“Everyone in the world depends on nature and ecosystem services to pro-vide the conditions for a decent, healthy and secure life. Humans havemade unprecedented changes to ecosystems in recentdecades to meet growing demands for food, fresh water, fiber, and energy.The loss of services derived from ecosystems is a significant barrier to theachievement of the Millennium Development Goals to reduce poverty,hunger and disease.”

Statement by the Board of the Millennium Ecosystem Assessment

> Ve}ina sta nov ni ka Evrop ske uni je je ~ula zare~ bi o di ver zi tet ali sa mo 35% njih je re klo dazna {ta bi o di ver zi tet zna~i.

> U 2011. go di ni: 13% svet skog kop na, 7% pri -o bal nih vo da i 1,4% oke a na su za{ti}eni!

> U jav no sti se gu bi tak bi o di ver zi te ta po ve zu jeuglav nom sa ne stan kom vr sta.

> Ra zno vr snost `ivog sve ta je sma nje na za 12%na svet skom ni vou, a 30% u trop skim pre de -li ma (od 1992. do 2011. go di ne)!

> Ve li ki broj gra|ana bi dao po dr{ku na po ri mada se o~uva bi o di ver zi tet, ali ne po se du je in -for ma ci ju ka ko to da u~ini.

> Pre ma istra`iva nji ma 50-70.000 vr sta bi lja kase ko ri sti u tra di ci o nal noj ili sa vre me noj me -di ci ne.

> Sta ti sti ka alar mant no upo zo ra va da je ~oveku pre ko 95% slu~aje va uz ro~nik po ja ve {um -skih po`ara.

> Eko si ste mi, po put tre se ti{ta i sta rih {uma, suskla di{ta uglje ni ka ko ji je ap sor bo van go di na -ma. Uni{ta va nje ovih eko si ste ma do pri no sioslo ba|anju uglje ni ka u at mos fe ru i ne ga tiv -no uti~e na kli mat ske pro me ne.

> Jed no od naj sta ri jih za{ti}enih pod ru~lja usve tu je Obed ska ba ra!

„So cio eko nom ske ko ri stipod ru~ja eko lo{ke mre`eNa tu ra 2000“

Iz da va~:Mla di istra`iva~i Sr bi jeBu le var umet no sti 27, 11 000 Be o gradTel/faks: +381 11 311 66 53of fi ceªmis.org.rswww.mis.org.rs

Za iz da va~a:Ta nja Pe tro vi}

Ured nik:Mil ka Gvo zde no vi}

Au to ri:Mil ka Gvo zde no vi}, Du{ka Di mo vi}, De jan Za go rac, Ta nja Pe tro vi}

Fo to gra fi je:Du{an Jo va no vi}, Vla da Ma ti}, Alek san dar Ve ljo vi}

Di zajn, pre lom i {tampa:Stu dio Avan gar da, No vi Be o grad

Ti ra`: 1000

Pu bli ka ci ja je re zul tat pro jek ta „So cio eko nom ske ko ri sti pod ru~ja eko lo{ke mre`e Na tu ra 2000“ko ji je po dr`an od stra ne Kra lje vi ne Ho lan di je-Mi ni star stva spolj nih po slo va, kroz Ma tra pro gram

3

Pre pu ni ZOO vr to vi, akva ri ju mi, bo ta ni~ke ba{te i broj ne po se te pri rod nim sta ni{ti ma do ka zu ju da su lju di za -in te re so va ni za bi o lo{ku ra zno vr snost.

Me|utim, „za in te re so va nost“ se uglav nom za vr{ava pre po zna va njem atrak tiv nih i za ni mlji vih vr sta.

Usled lo{e in for mi sa no sti, jav nost ni je sve sna ulo ge ko ju bi o lo{ka ra zno vr snost ima za na{ op sta nak i do bro -bit i da je sla bu po dr{ku ak ci ja ma i po li ti ka ma ko je ima ju za cilj za{ti tu bi o lo{ke ra zno vr sno sti.

To kom De ka de bi o di ver zi te ta Uje di nje nih na ci ja (od 2011. do 2020. go di ne) po seb na pa`nja }e bi ti po sve}enako mu ni ka ci ji, obra zo va nju i po di za nju jav ne sve sti.

Za ni mlji ve su sle de}e ~inje ni ce:

Ra de}i na pro jek tu „So cio eko nom ske ko ri sti pod ru~ja eko lo{ke mre`e Na tu ra 2000“ `elja nam je bi la, pre sve -ga, da pro mo vi{emo o~uva nje pod ru~ja ko ja }e po sta ti deo evrop ske mre`e Na tu ra 2000 ali i da uka`emo nazna~aj bi o lo{ke ra zno vr sno sti. Od eko lo{ke mre`e Na tu ra 2000, uslov no re~eno, spu sti li smo se na ni vo eko -si ste ma i da li skro man do pri nos raz u me va nju ko ri sti ko je od njih do bi ja mo.

Na da mo se da }e ova pu bli ka ci ja bi ti pod strek oni ma ko ji su pro tiv ni ci za{ti te pri ro de da sa zna ju vi{e i pro me -ne svoj stav. Svi ma ko ji se za la`u za o~uva nje pri ro de i za{ti tu bi o di ver zi te ta nu di mo in spi ra ci ju za no va de la.

Ured ni ca

Sadr`aj

5

Eko lo{ka mre`aNA TU RA 2000

So cio eko nom skeko ri sti pod ru~jaNa tu ra 2000

Za{to pro ce nji va ti ipro mo vi sa ti so cioeko nom ske ko ri sti?

Me to do lo gi ja pro ce neso cio ekonomskihkoristi podru~jaNATURA 2000

Pri me ri za po ten ci jal naNa tu ra 2000 pod ru~jau Sr bi ji

Korak dalje, globalneinicijative – TEEB, IPBES,resource cap

Eko lo {ka mre ̀aNA TU RA 2000

„Ekolo{ka mre`a je skup funkcionalno povezanih ili prostorno bliskihekolo{ki zna~ajnih podru~ja, koja biogeografskom zastupljeno{}u ireprezentativno{}u zna~ajno doprinose o~uvanju biolo{ke raznovrsnosti,uklju~uju}i i ekolo{ki zna~ajna podru~ja Evropske unije NATURA 2000” –definicija ekolo{ke mre`e u Zakonu o za{titi prirode Republike Srbije.

pa da nje sta ni {ta ili opa sno sti za vr ste zbog ko jih je pod ru~ je za {ti }e no.

Ze mlje ~la ni ce su od go vor ne za pra vil no upra vlja nje pod ru~ ji ma mre ̀ e NA TU RA2000 u svo joj ze mlji kroz te la nad le ̀ na za za {ti tu pri ro de.

Upra vlja nje pod ru~ jem ko ji je deo eko lo {ke mre ̀ e NA TU RA 2000 mo ra se oba -vlja ti ta ko da osi gu ra va kon ti nu i ra no i du go traj no pre ̀ i vlja va nje vr sta i sta ni {nihti po va zbog ko jih je za {ti }e no. To zna ~i da se unu tar pod ru~ ja NA TU RA 2000:

> iz be ga va ju {tet ne ak tiv no sti ko je bi mo gle zna ~aj no ome ta ti vr ste i/ili uni -{ti ti sta ni {ta zbog ko jih je to pod ru~ je iza bra no;

> uko li ko se po ka ̀ e po treb nim, pred u zi ma ju po zi tiv ne me re odr ̀ a va nja iliob no ve sta ni {ta i vr sta do „po volj nog sta tu sa za {ti te“ u nji ho vom pri rod -nom obi mu.

S ob zi rom da su mno ga pod ru~ ja u pri vat nom vla sni {tvu ili se ko ri sti za ra znejav ne ak tiv no sti, jed na od klju~ nih ulo ga nad le ̀ nih te la za za {ti tu pri ro de je sa -rad nja s dru gim nad le ̀ nim te li ma, vo lon ter skim or ga ni za ci ja ma, lo kal nim ili na -ci o nal nim or ga ni za ci ja ma ko je se ba ve za {ti tom pri ro de i pri vat nim vla sni ci maze mlji {ta, pri od re |i va nju na ~i na upra vlja nja tim pod ru~ ji ma.

Me re za upra vlja nje pod ru~ ji ma u okvi ru mre ̀ e NA TU RA 2000 da te su u ^la nu 6Di rek ti ve o sta ni {ti ma. ^lan 6. (stav 3) zah te va da sva ki plan ili pro je kat ko ji ni jedi rekt no po ve zan ili neo p ho dan za upra vlja nje NA TU RA 2000 pod ru~ jem, ali mo -`e da ima zna ~a jan uti caj na pod ru~ je (sam ili u kom bi na ci ji sa dru gim pla no vi -ma i pro jek ti ma), bu de pred met po stup ka oce ne pri hva tlji vo sti.

Oce na pri hva tlji vo sti je u Za ko nu o iz me na ma i do pu na ma za ko na o za {ti ti pri ro -de Sr bi je de fi ni sa na kao: po stu pak ko jim se pro ce nju je da li po sto ji ve ro vat no }ada spro vo |e nje pla no va, osno va, pro gra ma, pro je ka ta, ra do va i ak tiv no sti, ko jisa mi ili u kom bi na ci ji sa dru gim pla no vi ma, osno va ma, pro gra mi ma, pro jek ti ma,ra do vi ma i ak tiv no sti ma, mo gu ima ti zna ~a jan uti caj na ci lje ve o~u va nja i ce lo vi -tost eko lo {ki zna ~aj nih pod ru~ ja.

Me |u tim, pre ma ^la nu 6. (stav 4) Di rek ti ve o sta ni {ti ma plan ili pro je kat mo ̀ e bi tispro ve den upr kos ne ga tiv nom uti ca ju ko ji ima uko li ko se do ka ̀ e da je od ve o -ma ve li kog jav nog zna ~a ja ko ji uklju ~u je eko nom ske ili so ci jal ne raz lo ge. U tomslu ~a ju dr ̀ a va ~la ni ca je oba ve zna da spro ve de me re kom pen za ci je stva ra njemno vih sta ni {ta ili da do ve de u bo lje sta nje isti tip sta ni {ta na dru gom me stu. Ciljkom pen za cij skih me ra je da se o~u va ine gri tet mre ̀ e Na tu ra 2000.

Na tu ra 2000 je mre ̀ a mor skih i kop ne nih pod ru~ ja od me |u na rod ne va ̀ no sti,iz dvo je nih za o~u va nje ret kih i ugro ̀ e nih pri rod nih sta ni {ta, bilj nih i `i vo tinj skihvr sta unu tar Evrop ske uni je (EU). NA TU RA 2000 je usta no vlje na u skla du sa Di -rek ti vom o pti ca ma iz 1979. go di ne i Di rek ti vom o sta ni {ti ma iz 1992. go di ne. Sa -sto ji se od po seb nih pod ru~ ja za o~u va nje sta ni {ta i vr sta (eng. Spe cial Are as ofCon ser va tion – SAC) ko ja su ze mlje ~la ni ce pro gla si le u skla du s Di rek ti vom osta ni {ti ma, a ta ko |e uklju ~u je pod ru~ ja po seb ne za {ti te za o~u va nje sta ni {ta od -re |e nih vr sta pti ca (eng. Spe cial Pro tec tion Are as – SPA) ko ja se pro gla {a va juna osno vu Di rek ti ve o pti ca ma.

Di rek ti va o sta ni {ti ma na vo di oko 230 ti po va sta ni {ta i pre ko 1000 vr sta bi lja ka i`i vo ti nja zna ~aj nih za EU. Di rek ti va o pti ca ma na vo di pre ko 190 ose tlji vih vr stako ji ma je po treb na za {ti ta sta ni {ta. Ta ko |e, pre po zna je po tre bu za za {ti tom zna -~aj nih pod ru~ ja za mi gra tor ne vr ste pti ca, po seb no mo ~var nih sta ni {ta.

Iz bor pod ru~ ja eko lo {ke mre ̀ e NA TU RA 2000 za sni va se is klju ~i vo na na u~ nimkri te ri ju mi ma, kao {to su ve li ~i na i gu sti na po pu la ci ja od re |e nih vr sta i eko lo {kikva li tet pod ru~ ja na ko me se na la zi od re |e ni sta ni {ni tip. Pri iz bo ru i pro gla {a va -nju pod ru~ ja eko lo {ke mre ̀ e NA TU RA 2000 sve ze mlje ~la ni ce, kao i ze mlje kan -di da ti, mo ra ju da pro |u tri fa ze di ja lo ga sa Evrop skom ko mi si jom.

Di rek ti ve ne da ju uput stva o to me ko li ko kop na ili vo de mo ra bi ti uklju ~e no u eko -lo {ku mre ̀ u NA TU RA 2000. To za vi si od bi o lo {kog bo gat stva re gi o na. Ako je ze -mlja ~la ni ca, na pri mer, iz ra zi to bo ga ta po je di nim vr sta ma i sta ni {ti ma, od nje }ese o~e ki va ti da za {ti ti pod ru~ je pro por ci o nal no tom bo gat stvu bi o lo {ke ra zno vr -sno sti. Na pri mer Slo ve ni ja je pro gla si la pre ko 30% a [pa ni ja pre ko 23% svo jete ri to ri je pod ru~ jem eko lo {ke mre ̀ e Na tu ra 2000.

NA TU RA 2000 ni je skup stro gih re zer va ta pri ro de u ko ji ma su ljud ske ak tiv no stiza bra nje ne. Di rek ti va o sta ni {ti ma do pri no si op {tem ci lju odr ̀ i vog raz vo ja. Ciljove Di rek ti ve je da se oja ~a za {ti ta bi o lo {ke ra zno vr sno sti uzi ma ju }i u ob zir na -u~ ne, eko nom ske, so ci jal ne, kul tur ne i re gi o nal ne zah te ve. Va ̀ no je shva ti ti dasvr ha mre ̀ e NA TU RA 2000 ni je da se stvo re re zer va ti gde }e sve ljud ske ak tiv -no sti bi ti za bra nji va ne. [ta vi {e, za odr ̀ a va nje i pod sti ca nje bi o lo {ke ra znovs no -sti u pod ru~ ji ma pro gla {e nim za za {ti tu, po ne kad su neo p hod ne ne ke ljud skeak tiv no sti. Ti pi ~an ta kav pri mer su trav nja ci ve li ke bi o lo {ke vred no sti ko ji ma je zao~u va nje bo gat stva vr sta neo p hod no ko {e nje ili is pa {a. Me |u tim, ljud ske ak tiv -no sti mo ra ju osta ti u skla du s ci lje vi ma za {ti te pod ru~ ja. Pri li kom iz ra de pla no vaupra vlja nja ze mlje ~la ni ce mo ra ju pro ce ni ti sve ak tiv no sti ka ko bi se spre ~i lo pro -

98

Najbolji na~in za dono{enjeodluka je ostvarivanjekontakata i komunikacije sasvima koji su zainteresovani zaodre|eno podru~je. U svakompojedina~nom slu~aju trebalobi posti}i odgovaraju}izajedni~ki dogovor o najboljimna~inima o~uvanja postoje}ihvrsta i stani{ta uz istovremenopo{tovanje lokalnog socijalnoekonomskog okru`enja.Margot Wallström, biv{aKomisionarka za `ivotnusredinu EU, u uvodu jednog odvodi~a za upravljanjepodru~jima NATURA 2000 jerekla: „Upravljanje podru~jimau okviru mre`e NATURA 2000je neophodno za njihovoo~uvanje. Mere za upravljanjepodru~jima u okviru mre`eNATURA 2000, su date u ^lanu6 Direktive o stani{tima.Me|utim, da bi bili uspe{ni, naprvom mestu je potrebnou~e{}e ljudi koji `ive u ovimpodru~jima, i zavise od njih“.

So cio eko nom skeko ri sti pod ru~ jaNa tu ra 2000

Po ten ci jal ne uslu ge eko si ste ma su one od ko jih ni ko tre nut no ne ma ko ri sti alimo gu bi ti va ̀ ne u bu du} no sti. Ove po ten ci jal ne uslu ge }e po sta ti „stvar ne“ ka -da se pro me ne uslo vi u pod ru~ ju usled, na pri mer, kli mat skih pro me na. Za to jeva ̀ no pro ce nji va ti i tre nut ne i po ten ci jal ne uslu ge eko si ste ma.

Raz ma tra nje uslu ga ne kog pod ru~ ja mo ra da bu de ba zi ra no na odr ̀ i vom ko ri -{}e nju. Ovo je na ro ~i to va ̀ no ka da raz ma tra mo ko ri sti od bi o lo {kih re sur sa. Ta -ko |e je bit no da se uslu ge pod ru~ ja NA TU RA 2000 pro ce nju ju i pro mo vi {u uskla du sa pla no vi ma upra vlja nja tim pod ru~ jem. U ne kim slu ~a je vi ma mo gu seja vi ti su ko bi in te re sa, na pri mer uko li ko je ne ko pod ru~ je NA TU RA 2000 mo ~var -no i ima broj ne po pu la ci je pti ca a isto vre me no ima po ten ci jal za ubla ̀ a va nje uti -ca ja od po pla va ta ko {to obez be |u je „skla di {ta za vo du“. Ob zi rom da bi, za radod bra ne od po pla va, ni vo vo de tre ba lo odr ̀ a va ti ni ̀ im od onog ko ji je po tre banmo ~var nim sta ni {ti ma, mo ̀ e se ja vi ti su kob in te re sa za {ti te vr sta i po tre be da seobez be di uslu ga eko si ste ma (od bra na od po pla va).

Br zo ra stu }e {um ske plan ta ̀ e su efi ka sne u skla di {te nju uglje nik u bi o ma si alisu ve o ma si ro ma {ne u bi o di ver zi te tu! U ovom slu ~a ju se po sta vlja pi ta nje pri o ri -te ta: da li je za pod ru~ je va ̀ ni je o~u va nje bi o lo {ke ra zno vr sno sti ili uslu ga eko si -ste ma (skla di {te nje uglje ni ka)?!

Uslu ge eko si ste ma su ~e sto me |u sob no po ve za ne ta ko da po sto ja nje jed neuslu ge za vi si od po sto ja nje ne ke dru ge uslu ge. Kva li tet i ko li ~i na use va za vi sieod to ga ko li ko je vo de do stup no, da li su pri sut ni in sek ti opra {i va ~i, po sto ji li kon -tro la od po pla va, ero zi je itd. Ka da go vo ri mo o ko ri sti od jed ne uslu ge eko si ste -ma mo ra mo uklju ~i ti i sve dru ge.

Eko si stem ske uslu ge ko je obez be |u ju pod ru~ ja eko lo {ke mre ̀ e NA TU RA 2000mo gu bi ti di rekt ne i in di rekt ne. Na pri mer: pod ru~ ja NA TU RA 2000 ~e sto ima justa ni {ta ko ja obez be |u ju va ̀ ne uslu ge po put pre ~i {}a va nja vo de, skla di {te njeuglje ni ka, za {ti tu od ero zi ja i sne ̀ nih la vi na. Ova pod ru~ ja su do ma }i ni broj nimvr sta ma ko je pru ̀ a ju so cio eko nom ske uslu ge: in sek ti opra {i va ~i, lov na di vlja~,ri be itd. U mno gim slu ~a je vi ma pod ru~ ja su va ̀ an deo lo kal nog kul tur nog na sle -|a i iden ti te ta.

Uslu ge snab de va nja: bi o lo {ki re sur si

Snab de va nje bi o lo {kim re sur si ma pod ra zu me va: odr ̀ i vu pro iz vod nju use va i sto -ke, ri bar stvo, pro iz vo de od di vljih `i vo ti nja, lov nu di vlja~, dr vo, tra vu za sto ku, plu -

Glav na ulo ga eko lo {ke mre ̀ e NA TU RA 2000, ko ja se pro sti re {i rom EU, je daobez be di za {ti tu sta ni {ta i vr sta od zna ~a ja za evrop sku za jed ni cu. Osim o~u va -nja za jed ni~ kih pri rod nih vred no sti, NA TU RA 2000 ima va ̀ nu ulo gu i u obez be -|i va nju i o~u va nju va li kog bro ja eko si stem skih uslu ga iz me |u pod ru~ ja, kao i u{i rem okru ̀ e nju. Ove uslu ge, kao i nji ho ve so cio eko nom ske ko ri sti, jo{ uvek ni -su do bro shva }e ne i ni je im po sve }e na po treb na pa ̀ nja. U naj ve }em bro ju slu -~a je va za {ti ta bi o di ver zi te ta i NA TU RA 2000 se shva ta ju kao na met nu ti do dat nitro {ko vi ili ogra ni ~e nja za lo kal ne za jed ni ce i eko no mi je. So cio eko nom ske ko ri -sti od pod ru~ ja NA TU RA 2000 uklju ~u ju, na pri mer, tu ri zam na tom pod ru~ lju, re -kre a ci ju, uslo ve ko je to pod ru~ je da je in sek ti ma opra {i va ~i ma, {um sko vo }e idru go. Pod ru~ ja mre ̀ e NA TU RA 2000 obez be |u ju ili po dr ̀ a va ju eko si stem skeuslu ge ka ko u okvi ru mre ̀ e ta ko i u {i rem okru ̀ e nju. Za to se pro ce na uslu gapod ru~ ja NA TU RA 2000 ne mo ̀ e ogra ni ~i ti sa mo na gra ni ce tog pod ru~ ja. Napri mer: ako pod ru~ je obez be |u je i po dr ̀ a va broj ne ak tiv no sti ve za ne za tu ri zami re kre a ci ju, ono je isto vre me no va ̀ no za pri vla ~e nje tu ri sta u {i rem re gi o nu. Ili,uko li ko pod ru~ je ima ve ge ta ci ju ko ja spre ~a va {i re nje po ̀ a ra to ima po zi ti vanuti caj na lo kal nom i re gi o nal nom ni vou.

Sa mo ne ke od ovih vred no sti mo gu da se pre ra ~u na ju i is ka ̀ u u nov ~a noj vred -no sti. Zbog to ga, kraj nja pro ce na ko ri sti ko je do no si ne ko pod ru~ je mo ra da bu -de kom bi na ci ja kva li ta tiv nih, kvan ti ta tiv nih i fi nan sij skih pro ce na i ne mo ̀ e bi tijed no stav no spo je na i pri ka za na u evri ma ili di na ri ma.

Uslu ge eko si ste ma

Uslu ge eko si ste ma su de fi ni sa ne od stra ne ko ri sni ka i mo gu bi ti tre nut ne i po -ten ci jal ne. Od no sno, ne po sto je uslu ge uko li ko ne ko ne ma ko ri sti od njih. Ko ri -sni ci ovih uslu ga mo gu bi ti lju di ali i dru ge vr ste. Me |u tim, ka ko se de fi ni ci jenaj ~e {}e pra ve iz ljud ske per spek ti ve to vo di do mi na ci ji ko ri sti za ljud sku vr stu.

Na pri mer, pod ru~ ja NA TU RA 2000 mo gu ima ti ve o ma va ̀ nu ulo gu u odr ̀ a va njupo pu la ci je lov ne di vlja ~i. Me |u tim, ako ne po sto ji kon tro li sa ni lov i pri ho di odistog on da se ne mo gu me ri ti ko ri sti za lju de. Kao dru gi pri mer mo ̀ e se uze tipod ru~ je ko je obez be |u je za {ti tu od olu ja. Uko li ko ne ma ni ko ga u tom pod ru~ -ju da di rekt no ose ti ovo za {ti tu od olu ja, od no sno ne ma ljud skih na se lja, ne mo -`e mo go vo ri ti o ko ri sti. Ja sno od re |i va nje tre nut nih, ili po ten ci jal nih, ko ri sni kauslu ga eko si ste ma je klju~ no za pro ce nu vred no sti tih uslu ga.

1312

tu, bilj na go ri va, ukra sne bilj ke i ukra sne `i vo tinj ske pro iz vo de, le ko vi to bi lje itd.

Ovi re sur si mo gu da bu du pro iz ve de ni na NA TU RA 2000 pod ru~ ju ili iz van nje ga.I u slu ~a je vi ma ka da su pro iz ve de ni iz van, NA TU RA 2000 pod ru~ je ima va ̀ nuulo gu u pro iz vod nji kroz, na pri mer, obez be |i va nje mre sti li {ta za ri be ili me sta zare pro duk ci ju lov ne di vlja ~i.

U sa vre me nom sve tu uslu ge snab de va nja bi o lo {kim re sur si ma su pod ve li kimuti ca jem ljud skih ak tiv no sti kao {to su: pra vlje nje mo no kul tur nih za sa da, ko ri {}e -nje ve {ta~ kih |u bri va i pe sti ci da, na vod nja va nje itd. Ima ju }i ovo u vi du, ka da go -vo ri mo o uslu ga ma snab de va nja bi o lo {kim re sur si ma, tre ba da raz ma tra mo igo vo ri mo sa mo o „stvar nim“ pri rod nim eko si ste mi ma.

Uslu ge snab de va nja bi o lo {kim re sur si ma su naj vi {e ko ri {}e eko si stem ske uslu -ge od stra ne ~o ve ka. Mno gi bi o lo {ki re sur si ~i ne osno vu lo kal ne eko no mi je. Onimo gu bi ti ko ri {}e ni ili pro da ti u iz vor nom ob li ku (npr. neo bra |e no dr vo, se me njebi lja ka, pri rod no cve }e) ili mo gu da bu du osno va za broj ne pro iz vo de (npr. ob ra -|e no dr vo i go ri va).

Bi o lo {ki re sur si, zbog broj nih uslu ga ko je obez be |u ju, se ~e sto pre vi {e ko ri ste.Za to je neo p hod no da, ka da pro mo vi {e mo nji ho ve so cio eko nom ske vred no sti,raz ma tra mo odr ̀ i vo ko ri {}e nje bi o lo {kih re sur sa.

Ko ri sni ci ze mlji {ta u okvi ru NA TU RA 2000 pod ru~ ja ( po ljo pri vred ni ci, {u ma ri idru gi) su klju~ ni za odr ̀ a va nje uslu ga snab de va nja bi o lo {kim re sur si ma. Oni mo -gu da bu du od go vor ni za odr ̀ i vi uz goj use va ili `i vo ti nja na pod ru~ ju ili da ima juulo gu u ge ne ral nom upra vlja nju pod ru~ jem.

Ko ri sni ci uslu ga snab de va nja bi o lo {kim re sur si ma su raz li ~i ti

Pri mer: odr ̀ i vo pri ku plja nje pe ~u ra ka

Ko ri sni ci: po je din ci – sa ku plja ~i, upra vlja ~i tim pod ru~ jem, ma la i sred nja pred u -ze }a, po tro {a ~i itd.

Obim: lo kal ni, na ci o nal ni, me |u na rod ni

Uslu ge snab de va nja: vo da

Vo da je osnov ni re surs za ljud ski `i vot i ima vi {e stru ki zna ~aj za dru {tvo. Ovouklju ~u je, na pri mer vo du ko ja se ko ri sti za ljud sku upo tre bu, vo du ko ja se ko ri -sti u in du stri ji (vo da ko ja ras hla |u je ma {i ne, vo da u pro iz vod nom pro ce su, vo daza na vod nja va nje u po ljo pri vre di, vo da u sto ~ar stvu, vo da za pro iz vod nju ener gi -

14

Kul tur no – dru {tve ne uslu ge: eko tu ri zam i re kre a ci ja

Pod ru~ ja NA TU RA 2000 su od li~ ne de sti na ci je za od mor u pri ro di i pri vla ~e broj -ne tu ri ste. Ova pod ru~ ja, ta ko |e, slu ̀ e kao po god na me sta za re kre a ci ju lo kal -nog sta nov ni {tva. Vr ste mo gu }ih ak tiv no sti se kre }u od pe {a ~e nja, pla ni na re nja,pe ca nja, pli va nja do kam po va nja, po sma tra nja pti ca itd. Pod ru~ ja NA TU RA 2000ve o ma ~e sto pru ̀ a ju mo gu} no sti za raz voj ru ral nog tu ri zma: ak tiv no sti ko je suve za ne za `i vot na se lu, na rod ne obi ~a je i tra di ci ju, po ro di~ ni `i vot u ru ral nim sre -di na ma.

Tu ri zam je jed na od naj ve }ih in du stri ja u svet skoj eko no mi ji a ta ko |e je je dan odnaj na pred ni jih sek to ra. Pre ma po da ci ma Svet ske aso ci ja ci je za eko tu ri zam, od1990-ih ova vr sta tu ri zma ra ste sto pom od 20-30% go di {nje.

Uko li ko upra vlja~ pod ru~ ja NA TU RA 2000 raz vi je eko tu ri zam ko rist }e ima ti i lo -kal no sta nov ni {tvo (po ljo pri vred ni ci, vla sni ci re sto ra na, pro dav ni ca i dru gi.).

Za to je neo p hod no uklju ~i ti sve za in te re so va ne stra ne u pro ces pla ni ra nja raz vo -ja tu ri zma u NA TU RA 2000 pod ru~ ju!

Za {ti ta pri rod nih i pod ru~ ja od zna ~a ja za kul tu ru je osno va za raz voj eko tu ri zma.Po rast eko tu ri zma i re kre a ci je u ne kom pod ru~ ju do vo di do po ve }a nja pri ho da,mo gu} no sti za po sao, raz vi ja nje lo kal ne eko no mi je, {to do pri no si ukup nom so -cio eko nom skom raz vo ju.

Tu ri zam i re kre a ci ja mo gu ima ti i niz ne ga tiv nih uti ca ja na o~u va nje pri ro de od re -|e nog pod ru~ ja. Ne ga tiv ni uti ca ji na sta ju usled po se te pre ve li kog bro ja tu ri sta,ne kon tro li sa nog ko ri {}e nja ze mlji {ta, ome ta nja ili uni {ta va nja od re |e nih vr sta,uno {e nja in va ziv nih stra nih vr sta, za ga |i va nja ot pa dom itd.

Za to je neo p hod no da se pri li kom pro ce ne ko ri sti od uslu ga ti ri zma i re kre a ci jepri ku pe i ob ra de po da ci sa mo o odr ̀ i vim for ma ma tu ri zma i re kre a ci je.

Fin ski ser vis za pri rod no na sle |e i In sti tut za {u me su 2009. go di ne ura di li na ci -o nal nu pro ce nu eko nom skog uti ca ja tu ri zma u pri ro di i re kre a ci je u pri ro di na lo -kal ni eko nom ski raz voj. Ova pro ce na je ob u hva ti la 35 na ci o nal nih par ko va(ve }i na od njih su pod ru~ ja NA TU RA 2000) i jo{ 10 pod ru~ ja za re kre a ci ju. Ukup -ni go di {nji pri hod od tu ri zma u na ci o nal nim par ko vi ma je oko 70,1 mi lion evra ,a lo kal na eko no mi ja je po dr ̀ a na i stva ra njem uslo va za oko 800 po slo va go di -{nje. Pro ce nje no je da 1 evro ulo ̀ en u za {ti }e no do bro do no si 20 evra za uz vrat.

je), kao i vo du ko ja je osno va re kre a ci je i tu ri zma (pri rod na je ze ra, ba re i mo ~va -re ko je po se }u ju i ko ri ste tu ri sti).

Eko si ste mi, po put {u ma i mo ~va ra, ima ju ve o ma va ̀ nu ulo gu u kru ̀ e nju vo de,uklju ~u ju }i re gu la ci ju snab de va nja vo dom kroz stva ra nje za hi la po vr {in skih i pod -zem nih vo da. NA TU RA 2000 pod ru~ je mo ̀ e da bu de ve o ma zna ~a jan re zer vo arvo de za lo kal no sta nov ni {tvo. Ili, pod ru~ je mo ̀ e ima ti klju~ nu ulo gu u odr ̀ a va -nju ni voa vo de ta ko {to ve ge ta ci ja spre ~a va oti ca nje ki {ni ce i po ma ̀ e oba vlja njere zer vo a ra pod zem nih vo da.

Sa dru ge stra ne, ka ko svi eko si ste mi ko ri ste vo du (na pri mer za pro ces fo to sin -te ze), ve ge ta cij ski po kri va~ sma nju je kvan ti tet vo de a po tro {nja vo de ra ste ka kose ide od trav na tih do {um skih eko si ste ma. Ta ko da je neo p hod no pa ̀ lji vo pro -ce nji va ti ulo gu pod ru~ ja NA TU RA 2000 u snab de va nju vo dom, na osno vu spe ci -fi~ no sti pod ru~ ja i de talj nih in for ma ci ja o ci klu su vo de u tom pod ru~ ju.

Pre ma po da ci ma Or ga ni za ci je Uje di nje nih na ci ja za `i vot nu sre di nu iz 2004. go -di ne, naj ve }i ko ri snik vo de u Evro pi je po ljo pri vre da, za na vod nja va nje. Pro ce -nju je se da po ljo pri vre da ko ri sti 30% ukup ne ko li ~i ne vo de u sve tu, a u evrop skimokvi ri ma ta ko li ~i na je jo{ ve }a, ~ak 55%.

Ko ri sni ci pod ru~ ja eko lo {ke mre ̀ e NA TU RA 2000 (po ljo pri vred ni ci, {u ma ri i dru -gi) su klju~ ni ak te ri u odr ̀ a va nju uslu ga snab de va nja vo dom, ob zi rom da upra -vlja nje pod ru~ jem NA TU RA 2000 uti ~e na ko li ~i nu i do stup nost vo de.

Uslu ge snab de va nja: bi o he mij ski i far ma ce ut ski pro iz vo di

Bi o di ver zi tet je va ̀ an re surs za pro iz vod nju le ko va, ko zme ti~ kih i bi o he mij skihpro iz vo da. Ot kri }e no vog bi o he mij skog je di nje nja u pri ro di mo ̀ e do ve sti do raz -vi ja nja no vih le ko va ko ji ko ri ste tu kom po nen tu kao ba zu, i/ili je kom bi nu ju sadru gim kom po nen ta ma. Pre ma is tra ̀ i va nji ma 50-70 000 vr sta bi lja ka se ko ri sti utra di ci o nal noj ili sa vre me noj me di ci ne ( Schip pmann i dr. 2006).

Ima ju }i u vi du ogro man zna ~aj bi o di ver zi te ta kao re sur sa za pro iz vod nju le ko va,ra zu mlji va je va ̀ na ulo ga ko ju od go vor ni za upra vlja nje pod ru~ ji ma NA TU RA2000 ima ju. Sva ko pod ru~ je NA TU RA 2000 ima po ten ci jal da se na nje mu ot kri -ju no ve bi o he mij ske kom po nen te.

Ko ri sti od po sto ja nja ova kvih kom po nen ti na pod ru~ ju mo gu ima ti lo kal ne za je -di ce, kao i lo kal na eko no mi ja.

1716

Kul tur no – dru {tve ne uslu ge: ku tur ne vred no sti, pej za ̀ i i dru go

Pri rod no okru ̀ e nje je od u vek uti ca lo na ob li ko va nje kul tur nog iden ti te ta i vred -no sti u dru {tvu. Kao po sle di ca to ga raz vi je ni su raz li ~i ti na ~i ni `i vo ta, so ci ja naokru ̀ e nja, si ste mi zna nja i kul tu ra. Kul tu ra i na ~in ko ri {}e nja pri rod nih re sur sasu ~e sto po ve za ni sa ve ro va nji ma. Ne kim eko si ste mi ma, ali i vr sta ma i pej za ̀ i -ma, se pri pi su je du hov na vred nost (sve ta {u ma, sve ta pti ca). Eko si ste mi i pej za -`i, sa dru ge stra ne, su in spi ra ci ja umet ni~ kim de li ma, od ne pro ce nji ve vred no stisu za na u ku, na u~ na is tra ̀ i va nja i obra zo va nje. Pri ro da, a sa mim tim i pod ru~ jaNA TU RA 2000, mo gu da in spi ri {u ar hi tek ton ski di zajn, sni ma nje fil mo va i te le vi -zij skih pro gra ma, mod ne ele men te, pi sa nje knji ga i sli~ no.

Tra di ci o nal no zna nje o eko si ste mi ma i nji ho vom funk ci o ni sa nju je osno va kul tur -nog iden ti te ta dru {tva i po je din ca.

Ka da se ra di pro ce na uslu ga od ku tur nih vred no sti i pej za ̀ a u ne kom pod ru~ juNA TU RA 2000 neo p hod no je raz mo tri ti i uslo ge tu ri zma i re kre a ci je na tom pod -ru~ ju, zbog ja ke po ve za no sti ovih uslu ga.

Psi ho lo {ke ko ri sti od pe va nja pti ca

Tro go di {nji pro je ka, po kre nut 2011. go di ne, ko ji }e re a li zo va ti stru~ nja ci Uni ver -zi te ta u Surrey-u, ima za cilj da ob ja sni i do ka ̀ e ka ko pe va nje pti ca uti ~e na ljud -sku kre a tiv nost i bla go sta nje. Stu di ja ko ja }e bi ti spro ve de na u okvi ru pro jek tais pi ta }e ka kav psi ho lo {ki uti caj ima pe sma pti ca na lju de.

Ovo is tra ̀ i va nje na sta vak je pret hod nih ko ja su ja sno po ka za la da pri rod no okru -`e nje ima po zi tiv ne uti ca je na psi hu lju di.

Uslu ge re gu li sa nja kli me

Eko si ste mi uti ~u na pro ce se ko ji re gu li {u kli mat ske uslo ve na lo kal nom i re gi o -nal nom ni vou. Gu sti na i vr sta ve ge ta cij skog po kri va ~a uti ~e na upi ja nje sun ~e -vog zra ~e nja, is pa ra va nje i za dr ̀ a va nje vo de, {to uti ~e na lo kal nu vla ̀ nostva zdu ha, tem pe ra tu ru, ve tro ve.

Bi o di ver zi tet je, ta ko |e, ve o ma bi tan u upi ja nju uglje ni ka iz at mos fe re {to je ve o -ma zna ~aj no u ubla ̀ a va nju efek ta kli mat ski pro me na. Ka rak te ri sti ke od re |e nihbilj nih vr sta uti ~u na to ko li ko }e uglje ni ka bi ti uze to iz at mos fe re a ko li ko oslo bo -|e no u istu. Va ̀ ne ka rak te ri sti ke su br zi na ko jom bilj ka ra ste, {to uti ~e na upi ja -

19

nje uglje ni ka, ali i ste pen odr ve nja va nja sa ~i jim po ra stom se po ve }a va i „za ple -na“ uglje ni ka. Bilj ne vr ste ta ko |e uti ~u i na oslo ba |a nje uglje ni ka u at mos fe rukroz pro ce se ras pa da nja.

Eko si ste mi, po put tre se ti {ta i sta rih {u ma, su skla di {ta uglje ni ka ko ji je ap sor bo -van go di na ma. Uni {ta va nje ovih eko si ste ma do pri no si oslo ba |a nju uglje ni ka uat mos fe ru i ne ga tiv no uti ~e na kli mat ske pro me ne.

Osim kop ne nih, i mor ski eko si ste mi ima ju ja ko ve li ki uti caj na re gu li sa nje kli me.

Uslu ge re gu li sa nja kli me pod ru~ ja NA TU RA 2000 odr ̀ a va ju upra vlja ~i ovim pod -ru~ jem, ali i po ljo pri vred ni ci, vla sni ci ze mlji {ta i svi oni ko ji uti ~u na ve ge ta cij skipo kri va~ tog pod ru~ ja.

Is tra ̀ i va nja su po ka za la da u okvi ru Evro pe i pod ru~ ja NA TU RA 2000, ju go-is to~ -na Evro pa ima ve }i po ten ci jal za upi ja nje i skla di {te nje uglje ni ka. Po seb no se na -gla {a va ju po ten ci ja li pod ru~ ja u: Por tu ga li ji, [pa ni ji, Ita li ji, ju ̀ noj Fran cu skoj,Ma |ar skoj, Ru mu ni ji i Sr bi ji (Alexandrov i dr. 2000).

Uslu ge re gu li sa nja vo de

Pri rod ni eko si ste mi, uklju ~u ju }i pod ru~ ja NA TU RA 2000, ima ju bit nu ulo gu u re -gu li sa nju pro to ka vo de na ne koj te ri to ri ji. Ove uslu ge re gu li sa nja uklju ~u ju, napri mer, od re |i va nje vre me na i ko li ~i ne vo de ko ja oti ~e, pri la go |a va nje i ubla ̀ a -va nje po pla va, ob na vlja nje pod zem nih za li ha vo de.

Gle da no iz ugla funk ci o ni sa nja eko si ste ma, uslu ge re gu li sa nja vo de su za sno -va ne na kom bi na ci ji uti ca ja ve ge ta ci je i ka ra te ri sti ka ze mlji {ta. Ve ge ta cij ski po kri -va~ odr ̀ a va od re |e ne oso bi ne ze mlji {ta, kao {to je pro pu stlji vost, ko jeomo gu }a va ju ula zak ki {ni ce u ze mlju. Sma nje nje ve ge ta ci je mo ̀ e po ve }a ti po -vr {in ska oti ca nja i sa mim ti me sma nji ti do pu nja va nje pod zem nih za li ha.

Ob zi rom da su po pla ve jed na od naj ~e {}ih ne po go da u Evro pi, spo sob nost eko -si ste ma da kon tro li {u po pla ve je od ogrom nog zna ~a ja. Sta ti sti~ ki po da ci po ka -zu ju da je Evro pu za hva ti lo pre ko 100 ozbilj nih po pla va po sled njih go di na. Od1998. go di ne po pla ve su uzo ko va le smrt oko 700 lju di, pre se lje nje oko po la mi -li o na lju di i oko 25 mi li jar di eko nom skih gu bi ta ka. Po pla ve ima ju i ne ga ti van uti -caj na ljud sko zdra vlje jer ~e sto {i re za ga |u ju }e i opa sne ma te ri je.

Spo sob nost pod ru~ ja NA TU RA 2000 da kon tro li {e pro tok vo de za vi si od vr ste ioso bi na eko si ste ma na tom pod ru~ ju. Pod ru~ ja ko ja se na la ze u sli vo vi ma re ka

20

de i ta ko spre ~a va ju po pla ve, ubla ̀ a va ju na le te ve tra, ubla ̀ a va ju pli mu, me stasu re kre a ci je i od mo ra.

[u me i dru gi „sta ri ji“ eko si ste mi pru ̀ a ju uslu ge pre ~i {}a va nja vo de ta ko {to sma -nju ju po vr {in ske ero zi je, po ve }a va ju upi ja nje vo de a sa mim tim i pre ~i {}a va njevo de od ne ~i sto }a u ze mlji {tu.

Ko ri sti za lo kal no sta nov ni {tvo od pod ru~ ja NA TU RA 2000 ko ja pre ~i {}a va ju vo -du i ukla nja ju ot pad su broj ne: ~i sta vo da za do ma }in stva, jef ti ni je pre ~i {}a va njevo de, bo lji kva li tet vo de za lo kal nu in du stri ju, ko ri sti od tu ri sta ko ji do la ze pri vu -~e ni ~i stim vo da ma za pli va nje i re kre a ci ju.

Uslu ge re gu li sa nja kva li te ta va zdu ha

Eko si ste mi uti ~u na kon cen tra ci ju broj nih ~e sti ca u at mos fe ri, ka ko onih ko je ima -ju ko ri sno ta ko i onih ko je ima ju {tet no dej stvo. Bilj ke uzi ma ju, tran spor tu ju i ugra -|u ju, ili pak raz gra |u ju, mno ge za ga |u ju }e ~e sti ce.

Na tu ra 2000 pod ru~ ja re gu li {u kva li tet va zdu ha na raz li ~i te na ~i ne, za vi sno od vr -sta sta ni {ta ko ja ima ju.

Ko ri sti ovih pod ru~ ja su vi {e stru ka: sma nje nje ko li ~i ne za ga |u ju }ih ma te ri ja u va -zdu hu ima po vo ljan uti caj na odr ̀ a va nje zdra vlja lju di – sma nju je se broj obo le -lih od in fek ci ja di saj nih pu te va; sma nju je se ne ga ti van uti caj ne eko si ste me po putki se lih ki {a i eu tro fi ka ci je, ko ji ima ju uti caj na po ljo pri vre du, {u mar stvo, uz goj ri -ba; odr ̀ a va ju se estet ske vred no sti pod ru~ ja, po ve }a va ju ko ri sti od tu ri sta ko jido la ze da u`i va ju u ~i stom va zdu hu i pri ro di.

U pru ̀ a nju uslu ga re gu li sa nja kva li te ta va zdu ha {u me za u zi ma ju ve o ma zna ~aj -no me sto! Upra vlja ~i pod ru~ ji ma NA TU RA 2000 ko ja su {um ska, vla sni ci ze mlji -{ta i dru gi, su klju~ ni za odr ̀ a va nje po volj nog sta nja o~u va nja {um skih sta ni {ta.

Pla }a nje za uslu ge eko si ste ma (PES)

Pla }a nje za uslu ge eko si ste ma je na ziv za raz li ~i te aran ̀ ma ne pu tem ko jih ko ri -sni ci ko ji pro fi ti ra ju od uslu ga eko si stema na gra |u ju one ~i je ze mlji {te obez be -|u je te uslu ge, pu tem sub ven ci ja, ili tr ̀ i {nih pla }a nja. U slu ~a ju uslu ge re gu li sa njakva li te ta va zdu ha vla sni ci ma {u ma se pla }a da odr ̀ a va ju ove eko si ste me, a uslu -gu mo gu pla }a ti zdrav stve ne slu ̀ be ko je su za in te re so va ne za sma nje nje bro jaobo le lih od bo le sti di saj nih pu te va u tom pod ru~ ju, ili tu ri sti~ ke or ga ni za ci je ko jeima ju in te res da {to ve }i broj po se ti la ca do |e u to pod ru~ je.

ima ju, sva ka ko, zna ~aj nu ulo gu u re gu li sa nju pro to ka vo de. Je ze ra i ba re su va -`ni jer vr {e sa ku plja nje vo de to kom ki {nih pe ri o da.

Ka ko po sto je spe ci fi~ no sti i va ri ja ci je, pri li kom od re |i va nja uslu ga re gu li sa nja vo -de na ne kom pod ru~ ju NA TU RA 2000 bit no je da se pa ̀ lji vo raz mo tre svi ele -men ti.

U okvi ru do go vo ra o Ze le nom ko ri do ru Du na va, pla ni ra no je po nov no us po sta -vlja nje 2 236 km2 plav nih pod ru~ ja, ka na la i po ve za nih sta ni {ta ko ji bi kon tro li sa lipo pla ve u re gi o nu. Ukup ni tro {ko vi ovih po slo va bi iz no si li oko 50 mi lion evra apo ve }ao bi se ka pa ci tet re gu la ci je po pla va na 2 100 mi li o na m³. Pro ce nje no jeda bi po nov no us po sta vlja nje plav nih pod ru~ ja, ka na la i sta ni {ta do pri ne lo u ve -li koj me ri i uslu ga ma eko si ste ma kao {to su: ri bo lov, {u mar stvo, za dr ̀ a va nje hra -nji vih ma te ri ja i re kre a ci ja.

Uslu ge pre ~i {}a va nja vo de i upra vlja nja ot pa dom

Eko si ste mi mo gu da do pri ne su pre ~i {}a va nju i raz la ga nju or gan skog ot pa da ko jise na la zi u vo da ma.

Ve ge ta ci ja, mi kro or ga ni zmi i ze mlji {te ukla nja ju za ga |u ju }e ma te ri je iz vo de (ka -ko po vr {in skih, ta ko i pod zem nih vo da) ta ko {to fi zi~ ki za ro be vo du i se di men te,sma nju ju br zi nu pro ti ca nje vo de za rad po ve }a nja fil tra ci je, bi o he mij ski pre ra |u -ju hra nji ve ma te ri je i ne }i sto }e, raz re |u ju za ga |e nu vo du.

Osim mi kro or ga ni za ma, i broj ne `i vo ti nje, po sed no one ko je uno se hra nu fil tri ra -njem vo de, a i ne ki si sa ri, ima ju zna ~aj nu ulo gu u odr ̀ a va nju kva li te ta vo de.

Re~ na pri o ba lja ima ju do sta pod ru~ ja ko ja su „`i vi fil te ri“ jer pri ku plja ju i upi ja juse di men te, ta lo ̀ e i bi o he mij ski pre ra |u ju hra nji ve ma te ri je i ne ~i sto }e. @iva i mr -tva ve ge ta ci ja uspo ra va ju ko li ~i nu vo de ko ja pro ti ~e i na taj na ~in pod sti ~e upi ja -nje hra nji vih ma te ri ja, me ta la i osta lih ne ~i sto }a.

Vla ̀ na pod ru~ ja – bu bre zi pla ne te!

Mo ~va re, ba re i dru ga vla ̀ na pod ru~ ja, ko ja su zbog svog bo gat stva pti ca ve o -ma ~e sto deo eko lo {ke mre ̀ e NA TU RA 2000, ve o ma su zna ~aj ni pre ~i {}i va ~i vo -de. Ova pod ru~ ja pre ~i {}a va ju vo du pri rod nim pro ce si ma ok si da ci je, bi o lo {keraz grad nje i sli~ no. A po tom se pre ~i }e na vo da vra }a u dru ge vo de ne po vr {i ne,na pri mer re ke. Osim ulo ge „bu bre ga pla ne te“ ko ja je od ogrom nog zna ~a ja, vla -`na pod ru~ ja ima ju i niz dru gih ulo ga: sa ku plja ju i za dr ̀ a va ju ve li ke ko li ~i ne vo -

2322

Uslu ge re gu li sa nja {tet nog uti ca ja olu ja

Eks trem ni do ga |a ji, po put olu ja, mo gu u ve li koj me ri bi ti re gu li sa ni ili ubla ̀ e ni,za hva lju ju }i eko si ste mi na.

Za {ti ta od olu ja je spo sob nost eko si ste ma da za {ti ti ne ku ljud sku za jed ni cu od{tet nog uti ca ja. Uti caj olu ja mo ̀ e bi ti sma njen kroz odr ̀ a va nje i upra vlja nje ve -ge ta ci jom, kao i odr ̀ a va njem pri rod nih ili stva ra njem re~ nih to ko va, ka na la, te ra -sa stih si ste ma itd.

Ko ri sni ci ze mlji {ta u pod ru~ ju NA TU RA 2000 su ve o ma bit ni za pra vil no upra vlja -nje eko si si te mi ma, i na taj na ~in odr ̀ a va nje uslu ga za {ti te od olu ja.

Ubla ̀ a va njem olu ja po sti ̀ e se vi {e ko ri sti: ma nja su o{te }e nja na stam be nim iin fra struk tur nim objek ti ma, ma nje su {te te u po ljo pri vre di, ma nji gu bi ci u in du -stri ji pre ra de po ljo pri ve red nih pro iz vo da, ma nje su {te te za po jed ni ce u re gi o nu{to je ve o ma bi tan so ci o lo {ki aspekt.

Ma te ri jal na ko rist od uslu ga re gu li sa nja {tet nog uti ca ja olu ja je ogrom na ka ko zalo kal ne za jed ni ce, ta ko i za {i re dru {tvo.

So ci jal ni uti caj pri rod nih ka ta stro fa je gu bi tak ljud skih `i vo ta, gu bi tak na se o bi na,po vre de lju di, po ve }a ni ri zik od za ra za i sli~ no.

Pre ma po da ci ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je pri rod ne ka ta stro fe ko je suuzro ko va le naj ve }i broj smrt nih slu ~a je va me |u lju di ma su: su {e, olu je, po pla ve,ze mljo tre si i vul ka ni.

Uslu ge re gu li sa nja po ̀ a ra u pri ro di

Je dan od naj va ̀ ni jih fak to ra u eko si ste mu, ko ji uti ~e na nje go vu spo sob nost re -gu li sa nja po ̀ a ra, je gu sti na ve ge ta ci je. Ovo je po ve za no sa kli mat skim uslo vi ma,ze mlji {tem i na ~i nom ko ri {}e nja ze mlji {ta. Re gi o ni u ko ji ma se iz ra zi to sme nju jusu {ni i vla ̀ ni pe ri o di su vi {e iz lo ̀ e ni opa sno sti ma od po ̀ a ra u pri ro di. To je za to{to ve ge ta ci ja bu ja to kom vla ̀ nih pe ri o da a po sta je su va i la ko za pa lji va to komsu {nih pe ri o da.

Broj ne ljud ske ak tiv no sti mo gu uti ca ti na spo sob nost ne kog si ste ma da re gu li {epo ̀ a re: kr ~e nje {u ma, po ljo pri vre da, is pa {a, ne a de kvat no po {u mlja va nje i dru -go.

Ne a de kvat no po {u mlja va nje zna ~i da je plan po {u mlja va nja na pra vljen bez de -talj ne ana li ze svih uslo va i uti ca ja. To za po sle di cu mo ̀ e da ima da se za sa de

Uslu ge re gu li sa nja ero zi je

Ero zi ja se naj ~e {}e de fi ni {e kao od no {e nje ili po me ra nje ze mlji {ta vo dom ili ve -trom. Ero zi ja je pri rod ni pro ces, ali se po ja ~a va ljud skim ak tiv no sti ma kao {to su:kr ~e nje {u ma, pre ve li ka is pa {a, ne le gal na grad nja stam be no po slov nih obje ka -ta u za {ti }e nim do bri ma, iz grad nja in fra struk tur nih obje ka ta i sli~ no.

Spo sob nost pod ru~ ja NA TU RA 2000 da kon tro li {u ero zi ju je za sno va na na spo -sob no sti ve ge ta ci je (na pri mer, ko re no vog si ste ma) da ve ̀ e ~e sti ce ze mlje i nataj na ~in spre ~i nji ho vo od no {e nje ve trom ili is pi ra nje vo dom.

Ero zi ja ze mlji {ta, po seb no ona uzro ko va na vo dom, je ve o ma ~est pro blem uEvro pi. Pro ce nju je se da je oko 12 mi li o na hek ta ra ze mlji {ta u Evro pi, {to je oko10% po vr {i ne, do sta ili ja ko ugro ̀ e no ero zi jom.

Raz li ~i ta pod ru~ ja eko lo {ke mre ̀ e NA TU RA 2000 ak tiv no uti ~u na sma nje nje ero -zi je, po seb no ona pod ru~ ja ko ja se na la ze u pri o ba lju re ka i je ze ra.

Ko ri sti ko je do no se pod ru~ ja ko ja sma nju ju ero zi ju su: odr ̀ a va se kva li tet ze mlji -{ta za po ljo pri vre du; spre ~a va se od no {e nje se di me na ta u vo do to ko ve ta ko davo da osta je ~i sta i pro hod ni ja za plo vid bu; kva li tet vo de za pi }e je bo lji; odr ̀ a va -ju se sta ni {ta vr sta i dru go.

2524

Uslu ge bi o lo {ke kon tro le

Bi o lo {ka kon tro la je pro ces u ko me je dan or ga ni zam sma nju je gu sti nu po pu la -ci je {tet nih bi lja ka, `i vo ti nja ili pa to ge na, kroz pre da tor ski od nos, pa ra zi ti zam ilitak mi ~e njem za re sur se.

Bi o lo {ka kon tro la mo ̀ e bi ti pri rod na, bez di rekt nog uti ca ja ~o ve ka, ili mo ̀ e bi tipod stak nu ta ljud skim ak tiv no sti ma.

U slu ~a ju uslu ga eko si ste ma go vo ri mo o pri rod nim spo sob no sti ma eko si ste mada kon tro li {u po pu la ci je pa ra zi ta i pa to ge na. Ta ko, na pri mer, po ljo pri vred na pod -ru~ ja ko ja ima ju raz li ~i ta sta ni {ta su ot por ni ja na {te to ~i ne od mon kul tu ra.

Pri rod ni i po lu pri rod ni eko si ste mi ima ju ve o ma va ̀ nu ulo gu u spre ~a va nju {i re -nja in va ziv nih stra nih vr sta. U cen tral noj Evro pi, ve }i broj in va ziv nih stra nih vr stase mo ̀ e na }i na pod ru~ ji ma ko je je stva rao ~o vek (po lja, pre de li uz pu te ve) ne -go u {u ma ma ili mo ~va ra ma.

Pod ru~ ja NA TU RA 2000 ko ja pru ̀ a ju uslu ge bi o lo {ke kon tro le do no se sle de }eko ri sti: spre ~a va ju dej stvo {te to ~i na i pa to ge na; odr ̀ a va ju eko lo {ku rav no te ̀ una pod ru~ ju i u oko li ni; sma nju ju tro {ko ve u po ljo pri vred noj pro iz vod nji jer se ma -nje ko ri ste pe sti ci di; po ve }a va ju or gan sku pro iz vod nju hra ne; sma nju ju ko ri {}e -nje pe sti ci da a sa mim ti me i sma nju ju za ga |e nje vo de i dru go.

Uko li ko se na ru {i funk ci ja bi o lo {ke kon tro le ne kog NA TU RA 2000 pod ru~ ja, mo -`e do }i do zna ~aj nih gu bi ta ka usled dej stva {te to ~i na. Na ru {a va nje funk ci je semo ̀ e di rekt no po ve za ti sa ak tiv no sti ma ne kog po je din ca ili prav nog li ca. U tomslu ~a ju je mo gu }e na osno vu prin ci pa „eko lo {ke od go vor no sti“ i prin ci pa „za ga -|i va~ pla }a“ na pla ti ti tro {ko ve me ra ob no ve.

Uslu ge kon tro li sa nja opra {i va nja

Opra {i va nje je jed na od naj va ̀ ni jig uslu ga eko si ste ma ko ja do pri no si odr ̀ a va -nju pri rod nih ali i po ljo pri vred nih si ste ma. Iz vr {i o ci ove uslu ge su in sek ti (p~e le,lep ti ri, ose i dru gi) ali i ne ki ki~ me nja ci, po put pti ca i sle pih mi {e va, mo gu bi tiopra {i va ~i od re |e nih bi lja ka.

Pri sut nost pri rod nih opra {i va ~a, a sa mim tim i uslu ga opra {i va nja, za vi si od broj -nih fak to ra: uda lje no sti sta ni {ta vr sta ko je opra {u ju od po ljo pri vred nih po vr {i na,ra zno vr sno sti vr sta ko je vr {e opra {i va nje, kva li te ta po lu pri rod nih sta ni {ta itd.

U mno gim po ljo pri vred nim si ste mi ma opra {i va nje se oba vlja ta ko {to se uno si

mo no kul tu re vr sta ko je su la ko za pa lji ve, {to do pri no si {i re nju po ̀ a ra. Ta ko |e,bit no je zna ti da, na pri mer, dr ve }e sa du bljim ko re njem mo ̀ e da iz dr ̀ i du ̀ i pe -riod su {e pre ne go {to po sta ne za pa lji vo, u od no su na ono sa ko re nom ko ji nepro di re du bo ko.

U Evro pi {um ski po ̀ a ri su naj ve }a opa snost za ove eko si ste me, po seb no u ju -`nim pre de li ma. Iz ve {ta ji iz Fran cu ske, Gr~ ke, [pa ni je, Por tu ga li je i Ita li je po ka -zu ju da na go di {njem ni vou stra da oko 450 000 hek ta ra {u me.

Sta ti sti ka alar mant no upo zo ra va da je ~o vek u pre ko 95% slu ~a je va uzro~ nik po -ja ve {um skih po ̀ a ra.

[um ski po ̀ a ri u ju lu i av gu stu 2007. go di ne spa li li su vi {e od 40 000 he kra ta {u -me u Sr bi ji. Di rekt na {te ta od ovih po ̀ a ra pro ce nju je se na 4,6 mi li o na evra.

Ve li ki broj pod ru~ ja eko lo {ke mre ̀ e NA TU RA 2000 su {u me. Pra vil no upra vlja -nje {um skim pod ru~ ji ma mo ̀ e do ne ti ve li ke ko ri sti lo kal nim za jed ni ca ma i, iz me -|u osta log, za {ti tu od po ̀ a ra u pri ro di.

2726

bra mo gu} nost. P~e la ri su se ak tiv no uklju ~i li u o~u va nju ka rak te ri sti~ nih struk -tu ra za {ti }e ne obla sti Na tu ra 2000 Pr zem kov ska pu sta ra. Pu sta re su ret ki i ugro -`e ni eko si ste mi ko ji su za {ti }e ni po EU di rek ti vi o sta ni {ti ma. P~e la ri po ma ̀ u dase ove li va de odr ̀ e ta ko {to ukla nja ju dr ve }e i `bu nje i ta ko do pri no se za {ti ti pri -ro de od evrop ske va ̀ no sti. Pro iz vod nja me da je ser ti�ko va na od stra ne Evrop -ske uni je i do bi la je eti ke tu re gi o nal nog pro iz vo da. Da bi is pu ni la stan dard zaeti ke tu re gi o nal nog pro iz vo da, mo ra ju se odr ̀ a ti od re |e ni kri te ri ju mi kva li te ta,od no sno med mo ra da po ti ~e do 50 od sto sa po le na iz pu sta re. ^i nje ni ca da jemed pro iz ve den u za {ti }e nom pod ru~ ju, {to je na gla {e no na te gla ma, ga ran ci jaje nje go vog vi so kog kva li te ta i zdra vog sa dr ̀ a ja i zbog to ga ima ve }u ce nu. Ta -ko je za {ti ta ovog pod ru~ ja po mo gla pro iz vo |a ~i ma da na |u me sto na tr ̀ i {tu ipo sta la alat ka za pro mo vi sa nje re gi o nal nog bren da.

Uslu ge re gu li sa nja ljud skog zdra vlja

Usla ga eko si ste ma u re gu li sa nju zdra vlja lju di je vi {e stru ka. Sa jed ne stra ne pri -rod ni eko si ste mi re gu li {u ras pro stra nje nost i broj nost vr sta ko je su opa sne zaljud sko zdra vlje. Na pri mer, broj ne vr ste in se ka ta su uzro~ ni ci ozbilj nih bo le sti po -put ma la ri je, lajm ske bo le sti i dru gih. U eko si ste mi ma u ko ji ma su pro ce si bor beza re sur se, pre da tor ski od no si i dru go re gu li sa ni na pri rod ni na ~in, po pu la ci je vr -sta ko je su opa sne za ljud sko zdra vlje su pod kon tro lom. Uko li ko se na ru {i pri -rod na rav no te ̀ a, po pu la ci ja opa snih vr sta mo ̀ e da po ra ste do te me re da seja vlja ju epi de mi je bo le sti ko je one uzro ku ju.

Do dat no, pri rod ni eko si ste mi su naj bo lje „opre mlje ni“ za bor bu pro tiv in va zi jestra nih vr sta ko je ima ju {tet ni uti caj na ljud sko zdra vlje.

Am bro zi ja ra ste na za pu {te nim ze mlji {ti ma po red pu te va, ogra da, pru ga, nji va,od no sno ta mo gde ne po sto ji do volj no kon ku rent skih bi lja ka i gde je pri rod narav no te ̀ a na ru {e na. Po len ove bilj ke iza zi va aler gij ske re ak ci je kod oko 10% svet -ske po pu la ci je. Po {to ne ma pri rod nih pre da to ra njen po len po sta je do mi nan tanaler gen u mno gim ze mlja ma, pa i u Sr bi ji.

Sa dru ge stra ne pri rod ni eko si ste mi ima ju niz po zi tiv nih uti ca ja na ljud sko zdra -vlje. Me sta za od mor i re kre a ci ju, po seb no u ur ba nim sre di na ma, po bolj {a va juzdrav stve no sta nje lju di. Eko si ste mi ima ju po zi ti van uti caj na zdra vlje lju di i kroz:pre ~i {}a va nje vo de, odr ̀ a va nje kva li te ta va zdu ha, ubla ̀ a va nje pri rod nih ka ta -stro fa, obez be |i va nje le ko vi tog bi lja itd.

Pod ru~ ja eko lo {ke mre ̀ e NA TU RA 2000 mo gu ima ti ve li ki do pri nos sma nje nju

po pu la ci ja in se ka ta ko ji }e vr {i ti opra {i va nje, naj ~e {}e vr ste Apis mel li fe ra (me -do no sna, do ma }a p~e la). Za to je bit no da se pri li kom pro ce ne uslu ge pod ru~ jaNA TU RA 2000 u opra {i va nju raz ma tra ju sa mo uslu ge od pri rod nih opra {i va ~a.

Po sto je do ka zi da pri rod ni opra {i va ~i do pri no se kva li te tu i ko li ~i ni pri no sa u po -ljo pri vre di. Pro ce na eko nom ske vred no sti opra {i va ~a je te {ka i vr lo ~e sto pro tiv -re~ na. Glo bal ni do pri nos pri rod nih i do ma }ih opra {i va ~a je pro ce njen na 120mi li jar di do la ra go di {nje (Co stan za i dr. 1997).Na u~ ni ci Losey i Va ug han su utvr -di li, to kom ana li ze 2006. go di ne, da su pri rod ni opra| {i va ~i „od go vor ni“ za pro -iz vod nju vo }a i po vr }a u vred no sti od oko 3 mi li jar de do la ra go di {nje uSje di nje nim Ame ri~ kim Dr ̀ a va ma.

Apis mel li fe ra se ~e sto ko ri sti za opra {i va nje, na ro ~i to u na {im kra je vi ma. Me |u -tim, ja vlja ju se broj ni pro ble mi u odr ̀ a va nju po pu la ci je ove p~e le, pro ble mi sain va ziv nim stra nim vr sta ma i sli~ no. Ima ju }i sve ovo u vi du, po sle ni za go di napra }e nja i pro u ~a va nja, sve vi {e se pre po zna je zna ~aj pri rod nih opra {i va ~a.

Ni je la ko za mi sli ti uspe {nu kom bi na ci ju pro iz vod nje me da, eko nom sku ko rist iza {ti tu pri ro de u isto vre me. Me |u tim, pri mer iz Polj ske po ka zu je da je mo gu }asa rad nja lo kal nih p~e la ra i eko lo ga i da mo ̀ e do ne ti obo stra nu ko rist. U ju go i -sto~ nom de lu Polj ske, u gra du Pr zem ko vu udru ̀ i lo se ne ko li ko p~e la ra otvo re -nog uma za jed no sa dve ne vla di ne or ga ni za ci je i pred stav ni ci ma lo kal nog par kapri ro de da bi po kre nu li no vu ini ci ja ti vu. U to vre me pro iz vod nja me da ni je bi laeko nom ski is pla ti va ta ko da je pre vas hod ni cilj ini ci ja ti ve bio obez be |i va nje po -sla p~e la ri ma. Stva ra nje tr ̀ i {ta za no ve pro iz vo de od me da iz gle da lo je kao do -

2928

sto ~ar skih pred u ze }a pre u sme re no je na po volj ni je me {a ne me to de is pa {e. Pro jek tom je pot po mog nu ta re sta u ra -ci ja i odr ̀ a nje oko 1800 hek ta ra u dve obla sti Na tu ra 2000. Ka sni jim is tra ̀ i va nji ma o bilj nim i `i vo tinj skim vr sta mado ka za no je da je pro je kat po mo gao da se je dan broj ret kih bilj nih vr sta odr ̀ i.

Uslu ge po dr {ke

Uslu ge po dr {ke su svi oni pro ce si u eko si ste mu ko ji da ju osno vu osta lim uslu ga ma eko si ste ma i ko ri sti ma ko je pri -ro de da je.

Pri me ri uslu ga po dr {ke su:

> Odr ̀ a va nje uslo va za pro iz vod nju u eko si ste mu. Na pri mer: for mi ra nje ze mlji {ta, ci klus hra nji vih ma te ri ja, pri -mar na pro duk ci ja i dru go.

> Odr ̀ a va nje po volj nih uslo va za do bro bit lju di i raz voj odr ̀ i ve eko no mi je, po volj nog dru {tve nog okru ̀ e nja,kul tu re, zdra vlja, bez bed no sti.

> Osi gu ra va nje osnov nih re sur sa za pro iz vod nju hra ne, za raz voj tu ri zma itd.> Odr ̀ a va nje uslo va za vo do snab ne va nje.

Dru ge so cio eko nom ske ko ri sti

[i rok spek tar so cio eko nom skih ko ri sti od pod ru~ ja NA TU RA 2000, ko je ne mo gu bi ti di rekt no po ve za ne sa od re |e -nom uslu gom eko si ste ma, pod ra zu me va:

> Za po {lja va nje u pod ru~ ju NA TU RA 2000 (na pri mer u in sti tu ci ji ili kom pa ni ji ko ja je upra vlja~ pod ru~ jem);> Za po {lja va nje ko je ni je di rekt no u pod ru~ ju ali je po ve za no sa po sto ja njem pod ru~ ja NA TU RA 2000 (na pri -

mer u tu ri sti~ kim agen ci ja ma);> Eko nom ska do bit u lo kal noj za jed ni ci ko joj do pri no se za po sle ni u pod ru~ ju NA TU RA 2000 kroz po tro {nju;> Ulo gu NA TU RA 2000 pod ru~ ja u ru ral nom i re gi o nal nom raz vo ju itd.

U NA TU RA 2000 pod ru~ ju Lil le Vild mo se (Dan ska)2002. go di ne obez be |e no je 68 rad nih me sta. Po da ci su do bi je -ni od op {ti ne ko ja je, ta ko |e, pro ce ni la da }e broj rad nih me sta u ovom pod ru~ ju po ra sti do 167 u na red nih de setgo di na.

Re ka Mur u Au stri ji, ko ja ima pod ru~ je NA TU RA 2000, je do bar pri mer do bi ja nja fon do va za re gi o nal ni raz voj. Iz LI -FE fon do va Evrop ske uni je do bi je no je 60 mi li o na evra za ovo pod ru~ je a iz In ter reg fon do va jo{ 6,6 mi li o na evra.

tro {ko va u lo kal noj za jed ni ci za pre ven ci ju od za ra za, tro {ko va za aler gij ske bo le sti pa ~ak i men tal ne bo le sti. Sto -ga, ko rist od uslu ga pod ru~ ja NA TU RA 2000 za re gu li sa nja ljud skog zdra vlja ima ju i po jed ni ci i in sti tu ci je na lo kal -nom ni vou.

Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja ve ru je da 23 – 25% glo bal nih tro {ko va za le ~e nje mo gu bi ti sma nje ni do brim upra -vlja njem kom po nen ta ma `i vot ne sre di ne.

Prüss-Üstün, A & Cor valán, C. Pre ven ting Di se a se thro ugh Healthy En vi ron ments: Towards an Esti ma te of the En vi -ron men tal Bur den of Di se a se (World He alth Or ga ni za tion, Ge ne va, Switzerland, 2006).

Uslu ge odr ̀ a va nja raz li ~i tih ge na i vr sta

Eko si ste mi omo gu }a va ju po sto ja nje raz li ~i tih vr sta za hva lju ju }i svo jom oso bi na ma po put: sa sta va i ras pro stra nje -no sti osnov ne vr ste ve ge ta ci je; pro to ku ener gi je i pro duk tiv no sti eko si ste ma; vo de nim re sur si ma; ka rak te ri sti ka maze mlji {ta. Ta ko |e, ve o ma bit na oso bi na je i „pri rod nost eko si ste ma“, od no sno ko li ko je eko si stem sa ~u van od uti -ca ja ~o ve ka, gu bit ka sta ni {ta, in va zi je stra nih vr sta.

Raz li ~i tost ge na u ne kom eko si ste mu je di rekt na po sle di ca po sto ja nja raz li ~i tih vr sta. Ta ko da pro me ne ko je do vo -de do sma nje nja raz li ~i to sti vr sta di rekt no vo de i sma nje nju bo gat sva i raz li ~i to sti ge na.

Gu bi tak lo kal nih vr sta do vo di do ne po vrat nog gu bit ka ge na ko je one sa dr ̀ e. Ovo do vo di, na da lje, do sma nje njage ne ti~ kog fon da ko ji je bi tan za pri rod nu se lek ci ju, kao i za se lek ci ju ko ju oba vlja ju po ljo pri vred ni ci. Sa sma nje -njem ge ne ti~ kog bo gat stva sma nju je se i ot por nost bi lja ka i `i vo ti nja na pro me ne po put pro me ne ki me, po ja ve no -vih bo le sti, pa ra zi ta.

Upra vlja ~i pod ru~ ji ma eko lo {ke mre ̀ e NA TU RA 2000 ima ju va ̀ nu ulo gu u o~u va nju tra di ci o nal nog si ste ma po ljo -pri vre de i o~u va nju ge ne ti~ kog fon da tog pod ru~ ja.

Osim to ga, pod ru~ lja NA TU RA 2000 mo gu da bu du i re fu gi ju mi i me sta raz mno ̀ a va nja vr sta (na pri mer in se ka taopra {i va ~a, lov ne di vlja ~i ) ~i me do pri no se o~u va nju ge net ski „zdra vih“ po pu la ci ja u re gi o nu.

Jork {a jr Dejls je oblast na se ve ru En gle ske i po znat je po div nim pre de li ma i du goj tra di ci ji pa stir skog sto ~ar stva.Broj na br da i bre go vi i ni zak kva li tet ze mlji {ta do pri ne li su da ovo pod ru~ je po sta ne po god no za na pa sa nje sto ke.Po sto ja nje ka rak te ri sti~ ne flore i fa u ne je pot pu no za vi sno od si ste ma od ga ja nja sto ke, od no sno od is pa {e. @ivo ti -nje su neo p hod ne ka ko bi li va de oslo bo di li od dr ve }a i `bu nja ko je vi so ko ra ste. U ci lju o~u va nja naj bo lje su au ten -ti~ ne ra se sto ke ko je su pri la go |e ne su ro vim kli mat skim uslo vi ma i mo gu da pa su na otvo re nom to kom ~i ta ve go di ne.U pro te klih 40 go di na de si la se pro me na od tra di ci o nal nog uz go ja sto ke ka in ten ziv nom ov ~ar stvu. Pro me na u me -to di po ljo pri vre de i po ve }a nje bro ja sto ke do ve le su do op {teg sma nje nja pri rod nih vred no sti pod ru~ ja. Pro je kat po -dr ̀ an od stra ne Evrop ske uni je, za po ~et je 2002. go di ne sa pri mar nim ci ljem da se sa ~u va lo kal na flora i fa u na. Toje po stig nu to pu tem po nov nog uvo |e nja ga je nja tra di ci o nal nih vr sta do ma }ih `i vo ti nja. Po pro jek tu, obez be |e nasu sred stva za odr ̀ a va nje sta da au toh to nih sor ti sto ke i obez be |e ni su neo p hod ni in fra struk tur ni uslo vi. Pet na est

3130

Za{to procenjivati ipromovisati socioekonomske koristi?

eko si ste ma su va ̀ ni aspek ti ovih ko ri sti. To kom ana li ze ura |e na je i pri o ri ti za ci ja ko ri sti, ta ko da je po ka za no da uslu -ge snab de va nja ni su to li ko bit ne za Ho lan di ju!

Sli ka: na ~in na ko ji se mo ̀ e pri ka za ti va ̀ nost po je di nih uslu ga eko si ste ma ne kog pod ru~ ja NA TU RA 2000

Ob ra di ti sli ku

Ko ji su klju~ ni fak to ri za uspe {nu ko mu ni ka ci ju so cio eko nom skih ko ri sti pod ru~ ja NA TU RA 2000?> Pra vo vre me no i ade kvat no uklu ~i va nje svih za in te re so va nih stra na;> Na ja san na ~in pre zen to va ti ve zu iz me |u za {ti te pod ru~ ja i so cio eko nom skih ko ri sti ko je to pod ru~ je da je;> Pre zen to va ti do bre pri me re iz lo kal nih za jed ni ca;> Po dr ̀ a ti pro gra me obra zo va nja i raz vo ja ve {ti na;> Uklju ~i va nje raz li ~i tih sek to ra;> Ko ri {}e nje na ~i na i sred sta va ko mu ni ka ci je ko ji su pri la go |e ni lo kal nim uslo vi ma.

Ulo ga raz li ~i tih ak te ra u pro ce ni i pro mo vi sa njuso cio eko nom skih ko ri sti pod ru~ ja Na tu ra 2000

Eko lo {ke, eko nom ske i so ci jal ne ko ri sti od pod ru~ ja NA TU RA 2000 mo gu bi ti po dr ̀ a ne i o~u va ne je di no uko li ko setim pod ru~ jem upra vlja na ade kva tan na ~in. Otvo ren pro ces do no {e nja od lu ka, ko ji uklju ~u je pra va i in te re se {i ro -kog kru ga za in te re so va nih stra na, po seb no lju di ko ji `i ve u tom pod ru~ ju, mo ̀ e do ne ti ko ri sti za {ti ti pri ro de i lju di -ma.

Pro ce nu so cio eko nom skih ko ri sti pod ru~ ja NA TU RA 2000 bi tre ba lo da ra de lju di ko ji su ob u ~e ni za tu vr stu po sla.Tim, ko ji bi tre ba lo an ga ̀ o va ti, tre ba da oku pi stru~ nja ke iz raz li ~i tih obla sti eko nom skih, pri rod nih i dru {tve nih na u -ka. Ma to do lo gi ja ko ja se ko ri sti bi tre ba lo da se uskla di sa lo kal nim uslo vi ma ali i da sle di pre po ru ke ko je su na pra -vlje ne za NA TU RA 2000 pod ru~ ja ge ne ral no.

Evrop ska ko mi si ja je po dr ̀ a la iz ra du prak ti~ nog vo di ~a za pro ce nu so cio eko nom skih ko ri sti od pod ru~ ja NA TU RA2000. Ovaj vo di~ na me njen je pr ven stve no upra vlja ~i ma (ma na d`e ri ma) pod ru~ ja.

Ali, sve za in te re so va ne stra ne ga mo gu ko ri sti ti.

Pri stu pi pro ce ni, kao i is ku stva ko ja su stru~ nja ci ima li, do sa da su bi la raz li ~i ta. Ka ko bi pri ku pi li po dat ke o svim kre -ta nji ma nov ca ve za no za NA TU RA 2000 pod ru~ je, gru pa au to ra je ana li zi ra la ko je su to gru pa ci je ko je ima ju pri ho -de sa ovog pod ru~ ja (Ba de and van der Schro eff, 2006.). Ova kav pri stup im je omo gu }io da od mah po kre nuraz go vo re o fi na si ra nju pod ru~ ja, sa po seb nim na gla skom na jav no -pri vat na part ner stva.

Her nan dez i Sainteny (2008.) su svo ju ana li zu ogra ni ~i li na po ljo pri vred ni ke ko ji su „po go |e ni“ me ra ma upra vlja njapod ru~ jem NA TU RA 2000 i na sta nov ni ke tog pod ru~ ja ko ji ima ju ko ri sti od po ljo pri vre de.

U pro ce su pro ce ne so cio eko nom skih vred no sti i ko ri sti od pod ru~ ja NA TU RA 2000 ve o ma je bit no uklju ~i ti jav nost:po ljo pri vred ni ke, vla sni ke ze mlji {ta, udru ̀ e nja gra |a na ko ja se ba ve za {ti tom `i vot ne sre di ne, lo va~ ka i ri bo lo va~ ka

Ve o ma ~e sto se po sta vlja pi ta nje na ko ji na ~in se mo ̀ e, a na ko ji na ~in bi tre ba -lo, upo re |i va ti ko ri sti od za {ti te pri ro de i ko ri sti od dru gih na ~i na ko ri {}e nja pod -ru~ ja.

Ko je su po sle di ce za bi o di ve zi tet i uslu ge eko si ste ma ako se , na pri mer, ne komo ~var no pod ru~ je isu {i za rad stva ra nja po ljo pri vred nih po vr {i na? Ovo pi ta njezah te va de talj nu ana li zu ko ri sti, tro {ko va, uklju ~i va nje svih in te re snih gru pa, ja -sno pre zen to va nje re zul ta ta, jav ne di sku si je itd.

Ka ko je, u ve }i ni ze ma lja EU eko lo {ka mre ̀ a NA TU RA 2000 jo{ uvek shva }e nakao eko nom ski te ret za ze mlje ~la ni ce, Evrop ska ko mi si ja (Ge ne ral ni di rek to ratza `i vot nu sre di nu) je po kre nu la niz pro je ka ta i ak tiv no sti za ana li zu ali i za pro -mo ci ju so cio eko nom skih ko ri sti NA TU RA 2000.

Do ka zi da eko lo {ka mre ̀ a NA TU RA 2000 do no si broj ne so cio eko nom ske ko ri -sti }e do pri ne ti bo ljem raz u me va nju, sa rad nji i pla ni ra nju za ovu mre ̀ u. Ta ko |e,ovo mo ̀ e da obez be di do dat na fi nan sij ska sred stav iz EU fon do va za o~u va njemre ̀ e.

Bo lje raz u me va nje i pro mo ci ja so cio eko nom skih ko ri sti od pod ru~ ja NA TU RA2000 }e ima ti ja ko va ̀ nu ulo gu pri li kom pri ku plja nja po dr {ke jav no sti za eko lo -{ku mre ̀ u, kao i pri li kom pla ni ra nja fi nan si ra nja mre ̀ e.

Ve o ma je bit no da su so cio eko nom ske ko ri sti ne kog pod ru~ ja NA TU RA 2000,ko je se pro mo vi {u, u skla du sa ci lje vi ma za {ti te tog pod ru~ ja. Po seb nu pa ̀ njutre ba po sve ti ti pre po zna va nju i pre ven ci ji po ten ci jal nih su ko ba ova dva aspek ta.

Na da lje, po treb no je od re di ti {ta je to „odr ̀ i vi ni vo ko ri {~e nja uslu ga eko si ste -ma“.

Pro ce nje ne bru to ko ri sti pod ru~ ja NA TU RA 2000 u Ho lan di ji

Ho land ski in sti tut za `i vot nu sre di nu je spro veo pro ce nu ko ri sti ko je NA TU RA2000 ima za Ho lan di ju. Is tra ̀ i va nje je ob u hva ti lo sva pod ru~ ja NA TU RA 2000 uovoj ze mlji.

Me to de: Pr vo su od re |e ne pro se~ ne vred no sti EUR/ hek tar/ go di na za raz li ~i teko ri sti ko je NA TU RA 2000 pod ru~ ja obez be |u ju, na osno vu po sto je }ih in for ma -ci ja iz li te ra tu re. Na kon to ga pro {i ra na je li sta ko ri sti, pri ku plje ni de ta lji sa sa mihpod ru~ ja, ura |e na ana li za.

Re zul ta ti: ko ri sti ko je do no si eko lo {ka mre ̀ a NA TU RA 2000 u Ho lan di ji su pro -ce nje ne na 4000 EUR/ hek tar/ go di na. Re kre a ci ja, tu ri zam, kao i dru ge uslu ge

3534

Ne ko li ko sa ve ta za or ga ni zo va nje kam pa nje pro mo ci je so cio eko nom skih ko ri sti pod ru~ ja NA -TU RA 2000

> Ne ka li der kam pa nje bu de na ci o nal na in sti tu ci ja od go vor na za za {ti }e na pri rod na do bra!> Na po ~et ku je neo p hod no for mi ra ti gru pu ko ja }e spro vo di ti kam pa nju. U gru pi bi tre ba lo da bu du pred stav -

ni ci eko lo {kih, raz voj nih i or ga ni za ci ja ko je se ba ve bor bom pro tiv si ro ma {tva; pred stav ni ci is tra ̀ i va~ kih in sti -tu ci ja; pred stav ni ci gru pa ko je su di rekt no, po zi tiv no ili ne ga tiv no, po ve za na sa svim pro me na ma u za {ti }e nompod ru~ ju; pred stav ni ci lo kal ne vla sti; oni ko ji }e ima ti ko ri sti od is ho da kam pa nje (pri vat ni sek tor-tu ri zam, ri -bo lov i dru gi.);

> An ga ̀ uj te stru~ nja ke za raz vi ja nje stra te gi je ko mu ni ka ci je!> Or ga ni zuj te do bru ko or di na ci ju ra da gru pe i kre ni te u pro mo ci ju so cio eko nom skih ko ri sti NA TU RA 2000!

udru ̀ e nja, tu ri sti~ ke aso ci ja ci je, mla de itd.

Pro ces uklju ~i va nja jav no sti tre ba pla ni ra ti i stru~ no vo di ti.

Jer, ono {to je so cio eko nom ska ko rist za jed nu gru pu za dru gu gru pu mo ̀ epred sta vlja ti tro {ak! Sto ga, tre ba sa slu {a ti i raz mo tri ti mi {lje nje svih stra na.

U pro mo ci ji so cio eko nom skih ko ri sti pod ru~ ja NA TU RA 2000 tre ba da bu duuklju ~e ni ra zni ak te ri, od na ci o nal nih in sti tu ci ja do lo kal nih or ga ni za ci ja. Ulo gasva kog ak te ra, na ~in pred sta vlja nja ko ri sti, mo ni to ring re zul tat pro mo ci je i osta -lo, tre ba lo bi da bu du do bro ko or di ni sa ni i za sno va ni na re le vant nim po da ci ma.

Stu di ja Eu ro ba ro me tra po ka zu je da su po ljo pri vred ni ci i vla sni ci ze mlji {ta naj bo -lje upo zna ti sa me ra ma upra vlja nja pod ru~ ji ma NA TU RA 2000, dok je jav nost sa -mo ~u la za po sto ja nje NA TU RA 2000 i uglav nom je upo zna ta sa kon flik ti ma ko jisu se de {a va li a ve za ni su za ko ri {}e nje ze mlji {ta na ne kom NA TU RA 2000 pod -ru~ ju. Na da lje, is tra ̀ i va nja po ka zu ju da one gru pe gra |a na ko je su ~u le za NA -TU RA 2000 ne ma ju sa zna nja o so cio eko nom skim ko ri sti ma pod ru~ ja. Naj bo ljipo zna va o ci si tu a ci je su po je din ci iz in sti tu ci ja i or ga ni za ci ja ko je se ba ve za {ti -tom pri ro de.

Nji ho vo zna nje i ve {ti ne bi tre ba lo is ko ri sti ti u pro mo ci ji so cio eko nom ski vred -no sti pod ru~ ja NA TU RA 2000.

Is tra ̀ i va nje u Gr~ koj je po ka za lo da ve }i na gra |a na sma tra da je va ̀ ni je bi ti upo -znat sa te mom kli mat skih pro me na ne go sa te mom za {ti te pri ro de i NA TU RA2000. Ta ko |e te ma kli mat skih pro me na ima ve }u po dr {ku po li ti ~a ra i me di ja.

Vla sni ci ze mlji {ta u Le to ni ji su is ko ri sti li po ten ci jal NA TU RA 2000 pod ru~ ja i pro -mo vi sa li ga!

Shva tiv {i da po sto ji po ten ci jal na pod ru~ ju, ze mljo vla sni ci u Le to ni ji su se sa mo -or ga ni zo va li i re vi ta li zo va li ba re i mo ~va re, na ko ji ma je po tom ura |e na re in tro -duk ci ja vo do ze ma ca ka rak te ri sti~ nih za taj kraj. Oni su, po tom, or ga ni zo va litu ri sti~ ko re kre a tiv nu po nu du i pro mo vi sa li je.

Ne vla di ne or ga ni za ci je su spro ve le niz raz li ~i tih ak ci ja za po di za nje sve sti jav no -sti ve za no za NA TU RA 2000 u svim ze mlja ma ~la ni ca ma EU. U fo ku su mno gihak tiv no sti je bi lo da se po ka ̀ e ve za iz me |u pri ro de i sva ko dnev nog `i vo ta. Re -zul tat je bio da su gra |a ni pre po zna li po ten ci ja le NA TU RA 2000 pod ru~ ja i sa mipo kre nu ak tiv no sti za nji ho vo o~u va nje.

3736

Metodologijaprocene socioekonomskihkoristi podru~jaNATURA 2000

3938

Uslu ge eko si ste ma ko je se pro ce nju ju: sve uslu ge eko si ste ma ko je do pri no sere kre a tiv nim ak tiv no sti ma.

Pro ce na ne e ko nom skih vred no sti i ko ri sti pod ru~ja NA TU RA 2000 mo`e se vr{itina raz li~ite na~ine.

Fo kus gru pe – se ko ri ste ka ko bi se ot kri lo mi{lje nje u~esni ka, ili se raz ma traona~in vo|enja di sku si je na od re|ene te me. Vred no sti i ko ri sti od svih uslu ga eko -si ste ma se mo gu pro ce nji va ti u fo kus gru pa ma.

Gra|an ski ̀ iri ji – se pra ve ka ko bi se do bi lo ja sno mi{lje nje jav no sti o od re|enojte mi ili gru pi dru{tve nih po ja va. Iza bra nim ~la no vi ma `iri ja se da ju re zul ta ti ana -li ze stru~nja ka kao i za klju~ci i pre po ru ke sa sa sta na ka za in te re so va nih stra ne, ioni na osno vu to ga di sku tu ju i do no se od lu ku. Sve uslu ge eko si ste ma mo gu sepro ce ni ti na ovaj na~in.

Q me to do lo gi ja – slu`i da se ot kri je „ti pi~no mi{lje nje“ lju di o `ivot noj sre di ni.Ovaj me tod se ko ri sti ka da je po treb no ot kri ti ka ko se po je din ci ose}aju, ka koraz mi{lja ju o `ivot noj sre di ni i ka ko i ko li ko shva ta ju uslu ge eko si ste ma. Ta ko|e,mo`e se is pi ta ti ko je pred lo ge oni ima ju za re{ava nje pro ble ma. Q me to do lo gi jase mo`e ko ri sti ti za sve uslu ge eko si ste ma.

Del fi me tod – je spe ci fi~na me to da za pro ce nu so ci jal nih po tre ba u sfe ri obra zo -va nja, zdrav stva i ur ba nog raz vo ja. Po seb no je usme re na ka is pi ti va nju ti po lo gi -ja po tre ba, pri ku plja nju in for ma ci ja o po tre ba ma i so ci jal nim uslu ga ma, ko re la ci jiraz li~itih su do va i sta vo va o so ci jal nim po tre ba ma u raz li~itim seg men ti ma ili ce -li ni i po ve za no sti i me|uza vi sno sti so ci jal nih po tre ba i uslu ga. Osnov na teh ni kaza pri ku plja nje po da ta ka je upit nik. Mo`e se ko ri sti ti za sve uslu ge eko si te ma.

Pro ce na ge ne ral nih so cio eko nom skih ko ri sti od pod ru~ja NA TU RA 2000 je kom -bi na ci ja kva li ta tiv nih, kvan ti ta tiv nih i mo ne tar nih pro ce na.

Pro ce na eko nom ske vred no sti mo`e da se ura di ko ri{}enjem raz li~itih tr`i{nih ine tr`i{nih teh ni ka, kao na pri mer:

> Pri ho di (bru to i ne to) od uslu ga eko si ste ma; mo gu se pro ce ni ti pri ho di oduslu ga snab de va nja ri bom, drv nim ma te ri ja li ma, pri ho di od no vih pro iz vo -da, pri ho di od tu ri zma i re kre a ci je.

> Iz beg nu ti tro{ko vi/ tro{ko vi in ve sti ci ja; pro ce nju ju se tro{ko vi pre~i{}ava -nja vo de ko ji su iz beg nu ti, tro{ko vi ko ji su iz beg nu ti zbog mo gu}no sti dase ko ri ste pri rod ni pro iz vo di {um skog vo}a, tro{ko vi ko ji su iz beg nu ti zapre ven ci ju i le~enje bo le sti di saj nih pu te va i dru gi.

> Iz be gu te {te te; pro ce nju je se vred nost iz be ga va nja ne ga tiv nog uti ca ja olu -ja, po pla va itd.

> Vred no sti skla di{te nja uglje ni ka; pro ce nju je se ta ko {to se pom no`e to nena ta lo`enog uglje ni ka i ce na uljen ka.

> Po slo vi i za po sle nja na sta la u pod ru~ju; pro ce nju je se broj po slo va ko ji sudi rekt no ili in di rekt no ve za ni za pod ru~je NA TU RA 2000.

Do dat no, tro{ko vi gu bit ka, ve{ta~ke za me ne ili ob no ve uslu ge eko si ste ma mo -gu bi ti ko ri{}eni kao po ka za te lji vred no sti ove uslu ge.

Pro ce na eko nom ske vred no sti se mo`e vr{iti i na sle de}i na~in:

Me to da: pro ce na funk ci o ni sa nja pro iz vo da

Opis: ova me to da je usme re na ka po ten ci jal noj ve zi ko ja po sto ji izme|u ne keuslu ge eko si ste ma i tr`i{nog pro iz vo da. Mno gi pro iz vo di iz pri ro de su osno vapro iz vod nje. Uko li ko do|e do po re me}aja u pri ro di to za po sle di cu ima pro me -ne u pro ce su pro iz vod nje.

Uslu ge eko si ste ma ko je se pro ce nju ju: uslu ge re gu li sa nja i uslu ge po dr{ke supo ve za ne sa pro iz vod njom. Na pri mer efe kat kva li te ta va zdu ha ili vo de na po ljo -pri vred nu pro iz vod nju.

Me to da: pro ce na put nih tro{ko va

Opis: ova istra`iva~ka teh ni ka pro ce nju je tro{ko ve ko je po je din ci ima ju pri li kompu to va nja do ne kog re kre a tiv nog pod ru~ja kao do pri no sa pro ce ni eko nom skihdo bi ti ko je to pod ru~je do no si.

4140

Primeri zapotencijalnaNATURA 2000podru~ja u Srbiji

Korak dalje,globalne inicijative –TEEB, IPBES,resource cap

4544

a pri ku plje ni su i broj ni pri me ri pro ce na vred no sti pri rod nog ka pi ta la. Usle di le sudo dat ne ana li ze za TE EB ini cijati vu, te su na 10. Kon fe ren ci ji strana ugo vor nicaKon ven ci je o bi o lo{koj razno vr sno sti po vo dom (CBD COP-10) u Nago ji, (Japan)u ok to bru 2010. go di ne, pred sta vlje ne ~eti ri pu blikaci je:

> za eko lo ge i eko no mi ste „TE EB-Eko lo{ki i eko nom ski osno vi“. Iz ve{taj oosnov nim kon cep tim� i me to do lo gi ji za eko nom sko vred no va nje bi o di ver -zi teta i usluga eko si stema;

> za me|unarod ne i nacionalne do no si o ce od lu ka-po li ti~are „TE EB– Kre i ra -nje nacionalne i me|unarod ne po li ti ke“. Iz ve{taj pru`a anali ze i save te oto me kako da va lo ri zu je mo i ugra|uje mo vred no sti bi o di ver zi tet i eko si ste -ma u po li ti~ke od lu ke;

> za lokalne i re gionalne po li ti ke „TE EB za lokalnu i re gionalnu po li ti ku“. Iz -ve{taj da je anali ze i smer ni ce za uklju~iva nje vred no sti bi o di ver zi tet i eko -si ste ma na re gionalnom i lokalnom ni vou, de talj no ilu strovano sapri me rima stu dija slu~aja;

> za pri vat ni sec tor „TE EB u po slo va nju i pred u zet ni{tvu“. Iz ve{taj pru`a anai -ze i smer ni ce o to me kako kom pa ni je i pred u ze}a mo gu da iden ti fi ku ju iupravljaju ri zi ci ma i mo gu}no sti ma ve za nim bi o di ver zi tet i eko si ste me.

Za gra|ane je ra di pro mo vi sa nje ide ja i kon ce pa ta TE EB pri pre mlje na in ter e netstra ni ca: www.te eb4me.com

Dodatni TE EB stu di je objavlje ni su na spe ci fi~ne te me:> Pri ru~nik „TE EB-Gr�do vi“, isti~e kako uslu ge eko si stem� i nji ho vo vred -

novanje mo gu da stvo re di rekt nu do bro bit za grado ve. Tako|e, pru`a up-utstva, broj ne pri me re i stu di je slu~aja;

> Pri ru~nik „TE EB i kli mat ska pi ta nja“ pri ka zu je kako su klimatske pro me nei bi o di ver zi tet neraski di vo po vezani i kako ulaganja u restauraci ju i za{ti tueko si stema na{e plane te, u vred no sti od ne ko li ko mi li jar di dolara, mo`eda odi gra va`nu ulo gu u bor bi pro tiv klimatskih pro mena;

> Do ku ment „TE EB Okeana“ da je pre po ru ke do no si o ci ma od lu ka ka koobez be di ti uslu ge eko si stem� oke a na po mo}u una pre|enog upr�vlj�njeoke�ni ma i in ve stir�nja u za{ti tu mo ra i upra vlja nje ri zi ci ma ra di obez be|iva -nje eko nom ske do bi ti.

Da bi se zna~aj uslu ga eko si ste ma mo gao shva ti ti i vred no va ti, raz vi je ni su broj -ni mo de li od ko jih ne ki uklju~uju i eko nom sko vred no va nje uslu ga eko si ste ma inji hov mo ne tar ni iz raz. Pi ta nje mo ne tar nog iz ra za uslu ga ko je pri ro da pru`a ~ove -

47

Eko no mi ja eko si ste ma i bi o di ver zi te ta(TE EB-The Eco no mics of Ecosystems and Biodiveristy)

Funk ci je i uslu ge ko je nam pru`aju eko si ste mi po sta ju sve zna~aj ni je kao {to isvest o nji ho voj va`no sti ra ste u po sled nje vre me. Sa po ra stom ljud ske po pu la -ci je ra ste i po tre ba za uslu ga ma pri ro de. S dru ge stra ne, rast po pu la ci je i svet -ske eko no mi je do vo di do po ve}ane po tre be za pro iz vo di ma i u op{te uslu ga mapri ro de {to u ko na~ni ci do vo di do po ve}anog „eko lo{kog oti ska“ ko ji ljud ske ak -tiv no sti osta vlja ju na pri ro du i pri rod ne re sur se. Us pr kos nje go voj ne za me nji vo -sti i va`no sti za na{ op sta nak, bi o di ver zi tet je u stal nom tren du sma nje nja. Brojvr sta bi lja ka i `ivo ti nja, kao i eko si ste ma, se sve vi{e sma nju je, a na{a pla ne tapo sta je sve si ro ma{ni ja pri rod nim re sur si ma. Funk ci je eko si ste ma pre la ze u uslu -ge onog tre nut ka ka da se usta no vi nji ho va vred nost za ~ove ka, od no sno di rekt -na ili in di rekt na ko rist ko ju ima mo od funk ci o nal nih ve za i pro du ka ta na sta lih upri ro di.

Stu di ja Eko no mi ja eko si ste ma i bi o di ver zi te ta-TE EB (Suk hdev et al., 2010) po ka -zu je da na{a za vi snost od bi o di ver zi te ta i uslu ga eko si ste ma ni je uklju~ena u si -ste me eko nom skog ra~uno vod stva. To mo`e do ve sti na glo bal nom ni vou dotro{ka od 7% BDP do 2050. go di ne, {to je iz nos ko ji tre ba pla ti ti ra di na{e za vi -sno sti od pri rod nih si ste ma.

Pre ma ovoj stu di ji mre`a za{ti}enih pod ru~ja ko ja bi po kri va la 15% kop ne nih i30% mor skih eko si ste ma ko{ta la bi oko 45 mi li jar di ame ri~kih do la ra, u ko je bibi li uklju~eni tro{ko vi efi ka snog upra vlja nja, kom pen za ci ja za di rekt ne tro{ko ve,in di rekt ne tro{ko ve kao i ku po vi nu ze mlji{ta. U isto vre me, ova za{ti}ena pod -ru~ja bi pru`ala uslu ge i do bro bi ti u vred no sti od pre ko 4,4 tri li o na $. Ovo uka zu -je da je in ve sti ci ja u za{ti}ena pod ru~ja is pla ti va i da do no si ko rist i do 100 pu tave}u od tro{ko va ulo`enih u za{ti tu pod ru~ja. Na rav no, broj ni su pro ble mi naovom pu tu. Osim, {to sred stva ko ja se ula`u u upra vlja nje za{ti}enim pod ru~ji -ma ni pri bli`no ne za do vo lja va ju po tre be, sta vlja nje pod ru~ja pod za{ti tu jenaj~e{}e pra}eno ogra ni~enjem ljud skih ak tiv no sti {to mo`e do ve sti do kon fli ka -ta, na ro~ito na lo kal nom ni vou.

TE EB Stu dija se sasto ji od niza iz ve{taj� za razli~ite krajnje ko ri sni ke. Pre li minarnire zultati iz TE EB ini cijativ� predstavlje ni su kao pre li mi nar ni iz ve{taj na 9. Kon fe -ren ci ji strana ugo vor nica Kon ven ci je o bi o lo{koj razno vr sno sti (CBD COP-9) uBo nu, u Nema~koj u maju 2008. go di ne. TE EB pre li mi nar ni iz ve{taj postavio jeosno vu u ko joj su ele men ti bi o di ver zi teta i eko si ste ma za pro ce nu iden ti fi kovani,

46

vi si od kva li te ta vo de, ili ze mlji{ta, a sa me kom pa ni je sma nju ju tro{ko ve sku pihula ga nja u teh no lo gi je i ka pa ci te te za pre~i{ca va nje.

Do dat no, ne ka jav na pla}anja se mo gu sma tra ti pla}anji ma za uslu ge eko si ste -ma, na pri mer agro-eko lo{ka pla}anja na me nje na oni ma ko ji upra vlja ju i ob ra|ujuze mlji{te na pro pi sa ni na~in ko ji obez be|uje o~uva nje eko si ste ma i uslu ga ko jeoni pru`aju, kao sto su za{ti ta od ero zi je i po pla va, de po no va nje uglje ni ka ilio~uva nje bi o di ver zi te ta u ko rist dru{tva u ce li ni.

Tre ba pro me ni ti po gled na svet, ume sto da eks plo a ti{emo pri ro du, tre ba lo bi dajoj na pra vi mo me sta. Omo gu}iti eko nom sku de lat nost uz po{to va nje eko lo{kihogra ni~enja klju~no je za odr`ivo stva ra nje rad nih me sta i odr`ivu eko no mi ju. Od -go vor nost za za{ti tu bi o di ver zi te ta je za jed ni~ka, sa po seb nim fo ku som na di ja -log izme|u ci vil nog dru{tva, dr`av nih in sti tu ci ja i pri vat nog sek to ra. Za za{ti tubi o di ver zi te ta, ta ko|e je va`no pri me ni ti „eko si stem ski pri stup“ kao kon cept zain te gral no upra vlja nje ze mlji{tem, vo dom, bilj nim i `ivo tinj skim re sur si ma, za{ti -tu i odr`ivo ko ri{}enje pri rod nih re sur sa.

IP BES (In ter go vern men tal sci en ce – policy Plat form on Biodiversity and Ecosys-tem Ser vi ces) je me|uvla di na plat for ma o bi o di ver zi te tu i uslu ga ma eko si ste ma.

Pri zna ju}i va`nost kop ne nog, ma rin skog, pri o bal nog i slat ko vod nog bi o di ver zi -te ta i uslu ga eko si ste ma, pred stav ni ci dr`ava Uje di nje nih na ci ja, nau~ne i stru~neor ga ni za ci je i dru ga ad mi ni stra tiv na te la na sa stan ku u Bu sa nu, 2010. go di ne,do go vo ri li su da nau~no – po li ti~ka plat for ma mo ra bi ti oja~ana, obez be|uju}ikva li tet i ne za vi snost do stup nih nau~nih sa zna nja.

IP BES }e obez be|iva ti nau~ne po dat ke vla da ma o bi o di ver zi te tu i uslu ga ma eko -si ste ma, ali i te li ma ko ja obez be|uju spro vo|enje dru gih mul ti la te ral nih spo ra zu -ma iz obla sti `ivot ne sre di ne, te li ma Uje di nje nih na ci ja itd.

^eti ri osnov ne funk ci je IP BES-a su:> da iden ti fi ku je i pre po ru~i klju~ne nau~ne po da ta ka za do no si o ce od lu ka i

da usme ra va pro ce se pri ku plja nja, ob ra de i pred sta vlja nja po da ta ka; > da pri re|uje re dov ne pe ri o di~ne pro ce ne zna nja o bi o di ver zi te tu i uslu ga -

ma eko si ste ma i nji ho voj po ve za no sti;> da po dr`i pri pre mu i pri me nu po li ti ka ta ko {to }e pre po ru~iva ti me ha ni zme

i me to do lo gi je za od re|ene obla sti;> da obez be di pre gled po va`no sti klju~nih po tre ba za ja~anja ka pa ci te ta

ko ji }e una pre di ti ve zu izme|u na u ke i po li ti ka pri me ne spo ra zu ma, kao i

49

ku u sre di{tu je ana li za u okvi ru po me nu te stu di je Eko no mi ja eko si ste ma i bi o di -ver zi te ta (TE EB).

Je dan od osnov nih me to da za utvr|iva nje eko nom ske vred no sti eko si ste mapred sta vlja Ukup na eko nom ska vred nost (TEV– To tal Eco no mic Va lue), ko ja sesa sto ji od ne ko li ko osnov nih ka te go ri ja:

> Vred nost in di rekt nog ko ri{}enja (pre~i{}ava nje vo de i va zdu ha, kon tro laod po pla va, ukla nja nje ne po`elj nih hranj lji vih ma te ri ja);

> Vred nost pro is te kla iz di rekt nog ko ri{}enja (hra na, dr vo, vo da i dr.);> Vred nost ne is ko ri{}ava nja (svest o to me da se ne ka vr sta ili eko si stem ne

ko ri ste, od nost no da se ~uva ju iz raz lo ga nji ho vog op stan ka);> Vred no sti op ci o ne upo tre be (vred no sti ko je se is po lja va ju ne ko ri{}ava njem

re sur sa u sa da{njo sti i osta vlja nju re sur sa za bu du}nost i even tu al nu ka -sni ju upo tre bu).

Uslu ge eko si ste ma su vi{estru ke ko ri sti ko je lju di do bi ja ju iz pri ro de, kao sto jepri rod no pre~i{}ava nje vo de, ili kon tro la po pla va ko ju obez be|uju mo~var na pod -ru~ja. [eme pla}anja za uslu ge eko si ste ma na gra|uju one ~ije ze mlji{te obez -be|uje ove uslu ge, sub ven ci ja ma ili tr`i{nim pla}anji ma od stra ne onih ko ji ima juko ri sti od do ti~nih uslu ga eko si ste ma. Na pri mer, kom pa ni ja ko ja se ba vi fla{ira -njem i pro da jom vo de za pi}e ima ko ri sti od to ga {to se uz vod no od to ka na la zi{uma ko ja obez be|uje pre~i{ca va nje vo de. U ci lju odr`ava nja ove uslu ge eko si -ste ma (pre~i{}ava nje vo de) neo p ho da no je do bro upra vlja nje {umom, te je ide -ja pla}anja za uslu ge eko si ste ma da kom pa ni ja ko ja fla{ira i pro da je vo du pla}aod re|enu su mu nov ca oni ma ko ji upra vlja ju {umom uz vod no, ka ko bi se sti mu -li sa lo do ba ro upra vlja nje ko ji obez be|uje {to bo lji kva li tet vo de.

Us po sta vlja nje {ema pla}anja za ko ri sti ko je pru`aju {ume, plod no ze mlji{te imno gi dru gi eko si ste mi je na~in da se pre po zna nji hov zna~aj i da se osi gu rakon ti nu i tet ko ri sti i za bu du}e ge ne ra ci je. Ove {eme sti mu li{u vla sni ke re sur sada upra vlja ju nji ma na na~in ko ji ne o{te}uje i de gra di ra re sur se. Na taj se na~iniz be ga va ju do dat ni tro{ko vi od stra ne dru gih ko ri sni ka istih re sur sa. Uko li ko se{umom iz na ve de nog pri me ra upra vlja na na~in ko ji do vo di do po re me}aja pri -rod ne rav no te`e, kom pa ni ja ko ja pro da je vo du bi ne mi nov no ima la do dat netro{ko ve za pre~i{}ava nje vo de ko ju za hva ta. Po red po zi tiv nog uti ca ja na bi o di -ver zi tet, {eme pla}anja za uslu ge eko si ste ma pru`aju i so ci jal nu ko rist. Ze mljo -po sed ni ci ko ji upra vlja ju re sur si ma na na~in ko ji ne de gra di ra `ivot nu sre di nudo bi ja ju do dat ni pri hod u vi du pla}anja od stra ne kom pa ni ja ~ije po slo va nje za -

48

ni nje ne na ci je i nji ho va te la.

Da nas je ve} ja sno da su glav ni uzro ci glo bal ne eko lo{ke kri ze isti kao i uzro ciglo bal ne fi nan sij ske kri ze – pre ve li ka po tro{nja i to ne za ra|enih, od no sno neo b -no vlji vih re sor sa. Zbog to ga je i za re{enje kri ze po tre ban glo bal ni od go vor – ato je pro me na mo de la pro iz vod nje i po tro{nje, pro me na kul tur nih ma tri ca, pro -me na shva ta nja poj ma raz voj kao i dru ga~ije ra~una nje bru to na ci o nal nog pro -iz vo da. Naj pre u ci vil nom sek to ru, a za tim i u nau~nim in sti tu ci ja ma, sve vi{e sepro bi ja sta no vi{te da je nu`no uve sti glo bal no ogra ni~enje po tro{nje ener gi je ipri rod nih neo b no vlji vih re sur sa i to po si ste mu kvo ta, sli~no da na{njim kvo ta maza emi si ju ugljen-di o ki si da. Ne ki ma ovaj glo bal ni plan mo`e iz gle da ti uto pij ski,ali nje go vim ne pri ma nji va njem mo`emo do`ive ti ne ga tiv nu uto pi ju – svet na ivi ciop stan ka u ko me se ma li broj pre`ive lih bo ri za pre o sta le re sur se.

Uslu ge eko-si ste ma i svet ska pri vre da

Pri vre da je sred stvo a ne cilj, ka ko mno gi da nas mi sle. Sta no vi{te da je po ve}anjeefi ka sno sti pri vre de glav ni cilj na ci o nal ne po li ti ke je opa san stav ko ji do vo di douni{te nja `ivot ne sre di ne. Pri vre da je ve za izme|u lju di i nji ho vog dru{tve nog ipri rod nog okru`enja, ali i pri vre da i dru{tvo za vi se od pri ro de. Pri rod na sre di namo`e pre`ive ti bez pri vre de, ali pri vre da bez `ivot ne sre di ne ne mo`e. Ka da se,na pri mer se ku {ume, isu{uju mo~va re, spa lju je tre set ili pro iz vo de he mi ka li je ko -je mo gu da za ga de ili uni{te pri ro du, to se ra~una kao rast bru to na ci o na log do -hot ka (BDP). Me|utim, ne ra~una se da se ti me gu be uslu ge eko si ste ma ko jita ko|e ima ju vred nost ne sa mo za }ove ka ve} i za pri vre du.

Eko si ste mi se mo gu de fi ni sa ti kao di na mi~ki skup bi lja ka, `ivo ti nja i za jed ni cami kro-or ga ni za ma i nji ho vog ne`ivog okru`enja, ko ji se od no se kao funk ci o nal -na ce li na. Eko si ste mi nam da ju hra nu ko ju je de mo, vo du ko ju pi je mo i ma te ri jalza obu}u i ode}u. Eko si ste mi nam omo gu}uju da hra na sa dr`i do volj no hran lji -vih ma te ri ja. Sve ove „da ro ve“ pri ro da nam pru`a bes plat no. Eko si ste mi re gu li{ukli mu, pro i zov de ~istu vo du i va zduh. Oni su osno va za dru ge eko lo{ke pro ce sekao {to su stva ra nje ze mlji{ta, opra{iva nje i evo lu ci ja. Eko si ste mi ima ju i obra -zov nu, re kre a ci o nu i du hov nu funk ci ju.

Ne mo`emo da pred vi di mo ko li ko bi o di ver zi te ta mo`e da ne sta ne da bi eko si -stem pre stao da pru`a jed nu ili vi{e uslu ga. Po sto ji ne ko li ko vr sta u eko si ste mi -ma ko je ima ju sli~ne ulo ge, ta ko da ako jed na ili ne ko li ko vr sta ne sta ne iz gle dada to ne ma uti ca ja na funk ci o ni sa nje eko si ste ma. Me|utim, ka ko se eko lo{kiuslo vi me nja ju, ova raz li~itost mo`e da po sta ne su{tin ski va`na. Ia ko, da nas, za

51

da istra`i mo gu}no sti za fi nan sij sku po dr{ku po je di nim po tre ba ma i ak tiv -no sti ma.

Klju~ni prin ci pi IP BES-a su: ovo te lo tre ba da bu de nau~no ne za vi sno; da ko ri stija sne, tran spa rent ne i nau~no po tvr|ene pro ce se za pri ku plja nje, raz me nu i pred -sta vlja nje po da ta ka iz svih re le vant nih iz vo ra; da pre po zna je i uva`ava do pri noszna nja i po da ta ka iz lo kal nih za jed ni ca o o~uva nju i odr`ivom ko ri{}enju bi o di -ver zi te ta i uslu ga ma eko si ste ma; da ima in ter di sci pli nar ni i mul ti di sci pli nar ni pri -stup; da uva`ava rod nu rav no prav nost u svom ra du itd.

Vi{e po da ta ka na in ter net stra ni ca ma IP BES (www.ip bes.net)

Ogra ni~enje ko ri{}enja re sur sa (re so ur ce cap)– eko lo{ka pa ra dig ma za spas Pla ne te

Gu bi tak bi o di ver zi te ta je dan je od glo bal nih pro ble ma sa da{nji ce, ko ji ma seugro`ava i do bro bit lju di. Istra`uju}i du bin ske raz lo ge gu bit ka bi o di ver zi te ta, shva -ti li smo da su oni in di rekt no po ve zni sa dru{tve no-eko nom skim iza zi va~ima, kao{to su mo de li i pro iz vod nje i po tro{nje kao i sa in ten ziv nim ko ri{}enjem ener gi jei ma te ri je. Ta ko je, na pri mer, in ten ziv na po ljo pri vre da po ve za na sa ve li kom upo -tre bom ener gi je i ma te ri je i ima {te tan uti caj na bi o di ver zi tet na mno go na~ina.Ko ri{}enje ener gi je na na~in da se pro me ne do sa da{nji mo de li pro iz vod nje i po -tro{nje, u prav cu pro iz vod nje i uslu ga sa ma nje in ten ziv nim ko ri{}enjem ener gi -je i us po sta vlja nja ogra ni~enja i kvo ta za ko ri{}enje ener gi je i re sur sa name|una rod nom ni vou, mo`da je po sled nja pri li ka da o~uva mo eko si ste me i dabu du}e ge ne ra ci je mo gu da ima ju bar do ne kle sli~ne mo gu}no sti za po sti za njekva li te ta `ivo ta.

Ka da je pre dva de set go di na na Sa mi tu u Ri ju de @ene i ru ter min „odr`ivi raz voj“ne zva ni~no ili po lu zva ni~no do bio oreol no ve eko lo{ke pa ra dig me i to po de fi ni -ci ji da je to „Raz voj sa da{njih ge ne ra ci ja ko ji ne ugro`ava mo gu}nost za pri vred -ni raz voj na red nih ge ne ra ci ja“, o~eki va lo se da }e svet ski li de ri pre o kre nu tine ga ti van trend raz vo ja ko ji je Pla ne tu do veo na sam rub pro pa sti. Me|utim, da -nas je ja sno da ni je dan ne ga ti van trend ni je pre ki nut, da kli mat ske pro me ne i gu -bi tak bi o di ver zi te ta ima ju glo bal ne ne ga tiv ne po sle di ce i da su po treb na no va,da le ko od re|eni ja pra vi la ka ko bi se uti ca lo na du bin ske iza zi va~e i po kre ta~euni{ta va nja `ivot ne sre di ne. Osim to ga, neo p hod na je i ja sna po li ti~ka vo lja ko -jom bi se kre i ra lo efi ka sno oru|e i me ha ni zmi za pri me nu do ne snih od lu ka podpo kro vi telj stvom od go va ra ju}ih me|una rod nih or ga ni za ci ja ma, kao {to su Ujed -

50

To je ono {to se na zi va sta vlja nje ogra ni~enja na ukup nu po tro{nju re sur sa.

Eko no mi ka eko si ste ma i bi o di ver zi te ta

Ne ki te o re ti~ari sma tra ju da bi se lju di vi{e tru di li i bo lje shva ta li zna~aj o~uva nja`ivot ne sre di ne ka da bi on mo gao da se iz me ri eko nom skim pa ra me tri ma. Po -sle di ce gu bit ka bi o di ver zi te ta ose}aju se na te re nu, ali, ~esto, pro la ze neo pa`enona na ci o nal nom i me|una rod nom ni vou. Ovi tro{ko vi se ne is ka zu ju u eko nom -skim od lu ka ma, po ka za te lji ma, si ste mi ma ob ra~una i na ce na ma na tr`i{tu. BDP,naj~e{}e, ne uklju~uje de gra da ci ju eko si ste ma, ko ji se ~esto na zi va i pri rod ni ka -pi tal. Po sta vlja se pi ta nje ka ko se mo`e iz ra~una ti ce na o~uva nja {ume?

Na pri mer, mo`e se iz ra~una ti ko li ko su ve}u ce nu lju di sprem ni da pla te za ku}uko ja je u pri rod nom okru`enju ili bli zu {ume. Od raz li ke u toj ce ni mo gu}e je od -re di ti do dat nu kul tur nu vred nost ko ju {uma ima za sta nov ni ke. Mo gu}e je utvr di tiko li ko da le ko su lju di sprem ni da pu tu ju na iz let u pre div nu {umu i iz ra~una ti ko -li ko su sprem ni da pla te za tro{ko ve pu to va nja. . U ovim slu~aje vi ma vred nu ju seestet ske ili re kre a ci o ne uslu ge. [ume, si gur no mo gu da pru`e ove uslu ge. Po -sto je i dru gi na~ini da se ovo iz ra~una. Mo`e se, uz po mo} upit ni ka, is pi ta ti ko li -ko su lju di sprem ni da pla te za uslu gu eko si ste ma pret po sta vlja ju}i im svamo gu}a de{ava nja. Za pra vo, ta ko se vred nu ju i ugro`ene vr ste. Ka da su u jed -nom ame ri~kom istra`iva nju is pi ta ni ci pi ta ni ko li ko su sprem ni da pla te za spa -sa va nje ri be skvo oni su od go vo ri li – 8,42 do la ra, po do ma}in stvu. Ali, za se ver nupe ga vu so vu sprem ni su da pla te 95, 42 do la ra! Ova kav pri stup eko nom skogvred no va nja gra di se na ljud skim `elja ma i pre fe ren ci ja ma. To, na rav no, ne mo -ra da odra`ava va`nost vr ste – ili slu`be eko si ste ma o ko joj se ra di. To je sa svimiz ve sno, ne do sta tak ova kvog pri stu pa vred no va nju.

Po sto je i dru gi pri stu pi vred no va nju. Mo gu}e je iz ra~una ti ko li ko vre de uslu ge{ume, kao {to su dr vo za ogrev i gra|u, le ko vi to bi lje, pe~ur ke i {um sko vo}e.Mo`emo da ko ri sti mo tr`i{nu vred nost ovih uslu ga. Te`e je, me|utim, iz ra~una tire gu la tor ne i uslu ge po dr{ke eko si ste ma ia ko su one, obi~no, va`ni je od dru gihvr sta uslu ga.

Re gu la tor ne uslu ge va`ni je su od snab de va ju}ih uslu ga, kao {to su obez be|iva -nje hra ne, slat ke vo de ili le ko vi tog bi lja, i va`ni je su ne go kul tur ne uslu ge kao {tosu re kre a ci ja, in spi ra ci ja ili obra zo va nje. Ka da su pro ce nji va ne raz li~ite uslu geobal nih mo~va ra u se ver noj [ri Lan ki, utvr di li su da je uslu ga spre~ava nja po pla -va naj vred ni ja za lo kal no sta nov ni{tvo i pri vred ne fak to re. Dru ga naj va`ni ja uslu -ga bi la je ~i{}enje ot pad nih vo da iz in du stri je i do ma}in sta va, dok je

53

ne ku vr stu ne mo ra da se mi sli da je ne za men lji va, ka sni je, ka da eko lo{ki uslo vibu du ne po volj ni za dru ge vr ste, sa sli~nom funk ci jom, mo`e bi ti neo p hod no po -treb na za pru`anje uslu ga eko si ste ma.

Po pro ce na ma oko 60 od sto uslu ga eko si ste ma je de gra di ra no ili se ko ri ste naneo dr`iv na~in. Dve vr ste uslu ga ne mo gu se ni sa da odr`ati, a ka mo li u bu du}no -sti: ri bar stvo i slat ko vod ni to ko vi. Ja sno je do ka za no da sma nje nje kva li te ta ovihuslu ga di rekt no uti~e na do bro bit lju di. Ka da je po~et kom 90-ih zbog pre te ra nogiz ri blja va nja pro pa lo ri bar stvo ba ka la ra u Nju fa un dlen du, hi lja de lju di osta lo jebez po sla. [te ta je iz no si la pre ko dve mi li jar de do la ra.

Pro blem je {to po ve}ana efi ka snost, ko ju do no se teh ni~ke ino va ci je, ne mo ranu`no da do ve de do sma nje nja po tro{nje. ^esto je ba{ su prot no slu~aj. Ka dase po ve}a ener get ska efi ka snost to do vo di do po ve}anja po tre be za ener gi jomna dva na~ina. Pr vo, ta ko ener gi ja re la tiv no po jef ti nju je, pa svi mo gu se bi da do -zvo le da je sve vi{e i vi{e ko ri ste. Dru go, po ve}ana ener get ska efi ka snostodra`ava se na eko nom ski rast, {to opet do vo di do po ve}anja po tra`nje za ener -gi jom u pri vre di.

Po ve}anje efi ka sno sti ima je di no smi sla ako se ce lo kup na po tro{nja ener gi je kon -tro li{e dru gim eko nom skim me ra ma. Vla de }e usko ro raz u me ti da je po sta vlja -nje ogra ni~enja u ko ri{}enju ener gi je i re sur sa ne iz be`no, uko li ko ho}emo daza u sta vi mo uni{ta va nje eko si ste ma i nje go vih uslu ga. A, to kao po sle di cu imada }e se na{a pri vre da kao ce li na iz me ni ti.

Ne ka da se mi sli da }e nam teh no lo{ki raz voj po mo}i da iza|emo iz kri ze, bi loeko nom ske, fi nan sij ske ili eko lo{ke, za to {to }emo se bo lje pri la go di ti uslo vi ma`ivot ne sre di ne ili dru{tve no-eko nom skih uslo va. Me|utim, uvek se de{ava ju no -ve kri ze. Pro blem se mo`e re{iti je di no ako de lu je mo na skri ve ne du bin ske raz -lo ge. Do bro izo lo va na ku}a i to pla ode}a mo gu da nas ugre ju, ali se ta ko nere{ava pro blem hlad no}e. Kre me za Sun ce mo gu da nas za{ti te ali ta ko ne}ene sta ti ozon ski omo ta~. Pra vi uzro ci eko lo{kih pro ble ma su kul tur ni, in sti tu ci o -nal ni i sturk tu ral ni po kre ta~i.

Po sta vlja se pi ta nje da li je pro me na ta ko po ve za nih stva ri mo gu}a ako se re{ava -ju pro ble mi odvo je no, po sek to ri ma. To bi zna~ilo da mi ni stri tr go vi ne, tran spor -ta, fi nan si ja, po ljo pri vre de, eko no mi je, unu tra{njih po slo va i mno gi dru gi mo ra juda se do go vo re da uve du po li ti~ke me re i ta ko pro me ne uslo ve po slo va nja.Me|utim, po treb ne su pot pu ne, ta ko zva ne ho li sti~ke eko nom ske me re. Na pri -mer, kon tro li sa nje ko li~ine re sur sa ko ji se ula`e u pri vre du, bio bi do bar po~etak.

52

pri stup, po{to ne mo`emo re{ava ti pro ble me istim na~inom raz mi{lja nja na ko jismo ih stvo ri li.

> Neo p hod na hit na ak ci ja za glo bal ne eko lo{ke i dru{tve ne pro ble me ko jabi tre ba lo da ima kao re zul tat glo bal ni do go vor o raz vo ju, ko jim }e se obez -be di ti da eko nom ske ak tiv no sti osta nu na ni vou ka pa ci te ta pod no{lji vo sti,da pri stup re sur si ma i ze mlji{tu bu de omo gu}en svi ma, i da se do bro bi tiko je se stvo re, rav no mer no ras po re|uju. Ovaj glo bal ni do go vor bi tre ba loda se spro ve de kroz kon kret ne ak ci je pod u pr te ja kom po lit~kom vo ljom ida se re dov no nad gle da uz ak tiv no u~e{}e ci vil nog dru{tva. Neo p hod niokvir za ove ak ci je tre ba lo bi da pru`i ma pa raz vo ja ze le ne eko no mi je.

> Ove akcije trebale bi da budu pra}ene prihva}enjem nove paradigme kakobi se premostio jaz izme|u dogovorenog i ostvarenog. U tom cilju na Kon-ferenciji bi trebalo da budu obavljene procene za{to putem predhodnihpoku{aja nisu ostvareni globalni ciljevi odr`ivog razvoja. Cilj svih zemaljaje da se pove}a dobrobit ljudi na principima jednakosti, ali se do tog ciljane mo`e do}i ako se ekonomskim, dru{tvenim i ekolo{kim pitanjima pris-tupa odvojeno, {to je bio i osnovni razlog ranijih neuspeha. Na Konferencijibi trebalo ponovo naglasiti kompleksnost me|uzavisnosti ovih, samo naiz-gled odvojenih sektora. U skladu sa tim, svi aspekti okvira IPSUO4(izaziva~a, pritisaka, stanja, uticaja i odgovora) moraju da se posmatrajuu kontekstu tih ekolo{kih i dru{tveno-ekonomskih problema. Izazovi, kao{to su rastu}a dru{tvena nejednakost i sa njom povezani fenomeni gladi isiroma{tva, finansijska i ekonomska kriza i ranjivost finansijskog sistema iprivrede, ekolo{ka kriza koja uklju~uje klimatske promene i gubitak biodi-verziteta, me|unarodni nesporazumi oko trgovine i podele koristi dodirujuse na kulturnim, institucionalnim i strukturnim nivoima zaga|iva~a. Da bise uhvatili u ko{tac sa njima moraju se prona}i najefikasnije metode uticajana izaziva~e, kao {to je pravna regulativa za kori{}enje resursa i zemlji{ta,~ime se u velikoj meri mo`e doprineti borbi za re{avanje ekolo{kih,ekonomskih i dru{tvenih problema.

> Procena kompleksnih odnosa izme|u ekolo{kih, dru{tvenih i ekonomskihproblema mo`e pomo}i da se redefini{u globalni koncepti razvoja.Dru{tva, uklju~uju}i i privrede trebalo bi da se adaptiraju na ekolo{keuslove i druga~ije okolnosti kojima se odre|uju pravci razvoja. Po zelenojekonomiji aktuelni modeli ekonomskog razvoja trebalo bi odmah da se

55

obez be|iva nje hra ne i dr va za lo`enje bi lo vred no tek jed nu de se ti nu od dru gihuslu ga.

Ova oblast se br zo raz vi ja, ta ko da sve vi{e zna mo o eko nom skim vred no sti maeko si ste ma Uz po mo} tih in for ma ci ja mo}i }emo da u bu du}no sti do no si mo bo -lje od lu ke o ko ri{}enju eko si ste ma. Ka da ta~no bu de mo zna li vred nost od re|enihuslu ga eko si ste ma .bi}e lak{e po li ti~ari ma i lju di ma ko ji do no se od lu ke u pri vre -di da do ne su od lu ke ko je }e i}i u pri log o~uva nju i una pre|enju `ivot ne sre di ne.

Stav CEEWeb-a za bi o di ver zi tet , mre`e ne vla di nih or ga ni za ci ja iz cen tral ne iisto~ne Evro pe o ogra ni~enju ko ri{}enja re sur sa

Ne ko li ko eko lo{kih i dru{tve no-eko nom skih iza zo va pre ti do bro bi ti gra|ana sve -ta, ko ji tra`e struk tu ral ne pro me ne u svet skoj pri vre di

U po sled njih 20 go di na glo bal ni odr`ivi raz voj po stao je je din stve na plat for ma zakre i ra nje po li ti ke pod po kro vi telj stvom Uje di nje nih na ci ja. Ne pot ce nju ju}i na po -re ko ji su po stig nu ti na ovom pla nu, da nas po sto ji ne ko li ko zna ko va ko ji nas upo -zo ra va ju da su nam neo p hod ne zna~aj ni je pro me ne u me to di ma po mo}u ko jihse bo ri mo sa eko lo{kim i dru{tve no-eko nom skim pro ble mi ma na glo bal nom ni -vou. Sve do ci smo tren do va po gor{anja i u eko lo{kom i u dru{tve no-eko nom -skom sek to ru. Ka ko je ka pa ci tet pod no{lji vo sti Pla ne te pre va zi|en1, mi sa daaku mi li ra mo eko lo{ki dug sa pe ri o dom vra}anja mno gih bu du}ih de ce ni ja. Ta kosmo do{li do si tu a ci je da je 60% uslu ga eko si ste ma de gra di ra no u sve tu, {to pod -ri va do bro bit svih lju di. Po pu la ci o ni bum, {to }e za re zul tat ima ti po pu la ci ju od 9mi li jar di lju di u na red ne ~eti ri de ce ni je, da lje pod ri va na{e {an se da ide mo pu -tem odr`ivo sti pri op sta ja nju na sa da{njem mo de lu ko ji nam na me}e sve ve}eiza zo ve ko je mo ra mo da re{imo.

Po me nu ti fe no me ni do ka zu ju da op{tim do bri ma (pri rod ni re sur si i ze mlji{te)upra vlja mo na neo dr`iv na~in i da do bro bit od ovih do ba ra ne mo`emo da de li -mo rav no mer no ni na na ci o nal nom ni na glo bal nom ni vou. Ova ~inje ni ca do vo -di do ozbilj nih po sle di ca i to ne sa mo ka da se ra di o glo bal nim eko si ste mi ma ve}i pri is ko re nji va nju si ro ma{tva, me|una rod nim od no si ma, bez bed no sti i du go -ro~nom eko nom skom pro spe ri te tu. Ia ko su ovi pro ble mi vi dlji vi ve} ne ko li ko de -ce ni ja, na{i od go vo ri na njih ni su uspe li da re{e ove pro ble me unu tar po sto je}ihdru{tve no-eko nom skih okvi ra. Ka ko se isti~e u ne dav nom iz ve{ta ju Me|una rod -noh pa ne la za re sur se3, ka ko bi se no si li sa pre te ra nim ko ri{~enjem re sur sa naglo bal nom ni vou i ka ko ne bi da lje na pre za li eko si ste me, po treb na je ap so lut nai ra di kal na re duk ci ja ko ri{}enja re sur sa. To zah te va no vu pa ra dig mu i ho li sti~ki

54

godi{nje smanjenje neobnovljivih izvora energije na globalnom nivou.Oni, koji u{tede deo dodeljenih im kvota, mogu da prodaju ostatakkvota onima koji potro{e vi{e nego {to im je odre|eno. Organizacije zaupravljanje kvotama prodaju kvote u nacionalnoj valuti ili kupuju pre-ostaje kvote koje su im potrebne.

– Tr`i{te ekolo{kih dobara i usluga je otvoreno tr`i{te koje funkcioni{e poekolo{kim i eti~kim pravilima uklju~uju}i aspekte odr`ivosti i konkurent-nosti. Novac od prodatih energetskihz kvota mo`e da se zameni zaproizvode na sekundarnom tr`i{tu proizvoda ozna~enih ekolo{kimetiketama.

– Revolving fond pru`a mogu}nost svakome, od potro{a~a do korisnikaenergije da mo`e da ostvari u{tedu kroz investicije u energetsku efikas-nost ili u obnovljive izvore energije. Revolving fond daje zajmove bezkamate u novcu iz kvota sa periodom vra}anja koji je prilago|enu{tedama u energiji ili ostvarivanju prihoda od ulo`enih investicija.

– Slu`ba podr{ke namenjena je da pru`i savete o stilovima `ivota, plani-ranju, dru{tvenim i ekolo{kim problemima kao i informacije potro{a~imao funkcionisanju {ema.

> [ema globalnih kvota omgu}uje neophodnu radikalnu promenu u razvi-jenim zemljama kao i su{tinske promene u zemljama u razvoju. Primena{eme kvota na me|unarodnom nivou mo`e se, uz pomo} trgovinekvotama dobiti sredstava za inovacije, transfer tehnologije i podizanje ka-paciteta za zemlje u razvoju.

> Odr`ivo upravljanje zemlji{tem trebalo bi da bude slede}i kamen me|a{zelene ekonomije, kao baze za bezbednost hrane i poljoprivrede, odgov-orno upravljanje vodama, i, izme|u ostalog, pobolj{anje otpornosti i pre-vencije katastrofa. Tu bi, tako|e, trebalo uzeti u obzir specifi~nu uloguekosistema (to jest vodenih ekosistema kao {to su treseti{ta, jezera imorski habitati i {ume) u ubla`avanju i adaptaciji na klimatske promene sobzirom na njihov veliki kapacitet skladi{tenja ugljen-dioksida i potrebe dase ekosistemi uvrste u programe za borbu protiv klimatskih promena nanacionalnom i me|unarodnom nivou. U aktivnosti za ostvarivanje zeleneekonomije trebalo bi uklju~iti efikasne mere za integrisanje zelene infra-strukture u planove razvoja.

57

promene.

> Prinicipi iz Rija i njihova su{tina, kojima se odre|uju zajedni~ki principi alii razli~ite odgovornosti, kao i principi predostro`nosti, trebalo bi da buduosnova da me|unarodna zajednica poja~a saradnju i da se krene kaodr`ivom razvoju. Aktivnosti bi trebalo da se zasnivaju na ~vrstimtemeljima nauke i etike, ~ime se uzimaju u obzir kako dru{tvena tako iekolo{ka pitanja.

> Promena ka zelenoj ekonomiji podrazumeva da celokupni pritisci na `iv-otnu sredinu (koji poti~u od kori{}enja resursa preko kori{}enja zemlji{tado zaga|enja i prisustva invazivnih genotipova ) budu apsolutnoograni~ena i dovedena na nivo da su u skladu sa kapacitetompodno{ljivosti Zemlje. Ako se to ne postigne, nastavlja se ekolo{kadegradacija. Kako bi se ostvario ovaj cilj, moraju se promeniti uslovigranica privrede i, jo{ odre|enije, po preporukama Me|unarodnog panelaza resurese neizbe`no je smanjenje kori{}enja resursa. To se mo`e posti}iparalelno sa obezbe|ivanjem jednakog pristupa resursima i ravnopravnepodele koristi svima.

> Ograni~enje kori{}enja resursa uti~e na izaziva~e na institucionalnomnivou, dok istovremeno radikalno menja modele proizvodnje i potro{nje isistem vrednosti ljudi. Njime se posti`e balans izme|u rada ljudi i ma{inai tako se pove}ava zaposlenost. Rezultat toga je strukturalna promena uglobalnoj ekonomiji, {to ako se na pravi na~in sprovede, mo`e da dopri-nese smanjivanju dru{tvene nejednakosti na nacionalnom i globalnomnivou.

> Jedna od aktivnosti kojima se tretiraju modeli proizvodnje i potro{nje je i{ema energetskih kvota. To uklju~uje sistem subvencija, kojima seobezbe|uje pristup resursima, smanjuju se razlike u kori{}enju resursa ipoma`e ostvarivanju investicija koje su resursno efikasne. Time se pod-sti~u istra`ivanja, inovacije i zapo{ljavanje u sektorima koji doprinoseefikasnom i odr`ivom kori{}enju resursa. ^etiri stuba sistema energetskihkvota kojima bi trebalo da budu obuhva}ni sve neobnovljivi izvori energije,i koji bi trebalo da se primene na nacionalnom i globalnom nivou su:

– Sistem kvota za kori{}enje energije bio bi uveden za sve zemlje name|unarodnom nivou i za svaku zemlju posebno, kao i za privatne ijavne potro{a~e na nacionalnom nivou. Sistem kvota obezbe|uje

56

Resursi

> NATURA 2000 u Hrvatskoj http://www.natura2000.hr/

> Kettunen, M., Bassi, S., Gantioler, S. & ten Brink, P. 2009. Assessing Socio-economic Benefits of Natura 2000 – a Toolkit for Practitioners (September2009 Edition). Output of the European Commission project FinancingNatura 2000: Cost estimate and benefits of Natura 2000. Institute for Euro-pean Environmental Policy (IEEP), Brussels, Belgium. 191 pp. + Annexes.

> © European Union, 2011. Investing in Natura 2000: for Nature and Peo-ple.

> European Commission. Natura 2000: conservation in partnership. Luxem-bourg: Office for Official Publications of the European Communities

> Gantioler S., Rayment M., Bassi S., Kettunen M., McConville A., LandgrebeR., Gerdes H., ten Brink P. Costs and Socio-Economic Benefits associatedwith the Natura 2000 Network. Final report to the European Commission,DG Environment on Contract ENV.B.2/SER/2008/0038. Institute for Euro-pean Environmental Policy / GHK / Ecologic, Brussels 2010

> Mulongoy, K.J. and S.B. Gidda (2008). The value of Nature: Ecological,Economic, Cultural and social Benefits of Protected Areas. Secretariat ofthe Convention on Biological

> Diversity, Montreal, 30 pages.

> Pabon-Zamora, L., J. Bezaury, F. Leon, L. Gill, S. Stolton, A. Grover, S.Mitchell and N. Dudley. 2008. “Nature’s Value: Assessing protected areabenefits.” Quick Guide Series, ed. J. Ervin. Arlington, VA: The Nature Con-servancy. 34 pp.

> Sue Stolton, Nigel Dudley and Jonathan Randall. Natural Security: Pro-tected areas and hazard mitigation. 2008, WWF – World Wide Fund for Na-ture

> Secretariat of the Convention on Biological Diversity (2010). Case StudiesIllustrating the Socio-Economic Benefits of Ecological Networks. Secre-tariat of the Convention on Biological Diversity, Montreal, 33 pages.

> Kazakova, Y., Pop, E. 2009. Assessing Socio-economic Benefits of Natura2000 – a Case Study on the ecosystem services provided by Oaş-Gutâi

59

> Postoje}a me|unarodni dogovori nisu dorasli vremenu u sada{njem okvirui zbog toga se od njih ne mo`e o~ekivati da budu primenjeni i da u sebi in-tegri{u razli~ite delove sistema. Potrebno je strukturno pobolj{anje ipove}ana uskla|enost pri izradi Me|unarodnih ekolo{kih dogovora(MEAs), u me|uvladinim telima i me|unarodnim organizacijama kako bise tretiralo odr`ivo kori{}enje resursa i zemlji{ta kao osnova zeleneekonomije.

> Postoje}e globalna tela i organizacije koje se bave odr`ivim razvojem tre-balo bi reformisati i pobolj{ati, {to podrazumeva i osavremenjavanje UNEP-a, Me|unarodnog panela za resurse kako bi se podr`ala njihova aktivnosti oja~ala Komisija za odr`iv razvoj.

> Potrebno je u~vr{}ivanje regionalne saradnje kako bi se utvrdile zajedni~kepolitike, ostvarila razmena iskustava, realizovali zajedni~ki projekti i drugemere neophodne za ostvarivanje ciljeva dogovorenih na me|unarodnomnivou.

> Neophodni su programi za pobolj{anje participativnog demokratskog up-ravljanja na nacionalnim i podnacionalnim nivoima, da bi se ostvarili do-govoreni globalni ciljevi. Potrebni su novi aran`mani kako bi se ~uo glassvih zainteresovanih strana, uklju~uju}i civilni sektor, nevladine organizacijei privatni sektor. Za to je potrebno anga`ovanje i oja~avanje deprivilegov-anih grupa dru{tva kao {to su `ene, mladi, nezaposleni i drugi.

Dosada{nji politi~ki dogovori, sporazumi , uklju~uju}i Protokol iz Kjota, Ram-sarsku i Arhusku konvenciju, Program Natura 2000, Inicijativa IUCN za zaustavl-janje gubitka biodiverziteta nisu donela rezultate kojima bi se zausataviladegradacija ekosistema i uni{tavanje `ivotne sredine. Isto va`i i za institucijeuklju~uju}i UNDP i druge institucije Ujedinjenih naroda i Evropske unije. Promenai spas Planete mogu}a jedino uticajem na promenu kulturno-dru{tvene matricerazmi{ljanja, proizvodnje i potro{nje. Dobrovoljne inicijative i dogovori nisu do-voljni, potrebna je ~vrsta politi~ka volja i legitimitet i novi globalni dogovor koji biuveo ograni~enje kori{}enja energije i neobnovljivih prirodnih resursa.

58

Plateau and Igniş site, Maramures, Romania. Output of the project Financ-ing Natura 2000: Cost estimate and benefits of Natura 2000 (Contract No:070307/2007/484403/MAR/B2). 22 pp. + Annexes.

> Kuik, O., Brander, L. & Schaafsma, M. 2006. Globale Batenraming vanNatura 2000 gebieden. 20 pp

> CEEweb for Biodiversity, Eko centar. Usluge prirode. Beograd, 2011.

> TEEB (2010) The Economics of Ecosystems and Biodiversity: Mainstream-ing the Economics of Nature: A synthesis of the approach, conclusionsand recommendations of TEEB.

> TEEB (2010) A Quick Guide to The Economics of Ecosystems and Biodi-versity for Local and Regional Policy Makers

> Economic evaluation of ecosystem services of the lakes Lovren{ka jezera. Institute of the Republic of Slovenia for Nature Conservation. Ljubljana,July 2011.

> Millennium Ecosystem Assessment, 2005. Ecosystems and Human Well-being: Synthesis. Island Press, Washington, DC.

> Ekonomija ekosistema i biodiverziteta (The Economics of Ecosystems andBiodiversity): www.teebweb.org

60