Naslov originala A NEW DAY IN YOUR LIFE Anthony de Mello Preveo i priredio Plavio Rigonat Copyright za Srbiju Plavio Rigonat Neovlaena proizvodnja ove knjige i trgovina istom najstroe se kanjava (Cl. 147 u vezi sa cl. 172 krivinog zakona Srbije.) ANTONI DE MELO NOVI DAN

BEOGRAD / MMI Duhovne vebe

Secate li se prie o orlu koji je ziveo meu koko sima? Postoji i drugi zavretak. Kada je ugledao orla u visini, postao je svestan sopstvene vrednosti i konano uspeo da poleti, da otpone novi ivot, da preobrati svoje postojanje u spokojstvo i radost. Naa srea je na dohvat ruke: ona ne zavisi od onoga sto nam se deava, ve od naina na koji opaamo svet i suoavamo se sa njim. Ako elimo da budemo sreni, moemo to biti odmah, jer je klju nae sree skriven u nama. Sve prepreke na putu do sree sami smo stvorili. Jeste li svesni da ste odgovorni za sopstvenu sreu u svim godinama koje su prole? Dozvolili ste da vas neko kontrolie, da vam nametne odreeni nain ivota. Moemo okusiti ivot tek kada odbacimo strah da emo bilo ta izgubiti, kada postanemo svesni da nam nita ne moe biti oduzeto. Nesvesne osobe ne mogu da uzvrate ljubav, mogu samo pokazivati elje, oekivanja i manipulisati njima. Ono to ljudi nazivaju ljubav, najee je samo autointeres. Nauili su da porede ljubav sa vrlinom i da je ive na nain koji je prihvatljiv za druge, Proverite svoju ljubav, svoj nivo svesnosti na sebi, kada se neka vaa elja sukobi sa eljom voljene osobe ili biva odbaena. ta se tada deava? Da li dolazi do razoaranja? Jedino zlo na ovom svetu je nesvesnost, dakle neznanje, nesposobnost da vidimo ivot kakav stvarno jeste, nerazumevanje za druge ljude i njihove postupke, nemogunost da ih prihvatimo bez straha.

PRVI DEO OSTAVITE SVOJ AMAC NA OBALI Molitva, ljubav, duhovnost, vera znae oslobaanje od iluzija. Kada jednom odbacimo iluzije, srce je slobodno, ljubav se iri. Tada ste sreni. Tada ste prosvetljeni. Tek tada spoznajete Boga...

Duevni mir Bila jednom dva monaha, koji su punih etrdeset godina iveli u istom manastiru a da se nijednom nisu posvaali. Jednog dana prvi monah rekao je drugome: Ne misli li da bi trebalo bar jednom da se posvaamo?" a ovaj je uzvratio: Zato da ne? Oko ega emo se svaati?" Mogli bismo oko ovog hleba", predloio je prvi. U redu, svaajmo se oko hleba. Kako se to radi?" Ovako", rekao je prvi monah. Ovaj hleb je moj, ta e sad?" Zadri ga", rekao je drugi monah. Duevni mir ne mora biti pokvaren nekim sporom ili diskusijom. Ono to unitava taj mir je ja", na ego. Ovo pripada meni i ni sa kim ga neu deli-ti." Kada prevagne ovakav egoistiki stav i vezanost za stvari, srce postaje svakim danom sve tvre. To je najvei neprijatelj unutranjeg mira i spokojstva: tvrdo srce, okorelo od egoizma i prianjanja za ono to nas okruuje. Zamislite da u jednoj naciji grupa ljudi koji po-seduju velike povrine zemlje i novca izjavi: Ni sa kim neemo deliti nae bogatstvo". Zamislite da svi narodi na zemlji zauzmu isti stav: Samo nas nae

8 Antoni De Melo blagostanje zanima; drugi nas uopte ne interesu-ju". Kako ouvati mir u takvoj situaciji? Okamenjena srca, okamenjene nacije. Ali pre nego to progovorimo o nacijama, govoriemo o vama, o sebi. Posmatrajte svoje srce. Mogli biste rei: ivot nam je ispunjen svaama i borbom!" Ali nema mrnje, nema ozlojeenosti. ivot nam je ispunjen bolom i patnjom!" Ali nema nikakvog nereda u vaoj svesti. ivot nam je ispunjen stalnom dinamikom i neprekidnom akcijom!" Ali nema duevnog nemira, nema nervoze. Moete li ovo izjaviti kad je re o vama? Ako moete, biete graditelji mira u ovom svetu. Sirenje mira i duevnog spokojstva sama je sutina i svrha molitve. Kako se to postie? Hoemo li to pokuati? Da pokuamo sada i ovde? Izvedimo najjednostavniju duhovnu vebu koja traje samo minut-dva. Zatvorite oi i uspostavite kontakt sa svojim telom. Obratite panju na dodir odee i ramena, na dodir odee i lea. aka. Osetite svoju aku koja se na neto oslanja ili dodiruje drugu ruku. Osetite teinu svoga tela, koja pritiska stolicu na kojoj sedite, ili krevet na kome leite. Stopala dodiruju obuu ili tle. Ponovite jo jednom: ramena, lea, aka, bokovi, stopala. Jo jednom, polako: ramena, lea, aka, bokovi, stopala. Sada lagano otvorite oi. Veba je gotova. ta se dogodilo dok ste izvodili vebu koju sam vam predloio? Da li ste se opustili ili vam je porasla napetost? Veina ljudi doivljava oputanje, retki osete nervozu. Ukoliko vam se to desilo, dobro bi bilo da stupite u dodir sa svojom tenzijom. U kom delu tela ste osetili napetost? Obratite svu svoju panju na to. Postepeno, doi e do oputanja. Ako

Novi dan 9 se veba ponovi nekoliko puta, mnogi e moda i zadremati. Da li ova veba oputanja donosi mir o kome govorim? Ovo nije veba oputanja, ovo je veba panje. ,,U redu! Ali duevnog mira!?" Da, duevnog mira, ak i ako moda ne verujete. To je kao da ulazite u same sebe. Kao eksperiment, novi doivljaj, zaudno vienje stvarnosti. Tiina koja vodi Bogu Ova razmiljanja su pomo, uputstva za pros-vetljenje. Govoriu vam o molitvi, meditaciji, o radosti, duevnom miru, ivotu, slobodi i tiini. Poeu od tiine i odmah u vam rei zato: svaka staza koja vodi Bogu je staza koja vodi tiini. Tiina je poetak. ta je tiina? Na Istoku postoji pria o caru koji je posetio svog uitelja i rekao mu: Strahovito sam zauzet, po itav dan. Kako da doem do duhovnog sjedinjenja s Bogom? Ali odgovori mi jednom reenicom!" Uitelj mu je rekao: Jedna re bie dovoljna!" Koja?" upitao je car. Tiina", odgovorio je uitelj. ,,A kako da doprem do tiine?" pitao je car. Meditacijom." Na Istoku, meditacija znai nerazmiljanje, prevazilae-nje misli. Onda je car upitao: ta je meditacija?" Uitelj je odgovorio: Tiina!" Kako da doprem do Tiine?" Meditacijom!" ta je meditacija?" Tiina!" Tiina znai prevazilaenje reci i misli, da ih ostavimo iza sebe. ta ne valja kod reci i misli? To to su ograniene.

l O Antoni De Melo Bog nije ono to govorimo o njemu: nije nita od onoga to zamiljamo. To je ono to ne valja kod reci i misli. Veina ljudi zarobljena je predstavama koje su stvorili o Bogu. To je glavna prepreka na putu spoznaje. Da li biste voleli da doivite tiinu o kojoj govorim? Prvi korak je da shvatimo. ta? Da shvatimo kako Bog nema nieg zajednikog s vaom idejom o njemu. U Indiji raste puno rua. Pretpostavimo da nikad u ivotu nisam osetio miris rue. Pitam vas kakav je miris rue. Moete li mi ga opisati? Ako ne moete da opiete tako jednostavnu stvar kao to je miris rue, kako moete govoriti o Bogu? Bog prevazilazi sve reci o njemu. To je ono to ne valja kod reci. Jedan veliki mistik napisao je knjigu Oblak nespoznaje, u kojoj govori: Hoete li da spoznate Boga? Postoji samo jedan nain: nespoznaja!" Morate izai iz svoga uma i svojih misli; tada ga moete shvatiti srcem. S one strane reci Ako je sve ovo istina, ta su onda Sveti spisi? Oni nam ne daju sliku Boga, ak ni opis; nude nam samo indikacije. Sve zato to su reci nemone da ga opiu. Uzmimo da se nalazim u Indiji i putujem ka Bombaju. Stiem do table na kojoj pie Bombaj". Kaem: Aha, tu smo. Ovo je Bombaj". Vraam se nazad. Kada stignem, ljudi me pitaju: Jesi li bio u Bombaju?" Bio sam." I kakav je?" ta da vam ka-

Novi dan 11 em, uta tabla s nekim slovima, jedno je ini mi se B, drugo..." Eto. Tabla nije Bombaj, niti uopte lii na njega. Nije ni crte Bombaja. Samo znak, putokaz. To su i Sveti spisi, samo putokazi. Kada Mudrac pokae ka Mesecu, budala vidi samo prst. Zamislite da uperite prst ka mesecu i kaete: Mesec", a neko vam prie i kae: To je, znai, Mesec?" gledajui u va prst. U tome je opasnost i tragedija reci. Reci su lepe. Otac", recimo, lepa je re kao simbol za Boga. Crkva o tome govori kao o tajni. Bog je tajna. Ali ako bukvalno shvatite re Otac", nai ete se u orsokaku, jer e vas pitati: Kakav je to otac kad dozvoljava toliko patnje u svetu?" Bog je tajna! Nepoznat, neshvatljiv, zauman, neizreciv. Zamislimo da se ovek koji je od roenja lep zainteresuje kakva je ta zelena boja o kojoj ljudi govore. Kako biste je opisali? Nemogue! Pitae vas: Da li je hladna ili je topla? Velika ili mala? Gruba ili meka?" Nita od toga. Siroti ovek formulie pitanja na osnovu svojih ogranienih iskustava. Ali pretpostavimo da sam muziar i da mu kaem: Ja u da ti objasnim kakva je zelena boja - ona je kao muzika". Jednog dana taj ovek progleda i ja ga pitam: Jesi li video zelenu boju?" a on odgovori: Nisam". Znate li zato? Traio je muziku! Toliko se vezao za ideju muzike da, ak i kad je video zelenu boju, nije mogao da je prepozna. Postoji pria o ribici u okeanu. Neko joj kae: O, kako je beskrajan okean! Velianstven je, udesan!" A ribica, plivajui levo-desno, uzvraa: Gde je taj okean?" Pa u njemu si!" Ali voda je sve to ona nalazi, jer nije u stanju da shvati staje okean. Vezana je za reci. Ne deava li se i nama ista stvar? Mo-

12 Antoni De Melo da nas Bog posmatra, dok mi, zatoenici sopstvenih ideja, uzaludno tapkamo u mraku! Tragino. Tiina je prvi korak da bi se stiglo do Boga i shvatanja da su sve ideje o Bogu potpuno deplasirane. Najvei broj ljudi nije spreman da ovo shvati, to pretstavlja veliku prepreku svakoj molitvi. Da bismo stigli do tiine, neophodno je da postanemo svesni naih pet ula, koristei ih. Mnogima se ovo moe uiniti kao neto apsurdno i gotovo ne-verovatno, ali sve to treba da uinite je da gledate, sluate, dodirujete, miriete i okusite. Na Istoku govore: Bog je stvorio svet. Bog igra u svetu". Moete li zamisliti ples a da ne vidite onoga ko igra? Da li su oni jedno? Ne. Bog je u stvaranju kao glas pevaa u pesmi. Zamislimo da pevam neku pesmu. Tu je moj glas i ta pesma. Oni su tesno povezani, ali nisu isto. Razmislite - nije li udno da sluamo pesmu, ali ne i glas? Da vidimo ples, ali ne i onog ko igra? Gledanje srcem Moda je dovoljno da zatvorimo oi kako bi nam bila ukazana milost da vidimo i spoznamo Boga? Ne. Nama moe biti ukazana milost da vidimo i spoznamo, ali to iziskuje poseban nain gledanja. Lisica je rekla Malom Princu neto udesno: Samo se srcem ispravno vidi. Sutina ostaje nevidljiva za oi". Treba znai sluati srcem, gledati srcem. U jednoj japanskoj prii govori se o ueniku koji sumnja u sopstvenog uitelja: Krije mi najdublju

Novi dan 13 tajnu kontemplacije". Uitelj mu odgovara: Ne, naprotiv". Uenik ostaje pri svome. Jednog dana hodali su u podnoju planine i uli pticu kako cvrkue. Uitelj je upitao uenika: Jesi li uo cvrkut ptice?" Da", odgovorio je uenik. Sada zna da nita nisam sakrio od tebe", rekao mu je uitelj. Da", potvrdio je uenik. Znate li ta se dogodilo? Uenik je osetio srcem, sluao je srcem. To je ta milost koja nam se moe ukazati, samo ako umemo da gledamo i sluamo. Zamislite da posmatram zalazak sunca. Neki seljak mi prie i pita me: "ta gleda? Kao da si opinjen." Ja mu odgovorim: Opinjen sam Lepo-tom!" Siroti ovek onda pone da dolazi svake veeri na to mesto, traei Lepotu, i pita se kud se sakrila. Vidi sunce, nebo, oblake, drvee. Ali gde je Lepota? On ne shvata da Lepota nije jedna stvar. Lepota je nain gledanja na stvari. Pogledajte oko sebe. Zaista se nadam da e vam biti ukazana ova milost, jer e vas obuzeti spokoj stvo dok gledate, i utonuete u tiinu i mir. Tada ete videti. Kako se kae u je-vanelju po Jovanu: On je bio u svetu, i svet je radi Njega stvoren, ali svet Ga nije prepoznao". Ako pravilno gledate, moda ga prepoznate. Nadam se da ete, gledajui ples, videti i onog ko igra. Sveto pismo je prst koji pokazuje Svetlost. Koristimo reci da bismo ih prevazili i stigli do tiine. Kako? Uzmimo, na primer ovaj deo: ,,A u poslednji veliki dan praznika, Hristos je ustao i pozvao: 'Ko je edan, neka doe k meni i pije'" (Jov. 7;37). Poimo od pretpostavke da je to to ste proitali ostavilo utisak na vas. ta dalje? Ne itajte dalje, ve izgovarajte tu reenicu: Ko je edan neka doe k meni i

14 Antom De Melo pije", obraajui se svome srcu. Ponavljajte i ponavljajte ove reci, sve dok vam ne ispune srce. Nije neophodno razmiljati o smislu samih reci: vae srce zna njihov smisao. Kada stignete do ispunjenosti, reagovaete na reci. Kako? Neki e moda rei: Svako? Zar to hoe da kae, Gospode? Lopov, gre-nik? Dobro, evo me, daj mi da pijem!" Neko drugi e rei: Ne verujem. O kom piu je re? Toliko sam ti puta prilazio i nikad mi nita nisi dao!" Tu neko osea razoaranje, srce mu je ispunjeno gnevom i ozlojeenou, i sasvim je razumljivo to tako govori sa Bogom. To je velika molitva, jer najpotenije iznosi ono to taj ovek nosi u svom srcu. Neko trei bi mogao da kae: Sasvim mi je jasno o emu govori, Gospode, jer si mi ve davao da pijem! Evo me, opet sam oedneo!" Ovo je jedan od naina da se uzvrati na poziv Biblije. Ali moe doi i trenutak kada ste previe umorni da biste reagovali recima. Kad vas oseanja preplave, s toliko dubine i snage koje nijedna re ne moe da izrazi, moete samo da ne inite nita, da ostanete u tiini; odgovor Bogu prevazilazi ma koju re, neizreciv je. Ostanite u toj tiini sve dok vam panja ne popusti. Tek tada uzmite knjigu i nastavite s itanjem, do trenutka kada vas uzdrma neka druga reenica. Eto naina kako da itate reci Svetog pisma da biste ih prevazili, sve do tiine. itati, izgovarati i odgovoriti. Malo-pomalo, rezultat e biti tiina. A u tiini nalazite Boga. Postoji jo jedan nain kako da se pristupi Svetom pismu. Ostanite u tiini, gledajui i sluajui. A kada dostignete ovaj duboki unutranji mir, setiete se neke reenice iz Biblije.

Afovi dan 15 um talasa Znate li ta e se desiti? Reci Svetog pisma kao da e se urezati u vae srce. Njihovo znaenje posta-e tako snano da e samo produbiti tiinu u kojoj se nalazite. Dobie znaenje koje prevazilazi ono koje um moe da shvati. Mogu li ove reci uznemiriti va unutranji mir? To je kao mir i spokojstvo veeri; oslukujete cvrkut ptice ili crkvena zvona, i ti zvui ine vau tiinu jo dubljom. Razmislite o sledeim recima: Prii, poi sa mnom!" Sve je mogue za onoga koji veruje. Veru-je li da ja to mogu uiniti?" Mir!" Ne strepite, to sam ja!" Voli li me?" Zamislite daje Isus tu, da stoji pred vama i upuuje vam ove reci. Morate odoleti iskuenju da odgovorite. utite, nita ne odgovarajte. Pustite da reci dopru do vaeg srca, da obuzmu itavo vae bie. I, kad vie ne moete da izdrite, reagujte, dajte svoj odgovor. Najverovatnije ete ui u tiinu pre svog odgovora. To je veoma jednostavan i efikasan metod da bi se stiglo do tiine. Sada u vam ispriati jednu priu, kao najkrai put od ljudskog bia do istine. Na jednom ostrvu, oko tri milje od kopna, postojao je hram. U tom hramu bilo je hiljadu srebrnih zvona, velikih i malih. Kad god bi vetar duvao, zvona su zvonila. Prialo se da svako ko uje ova zvona biva prosvetljen i doivljava duboko jedinstvo s Bogom. Proli su vekovi i ostrvo je potonulo u okean. Ostrvo, hram i zvona. Ostala je samo legenda da ova zvona ponekad zvone i da onaj ko ima dar da ih uje stie pravo do Boga. Jedan mladi preao je stotine

16 Antoni De Melo kilometara da bi stigao do mesta gde su se, kako se govorilo, nekada mogla uti zvona sa potonulog hrama. Seo je u hlad jednog drveta kraj okeana i napeto iekivao ne bi li uo zvuk ovih zvona. Koliko god oslukivao, uo je samo um talasa koji su se razbijali o stene i zapljuskivali obalu. To je poelo da ga iritira, jer se trudio da ne uje taj zvuk, ne bi li uo zvona. Pokuavao je nedelju dana, dve, etiri... puna tri meseca. Kada je ve razmiljao da odustane, uo je jedne noi kako starci iz sela priaju o ljudima koji su doiveli tu milost. Njegovo srce se ponovo probudilo, ali znao je da ushienje srca ne moe zame-niti zvuk ovih zvona. Nakon est-sedam meseci resio je da digne ruke od svega i vrati se u svoj kraj. Moda je ipak samo legenda u pitanju, mislio je, moda milost nije bila namenjena njemu. Pozdravio se sa ljudima kod kojih je boravio, i zatim otiao do obale, da se oprosti s drvetom koje mu je tako dugo prualo hlad, sa morem i nebom. Dok je tako sedeo, udubio se u um talasa, i prvi put otkrio da je taj zvuk veoma prijatan, da oputa; taj ga je zvuk doveo do tiine. I, dok je tiina postajala sve dublja i dublja, neto se dogodilo. uo je kao zveckanje nekog zvonia. Uplaio se i pomislio: Mora da je u pitanju autosugestija. Uobrazio sam ovaj zvuk". Ponovo je poeo da oslukuje um talasa, opustio se i stupio u tiinu. Tiina se zgusnula i opet je uo tihi zvuk zvona. Pre nego to je stigao da se uplai, zazvonilo je drugo zvono, pa tree, pa jo jedno... da bi na kraju zazvonilo svih hiljadu zvona potonulog hrama. Tada je doiveo milost spajanja s Bogom.

Novi dan 17 Ako hoete da ujete zvuk zvona, oslukujte um mora. Ako hoete da vidite onog koji igra, gledajte ples. Gledajte, sluajte, hranite nadu da e vam jednog dana biti podareno da vidite i spoznate, svojim unutranjim biem. Mistika fantazija Jednog dana Bog se umorio od ljudi. Neprekidno su mu dosaivali, traei od Njega sve i svata. Zato je resio da se sakrije na neko vreme. Okupio je sve svoje savetnike i upitao ih: Gde da se sakrijem? Koje je najbolje mesto?" Jedan mu je odgovorio: Na vrh najvie planine na svetu", drugi: Na dno okea-na, tamo te niko nee pronai", trei: Najbolje da se sakrije na tamnu stranu Meseca; to je najbolje mesto, ko bi te tu pronaao?" Na kraju, Bog se obratio svom najpametnijem anelu sa istim pitanjem: Gde da se sakrijem?" Aneo se nasmeio i odgovorio mu: Sakrij se u ljudsko srce. To je izgleda mesto u koje nikad ne zalaze". Ova drevna indijska pria sauvala je svoju aktuel-nost. Podsetite se jednostavne vebe panje koju sam vam predloio. Ona vas vodi do vaeg srca. Vodi vas vaoj kui. To je znaenje onog vraanja sop-stvenom srcu". Vratite se svojoj osnovi, vratite se sebi, i to na jedan veoma jednostavan nain. Sve to treba da uinite je da stupite u dodir sa sopstvenim telom. Ali to morate sami da uinite. Ako budete istrajni, vremenom ete otkriti neizrecive stvari, i to e vam doneti duevni mir. Vae srce bie ispunjeno mirom i svi strahovi e ieznuti. Ali za to je pot-

18 Antom De Melo rebno vreme. Za unutranji mir ne postoji magina formula. Do njega se stie sporo, uz puno strpljenja. Moda ete mi rei da je ba vreme ono to vam nedostaje. Meutim, ako neto zaista hoete, uvek ete nai vremena za to. Na primer, kada vozite. Ose-tite volan koji drite, osetite sedite pod vama, stopala u obui, postanite svesni svoga tela, stupite u dodir sa itavim svojim telom. Nemojte samo zatvarati oi! To e vas smiriti i pomoi vam da otkrijete ta sve ove vebe mogu da vam prue. Dozvolite da nabrojim neke od efekata takvih vebi, iako se gotovo nikada ne moe umovati o njima. Uini i videe!" kae se na Istoku. Ali ta uop-te treba da se dogodi osobi koja izvodi ovu vebu? Ona pre svega vraa vitalnost, ivi sopstvenu sadanjost. A to je neto izuzetno, kada zaista ivimo sopstvenu sadanjost. esto vam se desi da ne znate gde ste ostavili neku stvar? Stalno ste napeti, na ivici iscrpljenosti? Niste u stanju da se usredsredi-te? Ne seate se ni onog to vam se jue desilo? Sve su to simptomi koji ukazuju na vau potrebu da ivite svoju sadanjost. Jedan veliki indijski guru razgovarao je s grupom menadera, rekavi im: Kao to riba umire kad je izbaena na suvo, tako ete i vi umreti ako ostanete ulovljeni u svetovna zbivanja. Riba mora da skoi u vodu, tamo je njen ivot. Vi morate da se vratite svome srcu!" Jedan od menadera ga je pitao: Hoete li da kaete kako treba da se okanemo svojih poslova i odemo u manastir?" Ne, ne", odgovorio je guru. Nisam vam rekao da odete u manastir; nastavite i dalje sa svojim poslom, ali vratite se svome srcu."

Novi dan 19 Shvatate li? Vratiti se srcu ne znai posvetiti se nekom tajanstvenom planu mistike fantazije. To samo znai povratak kui, sebi samima, da ponovo ivimo sadanjost. Tek od tog trenutka ete poeti da ivite. Osim toga, ove vebe e vam doneti duevni mir, spokojstvo, navee vas da razmiljate. Brzina je udesna stvar; nemam apsolutno nita protiv nje. Ali kada se brzina pretvori u uurbanost, tada postaje otrov. Japanci imaju poslovicu o kojoj treba ozbiljno razmisliti: Onog dana kada prestane da putuje, konano e stii". Ja bih to rekao ovako: Onog dana kad prestane da tri, konano e stii". To me podsetilo na priu o ocu koji je sa decom bio u muzeju i neprestano govorio: Bre, bre, jer ako se tako zadravate pored svake stvari, nita neete videti!" To je ono to je uasno u ivotu. To je ono to svi mi radimo. Provodimo ivot u napornim pokuajima da ute-dimo vreme i, u meuvremenu, mi proerdamo taj isti ivot. To je ono o emu je govorio Isus: Osvojio si svet i usput izgubio duu". Postoji pria o mladom oveku koji se vozio sa svojom enom. Voleo je da vozi velikom brzinom. Jednog dana, dok je jurio autoputem, ena je otvorila auto-kartu i rekla mu: Dragi, proli smo izlaz sa autoputa!" da bi on, sav ponosan, uzvratio: Nije bitno, potukao sam sopstveni rekord!" Eto uasa modernog ivota. Svi mi prolazimo kroz to. Ali znate li ta e vam pomoi da izvedete vebu koju sam vam predloio? Evo ta: potrebno je samo da usporite.

20 Antoni De Melo Koliko vam vremena treba da biste stigli na posao? Dvadeset minuta? Probajte da utroite dvadeset i pet. Znam da e neko pomisliti da nisam normalan, ali samo me posluajte. Koliko vam treba da dorukujete. Pet minuta? Dorukujte deset minuta! estitajte sebi za svakih nekoliko trenutaka koje dodajete svakoj stvari koju inite. Za nedelju dana po-eete da ivite u sadanjosti. Koncentracija Jedan poslovni ovek iz Bombaja govorio mi je da se plai meditacije, jer misli da bi to nakodilo njegovim poslovima. Vebe koje sam vam predloio zgodne su upravo za ljude s puno obaveza, za hiper-aktivne, nikako za monahe zatvorene u nekom manastiru. Taj poslovni ovek, bez obzira na svoj strah od meditacije, uvideo je nakon ovih vebi da mu posao sve bolje ide. Znate li zato? Zato to je bio oputeniji, a samim tim porasla mu je mo koncentracije. Poeo je da radi stvari jednu po jednu. To je velika stvar kod molitve: koncentracija. Ako ponete da radite jednu po jednu stvar, biete bukvalno prisutni u svakom trenutku, u svakoj svojoj radnji. Lako je shvatiti zato su poslovi tog oveka krenuli nabolje i zato je postao tako efikasan. Da li su to duhovne vebe? Da li je to meditacija? Svakako. Na Istoku milioni ljudi rade samo to, nita drugo, i dostiu visok duhovni nivo. U tome je sutina molitve: Bog i duhovnost bivaju otkriveni u ivotu, ne van njega. Seate li se ta sam vam govorio o tiini? Isto vai i ovde.

l

Novi dan 21 A molitva? Sve zavisi od vae definicije. Ako pod molitvom podrazumevate razgovor sa Bogom, onda to nije molitva, jer ne razgovarate sa Bogom, kada usredsreujete svoju panju na oseaj sopstvenog tela, na njegove pokrete dok hodate. Meutim, ako molitvu tretirate kao sjedinjavanje sa Bogom, to je onda zaista molitva. Do molitve stiete izvoenjem jednostavne vebe koju sam vam predloio: obratite panju na senzacije sopstvenog tela. Ova veba donee vam mnoge druge blagodeti. Pre svega duhovne blagodeti - na primer, sposobnost da prihvatite stvarnost takvu kakva je. To ete sami otkriti. Pretpostavimo da neko od vas nema strpljenja i istrajnosti da uporno radi ovu vebu. U tom sluaju, preporuujem druge dve jednostavne duhovne vebe. Prva je veba prihvatanja: Boe, podari mi sposobnost da promenim ono to moe da se promeni, da prihvatim ono to ne moe, i mudrost da ih meusobno razlikujem". Postoji mnogo toga u naem ivotu to se ne moe promeniti. Bespomoni smo i, ako nauimo da kaemo 'da' ovim stvarima, stii emo do duevnog mira. Mir boravi u tom 'da'. Ne moemo zaustaviti prolazak vremena, spreiti smrt voljene osobe, prevazii ogranienja sopstvenog tela. Stanite zato ispred stvari koje ne moete da pro-menite. I recite svoje 'da'. Tako ete stupiti u razgovor sa Bogom. Naravno, teko je. Nemojte primoravati sebe. Ali, ako uspete da u sopstvenom srcu kaete 'da', rei ete 'da' Bojoj volji. Ako istrajete u ovom stavu, nai ete mir ak i u onim stvarima koje uporno elite da promenite.

22 Antom De Melo Distanca Druga dodatna veba je veba distance. Setite se svog detinjstva, kada ste se tako uporno posveivali neemu, kada ste tvrdoglavo odbijali da se neega odreknete. Niste mogli da ivite bez toga. Setite se neega to ste tada mrzeli, ili neega to vas je plailo. Mnogi od tih strahova i dan-danas prisutni su u vama. ta se dogodilo? Jesu li proli ili nisu? Veba je sledea: napravite spisak stvari od kojih se oseate zavisnim, stvari kojima gospodarite, stvari kojih ne biste da se odreknete. Recite svakoj od njih: Sve e ovo proi". Napravite i spisak onoga to vam se ne dopada, svega to mrzite, to ne podnosite i svakoj od tih stvari recite: ,,I ovo e proi". Kada se Hrist rodio, aneli su pevali mir a kada je umro, ostavio nam je poklon: svoj mir. Dajem vam svoj mir." Mir je poklon, ne moemo ga sami proizvesti, niti ga izmisliti. Sve to moemo uiniti je da otvorimo svoja srca kako bismo ga zadobili. Postoji pria o vojskovoi koji je otiao kod proroka da ga izlei od lepre. Kada mu je prorok rekao: Idi, okupaj se sedam puta u reci Jordan", vojskovoa se pobunio. Jedan od njegovih slugu rekao mu je: Da je prorok zahtevao neto veoma teko od vas, vi biste to uinili. Meutim, on trai neto sasvim lako, sasvim lako". Izvedite neku od ovih krajnje jednostavnih i lakih vebi. Ni ne sanjate kakvog e to efekta imati na vas, kakve e promene izazvati u vama!

Afovt dan 23 Radost Jednu od najuvenijih reenica u hrianskoj literaturi izgovorio je Sveti Avgustin: Nainio si nas za sebe, Gospode, i nae srce ne miruje dok se ne odmori u tebi". Kad god ovo proitam, setim se Kabira, jednog od najveih mistikih pesnika Indije i stiha koji ga je proslavio: Smejao sam se kad su mi rekli daje i riba u vodi edna". Razmislite o toj poetskoj slici: edna riba u vodi! Kako je mogue? Mi, ljudska bia, ne nalazimo sebi odmora ni spokoja. Posmatrajte svet oko sebe: drvee, ptice, travu, ivotinje... sve to je stvoreno. Rei u vam neto. itav svet prepun je radosti. Sve to ivi sre-no je! Znam, znam: postoji bol, patnja, prolaznost, starenje i smrt. Da, sve je to deo ovog sveta, ali shva-tate li vi ta je stvarno srea? Samo je ljudsko bie edno, samo je ljudsko srce nemirno. Zar to nije udno? Zato je ovek nesrean, i ta moe uiniti da pretvori svoju tugu u radost? Zato su ljudi tuni? Zato to polaze od pogrenih ideja i naopakih stavova, od iluzija i predrasuda. Prva pogrena ideja od koje ljudi polaze je da je radost neto srodno euforiji, uivanju, zabavi. S takvom idejom u glavi, ljudi kreu u potragu za drogama i stimulansima, i zavravaju u depresiji. Jedina stvar s kojom treba da se drogiramo je ivot, to spada u tzv. lake droge, ali su efekti dugotrajni. To je, dakle, prva pogrena ideja koje se treba osloboditi. Radost nije isto to i euforija, koja ponekad prati radost, ali nije neophodna.

24 Antoni De Melo Druga pogrena ideja je u naem stavu da moemo postii sopstvenu sreu, da moemo uiniti neto kako bismo je zadobili. Ovde gotovo da pro-tivreim sebi, jer se spremam da vam kaem ta moemo da uinimo da bismo bili reni. Meutim, srea ne postoji sama po sebi. Ona je uvek posledi-ca neega. Trea i moda najpresudnija pogrena ideja o srei lei u verovanju da se ona nalazi izvan nas, u spoljnom svetu, u drugim ljudima. Promeniu posao, tako u moda biti sreniji", ili: Promeniu kuu, zasnovau novi brak, moda e mi to doneti sreu", itd. Srea nema apsolutno nikakve veze sa bilo ime izvan nas. Ljudi veinom misle da e ih novac, mo, ugled uiniti srenim. Meutim, nikad nije tako. Pre e najvei bednici ostvariti sreu. Seam se jedne prie o zatvoreniku. Bio je baen u podzemlje, muili su ga svakog dana. Jednog dana, prebacili su ga u novu eliju. U toj eliji bio je mali prozor kroz koji je mogao da vidi komad plavog neba danju i nekoliko zvezda nou. ovek je bio toliko zadivljen ovim spektaklom da je napisao dugako pismo svojima kod kue, opisujui svoju bezmernu sreu. Kada sam proitao ovu priu, pogledao sam kroz prozor. Preda mnom se prostirala priroda u svojoj lepoti. Bio sam slobodan; nisam bio zatoen, mogao sam da idem kud god mi se prohte! Ipak, ubeen sam da nisam doiveo ni deli radosti siro-tog zatvorenika. Neto slino itao sam u romanu o oveku koji je bio deportovan u jedan sovjetski koncentracioni logor u Sibiru. Kao i ostale logorae, budili su ga u etiri ujutro, kada je dobijao komad hleba kao obrok

Novi dan 25 za itav dan. Dolo mu je da ga odmah pojede, ali pomislio je: Bolje da sauvam malo, zatrebae mi kad padne no, esto ne mogu da zaspim od gladi. Ako ove noi budem imao pare hleba, moda u uspeti da zaspim". Nakon tekog rada koji je potrajao itav dan, konano je legao, pokrio se bednim e-betom i pomislio: Danas je bio dobar dan. Nisu me terali na rad po ledenom vetru. A noas, ako ne budem mogao da zaspim, imam pare hleba da utolim glad". Moete li zamisliti radost i sreu tog oveka? Jednom sam upoznao paralizovanu enu koju su svi pitali: Otkud ti tolika radost koja zrai iz tebe?" a ona je odgovarala: Imam sve to mi je potrebno za sreu. Mogu da radim najlepe stvari na svetu." Paralizovana, u bolnikoj postelji, a ipak prepuna radosti. Kakva izuzetna ena! Radost i srea ne nalaze se u spoljnom svetu. Oslobodimo se jednom zauvek ove iluzije i to e nam promeniti ivot. S one strane nas Postoji jo neto ega treba da se oslobodimo, ako elimo sreu i radost. Moramo promeniti neke nae stavove. Koje? Prvi je stav deteta koje uvek i jedino vidi samog sebe. Koliko ste puta uli decu kada govore: Ako nee da se igra sa mnom, idem ja kui"? Ispitajte sebe. Razmislite o onome to u vama izaziva nesreu i potrudite se da otkrijete ono to sebi gotovo nesvesno govorite: Ako ne uspem da ostvarim ovo ili ono, odbijam bilo kakvu sreu".

26 Antom" De Melo Ako ne dobijem ovo ili se ne dogodi ono, srea mi je nevana." Mnoge osobe nisu srene zato to pos-tavljaju uslove sopstvenoj srei. Otkrijte da li ovakav unutranji stav postoji u vaem srcu i odstranite ga. Postoji divna pria o oveku koji je neprestano dosaivao Bogu svojim molbama i zahtevima. Jednog dana Bog je presekao stvar recima: Dosta! Ima samo tri elje. Kada se ostvare, nita vie nee dobiti. Da ujem, govori!" Zbunjen, ovek je upitao: Mogu li bilo ta da traim?" Da!" odgovorio je Bog. Ali samo tri elje i gotovo!" Posle kraeg ok-levanja, ovek je progovorio: Zna, Gospode, pomalo se stidim, ali voleo bih da se oslobodim moje ene; glupa je i stalno me maltretira... Nepodnoljiva je! Ne mogu vie da ivim s njom. Moe li da me oslobodi nje?" ,,U redu", rekao je Bog, tvoja e elja biti usliena." I ena je umrla. Kada su prijatelji i rodbina doli na sahranu i poeli da se mole za pokojnicu, ovek je najednom uzviknuo u sebi: Moj Boe, imao sam izuzetnu enu koju uopte nisam umeo da cenim dok je bila iva". Osetio je veliku slabost i obratio se Bogu: Vrati mi je u ivot, Gospode!" Bog mu je odgovorio: Dobro. Tvoja druga elja bie ispunjena". oveku je preostala samo jedna elja. ta da zatraim?" mislio je. Obratio se prijateljima za savet. Neki su mu savetovali: Trai novac. S novcem moe imati sve to poeli", drugi: ta e ti novac ako nema zdravlje? Trai zdravlje", dok su trei govorili: ta ti vredi zdravlje kad e jednog dana umreti? Trai besmrtnost". Siroti ovek nije vie znao ta da zatrai, jer mu je neko rekao: ta e ti besmrtnost ako nema nikog koga bi voleo? Trai ljubav". Samo je mislio i mislio... ali

Novi dan 2 7 nije doao ni do kakvog zakljuka, nije mogao da odlui ta da zatrai. Prolo je pet godina... deset godina... Jednog dana Bog ga je upitao: Kada e mi rei svoju treu elju?" a ovek mu odgovorio: Gospode, potpuno sam zbunjen, ne znam ta da zatraim! Moe li Ti da mi kae ta da traim od Tebe?" Bog se nasmejao i rekao mu: Dobro, ja u ti rei ta treba da zatrai. Trai da bude srean, ta god te zadesilo. Trai radost, u tome je tajna!" Pljesak jedne ruke Drugi pogrean stav je vezivanje. Ako se veemo za negativne emocije, nikad neemo biti sreni. Ne kaem time da se treba kloniti onoga to se naziva negativnom emocijom. Ne bismo bili ljudi ukoliko nikad ne bismo doiveli napetost ili potitenost, ako se nikada ne bismo rastuili zbog nekog gubitka. Negativne emocije su neto sasvim prirodno. Ono to je neprirodno, to ne valja, je vezivanje za ove emocije. Izvedite sledeu vebu. Moda je pomalo teka, ali je veoma korisna. Zamislite svoje duevne patnje, ljubomoru, oseanja krivice, razoaranja, itd. i upitajte sebe: ta e se desiti ako sve to odbacim?" U zen-budizmu postoji izuzetna duhovna veba pod nazivom koan. Najee je to pitanje koje uitelj postavlja ueniku, pitanje na koje nema racionalnog odgovora. Na primer: Kako zvui pljesak jedne ruke?" ili: Kakav si oblik imao pre svog zaea?" Dau vam jedan koan kao vebu. Upitajte sami sebe: ta e se dogoditi ako se odvojim od svojih

28 Antom De Melo negativnih emocija, od svog oseanja krivice, svojih razoaranja, svoje zavisti?" Znate li ta se moe desiti nakon ovog pitanja, ovog koana? Moe se desiti da na povrinu ispliva strah. Nastavite da postavljate sebi ovo pitanje. ta e se dogoditi? Moda ete doi do velikog otkria. Predloiu vam etiri jednostavne vebe, koje vam mogu pomoi da pronaete svoju sreu i radost. Najlepe stvari na svetu Prvu vebu neu izloiti. Otkrijte je u sledeoj prii. uveni uitelj ena po imenu Rjokan boravio je u podnoju jedne planine i vodio vrlo jednostavan ivot. Jednog dana u njegovu kolibu uao je lopov, ali nije naao nita vredno krae. Dok je preturao naokolo, naiao je Rjokan i rekao mu: Ba si se namuio. Ne moe sad otii praznih ruku", da bi mu zatim dao svoju odeu i pokriva. Zbunjen, lopov je sve to uzeo i pobegao. Uitelj je seo na prag kolibe, pogledao u sjajni Mesec na nebu i pomislio: ,Jad-niak! Kad bih samo mogao da mu dam ovaj prekrasni Mesec!" Kakvu vrstu vebe preporuuje ova pria? Pokuajte da to sami otkrijete. Ova veba i koan koji postavlja izvanredni su za one koji trae postepene, ali dugotrajne rezultate. Vi moda elite neto to e se odmah pokazati? Moda elite momentalno iskustvo radosti? Sreu koju ete istog asa doiveti? Onda pokuajte sa sledee tri vebe koje vam predlaem.

Novi dan

Prva veba. Pokuajte da od srca kaete: Kako sam srena (srean)! Kako sam zahvalna za sve ovo!" Znate li da je nemogue biti istinski zahvalan a ne biti srean. Jednom rabinu doao je potpuno unezveren ovek i rekao mu: Rabi, pomozi mi! Moja kua je pakao! ivimo svi u jednoj sobi -ja, moja ena, deca i porodica moje ene. To je pakao! Nema mesta za sve". Rabin se nasmeio i rekao mu: ,,U redu, pomoi u ti, ali mora mi obeati da e uiniti sve to ti budem naloio". Naravno." uzviknuo je ovek. Obeavam ti! Obeavam ti sve to god mi kae da uinim!" Rabin ga je upitao: Koliko ima ivotinja?" ovek je odgovorio: Jednu kravu, kozu i est kokoaka". Rabin mu je naloio: Uvedi sve te ivotinje u sobu i javi mi se za nedelju dana". ovek nije mogao da poveruje svojim uima, ali obeanje je obeanje. Potpuno slomljen, vratio se kui. Posle nedelju dana, sav rastrojen, doao je kod rabina i rekao mu: Ja ludim! Ludim! Dobiu ir! Dobiu infarkt! Preklinjem te, uini neto! Pomozi mi!" Rabin mu je smireno odgovorio: Idi kui, izvedi ivotinje iz sobe i vrati ih u talu. Doi za nedelju dana". ovek je otrao kui. Kada je prolo i tih nedelju dana, pojavio se kod rabina; oi su mu blistale od radosti kad je uzviknuo: Rabi, mnogo nam je lepo! U kui je pravi raj!" Shvatili ste, zar ne? Veito sam se alio to hodam bos, sve dok nisam upoznao oveka bez stopala." Pomislite na onu izuzetnu enu, Helen Keler. Glu-va, nema, lepa, a tako puna ivota. Ako se nauite zahvalnosti, pronai ete tajnu sree. Pokuajte.

30 Antoni De Melo Zamislite sebe u situaciji paralizovane ene koju sam vam pomenuo. Stavite se u njen poloaj! Moete ak lei na pod da biste bolje osetili njenu situaciju. Zamislite da ste paralizovani i recite: Mogu da uinim najlepe stvari na svetu. Imam sve ono to je najlepe na ovom svetu!" Otkrijte koje su najlepe stvari na svetu. Tada ete otkriti ta zaista znai voleti, kuati, mirisati, gledati, sluati, opipati. Desie vam se da ujete cvrkut ptica, um vetra u kronjama i glasove bliskih osoba, da vidite njihov lik. Otkriete sve ove stvari i konano okusiti tajnu zahvalnosti. Monahov dijamant Druga veba. Veoma je jednostavna: mislite na jueranji dan. Setite se ta se deavalo, jednog dogaaja za drugim, i izrazite svoju zahvalnost za svaki od njih. Recite: Hvala. Kakva srea da mi se to dogodilo!" Veoma je verovatno da ete se setiti i nekog neprijatnog dogaaja. Zastanite. Razmislite. To to mi se desilo, desilo se za moje dobro." Ako tako zakljuite, recite Hvala" i nastavite. Trea veba koju vam predlaem povezana je sa verom. Prethodne dve bile su povezane sa zahvalnou. Ova se tie vere, verovanja da je sve to postoji dato od Boga za dobrobit svakoga od nas. Tu vebu nazivam blagoslov. Mislite na dogaaje iz prolosti, prijatne ili neprijatne i recite: Dobro mi je inilo, to su bile dobre stvari za mene". Mislite na stvari koje vam se sada deavaju i recite: Dobro je, dobro je ovako..." Pomislite na budunost i reci-

Novi dan 31 te: Sve e biti dobro, dobro e biti..." Znate li ta e se dogoditi? Vera e se pretvoriti u radost. Vera koja se zasniva na ubeenju daje sve u Bojim rukama i da e se sve okrenuti na dobro za nas, za nau sreu. Jedan ovek pritrao je monahu koji je prolazio selom. Daj mi kamen! Daj mi dragi kamen!" vikao je. Monah ga je upitao: ,,O kakvom kamenu govori?" ovek mu je odgovorio: Bog mi se noas ukazao u snu i rekao mi: 'Sutra e u podne kroz selo proi monah i dae ti kamen, a ti e tako postati najbogatiji ovek' - zato, daj mi taj kamen!" Monah je zavukao ruku u svoju vreu i izvadio najvei dijamant na svetu, velik kao kokosov orah! Zatim je rekao: Ovaj kamen trai? Naao sam ga u umi. Uzmi ga". ovek je doepao kamen i otrao kui. Meutim, itave te noi nije mogao da zaspi. U zoru je izaao i potraio monaha. Naao ga je kako blaeno spava pod jednim drvetom, probudio ga i rekao mu: Vraam ti tvoj dijamant. Ti si najbogatiji ovek na svetu kad si sposoban da se tako lako od-rekne bogatstva. Sada ti se i ja pridruujem". To je ono to treba da otkrijemo da bismo doli do radosti. ivot Jednog dana Buda je sedeo okruen svojim uenicima, kada se pojavio neki starac koji mu je rekao: Koliko dugo eli da ivi? Trai milion godina i bie ti podarene!" Buda mu je bez oklevanja odgovorio: Osam godina". Kada je starac nestao, uenici su se, razoarani, pobunili: Uitelju, zato nisi tra-

32 .Antom De Melo io milion godina? Zamisli koliko bi dobra uinio, stotinama, hiljadama generacija!" Buda je s osme-hom uzvratio: Ako ja poivim milion godina, ljudi e biti mnogo zainteresovaniji da produe svoj ivot nego da dostignu mudrost". Da li ste shvatili smisao njegovog odgovora? Ljudi su daleko vie privueni perspektivom preivljavanja nego kvalitativnim uzdizanjem sopstvenog ivota. Koliko je to istina! Zaista je malo onih koji ulau vreme i energiju da uzdignu svoje postojanje na neki vii nivo. Moete i umreti a da uopte niste iveli u pravom smislu reci. Ljudi misle da su ivi zato to diu, jedu, govore, idu tamo-ovamo. Nisu mrtvi, jasno je. Ali da li su zaista ivi? U sutini, oni nisu ni ivi ni mrtvi. ta znai biti zaista iv? Znai tri stvari: biti ono to jesi, biti sada i biti ovde. Biti iv znai biti ono to jesi. ivi smo u onoj meri u kojoj smo zaista ono to smo. Moemo se upitati: Zar ja nisam ja? A ko sam onda ako nisam ja?" Meutim, ima mnogo osoba koje nisu ono to su, samo su marionete. Pretpostavimo da imamo psa. U mozak mu ugradimo ip i poaljemo ga daleko od nas, a odavde mu aljemo signale. Kaemo mu: Hop!" i on skoi. Kaemo: Lezi!" i on legne. Svi su zadivljeni. Kakav izuzetan pas!" govore. Ali on je samo objekat daljinskog upravljanja, to moe biti odgovarajua slika za milione ljudi na ovom svetu. Mnogi ljudi dolaze da mi trae savet kako da rese svoje duhovne i emotivne probleme, i ja se esto pitam: Na ije glasove odgovaraju ovi ljudi? Na ije glasove iz prolosti?" I upoznajem neobine osobe, depresivne, pune predrasuda.

Afovi dan 33 Ajntajn je rekao da je lake razbiti atom nego predrasudu. Ljudi nisu ono to su; na odreeni nain, gotovo svi su kontrolisani. ta je rezultat? Postaju marionete: ponaaju se, delaju i oseaju na mehaniki nain. Nemaju iva oseanja niti ivo ponaanje, a nisu ak ni svesni toga. Odgovaraju na glasove ljudi, na iskustva koja pripadaju prolosti. Doiveli su odreena iskustva koja su ih obeleila za ceo ivot, koja ih dre pod kontrolom. Zato nisu slobodni, nisu ivi. Eto osnovne prepreke duhovnom ivotu. Ako hoete da budete moji uenici, morate zamrzeti svog oca i majku!" Ove Kristove reci izazivaju zgraanje kod ljudi. ta znae? Naravno, Isus nije hteo da kae kako bi trebalo da mrzimo svoje roditelje. Siroti oni! Potrebno je da ih volimo kao to volimo sva ljudska bia. Otac i majka o kojima Isus govori su Otac i Majka koje nosimo ukorenjene u svom umu i koji nas kontroliu. Tim glasovima se obraam! Od njih treba da se odvojimo, da ih se otarasimo. Kada prestanemo mehaniki da ivimo, prestaemo da budemo marionete. Kako da ostvarimo duhovni ivot ako nismo ivi? Kako da postanemo Isusovi uenici ako se mehaniki ponaamo, gledamo, sluamo, kao roboti? Nedostatak vremena Ovo je osnovno pitanje: kako prestati da ivimo mehanikim ivotom? Postoji veba koja e nam pomoi. Izgleda laka, ali nije. Ako budete istrajni, shvatiete o emu vam govorim.

34 Antoni De Melo Veba je sledea: pomislite na neki dogaaj iz bliske prolosti. Na neto to se dogodilo jue, ili prole nedelje. Ne izbegavajte da se prisetite neprijatnog dogaaja. Jo bolje ako je neprijatan. Potrebno je da zapazite kako reagujete na seanje, ta ose-ate, kakva su vaa ubeenja i stavovi u odnosu na dogaaj o kome razmiljate. Posmatrajte sve to i upitajte se na iji glas odgovarate. Smognite hrabrosti da upitate sebe: Da nije ovo reakcija neke druge osobe u meni? Nekoga iz prolosti koga nosim u sebi?" Ova veba traje desetak sekundi, najdue minut. Ako hoete da postignete maksimalni uinak, morate se due zadrati i posmatrati razliite dogaaje u toku jednog dana. Posmatrajte svoje reakcije. Posmatrajte bez prosuivanja o svemu tome, bez prihvatanja ili odbacivanja; budite nepristrasan posmatra. Gledajte! Ne morate ak ni da postavljate sebi pitanja koja sam vam predloio. Ako vam to odvlai panju, zaboravite na pitanja. Ograniite se na posmatranje. Svaka mehanika reakcija e ieznuti i poeete da ivite. Tada ete zapaziti pro-menu. Poznajem jednog oveka u invalidskim kolicima. Jednom mi je rekao: Znate, oe, stvarno sam poeo da ivim tek kad sam ostao paralizovan. Prvi put u ivotu imao sam dovoljno vremena da se udubim u samog sebe, u svoj ivot, u svoje reakcije i misli. ivot mi je od tada postao mnogo dublji, bogatiji i zanimljiviji nego ranije". Zar nije iznenaujue kada jedan paralizovan ovek otkrije ta znai iveti, dok mnogi ljudi slobodni da idu kud god hoe ne uspevaju u tome, jer su paralizovani iznutra?

Novi dan 35 Velika prepreka proistie iz nedostatka vremena. Svi mi govore kako nemaju vremena. Gde da naem vremena da bih to radio?" Dobro, na ta troite svoje vreme? Da odrite svoje mehaniko postojanje? Pretpostavimo da neki lopov kae prolazniku: Pare ili ivot!" a ovaj mu odgovori: Ovaj, b-bolje uzmi IVOL, pare mi trebaju za crne dane!" Deluje glupavo, ali pomislite na ljude koji kao da govore: Bolje neka mi ukradu ivot, jer mi je vreme potrebno da bih nastavio da ivim od danas do sutra". Bilo bi komino da nije tragino. Zapazite svoje reakcije na svaki dogaaj prethodnog dana, uoite svoja ubeenja. Ispitajte sebe. Da li ste spremni da izloite diskusiji svoje stavove? Ako je odgovor negativan, puni ste predrasuda i mehanikih reakcija. Seam se jednog izuzetnog mladog rabina, koji je nastavio rad svoga oca, takoe rabina. Govorili su mu: Rabi, potpuno si drukiji od svoga oca!" a on se smejao: Potpuno sam isti kao moj otac! On nikoga nije imitirao, kao to ni ja nikog ne imitiram. On nije bio fotokopija, a nisam ni ja". To znai biti iv, biti unikat, original. Osloboditi se glasova i daljinske kontrole. A do toga dolazite posmatrajui sami sebe. Ziveti svaki trenutak Jo jedna stvar je potrebna da bismo bili ivi: da postojimo sada. ta to znai? To pre svega znai shvatiti neto to vrlo malo ljudi shvata - da su i prolost i budunost potpuno nestvarni, i da je ivot u pro-

36 -Antom De Melo losti ili budunosti ravan smrti, da nema nikakve veze sa stvarnim, ivim ivotom. Dobro mi je poznato da prolost sadri udesne stvari, da od prolosti moemo mnogo toga da nauimo, da prolost utie na nas i odreuje nas, itd. Savreno! Ali ona nije stvarna! Moramo planirati budunost. U sutini, da ne planirate budunost, najverovatnije da me sada ne biste sluali. Meutim, ni budunost nije stvarna, ona je samo misao u naoj glavi. U onoj meri u kojoj ivite u budunosti ili u prolosti, ne postojite sada, ne postojite ovde. lanovi jedne porodice resili su da odu na tri dana u vajcarsku. Mesecima su planirali ovaj izlet i, kad je konano doao taj dan, izgubili su vei deo vremena organizujui putovanje. Kada su stigli u vajcarsku, umesto da uivaju u udesnim predeli-ma, umesto da udiu ivotvorni planinski vazduh, bacili su se na kljocanje fotoaparatima, kako bi imali slike koje e pokazati prijateljima. Fotografije mes-ta na kojima u sutini nisu ni bili. Telesno su bili, ali u svom duhu nisu bili prisutni, bili su na drugom mestu. Nestvarni izleti, nestvarni ivoti! Mi ivimo u kulturi budunosti. U kulturi sutranjice. Sutra u biti srean; sutra u iveti. iveu kad upiem studije; iveu kad odsluim vojsku; ive-u kad se oenim. Kad se jednom oenimo i dobijemo decu, onda govorimo: iveu kad odrastu. Kada oni odrastu, mi vie i ne znamo ta znai iveti! Um-reemo a da nismo ni iveli.

Novi dan 3 7 Ulazak u sadanjost Jeste li spremni da pretrpite ok? Sluajte! Ispitajte sopstveni ivot. Ispitajte sve svoje misli i videete da su najee okrenute prolosti ili budunosti. Postanite svesni koliko malo ivite u sadanjosti, koliko ste malo ivi i doiveete ok. Mislite o svemu na ovaj nain. Ljutite narandu da biste je pojeli. Ako je itav va um usredsreen na to kako ete pojesti narandu, znate li ta moe da se desi? Vi uopte ne Ijutite narandu, jer niste prisutni, a kada je budete jeli neete toliko uivati u njoj, jer ete biti na nekom drugom mestu. Jedan mudri stari amdija prevozio je hodoasnike na sveto mesto. Kada gaje neko od njih upitao: Jesi li bio na tom svetom mestu?" amdija je odgovorio: Ne, nisam, jer jo nisam otkrio ta sve ova reka moe da mi ponudi. U ovoj reci pronalazim mudrost, nalazim mir, nalazim Boga". Za razliku od njega, hodoasnici se uopte nisu interesovali za reku, njihove misli bile su zaokupljene svetim mes-tom, nisu ni mogli da vide reku. Moda je ovo pria o naem ivotu. To je kao kad uzme oljicu kafe da bi je popio, ali je u stvari ne podie, jer nisi tu, i nikada je ne popije, jer nisi tu, i sve tako. Zaista tragedija. Gubimo sopstveni ivot! Kako da vam se ukae pomo? Po jednoj legendi, Buda je preao itavu zemlju u potrazi sa pros-vetljenjem; posetio je kljune mudrace svog vremena, praktikovao je sve mogue duhovne discipline, ali nije dostigao prosvetljenje. Na kraju je odustao. Oajan, seo je pod smokvu i prosvetlio se. Godinama kasnije, uenici su ga pitali: Uitelju, reci nam

38 Antom" De Melo tajnu prosvetljenja. Kako si doao do njega?" Ali tajne i tehnike nisu postojale. Buda je to pokuao da im objasni. Ali uenici su hteli da saznaju tehniku, kako se to ostvaruje u praksi. Onda je Buda - zamiljam ga kako namiguje - rekao: ,,U redu, otkriu vam tehniku. Kada udiete, budite svesni injenice da udiete. A kad izdiete, budite svesni injenice da izdiete." Zanimljivo, zar ne? Ne izgleda ba kao neki duhovni savet. Znate li ta je bila njegova namera? eleo je da uenici urone u sadanjost, da postanu svesni onoga to se deava sada i ovde! On je znao, u svojoj prosvetljenosti, da Bog nije sutra, daje Bog sada. ivot nije sutra, ivot je sada. Ljubav nije sutra, ljubav je sada. Prosvetljenje je sada. Ako ivite za to sada", biete prosvetljeni. Zaista. Ovo je veoma slino onoj vebi kojom se postie duevni mir, zar ne? inite stvari jednu po jednu i u sebi formuliite recima ono to inite." Izuzetno korisna veba za iskorak u sadanjost, da bi se ivelo sada, da bi se iveo ivot, va ivot. To je druga stvar koja vam je potrebna da biste konano poeli da ivite, da biste bili ono to jeste, da biste postojali sada. Preimo na treu stvar: biti ovde. To znai da izaemo iz sopstvenog uma i vratimo se sopstvenim ulima. Ili da bukvalno izaemo iz sfere apstraktnog i prepustimo se neposrednom iskustvu. Ispriau vam priu o amerikom vojniku tokom korejskog rata. Na Dan Zahvalnosti, najvei ameriki praznik, osetio je neizmernu nostalgiju za kuom. Jedan brani par, koji je dugo iveo u Americi, pozvao ga je na ruak. Na svoju veliku radost i iznena-

Novi dan 39 enje, video je da su ispekli urku, njegovo omiljeno jelo. Ruak je poeo: dok se obilno sluilo, upustio se u iv razgovor sa ukuanima. Kada se razgovor zavrio, njegov tanjir je bio prazan. Vojnik je postao svestan da u stvari kao da nije ni jeo, jer se uopte nije seao ukusa peenja. To je ono to zovem ulaenje u ovde. Jelovnik se ne jede Argumenti su izuzetni, kao i ideje. Ali oni nisu ivot! Neobino su pogodni da nas vode kroz ivot. Ali nisu ivot. Apstrakcija nije ivot. ivot je u iskustvu. To je kao da itate neki udesan jelovnik. Moe vam posluiti kao neka vrsta vodia, ali on nije jelo. Ako sve vreme ovog sveta posvetite jelovniku, nikad nita neete pojesti. Moe se desiti i neto gore od toga. Ima ljudi koji jedu jelovnike. ive od ideja i tako gube sopstveni ivot, ne ive ga. ta uiniti da bi vam se pomoglo? Krinamurti nas upozorava: Onog dana kada dete nauimo nazivu neke ptice, dete vie ne vidi pticu". Dete gleda ovu paperjastu i ivu pojavu, tajanstvenu i potpuno udesnu, a mi mu kaemo: To je roda". Sada dete ima ideju: roda. Kasnije, svaki put kad vidi rodu, rei e: Ma znam, to je roda". Isto vai, pretpostavimo, za ideju Amerikanca. Kad god vidim neku osobu koja dolazi iz Amerike, reu u: To je Amerikanac". Meutim, moda neu zapaziti onu neponovljivost i jedinstvenost te linosti. Kada vam se dogodilo da ugledate neko dete koje je potpuno zadivljeno dok gleda neto tako tajan-

40 Antoni De Melo stveno, ivo, skakutavo i apsolutno udesno, kao to je, recimo, vrabac? Shvatate li? Re, pojam prevazi-lazi svako razumevanje, Re, pojam, mogu biti prepreka koja nam ne dozvoljava da vidimo konkretnu pticu. Termin Amerikanac" moe se ukazati kao prepreka koja nam ne dozvoljava da realno sagledamo oveka koji je pred nama. Re i sama ideja Bog mogu biti prepreka na putu ka vienju Boga. Kako da pomognete sebi u takvoj situaciji? To moete uiniti odmah. Oslunite sve zvuke koji dopiru do vas. Moete li uti sve te zvuke? Visoke, niske, zvuk glasova? Znate li ta se dogaa kad to radite? Vraate se svojim ulima: to je iskustvo. Ovde nema nikakve apstrakcije, nikakvih pojmova. Gledate ono to gledate, sluate ono to sluate, dodirujete ono to dodirujete, itd. Jednom mudracu kome je podareno prosvetlje-nje, uenici su postavili sledee pitanje: Uitelju, ta je tvoje prosvetljenje izazvalo u tebi? ta si time dobio?" Mudrac je odgovorio: Dobro, rei u vam ta sam dobio: kada jedem, jedem; kada gledam, gledam; kada sluam, sluam. To je ono to sam dobio!" Uenici su protestovali: Ali svi to rade!" A on je, smejui se, odgovorio: Svi to rade? Onda bi svi bili prosvetljeni!" Odgovor je da niko to ne radi, gotovo niko nije prisutan, nije ovde i sada, gotovo niko ne ivi. Biti iv znai biti ono to jesi, biti iv znai biti sada, biti iv znai biti ovde. Posmatrajte sebe. U onoj meri u kojoj budete posmatrali sebe, ne samo mentalno, ve kao nepristrasan, odvojeni posmatra, u istoj meri ete odbaciti svoje mehaniko ponaanje, odbaciete sve ono to vas ini obinom mario-

Novi dan 41 netom i postaete boji uenici. Ne moete to postati ako ste marionete. Ako ste samo deset posto ivi, biete samo tih deset posto uenici. Shvatate li? Okusite stvarnost, vratite se svojim ulima. To e vam pomoi da ivite svoju sadanjost. Pomoi e vam da ivite sopstvena iskustva. U ovom sada" susreemo Boga. Zar je to molitva? Zar je molitva moda razgovor sa Bogom? Naravno, moliti se znai razgovarati sa Bogom. Ali zamislite neku majku koja je bolesna, lei u postelji: njena ki isti itavu kuu, priprema obroke, stara se o bati. Ona ne razgovara sa svojom majkom, ali koliko joj govori! Stupite konano u ivot i shvatiete mnoge Isusove reci... jer On nas ne zove samo novoj religiji, On nas zove ivotu. S loboda Jednog japanskog vojskovou zarobili su neprijatelji i bacili ga u tamnicu. Znao je da e ga sledeeg dana muiti. Nije mogao da zaspi; koraao je gore--dole elijom, mislei o smrti. Najednom, doao je do sledeeg zakljuka: Kada e me muiti? Sutra. Ali sutra nije stvarno: to je ono to su mi govorili uitelji ena!" Kada je to shvatio, umirio se i ubrzo zaspao. Kada je shvatio da je to sada" jedino to je realno, konano je zaspao. Bio je u tamnici, ali je postao slobodan ovek. Neprijatelji nae slobode nisu napolju, ve su u nama. U nama su lanci koji nas

42 Antoni De Melo dre okovanim. Govoriu o ovim lancima, jednom po jednom, jer ih je mnogo. Prvi lanac koji nas spreava da budemo slobodni su runa iskustva iz prolosti, neto to je sasvim lako shvatiti. Onaj ko je izgubio majku u, recimo, osmoj godini, toliko je traumatizovan ovim iskustvom da ne moe vie ni u koga da se uzda. ena koja je kao mala trpela seksualno nasilje, boji se svih mukaraca. ovek koji je nepravedno optuen i udaljen s posla, ostaje zatrovan gnevom itavog ivota. Prvo to nas dri okovanim i onemoguava nam da budemo ivi i slobodni, kao to sam ve rekao, su negativna iskustva iz prolosti. Kako raskinuti ove lance, kako postati opet slobodan? Postoji vrlo jed-nostavna veba koja nam moe pomoi. Da bismo ostvarili eljeni rezultat, potrebni su nam sledei rekviziti: vera i zahvalnost. Ako postanete svesni da ste pod uticajem nekog negativnog iskustva iz prolosti, vratite se tom iskustvu, u nekom asu kada ste smireni i spokojni. Ako niste u stanju, razgovarajte s Bogom i smirite se. Zamislite da ste pred Bogom i da mu kaete: Gospode, teko je, ali verujem i od srca prihvatam da je to bila tvoja volja i da se sve to desilo za moje dobro. ak i ako to dobro moda i ne vidim, ipak znam da ono postoji za mene". Uinite to neno, bez gorine, bez primoravanja sebe. Ako osetite da se u vama javlja snaan otpor, odustanite, pokua-ete nekog drugog dana. Ali veoma je vano, kada jednom ponete s ovom vebom, da se potrudite da je zavrite. Moe se desiti da vas zahvati gnev. U redu, naljutite se. ak se i na taj nain molite. Gospod e biti zadovoljan vaim potenjem i iskrenou. Nas-

Novi dan 43 tavite zatim nekog drugog dana. Ova veba iziskuje dosta vremena, jer se sloboda ne osvaja preko noi. Kada osetite srcem i kaete da zaista verujete kako je sve za vae dobro, tada moete i da zahvalite Bogu. Kada ste u stanju da zahvalite za sve to ste postigli i dobro koje iz toga proistie, osetiete se slobodnim, raskinuete jedan od mnogih lanaca kojima ste okovani. Lanac prolosti Drugi lanac kojim ste okovani iznutra su pozitivna iskustva iz prolosti. Da, dobro ste proitali. Tako je lepo vraati se na njih u secanju i hraniti se njima. Ali u tome se krije opasnost: moete postati rtva bolesti koju nazivamo hronina nostalgija. Znate li ta se tada dogaa? Prestajete da ivite! Naputate sadanjost. Ne samo to, veoma je verovatno da ete i unititi sadanjost. Pretpostavimo da ste doiveli neko lepo iskus- tvo s nekom dragom osobom. Na primer, zajedno ste gledali izuzetan zalazak sunca. Drugi put ste izali zajedno na veeru. I tako, uzimate lepo iskustvo iz prolosti (recimo taj zalazak), zatvarate ga u zlatni kavez i nosite ga sa sobom, dokle god ste sa tom osobom; jednog dana tajno otvarate svoj zlatni kavez, pogledate unutra i kaete: Nije vie tako lepo kao nekad!" Shvatate li ta inite? S jednim iskustvom iz prolosti unitavate sadanjost. Postajete manje slobodni, manje ivi. Vae iskustvo vas sputava u lance!

44 Antom De Melo Kako se osloboditi? Postoji jedan metod koji moe biti veoma bolan. Izneti novi ivot na svetlost dana moe duboko da povredi. Ali, ako ste spremni na to, razmislite o osobama koje ste nekad voleli i koje sada nisu vie sa vama, jer su se udaljile ili su mrtve. Razgovarajte sa svakom od njih, recite im: Ima sree to si ula (uao) u moj ivot! Zahvalan sam ti! Uvek u te voleti! A sad moram da odem. Zbogom! Ako se veem za tebe, neu nauiti da volim sadanjost, niti u nauiti da volim osobe sa kojima sam sada. Zbogom!" Sve ovo moe biti veoma bolno. Prisetite se zatim nekih pozitivnih iskustava iz prolosti; mislite o njima kao da su ivi ljudi i recite im: Bilo je zaista divno s tobom, oseam veliku zahvalnost! Ali sada zbogom!" To zaista moe da zaboli. Postoji jo jedna veba koju neki mogu doiveti kao jo teu i bolniju. Mislite na neke vae kvalitete iz prolosti, neto to vas je inilo ponosnim, kao to su, recimo, vaa mladost, snaga, lepota. Obratite im se kao da su ivi ljudi. Moda zvui infantilno, ali ne plaite se da budete kao deca. Moete otkriti potpuno neoekivane stvari! Razgovarajte s njima i recite im: Velianstveno je bilo imati vas! Oseam ogromnu zahvalnost zbog toga! Ali sada moram da odem. Zbogom!" Mnogi stari ljudi nikad nisu iveli, i nikad nisu iskusili svu nenost, dubinu i bogatstvo koje sobom nosi starost, samo zato to u duhu nisu ostavili iza sebe mladost, snagu, vitalnost. Ono najbolje tek dolazi. Kraj ivota je tek poetak." Najbolje tek dolazi. Mnogi gube najbolji period svog ivota, posled-nje godine, samo zato to su previe obuzeti onim to je prolo, okovani lepim iskustvima iz prolosti.

Novi dan 45 Eto dva lanca koji nam onemoguavaju da budemo sreni. Ranjena ptica ne moe da leti, ali ne moe ni vrabac koji se zakai za granu. Prestanite da se kaite za prolost! Ponavljajte ovu indijsku izreku: Voda postaje ista tako to tee dalje, ovek tako to ide napred". Drugi nevidljivi lanci Na redu je trei lanac. Strepnja i strah od budunosti. Seate li se prie o japanskom vojskovoi? Hrist govori o identinom unutranjem stavu, poetskim recima: Pogledajte ptice na nebu, pogledajte ito u polju. Oni ne brinu. Za njih strepnja ne postoji." Kako je teko to ostvariti! ak se i Isus zbunio pred smru. Osetio je potitenost, doiveo snaan oseaj strepnje. Ako elimo da raskinemo lanac strepnje, moramo uiniti ono to je radio Isus - da se suoimo sa strahom i razgovaramo s njim kao da je ivi ovek. Svojevoljno, bez prisile, jer je strah unutra, u nama, kamufliran u opreznost, preven-tivnost. Recite strahu: Shvatam zato si ovde. Ali ja verujem u Boga". Ako u svom srcu utvrdite da to moete uiniti, zahvalite se unapred na ishodu, jer e vam to biti od velike pomoi. Zahvalite Bogu za sve ono to moe da vam se dogodi. Jo jedan unutranji lanac koji nas ini robovima povezan je sa budunou: ambicija. Nema niega loeg u ambicioznosti, to ak moe biti velianstveno. Ali uasno je pasti u ropstvo ambicije! Osobe opsednute ambicijom, koja upravlja svim njihovim postupcima, u sutini uopte ne ive! Objanjenje

46 Antoni De Melo nije potrebno. Svi mi znamo takve osobe. Sta da uinite ako ste rtva ambicije? Stanite pred Boga, s po-verenjem da je budunost u njegovim rukama. Recite mu: Gospode, verujem da upravlja mojom budunou, uiniu sve to je u mojoj moi da ostvarim svoje snove, ali rezultat preputam tebi". Zatim se zahvalite na ishodu vaeg unutranjeg stava. Osvo-jiete mir i slobodu. Sledei lanac je vezivanje za sadanje stvari. Ljudsko srce je veliki magnet, to ne treba ni govoriti, jer smo svi mi to iskusili. elimo da posedujemo stvari ili osobe, i da se nikad od njih ne odvojimo. Postajemo zavisni i gubimo svoju slobodu. Istovremeno, esto ni drugima ne dozvoljavamo da budu slobodni, krademo njihovu slobodu, zabranjujemo je. Predlaem vam jednu vebu da biste oslobodili svoje srce od ove vrste zavisnosti. Mislite na neku osobu za koju ste duboko vezani, toliko vezani da ne moete bez nje. Razgovarajte u mislima sa tom osobom, zamislite je kako sedi pred vama; razgovarajte s njom. Obratite joj se spontano, od srca. Recite toj osobi koliko vam ona znai i zatim dodajte sledeu formulaciju, koja vam se u poetku moe uiniti bolna. Ali, kao to sam vam rekao, ne smete primoravati sebe. Ako je previe bolno, prekinite vebu da biste nastavili drugi put, kada budete sposobni za to. Recite toj osobi: Ti mi neizmerno znai, mnogo te volim, mnogo mi je stalo do tebe, ali ti nisi moj ivot! Preda mnom je ivot, moram ostvariti svoju sudbinu, razliitu od tvoje". To su moda okrutne reci, ali ivot i nije uvek lak. Razmislite jo o mestima, aktivnostima, o stvarima koje su veoma dragocene za vas, od kojih vam

Novi dan 47 je teko da se odvojite, uputite im otprilike ove reci: Koliko mi znai! Ali ti nisi moj ivot; preda mnom je ivot, moja sudbina, razliita od tvoje". Recite isto stvarima s kojima ste najintimnije povezani, neemu to je takorei deo vaeg bia, vaeg postojanja, kao to su va ugled, zdravlje i slino. Recite to i sopstvenom ivotu koga e jednog dana progutati smrt: Koliko si mi dragocen i koliko te volim, ali ti nisi moj ivot. Preda mnom je ivot koji treba da ivim i sudbina koju treba da ispunim, razliiti od tebe". Postoji nada da ete, ako hrabro ponavljate ove reci, ostvariti duhovnu slobodu. Najvea tiranija Postoji jo jedan lanac na koji u vam skrenuti panju. Govorili smo o negativnim i pozitivnim iskustvima iz prolosti, o strahu od budunosti, o ambiciji, o vezivanju i zavisnosti od sadanjosti. Sada je na redu ono to smatram najjaim lancem, koji je najtee raskinuti. Ali latimo se jedne vebe. Moda jo niste u stanju da je izvedete, moda vam je potrebno jo vremena i duevnog mira da biste uspeli. Veba se sastoji u tome da sebi postavite sledee pitanje: ta je postojalo pre sto godina ovde gde ja sedim?" Upot-rebite svoju matu! Zatim jo dalji skok unazad: ta je postojalo pre tri hiljade godina ovde gde ja sedim?" Dakle, hiljadu godina pre pojave Isusa Hris-ta, to je relativno skoranji vremenski period, jer naunici tvrde da ivot na ovoj planeti postoji ve mi-lionima godina. A za hiljadu godina, ta e posto-

48 Antom De Melo jati ovde gde ja sedim?" Pustinja moda? uma? Neka druga civilizacija?" U jednu stvar moete biti sigurni: ako bude nekih ljudi, nee govoriti vaim jezikom, nee imati vae navike, pripadae drugoj civilizaciji. Nijedan jezik nije preiveo kao ivi jezik tri hiljade godina. Pokuajte da to zamislite: kako dolazite na zemlju nakon tri hiljade godina i traite ba ovo mesto, neki trag koji bi vam pokazao da ste nekad bili tu. Znate li ta e se dogoditi? U vama e se javiti oseanje beskonanosti. Neka vrsta osloboenosti. Slobode od ega? Od iluzije koju u vama stvara lano uverenje da neto znaite. Osim u Bojim oima, mi zaista ne znaimo mnogo. Mislite na neku od onih ptica o kojima Isus govori, mislite na cvee u polju, na zrnca peska, na kapljice vode, na jednu kinu kap. Mislite na same sebe. Na to koliko smo beznaajni. Ako uspeno izvedete ovu vebu, oslobodiete se najvee tiranije, tiranije sopstvenog ja". Doi-veete olakanje, veliku slobodu. Niko nije tako slobodan i iv kao onaj koji je prihvatio smrt, koji je prihvatio sopstvenu beznaajnost. Ova veba daruje vam perspektivu i irinu. Ali, za nju je potrebno i vremena. Tajanstvena veba Preporuiu vam jo jednu vebu, tajanstvenu vebu, jer ne pokazuje odmah svoju povezanost sa slobodom. Sastoji se u sledeem: stupite u dodir sa oseajima svoga tela. Osetite kako odea dodiruje vaa ramena, kako naslon stolice podupire vaa le-

Novi dan 49 da, osetite svoje ruke kako se odmaraju, opruene... Nakon nekoliko trenutaka, postanite svesni injenice da posmatrate ove senzacije. I recite: Ovo to ose-am nisam ja, ovo telo nisam ja". Posmatrajte zatim misli koje se javljaju u vama. Nakon kraeg vremena, obratite panju na injenicu da posmatrate svoje misli i recite: Ovo to mislim nisam ja, moje misli nisu ja". Obratite zatim panju na svoje emocije ili se prisetite nekih emocija iz bliske prolosti. Neiz-vesnosti, depresije, oseanja krivice, ushienja, bilo koje emocije. Nakon nekog vremena, obratite panju na injenicu da posmatrate svoje emocije, i recite: Ja nisam ova emocija, moje emocije nisu ja". Ako ste napeti, nemojte se poistovetiti sa svojom napetou. Ako ste depresivni, nemojte se poistovetiti sa svojom depresijom. Ja nisam ova depresija." Pred nama je jedna od velikih vebi koju nam nudi Istok. Njeni rezultati ne mogu se odmah uoiti, ali ona izaziva, neopozive efekte. I raskida najdublji lanac, lanac iluzije i tiranije sopstvenog ja". Ostanite nekoliko minuta u tiini i izvedite neke od vebi koje sam vam predloio i koje su vam se dopale. Prikazao sam dve vebe na duge staze: onu ,,pre tri hiljade godina" i za tri hiljade godina"; dok je druga: ja nisam ova emocija, ove misli nisu ja, itd." Predloio sam i druge vebe da se suprotstavimo robovanju, da se oslobodimo lanaca, da izazove-mo trenutno osloboenje. Na kraju ovog predavanja ispriau vam priu o slobodnoj osobi. Jedna devojka u malom ribarskom mestu ostala je trudna. Roditelji su je tukli sve dok nije priznala ko je otac: Bio je to uitelj ena koji

50 Antom De Melo

ivi u hramu izvan sela". Svi metani su to saznali. Kad se dete rodilo, poli su do hrama i ostavili dete pred noge uitelja ena. Licemeru!" rekli su mu. Ovo dete je tvoje! Ti brini o njemu!" Uitelj ena je samo rekao: Dobro, dobro" i zatim predao dete jednoj eni u selu da ga odgaja, preuzevi trokove na sebe. Nakon ovog dogaaja, uitelj je izgubio sav ugled, uenici su ga napustili, niko vie nije odlazio da trai savet od njega. Nakon nekoliko meseci, kada je devojka videla sve ovo, nije izdrala i konano je rekla da otac deteta nije uitelj, ve jedan mladi iz susedstva. Kada je selo doznalo pravu istinu, svi su otili do hrama i bacili se pred noge uitelja ena. Traili su od njega oprotaj i molili ga da im vrati dete. Uitelj je samo rekao: Dobro, dobro" i predao im dete. Eto slobodnog oveka. oveka sposobnog da pati, koji je dostigao irinu o kojoj sam vam govorio. elim i vama i sebi, kao rezultat naih slabanih napora, da nam Bog pokloni ovaj dar! Ljubav Do sada sam vam govorio o miru, radosti, tiini, ivotu i slobodi. Sada u vam govoriti o ljubavi. Re je o najteoj temi, jer je, u svojoj beskrajnosti i tajanstvenosti, ljubav neizreciva kao Bog. Tu i tamo, doivljavamo poneki ljubavni zanos i to tek nejasno shvatamd. Ne verujem da iko. stvarno razume ovu tajanstvenu pojavu. S vama bih hteo da razmislim o dva aspekta ljubavi: ljubavi kao kreaciji i ljubavi kao poistoveivanju.

Novi dan 51 Poeu da govorim o ljubavi kao kreaciji tako to u vam ispriati jednu izuzetnu priu amerikih Indijanaca, moju omiljenu priu. Jedan indijanski ratnik popeo se na vrh planine, tamo naao orlovsko gnezdo i u njemu jaje. Doneo je jaje u selo i stavio ga pod koko. I tako, zajedno s piliima, izlegao se orli, i odrastao s njima. Nauio je da kokodae, da eprka po zemlji traei bube i crve, ograniavao se da se popne na poneku niu granu, sve kao i kokoi. Jednog dana, ve star, orao je ugledao neto udesno na nebu. Gore, u beskrajnom plavetnilu, video je velianstvenu pticu, kako leti bez ikakvog napora. Kada je upitao jednu koko staje to, ona mu je odgovorila: To je zlatni orao, kralj neba. Ali ne razmiljaj o tome. Ti i ja smo ovde, na zemlji". Orao je vratio pogled ka tlu i tako je na kraju i umro, ubeen da je koko. Jer, tako su se svi i ophodili prema njemu; kako se rodio, tako je i iveo i na kraju umro. Znate li ta znai ljubav kao kreacija? Gledati orla i postati svesni ko ste, jer moete rairiti krila i poleteti kao zlatni orao. Jedan uveni ameriki psiholog sproveo je eksperiment vredan da se pomene. Znate li ta je uradio? Pred kraj kolske godine podvrgnuo je sve uenike jedne kole testu inteligencije. Odabrao je zatim desetak imena i rekao svakom od njihovih profesora: Ovi uenici su natproseno obdareni. Videete da e svi oni biti najbolji uenici u sledeoj kolskoj godini. Vi samo morate da obeate kako nikome neete govoriti o tome, jer se to moe negativno odraziti na njih". I profesori su obeali. Meutim, niko od tih uenika nije bio posebno obdaren, i u tome je i

52 Antoni De Melo bila poenta ovog opita. Nakon godinu dana, psiholog je ponovo doao u istu kolu i staje otkrio? Svim natprosenim" uenicima koeficijent inteligencije poveao se najmanje deset posto. Nekima od njih i vie. Psiholog je porazgovarao sa profesorima i upitao ih: Kako vam se ine ovi uenici?" a ovi su odgovarali u superlativima, opisujui ih kao inteligentne, dinamine, ive, interesantne, itd. ta bi bilo sa ovim uenicima da ih profesori nisu tretirali kao natproseno obdarene? Dakle, profesori su razvili u ovim uenicima sve njihove potencijale. Psiholozi su sproveli ovaj opit u drugim kolama, pa ak i sa ivotinjama, uvek sa uspehom. Na primer, govorili su studentima psihologije koji su izvodili eksperimente sa mievima: Evo vam jedna nova vrsta mia, koji mnogo bolje reaguje". I mievi su stvarno bolje reagovali, iako su pripadali istoj vrsti. Zakljuak je bio da se to dogodilo zato to su ih studenti tretirali s posebnom panjom. Njihova oekivanja su bila vea i mievi su uzvraali na takva oekivanja, koja su, na ovaj ili onaj nain, prenoena ivotinjama. Kad sam prvi put uo za ovaj opit, setio sam se jednog velikog amerikog oveka, Oca Flenegana, oveka koji je uao u legendu. On je u poetku osnovao dom za naputenu decu, a zatim i za maloletne delikvente. Kada policija nije vie znala ta da pre-duzme, slala ih je njemu. Tako sam uo i sledeu priu. Jedan osmogodinji deak ubio je oca i majku. Moete li zamisliti kroz ta je sve proao pre toga, da bi u tako nenom dobu bio izvrilac najuasnijeg zloina? Ali tu nije bio kraj. Hapen je vie puta

JVovt dan 53 zbog pokuaja pljake. Policija nije znala ta da uradi s njim, jer po zakonu nije mogao biti smeten u pop-ravni dom. Na kraju su pitali Oca Flenegana hoe li da ga primi. Naravno! Poaljite ga!" odgovorio je. Nakon desetak godina, deak je napisao svoju priu. Seam se tog dana kada sam putovao u pratnji policajca i mislio: alju me kod nekog svetenika. Ako mi jo kae da me voli, ubiu ga." A ve je bio ubica! ta se dogodilo? Kada je zakucao na vrata, Otac Fle-negan je rekao: Napred!" Uao je i onda ga je Otac pitao: Kako se zove?" Dejv", odgovorio je, a Otac je rekao: Dejv! Dobrodoao u ovu kuu. ekali smo te! Sada, kad si tu, procunjaj malo naokolo, tek da upozna mesto. Zna li da svi ovde rade za hranu i smetaj? Pokazae ti. Moda e otkriti neki posao koji ti odgovara. Ali za sad odmaraj. Razgledaj malo, saberi utiske. Sad moe da ide. Vidimo se kasnije". Deak je ispriao da se njegov ivot od tog trenutka promenio. Znate li zato? Prvi put sam video oveka koji se nije razbacivao recima, nije govorio da me voli, ve: Ti si dobar, nisi rav, ti si dobar!'" I postao je dobar. Kao to kau psiholozi, naa je tenja da budemo ono to oseamo da jesmo. Moete li zamisliti neto uzvienije? Vidimo dobrotu u nekome, to mu pokaemo, i njegov ivot se menja, on biva preporoen. Onaj koji voli stvara ljubav." Vidimo lepotu, i u tom trenutku inimo da ona izroni na povrinu. Oca Flenegana su esto pitali u emu je tajna njegovog uspeha. Nikad nije odgovarao na takvo pitanje, jer je polazio od principa: Ravo dete ne postoji". On je video dobrotu, inio je da se ona pojavi kod svakog ko bi doao kod njega. Stvarao je dobrotu.

54 Antom De Melo To je ono na ta mislim kada govorim o ljubavi. Da li biste voleli da vidite stvari kao Otac Flenegan? Siguran sam da bi svima prijalo da budu kao on, jer svi elimo da volimo. kola ljubavi Ako elite da razvijete ovaj nain opaanja, potrebno je da pohaate kolu ljubavi. Potrebno je da uradite vebe koje nisu preterano teke, ali nisu ba ni lake. Koje? Ponite od sledeeg. Mislite na nekog koga duboko volite. Zamislite da sedi ispred vas, govorite s tom osobom, od sveg srca. Recite joj koliko vam znai sama injenica da je ona ula u va ivot. Dok ovo inite, postanite svesni onoga to oseate. Kada osetite svo ushienje i toplinu koje donosi ova veba, preite na sledeu. Mislite sada o nekoj osobi koja vam je odbojna. Stanite u mislima pred nju. Dok je gledate, pokuajte da se setite neeg dobrog. Uinite mali napor da vidite dobrotu. Ako vam to ne ide, moete da zamislite kako pored vas stoji Isus i gleda istu osobu. On bi trebalo da bude ekspert umetnosti gledanja, umetnosti ljubavi. ta vidite? Koliko dobrote, koliko lepote moete otkriti u konkretnoj osobi? Kad bi se Isus vratio na zemlju, ta mislite da bi prvo primetio kod ljudi? Beskrajnu dobrotu, poverenje, iskrenost iste ljubavi. U oveanstvu postoje okeani dobrote meu ljudskim biima. On bi to odmah primetio, jer dobar o-vek vidi dobrotu na svakom koraku. Rava osoba vidi zlo, jer tei da vidi samu sebe u drugima, zar ne? Svoj

Novi dan 55 odraz, kao u ogledalu. Zamislite da Isus gleda u vas. ta e videti? Preimo na treu vebu, moda i najteu. Ali ako istinski elite da volite, morate proi kroz nju. Zamislite Isusa ba tu, ispred sebe. On vam govori o svoj dobroti, svoj lepoti i svim vrlinama koje vidi u vama. Ako ste kao i veina ljudi, moda ete poeti da optuujete sebe za raznorazne mane i grehove, i Isus e to prihvatiti. Jer, za Isusa nijedna promena u oveku nije roman. Kada je video zlo, nazvao ga je po imenu i osudio ga. Ali nikada nije osudio gre-nika, iako je osudio sam greh. Setite se kako je gledao na prostitutku u jevanelju, na lopova, pa ak i na fariseje i ljude koji su ga raspeli. Evo ga, stoji pred vama! I vi optuujete sebe za sve mogue grehe a on to prihvata, dozvoljava da imate sve te mane. Ali on razume, on to prihvata. Te mane nisu u sukobu, ne kvare svo dobro i lepotu koje On vidi u vama. To nije teko shvatiti. Mislite o sebi. Mislite na nekog koga volite i ko vas voli. Ako ga paljivo posmatrate, nai ete mane. Meutim, one ne umanjuju vau ljubav prema toj osobi, i ne spreavaju vas da vidite svo dobro u njoj. Zamislite da Isus to ini. I otkrijte koje efekte to izaziva u vama. Prihvatite ljubav Isusa i onih koji vas vole. Kada je Isus prvi put sreo Simona Petra, kako se govori u jevanelju, video je u tom oveku ono to niko nije video, i nazvao ga je stena, kamen. Tako se Simon preobrazio. Zamislite, dakle, Isusa pred sobom. Kakvo e vam ime dati? Pre nego to preemo na drugi vid ljubavi, ispri-au vam jednu zapadnu bajku. Bajke uvek kriju veliku mudrost u sebi. Ovo je pria o princezi i abi krastai.

56 Antoni De Melo Jednog dana prelepa princeza etala je umom i naila na abu krastau. aba ju je veoma ljubazno pozdravila. Princeza se u prvi mah uplaila da jedna krastaa moe da govori ljudskim glasom. Onda joj je aba objasnila da uopte nije aba, ve princ koga je vetica pretvorila u abu. Princeza, koja je imala mnogo dobro srce, pitala je moe li nekako da pomogne. Moe", odgovorila je aba. Ako se nae princeza koja e sa mnom provesti puna tri dana i tri noi, arolija e nestati i ponovo u postati princ." Princeza je u toj krastai ve videla princa. Ponela ju je u dvor. Svi su se zgraali, govorei: Kakvu si to odvratnu abu donela?" a ona govorila: To nije odvratna aba, to je princ!" I drala je krastau uz sebe dan i no, za stolom ili na uzglavlju dok spava. Nakon tri dana i tri noi, kad se probudila, videla je pored sebe divnog mladog princa, koji je poljubio njenu ruku u znak zahvalnosti to je skinula maiju koja ga je drala okovanog u telu abe. Ova bajka je pria o svakom od nas. Na odreeni nain, svi smo mi pretvoreni u abe krastae, i ivot nam prolazi u traenju nekoga ko e da skine tu aroliju i preporodi nas! Da li je va Isus takav! Da li je va Bog takav! Da li sreete mnoge osobe kakav je Otac Flenegan? Bog se ne moe upoznati. Meutim, kada ga zamiljamo, dobar je bar kao najbolji meu nama. Mogu da se nadam da va Bog ovako govori: Aneli, dunite u trube! Evo stie princ! Evo stie i princeza!" Da li se tako ophodi prema vama? I pored toga to vidi sve vae mane? Razmislimo, jer je tenja da se preobrazimo u bie koje oboavamo.

Novi dan 57 Ljubav kao poistoveenost Razmislimo sada o ljubavi kao poistoveenosti. U Indiji, mistici i pesnici esto su se pitali ko je svetac. I formulisali su lepe odgovore: Svetac je kao rua". Da li je mogue zamisliti ruu koja govori: Dau svoj miris samo dobrima i onima koji ga ce-ne, a uskratiu ga ravima"? Ne! irenje mirisa je sama priroda rue, sutina njenog bia. Svetac je kao upaljena lampa u mranoj sobi." Moe li lampa svetleti samo dobrima, a uskratiti svetlost ravima? Svetac je kao drvo koje daje svoju senku i dobrima i loima. Drvo nudi svoju senku ak i onome koji ga see. A ukoliko je re o miriljavoj biljci, ona ostavlja svoj miris na samoj sekiri." Zar Hrist ne govori isto kada nam kae da budemo milosrdni kao to je Otac na nebeski, koji alje kiu ravima i dobrima pojednako? Koji ini da sunce sija i ispravnima i grenicima? Kako da pronaemo tu vrstu ljubavi? Razumevanjem svega ili putem mistikog iskustva? Da li ste ikad pomislili da ima na milijarde ljudi, a samo jedan Hrist? Pavle tvrdi da svi inimo jedno telo. Kao to moje telo i ja nismo dvoje, ve jedinstvena celina. Ja nisam moje telo, ali nismo dvoje! A koliko volim svoje telo! Kada je neki deo ili organ moga tela bolestan ili je pak zdrav, ja ga svejedno volim na isti nain. To je razumevanje koje biva podareno samo nekolicini srenih ljudi. U odnosu na ostale su razliiti, ali nisu odvojeni, oni su jedno telo.

58 Antom De Melo Evo jedne indijske prie. Sedam luda nalo se u jednom selu na velikoj proslavi. Kasno nou, vraali su se kui pijani i jo lui. Poela je kia, pa su se sklonili pod jedno drvo. Ujutro, probudili su jedni druge kuknjavom. Jedan prolaznik upitao ih je ta se dogaa. Zaspali smo pod ovim drvetom i tokom noi smo izmeali ruke i noge, tako da sad ne znamo staje ije!" Onda je prolaznik rekao: Lako emo to resiti!" Otkinuo je trnovitu granu i ubo jednu nogu, a njen vlasnik je rekao: Jao!" Dobro je", konsta-tovao je prolaznik. Ova noga je tvoja!" I tako je nastavio, sve dok se lude nisu razdvojile. Kada se neko povredi a ja uzviknem: Jao!" neto se dogodilo. Poistovetio sam se s njim; ljubav postaje poistoveenost. Moemo li neto uiniti da bismo zadobili takvu milost? Ne, to je dar. Sve to moemo uiniti je da se pripremimo. Moda ne ve-rujete; meutim, kad biste samo sluali i gledali, ili oseali i stupali u dodir sa samim sobom, stigli biste do tiine i stvari bi vam se otkrile. Sve to moemo da uinimo je da pripremimo teren. Ako radite ovu vebu koju sam vam preporuio, biete pripremljeni da primite ovu milost. Jednog dana - zaista se nadam - bie vam podarena. Svako ko praktikuje vebe pomenute u ovoj knjizi doi e do dobrih rezultata, ali ljubav kao poistoveenost samo Bog moe dati. Bog je Nepoznato, Bog je Tajna, Bog je Ljubav. Zato, kada volite, vi postajete uesnici boanskog i milosti. U ovom svetu tako naopake i podozrive svesti moete li zamisliti bolju stazu koja vodi Bogu?

Novi dan 59 Molitva Postoje mnoge teme o kojima bih rado govorio, ali postoji jedna povodom koje mi uvek postavljaju pitanja. Kada doznaju da sam svetenik, pitaju me: Moete li mi pomoi da se bolje molim?" Ja bih formulisao pitanje na ovaj nain: moemo li se moliti bolje? Smatram da je neophodno ponovo sagledati smisao molitve koju aljemo i ivimo, poevi od svega onog to nije molitva. Sledea pria moe sve ovo da razjasni. Jedan mladi posetio je uvenog sufi mudraca i rekao: Uitelju, moja vera u Boga tako je velika da nisam ak ni vezao svoju kamilu napolju. Poverio sam Bogu da se stara o njoj!" Mudrac je uzvratio: Izai i odmah vei svoju kamilu, budalo! Zato optereivati Boga onim to i sam moe da uini?" Jasno, zar ne? Veoma je vano zauzeti ovaj mentalni stav kada se govori o molitvi. Boga ne treba uznemi-ravati radi onih stvari koje moete i sami da uinite. Seam se prie o oveku koji je itavog ivota verno sluio Bogu. Jednog dana mu se obratio ovim recima: Gospode, verno sam ti sluio, oboavao te i potovao zakone. Bio sam dobar vernik, ali sada sam ve star i potrebna mi je pomo. Pomozi mi da dobijem na lutriji, da bih spokojno proiveo posled-nje dane." Molio se tako i molio, mesec dana, dva meseca, godinu, dve godine i na kraju zavapio: Gospode, uslii moje molbe! Uini neto!" A Bog mu je uzvratio: Uini ti! Kupi bar loz!" Ova pria daje neku ideju ta molitva nije. Ali ta je molitva? Evo jo jedne prie.

60 Antoni De Melo Jedan ovek otkrio je vetinu paljenja vatre. Nakon ovog otkria otiao je na sever, kod planinskih plemena ugroenih hladnoom i nauio ih kako da upale vatru. Pokazao im je mnoge dobre strane ovog otkria: kako da se zagreju tokom zime, kako da ku-vaju i peku hranu, kako da pomou vatre prave cigle i crep, itd. Oni su sve to uili s puno entuzijazma. Kada su nauili, pronalaza vatre otiao je na drugu stranu, ne davi im vremena ni da mu zahvale. Velikim ljudima nije vano da li ih se iko sea ili im se ukazuje zahvalnost. I tako je pronalaza stigao do drugih plemena kojima je predao vetinu paljenja vatre. Postajao je sve slavniji. Meutim, svetenici su se pobojali da njihov ugled ne opadne, pa su resili da ga se otarase tako to su ga otrovali. Da se narod ne bi uznemirio, pripremili su sliku ovog oveka, istakli je na glavni oltar hrama i rekli ljudima da se poklone velikom pronalazau vatre. Na oltar su okaili i sva orua potrebna da bi se vatra upalila, i proglasili ih za relikvije. Vremenom su razradili i ritual i liturgiju vezanu za oboavanje pronalazaa i njegovih alatki. Tako je on oboavan decenijama i stoleima, ali vatre vie nije bilo. Gde je molitva? U vatri! Gde je vatra? U molitvi! Ba tu. Ono to radite da biste pronali vatru je molitva. Molite se nedeljama, mesecima, godinama, ali ostajete bez vatre. Mnogo dobre volje, ali nigde molitve. Zato me zazivate 'Gospode! Gospode!' a ne radite ono to vam kaem? Doi ete i govoriti: 'Gospode, uinili smo uda u Tvoje ime', a ja u vam rei: 'Ne znam vas, ne tiete me se.'" udno, Isus je

r Novi dan

bio manje zainteresovan za Gospode! Gospode!" od nas. Vie ga je zanimalo Zato ne radite ono to vam kaem?". Ali pripazite. Nemojte misliti da su dobra dela automatski i molitva. Ako bih dao moje telo da se spali i razdelio sve svoje blago ubogima, a nemao ljubavi, sve bi bilo uzalud." Dela sama po sebi nemaju svoju unutranju vrednost. Neka dobra dela zaista su takva, dok se druga ine samo iz line koristi. Majster Ekart, najvei nemaki mistik, rekao je: Manje brinite o tome ta treba da radite a vie mislite o tome ta treba da budete. Bie ti sueno ne na osnovu onoga to ini, ve onoga to jesi". Postojanje biva preobraeno: eto vatre! Unutranji preobraaj Kako promeniti sopstveni ivot? ta treba da uinite? Nita! Da bi se va ivot preobrazio, potrebno je da vidite. Da vidite neto to e vas promeniti. Niko se ne menja radei na samom sebi. Vi umete da popravite mnoge stvari i to je veliki dar. Meutim, kad se trudite da popravite druge ljude, najverovatnije ete imati problema. Nita ne treba da inite; potrebno je samo videti stvari na nov nain. Promena i preobraaj dolaze uporedo s vienjem, novim sagledavanjem sveta i vas samih. Metanoja, pokajanje, jer je carstvo Boje ovde i sada! Pokajanje ne znai oplakivanje sopstvenih grehova; pokajanje znai vienje svega na potpuno nov nain, znai pro-menu ideja, preobraaj srca. To je ta promena o kojoj govorim. Kada se to dogodi, promeniete se vi, ono to inite, itav va ivot. To je vatra! ta vam je potreb-

62 Antoni De Melo no da biste videli stvari na potpuno nov nain? Nije potrebna nikakva snaga, ne trai se da budemo korisni; tu ne pomae vera u sebe, niti snaga volje. Potrebna je dobra volja da bi se mislilo na ono to nije svakodnevno, na ta smo navikli, dobra volja da bismo videli neto novo. A to je ono poslednje to ljudska bia ele. Ljudi ne ele da vide bilo ta razliito od onog to su uvek videli. Zato se Hrist suoio sa mnogim preprekama kada je obznanio svoju Dobru vest. Ne samo zato to je bila dobra. Ljudima ne prija da uju dobre stvari. Oni ele da pate, da se osete jadnim, samo da ne bi znali. Nesvesno, ljudi ele da proizvode patnju. Ne dopada im se dobra strana Dobre vesti. Ne dopada im se nova strana Dobre vesti! Jeste li spremni da vidite stvari na drukiji nain? Ali pazite: ne prihvatajte sve to vam kaem samo zato to vam ja to govorim. Ne gutajte ono to ujete od mene. Volim Budinu izreku: Monasi i uenici ne treba da usvajaju moje reci na osnovu potovanja prema meni". Treba raditi kao zlatar: topiti zlato, meriti ga, ei. Moramo ostati otvoreni, nezavisni u svom razmiljanju, uvek spremni da pitamo. U suprotnom se tone u mentalne predrasude. Patite? Imate probleme? Mrzite svoj ivot? Da li su vam prijala poslednja tri sata, svaki trenutak poslednja tri sata? Ako je odgovor ne, ako je odgovor da patite i nemirni ste, onda zaista imate problema. U vama ima neeg to ne valja. Neeg veoma ozbiljnog. Spavate, mrtvi ste!

Novi dan 63 Prosvetljenje Moda mnogi od vas prvi put uju ovakve stvari. Obino se ponavlja da je prirodno imati probleme, da je ljudski patiti. U tom sluaju, bolje da vam objasnim ta je patnja! Pre svega, uoimo sledeu razliku: vi moete imati bolove i patiti, ili imati bolove i ne patiti. Jedan uenik pitao je uitelja ta za njega znai prosvetljenje. Uitelj je odgovorio: Pre prosvetlje-nja, esto sam oseao tugu; nakon prosvetljenja i dalje oseam tugu". Ali tu postoji bitna razlika. Patiti znai prepustiti se da vas poraz usisa u sebe. To je patnja. Dobro je to razjasniti odmah na poetku. Patnja znai preputanje da nas preplave bol, malodunost, strepnja. Dok se uite molitvi, i dalje ete biti preputeni malodunosti, strahu. Oni su kao oblaci to prolaze nebom, i vi sebe poistoveujete sa tim oblacima. Ali vi moete biti nebo, umesto to izjednaavate sebe s oblacima. Oni e odlaziti i dolaziti kao i pre toga: Pre prosvetljenja esto sam oseao tugu; nakon prosvetljenja i dalje oseam tugu". Odakle, po vama, dolazi patnja? Po nekima iz samog ivota. ivot je naporan, ivot je teak! Kinezi imaju divnu izreku: ,,U itavom svetu nema niega tako okrutnog kao to je priroda. Niko to ne moe izbei. Ali katastrofe ne izaziva priroda, ve samo ljudsko srce, gde se raa oseanje". ivot nije teak; vi ga inite takvim. Jednom sam uo za afriko pleme koje ne poznaje nijedan nain pogubljenja. Zato osuenicima

64 Antoni De Melo sledi kletva, zatim progonstvo iz plemena. Nakon desetak dana osueni umiru. Rei ete moda: I to je ubistvo! Ubija ih osuda na progonstvo!" Ne, ne. Znate li zato? Ako bi neko od nas bio prognan, patio bi, ali ne bi umro. Njih je nain ivota u progonstvu ubijao. uli ste moda za sluajeve mladih Japanaca koji se ubijaju kad ne poloe ispit? Mi to ne bismo uradili. ta po vama tera ove mlade ljude na samoubistvo? To to nisu poloili ispit? Ne, ve njihova reakcija na injenicu da su pali. Kada poete na piknik i padne kia, ta vas sneveseli? Kia? Ili vaa reakcija? Svest o ovoj injenici moe zapanjiti osobe koje se ve decenijama mole a da nikad nisu postale svesne toga. To je jedan od rizika molitve: moe vas spreiti da stignete do vatre. A sada mislite na neto to vas uznemirava ovih dana. Ili na neto to vas je brinulo pre nekoliko dana. Razmislite! I pokuajte da shvatite da va nemir nije prouzrokovan nekom situacijom iz spoljnog sveta, nekim dogaajem, stanjem stvari, injenicom daje neko umro, da ste neto pogreili, da vam se desio neki incident, da ste izgubili novac ili posao. Nita od svega toga ne proizvodi vae neraspoloenje. Ono ima svoj razlog u nainu na koji reagujemo na neki dogaaj, na neku osobu, na neki predmet diskusije. Kad bi se neka druga osoba nala na naem mestu, moda se uopte ne bi opirala svemu tome. Vi se, meutim, opirete. Zato? Moramo uiniti neto za vas! Ali ne ukljuujui stvarnost u ovo, mada bi velika veina ljudi dala svoju glavu samo da promene stvarnost.

Novi dan 65 Promena glave Jedan svetenik poverio mi je kako njegov prijatelj boluje od side. Istovremeno, deavalo se neto veoma udno. Taj ovek je govorio: Poeo sam da ivim tek kada mi je lekar saoptio da sam zaraen i da je smrt neizbena". Moda neete poverovati, ali svetenik je dodao sledee: Upoznao sam oko trideset osoba u istoj situaciji, i gotovo polovina njih rekla mi je neto slino tome". Kako to da ljudi tako razliito reaguju na istu stvar? To zavisi od strukture njihove linosti. Neko nije odrao re koju vam je dao? Neko vas je odbio, ostavio? Ne. Niko vam nikada nije nakodio u itavom vaem ivotu. Nikad vas nijedan dogaaj nije poremetio. Uvek ste vi to uinili. U sutini, niste ba ni vi, jer to niko ne bi uradio svojevoljno. Vaa uslovljenost, mentalni sklop vae linosti izazvale su takve stvari, sam va duhovni pristup ivotu. To je ono to treba da se promeni -vaa glava! Preimo na novu vebu. Mislite na problem koji imate s nekim, o kome god da se radi. Moete misliti da ta osoba ne zasluuje vae poverenje, da je dosadna, lenja, sumanuta, vulgarna. Ako imate problema s drugima, pripremite se na neto to vas moe iznenaditi: neto u vama ne valja. Prepreka nije u odnosu sa drugima. Ako se vi promenite, sve e se promeniti. Ako vam poe za rukom da se distancirate od samih sebe, ljudi oko vas e se promeniti. Vi ne vidite ljude onakve kakvi stvarno jesu, ve onakve kakvi ste vi! Ako me neko nervira i ljuti, neto u meni ne valja. Moram se promeniti! Kako mogu nekome dati mo da izazove

66 Antom De Melo nervozu u meni? Kako dati nekome mo da odlui o mom raspoloenju, da li u biti tuan ili radostan? Ako nekome poklonimo takvu mo, ne moemo da se zatitimo od posledica onoga to inimo. U prirodi ne postoje pohvale ni kazne, samo posledice." Potrebno je samo odrasti i suoiti se s njima. Neophodna je i hrabrost da ne dozvolimo da budemo upotrebljeni. Ljudi se boje da kau ne, da odluno kau nekom da se pobrine o svom ivotu: ivi svoj ivot i pusti mene da ivim svoj!" Tada je nemogue izbei posledice toga to ste dozvolili da budete upotrebljeni. Naa srea nikada nije posledic