..) as well as theproessional AME personnel in this region shall become mar-ginalized in 10 to 15 years time.

I version of developent Privatization encompassing solely applied production actories,while retaining the majority state package o shares, the consoli-dation o other entities and their sel-nancing (Military ech-nical Institute + echnical est Centre + echnical repair acil-ity), with the possibility o rendering services to the military andcivil sector. Within the scope o this option, there could occur acloser interlinking between this group and the Federal Directo-rate o Supply and Procurement (FDSP/ SDPR), the privatiza-tion o which is expected to be implemented, even terminatingin a possible merger. Tus, the management o the FDSP would

be used in the most appropriate and eective way. Te oered sup-ply o such a group on the market would meet with great interestamong both domestic businessmen and oreign investors. Appliedproduction actories would yet again be placed in an unenviableposition, since the interest generated among oreign investors, ac-cording to this version would not be that great. Another roundwould probably need to be organized, in the course o which thestate would wave its majority share and sell it at a reasonable price.I the price is to be maintained unrealistically high, a possibility o angling shall arise. With regard to oreign investors, the ollow-ing companies can be expected to participate: Bulgarian (»Kintex«,»Arsenal JS«, »Dinamit Nobel Balkan Ltd«, »Optix«, and »Op-

tico-Electron Group corp.«), Romanian ( »CN Romarm«, »Elec-tromecanica« Ploiesti, and »CN Romtechnica«), interested entitiesrom Israel, Greece (»Helenic Deense Systems SA« and IntermatGroup) ad the Czech Republic (»Ceska Zbrojovka«). Tis versionwould take 5-7 years to become realized in its entirety.

II version of developent

Privatisation o all state entities within the military-economicsector, with the retention o the minority state package o sharesand awakening wider interest. Te degree o overall interest shalldepend upon what the state decides to insist on in order to pro-tect its strategic interests in some way. Provided that the country

concludes an advantageous arrangement with regard to its en-trance into NAO, state interests would prove to be considerably less pronounced. In that case, it is estimated that there exists agreater chance o oreign investor arrival. According to this ver-sion, the central direction o activities characteristic or these en-

доСијЕ



Atlantis

ракета. Ове организационе целине би могле и самостал-но да послују и као такве да се понуде у приватизацију.Интересантно би било, мада сматрамо да су шансе ми-нималне, да се преостале организационе целине ВТИ-аи ТОЦ-а прикључе, према намени, истим фабрикаманаменске производње и тиме појачају развоје институ-те фабрика. Технички ремонтни заводи би се смањили,према захтевима војске и даље би остали у државном

власништву и имали би исту намену. Фабрике намен-ске индустрије би имале реалну шансу да се споје сареферентним производјачима у својој бранши. У првојфази свакако би нови власници искористили пословнирејтинг и тржишта која су поседовала фабрике да пла-сирају своје производе. У другој фази би се радикалносмањио асортиман производа из претходног производ-ног програма а наметнуо би се производни програм но-вог власника. Процењујемо да би развој нових средста-ва био сведен на минимум ако не и укинут.Неповољнаситуација, у овој варијанти, би била за даљи опстанакСДПР-а. Ова варијанта би могла временски да реали-

зује за 3-5 године од уласка Србије у НАТО.Вероватноће I варијанте је 0,3 а II варијанте је 0,7.

* Аутор је потпуковник у пензији, члан АСС

tities with new owners would bethe organization o AME reservesmaintenance. Te activities o the

Military echnical Institute andthe echnical est Centres wouldboil down to organizing severalaccredited medical laboratories.As or the most protable sectionso the Military echnical Instituteand the echnical est Centre are:the aerodynamic tunnel, an exam-ination polygon in Nikinci and atest yard or missile testing. Teseorganizational units could operateindependently, and as such, be o-ered or privatization. It would be

interesting, although we eel thatthe chances o this happening areminimal, that the remaining or-ganizational units o the Military echnical Institute and the ech-

nical est Centres join, according to their purpose, similar appliedproduction actories, thus increasing the development instituteso the actories. echnical repair acilities would be reduced, andin accordance with the demands and requirements o the military,would remain a part o state property with the same application.

Applied industry actories would have a realistic chance o merging

with reerential producers in their line o business. During the rstphase, the new owners would naturally make use o the businessrating and the markets owning these rms or placing and mar-keting their products. In the second phase, the range o productsbelonging to the previous production programme would be drasti-cally reduced, and the new owner's production programme wouldbe enorced. We overestimate that the process o development o new reserves would be reduced to a minimum, i not abolished.Te realization o this version would create a disadvantageous situ-ation or the urther existence o the Federal Directorate o Supply and Procurement (SDPR). Tis option could be achieved within3-5 years ollowing Serbia's entrance into NAO.

Te probability o the rst version amounts to 0,3 and the likeli-hood or the second option occurring is 0,7.

Author is Ltd. Colonel Rtd, member o the Atlantic Council o Sеrbia

dossier

NORA b - 155

NORA b - 155

"VIHOR" m84



By Slobodan Kosovac*

Atlantis

Данас је модерно говорити о"демократској цивилној кон-троли Војске", редослед речи

није битан, потребно је да постојете четири речи и тада постајеш сав-ремен, европски, цивилизацијски,реформаторски, високих критерију-ма, ужасно важан, модеран и, што јенајважније, раскинуо си са грозномпрошлошћу – што значи да си при-хватио да је туђа прошлост и твоја.Када се данас говори о контролионда разни аутори забораве где по-чиње политика а где струка, односно

да политика почиње на стручно уређеном подручју, а нe уређујесе стручно подручје на основу захтева политике. Проблем постаје још већи када се стручњаци, експерти, удварају политици – тадасу испуњени услови за квазиструку и квазиполитику.Да се поједини текстови преписују или једном изречене популар-не реченице као строфе неуморно понављају најбољи доказ за то је када са сајта скинеш предлоге закона о демократској цивилној

контроли војске или предлоге закона о тој војсци. Схватиш да јестало време, да се о контроли војске пише као да је то текст на-учен, и то из доба борбе против «Милошевићевог режима».. И глечуда, нико не примећује да су ти текстови старомодни, да су у суп-ротности са Уставом или да се њима баца само прашина у очи.Ако се може разумети зашто ова материја, односно демократскацивилна контрола сектора безбедности, није обрађивана деведе-сетих година прошлог века и ако знамо да смо у трулом комп-ромису Србије и Црне Горе као облику државног уређења билиувек блокирани да се озбиљно разговара о сектору безбедности,никако није јасно зашто се о истом проблему уопште не говорисада када немамо око нас „кочничаре“.Досадашња пракса говори да за ово ћутање постоји само два раз-лога. Један је сазнање да није проблем у намери већ у незнању, адруги је да досадашњи заговорници контроле када су дошли на

власт више не воле контролу, односно да не воле да их контроли-шу – или пристају да буду контролисани, али на „свој“ начин. Оваконстатација представља олакшање јер око себе не видиш злона-мерне. Са злонамерним је јако тешко радити, мораш мењати њи-хове структуре личности (ако се дају мењати). Оне који не знају научиш, натераш их да иду у школу, да уче и науче и на крају дапримене то што су научили, док је са овима што сада неће да буду контролисани још лакше – једноставно их више не бираш.У овом чланку не би требало да се бавимо људима који су за-

Nowadays it is ashionable to talk about ’democratic civilian controlo the Military’, the exact order o words is not important, the sheermentioning o these our words is enough or you to become

contemporary, European, civilized, pro-reormist, with high standards,extremely inuential and signicant, modern, and, most importantly, itproves you have broken away rom the horrible past, which means that

you have accepted the act that another’s past is your own. Nowadays, whencontrol is discussed, various authors orget where politics starts and proes-sion ends, or rather, that the province o politics begins in a proessionally structured domain, not that the domain is proessionally determined onthe basis o the requirements o politics. Te problem becomes even greaterwhen proessionals-experts attempt to court politics, ullling the condi-tions or quasi-proession and quasi-politics.Te act that certain texts are oen copied and already worded and ex-pressed popular sentences are tirelessly repeated becomes most evidentwhen proposals o laws on democratic civilian control o the Military orDra Laws on the Military are downloaded rom websites.One realizes that the there has come a time to stop writing about the con-trol o the military as i this were a text learnt by heart dating rom the erao struggle against the ’Milosevic regime’. And, miraculously, nobody no-

tices that these texts are outdated and obsolete, in violation o the Consti-tution, or else that they just serve to throw dust in the eyes o the people.I one can understand why this subject matter, i.e., the civilian democraticcontrol o the security sector, has not been examined and elaborated dur-ing the 1990s, and i one is aware o the act that in the rotten compro-mise o Serbia and Montenegro State Union we have always been blockedrom having a serious discussion about the security sector, it is absolutely incomprehensible and inexplicable why such a problem is not discussednow, when we do not have the ’blockers’ around us.Previous practice demonstrates that there could be only two reasons orthis silence. One is the realization that the problem does not lie in theintention but the lack o knowledge, and the other one is that ormer ad-

vocates o control have grown to dislike control once they assumed power,or rather, that they do not like to be controlled or they consent to being

controlled in ’their’ own way, employing means more suitable to them.Tis observation presents a relie, since one does not notice any maliciouspeople around. It is difcult to work with the malicious, since their charac-ter structure needs to be changed (assuming it is possible to change themat all). Te ones who do not have the knowledge, can be taught, made togo to school and learn and, in the end, to apply the acquired knowledge,whereas those who do not want to be controlled now are even easier todeal with, one just does not elect them any more, ull stop.Tis article is not intended to address the people in charge o reorm or

комЕнТАРи

Гвоздена завеса незнањa

Ion ctainof Ignorance

Пише:Слободан Косовац*

дератса ла трла се



Atlantis

CoMMentsdemcrac cla crl he mlar

дужени за реформе и који би требало да их спроводе, чланак је намењен ширем аудиторијуму и износи независно стручномишљење о контроли. Но, морамо нагласити да имамо разлoгада се дивимо онима који пуно говоре и оцењују «реформе» које сеправе (и ако се никада не могу направити) без консензуса, закона,

економске подршке и сл. Нема сумње, ово нас тера да се дивимосистему који опстаје без ваздуха и воде.У природи сваког уређеног система је да његови менаџери (функ-ционери и руководиоци) раде на развијању и одржавању тог сис-тема. Таква делатност иманентна је сваком менаџеру који ради засистем и стварно је необјашњиво да данас у Србији на најодговор-нијим дужностима раде људи који заговарају, боре се и креирају опције да не буде праве контроле. Просто речено, они су противконтроле, па макар она била и демократска и цивилна и војна.Зашто имамо проблеме у дефинисању и спровођењу демократскеи цивилне контроле војске? Одговор је и једноставан и компли-кован. Ко није спреман на аргументован разговор и на аргумен-товану стручну полемику примиће тај одговор тешко, али то нијеразлог да не кажемо: незнање.Незнање се може аргументовати чињеницом да скоро сви аутории руководиоци када говоре о цивилној демократској контроливојске подразумевају, али не објашњавају, битне компоненте кон-троле. Често су у супротности са њима.За разумевање контроле неопходно је да јасно и стручно одгово-римо на питања: шта је објекат контроле, шта је компетентност,шта је одговорност, шта значи област и дубина контроле и какав је однос између контроле и инспекције?Одговором на ова питања постижемо консензус о контроли, изја-шњавамо се о нашој спремности да стручно обавимо посао, до-казујемо реформски приступ и дајемо задатак струци да може даприпрема законе, направи добру организацију контроле, изаберекадрове, организује контролу и направи анализу функционисањаконтроле.Стручна и језичка недореченост са појмовима командовање, ру-

ковођење, руковођење и командовање и сл.. биће елиминисанаако прочитамо стручну литературу или замолимо професоре саФОН-а да нам одрже који час (хоће они и бесплатно ако их лепозамолимо).

Шта је објекат контроле?

Ово питање прави највећу главобољу. Када кажемо војска, схва-тимо да је она сада у Министарству одбране. У том тренутку настаје дилема како да контролишемо ту војску, а не оно око ње,односно Mинистарство..Ако кажемо да контролишемо Mинистарство одбране, добијамоутисак да цивили контролишу цивиле, а побеже нам од контро-ле војска. Ако боље сагледамо структуру Mинистарства одбране,онда ћемо у њој наћи и војне команде, јединице и установе и таданастаје нови проблем – имамо војску и ван војске.Ако кажемо да хоћемо да контролишемо само војна лица, испадада су то неки чудни људи и што је најгоре констатујемо да војнимлицима командују неки цивили. Како да контролишемо те вој-нике а да не контролишемо и те који командују њима, односноцивиле.Ако кажемо демократска и цивилна контрола оружаних снага,имамо нове проблеме, један – да код нас није дефинисан појаморужана снага (личи на нека стара времена), други – да су ору-жане снаге подељене разним странкама (војска једнима, полицијадругима) и трећи – да је део оружаних снага остао ничији.. Оваконстатација подразумева да бисмо морали да имамо три уск-лађена закона о контроли са јасном хијерархијом и субордина-цијом – и опет не бисмо решили проблем.

Зато морамо да се помиримо са чињеницом да је наш објекатконтроле сектор безбедности. Овако дефинисан објект контролеомогућава да све оружане подсистеме ставимо под контролу, а дасе за сваки подсистем дефинишу посебна специфична правилаконтроле.. На такав начин контролишемо војску и оно војничкован војске, а под истим условима контролишемо полицију, БИА и

those who should implement reorm, but rather, it is intended or a widerauditorium o readers and expounds an independent expert opinionabout control. However, it needs to be emphasised that there is amplereason to admire those who discuss and asses ’reorms’ which are carriedout (although they can never be devised) without consensus, legislation,

economic support, and the like. Indubitably, this makes us admire thesystem which manages to subsist without any water or air.It is in the nature o each ordered system that its managers (ofcials andexecutives) work on the system’s development and maintenance. Such ac-tivity is immanent to each manager working or the system and it is truly inexplicable, thereore, that nowadays in Serbia the people who work onthe most responsible positions advocate, ght or, and create options inwhich there would be no control. Simply put, they are against control,even i it is democratic, civil and military.Why are we experiencing problems in dening and implementing demo-cratic and civilian control o the military? Te answer is both simple andcomplex. Tose who are not prepared or a well-grounded response sup-ported by arguments shall have difculties in accepting this response, butthis is by no means the reason or us not to present an answer to thisquestion, and it is IGNORANCE.Ignorance can be argumented by the act that almost all authors and pub-lic ofcials when addressing civilian democratic control o the military imply, but do not explain signicant elements o control. Tey are evenrequently in opposition to these elements.In order to understand the concept o control, it is essential that we answerthe ollowing questions explicitly and competently: what is the object o control, what is competence, what is responsibility, what do the domainand depth o control imply, what is the relationship among various kindso control, and among control and inspection.By way o answering these questions we reach a consensus on control, wedeclare our competence to perorm the work proessionally, we demon-strate a reormist approach and coner assignments to the proession sothat it can prepare and dra laws, design good control organization, selectpersonnel, organize control and perorm an analysis o the unctioning o control.Proessional and linguistic ambiguity surrounding the notions o com-manding, managing, management and command, etc., shall be elimi-nated i we reer to expert reerence material or ask the proessors o thePolitical Sciences Faculty to hold a ew lectures (they would be willing todo it even or ree i we ask them nicely)

What is the oject of control?

his issue poses the greatest difculty and causes severe headaches. Whenwe say the Army, we realize that it is now integrated in the Ministry o De-ence. At this point, a dilemma arises how to control this Army without

controlling everything else surrounding it, including the Ministry.I we say we control the Ministry o Deence, an impression is created thatcivilians control other civilians, and the Army escapes control. I we takethe structure o the Deence Ministry under closer inspection, we shallalso nd military commands, units and institutions comprised withinthe ministry, and this is where another problem arises – we also have amilitary outside the scope o the military.I we say we only want to control servicemen, it is inerred that these aresome peculiar people, and, to make matters worse, we conclude that mili-tary men are commanded by certain civilians. How can we control thesesoldiers without controlling those who command them, i.e., the civilians?I we say democratic and civilian control o armed orces, new prob-lems arise, one o which is presented by the act that our country doesnot have a dened concept o armed orce (which reminds o old times),

and the second one is that armed orces are divided between various par-ties (the army belongs to one party, and the police to the other), and thethird problem being the act that a part o the armed orces remainedunclaimed by anyone. Tis observation implies that even i we had threeharmonized laws on control with distinct hierarchy and subordination,



Atlantis

елементе сектора безбедности.Ако некако овај проблем превазиђемо и прихватимо да контро-лишемо сектор безбедности, а у оквиру њега оружане снаге, а у оквиру њих војску, полицију и друго – ипак нисмо рашчистилиса објектом контроле. Настају нови проблеми који постају опасни

по нас. То је командна одговорност.Ако хоћемо да контролишемо војску и војне јединице и установеван војске, или ако хоћемо да контролишемо полицију и њихове јединице, онда морамо да контролишемо и оне који командују њима. Сада је проблем, јер никако да објаснимо да нека цивилнадемократска контрола контролише цивиле. Упориште за спреча-вање контроле цивила тражимо свугде и онда се опредељујемода напишемо: демократска цивилна контрола војске. Када овакокажемо и сложимо се, испада да су за све криви и одговорни извр-шиоци а не команданти, што је, наравно, немогуће.Када схватимо и прихватимо да контрола обухвата контролу икоманданта и извршиоца и да је управо суштина у превентиви,онда је јасно да контрола обухвата и председника републике (наврху војног менаџмента јер командује војском) и премијера (наврху менаџмента МУП-а односно полиције).У супротном, никако не можемо да објаснимо како онај ко коман-дује није под контролом већ он контролише како се командује.Били цивили или не били, сви који су део система морају се кон-тролисати и нико не може под имунитетом од контроле избећисвоју одговорност.Закључак је јасан, садржај контроле чини сектор безбедности исве оне који су у систему командовања односно менаџмента у томсектору.Овако дефинисан садржај омогућава да сагледамо место и улогу свих у процесу планирања, организације, руковођења, кадровањаи контроле сектора безбедности.

Компетентност

Једноставно, у теорији компетентан значи: надлежан, меродаван,формално или стварно оспособљен (квалификован) за неки по-сао, способан и сл. Али, што је једноставно у теорији, то је врлокомпликовано у пракси. Овај појам спремни смо да деформише-мо до мере наше користи и потреба.Када слушате саморекламере онда схватите да у биографији нису потребне референце, неки пут није потребно ни образовање, већнеки други критеријуми. Довољно је да постоји жеља и моћ заименовање – све остало је небитно.Када бисмо видели како се то ради у развијеним земљама, илибоље речено у озбиљнијим системима, констатовали бисмо да бивелики број наших љубимаца остао без жељених и ничим заслу-жених позиција. Застрашујућа је сличност између подобностичетрдесетих година прошлог века и подобности са почетка овогвека. Просто збуњује то да неки пут ни 60 година, ни идеолошкаразличитост у неким стварима нису препреку да ствари буду истеили сличне, или пак оно најгоре – да данас битна опредељењапостају лоши плагијати.Демократија је натерала функционере да направе имовинске кар-те (односно да пријаве имовину на почетку мандата), али никакода их натера да се приложе стручне референце за обављање некестручне функције. У нашој историји је познато да се нисмо ли-били да доведемо странца који је стручан за неки посао и да гаангажујемо уместо неког «нашег» који не зна или није довољноспреман да ради тај посао. Односно, никада нисмо дозвољaвалида се у врло стручним пословима вежбамо на системима. То је деотренинга који има два битна елемента; вежбање на моделима ипоступност у вођењу.Да смо прихватили овај став и били доследни већ бисмо имали

припремљене стручњаке за врло одговорне послове. Чињеницада ми имамо добро припремљене и школоване људе који нису партијски подобни морала би да убрза ритам стварања компетен-тних партијаша. А да ли треба до тада да трпимо некомпетентне,али партијски подобне?Збуњујућа је храброст појединаца који немају никакво стручно

we still wouldn’t be able to solve the existing problem.Tat is why we have to come to terms with the act that our object o control is the DEFENCE SECOR. Te object o control thus denedenables placing all o the armed subsystems under control, and deningspecic rules o control or each subsystem, thus controlling the army and

all the matters reerring to the military which are outside the army, con-sequently controlling the police, the Security Inormation Agency (BIA)and other elements o the security sector under the same terms.I we somehow manage to overcome this problem and presume that wedo control the security sector, and in its scope, the armed orces encom-passing the army, the police and others, we would still not be able to clar-iy and ascertain the notion o the object o control. New problems arisewhich pose a danger or us. And one o those is command responsibility.I our objective is to control the army, and the military units and acilitiesoutside the army, or i we strive to control the police and their units, thenwe also have to control those who command them. Tis presents a prob-lem, since we cannot seem to explain the act that a civilian democraticcontrol is supposed to control civilians. We search everywhere in order tond a stronghold or the prevention o control over civilians, aer whichwe opt or writing the term democratic civilian control o the military,ull stop. When we use this expression it admittedly transpires that theexecutors, not the commanders are guilty and accountable or everything,which is, o course, impossible.Once we realize and recognize that control encompasses control over boththe commander and the executor, and that it is precisely prevention whichpresents an essential element, it becomes evident that control also encom-passes the president o the republic (who is at the head o the military man-agement, or rather, the one commanding the army), prime minister (at thehead o the Interior Ministry management, or rather, the police)Otherwise, we cannot even attempt to explain how the one who is incommand is not under control, but rather controls how command is be-ing implemented. Whether they be civilians or not, all who are part o the system need to be controlled and nobody is allowed to delegate theirresponsibilities claiming immunity against control.Te conclusion is clear, the security sector and everyone who is includedin the system o command, i.e., the management in connection to thissector, present the content o control.Te subject matter thus dened enables us to examine the place and therole o each and every individual in the process o planning, organization,management, stafng, and security sector control.

Copetence

Plainly speaking, in theory, the term competent means: authorized, au-thoritative, ormally or inormally trained (qualied) to perorm a certain

job, capable, and the like. However, what is simple in theory is oentimes

extremely complicated in practice. We are prepared to distort and deormthis notion to the extent o our own benets and needs.When listening to sel-promoters, it becomes easy to realize that CVs donot require reerences, and at times education is not required either, butsome other dierent criteria.I we devoted a little more willpower and attention to listening and ob-serving how this is done in developed countries, or rather, in more seri-ous systems, we would reach the conclusion that a great number o ouravourites would inevitably be deprived o the desires but completely un-deserved positions.Te rightening similarity between suitability in the 1940s and that o theearly 21st century is rightening.Democracy has obliged state ofcials to compile property cards (or ratherto report existing assets at the beginning o their mandates), but it cannot

manage to make them hand in proessional reerences or perorming anexpert unction. It is well known throughout our history that we have notscrupled to bring in a oreigner who is a competent expert in a certain job and hire the oreigner instead o one o ’our own’, who does not know how or is not prepared and willing enough to perorm this job. In other

комЕнТАРи дератса ла трла се



Atlantis

образовање за рад у сектору безбедности да дефинишу проблеме,дају оцену стања и визију развоја система, а да систем не знају, дасе са системом нигде нису срели или, у најбољем случају, само су «додирнули» тај систем. Та храброст и наша способност да ћути-мо (када не треба) ретке су врлине, али, нажалост, лоше.

Типичан пример неспремности да говоримо о компетентностиможе се видети у менаџменту са системом одбране. Некада наВСО (чији је члан био и наш председник републике) усвојен је до-кумент «Организација МО» у коме је дефинисана јасна организа-ција и дат профил кадра за менаџмент по групама функција. Било је потребно само неколико месеци да се наруши организацијаи да се ангажује кадар који није имао захтевани профил. Послетога све остало је постало врло лако и запањујуће. Скоро ниједанменаџер не одговара захтеваном профилу. Нереално је било оче-кивати да се прво направе измене у документу па да приступимоизбору и именовањима у пракси.Проблем се лако елиминише и то са смо два става која се морају поштовати: прво, у организационим документима јасно и пре-цизно дефинисати профил личности за одређено место, и друго,

не дозволити постављење, именовање или слично ако нема пот-ребне услове.Чињеница да неко хоће можда некога да «прогура» захтева да тајима потребне услове и да га хоћемо – све остало постаје кадров-ска техника.Имати на челу система (у топ менаџменту) некомпетентне врло јеопасно, јер када у неку организацију уведете велику количину не-извесности (као последицу незнања) она почиње у самом почетку да буде нестабилна и тешко контролисана и тада личи на дух изАладинове лампе..

Одговорност

Појам одговорности подразумева способност да када нешто пре-контролишемо онда на себе преузимамо и део одговорности запроблеме, пропусте или укупно стање.Ово је врло тешка ставка и код компетентних, али скоро немогућа

words, we have never allowed ourselves to practice with dierent systemsin perorming highly proessional and competent jobs. Tis presents apart o the training which contains two important elements: practicingwith models and progression in managementI we had accepted this stance and been consistent, we would already have

had trained and prepared experts or highly responsible jobs. Te actthat we do have well-trained and educated people who are not suitableor the ruling parties should accelerate the pace o creating suitable party adherents. But are we supposed to put up with incompetent people untilthen, tolerating them because to their party suitability?Te audacity o certain individuals, who have no proessional educationwhatsoever required or working in the security sector, to dene prob-lems, give their assessment on the conditions and the state o aairs isconusing, as well as their vision o system development without evenhaving any knowledge about or prior encounter with the system, or atthe very best, only ’slightly touching upon’ the system. Tis audacity, andour ability to keep silent (when we should not), present rare virtues, butunortunately, disadvantageous and detrimental ones.A typical example o our unwillingness to discuss competence can be seenin the deence system management. At some point the Supreme DeenceCouncil (VSO), the member o which was also our president o the repub-lic, adopted a document entitled ’Deence Ministry Organization’ whichdenes distinct organization, and in which a prole o management per-sonnel is presented in accordance with groups o perorming unctions. Ittook only a ew months to undermine and disturb the organization andtake on sta who did not ull the conditions o the required prole. Al-most none o the managers meet the requirements o the desired prole.It was unrealistic to expect the changes to be made in the document itsel rst, ollowed by the process o selection and appointment in practice.Te problem can easily be eliminated by employing only two stanceswhich need to be complied to: a clearly and precisely dened prole o personality required or a certain position and, not allowing the appoint-ment, nomination or the like unless necessary requirements are ullled.Te act that someone perhaps wants to give the prospective employee aleg up and push them through requires the person to meet all the neces-sary conditions, and the expression o determination on our part that weare willing to accept the individual, all the rest becomes employment andpersonnel technique.Having incompetent people at the head o the system (within the topmanagement) is extremely dangerous, since when a great deal o uncer-tainty is introduced in an organization (as a consequence o ignorance),at the very beginning it starts displaying signs o becoming instable anddifcult to control, as i it were a genie rom Aladdin’s lamp.

Responsiility

Te notion o responsibility implies the ability to undertake upon our-selves one part o the accountability or the problems, omissions and thegeneral condition aer conducting a thorough control o something.Tis presents a rather difcult issue even among the most competentexperts, but an almost impossible one among the other incompetentones (with the exception o so-called ’jacks o all trades’ who developthis virtue starting rom the days o neighbourhood or street riendships,and remain that way until the rest o their days).Rigorous practice has demonstrated that this is our weakest link. Teability o transerring responsibility, or at the very least, the tendency to-wards casting o the burden o responsibility, reaches its highest peaksin our country. We do not need to search some enormous depths tond the evidence or this claim, they are already present in our every-day lives; resignation due to omissions is impossible, resignation due toproblems we have ailed to solve is inconceivable, and resignation dueto catastrophes and accidents caused does not even cross our minds,etc. However, the ability to accuse, point ngers at others, or even ateverything and everyone around us, is an extremely common ’inherent’quality. We oen remind o a king who nds his people displeasing and

CoMMentsdemcrac cla crl he mlar



0 Atlantis

код оних других (изузетак представљају «џекови» који ту врлину развијају из дана другарства из кварта или улице и који су таквидо краја живота), некомпетентних.Сурова пракса је показала да је ово наша најслабија карика.. Спо-собност пребацивања одговорности, или у најмању руку збаци-

вања бремена одговорности, код нас досеже до највећих висина.Доказе не морамо да тражимо у неким дубинама већ их имамоу свакодневици: оставка због пропуста је немогућа, оставка збогпроблема јер их нисмо решили незамислива је, оставка због ка-тастрофа и несрећа никоме не пада напамет и сл. Али зато спо-собност да оптужимо, укажемо прстом на другога, па чак и на свеоко нас врло је «урођена» особина. Често личимо на краља коменарод не ваља.Ако сагледамо анализе свих пропуста или катастрофа, уочавамода се бавимо последицама а не узроцима. Уколико уђемо у сферу узрока нагло се пресеца свака анализа одговорности топ менаџ-мента и сл.Култ одговорности мора се развијати од самог почетка. То је врлотешко, али ако кренемо од компетентности, ако развијамо инсти-туције система као антипод култу личности (нека неко покуша даанализира најчешће слике у новинама код нас), ако престане ди-риговано писање медија и сл. бићемо на најбољем путу развијањаодговорности.Предуслов за развиjање одговорности је склад између права иобавеза који се прави у добро уређеним системима. Неизвесностобавеза и огромна количина права одговорност своде на форму,огромне обавезе и минимална (минимално уступљена) права од-говорност доводе у улогу суровог егзекутора. У добро компоно-ваној организацији лако можемо препознати квалитет или пре-диспозиције одговорности.Када успемо да објаснимо да оставка, смењивање или разрешењеније ружно и да нема мистичност већ само мора бити образло-жено, онда смо на добром путу решења проблема. Ако смењенинису жигосани већ имају услове за равноправно учешће у свим

активностима, одговорност ће постати свакодневица.Област и дубина контроле

С обзиром на различите функције и процесе који се обављају у сектору безбедности, могући су и различити контролни системикоји покривају потребну односно жељену област контроле. По-ред контролних система који се односе на планирање и употребу,организацију и функционисање, кадровску политику, на конт-ролу живота и рада, начина извођења активности или контролу резерви, треба да постоје контролни системи који се односе нацивилни и војни сектор безбедности (школски, логистички, вој-нообавештајни и сл.).Без претензија да се презентира исцрпан списак контролних сис-тема у војсци, наводим само неке, који се најчешће појављују у

пракси: контрола законитости, контрола командовања, контро-ла тренинга, контрола планова употребе, контрола организације,контрола кадровског система, контрола живота и рада, контроларезерви и контрола пословања (војске, полиције и сл)Из скупа наведених контролних система и других који нису наве-дени може се добити реална оцена функционисања система и наоснову тога можемо да ценимо да ли систем сагледавамо и да ли јеон контролисан у мери потребних жеља и одговорности.Дубина контроле елиминише неизвесност по контролисанимелементима система и почиње од врха (врховног команданта) додна (извршиоца). У свим системима, а посебно у сектору безбед-ности (где опет издвајамо војску и полицију) постоји јасно успос-тављена хијерархија и субординација. Ови системи су ефикасноконтролисани само уколико су обухваћени у целини.Свако прескакање елемената система или изузимања од контроле

појединих елемената даје искривљену слику о контролисаном иконтролорима активностима.Посебна тема постаје однос између контроле и инспекције.

* Аутор је генерал-потпуковник у пензији, члан УправногОдбора АСС

always at ault.I we take an overview o the analysis conducted over all oversightsor catastrophes, we inevitably discern that we tend to deal in con-sequences, rather than causes. I we enter the sphere o causes, any analysis reerring to the accountability o top management is abruptly

curtailed.Te cult o responsibility needs to be developed rom the very be-ginning. Tis is rather difcult to achieve, but i we start o with theemphasis on competence, and i we develop system institutions as anantipode to the personality cult (someone should try analyzing themost common photographs in Serbian newspapers), and i orches-trated and guided writings in the media were to discontinue, we shallnd ourselves on the best course towards developing responsibility.Te prerequisite or responsibility development is consonance be-tween rights and obligations which is reached in well-organized andstructured systems. Te uncertainty o commitments and a hugeamount o rights reduce responsibility down to a orm, enormouscommitments and minimal (minimally granted) rights, assign therole o a ruthless executioner to responsibility. In a well-composedorganization, it easy to recognize the quality or predispositions o re-sponsibility.Once we manage to explain that resignation, deposition or suspen-sion is not horrible and is not shrouded in a cloud o mystery, butonly needs to be explained and argumented, we shall nd ourselveson the road to solving the problem. I the deposed are not stigmatized,but rather, have the conditions or equal participation in all activities,responsibility shall become commonplace.

Doain and depth of control

aking into consideration the various unctions and processes beingperormed within the security sector, it is possible to have dierent

control systems or covering the required, or rather, desired area o control. Apart rom the control systems which encompass planningand application, organization and unctioning, personnel policy,control o lie and work, manner o activity execution or controlo reserves, control systems which encompass the civilian military domain o the security sector (school education, logistics, military inormational department, etc.)Without attempting to present a comprehensive list o control sys-tems within the Army, I shall mention only some which most com-monly occur in practice: legality control, command control, trainingcontrol, control o implementation plans, organization control, con-trol o personnel system, control o lie and work, control o reservesand control o operations (conducted by the army, police, etc.)On the basis o the group comprising the mentioned control sys-tems, and those which are not mentioned, a realistic assessment o system unctioning can be determined, and by virtue o that, we canappraise whether the system is being inspected and controlled to theextent o ullling the required desires and commitments.Te depth o control eliminates uncertainty across the controlled el-ements o the system and starts rom the top (commander-in-chie)to the bottom (executor). In all systems and particularly in the se-curity sector (where we can urther distinguish the army and thepolice) there is a clearly established hierarchy and subordination.Tese systems are efciently controlled only i they are incorporatedin their entirety.Any skipping over with regard to the elements o the system or ex-emption rom control o certain elements, produces a distorted im-

age about the entity controlled as well as the controllers o activities.Te relationship between control and inspection presents a specialtopic to be covered separately.

* Author is L.t. General Rtd, Board member o the Atlantic Council o Sеrbia

комЕнТАРи дератса ла трла се



Atlantis 1

УПРАВЉАЊЕ КРИЗАМА И КОНÔЛИКТИМА

Пише: Дарко Маринковић*

Управљање кризама и конфликтима спада у ред новијих појмова поли-тичке и друштвене теорије, па у том контексту и теорије и стратегијебезбедности. Реч је, пре свега, о изузетно сложеном, противречномкомплексу питања, чему у прилог говоре, бројне различите дефиниције.Ове дефиниције, наравно, изражавају различите теоријске, политичке иидеолошке ставове аутора, као и интересе друштвених група, на чијој сестрани налазе поједини аутори, али и великии број објективних дилемаи ограничења у настојању да се изрази целовитост друштвених процеса,односа и противуречности, који се подразумевају под појмом управљањекризама и конфликтима. Томе у прилог најречитије говори и чињеницада се под „управљањем кризама и конфликтима“, подразумева неи-зоставни део стратегије друштвеног развоја, политичка вештина, као искуп примењених научних дисциплина. Имајући у виду чињеницу да јесвет у коме живимо оптерећен великим бројем потенцијалних и реал-них извора конфликата, који имају веома тешке економске, социјалне иполитичке последице, управљање кризама и конфликтима може се пос-матрати као друга страна стратегије одрживог развоја, чија се изворнаснага налази у опредељењу да се трајно и систематски гради концензусрелевантних друштвених чинилаца.Када се говори о управљању кризама и конфликтима, има се у виду теоријски приступ и практично искуство, према коме се кризе и кон-фликти увек јављају заједно, односно увек чине функционалну целину.Поменута финкционална повезаност и медјузависност је чак и на појав-ној равни, уочљива и код дефинисања ова два појма. Наиме, анализаразличитих дефиниција кризе, даје основа за закључак да је заједничкиименитељ свих ових дефиниција, став да је криза дисфункција система

или његових појединих делова. При томе, дисфункција система која иматенденцију раста, постепено постаје сметња функционисању система, ау најрадикалнијим видовима доводи у питање систем у целини. Криза,по правилу, почиње у блажим, често прикривеним облицима, при чему дисфункција сама једног сегмента постепено успорава и угрожава ефек-те функционисања других сегмената система, да би коначно систем у це-лини био блокиран, односно да би дошло до његовог потпуног распада.У јавном мњењу је веома снажно изражена схватање, или тачније реченопредрасуда да је криза, сама по себи, искључиво негативна. Чињеницетоком историје и у савременом добу то негирају, потврдјујући да кризау себи увек садржи и позитивне и негативне стране. Позитивна странакризе испољава се у чињеници да криза увек упозорава на слабости иограничења, или потпуну неодрживост неког система – политичког,економског, социјалног, војног, пословног. У том смислу, криза подстичепроцес промена и указује на основне садржаје и правце промена. Криза,такодје, утиче на промене у дистрибуцији друштвене моћи, у крајњој ли-нији у корист оних социјалних снага које су у стању да кризу разреше.Негативна страна кризе огледа се у чињеници да криза троши огроманљудски и материјални потенцијал. При томе, утрошена енергија не дајеконкретни резултат, јер је разрешење кризе, тек предуслов да би се моглиостваривати реални, конкретни, видљиви резултати.Истовремено, криза је увек родно место конфликата. Реч је о томе да де-лимично или потпуно нефункционисање система неизбежно изазиваматеријалне и социјалне последице, што неизбежно отвара питање које ћедруштвене групе, у којој мери и на који начин платити ту социјалну цену кризе. Из тога, такодје, проистиче да су конфликти само на појавној равни јасно уочљиви израи криза, њиховог интензитета и друштвених последица.Када се у том контексту посматра однос конфликата и криза, може серећи да управљање кризама и конфликтима, у први план мора да ставиуправљање кризама. Конфликти су, наиме, само резултат и последицанеуспешно решених криза. То значи, да у савременом друштву свака

евентуална друштвена снага која жели да управља конфликтима, морау суштини да се концентрише на управљање кризама. Јер, управљањеконфликтима, у крајњој линији представља суочавање са штетним пос-ледицама нерешавања криза, односно, трајног, систематског уклањањапотенцијалних и реалних извора конфликата.

*Аутор је професор на универзитету Мегатренд

crISIS ANd cONFlIcT mANAGemeNT

By Darko Marinkovic*

Crisis and conict management belongs to the category o newly-coinedterms within the scope o political and social theory, and consequently within the theory and strategy o security. It primarily concerns an extremely complex, contradictory complex o issues, as a conrmation o which thereexist numerous dierent denitions. Naturally, these denitions outline various theoretical, political and ideological views o the author, as well as theinterests o dierent social groups which certain authors support, but also agreat number o objective dilemmas and limitations in the eorts to expressthe entirety o social processes, relations and contradictions which are impliedunder the term crisis and conict management. Tis is most expressively urther supported by the act that an unavoidable part o social developmentstrategy, a political skill, as well as a congregate o applied scientic disciplinesare also implied in the concept o crisis and conict management. aking into

consideration the act that the world in which we live nowadays is burdenedby a great number o potential and realistic sources o conict which haveextremely serious economic, social and political consequences, crisis andconict management can be observed as the other side o the sustainabledevelopment strategy, the essential source orce o which can be ound in thedetermination and commitment to constantly and systematically building upconsensus o relevant social actors.When discussing crisis and conict management, one takes into considerationa theoretical approach and practical experience, according to which crisisand conict always occur together, or rather always comprise a unctionalwhole. Te mentioned unctional interrelatedness and interdependence isclearly noticeable on the visual plane even in the process o dening these twoconcepts. Namely, the analysis o various crisis denitions provides the groundsor the conclusion that the common denominator o all these denitions is thestance that crisis presents a dysunction o the system or its individual integralparts. In addition to this, a system dysunction which has a tendency to grow

and expand, gradually becomes a hindrance to the unctioning o the system,and in its most radical orm, this compromises the system as a whole. As arule, crisis commences displaying its milder, oen hidden orm, while the very dysunction o one segment gradually decelerates and jeopardizes the eects o unctioning o the other system segments, ultimately block the entire system,or rather, causing its absolute disintegration.Public opinion demonstrates a very strongly expressed opinion, or rather, aprejudice that crisis in itsel has an exclusively negative connotation. Teacts we have been presented with during the course o history and in thecontemporary age disprove this approach, asserting that crisis always comprisesboth positive and negative aspects. Te positive aspect o crisis is maniested inthe act that crisis always warns o the weaknesses and limitations, or completeunsustainability o a certain system – whether it be a political, economic, social,military, or business one. o that extent, crisis stimulates the process o changesand indicates the basic content and direction o changes. In addition, the crisis

also aects changes in the social power distribution, ultimately to the benet o those social orces which are able to resolve the crisis.Te negative aspect o crisis is reected in the act that crisis expends enormoushuman and material potential. At the same time, the expended energy does notyield any concrete results, since the resolution o crisis is merely a preconditionor achieving realistic, concrete and visible results.Simultaneously, crisis has always been the birthplace and origin o conicts.Tis concerns the act that partial or complete system dysunction inevitably generates material and social consequences, which indispensably poses aquestion o which social groups shall pay the social price o crisis, to what extentand in what way. Consequently, this results in the conclusion that conicts ontheir visible plane present clearly noticeable expressions o crisis, their intensity and social consequences.When observing the connection between conicts and crisis within this context,it can be said that the process o managing conicts and crisis has to placethe managing o crisis to the oreront. Namely, conicts are just a result and

consequence o unsuccessully resolved crisis. Tis means that, in contemporary society each potential social orce wanting to manage conicts must in essenceconcentrate on crisis management, since managing conicts ultimately presentsacing adverse and destructive consequences o unresolved crisis, or rather, o permanent, systematic elimination o potential and realistic sources o conict.

*Te author is a proessor at Megatrend University

Елпеа ератлата Ecclea Eralasm



nAziv RubRikE Rra

Documents

Atlantis 8