Agroekonomika br. 53-54

UDK:338.43 YU ISSN 0350-5928

UNIVERZITET - NOVI SADPOLJOPRIVREDNI FAKULTETDEPARTMANZA EKONOMIKUPOLJOPRIVREDEI SOCIOLOGIJU SELA

UNIVERSITY - NOVI SADFACULTY OFAGRICULTUREDEPARTMENT OFAGRICULTURALECONOMICSAND RURALSOCIOLOGY

NOVI SAD, 2012.

AGROEKONOMIKA AGRIECONOMICA

AG

RO

EKO

NO

MIKA

5

3-54

, 201

2.

BROJ 53-54VOL. 53-54

UNIVERZITET U NOVOM SADUPOLJOPRIVREDNI FAKULTET

DEPARTMAN ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDEI SOCIOLOGIJU SELA

____________________________________________21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8tel: 021/458 -138, 475-02-76, faks/6350-822

e-mail: [email protected]

Departman je u okviru Fakulteta naučnoobrazovna institucija sa dugom tradicijom i velikim naučnoistraživačkim iskustvom. U De-partmanu radi dvadesetak naučnih radnika, uglavnom uglednih profesora i mladih talentovanih i perspektivnih saradnika.

Departman je organizator i realizator, zajedno sa kolegama sa dru-gih departmana, osnovnih studija agroekonomskog smera i smera agroturizam i ruralni razvoj, kao i master studija i doktorskih studija iz ovih oblasti.

Departman je ovlašćena institucija za procenu vrednosti kapitala preduzeća i drugih subjekata iz agrobiznisa. Pored toga, uspešno radi i studije ekonomske isplativosti (fi sibility studies), biznis plan, marketinška istraživanja i analizu tržišta, studije razvoja vodo-privrede, ekonomske, ekološke i agroekonomske ekspertize, studi-je upravljačko-organizacionog i fi nansijskog restrukturiranja, ocenu boniteta preduzeća, računovodstvenu reviziju, statističke, demo-grafske i sociološke studije, informatičke, konsultantske i saveto-davne usluge, kao i projekte iz ruralnog razvoja.

Departman je moderna naučna ustanova koja raspolaže kadrovi-ma, kapacitetima, znanjem, iskustvom, tačnim i pravovremenim in-formacijama, moćnim pojedincima i uspešnim timovima. Naše ime i naše preporuke se respektuju i uvažavaju. Na tržištu intelektu-lanih usluga, iz svojih oblasti, Departman je jedna od naših vodećih, kompetentnijih i cenjenijih naučnoobrazovnih kuća.

UDK:338.43 YU ISSN:0350-5928

AGROEKONOMIKA

Tematski zbornik(„Obrazovanje, tržište rada i mesto agroekonomiste“)

Broj 53 - 54Novi Sad, 2012.

AGROEKONOMIKAČASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE

I SOCIOLOGIJU SELAUNIVERZITET – NOVI SAD

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Dr RADOVAN PEJANOVIĆ, redovni profesor

UREDNIŠTVO:Dr RADOVAN PEJANOVIĆDr NEBOJŠA NOVKOVIĆDr NEDELJKO TICADr BRANISLAV VLAHOVIĆDr VESNA RODIĆ

REDAKCIJA:

Dr Zoran Njegovan Dr Šandor Šomođi (Mađarska)Dr Svetlana Potkonjak Dr Herbert Ströbel (Nemačka)Dr Dušan Milić Dr Mile Peševski (Makedonija)Dr Danica Bošnjak Dr Franczisek Kapusta (Poljska)Dr Živojin Petrović Dr Knjin J. Pope (Holandija)Dr Vladislav Zekić Dr Jorgos Zervas (Grčka)Dr Katarina Đurić Dr Drago Cvijanović (Beograd)Dr Veljko Vukoje Dr Natalija Bogdanov (Beograd)Dr Mirjana Lukač – Bulatović Dr Dragan Živković (Beograd)Dr Todor Marković Dr Cosmin Salasan (Rumunija)Dr Dejan Janković Dr Aleksandra Despotović (Crna Gora)Dr Tihomir Zoranović Dr Srećko Devjak (Slovenija) Dr Vidoje Vujić (Hrvatska) Dr Bojan Jokić (Kosovska Mitrovica) Dr Goran Maksimović (Lešak)

SEKRETAR REDAKCIJE:MSc Danica Glavaš - Trbić

LEKTOR:Danka Jovanović

RAČUNARSKI SLOG:Miloš Molnar

UDK: Slađana Beker, Upravnik biblioteke

ŠTAMPA: Atelje Delač, Sremska Kamenica

Tiraž: 500

Redakcija i administracija Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, tel. 458-138

AGROEKONOMIKA BR. 53-54/2012.

S a d r ž a j

Predgovor - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 5

Pejanović, R.:Reforme obrazovanja, novo tržište rada i mesto agroekonomiste - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 7Education reform, new labor market and position of agricultural economist- - - - - - - - - - - - - 18

Njegovan, Z., Đurić, K.:Razvoj poljoprivrednog znanja - ulaganje u ljude - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 20Agricultural knowledge developmet - investing in people - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 29

Adžić, S., Stojić, D.:Reforma obrazovanja, tržište rada i mesto agrarne industrije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 31Educations reform, labor market and place of agro-food industry - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 48

Čikić, J.:Obrazovni kapital seoskog stanovništva u Srbiji- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 49Educational capital of rural population in Serbia - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 63

Karavidić, S., Čukanović Karavidić, M., Ivković, D.:Uticaj obrazovanja na agrarni razvoj u Republici Srbiji - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 64The influence of education on the agrarian development in Republic of Serbia- - - - - - - - - - - 71

Cvijanović, D., Vuković, P.:Edukacija lokalnog stanovništva kao pretpostavka za razvoj ruralnog turizma u Srbiji - - - - - 73Education as a local population prerequisite for development of rural tourism in Serbia - - - - 78

Đuran, J.:Preduzetnički pristup akademskom obrazovanju - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 80Entrepreneurial approach to academic education - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 88

Čukanović Karavidić, M., Karavidić, S., Kvrgić, G.:Metodologija naučnog istraživanja i analize obrazovnih koristi u agraru - - - - - - - - - - - - - - - 89Methodology of scientific research and analysis of educational benefits in agriculture - - - - - 95

Novakov, M., Petrović, Ž.:Znanje i moć u doba globalizacije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 96Knowledge and power in the age of globalization- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -107

BIOGRAFIJE I BIBLIOGRAFIJE RADOVA (2007-2011. GODINE) - - - - - - 109

(1) REDOVNI PROFESORI - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -110Prof. dr Svetlana Potkonjak - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -110Prof. dr Radovan Pejanović - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -113Prof. dr Dušan Milić - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -130Prof. dr Zoran Njegovan - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -134Prof. dr Danica Bošnjak - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -140Prof. dr Nebojša Novković - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -142Prof. dr Branislav Vlahović- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -149Prof. dr Nedeljko Tica - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -154Prof. dr Vesna Rodić - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -158

(2) VANREDNI PROFESORI - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -162Prof. dr Živojin Petrović - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -162Prof. dr Drago Cvijanović - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -165Prof. dr Veljko Vukoje - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -191Prof. dr Vladislav Zekić - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -195

(3) DOCENTI - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 200Doc. dr Janko Veselinović- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 200Doc. dr Tihomir Zoranović - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 202Doc. dr Mirjana Lukač-Bulatović - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 206Doc. dr Dejan Janković- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 208Doc. dr Katarina Đurić- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -211Doc. dr Todor Marković - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -213

(4) ASISTENTI - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -217Mr Dragan Milić - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -217Mr Nataša Vukelić - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -219Msc. Mirela Tomaš-Simin- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -221

(5) PREDAVAČI- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 225Mr Aleksandar Jagrović - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 225

(6) SARADNICI U NAUČNO ISTRAŽIVAČKOM RADU - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 226Mr Emilija Nikolić-Đorić - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 226Mr Sanja Đukić - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -231Mr Jovana Čikić - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -232Mr Marina Novakov- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -235Mr Marica Petrović - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -237Msc. Danica Glavaš - Trbić - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -239

SPISAK DIPLOMIRANIH STUDENATA- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -243

PREPORUKE AUTORIMA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -255

Predgovor

Ovaj dvobroj (tematski zbornik) našeg časopisa posvećujemo jubilejima: 35 godina agroekonomskog smera, 55 godina Katedre za ekonomiku poljoprivrede i 40 godina časopisa „Agroekonomika“. Tim povodom opredelili smo se za tematsku oblast obrazovanja (reforme), tržišta rada i mesto našeg agroekonomiste.

Veliki i danas posebno aktuelni Džon Majnard Kejns (1883-1946) je rekao da nas ekonomska (a mi dodajemo i agroekonomska) teorija „…ne snabdeva korpusom sređenih zaključaka neposredno primenljivih na politiku. Ona je metod, a ne doktrina, oruđe uma, tehnika mišljenja koja onome koji njome raspolaže pomaže da dođe do ispravnih zaključaka“.

(Agro)ekonomska teorija koju smo razvijali u svim dosadašnjim godinama rada koristila je i koristi našoj nacionalnoj (agro)ekonomskoj nauci i struci, a posebno našim studentima, koji su sticali i stiču kvalitetno obrazovanje.

Jubileji su dobra prilika za sumiranje naših dostignuća. I zbilja, kada je u pitanju naša Katedra i Departman, mi sa ponosom ističemo: da smo jedno od uspešne „dece“ našeg poznatog i priznatog Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. „Dete“ koje je stasalo u zrelog pedesetpetogodišnjaka, koji može s pravom da se diči sa 35 godina svog, agroekonomskog smera, koji se pokazao i dokazao na tržištu znanja i struke, u bespoštednoj konkurenciji mnogih sličnih smerova na državnim i privatnim fakultetima. Jer mnogi naši agroekonomisti, ponikli u ovoj „novosadskoj agroekonomskoj školi“, pravi su naši predstavnici, satisfakcija i potvrda našeg rada i zalaganja. Pored toga, u našem Departmanu „rođen“ je i stasao novi smer: „Agroturizam i ruralni razvoj“, koji se uspešno razvija po ugledu na svog starijeg „brata“.

Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu je obrazovna i naučna ustanova sa značajnom tradicijom, iskustvom i rezultatima. Departman je danas moderna ustanova koja raspolaže kapacitetima, kadrovima, znanjem, tačnim i pravovremenim informacijama, moćnim pojedincima i uspešnim timovima. U okviru Departmana postoji Institut i veći broj centara.

Katedra za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela sa svojih 55 godina svoga uspešnog rada bila je i ostala osnovna organizaciona jedinica Departmana, Fakulteta i Univerziteta u Novom Sadu.

Departman, Institut i Katedra su organizatori i realizatori nastave, zajedno sa kolegama sa Fakulteta, osnovnih studija Agroekonomskog smera, kao i smera Agroturizam i ruralni razvoj. Pored osnovnih studija izvodi se nastava i na master i doktorskim studijama. Nastavnici i saradnici sa naše Katedre i Departmana učestvuju u nastavnom procesu i na svim drugim smerovima Poljoprivrednog fakulteta.

Pored toga, naši saradnici sa Katedre, Instituta i Departmana učestvuju u naučno-istraživačkim projektima (međunarodnim i nacionalnim). Uspešno rade strategije, master planove, biznis planove, investicione projekte, studije izvodljivosti, studije razvoja vodoprivrede, ekonomske, ekološke i agroekonomske ekspertize, studije upravljačko-organizacionog i finansijskog restrukturiranja, ocene boniteta preduzeća, računovodstvenu

reviziju, statističke, demografske i sociološke studije. Pružaju informatičke, konsultantske i savetodavne usluge.

Departman, Institut i Katedra su organizatori i učesnici velikog broja naučno-istraživačkih skupova, savetovanja, okruglih stolova. Inicijatori su aktivne međunarodne i nacionalne saradnje.

Da je reč o velikom našem jubileju govori i činjenica da se u ovoj godini navršava i 40 godina od izlaska prvog broja našeg časopisa „Agroekonomika“. Prvi urednik ovog časopisa bio je naš poznati profesor akademik Stevan Mezei. Kao sadašnji glavni i odgovorni urednik ovog časopisa želim da istaknem da je reč o uglednom naučno-stručnom časopisu, koji redovno izlazi i koji se solidno kotira u kategorizaciji časopisa od nacionalnog značaja. U okviru časopisa izašlo je preko deset tematskih zbornika, sa aktuelnim temama iz agroekonomske problematike. Veliki je broj originalnih naučnih radova, preglednih, stručnih radova, osvrta i prikaza. Časopis okuplja vodeće teoretičare i stručnjake iz zemlje i inostranstva iz oblasti agrarne i ruralne ekonomije, ruralne sociologije, agroturizma i ruralnog razvoja, statistike, privrednog prava, itd. Tu su zastupljeni i radovi naših mladih, talentovanih i perspektivnih istraživača i naučnih radnika, koji su zaposleni u Departmanu ili sarađuju u nastavno-naučnom procesu.

Polazeći od svega rečenog smatramo da Departman, Institut i Katedra u svom razvoju idu uzlaznom linijom, koja je nekad sporija, nekad brža. U tom razvojnom procesu veliki doprinos su dali naši bivši i sadašnji nastavnici i saradnici. Ovom prilikom našim sadašnjim nastavnicima i saradnicima posvetićemo prostor za biografiju i petogodišnju bibliografiju.

Naše bivše nastavnike i saradnike ćemo još jednom pomenuti i iskreno im se zahvaliti: prof. dr Teodor Avramović, prof. dr Feodor Slani, prof. dr Stevan Mezei, prof. dr Tihomir Šuvakov, prof. dr Milan Segedinac, prof. dr Vojin Radomirović, prof. dr Stevan Reljin, prof. dr Borislav Kostić, prof. dr Prokopije Milenković, prof. dr Stevan Hadživuković, prof. dr Jan Marko, prof. dr Melanija Jevđović, prof. dr Bogdan Rajkov, prof. dr Milan Trkulja, prof. dr Milan Dunđerov, prof. dr Jovan Miljuš, dr Desanka Romić, prof. dr Mladen Stojanov, prof. dr Đorđe Nadrljanski, prof. dr Branislav Đurđev, prof. dr Šandor Šomođi, Mr Rudolf Zegnal, Doc. dr Ljiljana Vasić, prof. dr Desimir Obrenović, prof. dr Desanka Božidarević, prof. dr Lazo Mihajlović, prof. dr Đoko Lučić, prof. Mirjana Terzić, prof. dr Katarina Čobanović, prof. dr Milenko Jovanović. Tu su i naši bivši saradnici (asistenti): Kosta Josifidis, Ljiljana Andrić, Tatjana Grbić, Ana Dević, Dubravka Žarkov, Vesna Katić, Đuro Kukić, Nenad Mirović, Vladimir Surovi, Branka Bajović, Dejan Tomašević, Zdravko Šišarica, Stanislava Delić, Nataša Andrić, Beba Mutavdžić. Zahvalni smo, takođe, i našem tehničkom osoblju: Vladimiru Durecu, Jovanki Ilijin, Zuzani Đurovki, Ani Durec, Sonji Bojić, Desanki Karakašević, Mariji Mihalenko, Kseniji Miodragović.

Svima onima koji nisu više među nama, neka je večna slava i hvala, a onima koji to jesu, neka su srećni jubileji.

Prof. dr Vladislav Zekić, Prof. dr Radovan Pejanović, Prof. dr Vesna Rodić, direktor Departmana gl. i odg. urednik „Agroekonomike“ šef Katedre

7

UDK: 374.7:65.011.08 Pregledni rad Review paper

REFORME OBRAZOVANJA, NOVO TRŽIŠTE RADAI MESTO AGROEKONOMISTE

PEJANOVIĆ, R.*

„Najveća nada jedne nacijejeste u pravilnom obrazovanju

njene omladine.“(Erazmo Roterdamski)

Rezime

Autor razmatra vezu između reforme obrazovanja, novog tržišta rada i mesta kvalifikacionog profila agroekonomiste. Autor smatra da reforme obrazovanja moraju biti u funkciji promena koje se dešavaju na tržištu rada. Tu hipotezu autor testira na primeru agroekonomiste, koji se školuje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.Elementi reforme visokog obrazovanja su mnogostruki: ishodi učenja, kompetencije, kurikulum, učenje za zapošljavanje, kvalifikacioni profil, evaluacija, doživotno obrazovanje (Evropski okvir kvalifikacija).Analiza tržišta pokazuje da se sve više traže stručnjaci koji imaju veći dijapazon veština, koji imaju sposobnost samostalnog rada, koji su adaptivniji i koji su polivalentni. Poslodavci insistiraju na ukupnim kompetencijama pojedinaca i posebno na njihovim sposobnostima da komuniciraju, rešavaju probleme, rade u timu i znaju svetske jezike.Na kraju, autor umesto zaključka preporučuje nužnost upravljanja studijskim programom i evaluacije, kao i monitoring i ram za kurikulum, kao upravljačke instrumente.

Ključne reči: obrazovanje, reforme, tržište rada, agroekonomista.

1. Uvod

Razvijena društva u 21. veku teže ka stvaranju „društva znanja“ i „čoveka znanja“.To zahteva formiranje fleksibilnih profila za tržište, s jedne strane, i razvoj

* Dr Radovan Pejanović, red. prof., Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. E-mail: [email protected]

8

novog kurikuluma u visokom obrazovanju, s druge strane.Novoj privredi potrebni su, naime, pojedinci koji poseduju široku lepezu veština,

visokog nivoa sposobnosti, kao što su: kritičko mišljenje, rešavanje problema, timski rad i veštine donošenja odluka.

Uspešnost svake profesije i svakog pojedinca u velikoj meri će zavisiti od njegove sposobnosti: da misli kreativno, deluje racionalno i efikasno, adaptira se promenama, komunicira uspešno i da je sposoban za samostalan rad.

Učenje za 21. vek obuhvata četiri velike kategorije: digitalnu pismenost, kreativno mišljenje, veštine komunikacije, osposobljenost za visoku produktivnost.

Među teoretičarima obrazovanja i analitičarima zapošljavanja postavlja se niz pitanja, kao što su: šta danas znači učenje za zapošljavanje, šta pokazuju savremene analize tržišta rada, koji stručnjaci se u 21. veku traže, koja su to ključna znanja, veštine i kompetencije modernog stručnjaka, šta je uticalo na promenu sadržaja i strukture poslova, šta sadrži koncept kompetencija u obrazovanju? Pored toga, obim i struktura privrednog rasta u Srbiji u protekle dve decenije doveli su do masovne dekvalifikacije (u smislu gubljenja znanja i veština ranije zaposlenih) i nisu omogućili apsorpciju stare i nove zaposlenosti. Srbija ima jednu od najnižih stopa zaposlenosti radnog kontigenta i aktivnog stanovništva u Evropi, te je pitanje nalaženja zaposlenja jedno od ključnih egzistencijalnih problema posebno mladih obrazovanih ljudi.

Reforma obrazovanja ili tzv. „Bolonjski proces“ stavlja glavni fokus u obrazovanju na kvalifikaciju ili kvalifikacioni profil stručnjaka. Taj profil treba da bude zasnovan na identifikovanim i prepoznatim potrebama društva, poslodavaca, profesionalnih organizacija. Svako od njih ima mesto u definisanju kompetencija.

Reforme obrazovanja podrazumevaju, s tim u vezi, obrazovanje zasnovano na ishodima učenja i na kompetenciji. Obrazovanje zasnovano na ishodima podrazumeva usmeravanje i organizovanje obrazovanja i nastave na ono što će oni koji uče znati i umeti da urade na kraju procesa učenja. Ishodi predstavljaju jasno i nedvosmisleno definisanje radne kompetencije, znanja, veštine, potencijale, stavove i vrednosti koje se postižu nakon određenog obrazovnog programa, odnosno procesa obrazovanja i učenja2.

Ishodi učenja definišu šta se očekuje da student zna, razume i/ili bude sposoban da demonstrira posle završetka učenja. Ishodi mogu da se definišu: (a) na nivou pojedinačne

2 Definisanje ishoda učenja na nivou visokog obrazovanja, a u okviru Bolonjskog procesa započelo je preporukama Berlinskog kominikea iz 2003. godine, koji je predvideo stvaranje „Okvira kvalifikacija za visoko obrazovanje u Evropi“ (Framework for Qualifications of the European Higher Education Area)koji će definisati i opisati kvalifikacije i to kroz pojmove: radno mesto, ishod učenja, kompetencije i profili. U Okviru kvalifikacija, prvi i drugi ciklus treba da imaju različite orijentacije i profile kako bi odgovorili na različite akademske i individualne potrebe i želje, ali i na raznovrsne potrebe tržišta rada. Praktično, Berlinski kominike je uveo pojmove ishoda učenja, kompetencija i profila u visoko obrazovanje. Okvir kvalifikacija za visoko obrazovanje treba da pomogne u Bolonjskom procesu kako bi se stvorila zajednička osnova za razumevanje visokog obrazovanja u Evropi i kvalifikacija koje se stiču. Odnosno, ovaj Okvir treba da omogući uporedivost kvalifikacija i mobilnosti onih koji poseduju te kvalifikacije i da učini transparentnim odnose između nacionalnih okvira kvalifikacija za visoko obrazovanje. Okvir je kompatibilan sa Evropskim okvirom kvalifikacija za doživotno obrazovanje, koji se više fokusira na stručno obrazovanje, neformalno obrazovanje i čitav proces doživotnog učenja.

9

visokoškolske ustanove (za kurseve, module i studijske programe); (b) na nivou države (za kvalifikacije, okvire kvalifikacija i sisteme osiguranja kvaliteta); (c) na međunarodnom nivou (za šire priznavanje i transparentnost obrazovanih sistema). Ishodi se, prema evropskim dokumentima, izražavaju korišćenjem aktivnih glagola koji označavaju znanje, razumevanje, primenu, analizu, sintezu i evaluaciju. I kao što je već objašnjeno, a Bolonjski proces potvrdio, ishodi imaju implikacije na kvalifikacije, na strukturiranje i dizajniranje kurikuluma, na proces nastave, učenja i ocenjivanja (specifikaciju zahteva za dobijanje kredita – ESPB), i naravno na proces osiguranja kvaliteta.

Ovakvo shvatanje i definisanje ishoda učenja je skoro u potpunosti kompatibilno definiciji ishoda učenja u sferi doživotnog obrazovanja uključenom u Evropski okvir kvalifikacija za doživotno učenje (EOK).

To nameće posebne zahteve pred visokoškolske ustanove, posebno u oblasti razvoja kurikuluma u definisanju kompetencija koje studenti treba da steknu na kraju studija. Jedan od zahteva je i učenje za zapošljavanje, kao deo učenja za 21. vek.

2. Učenje za zapošljavanje

Šta znači učenje za zapošljavanje?Učenje za zapošljavanje znači razvoj sposobnosti da se pronađe, sačuva i promeni

posao ili da se generiše samozapošljavanje. Takve veštine omogućavaju vertikalnu i horizontalnu mobilnost radnika na tržištu rada i njihovu adaptivnost na promene u tehnologijama i u novim formama organizacije rada.

Koncept učenja za zapošljavanje je višestruko koristan. Za pojedinca učenje za zapošljavanje znači ostvarivanje principa doživotnog učenja i individualno postizanje kompetencija koja jačaju mobilnost i stručnost posla. Za preduzeća i poslodavce veštine zapošljavanje znače da su njihovi radnici sposobni da odgovore na promenjene zahteve radnih mesta i jačaju kompetenciju preduzeća i njihov razvoj. Za državu, ovaj koncept znači kreiranje radne snage koja ima adaptivne sposobnosti, što je u skladu sa zahtevima tržišta rada.

Šta pokazuje analiza tržišta rada?Prema analizama na tržištu rada poslodavci žele zaposlene koji će kontinuirano

ostvarivati i dalje usavršavati svoje veštine. Novoj privredi potrebni su pojedinci koji poseduju širok rang veština visokog nivoa i sposobnosti kao što su: kritičko mišljenje, rešavanje problema, timski rad, komunikativnost i veštine donošenja odluka. Uspešnost svake profesije i svakog pojedinca u velikoj meri će zavisiti od njegove sposobnosti da misli, čini, adaptira se i komunicira kreativno. U tim uslovima posebno mesto zauzima tehnologija, jer će u budućnosti ona nastaviti da bude glavna snaga na radnim mestima, zajednicama i pojedinačnim životima.

Koji radnici se traže?Sve više se traže stručnjaci koji imaju veći dijapazon veština, koji imaju sposobnost

samostalnog rada, koji su adaptivniji u procesima proizvodnje i koji su polivalentni. Promenjen je, naime, koncept shvatanja kompetencije i umesto tradicionalnog shvatanja veštine, poslodavci sve više traže i insistiraju na ukupnim kompetencijama pojedinaca

10

i posebno na njihovim sposobnostima da komuniciraju, rešavaju probleme, rade u timu, nego na čistim tehničkim veštinama.

Koja su to ključna znanja, veštine i kompetencije? Ključna znanja, veštine i kompetencije koje se traže u modernoj privredi obuhvataju: intelektualne sposobnosti; društvene i interpersonalne veštine i znanja (komunikacije, timski rad, proces donošenja odluka, preuzimanje odgovornosti); poslovne i preduzetničke veštine i znanja (preduzetničke sposobnosti, kreativnost i inovativnost, samozapošljavanje); višestruke tehničke veštine i znanja; znanje svetskih jezika.

Šta je uticalo na promenu sadržaja i strukture poslova?Prema mišljenju kompetentnih autora dva su osnovna razloga koja su uticala na

promenu sadržaja i strukture poslova: (1) Stalni razvoj i uvođenje novih tehnologija koje traže više intelektualne kompetencije pojedinaca nego akcione kompetencije; (2) Ekspanzija novih organizacionih oblika koji postavljaju nove zahteve kada je reč o fleksibilnosti i kvalitetu poslovne prakse. Širenje informacija i razvoj informacionih kanala nametnuli su zahtev da pojedinci poseduju i nove veštine koje mogu da korespondiraju u informacionim tokovima.

Navedene promene ilustruje sledeća slika:

Elementi kompetencije Stari kontekst Novi kontekstOdgovornost Zasnovan na ponašanju

pojedinca, kao što su napor i disciplina

Zasnovan na preuzimanju inicijative

Stručnost Zasnovan na iskustvu Kognitivni aspekt: identifi kuje i rešava probleme

Međusobna zavisnost Sekvencijalna hijerarhija Sistem, grupni radObrazovanje i osposobljavanje

Stečeno jednom i za uvek Kontinuirano

Učenje Pasivno, biti osposobljen Odgovornost za sopstveno učenje, samoučenje, doživotno učenje

Slika 1: Promene u oblasti kompetencijaFigure 1: Changes in competence

3. Koncept kompetencija u obrazovanju

Kompetencije se danas pojavljuju u različitim naučnim disciplinama, ali često i u različitim tumačenjima i značenjima. U kontekstu zapošljavanja kompetencija se često poistovećuje sa pojmom i značenjem kvalifikacija i tradicionalno mogu da označavaju set pretežno tehničkih veština.

U sferi obrazovanja danas kompetencija postaje značajan element reforme obrazovanja. Kompetencija postaje i ključna reč u menadžmentu u kontekstu društveno-

11

ekonomskih kriza kada radne organizacije prolaze kroz proces promena i tranzicije. Sve je veći zahtev da se kompetencija shvati kao ono što pojedinac mora da ima da bi zauzeo svoje mesto u društvu. Kompetencije su važne jer one predstavljaju ključno mesto susreta obrazovanja, osposobljavanja, zapošljavanja i ukupne sfere rada, odnosno mesto u kome se usaglašavaju zajednički interesi svih interesnih grupa i socijalnih partnera. Zajedno sa znanjem i veštinama, kompetencije postaju glavni faktor inovacija, produktivnosti i konkurentnosti i time direktno doprinose motivaciji, profesionalnoj satisfakciji radnika i kvalitetu rada.

Različita tumačenja i definicije kompetencija daju set sličnih, ali u nekim segmentima i različitih shvatanja. Jedna od starijih definicija jeste definicija iz Glosara Evropske Fondacije za stručno obrazovanje iz 1997. godine gde je kompetencija definisana kao Sposobnost da se nešto uradi dobro i efikasno; Sposobnost da se odgovori na zahteve zapošljavanja; Sposobnost da se odgovori na zahteve specifičnih radnih uloga. Premaautorima Bjornavold i Tissot, kompetencija označava dokazane individualne sposobnosti da se koriste veštine, kvаlifikacije ili znanje (R.P.), da bi se odgovorilo kako na poznate poslovne situacije i zahteve tako i na one koje nastaju.

Mnogi analitičari zapošljavanja i teoretičari obrazovanja bave se analizama novog shvatanja kompetencije i postavili su niz teorijskih pristupa. Na osnovu analize francuske, engleske, nemačke i američke literature u okviru razvoja Evropskog okvira kvalifikacija izdvojena je nova definicija kompetencije prema kojoj se kompetencija definiše kao kombinacija znanja, veština i stavova/sposobnosti u pojedinačnoj situaciji (R.P.).

Kompetencija obuhvata: (1) kognitivnu kompetenciju koja uključuje i korišćenje teorija/koncepata, ali i implicitnog znanja (tacit knowledge), koje se stiče iskustvom; (2) funkcionalnu kompetenciju (sposobnosti, know-how), koja je potrebna za vršenje konkretne delatnosti; (3) personalnu kompetenciju, koja se odnosi na ponašanje/postupanje u/sa nekom datom situacijom; (4) etičku kompetenciju, koja obuhvata određene lične/društvene vrednosti.

Ovako sveobuhvatno definisana kompetencija omogućava izražavanje sposobnosti pojedinca da različite elemente svog znanja i umeća samostalno, implicitno i eksplicitno povezuje u određenom kontekstu. Sticanje određenog nivoa kompetencije može se posmatrati kao sposobnost neke osobe da upotrebi i kombinuje svoja znanja i stavove (sposobnosti) kod različitih zadataka u zavisnosti od konteksta, situacije ili postavke problema. Drugim rečima, nivo kompetencija jedne osobe određuje se kroz njenu sposobnost da se snađe u složenim, nepredvidivim i promenljivim situacijama. Ovo shvatanje kompetencija odražava se na referentne nivoe Evropskog okvira kvalifikacija s tim da se pravi razlika između znanja (stav (1), umeća - know-how (stav (2) i konačno kompetencije u širem smislu (stavovi (3) i (4)).

Koji su to elementi kompetencije? Pet elemenata koji razlikuju nivoe kompetencije su: znanje i razumevanje; primena znanja i razumevanja (prelazak od teorije ka akademskoj praksi); donošenje osnovanih procena; komunikacijske veštine; veštine učenja za dalje studije.

Na osnovu Dablinskog deskriptora, Okvira kvalifikacija za visoko obrazovanje u Evropi i predloga Tuning projekta može se napraviti razlika između: a) Predmetno

12

specifičnih kompetencija i b) Generičkih kompetencija3.a) Predmetno specifične kompetencije su ključne kompetencije za određeni

studijski nivo i odnose se na specifična znanja izabrane studijske oblasti. One se definišu ili označavaju kao odgovarajuće akademsko-predmetne veštine i kompetencije. One daju identitet i konzistentnost pojedinačnom studijskom nivou odnosno programu.

b) Generičke kompetencije u čijem delu posebnu ulogu dobijaju generičke veštine koje ustvari kreiraju i suštinu generičkih kompetencija. A šta su veštine? Veština je relevantno znanje i iskustvo koje je potrebno da bi se ostvario zadatakili posao i/ili proizvod obrazovanja, osposobljavanja i iskustva koje zajedno sa relevantnim „znati kako“ je karakteristika tehničkog znanja (Bjornavold, Tissot, 2000)4. Generičke veštine su veštine koje podržavaju učenje tokom čitavog života i pored pismenosti i matematičkih veština kao bazičnih veština, uključuju i komunikacijske veštine, veštine rešavanja problema, veštine timskog rada i veštine kontinuiranog učenja (Bjornavold, Tissot, 2000)5.

Prema Tuning projektu6 generičke kompetencije su podeljene u tri kategorije: - Instrumentalne kompetencije koje imaju instrumentalnu funkciju (kognitivne

sposobnosti, metodološke sposobnosti korišćenja okruženja; tehnološke veštine; jezičke veštine;

- Interpersonalne kompetencije obuhvataju individualne sposobnosti koje znače sposobnost da se izrazi sopstveno osećanje, kritičke i samokritičke sposobnosti. Društvene veštine se odnose na interpersonalne veštine ili timski rad ili izražavanje društvenih ili etičkih stavova. Ove kompetencije vode ka društvenoj interakciji i saradnji;

- Sistemske kompetencije su sposobnosti i veštine koje obuhvataju čitav sistem. One pretpostavljaju kombinaciju razumevanja, senzibilnosti i znanja što dozvoljava da se vidi kako delovi celine odgovaraju jedni drugima. Ove sposobnosti uključuju sposobnost planiranja promena i poboljšanja i dizajniranja novih sistema. Sistemske kompetencije zahtevaju kao bazu prethodno stečene interpersonalne i instrumentalne kompetencije.

Generičke kompetencije se označavaju i kao transverzibilne kompetencije i imaju ogroman značaj.

3 Ovo je nastalo kao rezultat savremenog razumevanja da iako su predmetno znanje i veštine osnova koju studenti iznose sa visokog obrazovanja, postoje još dva segmenta koja se sve više traže od diplomiranih studenata – to su predmetne/studijske i generičke kompetencije koje su ključni faktor u obezbeđivanju zapošljivosti završnih studenata i njihovoj pripremljenosti za učešće u građanskom društvu i životu zajednice.4 Pascaline Descy; Manfred Tessaring, Training and learning for competence, Cedefop, Luxembourg, 2001, str. 15.5 Ibid.6 Tuning Educational Structures in Europe, Final Report Phase I, Socrates, Universidad de Deusto, Bilbao, 2003; Tuning Educational Strucutres in Europe, II Universities contribution to the Bologna Process, University of Deusto, University of Groningen, 2005.

13

4. Novi kurikulum za agroekonomistu

Kurikulum (curriculum vitae – tok života) je jedan od elemenata reforme obrazovanja. Polazeći od američkog obrazovnog iskustva, kao i od elemenata evropskog Bolonjskog procesa, sam razvoj novog kurikuluma na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu pošao je od potrebe formiranja posebnog „rama za kurikulum“. Uspostavljen „ram za kurikulum“ treba da omogući upravljanje studijskim programom, kako u pogledu funkcionisanja, tako i u oblasti njegovog vrednovanja i procenjivanja (slika 2).

Slika 2: Ram za kurikulumFigure 2: The frame for the curriculum

Polazeći od navedenog opšteg rama nužno je formulisati ciljeve kurikuluma (slika 3).

14

Slika 3: Osnovni ciljevi kurikuluma agroekonomisteFigure 3: The main objectives of the curriculum of agricultural economist

Ovako definisani ciljevi obezbeđuju: (1) Stalno praćenje realizacije programa i osiguranje kvaliteta; (2) Praćenje razvoja visokog obrazovanja u drugim zemljama; (3) Ostvarivanje principa zapošljivosti.

Kurikulum na agroekonomiji zasniva se na ishodima učenja i u skladu sa tim defi nišu se kompetencije. Kurikulum agroekonomiste ima tri osnovna elementa kompetencija: (a) blok profesionalnih kompetencija; (b) blok ekonomskih kompetencija; (v) blok fundamentalnih kompetencija.

Blok profesionalnih kompetencija odnosi se na predmete koji su direktno vezani za posao koji će obavljati (kao na primer predmeti: menadžment, organizacija, tržište, fi nansije, računovodstvo). Blok ekonomskih kompetencija deli se na dve grupe: šire bazične kompetencije (makroekonomija, mikroekonomija, statistika); specifi čne ekonomske kompetencije (agrarna politika, ekonomika poljoprivrede, ekonomika poljoprivrednih gazdinstava). Treći blok gradi se na predmetima koji obuhvataju niz značajnih opštih znanja i generičkih veština kao što su: matematika, informatika, sociologija, jezici, itd.

Pored ciljeva značajna je i struktura kurikuluma. Sa tog aspekta „Ram za kurikulum“ se sastoji iz više delova koji čine jednu zajedničku celinu. Postavljen je u obliku blokova koji se međusobno povezuju i mogu se postavljati za svaki ciklus visokog obrazovanja. S tim u vezi moguće je primeniti Barnetovu i Tribeovu šemu7.

7 Barnett, Limits of competency i John Tribe, Two questions and the challenge for a THE-ICE-ICE, Panel of Experts 2005, University Sarrey.

15

Slika 4: Struktura kurikuluma agroekonomisteFigure 4: Structure of the curriculum of agricultural economist

5. Umesto zaključka: Nužnost upravljanja i evaluacije

Da bi se realizovali navedeni ciljevi i obezbedio balans u strukturi kurikuluma potrebna je: (1) odgovarajuća politika institucije u kojoj se studijski program realizuje; (2) modernizacija programa kao mogućnost odgovora na zahteve tržišta rada; (3) analiza ključnih kompetencija i sintetički prikaz položaja studijskog programa na tržištu rada; (4) analiza uticaja unutrašnjih i spoljnih faktora na građenje kurikuluma; (5) vertikalna povezanost kurikuluma.

Potrebno je, dakle, upravljanje kompetencijama, što podrazumeva upravljanje studijskim programom. Fakultet treba da postavi sistem merenja i evaluacije studijskog programa. Departman treba da razvija grupu koja se bavi dogradnjom kurikuluma i upravljanjem kompetencijama u odnosu na potrebe tržišta rada. U tom smislu posebna zaduženja dobijaju rukovodioci studijskog programa, koji treba kontinuirano da prate ostvarivanje programa.

16

Nastavni program Departmana i Katedre za ekonomiku poljoprivrede Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu obuhvata dva studijska programa: agroekonomski i agroturizam i ruralni razvoj. Oba programa imaju posebno na prvoj godini - zajedničke osnove.

Osnovne opšte vrednosti savremeno postavljenog kurikuluma iz (agro)ekonomije i menadžmenta treba, pored vrhunskih znanja, da omogući studentima sticanje opštih, komunikacionih i drugih veština, bez kojih ne mogu da preuzmu zadatke u svom radnom okruženju. S druge strane, ovaj kurikulum i njegova primena omogućavaju studentima da planiraju učenje uz izgradnju vlastitog sistema vrednosti, postavljanja ličnih ciljeva, upravljanja vremenom i mogućnost vrednovanja vlastite odgovornosti.

Ponuđeni studijski programi postavljeni su tako da omogućavaju studentima da se osposobe za samostalno učenje, delotvorno učenje u grupi, uz razvijanje vlastitih veština učenja, te da mogu da sa razumevanjem raščlanjuju i saopštavaju sadržaje, izražavaju ideje i mišljenja u pisanom, slikovitom i usmenom obliku, te da timski rade.

Struktura samog kurikuluma sadrži delove stručnih predmeta i klastera, uz opšte obrazovanje, poznavanje stranih jezika i informacijskih tehnologija, te praktičnog rada u preduzećima i drugim organizacijama, što će studente osposobiti za rad u privredi. Po svojoj strukturi kurikulum obezbeđuje i pruža studentima pored stručnih znanja, opšta znanja i specifične veštine koje im se nude unutar osnovnih predmeta, ali i u okviru niza izbornih predmeta za koje imaju interesa i za koje su ih usmeravali mentori prepoznavši njihove interese, ali i interes poslodavaca sa kojima fakultet treba redovno kontaktira. Zbog toga ovaj kurikulum ima veoma važne karakteristike zapošljivosti koji se ogledaju upravo u njegovoj strukturi, sistemu sprovođenja kroz modularizaciju i klasterizaciju. Zato se upravljanje kurikulumom agroekonomiste zasniva na primeni „Rama“ koji omogućava vrednovanje stepena zapošljivosti i kompetentnosti.

Evaluacija (fr. evaluation - određivanje vrednosti) ili evalvacija (lat. određivanje unutrašnje vrednosti) znači odrediti vrednost, oceniti, proceniti. Evaluacija po svojoj suštini u procesu primene novih tehnologija mora se vezivati za stalni proces inovacija.

Evaluaciono ispitivanje prethodnih godina pokazalo je da je ovo jedan od instrumenata koji omogućava praćenje transformacije studijskog programa prema Bolonjskom procesu koji omogućava lakše upravljanje procesom transformacije. Treba naglasiti da ovi instrumenti imaju svoje prednosti, pogotovo ako se povežu sa bazama podataka i elektronski obrađuju, te na taj način mogu precizno da lociraju slaba mesta u kurikulumu i da se kroz modularni sistem ispravljaju.

Evaluacija i monitoring, uz ram, su instrumenti koji su pre svega namenjeni transformaciji kurikuluma, mada mogu biti i upravljački instrumenti. Pored toga, oni imaju mogućnost dopunjavanja u smislu jačanja fleksibilnosti obrazovanja za tržište rada.

Pored toga, međutim, postavlja se pitanje u kakvoj vrsti sveta će živeti i raditi mladi koje pokušavamo da obrazujemo. Postavljajući ovo pitanje i odgovarajući na njega sociolog Sigmund Bauman ukazuje da će se život današnjih generacija mladih odvijati u stvarnostima koje ne mogu dugo da „drže oblik“, u kojima se na fluidnom tržištu rada dobijaju kratkoročni poslovi, u stvarnostima u kojima će generacije koje dolaze morati najviše da se oslanjaju na sebe, da nauče da dobro procenjuju rizike i da prave

17

dobre izbore (podvukao R.P.). Stoga je, po našem mišljenju, ključna misija obrazovanja da pripremi nove generacije za život u svetu punom promena, kriza i turbulencija. To znači da ih pripremi za preuzimanje profesionalno - radnih uloga u izmenjenim uslovima tržišta rada. Takođe, da ih podstakne da izgrade doživljaj sebe i sopstvene kompetentnosti u suočavanju sa životnim zahtevima, izazovima i teškoćama. Uloga obrazovanja je, dakle, u tome da obezbedi kreativno i produktivno znanje.

6. Literatura

1. A Framework for Qualifications of the European Higher Education Area, Bologna Working Group on Qualifications Framework, Ministry of Science, Technology and Innovation, Copenhagen, 2005.

2. Akreditacija u visokom obrazovanju, Ministarstvo prosvete, Beograd, 2010.

3. BARNETT, R.: Limits of competence, Buckingham Open University Press, London, 1994.

4. BARRETT, A.: Economic Performance of Education and Training: Cost And Benefits, Training in Europe, Volume I, CEDEFOP, Luxembourg, 2001, 383-405.

5. Bologna Process Stocktaking Report from a working group appointed by the Bologna Follow-up Group to the Conference of European Ministries Responsible for Higher Education, Bergen, 19-20 May, 2005.

6. Higher Education in Lisbon Strategy, Communication from the Commision – Mobilising the brain-power of Europe: enabling universities to make their full contribution to the Lisbon Strategy Commision Communication on the role of universities in the knowledge society, http//europa.eu.int/comm/education/policies/2010.

7. Inovation in the Knowledge Economy, Implication for Education and Learning, OECD, Paris, 2004.

8. KENEDI, D.: Pisanje i upotreba ishoda učenja, praktični vodič, Tempus kancelarija, Beograd, 2007.

9. Learning for the 21 century, Partnership for 21 Century Skills, 2003, http://www.21learn.org.

10. MAKSIMOVIĆ, I.: Obrazovanje menadžera za XXI vek, Doktorska teza, FEFA, 2007.

11. Materijali Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

12. PEJANOVIĆ, R.: Uvod u metodologiju ekonomskih nauka, zbirka eseja, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2010.

13. PITIĆ, G., ŠEĆIBOVIĆ, R., MAKSIMOVUĆ, I.: Razvoj novog kurikuluma u visokom obrazovanju u Srbiji i formiranje fleksibilnih profila za tržište rada,

18

zbornik radova, CEC, Kopaonik biznis forum, 2008, str. 327-342.

14. POLOVINA, NADA: Idealizovana vizija, pogledi, „Politika“, 2. V 2012, str. 23.

15. PFEIFFER, F.: Training and Individual Performance: Evidence from Microeconomic Studies, Training In Europe, Volume I, CEDEFOP, Luxembourg, 2001.

16. Recommendation of the European Parliament and of the Council on key competencies for lifelong learning, Brussels, 2005, Com, 2005.

17. RYAN, T.: 21 Century learning Initiative, http://www.21learn.org.

18. SAVIĆ, N.: Benchmarking Academic Standards (BAS), Beograd, 2006, neobjavljeni tekst.

19. Standardi i smernice za osiguranje kvaliteta u evropskom području visokog obrazovanja, Evropsko udruženje za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju, 2005.

20. Strategija i politika tržišta rada i zapošljavanja u Republici Srbiji, Republički zavod za tržište rada, Beograd, 2000.

21. Successful Managers Handbook, DK Limites, London, 2002.

22. ŠEĆIBOVIĆ, R., JANIĆIJEVIĆ, N., PETKOVIĆ, G.: Strategija obrazovanja i ekonomska politika, Savetovanje „Ekonomska politika u 2006. godini“, Beograd, Ekonomski fakultet i Naučno društvo ekonomista i Akademija ekonomskih nauka, Beograd, 2006.

23. ŠEĆIBOVIĆ, R., MANIĆ, E.: Obrazovanje za održivi razvoj u turizmu, Pedagoško društvo Srbije, Nastava i obrazovanje, Beograd, broj 4, 2007.

24. TRIBE, J.: Two questions and the challenge for a THE-ICE, THE-ICE Panel of Experts 2005, University Sarrey.

EDUCATION REFORM, NEW LABOR MARKETAND POSITION OF AGRICULTURAL ECONOMIST

PEJANOVIĆ, R.*

Summary

The author discusses the relationship between education reforms, new labor market and position of qualification profile of agricultural economists. The author

* Radovan Pejanović, PhD, Full.Prof., University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi Sad. E-mail: [email protected]

19

believes that education reform must be in a function of changes that are occurring in the labor market. This hypothesis is tested on the example of agricultural economists, who is educated at the Faculty of Agriculture in Novi Sad.The elements of the reform of higher education are manifold: learning outcomes, competencies, curriculum, learning for employment, qualifications profile, evaluation, lifelong learning (European Qualifications Framework).Market analysis shows that more and more employers are looking for professionals who have a greater range of skills, which are capable of independent work, adaptive and polyvalent. Employers insist on the total competence of individuals and particularly on their abilities to communicate, solve problems, work in teams and know foreign languages.Instead of the conclusion, the author recommends a necessity of the study program management and evaluation, monitoring and frame of the curriculum, as management tools.

Key words: education, reforms, labor market, agricultural economist.

Primljen: 04.06.2012.Prihvaćen: 06.07.2012.

20

UDK: 374.7 Pregledni rad Review paper

RAZVOJ POLJOPRIVREDNOG ZNANJA - ULAGANJE U LJUDE

NJEGOVAN Z., ĐURIĆ, K.1

Rezime

Rad se bavi ulogom i značajem ljudskog kapitala kao osnovnog faktora koji osigurava razvoj siromašnih, poljoprivrede i obezbeđuje blagostanje ljudi. Takođe, rad se bavi i ulogom visokoškolskih ustanova i obrazovanja u podizanju ekonomskog kvaliteta stanovništva u Srbiji. Autori kritikuju široko rasprostranjeni pristup u praksi da ograničenost prostora, energije, obradivog zemljišta i drugih fizičkih karakteristika zemljišta, predstavljaju odlučujuću prepreku ljudskom napretku. Pokušavaju da dokažu da stečene osobine ljudi, pre svega, njihovo obrazovanje, iskustvo, veštine i zdravlje, predstavljaju osnovu napretka jedne savremene države. U radu posebno naglašava potreba da se poboljšavanjem kvaliteta stanovništva, obezbedi ekonomski napredak. U vezi sa tim se daje kako ocena postojećeg stanja u visokom školstvu tako i osnova za efikasnije upravljanje znanjem i ljudskim kapitalom uopšte.

Ključne reči: poljoprivreda, agroekonomija, znanje, visoko obrazovanje, veštine, ljudski kapital.

1. Uvod

Problemi razvoja poljoprivrede sa aspekta njene uloge i značaja u ukupnom privrednom razvoju, predmet su permanentnog i svestranog izučavanja u velikom broju radova. Otuda, nije novo što ljude permanentno muči briga oko hrane, prostora i njegovog korišćenja, kao i drugih njegovih karakteristika2. U vezi sa tim se javlja dosta pesimizma s obzirom na opadajuće fizičke sposobnosti zemljišta usled njegovog neadekvatnog i preteranog korišćenja za najrazličitije ljudske potrebe. Logično, u tom pravcu se najčešće nude i odgovarajuća rešenja, međutim, najčešće se zanemaruje uloga i značaj stalno rastućih sposobnosti čoveka koje su u stanju da nadoknade opadajuće

1 Prof. dr Zoran M. Njegovan, redovni profesor, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, [email protected]; Dr Katarina Đurić, docent, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, [email protected]. Članaka je nastao na osnovu istraživanja u okviru Projekta III 46006. 2 Rikardo, D., zatim, Malthus, R. T., početkom devetnaestog veka kao jedni od najznačajnijih svetskih teoretičara sa kraja XIX i početka XX veka.

21

fizičke sposobnosti prirodnih faktora3. O ovome se dosta pisalo poslednjih decenija, ali sa rezignacijom treba istaći da ovakav pristup veće utemeljenje nije našao ni u struci ni u političkim krugovima, pa ne čudi ispoljena tendencija da se upravo država bavi organizovanjem poljoprivredne proizvodnje umesto samih poljoprivrednika. Imajući ovo u vidu, naša je namera da ukažemo da ulaganja u kvalitet stanovništva i u znanje, u velikoj meri određuju buduće izglede naše poljoprivrede a time i privrede u celini. Na to ukazuje praksa mnogih nerazvijenih zemalja koje su ulaganjem u znanje postigle značajne razvojne rezultate. Dakle, ljudski faktor se može uzeti kao kritični faktor siromaštva dok zemljište, samo po sebi to nije. U tom smislu, dugo vremena razvijanom stavu o značaju ukupnog broja stanovnika za agrarnu produkciju, u savremenim uslovima je neophodno dodati stav o neophodnosti da se poboljša kvalitet stanovništva. Samo je na taj način moguće poboljšati ekonomske izglede za blagostanje siromašnih ljudi. To podrazumeva razvijanje kućnog i radnog iskustva, zatim, sticanje znanja, informacija i veština kroz školovanje, kao i ulaganja u poboljšanje zdravlja i fizičkih predispozicija stanovništva. Takva ulaganja su uvek i svuda imala uspeha, osim u slučajevima gde je tako nešto bilo izvrgnuto nestabilnim političkim uslovima. Dakle, ulaganje u poljoprivredna istraživanja su se pokazala opravdanim, međutim, često izgleda da se ovom problemu nedovoljno ili neadekvatno prilazi.

Činjenica je da se ekonomisti razvijenih zemalja bave ekonomijom razvijenih a da ekonomisti u manje razvijenim zemljama slede svoje „zapadne uzore”, zaboravljajući pritom da je većina stanovništva u svetu siromašno i da ako bi smo poznavali ekonomiku siromašnih, poznavali bi smo i veliki segment stvarno važne ekonomike. S druge strane, kako je većina siromašnih u svetu pa i kod nas, angažovana u poljoprivredi, svakako da bi smo onda poznavali i ekonomiku poljoprivrede. Međutim, ekonomisti retko shvataju sklonosti i ograničenja oskudnosti sa kojima se suočavaju siromašni, odnosno, sitnorobni farmeri. Otuda činjenica da je i u Srbiji u poslednjim decenijama, uprkos nerazvijenosti i niskih dohodaka, poljoprivreda imala potencijal i ekonomsku sposobnost da proizvede dovoljno hrane za još uvek rastuće stanovništvo. Ovo se može zahvaliti, između ostalog, povećanju razumevanja ekonomike i ljudskog kapitala, posebno ekonomike istraživanja. Tu su i reakcije koje je pod uticajem novih rešenja ispoljila kritična grupa zemljoradnika lidera, dakle, odnos prema novim i unosnim proizvodnim tehnikama i tehnologijama. Konačno, tu je i povezanost proizvodnje, relativnog blagostanja i porodične ekonomike. Sve ovo predstavlja značajan napredak, jer se i u Srbiji dugo i još uvek, zadržalo mišljenje is prethodnih vremena da su zemljište i prirodni faktori kao i brojnost onih koji se bave poljoprivredom, osnovni faktor njenog razvoja. Za tako nešto bi se moglo reći, zemljište je precenjeno. Na to ukazuje činjenica da razvoj industrije veštačkih đubriva, agrohemikalija, semena, genetski inženjering i druge naučne i tehničke discipline, uspeva da obezbedi povećaje poljoprivredne proizvodnje ne zahtevajući dodatne količine zemljišta. Veća proizvodnja se ostvaruje čak i u uslovima njegovog opadanja. S druge strane, ne zahteva se ni dodatna radna snaga, obzirom da su razvoj poljoprivredne mehanizacije i kompjuterizacija u poljoprivredi, obezbedili njeno fizičko supstituisanje u korist manjeg broja edukavane radne snage koja raspolaže sa posebnim veštinama.

3 Videti šire kod Schultz, T., Ramel, S., Metkalf, W., McMahon, W.W., Njegovan, Z., i drugi.

22

Dakle, u oba slučaja dolazi do porasta značaja ljudskog kapitala4.

2. Kvalitet ljudskog faktora je podcenjena

Iz prethodnog je lako zaključiti da zemljište ne predstavlja kritični faktor siromaštva zemlje ali da zato ljudski faktor to jeste. Ovo se posebno sagledava u uslovima ekonomskih kriza koje dugi niz godina iscrpljuju jednu naciju, a da sve mere koje imaju tzv. fizički karakter i proizvod su fikcija i ekstrapolacija, padaju u vodu. Briga i rešavanje problema se isključivo prenosi na teren siromaštva, koje znači neadekvatan životni standard. Dakle, leče se posledice, a malo se toga, i pritom neadekvatno, radi na otklanjanju duhovnog siromaštva kao uzroka svih nedaća.

Briga o deci, kućno i radno iskustvo, sticanje informacija i veština kroz školovanje, ulaganja u zdravlje i školovanje, mogu poboljšati kvalitet stanovništva. Jer, očekivanja ljudi u poljoprivredi se formiraju kroz nove mogućnosti i podsticaje na koje oni mogu i žele da reaguju. Međutim, ti podsticaji koji se mogu izraziti u cenama za proizvode koje su proizveli i cenama inputa i repromaterijala koje plaćaju, u veliko su deformisani. Tu deformaciju stvara država, i na taj način sa smanjuje doprinos koji bi poljoprivreda zaista mogla da pruži, uprskos činjenice da ona nije i ne treba da bude vodeća privredna delatnost.

Iako u segmentu poljoprivrednika postoje različite sposobnosti pojedinaca da vide, tumače i preduzimaju različite akcije kao odgovor na ono što je novo, i što dolazi iz okruženja, oni svejedno predstavljaju značajan resurs za preduzetništvo. No, država je svojim uplitanjem u privredne tokove pa i tokove poljoprivrede, uspela značajno da deformiše odnose i destimuliše – obeshrabri preduzetničko ponašanje poljoprivrednika – farmera. Poljoprivreda je naime veoma decentralizovan sistem, pa je sposobnost alokacije resursa imanentna velikom broju muškaraca i žena u mikro proizvodnim jedinicima – farmama. Stoga, tamo gde je država preduzela preduzetničku funkciju u poljoprivredi umesto uređivanja odnosa i kreiranja stimulativnog ambijenta, nije došlo do efikasne alokacije resursa koja bi bila u stanju da modernizuje poljoprivredu.

Obezbeđivanje fondova, dobra organizacija i sposobni naučnici i istraživači, predstavljaju osnovnu funkciju razvoja preduzetništva i efikasne poljoprivrede. Njihov nedostatak je učinio da mnoge, manje razvijene zemlje, nedovoljno koriste svoj razvojni potencijal5. Otuda, izostanak očekivane modernizacije kao izvora mnogih novih iskustava koja unapređuju ljudske veštine i omogućuju sticanje novih vrednih informacija, ne idu na ruku razvojnim naporima u poljoprivredi.

4 Osobine stečenog kvaliteta stanovništva koje predstavljaju vrednost i mogu se povećavati odgovarajućim investicijama, ovde se tretiraju kao ljudski kapital. Ako se pođe od činjenice da su sve ljudske sposobnosti ili urođene ili stečene, onda element kvaliteta koji ljudsko biće stiče od rođenja, sadrži određenu količinu troška. Shodno tome, sticanje znanja putem obrazovanja povećava ljudski kapital i predstavlja trošak kako za državu tako i za roditelje, odnosno, pojedinca. 5 Johnson, D. G. (1977) Food production potentials in Developing Countries: Will They be Realized?, Bureau of Economic Studies Occasional Paper, No. 1, St. Paul, Minn, Macalester Collegge, USA.

23

Naučnici i istraživači često ističu odsustvo kvaliteta, na šta ukazuje veliki deo literature o stanovništvu koji se bavi “ekonomskom – analitičkom statistikom”. Sagledavanja idu dotle da siromašni ljudi u ruralnim predelima nisu motivisani da steknu ljudski kapital, jer su suviše čvrsto vezani za tradiciju. Međutim, može se oceniti da ovo predstavlja svojevrsnu zabludu obzirom da siromašni poljoprivrednici veoma uspešno vode računa o svojim graničnim troškovima i prinosu koji ostvaruju. Na ovo ukazuje i činjenica da se u Srbiji godinama ostvaruju relativno mali prinosi, ali ne zbog toga što zemljoradnici “ne znaju da proizvode“, već što u nestabilnim i iscrpljujućim uslovima u kojima rade, oni veoma vode računa upravo o visini graničnih troškova i prinosa.

Dakle, sposobnost zemljoradnika u nerazvijenim – siromašnim zemljama da uvide, protumače i odgovore na nova zbivanja u kontekstu rizika, predstavlja važan deo ljudskog kapitala u mnogim, pa i našoj zemlji. U ekonomiji se ta sposobnost definiše kao preduzetnička sposobnost poljoprivrednika. Ovo je u uslovima srpskog zemljoradnika, većim delom posledica nagomilanog iskustva, znanja i veština u procesu rada (learning by doing), ali je svakako u sve složenijim uslovima formalno znanje neophodno kao osnova za dalju nadgradnju.

3. Obrazovanje kao investicija u ljudski kapital

Svedoci smo činjenice da se visoko obrazovanje u Srbiji veoma kritikuje. Gotovo da je to postala moda kritikovati aktuelni bolonjski sistem koji je izveden na kako to kažu mnogi kritičari, „srpski način”. Slično je i sa obrazovanjem na nižim nivoima. Kritičari najčešće idu u smeru kritike kojom se zamera obrazovnim institucijama da bezrezervno ne podržavaju državnu politiku i onda se fokus prenosi na naizgled najbolnije tačke, ili bar one koje u javnosti stvaraju najviše odijuma. Pre svega se navodi da fakulteti zanemaruju pravednost pri upisu studenata, da školarine nisu adekvatne ili da bi ih trebalo ukinuti jer je obrazovanje nešto što bi trebalo da bude dostupno svima. Dakle, u pitanju je jedan opšti populizam u kome se gubi suština i značaj obrazovanja i njegove misije. Prosto, postoji neprijateljstvo prema univerzitetima zbog njihovog predanog rada na unapređenju nauke i istraživanja, kao i na razvoju tehnologija koje izrastaju na ovakvim znanjima. Šta više, od strane vlada se nerado gleda i na svaku pomoć iz inostranstva za unapređenje obrazovanja, nauke i istraživanja nerazvijenih zemalja kakva je i Srbija.

Treba istaći da je visoko obrazovanje u svakom društvu specijalizovana i skupa delatnost. S tim u vezi, ono ne treba da bude ventil državi i vladama da pokrivaju svoju nesposobnost da kreiraju nova radna mesta i na taj način zloupotrebljavaju obrazovanje kako bi odložili vreme u kome se treba suočiti sa istinom. Na taj način, oni bitno narušavaju kvalitet obrazovanja. S druge strane, relativno oskudna sredstva se ulažu u državne univerzitete, a usluge koje oni pružaju su vredne. Pritom, treba istaći da je mnogo lakše izračunati troškove visokog obrazovanja6 nego njegovu vrednost. Vrednost bi se mogla izraziti apsolutnom dobiti u zaradama visokoobrazovanih lica, a ne u njihovoj

6 Pritom se uglavnom ne računa sa privatnim davanjima roditelja za školovanje svoje dece koja uopšte nisu zanemarljiva.

24

relativnoj razlici, jer bez obzira da li je obrazovanje vredno ili ne, očekivane više zarade a ne troškovi obrazovanja, opravdavaju investicije7. To utiče na alokativne odluke studenata, njihovih roditelja i javnih ustanova, i stoga na osnovi takvih informacija, koje su ipak samo relativno pouzdane, oni donose odluke.

Ono što se vremenom pokazalo kao nepouzdano, jeste planiranje radnih mesta, odnosno, radne snage. Nikakav model ekonomskog planiranja ne može rešiti ovaj problem. Ograničenja ovakvih modela su u velikom broju naučnih istraživanja tokom decenijama već više puta dokazivane8.

Stoga, razvoj u zemljama kakva je i Srbija, ima u navedenom smislu bar tri ograničenja: (1) oskudnost kapiala; (2) dugoročni karakter najvećeg dela investicija u visoko obrazovanje; i (3) veći time-lag u javnom nego u privatnom ponašanju prilikom učenja iz prethodnog iskustva.

Kapital iz inostranstva se uvek posmatra sa sumnjom a relativno mala i oskudna domaća sredstva se neracionalno troše, pre svega na zgrade, eventualno na opremu, a najmanje se ulaže u ljude. Otuda ulaganja posmatrana u relativnom odnosu sa bruto domaćim proizvodom, ne daju pravu sliku, jer su u ionako malim sredstvima za obrazovanje ili nauku, uračunata ova ulaganja u zgrade (dakle, infrastrukturu). Formiranje adekvatnog tima – pool-a istraživača u poljoprivredi koji su istovremeno i univerzitetski profesori, moglo bi predstavljati veliko dostignuće zemlje kakva je Srbija. Osim toga, s obzirom na dugoročni karakter, monitoring i evaluacija naučnih i primenjenih istraživanja, predstavljaju značajan instrument za praćenje ostvarenja u poljoprivrednim istraživanjima koja treba da doprinesu njenoj modernizaciji. Takođe, treba istaći i to da je vlada spora u učenju da politika mora da se prilagdi stalno promenljivim ekonomskim uslovima. Umesto toga, često se dešava da vlada pokušava da ekonomske uslove prilagodi sopstvenoj politici, što opet nije odraz realne situacije. Zato kritičari visokog obrazovanja greše kada podcenjuju doprinos istraživanja agroprivrednom-agroekonomskom rastu, podcenjujući samim tim struku. Tome svakako doprinose oni naučnici i istraživači koji se iz različitih motiva stavljaju u službu politike i često pravdaju potreze političara. No, ostavljajući ovo po strani, ne može se zaobići činjenica da svaka, pa i nedovoljno razvijena zemlja kakva je Srbija, mora razvijati i negovati svoj obrazovni, naučni i razvojni kapacitet.

4. Očekivanja i mogućnosti

Kritičari dakle veoma često navode da visoko obrazovanje ne ispunjava očekivanja, i da ono nije relevantno za društvene potrebe. Oni najglasniji udaraju na elitizam ili čak na to da je ono uzrok odliva stanovništva sa sela i iz ruralnih područja. S druge strane, obrazovanje a ne politika se najčešće okrivljuje za nezaposlenost diplomiranih studenata. Kritika se obično svodi na konstataciju da je obrazovanje i organizovano univerzitetsko

7 Kothari, N. V. (1970) Disparities in relative earnings among different countries, Economic Journal, No 80, pg. 605-15. 8 Šire u: Psacharopoulos, G. (1978) Educational Planning: Past and Present, Prospects8, No 2.

25

istraživanje, zastarelo. U vezi sa ovim se može imati i sasvim opozitno mišljenje, međutim, pravi odgovor proizilazi iz činjenice, šta se želi postići obrazovanjem. Napori da se ostvare očekivanja koja prelaze nivo mogućeg, dovode do deformacija u alokaciji resursa. Zbog toga, priznavanje granica mogućeg, predstavlja osnovu za postizanje iole pozitivnih rezultata u visokom obrazovanju i sledstveno tome, u istraživanju, primeni, modernizaciji, i konačno, u razvoju poljoprivrede kao delatnosti.

Treba istaći da visoko obrazovanje nije bez ograničenja i nedodirljivo. Ono je ograničeno raspoloživim resursima, kvalitetom nastavnog osoblja, organizacijom i administracijom fakulteta i univerziteta u celini. Ta ograničenja nisu posledica nepoznatih faktora jer su proizvodne sposobnosti univerziteta, dakle, visokog obrazovanja, ograničene kroz sistemske i merljive vrednosti. Pritom, pristup koji dovodi do problema i postojećih raskoraka je bitno naglašen činjenicom da je društvo to koje treba da pruži mogućnost usavršavanja čoveka i društva. Ovo je u Srbiji dodatno potencirano višedecenijskom praksom socijalizma da je obrazovanje, bez obzira na kvalitet polaznika, pravo, a da je u manjoj meri obaveza. U ovome se dosta računalo sa slabostima ljudske prirode koje sebično i ambiciozno vode borbu da steknu diplomu a ne da steknu, zadrže i koriste znanje kao oskudni – kritični resurs.

Imajući navedeno u vidu, stvarna pitanja se mogu svesti na razlikovanje u političkoj intervenciji, tj. da li su obrazovni ciljevi podvrgnuti političkom sistemu ili je politika postala sredstvo jačanja i redefinisanja obrazovnih ciljeva.

Suštinska kritika politike obrazovanja, posebno visokog obrazovanja, nije dobro došla. Primetno je da se normalnijim smatra ovakva kritika u razvijenim zemljama a da se u drugim zemljama, pogotovo, svojoj zemlji, ona mora isključiti. Međutim, sve vlade u tome greše jer je unutrašnja naučna kritika bitna za efikasno i realno rešavanje problema. Od visokog obrazovanja se očekuje da proizvodi reformatore, kao i da bi fakulteti i univerziteti trebalo da budu aktivni nosioci u tom poslu. Ali, opet se može reći da su i tu očekivanja velika, jer reforme, same po sebi, ne mogu usaditi nove vrednosti obzirom da se svode na formu a ne suštinu. Možda nije najbolji primer, ali u periodu od 2000-te do 2012. godine u Srbiji je promenjeno osam ministara poljoprovrede, i bilo je urađeno gotovo isto toliko strategija razvoja poljoprivrede koje u praksi nisu donosile pozitivne rezultate, već su još više stvarale konfuziju. Dakle, od njih se očekivala reforma koja je u suštini prevazilazila njihove sposobnosti i sposobnosti njihovih timova.

5. Osnovne deformacije obrazovanja u Srbiji

Česta je ocena da naši visokoškolski sistemi neodgovarajuće vrše svoju funkciju. Ocene idu dotle da u značajnoj meri diferenciraju državne i privatne univerzitete, dajući prednost onim prvima dok se drugi smatraju i po kvalitetu nastave i po svojoj

26

prevashodno profitnoj orijentisanosti, neprikladnima9. Mnogi roditelji znaju da njihova deca ne dobijaju adekvatan kvalitet školovanja, međutim, u vezi sa tim oni mogu veoma malo učiniti. Slično je i sa samim studentima. Oni su orijentisani na dobijanje diplome visokoškolske ustanove dok ih stečeno znanje manje interesuje. Fakultetske ocene kojima se ocenjuje njihovo znanje su sve više nepouzdane obzirom da su i srednjoškolske ocene koje brucoši donose na fakultet, nešto više nego što su oni u stanju kasnije u nastavi da to pokažu. Dakle, kvalitet nastave po pravilu opada jer se u borbi za studenta, oni u sistem primaju sa različitim nivoom znanja10.

Dakle, vrednost školovanja nije osnovni cilj obrazovnog sistema. To kod onih, pravilno orijentisanih na znanje, izaziva želju za studiranjem van granica zemlje i stvara tzv. odliv mozgova. Ovo je pogubna posledica za društvo u razvoju. Zato se može oceniti da su umesto aristokratskih, često na delu kaksiokratski principi, shvaćeni u svom izvornom značenju. Za tako nešto, neki kritikuju obrazovni sistem i mehanizme koji su postavljeni da bi se rešavali ciljevi obrazovanja. Kritikuje se sistem finansiranja visokoškolskih ustanova prema broju studenata jer na taj način mehanizam finansiranja visokoškolskih ustanova rukovodi iste da se okrenu kvantitetu a ne kvalitetu. Osim toga, neki ističu i nedostatak javne kontrole upotrebe fondova, što se ocenjuje kao novi korak ka deformacijama. Svakako da relativno oskudni fondovi finansiranja dovode u problem visokoškolske ustanove, ali je činjenica da ma koliko fondovi bili izdašni, samo ta činjenica neće dovesti do toga da visoko školske ustanove i njihovo nastavno osoblje, poboljšaju kvalitet svog rada.

Ono što se po pravilu previđa, jeste komplementarnost između efikasnosti i pravednosti u školovanju. Njihov optimalan odnos bi u našem sistemu obrazovanja verovatno doprinosio boljoj pravednosti nego bilo koja nova (čitaj iznuđena) reforma obrazovnog sistema.

Činjenica je da pojedinac ne može prodati – preneti svoj obrazovni kapital na drugoga. To je njegov lični fond ljudskog kapitala koji on nosi i koji ako uz to poseduje odgovarajuće veštine i ako postojeći fond stalno tokom života uvećava dalje se edukujući, može upotrebiti na tržištu radne snage i za njega ostvariti veću ili manju cenu.

Proizvodne i potrošne usluge na jednoj strani ljudskog, a na drugoj, fizičkog kapitala, takođe imaju mnoge zajedničke osobine. One su u mnogim tačkama ekonomske aktivnosti komplementarne ili se čak međusobno supstituišu. Visiko kvalifikovani rad je bitan za mnoge vrste ekonomskih aktivnosti. S druge strane, fizički kapital, npr. izražen u poljoprivrednoj mehanizaciji, smanjuje broj potrebnih radnika – zamenjuje njihove mišiće. Međutim, moderni traktori traže kvalifikovaniju radnu snagu. Još je plastičnija slika o mogućnosti njihove supstitucije od kada je pronađen prvi računar – ENIAC, dvadesetih godina prošlog veka. On, svojim enormno brzim razvojem u značajnoj

9 Javna je tajna da su vlasnici privatnih univerziteta i fakulteta prevashodno orijentisani na profit a da im je kvalitet nastave i znanja koga studenti stiču na njihovim fakultetima u drugom planu. U vezi sa tim, sem manjeg broja onih koji vode računa i o svojoj dugoročnoj strategiji, najveći broj se manje bavi strategijm a više operativom neretko bitno utičući na kvalitet rada nastavnog osoblja.10 Ako se nastava podesi prema onima najboljima, ostali nisu u stanju da prate pa je svako uprosečavanje nastave i kriterijuma osnov za smanjenje kvaliteta – vrednosti školovanja.

27

meri zamenjuje određene intelektualne funkcije kvalifikovanog pojedinca, delom ga supstituišući. Međutim, mora se istaći, nikada do kraja.

Kad je u pitanju poljoprivreda i ljudski kapital, može se reći da i tu, iako u nešto manjoj meri nego u drugim delatnostima, agroekonomisti i ekonomisti koji se bave ljudskim kapitalom, uopšte ne govore mnogo o političkim implikacijama svojih doprinosa. U saglasnosti sa tim, uočava se da naše vlade ne rade mnogo da zadrže visoko obrazovane ljude, iako su im puna usta demokratskih i ljudskih vrednosti koje deklarišu kao fundamentalne. Otuda se javlja situacija u kojoj ni visokoškolske ustanove, ni studenti, ni njihovi roditelji, ne mogu puno učiniti na određivanju-profilisanju načina školovanja studenata.

Na kraju, treba istaći da ovo nezadovoljavajuće stanje stvari u velikoj meri predstavlja posledicu dubljeg jaza koji deli osnovno, srednje i visoko obrazovanje od suštinskog interesa društva, roditelja i đaka. No, ono što postoji u praksi, retko predstavlja optimalne veličine. Naime, “Postoji društvena neverica u vezi sa mišljenjem da je malo samo po sebi lepo, i da svakako može biti i skupo, međutim, treba ispitati i drugu činjenicu, da je veće bolje“.

6. Zaključna razmatranja

Svedoci smo da se na mnogim instancama zanemaruje uloga i značaj stalno rastućih sposobnosti čoveka. To je značajan element progresa koji je u stanju da nadoknadi i supstituiše opadajuće fizičke sposobnosti prirodnih faktora. U vezi sa tim, značajno je, posebno u manje razvijenim zemljama, izvršiti značajnija ulaganja u stvaranje ljudskog kapitala, jer inače se nerazvijena društva definitivno zatvaraju u krug siromaštva.

Ulaganja u kvalitet stanovništva i u porast nivoa njihovog znanja, u velikoj meri određuju buduće izglede naše poljoprivrede a time i privrede u celini. Na to ukazuje praksa mnogih nerazvijenih zemalja koje su ulaganjem u znanje postigli značajne razvojne rezultate. Shodno tome, agroekonomska nauka i struka u Srbiji predstavlja značajnog nosioca i promotera razvoja poljoprivrede na najkvalitetniji način. Prema tome, može se zaključiti da ulaganja u obrazovanje i poljoprivredna-agroekonomska istraživanja, imaju svoj enormni značaj i da se kao takva mogu smatrati opravdanim.

Činjenica je da ekonomika poljoprivrede ima svoje specifičnosti koje nisu uslovljene samo njenom zavisnosti od prirode i prirodnih uslova, već i od toga da se odvija u sebi svojstvenim ekonomskim uslovima. Največi broj poljoprivrednika je u ruralnim područjima koja su siromašna, pa razvoj agroekonomije zahteva poznavanje takvog okruženja koje je različito od okruženja ostalih delatnosti. Dakle, poznavati ekonomiku poljoprivrede znači poznavati ekonomiku siromašnih.

Takođe, pod uticajem davno formiranih mišljenja, u našoj nauci i praksi je značaj zemljišta i drugih fizičkih faktora precenjen, a ljudskog kapitala podcenjen. Naime, zemljište svakako ne predstavlja ključni faktor siromaštva dok ljudski kapital to jeste. Na to ukazuje činjenica da i u neplodnim područjima npr. Peštera i plodnim područjima npr. Banata, seljak je svejedno siromašan.

Ljudski kapital u poljoprivredi ili bar njegov elitni deo, formira se u visokoškolskim

28

ustanovama – poljoprivrednim fakultetima. Međutim, svedoci smo činjenice da se visoko obrazovanje u Srbiji veoma kritikuje. Najčešće se kritikuje forma a ne sadržina, posledice a ne uzroci. Dakle, u pitanju je jedan opšti populizam u kome se gubi suština i značaj obrazovanja i njegove misije. Prosto, postoji svojevrsno neprijateljstvo prema univerzitetima iako oni obavljaju predani rad na unapređenju nauke i istraživanja kao i na tehnologijama koje izrastaju na ovakvim znanjima.

S druge strane, treba istaći da se relativno oskudna sredstva ulažu u državne univerzitete. Pritom, mnogo je lakše izračunati troškove visokog obrazovanja nego njegovu vrednost a ona je ta koja bi trebalo da utiče na alokaciju resursa. U vezi sa tim, ocena je i da se planiranje kadrova vremenom pokazalo kao nepouzdano.

Takođe, može se oceniti da vlada sebi daje značajna ovlašćenja kada je u pitanju visokoškolsko obrazovanje. Ona je, međutim, spora u učenju da politika mora da se prilagdi stalno promenljivim ekonomskim uslovima. Umesto toga, često se dešava da ona pokušava da ekonomske uslove prilagodi sopstvenoj politici što opet nije odraz realne situacije. Zato kritičari visokog obrazovanja greše kada podcenjuju doprinos istraživanja agroekonomskom rastu, podcenjujući samim tim struku.

Može se zaključiti i to da visoko obrazovanje nije bez ograničenja i nedodirljivo. Ono je ograničeno raspoloživim resursima, kvalitetom nastavnog osoblja, organizacijom i administracijom fakulteta i univerziteta u celini. Ta ograničenja nisu posledica nepoznatih faktora jer su proizvodne sposobnosti univerziteta, dakle, visokog obrazovanja, ograničene kroz sistemske i merljive vrednosti. Međutim, suštinska kritika politike obrazovanja, posebno visokog obrazovanja, najčešće nije dobro došla. Ovakvo stanje je posledica činjenice da vrednost školovanja nije osnovni cilj obrazovnog sistema. Otuda, kada je u pitanju poljoprivreda i ljudski kapital, može se reći da i tu, iako u nešto manjoj meri nego u drugim delatnostima, agroekonomisti i ekonomisti koji se bave ljudskim kapitalom, uopšte ne govore mnogo o političkim implikacijama svojih doprinosa. Brain drain je na sceni i u poljoprivredi i to bitno i nadalje sužava razvojne mogućnosti Srbije. No, i na ovom planu se uglavnom leče posledice. Mesta za dugoročna i strateška rešenja nema.

Stoga se u konačnom može reći da ovo nezadovoljavajuće stanje stvari za sve, u velikoj meri predstavlja posledicu dubljeg jaza koji deli obrazovanje od suštinskog interesa društva, roditelja i đaka. Ostaje da na to ukazujemo i agroekonomsku struku i obrazovanje agroekonomista suštinski unapređujemo kako bi razvojne šanse Srbije dalje izgrađivali i unapređivali.

7. Literatura

1. JOHNSON, D. G. (1977) Food production potentials in Developing Countries: Will They be Realized?, Bureau of Economic Studies Occasional Paper, No. 1, St. Paul, Minn, Macalester Collegge, USA.

2. KOTHARI, N. V. (1970) Disparities in relative earnings among different countries, Economic Journal, No 80.

29

3. Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije (2002) Zakon o univerzitetu, Službeni Glasnik Republike Srbije 12/21/2002/01

4. Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije (2005) Zakon o visokom obrazovanju, Službeni Glasnik Republike Srbije, 12/76/2005/01

5. Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije (2005) Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, Službeni Glasnik Republike Srbije, 12/110/2005/02

6. Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije (2008) Zakon o izmeni i dopuni zakona o visokom obrazovanju, Službeni Glasnik Republike Srbije, 12/97/2008/09

7. NJEGOVAN, Z. (1989) Postindustrijsko doba i produktivnost zemljoradničkih gazdinstava, u zbornik: Kako povećati robnu proizvodnju i produktivnost na individualnim gazdinstvima u poljoprivredi Jugoslavije, Društvo agrarnih ekonomista Jugoslavije, Beograd, str. 223.

8. NJEGOVAN, Z. (1992) Makroekonomski aspekti tehnološkog razvoja poljoprivrede, monografija, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd.

9. PSACHAROPOULOS, G. (1978) Educational Planning: Past and Present, Prospects8, No 2.

10. SCHULTZ, W. T. (1968) Economic growth and agriculture, McGrow-Hill Book Company, USA.

11. SCHULTZ, W. T. (1964) Transforming traditional agriculture, Zale University Press, USA.

AGRICULTURAL KNOWLEDGE DEVELOPMET -INVESTING IN PEOPLE

NJEGOVAN, Z., ĐURIĆ, K.11

Summary

In the paper the authors are chellenging the human capital in agriculture issues and its ability to ensure development and reduce poverty bringing such way better quality of life for the entire people. They are also discussing the role of high educational system – the causes of inefficiency and walue of education people are getting. They are critisizing the position that land is overestimated and human capital underestimated traying to identifie that human capital – education, skills, experience and health are representing the base for the further development of the

11 Zoran M. Njegovan, PhD, Full Professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, [email protected]; Katarina Đurić, PhD, Docent, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, [email protected]. The paper is based on research within theProject III 46006.

30

country. The hypotesis of the paper is to elaborate need for the better quality of the people as a factor of its prosperity. In that purpose they are bringing the critical approach to the high educational system and fro that point of view the possibility of efficient management of knowledge and human capital as well.

Key words: Agriculture, Agroeconomy, Knowledge, High Education, Skills, Human Capital.


31


REFORMA OBRAZOVANJA, TRŽIŠTE RADA IMESTO AGRARNE INDUSTRIJE

ADŽIĆ, S., STOJIĆ, D.1

Rezime

Članak je rezultat istraživanja uloge sistema obrazovanja i tržišta rada u novom modelu razvoja agrarne industrije u Vojvodini. Za potrebe istraživanja razvijena je odgovarajuća metodologija. Ključni rezultat je da sistem obrazovanja ima dva zadatka. Prvi je da manjim modifikacijama svojih resursa u osloncu na ponudu na tržištu rada omogući pokretanje projekta organizacije proizvodnje hrane za izvoz po većoj ceni do 2020. godine. Drugi je da do 2020. godine stvori novu radnu snagu iz malobrojnog radnog kontigenta, rođenog posle 1990. godine, koja će posedovati fleksibilnost, inovativnost i sposobnost njihove implementacije u nove procese i proizvode za nastavak realizacije projekta uključenja agrarne industrije Vojvodine u ciljno okruženje.

Ključne reči: Vojvodina, Novi model razvoja agrarne industrije, Sistem srednjeg, visokog i celoživotnog obrazovanja, Tržište rada, Strategije modernizacije, Samoorganizacija.

1. Uvod

Svaki društveno-ekonomski sistem (u fokusu ovog rada, sistem obrazovanja za potrebe agrarne industrije, kao osnovna društveno-ekonomska superstruktura za unapređenje i razvoj humanog (ljudskog) kapitala, kao faktora privrednog razvoja i proizvodnje) je permanentno u stanju evolutivne ili radikalne tranzicije. U protekle četiri decenije, razvoj i funkcionisanje sistema obrazovanja odvijalo se u okvirima tri paradigme. Početni impuls raspadanju starog modela razvoja i funkcionisanja sistema obrazovanja, dala je tranzicija zasnovana na projektu stvaranja uslova za potpunije iskorišćavanje efekata fordističkog modela proizvodnje u okvirima samoupravne verzije socijalističkog društveno-ekonomskog sistema. Funkcionisanje i razvoj sistema obrazovanja u protekle dve decenije odvijalo se u okvirima (post)socijalističke tranziciije, zasnovane na neo-liberalnoj paradigmi razvoja otvorene tržišne privrede. Pojava i prelivanje efekata prog

1 Prof. dr Sofija Adžić, Ekonomski fakultet, Segedinski put 9-11, 24000 Subotica, Telefon: (024) 62 80 52, E – mail: [email protected]; Mr Dragan Stojić, Ekonomski fakultet, Segedinski put 9-11, 24000 Subotica.

32

talasa globalne finansijske i ekonomske krize od sredine 2008. godine na dnevni red je stavilo problem tranzicije sistema obrazovanja u pravcu implementacije nove razvojne i poslovne paradigme, od kojih je najizglednija (sa naučnog aspekta izvedenog iz namere nacionalne i regionalne političko-ekonomske elite da ključne razvojne probleme reši pridruživanjem Evropskoj uniji), razvoj zasnovan na (naučnom) znanju u funkciji povećanja izvoza (u ovom slučaju – hrane) sa većim učešćem novostvorene vrednosti po jedinici proizvoda.

Pristup problemu tranzicije obrazovnog sistema obeležavaju: spontanost, emotivnost, iracionalnost, nestabilnost, nerealno procenjivanje puteva za njegovu implementaciju. U ovom kontekstu, bez aspiracija da se pruži celoviti odgovor, rad je predlog traženja rešenja za povećanje efektivnosti sistema obrazovanja za potrebe agrarne industrije u Vojvodini u okvirima, koji nameće potreba harmonizacije njenog razvoja sa principima strukturnog prilagođavanja zahtevima, potencijalima i ograničenjima, koja sa sobom nosi uključenje u evropsko tržište hrane. U naučnom smislu, određivanje novog modela (evolutivne) tranzicije sistema obrazovanja (kao dinamičnog miksa sastavljenog od odgovarajućih obrazovnih, tehnoloških, razvojnih, socijalnih, ekoloških, sektorskih, prostornih i poslovnih politika i institucionalnih i tržišnih reformi struktuiranih u sklasu sa orijentacijom na povećanje proizvodnje hrane za izvoz po većim cenama – napomena autora), treba da predstavlja ključnu kariku u procesu ekonomskih i socijalnih priprema Vojvodine za evropske integracije. Razlozi nisu samo (mehanicistički shvaćene) potrebe budućeg članstva u Evropskoj uniji i prihvatanje visokih standarda ekonomske, socijalne i prostorne kohezije, nego, pre svega, njihova implementacija, kao okvira koji treba da vodi tranziciji sistema obrazovanja za potrebe agrarne industrije u pravcu, koji će obezbediti efikasnije neutralisanje unutrašnjih ekonomskih i socijalnih konflikata, povećanje efikasnosti privređivanja, unapređenje uslova života i rada i zaštite prirodnih resursa i životne sredine.

Ovom problemu se može pristupiti na razne načine. Težište u ovom radu je na interakcijama između sistema obrazovanja, tržišta rada i razvoja agrarne industrije orijentisane prema izvozu hrane po višok ceni. Na ovom mestu, treba navesti tri napomene.

Prvo, sistem obrazovanja za potrebe agrarne industrije u Srbiji i Vojvodini proizvodi usluge obrazovanja po strukturi, kvalitetu i troškovima, prevashodno, prema svom nahođenju (supply push pristup), a malo i sa kašnjenjem u odnosu na iskazane potrebe pojedinaca i javnog i poslovnog sektora za obrazovanjem (demand pull pristup).

Drugo, na tržištu rada vladaju neželjeni kriterijumi za donošenje javnih i privatnih odluka o razvoju sistema obrazovanja za potrebe agrarne industrije. Obim i struktura rasta agrarne industrije u protekle dve decenije su doveli do masovne dekvalifikacije (u smislu gubljenja znanja i veština ranije zaposlenih) i nisu omogućili apsorbciju nasleđene i nove nezaposlenosti. Sistem pripreme za rad (kao sinteze aktivnosti sistema obrazovanja, sistema za unapređenje emocionalnih i zdravstvenih sposobnosti, sistema motivacije i osnovnih elemenata kulture života i rada) ima niske performanse, pa individualna stručna znanja i veštine, emocionalna i zdravstvena osposobljenost ne odgovaraju zahtevima razvoja proizvodnje hrane za izvoz po višim cenama.

Treća napomena se odnosi na specifične aspekte funkcionisanja tržišta rada sa

33

aspekta konstituisanja okvira za realizaciju strategije prestruktuiranja regionalne agrarne industrije. Privređivanje zasnovano na naučnom znanju (koje predstavlja suštinu orijentacije na proizvodnju hrane za izvoz po višim cenama) dovodi do njegovog brzog zastarevanja. Potrebe za treningom i prekvalifikacijom, nameće novu ulogu aktera obrazovanja pa privredni i neprivredni subjekti (institucije i ustanove u okviru lanca reprodukcije agrarne industrije) moraju postati i škole, i to u pravom smislu reči. Time je otvoreno nekoliko problema. Prvi je njihov pristup javnim fondovima za finansiranje obrazovanja. Drugi je da onaj, koji ulaže u obrazovanje, stiče i određena prava. Ovaj zahtev je u konfliktu sa (proklamovanim) ljudskim pravima za slobodu izbora zaposlenja i radne pokretljivosti.

U ovom kontekstu, izložena materija je, pored uvoda, podeljena na pet delova. U prvom delu, izloženi su ključni rezultati empirijske analize, kako nivo formalnog onbrazovanja utiče na poslovne rezultate preduzeća u agrarnoj industriji, preciznije agro-biznisu. Ključni zaključak je da ulaganja u humani kapital omogućavaju preduzećima u agro-biznisu Vojvodine povećanje profitabilnosti. U drugom delu, izložena je metodologija za određivanje ključnih parametara modela modernizacije sistema srednjeg, visokog i celoživotnog obrazovanja u funkciji stvaranja potrebnih uslova za prestruktuiranje agrarne industrije u Vojvodini. U trećem delu, dato je autorsko viđenje primene razvijene metodologije sa ciljem preciznijeg određivanja težinskog učešća i intenziteta ključnih problema, koji blokiraju ili usporavaju proces modernizacije regionalnog sistema obrazovanja u željenom pravcu. U četvrtom delu, u formi diskusije obrađene su tri teme. Prva se odnosi na konkretizaciju uloge sistema srednjeg i visokog obrazovanja u stvaranju uslova za prestruktuiranje regionalne agrarne industrije. Druga je posvećena analizi njegove uloge u konstituisanju uslova za efikasnije funkcionisanje odgovarajućeg segmenta regionalnog tržišta rada. Treća, i najintrigantnija je, kako pokrenuti proces pretvaranja fakulteta vezanih za agrarnu industriju u centre izvrsnosti u obrazovanju i naučno isttrživačkom radu. U petom delu, u formi zaključka, na osnovu nalaza iz prvog, drugog, trećeg i četvrtog dela rada, utvrđeno je da sistem obrazovanja ima dva zadatka. Prvi je da manjim modifikacijama svojih resursa u osloncu na ponudu na tržištu rada omogući pokretanje projekta prestruktuiranja agrarne industrije do 2020. godine. Drugi je da do 2020. godine stvori novu radnu snagu iz (malobrojnog) radnog kontigenta, rođenog posle 1990. godine, koja će posedovati fleksibilnost, inovativnost i sposobnost njihove implementacije u nove procese i proizvode za nastavak razvoja agrarne industrije orijentisane na izvoz hrane po višoj ceni. Na kraju je, kao otvoreno pitanje, postavljen problem odnosa pojedinca prema svom obrazovanju, kao investicije koja treba da se otplati na tržištu rada u osloncu na (novi) agrarni proizvodni sistem, kao osnovne smernice za buduća istraživanja.

2. Nivo formalnog obrazovanja i njegov uticaj naposlovanje preduzeća u agrarnoj industriji

U procesu stvaranja vrednosti preduzeća se oslanjaju na dve vrste resursa: fizički i humani kapital. Vrednost se formira u odnosu na kvalitet inputa znanja u proizvodima/

34

uslugama i u odnosu na cenu koju su kupci spremni da plate. Dakle, u procesu stvaranja vrednosti, s jedne strane, nalaze se odnosi između kupaca i proizvoda, a s druge strane, odnosi između stvorene dodate vrednosti i resursa angažovanih u stvaranju iste. Angažovanost radne snage u preduzećima u agrarnoj industriji, po broju i po nivou formalnog obrazovanja data je u Tabeli 1.

Tabela 1. Deskriptivna statistika angažovanosti radne snageTable 1. Descriptive statistics of engagement of labor

Godina Broj preduzeća Ukupan broj radnika

VSSi viša SSS

Prosečno obrazovanje

u god.1. 2. 3. 4. 5. 6.

2003 1035 60519 4627 9922 9, 1152004 1011 52965 4160 8772 9, 1342005 974 45687 3713 7299 9, 1272006 903 39898 3318 6335 9, 1342007 833 35525 3146 5745 9, 1782008 812 31970 3089 5148 9, 2242009 793 30869 3020 4571 9, 1792010 789 27371 2920 3978 9, 221

Prosečan broj godina školovanja zaposlenih u agrarnoj industriji u periodu 2003. do 2010. godine je u blagom porastu (Grafikon 1).

Grafikon 1. Porast prosečnog broja godina provedenih u formalnom obrazovanjuFigure 1. Increase in the average number of years spent in formal education

35

Rast proseka nastao je zbog većeg otpuštanja radnika, koji imaju samo osnovno obrazovanje. U poslednje tri godine, pad zaposlenih sa SSS se izjednačio sa smanjenjem zaposlenih sa osnovnim obrazovanjem i iznosi oko 11%. U istom periodu, pad broja zaposlenih sa visokom i višom stručnom spremom je bio na nivou od 2%. Navedena deskriptivna statistika, navela nas je da ispitamo efikasnost humanog kapitala u preduzećima, koja se bave agro-biznisom.

Efikasnost humanog kapitala izmerena je na osnovu stvorene dodate vrednosti na svaku novčanu jedinicu uloženu u zaposlene (humani kapital). Ispitivanje je izvedeno na uzorku od 138 preduzeća iz Vojvodine iz tri grane agro-biznisa: (1) mešovitog farmerstva (28 preduzeća), (2) poljoprivrednih usluga (80 preduzeća) i (3) prerade i konzerviranja voća i povrća (30 preduzeća) u periodu 2007. do 2011. godine. Iz analize su isključena preduzeća, koja su u posmatranom periodu prestala da rade, kao i novoosnovana preduzeća. Svi novčani iznosi usklađeni su za stopom inflacije i izraženi su u vrednosti dinara na dan 31.12.2011. Podaci iz bilansa stanja i bilansa uspeha preduzeća preuzeti su sa sajta Agencije za privredne registre. Podaci o broju zaposlenih i nivou obrazovanja preuzeti su iz statističkih godišnjaka Srbije. Prosečne vrednosti koeficijenta efikasnosti humanog kapitala (ICE) date su u tabeli 2:

Tabela 2. Prosečne vrednosti ICE koeficijentaTable 2. The average values of the coefficient of ICE

Godina ICE količnik1. 2.

2007 2, 4822008 2, 4852009 2, 3742010 2, 5832011 3, 105

Koeficijent humanog kapitala, u posmatranom periodu, beleži blagi rast od 0, 13 godišnje. Vrednost koeficijenta od preko 2, 5 (ova vrednost pokazuje da 1 dinar uložen u humani kapital, generiše 1, 5 dinar dodate vrednosti – napomena autora). karakteriše preduzeća, koja dobro koriste svoj humani kapital. Prezentirani podaci, ukazuju da preduzeća u agro-biznisu, i pored opšteg smanjenja broja zaposlenih, profitibalno posluju, odnosno, da s postojećim humanim kapitalom maksimiziraju rezultat, tj. uspevaju da stvore više dodate vrednosti, sa većom efikasnošću.

3. Metoda

Pojam novi model agrarne industrije u ovom radu, označava proces transformacije proizvodnje hrane u Vojvodini, koja omogućava povećanje izvoza hrane, koja bolje od

36

konkurencije može da zadovolji potrebe u pogledu: (1) ekskluzivnosti, (2) prirodnosti, (3) dijete i (4) zdravlja. U ovom kontekstu, pojam agrarna industrija, označava veliki društveno-ekonomski sistem sastavljen od: (1) poljoprivrede, (2) vodoprivrede, angažovane na poslovima vezanim za melioraciju, navodnjavanje i zaštitu od visokih i podzemnih voda, (3) ribarstva, (4) odgovarajućih delova prerađivačke industrije (prehrambena industrija, proizvodnja pića, proizvodnja stočne hrane, industrija za preradu duvana, proizvodnja hemikalija za potrebe poljoprivrede, proizvodnja poljoprivredne mehanizacije i opreme za prehrambenu industriju, proizvodnja sredstava za zaštitu i farmaceutskih sredstava za poljoprivredu), (5) industrije logističkih usluga, koja obuhvata: odgovarajuće delove saobraćajne delatnosti orijentisane na transport sirovina, primarnih poljoprivrednih proizvoda, hrane i pića sa kompleksom makrologističkih baza (silosi, hladnjače, skladišta za poljoprivredne i prehrambene proizvode i slično), (6) odgovarajuće delove trgovine i ugostiteljstva, koji se bave distribucijom: ulaznih inputa za poljoprivredu, hrane, pića i duvana, (7) servisnu industriju za održavanje poljoprivredne mehanizacije, (8) delove NTIOK (Nauka – Tehnologija – Informacije – Organizacija – Obrazovanje – Telekomunikacije) infrastrukture, koja je vezana za poljoprivredu i prehrambenu industriju, (9) delove specijalizovane poljoprivredne administrativne strukture (poljoprivredne službe, tržišna inspekcija i slično) i (10) deo finansijske industrije, koja je angažovana na finansijskom servisiranju proizvodnji i industrija od (1) do (9). Fenomen uspešnog razvoja hrane prema navedenoj koncepciji se vezuje, pre svega, za promenu osnovne razvojne paradigme, prema kome fenomen njenog uspešnog razvoja nije samo u posedovanju prirodnih resursa i kapitala, nego zavisi i od raspoložive tehnologije, obrazovanja i motivacije radne snage, efikasnosti investicija i veština i obezbeđenja saradnje sa ključnim partnerima u lancu reprodukcije.

Da bi se pristupilo prestruktuiranju agrarne industrije prema ovom konceptu, potreban uslov je modernizacija odgovarajućeg sistema obrazovanja, kako bi se obezbedilo: (1) Kvalitetno obrazovanje za celu ruralnu populaciju; (2) Vrhunsko obrazovanje za preduzetnike, menadžere i stručne timove u agrarnoj industriji u funkciji kompetentnog pristupa problemima razvoja proizvodnje hrane za izvoz po višoj ceni. U prvo vreme, težište treba da bude na usvajanju znanja i veština za transfer tehnologija i vrhunskih menadžerskih veština. U drugoj fazi, težište treba preneti na sopstveno vrhunsko poslovno i naučno-tehničko stvaralaštvo; (3) Obrazovanje za specifične potrebe regionalnih, subregionalnih i lokalnih politika razvoja agrarne industrije i inovacionog ponašanja aktera javne i korporativne regulacije; (4) Obrazovanje .za potrebe unapređenje položaja pojedinaca na strani ponude rada (programi prekvalifikacije i usavršavanja znanja i veština za zaposlene kojima preti gubljenje posla, odnosno vlasnika poljoprivrednog gazdinstava kojima preti zatvaranje); (5) Delimično preuzimanje uloge škole od strane preduzeća, institucija i ustanova koje izražavaju neki zajednički interes aktera agrarne industrije; (6) Implementacija međunarodno konkurentnih normi kvaliteta, produktivnosti i fleksibilnosti aktera i institucija sistema obrazovanja; (7) Stvaranje uslova za pristup javnom budžetu za obrazovanje na osnovu konkurentnosti zasnovane na javnoj preciznoj i transparentnoj metodologiji merenja rezultata aktera i institucija obrazovanja. Modernizacija sistema obrazovanja je proces u kome je potrebno izvesti tranziciju od postojećeg stanja (koji generalno svojim akterima

37

obezbeđuje relativno dobar ekonomski i socijalni status i visoki nivo sigurnosti u odnosu na aktere regionalnog agrarnog sistema) ka novom, koji svojim akterima nudi bolji ekonomski i socijalni status u međunarodnim relacijama, ali uz veće rizike. Pod rizikom, podrazumevaju se posledice po aktere i institucije obrazovanja, koje proističu iz narušavanja aktuelnog status quo-a.

Metodologija za određivanje modela modernizacije sistema obrazovanja u funkciji stvaranja potrebnih uslova za implementaciju novog modela razvoja agrarne industrije u Vojvodini (kao skup navedenih zahteva od (1) do (7) – napomena autora) se definiše kao proces sastavljen od aktivnosti, koje, ili vode podešavanju okolnosti, koje ne mogu da se promene, ili kompetentno deluju na sve ono što može da se kontroliše. U ovom okviru, zdvojena su četiri ključna metodološka pristupa.

Prvi je vezan za probleme retrospektivnog i prognostičkog istraživanja veza između sistema obrazovanja, tržišta rada i novog modela razvoja agrarne industrije. Priroda njihovih paradigmi je takva da je korišćenje svog i tuđeg iskustva veoma ograničeno. Pođimo od trećeg faktora analize, novog modela razvoja agrarne industrije u Vojvodini. Broj faktora je veliki, a ključni su nauka (u smislu proizvodnje inovacija), obrazovanje, preduzetništvo i praktično iskustvo, odnosno stvaranje znanja radom, a uloga tržišta rada je da rad vezan za ta znanja alocira u projekte izvoznog agrarnog biznisa s visokim potencijalom rasta i dobiti (profita). Kada bi znali, kakvo je preduzetništvo potrebno i koja će se znanja proizvesti, na raspolaganju bi bile ključne informacije, kakav sistem obrazovanja treba regionalnoj agrarnoj industriji (u smislu prenosa odgovarajućih preduzetničkih veština i znanja na pojedinačne aktere obrazovanja – napomena autora). Ono što se sigurno zna, to su poslovi, koji su napušteni, kao i oni koji sada imaju prioritet i kakvo je obrazovanje bilo potrebno za njihovo osnivanje i razvoj. Sa druge strane, postoje manje ili više pouzdana predviđanja u vezi sa poslovima vezanim za kompleks hrane sa potencijalom rasta i profitabilnosti u bližoj i daljoj budućnosti. Reprekusije na metodologiju određivanja strategije razvoja sistema obrazovanja su mogućnost izbora između tri pristupa.

Prvi pristup je svesno vođena strategija razvoja sistema obrazovanja, zasnovana na ex-ante postavljenim ciljevima (normativna ili nameravana strategija). Pristup se zasniva na predikciji, krutom upravljanju i kvalitetnoj kontroli. Problemi nastaju, kada se u budućnosti neki od ex-ante ciljeva pokažu pogrešnim ili mehanizmi njihove implementacije nedelotvornim. Drugi pristup se zasnova na finom podešavanju sistema obrazovanja tekućem stanju potreba. Osnova za ovaj pristup je tvrdnja da je budućnost u sadašnjosti razvijenih, pa se u skladu sa tim, mogu adaptirati njihova iskustva u razvoju sistema obrazovanja. Osnovna posledica je konstituisanje imitativnog sistema obrazovanja. Treći pristup se može označiti kao proces narastajuće (proaktivne, reaktine) strategije razvoja sistema obrazovanja, odnosno kao strategija, koja se ostvaruje uprkos ili odsustva namera. Pretežno oslanjanje na ovu strategiju može dovesti do haosa u sistemu obrazovanja. Osnovna prednost je što se u slučaju racionalnog ponašanja ključnih aktera upravljanja i razvoja u uslovima neizvesnosti (a to je normalno ponašanje preduzetnika i menadžera u otvorenoj tržišnoj privredi – napomena autora) dolazi do nenameravanog stanja sistema obrazovanja, koje više odgovara zahtevima ukupnog društveno-ekonomskog okruženja.

38

Ova tri procesa su ekstremna, odnosno u realnim situacijama može se govoriti o miksu nameravane, imitativne i narastajuće strategije razvoja sistema obrazovanja. Koje su njihove implikacije na predloženu metodologiju?

1. Za elemente strategije razvoja sistema obrazovanja, koji se mogu pouzdano odrediti ili potpuno upravljati, treba jasno, precizno i transparentno definisati ciljeve i mehanizme njihove implementacije i, u skladu sa tim, odrediti (pod)strukturu sistema obrazovanja, koja će uspešno prihvatiti njihovu realizaciju.

2. Za elemente strategije razvoja sistema obrazovanja, čiji razvoj i funkcionisanje se ne mogu pouzdano predvideti, treba definisati parametre (na primer, zahteve u pogledu adaptivnosti, fleksibilnosti, rigidnosti i slično) i, u skladu sa tim, odrediti (pod)strukturu sistema obrazovanja, koja će na osnovu principa racionalnosti u traženju rešenja u nestabilnim i neizvesnim okolnostima razviti njegove osobine, koje vode u dinamičkom kontekstu realizaciji strategije razvoja proizvodnje hrane za izvoz po višoj ceni.

3. U oba slučaja, treba ugraditi funkciju učenja u odgovarajuće (pod)strukture sistema obrazovanja (u smislu sposobnosti da uče o samome sebi i da na osnovu toga preduzimaju korektivne akcije). To se u prvom redu, odnosi na one, koji su određeni da definišu i realizuju strategije.

4. U skladu sa (1), (2) i (3) strategija razvoja sistema obrazovanja treba da bude definisana, kao kombinacija nameravane (unapred formulisane) i narastajuće (reagujuće, adaptivne) strategije, u koje treba ugraditi i elemente imitativne strategije, pre svega u smislu određivanja visokih standarda u konkretizaciji pojedinih ciljeva ili određivanja trenutka kada treba pristupiti reakciji.

Drugi metodološki pristup je vezan za merenje intenziteta interakcija u trouglu: sistem obrazovanja – tržište rada – novi model razvoja agrarne industrije. U cilju preciznijeg određivanja trijada je transformisana u četvorougao uvođenjem sistema inovacija, kao ključnog faktora unapređenja činilaca razvoja navedenih fenomena. Težište u određivanju uloge inovacija je na proceni uticaja na razvoj resursa sistema obrazovanja (u smislu da je aktivno učešće u procesima generisanja i ekonomske valorizacije inovacija, ključni činilac: (a) individualnog usavršavanja aktera upravljanja i nastave, (b) unapređenja tehnološke osnove i (c) proširenja izvora finansiranja sistema obrazovanja – napomena autora).

Kakav je intenzitet interakcija između ova četiri fenomena? Osnovni metodološki pristup je dat u matrici međuzavisnosti (Tabela 3). Analizirani fenomeni su označeni sa: O = sistem obrazovanja, TR = tržište rada, AI = model razvoja agrarne indusrije i I = inovacioni sistem. Intenzitet veza se menja u toku vremena. Međuzavisnosti su određene za tri perioda: (1) P = prošlost, period od 1947. do 1990. godine, (2) S = sadašnjost, period od 1991. do 2010. godine i (3) B = budućnost, period od 2011. do 2030. godine, kada se očekuje završetak procesa uobličavanje aktuelne verzije globalnog prehrambenog sistema. Apstrahovane su razlike, koje postoje unutar prošlosti i sadašnjosti (na primer, pojam: model razvoja agrarne industrije, obuhvata tri fenomena: (1) socijalistički model razvoja agrarne industrije od 1947. do 1980. godine, (2) slabljenje proizvodnje hrane sa višim sadržajem rada i inovacija od 1981 do ? i (3) razvoj agrarne industrije u funkciji povećanja izvoza hrane po višim cenama (u užem smislu) od ? do 2030. godine. Znak ? označava da proces slabljenja proizvodnje hrane sa višim sadržajem rada i inovacija

39

u Vojvodini nije završen, pa se ne može odrediti termin prelaska na novu paradigmu razvoja). Intenzitet interakcija je određen u tri koraka: 1 = slab, 2 = značajan, 3 = ključan.

Tabela 3 Matrica međuzavisnosti: O - TR – AI – I od 1947. do 2030. godineTable 3. Matrix of dependencies: O - TR - AI - I since 1947. to 2030. year

O TR AI IP S B P S B P S B P S B

P 1 2 2 1O S 1 1 1 1 3

B 1 3 1 1 3 1 1 3P 1 1 1

TR S 1 1 1 1 1 1B 1 3 2 1 1 3P 2 1 2

AI S 1 1 1 1 1 1B 1 1 3 1 1 3 1 1 3P 2 1 2 1

I S 1 1 1 1 1 1B 1 3 1 1 3 1 1 3

Treći metodološki pristup je izveden iz mikroekonomskog karaktera novog modela razvoja agrarne industrije u Vojvodini. Njegovi osnovni akteri su: komercijalna poljoprivredna gazdinstva i preduzeća, odnosno, preduzetnici, menadžeri i stručni timovi sastavljeni od inženjera, ekonomista i pravnika sposobnih za inovativno privređivanje u uslovima oštre i otvorene konkurencije, kao i radnici motivisani za ekonomski produktivno obavljanje poslova. Zbog toga je, ključni uslov za realizaciju projekta razvoja proizvodnje hrane za izvoz po većoj ceni, osposobljavanje (regionalnih) konercijalnih poljoprivrednih gazdinstava i preduzeća za poslovanje u uslovima otvorene tržišne privrede. Za realizaciju je potrebno (između ostalog) da postoje odgovarajući planovi za: (1) zapošljavanje novih kadrova, (2) pripremu novih kadrova za uvođenje u posao i (3) inoviranje znanja i veština postojećih kadrova. Njihova izrada treba da se zasniva na poslovnoj strategiji razvoja i na osnovu toga izvedenih potreba za: (1) dodatnim kadrovima i njihovom pripremom za uvođenje u posao i (2) dodatnim obrazovanjem zaposlenih i vlasnika komercijalnih gazdinstava. U drugom koraku, potrebno je odrediti: (3) strukturu, sadržaj, trajanje i dinamiku realizacije svakog konkretnog programa dodatnog zapošljavanja i pripreme za uvođenje u posao, (4) dodatnog obrazovanja uz rad i (5) standarde za valorizaciju rezultata implementacije programa dodatnog zapošljavanja i pripreme za uvođenje u posao, odnosno (dodatnog) obrazovanja uz rad.

U ovom kontekstu, može se odrediti osnovna lista programa (dodatnog) obrazovanja od interesa za podizanje kvaliteta znanja i veština preduzetnika, menadžera, stručnih timova i radnika. To su programi, koji pokrivaju ključne preduzetničko-menadžerske

40

i stručne veštine: (1) rukovođenja i vođenja, (2) strategije i planiranja, (3) projektnog menadžmenta, (4) komunikacije, (5) timskog rada, (6) odlučivanja i rešavanja konflikata i problema, (7) upravljanja ljudskim resursima, (8) organizacije procesa i poslova, (9) smanjenja troškova, (10) povećanja produktivnosti, (11) kontrolinga, (12) računovodstva, (13) finansija, (14) povećanja kvaliteta procesa i proizvoda, (15) razvoja novih proizvoda i procesa i (16) prodaje i marketinga.

Četvrti metodološki pristup se neposredno izvodi iz trećeg. Komercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima i preduzećima je potreban međunarodno kompetentan sistem srednjeg, visokog i celoživotnog obrazovanja u kome je izvršena efikasna sinteza: (1) formalnog, (2) neformalnog i (3) informalnog obrazovanja u funkciji: (a) obrazovanja stručnjaka potrebnih za iniciranje i realizaciju kompleksnih razvojnih projekata, (b) obrazovanja rukovodilaca i grupovođa, (c) obrazovanja direktora i menadžera, (d) pripreme novih vlasnika komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava i radnika za uvođenje u posao, (e) obrazovanja postojećih vlasnika poljoprivrednih gazdinstava i zaposlenih, koji ne ostvaruju odgovarajuću produktivnost i kvalitet rada i (f) obrazovanja u funkciji napredovanja i razvoja individualnih planova karijere. Za valorizaciju ovako koncipiranog integralnog sistema srednjeg, visokog i celoživotnog obrazovanja, kao faktora unapređenja konkurentnosti komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava i preduzeća neophodno je obezbediti efikasno funkcionisanje (regionalnog, subregionalnog, lokalnog) tržišta rada. Institucionalno i organizaciono formiranje delotvornog tržišta rada je problem, čija rešenje treba tražiti po ugledu na ciljno evropsko okruženje. Aktuelna ograničenja, koja su posledica strukture i dinamike razvoja vlasničke strukture i modela realizacije poslovnih aktivnosti i uticaja brojnih socijalnih, političkih i kulturnih faktora i specifičnosti nameću mnogo delotvornije dejstvo svih javno-pravnih lica i predstavnika institucija obrazovanja i privrede u kreiranju rešenja, koja bi otklonila posledice (ne)funkcionisanja tržišta rada.

4. Rezultati

Prva i ključna odrednica je da se strategija modernizacije sistema obrazovanja u funkciji prestruktuiranja agrarne industrije hrane u Vojvodini mora definisati kao miks normativne i narastajuće strategije. Sa aspekta slabih upravljačkih kapaciteta sistema javnog i korporativnog upravljanja agrarnom industrijom u Vojvodini, početni parametri treba da imaju imaju (pretežno) normativno obeležje, kako bi se reforme pokrenule u dobrom pravcu.

Analiza intenziteta interakcija u četvorouglu: sistem obrazovanja – tržište rada – movi model razvoja agrarne industrije – sistem inovacija i njihovih implikacija na modernizaciju sistema obrazovanja u funkciji povećanja proizvodnje hrane za izvoz po većim cenama u Vojvodini, sugeriše dva ključna zaključka:

Sistem obrazovanja će biti pod: (1) odlučujućim uticajem događanja na tržištu rada, agrarne industrije i inovacionog sistema u periodu od 2010 do 2030. godine, (2) značajnim uticajem događanja na tržištu rada, agrarne industrije i inovacionog sistema u periodu od 1947. do 1990. godine, i to do 2020. godine, nakon čega će doći do naglog

41

slabljenja njihovog uticaja i, praktično, nestanka do 2030. godine i (3) malog (u pozitivnom značenju ovog pojma) uticaja događanja na tržištu rada, agrarne industrije i inovacionog sistema u periodu od 1991. do 2010. godine. Ovo je posledica tranzicionizma, koje je pratilo radikalno smanjenje proizvodnog kapitala i devastacija humanog kapitala, čija analiza izlazi iz okvira ovog rada.

Direktnu ulogu u uobličavanju strategije modernizacije obrazovanja u funkciji realizacije povećanja proizvodnje hrane u Vojvodini za izvoz po višim cenama do 2030. godine imaju: (1) tekuće stanje sistema obrazovanja i (2) buduće stanje uslova za unapređenje makroekonomskog okvira za usmeravanje procesa prestruktuiranja regionalne agrarne industrije u naučno određenom pravcu, kome nužno moraju prethoditi promene u funkcionisanju tržišta rada i inovacionog sistema.

Rezultate primene trećeg i četvrtog metodološkog pristupa treba posmatrati integrisano. Ključna odrednica je da u poslovnu i organizacionu strukturu agrarne industrije mora da bude integrisana funkcija obrazovanja, odnosno da institucije, ustanove i jedan deo preduzeća moraju da, u bukvalnom značenju reči, postane škole, kako bi obezbedili uslove za implementaciju i dugoročnu održivost projekata povećanja proizvodnja hrane za izvoz po većoj ceni iz Vojvodine.

5. Diskusija

Sistem srednjeg i visokog obrazovanja za potrebe agrarne industrije u Vojvodini je po mnogim svojim dimenzijama (struktura i broj organizacija, struktura i broj nastavnika i njihova obrazovno-naučna zvanja, prostor i donekle oprema) respektabilan. Ono što je problematično to je pitanje efektivnosti tog sistema u stvaranju uslova za održivi razvoj agrarne industrije u uslovima otvorene tržišne privrede. Diskusija je ograničena na tri teme.

Prva se odnosi na precizniju konkretizaciju uloge sistema srednjeg i visokog obrazovanja u stvaranju uslova za povećanje proizvodnje hrane za izvoz po većoj ceni u Vojvodini. Sa aspekta istorijskog nasleđa, izdvajaju se tri zadatka. Prvi se odnosi na osmišljavanje i realizacija projekta revitalizacije dva pola generičkog rasta za potrebe agrarne industrije (u Beogradu i Novom Sadu). Drugi se odnosi na rehabilitaciju razvojnih funkcija 7 agrarno-industrijskih okruga u Vojvodini. Treći je aktivno učešće u poslovnim makroprojektima osnivanja i razvoja (nacionalnih i inostranih afilijacija) Međunarodnih preduzeća (MNE) Transnacionalnih korporacija (TNC) i izvoznih klastera u okvirima agrarne industrije u Vojvodini. Za preciznije određenje uloge sistema srednjeg i visokog obrazovanja u njihovoj realizaciji, potrebno je unutrašnjim snagama inicirati, osmisliti i realizovati kompleks istraživanja na teme: Kakva je uloga srednjeg i visokog obrazovanja u: (1) određivanju i razvoju identiteta Vojvodine, kao proizvođača hrane u Evropskoj uniji? (2) revitalizaciji i razvoju proizvoda i proizvodnje hrane prema kriterijumima Jedinstvenog tržišta Evropske unije? (3) stvaranju uslova za implementaciju evropskog sistema metrologije, kvaliteta i standardizacije proizvoda hrane u Vojvodini? (4) obrazovanju za potrebe novog modela razvoja agrarne industrije u Vojvodini, sa naglaskom na temama: (a) “Kako obezbediti međunarodno kompetentna

42

znanja i veštine?” i (b) “Kako prevazići posledice urušavanja sistema obrazovanja u proteklih dvadeset godina?” (5) kvantitativnom i kvalitativnom unapređenju autentičnog agrarnog preduzetništva u Vojvodini? (6) razvoju komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava, međunarodnih preduzeća (MNE), transnacionalnih korporacija (TNC) i izvoznih klastera, sa naglaskom na temama: (c) “Kako napraviti komercijalnu porodičnu farmu u Vojvodini?” (b) “Uloga afilijacija spoljnih Međunarodnih preduzeća, Transnacionalnih korporacija i makroklastera u razvoju agrarne industrije u Vojvodini?” (c) “Kako napraviti (regionalno, subregionalno – primedba autora) Međunarodno preduzeće, odnosno Transnacionalnu korporaciju a agrarnoj industriji?” i (d) “Kako formirati (regionalni, subregionalni, lokalni) izvozni klaster?” i (7) strukturnom prilagođavanju proizvodnje javnih dobara i usluga javne uprave za potrebe agrarne industrije u kontekstu evropske integracije Srbije i Vojvodine?

Druga razmatra uloga sistema srednjeg i visokog obrazovanja u konstituisanju uslova za efikasnije funkcionisanje (regionalnog, subregionalnog, lokalnog) tržišta rada. Sistem srednjeg i visokog obrazovanja je samo jedan od mnogobrojnih učesnika u ovom projektu. Pri tome, treba imati u vidu, da se modernizaciju sistema obrazovanja ne može izvesti bez prevazilaženja dva problema na tržištu rada. Prvi je pitanje određivanja nacionalnog okvira kvalifikacija, a drugi stvaranje okvira za (automatski) razvoj stručne profesionalnosti.

Nacionalni okvir kvalifikacija je medijarna institucija na tržištu rada, koja služi za uređeno, precizno i transparentno povezivanje sistema srednjeg i visokog obrazovanja sa: (1) agrarnom industrijom (u smislu njegovog određenja kao strukture, koja stvara nove vrednosti proizvodnjom i prometom hrane na ciljnim tržištima), (2) javnog sektora (u smislu njegovog određenja kao strukture, koja vrši proizvodnju i raspodelu javnih dobara i usluga javne uprave) i (3) političkog sistema (u smislu njegovog određenja kao strukture, koja proizvodi usluge javne regulacije (u ovom slučaju, agrarne industrije), kao komplementarnog mehanizma tržištu). Svaka veza, ima svoje specifičnosti u smislu definisanja strukture i sadržaja pojedinih profesija, ali sa snažnim međusobnim interakcijama zbog potreba za visokom i unakrsnom socijalnom i ekonomskom mobilnošću. Na makro, mezo i mikro nivou, te veze se operacionalizuju na parcijalnim tržištima: (1) tržištu menadžera, (2) tržištu stručnjaka, posebno onih sa najvišim kvalifikacijama i veštinama i (3) tržištu kvalifikovane radne snage. U individualnoj ravni, nacionalni okvir kvalifikacija je mehanizam, koji (treba da) usmerava pojedinca da koristeći svoje i (dostupne) resurse u okruženju obezbedi znanja, veštine, emocionalne i zdravstvene sposobnosti, koje će mu omogućiti da efikasno i racionalno pronađe rešenja za unapređenje stručne profesionalnosti, kao osnove za dobru egzistenciju sebe i svoje porodice u uslovima dinamičkih promena u ekonomskoj, socijalnoj i političkoj sferi.

Formalno, za konstituisanje nacionalnog okvira kvalifikacija, mogu se iskoristi odgovarajući evropski standardi. Naglasak je na reči, formalno, jer na tržištu rada ne postoje uslovi za njihovu implementaciju. Obim i struktura privrednog rasta u Srbiji i Vojvodini od 1991. do 2012. godine i model ekonomsko-socijalne stratifikacije, stvorili su stanje na tržištu rada, koje onemogućava unapređenje stručne profesionalnosti, te tako šalje pogrešne signale akterima sistema srednjeg i visokog obrazovanja. Samo stručnjaci-menadžeri u jednom delu novog privatnog sektora (pre svega, u sferi finansija

43

i upravljanja afilijacijama međunarodnih preduzeća) imaju uslove za profesionalno napredovanje, dok su ostali (uključujući i javni sektor) u položaju da ih postojeći vlasnički, organizacioni, institucionalni i motivacioni sistem onemogućava u razvoju stručne profesionalnosti.

Ulogu sistema srednjeg i visokog obrazovanja u njihovom prevazilaženju treba izvesti iz suštine njegove egzistencije. Njihova uloga u tržišnim privredama je da pripremi pojedinca za delovanje u okvirima oštre konkurencije na globalnom tržištu. Rešenje ovog problema se zasniva na paradigmi, da je strukturno prilagođavanje (svake pojedine) obrazovne institucije, pre svega, stvar ljudske kreacije (njihovih de facto upravnika (u javnom sektoru) i menadžera i vlasnika (u privatnom sektoru) – napomena autora) u traženju dobrih rešenja: Kako sa raspoloživim resursima, stvoriti uslove za razvoj stručne profesionalnosti svakog aktera (učenika, studenta, radnika, stručnjaka, menadžera, preduzetnika) obrazovnog procesa, prema globalnim standardima znanja i veština u dinamičkom kontekstu, koji zahteva razvoj otvorene tržišne ekonomije zasnovane na izvoznom biznisu i privatnom investiranju?

Treća tema se odnosi na razvijanje ideje izložene na kraju prethodnog paragrafa. Njena razrada izložiće se na primeru sistema za visoko obrazovanje, pre svega zbog stava da njegova institucionalna uređenost omogućava primenu koncepta narastajuće strategije i samoorganizacije u njenom formulisanju i realizaciji. Potrebna su dva zahvata. Prvi je restruktuiranje postojeće mreže fakulteta, koji moraju postati jake obrazovne institucije, koje svojom upisnom politikom ne smeju da izlaze iz okvira dobijenih licenci po najboljim evropskim standardima i potreba društva (u smislu da se na državni fakultet mogu upisivati samo budžetski studenti prema jasnim, transparentnim, preciznim i proverljivim kriterijumima u strukturi i broju, koji se izvode iz stanja i prognoze potreba za pojedinim strukama, što ne treba da predstavlja problem za period do 2025/2030. godine). Tako bi se, slično renomiranim svetskim univerzitetima, otvorio prostor za veće angažovanje fakulteta u njihovom sastavu na ključnim regionalnim, nacionalnim i evropskim projektima, relevantnim za razvoj agrarne industrije i, posebno, konkretnih preduzeća i komercijalnih poljoprivrednih gazdinsrtava. Drugi je individualan, jer se zasniva na zahtevu za pretvaranje svakog fakulteta u centar izvrsnosti u obrazovnom i naučno-istraživačkom radu.

Ideja autora, za ovakvo usmerenje je razvoj novog dinamičkog modela finansiranja fakulteta. Osnovni cilj je obezbeđenje prihoda iz četiri izvora. Prvi je finansiranje obrazovanja iz budžeta. Drugi je finansiranje naučno-istraživačkog rada iz budžeta. Treći su prihodi ostvareni od istraživačko-razvojnog rada za konkretna preduzeća i poljoprivredna gazdinstva. Četvrti su ostali izvori, kao što su ad hoc konsalting i druge usluge, uključujući i usluge celoživotnog obrazovanja uz rad. Osnovni cilj je da se u jednom dinamičkom kontekstu na srednji rok (tri do pet godina) ostvari odnos između prvog, drugog i trećeg izvora od 1:1:1 ili neki slični u zavisnosti od realnih društvenih potreba za odgovarajućim kadrovima sa visokim obrazovanjem i visine fiksnih troškova za normalno funkcionisanje fakulteta, kome je poveren taj zadatak, prema visokim standardima. Dohodak iz četvrtog izvora, treba alocirati isključivo u unapređenje znanja i veština aktera nastave prema svom izboru. Pošto se radi o suštinskoj inovaciji, svestrana ex-ante evaluacija, kako transformisati konkretni fakultet u centar izvrsnosti

44

može trajati dugo, ali se njegova implementacija mora sprovoditi dosledno i strpljivo. Zadatak političkog faktora je da svaki univerzitet i fakultet stavi u poziciju da samostalno (na principu samoorganizacije) pronađe rešenja za transformaciju: određivanjem upisnih kvota i modela finansiranja u jednom dinamičkom kontekstu na dugi rok između dve evaluacije.

6. Zaključci

Istraživanje, ukazuje da aktuelna situacija u sistemu srednjeg i visokog obrazovanja i ponude na tržištu rada omogućava pokretanje projekta prestruktuiranja agrarne industrije Vojvodine u pravcu proizvodnje hrane za izvoz po višim cenama do 2020. godine. Zadaci sistema obrazovanja su:

1. Realizacija manjih promena u sistemu srednjeg i visokog obrazovanja, kako bi se zadovoljila tražnja, koja proističe iz tehnološkog i poslovnog razvoja postojećih o novih poljoprivrednih gazdinstava i preduzeća. Radi se o relativno jednostavnim zahvatima, gde je zadatak premošćavanje nedostatka know-how-a za implementaciju, adaptaciju, difuziju i inovaciju niskih i srednjih tehnologija u proizvodnji hrane i, pre svega, dobre menadžerske prakse.

2. Za implementaciju potrebno je unaprediti efektivnost sistema srednjeg i visokog obrazovanja većom orijentacijom na programe sticanja upotrebljivih znanja i veština: (a) redukcijom programa, (b) povećanjem učešća programa praktične obuke i (c) razvijanjem pozitivnog stava prema radu, poslovnim i tehnološkim inovacijama.

3. Poljoprivredna gazdinstva, preduzeća, institucije i ustanove treba da dobiju znatno veću ulogu i prihvate odgovornost za dodatno obrazovanje. U institucijama, ustanovama i preduzećima treba postepeno stvoriti obrazovni okvir, koji obezbeđuje: (a) dobro uvođenje u posao novih vlasnika komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava, novozaposlenih, kao i onih koji menjaju svoje radno mesto, (b) organizovanje procesa rada na način, koji omogućava učenje o samome sebi i njegovu korekciju na osnovu rezultata učenja i (c) dodatno obrazovanje za postojeće vlasnike komercijalnih porodičnih gazdinstava , kao i za zaposlene na postojećim radnim mestima, zbog realizacije tehnoloških i strukturnih promena.

4. Uvažavajući potrebe da svaki pojedinac, i kao preduzetnik, menadžer, stručnjak ili radnik, treba da promeni svoje stavove prema radu, sistem obrazovanja mora da pronađe novi model, kojim će porodica i pojedinac revitalizovati svoje obrazovne funkcije (socijalizacija obrazovanja kao paradigma aktuelnog sistema formalnog obrazovanja treba da bude uravnotežena sa privatizacijom obrazovanja (obrazovanjem koje se stiče u porodici i samoučenjem)).

Sintetički, u periodu do 2020. godine, osnovni zadatak sistema obrazovanja je da nauči aktere agrarne industrije u Vojvodini da obavljaju posao na odgovarajući način, ekonomično i sa visokim standardom kvaliteta.

Teški problemi nastaju posle 2020. godine. Za njihovo prevazilaženje sistem obrazovanja treba da do 2020. godine stvori novu radnu snagu iz radnog kontigenta rođenog posle 1990. godine, koja će posedovati fleksibilnost, inovativnost i sposobnost

45

implementacije inovacija u nove procese i proizvode. Ti problemi se mogu razrešiti samo razvojem integrisanog srednjeg, visokog i celoživotnog obrazovanja, koje će u osloncu na efikasno tržište rada, omogućiti razvoj stručne profesionalnosti, pre svega alokacijom pojedinaca, i kao preduzetnika i kao radnika, u poslove sa najvišom stopom rasta. Pri tome treba uzeti u obzir faktore, koji su posledica demografske tranzicije i povećanja individualnih mogućnosti migracije i mobilnosti, posebno za one sa najvećim preduzetničkim, inovativnim i kreativnim potencijalima. U ovom kontekstu, pred sistemom srednjeg, visokog i celoživotnog obrazovanja su dva osnovna zadataka. Prvi je nalaženje rešenja za aktivno uključenje njegovih aktera u stvaranje tih uslova na principima samoorganizacije, a drugi da akademska zajednica mora više valorizovati postizanje nečega nego bavljenje nečim.

Posebnu pažnju treba posvetiti odnosu pojedinca prema svom obrazovanju, kao investicije koja treba da se otplati na tržištu rada u osloncu na (novi) agrarni proizvodni sistem. Izdaci za obrazovanje se ne mogu tretirati samo kao investicija, nego i kao trošak. Ulaganje u obrazovanje treba posmatrati kao miks, sastavljen od ulaganja sektora države (javni trošak + javne investicija u razvoj), sektora komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava i preduzeća (u obliku poslovne investicije) i pojedinca (lični trošak + lična investicija, koja obezbeđuje bolju poziciju na tržištu rada i povećava sigurnost zaposlenja). Iz ovoga slede tri stvari. Prva: “Ko ulaže i koliko za troškove i investicije i koje su obaveze, a koja prava investitora?” Druga: “Kako (u kontekstu odgovora na prvo pitanje) izvršiti struktuiranje novog sistema vrednovanja kvaliteta i finansiranja sistema obrazovanja?” Treća: “Kako u kontekstu novog sistema vrednovanja kvaliteta i finansiranja sistema obrazovanja, izvršiti njegovu (delimičnu) privatizaciju?”

7. Literatura

1. ADŽIĆ, S. (2008), Bolonjske studije kao faktor povećanja konkurentnosti preduzeća u Evropskoj uniji, Zbornik radova, “XIV Skup Trendovi razvoja: TREND 2008. Efikasnost i kvalitet Bolonjskih studija”, ss. 91-94, Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu i Fakultet Tehničkih nauka.

2. ADŽIĆ, S. (2009), Doktorske studije kao faktor izgradnje kreativnog društva i inovativne privrede, Zbornik radova, “XV Skup Trendovi razvoja: TREND 2009. Doktorske studije u Srbiji, regionu i EU”, ss. 39-43), Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu i Fakultet Tehničkih nauka.

3. ADŽIĆ, S. (2009), Ekonomska politika u uslovima globalne depresije i finansijske krize – Studija slučaja za Srbiju, “Ekonomija/Economics”, No 2, ss. 559-609.

4. ADŽIĆ, S. & ADŽIĆ, J. (2009), Global Economic Crisis at Agro-Food Industries - Case Study for Vojvodina, VII International Pensa Conference: Economic Crisis: Food, Fiber and Bioenergy Chains, Sao Paulo (Brazil), November 26-28. 2009.

5. ADŽIĆ, S. (2010), Nacionalni okvir kvalifikacija i bolonjski proces: Između želja, mogućnosti i iluzija, Zbornik radova, “XVI Skup Trendovi razvoja: TREND 2010.

46

Bolonja 2010 Stanje, dileme i perspektive”, ss. 263-266, Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu i Fakultet Tehničkih nauka.

6. ADŽIĆ, S. I BIROVLJEV, J. (2011), Visoko obrazovanje i reindustrijalizacija Srbije: Između želja, mogućnosti i iluzija, Zbornik radova, “XVII Skup Trendovi razvoja: TREND 2011. EVROPA 2020 Društvo zasnovano na znanju”, ss. 48-51, Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu i Fakultet Tehničkih nauka.

7. ADŽIĆ, S. & ADŽIĆ, J. (2011), The Development Strategy of Agro-food Industry and Innovation System – The Case Study of Vojvodina, International Conference of Organizational Innovation – ICOI 2011, Bangi (Malezija), July 27-29. 2011.

8. ADŽIĆ, S. & BIROVLJEV, J. (2011), The Strategic Framework for Sustainable Development of Agro-Food Industry – The Case Study of Vojvodina, TTEM (Technics, Technologies, Education, Management), Volume 6, Number 4, pp 857-1364, pp. 916 – 928.

9. ADŽIĆ, S. (2012), Visoko obrazovanje za konkurentnost i inovativnost – Slučaj Srbije, Zbornik radova, “XVIII Skup Trendovi razvoja: TREND 2012. Internacionalizacija univerziteta”, ss. 115-118), Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu i Fakultet Tehničkih nauka.

10. ANDERSON, M., GRAESJOE, U. AND CARLSSON, CH. (2009), The role of higher education and university R&D for industrial R&D location, Collection of works, “Universities, Knowledge Transfer and Regional Development: Geography, Entrepreneurship and Policy”, pp. 85-108, Edward Elgar.

11. ANNERSTEDT, J. (2006), Science parks and high-tech clustering. Collection of works, “International Handbook on Industrial Policy”, pp. 279-297, Edward Elgar.

12. BOŠNJAK, M. (2006), Obrazovanje, nauka i tehnologije kao poluge razvoja inovativne privrede i društva Srbije i Crne Gore, Beograd: “Filip Višnjić”.

13. COOKE, PH. (2009), Technology clusters, industrial districts and regional innovation systems. Collection of works, “A Handbook of Industrial Districts”, pp. 295-306), Edward Elgar.

14. European Commision (2011), Europe 2020 – A strategy for Smart, Sustainable and Inclusive Growth, Brusels, Brusels: COM (2010) 2020, 3.3.2011.

15. GELLYNK, X., VERBEKE, W. & VIAENE, J. (2003), Food processing, Collection of works, “Industries in Europe: Competition, Trend and Policy Issues”, pp. 85-110, Edward Elgar.

16. KNUTSON, G. ET AL. (2004), Agricultural and Food Policy, Pearson, Prentice Hall.

17. KOMNENIĆ, B. & TOMIĆ, D. (2012), Efikasnost intelektualnog kapitala privrede AP Vojvodine, DAES- Društvo agrarnih ekonomista Srbije, Beograd – Zemun.

18. LAWLER, K. & LEE K-P. (2003), Brewing, Collection of works, “Industries in

47

Europe: Competition, Trend and Policy Issues”, pp. 111-140, Edward Elgar.

19. MATTHEWS, A. (2003), Agriculture, Collection of works, “Industries in Europe: Competition, Trend and Policy Issues”, pp. 26-64. Edward Elgar.

20. MATEJIĆ, V.(2002), Prilozi istraživanju naučnog i tehnološkog razvoja, Beograd: Savezni sekretarijat za razvoj i nauku

21. MATEJIĆ, V. (2008), Razvoj Srbije zasnovan na znanju: Pomodna priča ili stvarnost, Zbornik radova, “Tehnologija, kultura i razvoj 15”, ss. 32-40, Beograd: Udruženje “Tehnologija i društvo”, Ekonomski fakultet Subotica i Institut “Mihajlo Pupin”.

22. MATEJIĆ, V. (2009), Institucionalni sistem i efektivnost istraživačkog sistema Srbije – Značaj za razvoj i tekuće stanje, Zbornik radova, “Tehnologija, kultura i razvoj 16”, ss. 6-13, Beograd: Udruženje “Tehnologija i društvo”, Ekonomski fakultet Subotica i Institut “Mihajlo Pupin”.

23. MITCH, D. (2004), School finance, Collection of works, “International Handbook of the Economics of Education”, pp. 260-297, Edward Elgar.

24. Republički zavod za statistiku, Statistički godišnjak Srbije za 2006 i 2011 godinu. Beograd.

25. STEVENS, PH. AND WEALE M. (2004), Education and economic growth, Collection of works, “International Handbook of t he Economics of Education”, pp. 164-188, Edward Elgar.

26. STOJANOVIĆ, Ž. (2010), Efekti strukturnog prilagođavanja agrosektora Srbije, Zbornik radova, “Ekonomsko-socijalna struktura Srbije: Učinak prve decenije tranzicije”, ss. 197-213, Naučno društvo ekonomista sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd.

27. Studija (2001), Agrarni program: Osnove razvoja sela, poljoprivrede i prehrambene industrije Autonomne pokrajine Vojvodine, Novi Sad: Izvršno veće AP Vojvodine.

28. Studija (2010), Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020. www.fren.org.rs

Elektronski izvori:

29. http://pretraga2.apr.gov.rs/ObjedinjenePretrage/Search/Search

48

EDUCATIONS REFORM, LABOR MARKETAND PLACE OF AGRO-FOOD INDUSTRY

ADŽIĆ, S., STOJIĆ, D.2

Summary

The article is the result of research about the role of the education system and labor market in new development model of agro-food industry in Vojvodina. For the needs of the research, a suiting methodology is developed. Key result is that the education system has two assignments. First one is that by smaller modifications of its own resources in the support of the offer on the labor market provides starting of the project of organization the production of food for export with great price in 2020. Second is that by 2020 makes workforce from the scarce work contingent, born after 1990, that will have flexibility, innovation and ability of their implementation into new processes and products for continuation of realization the project for inclusion agro-food industry in Vojvodina in target surrounding.

Key words: Vojvodina, New development model of agro-food industry, System of middle, high and whole life education, Labor Market, Strategies of modernization, Self-organization.


2 Sofija Adžić, PhD, Full Professor, Faculty of Economics, Segedinski put 9-11, 24000 Subotica, Phone: (024) 62 80 52, Email: [email protected]; Mr Dragan Stojić, Faculty of Economics, Segedinski put 9-11, 24000 Subotica.

49

UDK: 374.7:314.04 Pregledni rad Review paper

OBRAZOVNI KAPITAL SEOSKOG STANOVNIŠTVA U SRBIJI

ČIKIĆ, J.1

Rezime

U radu se analizira obrazovni kapital seoskog stanovništva u Srbiji sa ciljem da se ukaže na njegove osnovne karakteristike iz pozicije doprinosa razvoju poljoprivrede i sela. Pri tom, polazi se od stava da je razvoj ruralnog preduzetništva ključan element razvoja savremenog srpskog sela. Ruralno preduzetništvo počiva, između ostalog, i na „jakom“ obrazovnom kapitalu onih koji učestvuju u ruralnoj ekonomiji. Obeležja obrazovnog kapitala seoskog stanovništva posmatraju se kao činilac jačanja njihovog ljudskog, ali i socijalnog kapitala kao pretpostavki za razvoj preduzetničkog duha i ponašanja. Osnovna obeležja obrazovnog kapitala analiziraju se na osnovu podataka o obrazovnoj strukturi seoskog stanovništva, prema podacima popisa stanovništva iz 2002. godine.

Ključne reči: obrazovni kapital, seosko stanovništvo, ruralno preduzetništvo, Srbija.

1. Uvod

Porast značaja obrazovanja u savremenim društvima rezultat je sve intenzivnije primene naučnog znanja u svakodnevnom životu, posebno u sferi rada. Zapravo, može se reći da značaj obrazovanja u nekom društvu u direktnoj srazmeri sa obeležjima njegove razvijenosti. Ovo je, ujedno, i jedna od suštinskih linija razlikovanja između tradicionalnih (predmodernih) i savremenih društava. Tako, dok se u prvima rad obavlja na osnovu iskustva, učenja po sistemu „pokušaja i grašaka“, kao i sporog i nesistematičnog uvođenja inovacija, u savremenim (posebno razvijenim) društvima postoji (manje ili više) funkcionalan sistem sačinjen od institucija i organizacija u kojima se znanja i inovacije generišu, onih koje naučno znanje prilagođavaju za implementaciju u praksi, institucija i organizacija koje omogućavaju njihov transfer do ciljnih grupa, kao i onih koji nadgledaju i usmeravaju ceo proces u formi definisanja i kontrole primene

1 Mr Jovana Čikić, istraživač saradnik, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad; tel: 021/485-32-70; email: [email protected] je deo istraživanja na projektu „Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru Dunavskog regiona“ (MPN RS, III 46006).

50

naučno-obrazovne politike. Važnost obrazovanja povezana je i sa profesionalizacijom rada. Tako, obrazovni kapital postaje konstitutivni element ljudskog i socijalnog kapitala savremenog čoveka.

2. Obrazovni kapital i ruralno preduzetništvo

Dosadašnja iskustva u planiranju razvoja seoskih zajednica nedvosmisleno ukazuju na to da ovaj proces nikako ne može biti indukovan i vođen samo „spolja“ već da on, nužno, podrazumeva oslanjanje na unutrašnje razvojne potencijale. Pri tom se pod ovim potencijalima podrazumevaju sva ona obeležja ruralne strukture koja se mogu angažovati u realizaciji definisanih razvojnih ciljeva i koja, na osnovu toga, doprinose, socijalnoj vitalnosti seoskih zajednica2. U ovom kontekstu, savremena sociološka (i srodna) literatura govori o neoendogenom ruralnom razvoju (Janković, 2011; Shucksmith, 2009). Naravno, treba biti oprezan pa ne skliznuti u drugu krajnost koja bi podrazumevala odricanje značaja spoljašnih inputa u ruralnom razvoju. Jasno je da je razvoj seoskih zajednica moguć jedino kao izbalansiran međuodnos spoljašnjih podsticaja i unutrašnjih razvojnih potencijala jer, kako ističe Sing (2009: 3), „nema univerzalno prihvaćenih pravila za identifikovanje odgovarajućih pokretača ruralnog razvoja, ukoliko oni uopšte i postoje. To je izbor koji je uslovljen vremenom, prostorom i kulturom“.

U ovom kontekstu treba posmatrati i odnos obrazovnog kapitala i ruralnog preduzetništva. Naime, ovde se polazi od ideje da se seoska zajednica reprodukuje u tri ravni: biološkoj, ekonomskoj i socijalnoj3. U zavisnosti od načina na koji funkcionišu, sve tri ravni učestvuju u „proizvođenju“ socijalne vitalnosti seoske zajednice. Kako se ovde govori o ruralnom preduzetništvu, posebno se ističe da ekonomska reprodukcija (odnosno, funkcionalna ruralna ekonomija) čini neku zajednicu poželjnim mestom za život te tako pozitivno deluje na njenu biološku i socijalnu reprodukciju. Ekonomska reprodukcija podrazumeva postojanje takve društvene klime i resursa koji stimulišu ekonomske aktivnosti i zapošljavanje stanovništva u seoskoj zajednici. Međutim, ovo nikako ne znači da se ovde radi o ekonomističkom shvatanju razvoja seoskih zajednica. Naime, ekonomska reprodukcija samo je jedan od činilaca ukupne socijalne vitalnosti seoske zajednice koja, kako ističu Šafer, Deler i Markulie (Shaffer, Deller, Marcouiller, 2006: 59) podrazumeva integraciju ekonomskih i neekonomskih faktora. Na tragu njihovog određenja ekonomskog razvoja zajednice (Shaffer, Deller, Marcouiller, 2006: 61), jasno je da se (funkcionalna) ekonomska reprodukcija seoske zajednice nužno oslanja na ruralno preduzetništvo kao jedan od svojih pokretačkih i razvojnih mehanizama. Pod

2 Pod pojmom socijalne vitalnosti seoskih zajednica podrazumevaju se obeležja društvene strukture i dinamike društvenih promena koje se mogu označiti kao podsticajna ili barem ne kao ograničavajuća sa aspekta razvoja same zajednice. Socijalna vitalnost je, u isto vreme, stanje i proces. Ona omogućava zajednici da se adaptira na stalno promenjive uslove i odnose u kojima neka društvena zajednica egzistira.3 Isti rezon može da se primeni i kada se govori o reprodukciji porodičnog gazdinstva, a na osnovu toga može da se analizira njegova uloga u razvoju seoskih zajednica.

51

ruralnim preduzetništvom ovde se podrazumeva „iniciranje, organizovanje i realizacija individualne ili kolektivne ekonomske aktivnosti sa ciljem da se, uz inovativno i optimalno korišćenje raspoloživog kapitala (odnosno, činilaca ekonomskih procesa) maksimizira korist, kako materijalna (u smislu dobara, usluga, novca) i nematerijalna (u smislu unapređenja kvaliteta životna, stečene moći, prestiža i sl.)“ (Čikić, Petrović, Petrović, 2011: 224)4. Na osnovu ovog, jasno je da prihvatanje rizika i odgovornosti za učestvovanje u ekonomskim procesima podrazumeva da pojedinac i/ili grupa raspolažu određenim kapitalom. Taj kapital ima različite forme, od finansijskog (koji se najčešće vezuje za preduzetništvo), preko prirodnog i tzv. veštačkog do ljudskog, kulturnog, socijalnog, političkog. Kako se danas savremene ekonomije baziraju na nekoj formi tržišne privrede, a savremeni rad je u značajnoj meri onaučen, to znači da je jedna od pretpostavki za uspeh na tržištu posedovanje obrazovnog kapitala5. Pri tom se pod ovim kapitalom podrazumevaju znanja i umeća kojim raspolažu pojedinci i koja su stečena kroz formalno i neformalno obrazovanje. Ta znanja i umeća koriste se u ostvarivanju ekonomskih i neekonomskih ciljeva. Obrazovni kapital može biti transformisan u finansijski, socijalni, kulturni kapital, kao što i navedene forme kapitala doprinose razvoju obrazovnog kapitala.

Obrazovni kapital je konstitutivni element ljudskog kapitala i, stoga, jedan od bazičnih činilaca intelektualnog kapitala (Koković, 2009: 154; Petty, Guthrie, 2000: 158-160; Sullivan, 1998: 20-23). Iako se o intelektualnom kapitalu najčešće govori u kontekstu razvoja preduzeća/organizacija, on može da se primeni i u istraživanju potencijala za razvoj ruralnog preduzetništva, posebno u okvirima porodičnog gazdinstva. Naime, kako razvoj seoske ekonomije nije moguć bez porodičnog gazdinstva, nužna pretpostavka njegove aktivne uloge u ekonomskoj reprodukciji sela podrazumeva podsticanje preduzetničkog ponašanja. Preduzetničko ponašanje nije moguće bez uviđanja kompetitivnih prednosti u odnosuna ostale aktere u ruralnoj ekonomiji. Intelektualni kapital (kao rezultanta ljudskog, strukturnog i finansijskog kapitala) to i omogućava pa se tako, posredno, obrazovni kapital pojavljuje kao činilac razvoja ruralnog preduzetništva.

U radu se analiziraju neka obeležja obrazovnog kapitala seoskog i poljoprivrednog stanovništva u Srbiji kao osnove za razvoj ruralnog preduzetništva. Cilj analize je da kvalifikuje obrazovni kapital ove populacije iz pozicije savremenih potreba razvoja seoskih zajednica, a u kontekstu postsocijalističke transformacije.

3. Metod rada i izvori podataka

Kao indikator obrazovnog kapitala seoskog stanovništva uzima se njihova

4 Međutim, ruralno preduzetništvo nije strogo ograničeno samo na ekonomske procese. Ono može da se posmatra u širem socijalnom kontekstu kao nov odnos društvenih aktera prema sopstvenoj ulozi i položaju u procesima razvoja društvene zajednice.5 Kako ističe Koković „obrazovanje naročito podiže produktivnost rada i preduzetničke sposobnosti. Smatra se da investicije u obrazovanje donose nekoliko puta veće efekte za povećanje proizvodnosti od investicija u opremu“ (Koković, 2009: 154).

52

obrazovna struktura. Uvidom u obrazovni nivo (završenu školu) stiče se uvid u potrebe imogućnosti seoskog stanovništva da razvija svoj obrazovni kapital. Posredno, moguće je onda analizirati i društvene činioce koji su uticali na formiranje uočenih karakteristika obrazovnog kapitala.

Kao empirijska osnova za istraživanje obrazovnog kapitala poljoprivrednog i seoskog stanovništva u Srbiji uzimaju se podaci o obrazovnoj strukturi iz popisa održanog 1991. i 2002. godine. Pri tom se kao osnovni indikatori obrazovne strukture uzimaju zastupljenost pojedinih obrazovnih nivoa i broj nepismenih.

4. Obeležja obrazovne strukture seoskog stanovništva u Srbiji

O obrazovnoj strukturi (kao i o ostalim socio-demografskim strukturama) seoskog stanovništva nije moguće govoriti, a da se ne ukaže na kontinuirano delovanje niza društvenih činilaca koji su uticali na njeno formiranje i promene. Tako, može se govoriti o uticaju starosne strukture stanovništva, obeležjima podele rada, karakteristikama obrazovnog sistema, socijalne stratifikacije i sl.

Kao što je istaknuto, promena u opštim karakteristikama strukture srpskog društva uticale su i na promene obrazovne strukture njegovog stanovništva. Naime, proces intenzivnije modernizacije društva (u II polovini 20. veka) bitno je uticao na „popravljanje“ obrazovne strukture stanovništva u celini, pa tako i seoskog stanovništva. Naime, predmoderna Srbija (do sredine 20. veka) agrarno je i ruralno društvo. Poljoprivreda je nerazvijena, bazirana na porodičnom gazdinstvu koje pretežno proizvodi za sopstvene potrebe. Primena inovacija u proizvodnji je retka i ograničena, usled nepovoljnih obeležja agrarne strukture, seljačkog konzervativizma, nedostatka novca, ali i, kako Vukosavljević ističe, smanjene potrebe da se radna snaga štedi (Vukosavljević, 1983: 247). Obrazovnu strukturu seoskog, a posebno poljoprivrednog stanovništva karakteriše visok udeo nepismenih i bez škole (Isić, 2008: 72-79). Ovome je doprinelo delovanje dve osnovne grupe činilaca: obeležja razvijenosti poljoprivrede i obeležja razvijenosti obrazovnog sistema. Naime, za tadašnje srpsko društvo karakterističan je nerazvijen obrazovni sistem koji je podrazumevao mali broj školskih ustanova i njihovu koncentraciju u većim gradova. To je, zapravo, značilo nedostupnost čak i najnižih nivoa obrazovnog sistema većini seoske dece. S druge strane, i sam način bavljenja poljoprivredom u predmodernoj Srbiji nije podsticao „popravljanje“ obrazovne strukture poljoprivrednog i seoskog stanovništva. Naime, prema jednom od načela tradicionalne seljačke ekonomije (Mendras, 1986: 62-65), učinak u proizvodnji na seljačkom gazdinstvu zavisi, između ostalog, od raspoloživog broja ruku, odnosno, od broja članova domaćinstva koji su mogli radno da se angažuju u poljoprivredi. Pored ovog, u uslovima relativne autarhije seljačkog gazdinstva, prostor za eksperimentisanje u proizvodnji, odnosno, uvođenje inovacije je bitno ograničen. Naime, sam seljak ograničava obim (značajnijih) promena u proizvodnji ne bi li time ograničio i rizike kojima izlaže gazdinstvo i svoju porodicu.

Navedene karakteristike tradicionalne poljoprivrede uticale su na to da se prilikom analize obrazovne strukture seoskog stanovništva u predmodernoj Srbiji u obzir moraju

53

uzeti dva bitna momenta. Prvi momenat podrazumeva da su se znanja i umeća koja su bila potrebna za bavljenje poljoprivredom „proizvodila“ i sticala u okvirima seoske zajednice, još uže, porodice. Transfer znanja i umeća „sa kolena na koleno“ bio je sastavni deo socijalizacije budućih seljaka. Ovakav način učenja uticao je na odsustvo potrebe seljaka za obrazovanjem za poljoprivredu. Drugi momenat odnosi se na to da je školovanje dece u seljačkoj porodici bio nepotreban luksuz, s obzirom na to da se tako gubi potrebna radna snaga. Navedeni društveni uslovi uticali su na to da se obrazovna struktura seoskog i poljoprivrednog stanovništva u predmodernoj Srbiji sporo menjala. Osim ovoga, na očuvanje nepovoljnih karakteristika obrazovne strukture uticali su i nizak društveni položaj seljaštva, pre svega, nedostatak materijalnih sredstava potrebnih za školovanje6, nepoverenje prema institucijama globalnog društva i sl.

Do promena u obrazovnoj strukturi seoskog stanovništva u Srbiji dolazi sa modernizacijom društva. Nakon II svetskog rata, promene u vrednosnom sistemu seoskog stanovništva uslovile su rast značaja obrazovanja kao kanala socijalne pokretljivosti. Naime, nepovoljan položaj poljoprivrede i privatnog gazdinstva, kao i povoljniji uslovi života u gradu uslovili su beg sa sela i iz poljoprivrede7. Posle prvog talasa neobrazovanih migranata sa sela koji su svoje „uhlebljenje“ pronašli u sloju nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika (čime, suštinski, nisu značajno popravili svoj društveni položaj), već naredni talas migranata čine oni koji su svoje obrazovanje usmerili ka (najčešće nepoljoprivrednim) delatnostima koje su njih socijalno najprihvatljivije. Jedan deo ovog talasa migranata čine dnevni migranti od kojih se deo obrazovao za poljoprivredu. Reč je o tzv. polutanima, odnosno, mešovitim radnicima koji su obrazovali za rad u poljoprivredi na društvenimgazdinstvima, ali i nastavljali da rade na porodičnom gazdinstvu. Osim ovog, promene u načinu rada u poljoprivredi na gazdinstvu (pre svega, uvođenje tehničko-tehnoloških inovacija) uslovile su smanjenje potrebe za radnom snagom i stvorile prostor za njeno školovanje, ali najčešće za nepoljoprivredna zanimanja. Takođe, promene socio-ekonomskog položaja porodičnih gazdinstava dovele su do promena u obrazovnoj strukturi njihovih članova. To znači da se analizom različitih tipova gazdinstava prema izvoru prihoda uočavaju značajne razlike u obrazovnoj strukturi njihovih članova8. Osim ovog, na promene u obrazovnoj strukturi seoskog stanovništva uticale su i promene u generacijskim odnosima, kao i nešto bolja fizička dostupnost i raznovrsnost obrazovnih institucija i nivoa obrazovanja.

Danas je obrazovanje jedan od najznačajnih (ako ne i najznačajniji) činilac socijalne pokretljivosti seoskog stanovništva. Ovo se posebno odnosi na mlade u selu koji, usled

6 Zbog načina proizvodnje, tradicionalno seljačko gazdinstvo je u stalnoj „borbi za opstanak“ što ograničava zadovoljavanje drugih potreba, osim onih osnovnih. Na školovanje su išli imućni članovi seljačkog društva pa se tako obrazovanje smatralo statusnim simbolom.7 Puljiz (1983: 59) govori o dve vrste faktora koji utiču na beg sa sela i iz poljoprivrede: repulzivnim i atraktivnim. 8 Tako, prema podacima iz 2002. godine, najveći broj članova gazdinstava sa nepotpunom osnovnom školom živi na gazdinstvima bez prihoda (60, 7%). Reč je o gazdinstvima koja su, u najvećem broju, staračaka i samačka. S druge strane, najveći broj članova gazdinstava sa višim i visokim obrazovanjem živi na nepoljoprivrednim gazdinstvima (7%) (Popis, Poljoprivreda, knjiga 3, 2004: 17).

54

nerazvijenosti seoskih zajednica, vide obrazovanje kao priliku za „beg sa sela“9. Slaba socijalna vitalnost seoskih zajednica onemogućava mlade da zadovoljavaju osnovne potrebe (zapošljavanje, zasnivanje porodice, profesionalno potvrđivanje, obrazovanje i sl.) pa se stoga sve veći broj mladih u selu opredeljuje za nepoljoprivredna zanimanja. To znači da posle završenog osnovnog obrazovanja (u selu), svoje školovanje nastavljaju u nekom od gradskih centara, u kojem se najčešće i zapošljavaju i trajno nastanjuju.

Tabela 1. Obrazovna struktura seoskog stanovništva Republike Srbije starijeg od 15 godina, u 2002. godiniTable 1. Educational structure of the rural population (age 15 +) in the Republic of Serbia, in 2002.

Školska spremaVojvodina Centralna Srbija Ukupno

Broj % u uk. broju Broj % u uk.

broju Broj % u uk. broju

1. bez školske spreme 44.760 6, 1 199.311 9, 9 244.071 8, 92. osnovno obrazovanje 383.196 52, 1 1.131.245 56, 0 1.514.441 55, 0a. 1-3 razreda osnovne škole 21.595 2, 9 71.519 3, 5 93.114 3, 4

b. 4-7 razreda osnovne škole 150.714 20, 5 494.541 24, 4 645.255 23, 4

c. završena osnovna škola 210.887 28, 7 565.185 28, 0 776.072 28, 2

3. srednje obrazovanje 268.245 36, 5 573.402 28, 4 841.647 30, 6a. dvogod. i trogod. stručne škole 111.530 15, 2 211.032 10, 5 322.562 11, 7

b. gimnazija 17.052 2, 3 33.582 1, 7 50.634 1, 8c. srednje stručne škole 133.260 18, 1 297.308 14, 7 430.568 15, 6d. srednje usmereno obrazovanje 4.431 0, 6 23.085 1, 1 27.516 1, 0

e. škole za specijalizaciju 1.972 0, 3 8.395 0, 4 10.367 0, 4

4. više obrazovanje 18.599 2, 5 39.520 2, 0 58.119 2, 15. visoko obrazovanje 13.754 1, 9 27.870 1, 4 41.624 1, 56. nepoznato 6.987 0, 9 47.694 2, 4 54.681 2, 0

UKUPNO 735.541 100, 0 2.019.042 100, 0 2.754.583 100, 0Izvor: Popis, Stanovništvo, knjiga 4 (2003).

I pored navedenih promena izazvanih modernizacijom društva u celini, obrazovnu strukturu seoskog stanovništva u Srbiji i dalje karakterišu nepovoljna obeležja. Tako, prema podacima iz 2002. godine, čak 63, 9% seoskog stanovništva je bez školske spreme

9 Kao ilustracija jednog od oblika pokretljivosti mladih u selu (prostorne pokretljivosti) navodi se podatak da, prema popisu iz 2002. godine, među dnevnim migrantima sa sela, 29% čine đaci i studenti (Popis, Stanovništvo, knjiga 13, 2004: 13).

55

ili samo sa osnovnom školom, dok svega 3, 6% seoskog stanovništva ima završenu višu i visoku školu (Tab. 1.). S druge strane, među gradskim stanovništvom manje od ¼ je bez škole ili sa osnovnim obrazovanjem, dok 16, 7% ima završenu višu i visoku školu (Popis, Stanovništvo, knjiga 4, 2003: 14-15). Jedan od osnovnih razloga nepovoljne obrazovne strukture seoskog stanovništva je njihov niži ekonomski položaj čime su značajno smanjenje mogućnosti za nastavak školovanja, posebno kada je reč o višem i visokom obrazovanju. S druge strane, sama institucionalna (ne)opremljenost seoskih zajednica obrazovnim institucijama višeg nivoa bitno „koči“ nastavak školovanja.

Posebno nepovoljna karakteristika obrazovne strukture seoskog stanovništva u Srbiji jeste visoko učešće nepismenih lica. Prema podacima iz 2002. godine, skoro 6% seoskog stanovništva u Srbiji starijeg od 10 godina je nepismeno. Pri tom, očekivano, najveći broj nepismenih je među licima koja su starija od 65 godina10 što se može smatrati (relativno) olakšavajućom okolnošću iz pozicije razvoja ruralnog preduzetništva. Naime, kako je reč je o osobama koje više nisu radno aktivne, nedostatak obrazovnog kapitala kod ovog dela seoskog stanovništva mogao bi da se smatra ne toliko značajnom preprekom za razvoj ruralnog preduzetništva. Međutim, s druge strane, iako ove osobe više nisu radno aktivne, trebalo bi analizirati njihov uticaj na odlučivanje o ekonomskoj reprodukciji gazdinstva pri čemu bi tada nedostatak obrazovnog kapitala mogao da bude značajan ograničavajući činilac modernizaciji rada i razvoju preduzetničkih aktivnosti. S druge strane, među mladim seoskim stanovništvom (20 – 29 godina) svega je 8, 3‰ nepismenih11. Iako rezultati jednog od novijih istraživanja obeležja socijalne isljučenosti seoskog stanovništva (Cvejić i saradnici, 2010: 79) pokazuju da je u odabranom uzorku među mladima starosti od 25 do 34 godine najviše onih sa višim i visokim obrazovanjem (11, 4%), može se postaviti pitanje funkcionalnosti njihovog obrazovnog kapitala sa aspekta razvoja ruralnog, a posebno agrarnog preduzetništva.

Između obrazovne strukture seoskog stanovništva u Vojvodini i Centralnoj Srbiji uočavaju se manje razlike (Tab. 1.). One idu u pravcu nešto povoljnijih karakteristika obrazovnog kapitala seoskog stanovništva u Vojvodini. Tako, među vojvođanskim seoskim stanovništvom manje je onih bez završene škole ili samo sa osnovnom školom, više je lica sa višim i visokim obrazovanjem i značajno je manje učešće nepismenih12.

Sa aspekta razvoja ruralnog preduzetništva, posebno je važna analiza obrazovnog kapitala u odnosu na rodnu pripadnost. Naime, u kontekstu ideje o jačanju unutrašnjih razvojnih potencijala, u savremenoj literaturi posebno se ističe značaj uloge seoskih žena u razvoju ruralnog preduzetništva i jačanju ruralne ekonomije (Babović, Vuković, 2008; Bock, Shortall, 2006; Goverde, de Haan, Baylina, 2004; Čikić, Petrović, Petrović, 2011). Pri tom jasno je da njihovo učestvovanje u ovim procesima određuju vrsta i obim kapitala koje žene poseduju. Tako se, pored već navedenih prepreka u ostvarivanju potrebe

10 Ova lica čine 76, 8% od ukupnog nepismenog seoskog stanovništva u Srbiji, odnosno, 20% od ukupnog broja starijih od 65 godina u selima.11 Za razliku od ovog, među mladima u gradovima 4, 3‰ je nepismeno. 12 Udeo lica sa najnižim nivoima obrazovanja je među vojvođanskim seoskim stanovništvom za 13, 2% manji nego u slučaju seoskog stanovništva u Centralnoj Srbiji. udeo onih sa višim i visokim obrazovenjm je za 22, 7% veći među vojvođanskim seoskim stanovništvom, dok je udeo nepismenih za čak 89, 9% manji nego u slučaju seoskog stanovništva u Centralnoj Srbiji.

56

za obrazovanjem kod seoskog stanovništva, može se govoriti i o rodno uslovljenim razlikama u obrazovnoj strukturi. Ovo pitanje je od posebnog značaja za razumevanje današnje obrazovne strukture seoskog stanovništva, s obzirom na to da se njime ukazuje na činioce koji su doprineli aktuelnim obeležjima u obrazovnoj strukturi seoskih muškaraca i žena. Naime, za naše predmoderno selo karakteristična je izražena rodno uslovljena neravnopravnost. Tradicionalno seljačko društvo obeležavaju tradicionalna kultura i podela rada. Ono je, u isto vreme, i patrijarhalno društvo. Društveni status žene u takvom socijalnom miljeu nesumnjivo je niži u odnosu na položaj muškarca. Seoska žena je vezana za kuću, njeni odnosi sa „spoljašnim svetom“ (van porodice i seoske zajednice kojoj pripada) su ograničeni i oposredovani13. Iako učestvuje u biološkoj i ekonomskoj reprodukciji gazdinstva, prema obeležjima društvene strukture tradicionalnih, seljačkih društava, obe ženine uloge ne zahtevaju formalno obrazovanje. Sva potrebna znanja za vršenje obe uloge žena je sticala na osnovu neposrednog ličnog iskustva ili nasleđujući ih od svoje majke, bake, sestre (prenošenjem „s kolena na koleno“, kao što se, uostalom, prenosilo i znanje potrebno za bavljenje poljoprivredom). Stoga nije čudo što su žene u tradicionalnom selu bile najčešće nepismene (Isić, 2008, 49-70).

Procesom modernizacije seljačkog društva, menjaju se i uloge i položaj seoske žene u okviru porodice, na gazdinstvu, u seoskoj zajednici, kao i društvu u celini. Opšti porast značaja obrazovanja uticao je i na promene u obrazovnoj strukturi seoskih žena, pre svega stvarajući potrebu, ali i pružaju im mogućnost da se obrazuju. Naime, nakon II svetskog rata, dva su bitna procesa uticala na promene u obrazovnoj strukturi seoskih žena u Srbiji. Prvi je razvoj nepoljoprivrednih delatnosti, a drugi je nepovoljan položaj porodičnog gazdinstva u uslovima socijalističke privrede. Prvi proces uslovio je, kao i kod muškaraca u selu, kvalitativne promene u obrazovnoj strukturi, pre svega, porast broja žena sa srednjim obrazovanjem, kao i sa obrazovanjem za nepoljoprivredu. Drugi proces takođe je uslovio popravljanje obrazovne strukture seoskih žena. Naime, nepovoljan položaj poljoprivrede i seljaštva doveli su do toga da roditelji sve manje žele da im se deca bave poljoprivredom (Novakov, 2010: 118). Međutim, tamo gde je patrijarhalni sistem vrednosti i odlučivanja preovladao, sin je ostajao na gazdinstvu i u poljoprivredi, a ženskoj deci se kao kompenzacija za nenasleđivanje porodičnog imanja nudilo školovanje (Korać, 1990: 125) čime se jačao njihov obrazovni kapital, a tako i rasle njihove socijalne šanse. Međutim, i pored navedenog, obrazovna struktura seoskih žena u Srbiji karakteriše se nepovoljnijim obeležjima nego što je to slučaj sa obrazovnom strukturom muškaraca, kao i žena u gradovima.

13 Iako se ovo sa, stanovišta pozicija savremene žene (u razvijenim društvima) i sloboda kojima, barem deklarativno, raspolaže, čini anticivilizacijski, ne treba zaboraviti da jeovo ujedno bio i jedan od mehanizama kojim je seoska žena u tradicionalnom društvu bila zaštićena.

57

Grafikon 1. Obrazovna struktura seoskog stanovništva u Srbiji, prema polu (u %)Chart 1. Obrazovna struktura seoskog stanovništva u Srbiji, prema polu ( %)

Izvor: Popis, Stanovništvo, knjiga 4 (2003).

Prema podacima iz 2002. godine (Graf. 1.), među seoskim ženama u Srbiji, čak 14% nema školsku spremu. Ako se ovome dodaju i žene koje imaju nepotpunu ili završenu osnovnu školu, to znači da 70, 5% seoskih žena ima najniže obrazovanje. Među nepismenima, čak 85% čine žene. Za razliku od ovog, seoske žene sa završenom višom školom i fakultetom čine svega 3, 1% od ukupnog broja žena. Za razliku od nižih obrazovnih nivoa, u slučaju višeg i visokog obrazovanja razlike između seoskih žena i muškaraca nisu toliko izražene što ukazuje na to da je za seosko stanovništvo uopšte dostupnost višeg i visokog obrazovanja i dalje niska. Nepovoljne karakteristike obrazovne strukture seoskih žena ukazuju na njihov nizak obrazovni, humani, socijalni ifinansijski kapital. Ovakav nepovoljan splet potencijala kojima raspolažu seoske žene u Srbiji, en general, ključno umanjuje njihovu spremnost da se upuste u preduzetničke aktivnosti. Iako Blagojević (2010: 40) i Babović i Vuković (2008: 77) ističu, na osnovu rezultata istraživanja, da seoske žene imaju izražene preduzetničke sklonosti, s pravom bi se moglo postaviti pitanje koliko su te sklonosti želje, a koliko realne mogućnosti.

Navedena nepovoljna obeležja obrazovne strukture seoskog stanovništva u Srbijiujedno su i rezultat delovanja socio-demografskih činilaca kao što je regresivna starosna struktura14. Naime, ako se karakteristike obrazovnog kapitala seoskog stanovništva u Srbiji posmatraju u odnosu na njegovu starosnu strukturu, tada se uočava očekivana pravilnost da sa kretanjem ka višim starosnim kategorijama, raste udeo nepismenih lica. Ova pravilnost uočava se kako u obrazovnoj strukturi seoskog stanovništva prema regionalnoj pripadnosti, tako i u obrazovnoj strukturi prema starosti i polu.

14 Dovoljno je podsetiti da indeks starenja seoskog stanovništva u Srbiji iznosi 1, 18 (Popis, Stanovništvo, knjiga 2, 2003: 14-15).

58

Nisko učešće mladog seoskog stanovništva u ukupnom broju nepismenih u selima u Srbiji rezultat je obaveznog osnovnog obrazovanja. Nepismeno mlado stanovništvo na selu danas uglavnom čine oni koji žive u seoskim naseljima u kojima nema škole (mala, primarna sela), kao i oni koji se po svom socijalnom statustu (odnosno, socijalnom statusu porodice) nalaze sa samoj društvenoj marigini. Pretpostavka je da bi podaci o strukturi nepismenih prema nacionalnoj pripadnosti pokazali da značajan broj nepismenih mladih u selu (ako ne i apsolutna većina) pripada onim etničkim grupama prema kojima postoji najveća socijalna distanca (Jarić, Vukasović, 2009: 10). Takođe, iako među publikovanim rezultatima poslednjeg popisa nema podataka o nivou stručne spreme seoske populacije prema godinama starosti, očekivana je pretpostavka da mlado i mlađe sredovečno seosko stanovništvo ima značajno povoljniju obrazovnu strukturu. To znači: nizak udeo lica bez školske spreme i samo sa završenom osnovnom školom, najveće učešće osoba sa srednjom stručnom spremom i znatno viši udeo osoba sa završenom višom i visokom školom.

Osim starosne strukture, na obeležja obrazovnog kapitala seoskog stanovništva u Srbiji utiču i obeležja njihove ekonomske strukture. Tako, prema podacima Ankete o radnoj snazi (2012: 20) čak 37, 8% zaposlenog seoskog stanovništva radnog uzrasta (15 – 64 godine) angažovano je u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, odnosno, od ukupnog broja lica koji su zaposleni u ovom sektoru, njih 89, 7% je sa sela. S druge strane, najveći broj lica bez škole, kao i sa (ne)završenom osnovnom školom zaposlen je upravo u ovoj delatnosti (Anketa o radnoj snazi, 2012: 20). Lica sa navedenim najnižim nivoima obrazovanja čine čak 56, 5% svih zaposlenih u ovom sektoru. Pored strukture prema delatnosti, na nepovoljna obeležja obrazovnog kapitala seoskog stanovništva u Srbiji ukazuje i struktura zaposlenih prema zanimanju (Anketa o radnoj snazi, 2012: 23). Tako, položaj u zanimanju za 67, 6% zaposlenog seoskog stanovništva u Srbiji nedvosmisleno ukazuje na nisko obrazovanje15.

Pored ovog, prilikom analize i kvalifikacije obrazovnog kapitala seoskog stanovništva u Srbiji ne treba zaboraviti da aktivni poljoprivrednici danas čine preko 15% ukupno aktivnog stanovništva koje obavlja zanimanje, odnosno, preko 30% aktivnog seoskog stanovništva u Srbiji (Popis, Stanovništvo, knjiga 19, 2005: 9). Međutim, navedeni nepovoljni društveni činioci koji su oblikovali agrarnu, pa tako i socio-demografsku strukturu poljoprivrednika u Srbiji uticali su na to da u našoj, posebno seljačkoj poljoprivredi, izostane profesionalizacija rada na gazdinstvu16. Baveći se ovim problemom, Stojanov (2004) ističe da je profesionalizacija rada na seoskom gazdinstvu omeđena, s jedne strane, obeležjima procesa modernizacije i razvoja podele rada (kao stimulativnim činiocem), a s druge strane, privatnim posedom i porodičnim

15 Reč je o sledećim zanimanjima: kvalifikovani radnici u poljoprivredi i ribarstvu, zanatlije i srodni radnici, rukovaoci mašinama i uređajima i monteri, osnovna – jednostavna zanimanja16 Prema Grinvudu (E. Greenwood; navedeno prema: Milošević, 1997: 249), profesionalna aktivnost se odlikuje sistematski zaokruženom teorijom, stručnim autoritetom, društvenim sankcijama, etičkim kodeksom i specifičnom supkulturom. Sistematski zaokružena teorija ili znanje na kome počiva radni proces je ono što suštinski razlikuje profesionalnu od neprofesionalne delatnosti, s obzirom da iz nje proizilaze ostale karakteristike profesionalizovanog rada.

59

tipom organizacije proizvodnje (kao inhibirajućim činiocem)17. Autor ističe da se profesionalizacija rada u poljoprivredi na seoskom gazdinstvu odvija na negativan način. To znači da je ona dobrim delom „kolateralna šteta“ profesionalizacije drugih delatnosti koje je obavljao tradicionalni seljak. Pri tom, jasno je da zbog same prirode poljoprivrede kao sektora proizvodnje, ali i obeležja porodičnog gazdinstva kao organizacionog oblika rada u poljoprivredi, njena profesionalizacija nije u potpunosti moguća kao, na primer, u industrijskom sektoru. Međutim, i pored toga, profesionalizacija rada na porodičnom gazdinstvu nužan je korak u modernizaciji poljoprivrede jer savremena poljoprivreda orijentisana na tržište nužno podrazumeva primenu biotehničkih, ekonomskih, tehnoloških, organizacijskih saznanja sa ciljem da se postigne maksimalna efikasnost u proizvodnji i bude konkurentan na tržištu.

O izostanku profesionalizacije poljoprivrede na porodičnim gazdinstvima u Srbiji svedoči i obrazovna struktura aktivnih poljoprivrednika. Tako, prema podacima iz 1991. godine18, čak 76, 4% poljoprivrednika u Srbiji je bez škole, a 18% imalo je nepotpunu ili završenu osnovnu školu (Popis, knjiga 12, 1991). Više i visoko obrazovanje imalo je svega 0, 7% individualnih poljoprivrednika. Ako se obrazovna struktura posmatra u odnosu na pol poljorivrednika, tada se, očekivano, uočavaju nepovoljnije karakteristike obrazovnog kapitala individualnih poljoprivrednica. Tako, prema podacima iz 1991. godine, među poljoprivrednicama čak 80, 3% nema školu (u odnosu na 72, 8% poljoprivrednika). Ovi podaci svedoče o njihovoj dvostrukoj depriviranosti – iz pozicije zanimanja kojim se bave, kao i iz rodne perspektive.

5. Zaključak

„Nove tehnologije menjaju karakter rada, status, položaj zaposlenih, uslove rada, novi kvalitet radnog čoveka što utiče na promenu uloge i značaja obrazovanja“ (Jovanović, 2011: 338). U uslovima postsocijalističke transformacije srpskog društva, pa tako i sela i poljoprivrede pitanje mogućnosti razvoja lokalnih seoskih zajednica od presudnog je značaja za njihov opstanak. Razvoj „na lokalu“, baziran na principima neoendogenog ruralnog razvoja, podrazumeva uviđanje sopstvenih potencijala kao razvojnih šansi, ali i kao prednosti u odnosu na druge.

U tom kontekstu, o obrazovnom kapitalu seoskog stanovništva može se govoriti kao konstitutivnom elementu njegovog intelektualnog kapitala. Naime, ako se na umu ima to da je reč o znanjima i umećima koji se prevashodno koriste za razvoj i unapređenje preduzetničkih aktivnosti u okvirima ruralne ekonomije, onda se, u kontekstu ideje o jačanju socijalne vitalnosti seoske zajednice, obrazovanje seoskog stanovništva posmatra kao činilac njegove kompetitivne prednosti. Ova prednost omogućava seoskom stanovnoštvu da adekvatno prepozna „uska“ grla lokalne seoske ekonomije, definiše

17 Međutim, ovakvo kategorisanje činilaca profesionalizacije rada na seoskom, porodičnom gazdinstvu ne mora biti definitivno. Dovoljno je podsetiti na obeležja modernizacije rada u našem društvu nakon II svetskog rada, a posebno modernizacije dualne poljoprivrede. 18 Nakon popisa 2002. godine nisu publikovani podaci o obrazovnoj strukturi aktivnih poljoprivrednika.

60

njene očekivane ciljeve, kao i da angažuje ostale raspoložive kapitale u njihovom ostvarivanju.

Usled obeležja agrarnog razvoja, kod nas proces deagrarizacije nije bio praćen adekvatnom modernizacijom i profesionalizacijom rada u poljoprivredi. Stoga, ne čudi što je obrazovna struktura seoskog, a posebno poljoprivrednog stanovništva u Srbiji nepovoljna, a to većini bitno otežava prilagođavanje uslovima preduzetničkog ponašanja i tržišnog poslovanja. Osim nepovoljnih karakteristika obrazovne strukture seoskog stanovništva u Srbiji, prepreka za razvoj ruralnog preduzetništva jesu i obeležja samog sistema obrazovanja. Naime, iako često reformisan, ovaj sistem ne odgovara savremenim potrebama razvoja naše poljoprivrede niti adekvatno prati promene ekonomskoj, tehničko-tehnološkoj, organizacijskog sferi rada. Ovo proizvodi nefunkcionalno stečeno znanje u odnosu na društvene uslove u kojima se rad odvija. U uslovima raskoraka između onoga što nudi obrazovni sistem i potreba koje diktiraju savremeni tržišni uslovi, uloga savetodavne službe može biti od velikog značaja. Naime, kako ističe Bogdanov (2007: 142) znanja i pomoć prilikom pokretanja sopstvenog posla i njegovog razvoja potrebna su kako porodičnim gazdinstvima, tako i onim seoskim domaćinstvima koja svoju ekonomsku reprodukciju baziraju na nepoljoprivrednim delatnostima. Ta znanja su specifična i delimično se razlikuju od onih koja se stiču tokom formalnog obrazovanja, ali zajedno sa funkcionalnim „školskim“ znanjem predstavljaju dobru osnovu za razvoj preduzetničke svesti i ponašanja.

Međutim, nepovoljan obrazovni kapital većine seoskog, a posebno poljoprivrednog stanovništva u Srbiji dovodi u pitanje mogućnost i kvalitet saradnje sa poljoprivrednom službom (Petrović, Janković, 2010: 136). Naravno, jasno je da nije moguće svako gazdinstvo transformisati u preduzetnički orijentisanog tržišnog aktera. U uslovima ograničene državne podrške razvoju ruralnog preduzetništva, korisno je, onda, modifikovati pristup u radu savetodavne službe. Identifikacijom svih sociokulturnih potencijala porodičnih gazdinstava, kao i ostalih potencijalnih aktera u ekonomskoj reprodukciji sela, pa tako i njihovog obrazovnog kapitala stvaraju se osnove za definisanje pojedinih tipova aktera prema njihovom ukupnom preduzetničkom potencijalu. Na ovaj način, stvara se osnova za efikasnije delovanje savetodavne službe (koja je takođe ograničena u raspoloživim resursima). Ujedno, ovako se stvaraju pretpostavke za bolje korišćenje unutrašnjih potencijala seoskih zajednica.

6. Literatura

1. Aнкета о радној снази (2012) Београд: Републички завод за статистику.

2. BABOVIĆ, МARIJA, ОLIVERA VUKOVIĆ (2008) Žene na selu kao pomažući članova poljoprivrednog domaćinstva: položaj, uloge i socijalna prava. Beograd: UNDP.

3. BLAGOJEVIĆ, MARINA (2010) Žene na selu u Vojvodini- svakodnevni život i ruralni razvoj. Novi Sad: Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.

4. BOCK, BETTINA, SALLY SHORTALL (2006) Rural gender relations: issues and

61

case studies. UK – USA: CABI Publishing.

5. BOGDANOV, NATALIJA (2007) Mala ruralna domaćinstva u Srbiji i ruralna nepoljoprivredna ekonomija. Beograd: UNDP.

6. CVEJIĆ, SLOBODAN; MARIJA BABOVIĆ, MINA PETROVIĆ, NATALIJA BOGDANOV, OLIVERA VUKOVIĆ (2010) Socijalna isključenost u ruralnim oblastima. Beograd: UNDP Srbija – Sektor za inkluzivni razvoj.

7. ЧИКИЋ, ЈОВАНА, МАРИЦА ПЕТРОВИЋ, ЖИВОЈИН ПЕТРОВИЋ (2011) Жене у селу и развој предузетништва. Економика пољопривреде. Год. 58. СБ-1 (1-368). стр. 223-230.

8. GOVERDE, HENRI, HENK DE HAAN. MIREIA BAYLINA (2004) Power and gender in European rural development. UK –USA: Ashgate.

9. ISIĆ, MOMČILO (2008) Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka. Beograd: Helsinški odbora za ljudska prava u Srbiji.

10. JANKOVIĆ, DEJAN (2011) Sociološki aspekti razvoja lokalnih seoskih zajednica (doktorska disertacija). Novi Sad: Biblioteka Filozofskog fakulteta.

11. ЈАРИЋ, ИСИДОРА, МАРТИНА ВУКАСОВИЋ (2009) Мере у образовањеу усмерена ка угроженом становништву. Београд: Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

12. JOVANOVIĆ, NATALIJA (2011) Obrazovanje u tranziciji. Kultura polisa. God. 8. Br.15. str. 335-340.

13. KOKOVIĆ, DRAGAN (2009) Društvo i obrazovni kapital. Novi Sad: Mediterran publishing.

14. КОРАЋ, МАЈА (1990) Интегрални развој села и домети образовања сеоских жена. Зборник Матице српске за друштвене науке. Бр. 90. стр. 121-130.

15. MILOŠEVIĆ, BOŽO (1997) Umeće rada. Novi Sad: Filozofski fakultet.

16. MENDRAS, HENRI (1986) Seljačka društva: elementi za jednu teoriju seljaštva. Zagreb: Globus.

17. НОВАКОВ, МАРИНА (2010) Породични и друштвени положај мајке у савременом српском селу на основу истраживања на подручју АП Војводине (магистарска теза). Нови Сад: Библиотека Филозофског факултета.

18. PETROVIĆ, ŽIVOJIN, DEJAN JANKOVIĆ (2010) Poljoprivredno savetodavstvo Srbije –stanje, problemi i mogućnosti reforme. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.

19. PETTY, RICHARD, JAMES GUTHRIE (2000) Intellectual capital literature review: Measurement, reporting and management. Journal of Intellectual Capital. Vol. 1. Iss.2. pp. 155 – 176.

20. Popis stanovništva, domaćinstava i stanova, knjiga 12 (1991) Aktivno stanovništvo koje obavlja zanimanjeprema socio-profesionalnom položaju, polu, školskoj spremi

62

i pohađanju škole (elektronska verzija).

21. Попис становништва, домаћинстава и станова, Пољопривреда, књига 3. Чланови газдинстава према старости, школској спреми и станови (2004) Београд: Републички завод за статистику.

22. Попис становништва, домаћинстава и станова, Становништво, књига 2. Пол и старост (2003) Београд: Републички завод за статистику.

23. Попис становништва, домаћинстава и станова, Становништво, књига 4. Школска спрема и писменост (2003) Београд: Републички завод за статистику.

24. Попис становништва, домаћинстава и станова, Становништво, књига 13. Дневни мигранти (2004) Београд: Републички завод за статистику.

25. Попис становништва, домаћинстава и станова, Становништво, књига 19. Укупно и пољопривредно становништво (2005) Београд: Републички завод за статистику.

26. PULJIZ, VLADO (1983) Novi trendovi deagrarizacije u SR Hrvatskoj. Sociologija sela. Vol. 21, No. 79-81. Str. 59-70.

27. SHAFFER, RON; STEVE DELLER; DAVE MARCOUILLER (2006) Rethinking Community Economic Development. Economic Development Quarterly. Iss. 20. Pp. 59-74.

28. SHUCKSMITH, MARK (2009) Disintegrated Rural Development? Neo-endogenous Rural Development, Planning and Place-Shaping in Diffused Power Contexts. Sociologia ruralis. Vol. 50. Iss.1, pp.1-14.

29. SINGH, KATAR (2009) Rural development: principles, policies and management. India: SAGE Publication.

30. СТОЈАНОВ, МЛАДЕН (2004) Социологија сеоских колектива. Нови Сад: Матица српска; Београд – Завод за социологију развоја села.

31. SULLIVAN, Patrick (1998) Profiting from Intellectual Capital: Extracting Value from Innovation. Canada: P. Wiley.

32. ВУКОСАВЉЕВИЋ, СРЕТЕН (1953-1983) Историја сељачког друштва. Београд: САНУ.

63

EDUCATIONAL CAPITAL OF RURAL POPULATION IN SERBIA

ČIKIĆ, J.19

Summary

Education capital of rural population in Serbia is analyzed in order to point out its basic characteristics and its contribution to the agrarian and rural development. The analysis starts for the hypothesis that the rural entrepreneurship development is the key element in contemporary rural development in Serbia. Rural entrepreneurship itself implies, among other, strong human and social capital of those who are engaged in rural economy. The characteristics of educational capital of rural population are regarded as a factor of human and social capital strengthening in order to achieve entrepreneurial spirit and behaviour. Basic characteristics of educational capital are analyzed based on empirical data on educational structure of rural population, by 2002 census.

Key words: educational capital, rural population, rural entrepreneurship, Serbia.


19 M.A. Jovana Čikić, Research Associate, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Department of Agricultural Economics and Rural Sociology, Novi Sad; Phone: 021/485-32-70; email: [email protected] paper is part of the research on project “Sustainable agriculture and rural development in the function of achievement of strategic objectives of the Republic of Serbia in the Danube region” (MPN RS, III 46006).

64


UTICAJ OBRAZOVANJA NA AGRARNI RAZVOJU REPUBLICI SRBIJI

KARAVIDIĆ, S., ČUKANOVIĆ KARAVIDIĆ, M., IVKOVIĆ, D.1

Rezime

Obrazovanje je snažan činilac razvoja, a obrazovni nivo stanovništva nezaobilazan je pokazatelj dostignutog stepena društveno-ekonomskog razvoja u svakoj društvenoj zajednici.U ovom radusintetizovani su zaključci brojnih studija o uticaju obrazovanja na agrarni razvoj sa dva aspekta:Društvenih saznanja, s ciljem, da se razviju i podstiču sveže misli i saznanja naučnog značaja za razvoj agrara i njegov doprinos razvoju, pri čemu obrazovanje povećava socijalnu uključenost i utiče na smanjenje regionalnih disproporcija;Uticaj obrazovnog nivoa poljoprivrednika na njihovu produktivnost (produktivnost poljoprivrednog napredovanja) dokazivanjem dve hipoteze: a) viši nivi formalnog obrazovanja povećavaju produktivnost poljoprivrednika; b) obrazovanje se više isplati poljoprivrednicima u dinamičnom osavremenjenom okruženju nego u statičkom, tradicionalnom okruženju.

Ključne reči: agrar, obrazovanje, razvoj.

1. Uvod

Svetska ekonomska i finansijska kriza, kao i neizvesna budućnost oko dostupnosti i cena energenata i pregrambenih resursa, ubrzava procese globalizacije i diferencijalizacije i dodatno zaoštriti suprotnosti i animozitete velikih sila, ali i zebnju zemlja u razvoju koje se uz velike ekonomske i socijalne probleme bore sa visokom stopom zaduženosti i strukturnom neravnotežom, nastojeći da prevaziđu negativne stope rasta, nadajući se uspešnom inkorporiranju u novi međunarodni privredni ambijent.

Analizirajući navedeno, njihovu prirodu i uzroke, moraju se naučnim argumentima valorizovati nova, perspektivna saznanja, s ciljem, da se razviju i podstiču svaže misli i saznanja naučnog značaja za razvoj agrara i njegov doprinos razvoju ostalih sektora privrede, baziranih na očuvanju i korišćenju prirodnih resursa, kao što su voda, zdrava

1 Akademik dr Slavko Karavidić, redovni profesor; dr Marija Čukanović Karavidić, vanredni profesor; dr Dragan Ivković, docent, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd; telefon: 063/378627.

65

hrana, čist vazduh itd. koji se vezuju za potrebe budućeg života i razvoja.Agrar ima neprocenjivi nacionalni značaj za ekonomsku i socijalnu stabilnost

Republike Srbije, ali i veliki izazov za sve odgovorne institucije i ruralno stanovništvo Srbije. Naglasak se stavlja na probleme razvoja agrara u Srbiji, kao što su nedovoljno razvijeno tržište poljoprivrednih proizvoda, nesiguran plasman, nedostatak prerađivačkih kapaciteta koji bi apsorbovali tržišne viškove proizvode, nezadovoljavajući intezitet mera za razvoj agrara i popularizaciju ruralnog života.

Upravo iz tih razloga iskazana je neophodnost promena u proizvodnom procesu, koje treba da obuhvate povećanje investicija u opremu i mehanizaciju, unapređenje znanja kako u promeni tehnologija, uvođenjem standarda i dobre agrarne prakse, tako i u prodaji, marketingu i upravljanju gazdinstvom.

Ne treba posebno naglašavati značaj proizvodnje hrane za prehrambenu sigurnost zemlje, proizvodnju sirovina (za druge grane), izvoz, itd. Takođe, socijalni, demografski i drugi aspekti razvoja agrara determinišu višestruki značaj koji ima agrar u društveno-ekonomskom razvoju Republike Srbije. Značaj agrarase ogleda u njegovom značajnom učešću u BDP Republike Srbije, a pogotovo ako se posmatra celokupan doprinos agrara ostalim sektorima privrede. Dakle razvoj agrara ima multiplikativan efekat na ukupni privredni razvoj.

Savremene tendencije razvoja tržišne privrede pokazale su da se nauka i obrazovanje nalaze u samom vrhu prioriteta globalnih i nacionalnih strategija i politika društveno-ekonomskog i tehnološkog razvoja i napretke.

2. Obrazovanje i održivi razvoj agrara

Održiv razvoj agrarne proizvodnje, prerađivačke industruje i trgovine, kao savremeno organizovan i integrisan sektor privrede obezbeđuje uspešnost ukupnog ekonomskog razvoja i značajno doprinosi ublažavanju postojećih disproporcija u regionalnom razvoju, posebno u ruralnim područjima.

Politika ruralnog razvoja mora poći od nove i regulisane agrarne politike u okviru koje će se ruralni razvoj ogledati pre svega u strateškom pristupu razvoju gde je za svaki cilj na raspolaganju određeni opseg različiti mera ruralnog razvoja, one mere koje najviše odgovaraju ruralnim područjima uzimajući u obzir i prioritete u okviru nacionalnih planova ruralnog razvoja.

Kompleksnost regionalno – razvojnih problema Republike Srbije, kao i pojava regionalnog „tranzicionalnog siromaštva“, nameću potrebu definisanja koncepta ruralnog i regionalnog razvoja, analitičko razmatranje svih aspekata i tendencija demografskih promena, depopulacije i pražnjenja ruralnih – seoskih područja.

Nasuprot tome, sledeći podaci ukazuju da su u Republici Srbiji relativno povoljni uslovi za razvoj poljoprivredne proizvodnje.

Površina Srbije je 88.361 kvadratni kilometar. Zemljište Srbije je raznoliko, i sastoji se od bogatih plodnih ravnica na severu, krečnjačkih venaca i basena na istoku i starih planina i brda na jugoistoku. Od ukupne površine zemljišta 55 %, ili 4.253 miliona hektara je pogodno za obrađivanje. Dakle posedujemo više obradive površine po

66

stanovniku (0, 65 hektara po stanovniku) nego mnoge zemlje evropske unije (Francuska 0, 52 hektara, Nemačka 0, 19 hektara, Holandija 0, 13 hektara po stanovniku, ...). Oko 2⁄3 obradivog zemljišta su oranice i bašte sa 3, 35 miliona hektara, livade sa 588.000 hektara, pašnjaci sa 821.000 hektara, voćnjaci sa 244.000 hektara i vinogradi sa 69.000 hektara. Žitarice su dominantne poljoprivredne kulture u Srbiji, sa najvećim udelom kukuruza i pšenice. Za industrijske poljoprivredne kulture (prvenstveno suncokret i šećernu repu) koristi se 10 % obradivog zemljišta.Klima je kontinentalna (hladne zime i topla leta sa dobro raspoređenim padavinama). Srbija ima dovoljno vodnih resursa (dužina rečnih tokova je 3.672 km, preko 100 izvora mineralne, termalne vode). Učešće poljoprivrede, zajedno sa prehrambenom industrijom, industrijom stočne hrane, pića i duvana iznosi oko 25% BDP.

Prognoze stručnjaka su da bi sa navedenih površina moglo da se hrani 80 miliona ljudi.

Međutimzbog lošeg ekonomskog tretmana agrara za poslednjih pola veka (privatizacija, smanjenje ulaganja po jedinci površine itd.) umanjena je efikasnost agrarne proizvodnje i plasmana – proizvoda i narušen ukupan agrarni razvoj.

Agrar je poslovno neorganizovan suprotano zahtevima savremene ekonomije i biotehnologije. Ruralni predeli su demografski ispražnjeni, a tehnološki i funkcionalno nepismeni. Ružna stvarnost je manifestacija i posledica lošeg političkog činjenja, loše ekonomije, ali i moralnog, duhovnog, civilizacijskog i kulturnog sunovrata mnogih područja društvenog života. I u ruralnim sredinama se manifestuju svi vidovi i oblici socijalne patologije: zločini, kriminal, bolesti zavisnosti i zanemarivanje mladih. Otuda je u pristupu rešavanja pitanja agrarnih područja neophodna promena sistema vrednosti, obrazaca ponašanja, transformacija kulture i celokupne društvene svesti, promene društvenih institucija. Iz krize se može izaći samo novim znanjima, novim tehnologijama, kulturom i prosvećenjem naroda.

Transformacija agrarnog sistema Srbije trebalo bi da ima uporište u dobro organizovanoj proizvodnji kroz rešavanje grupe problema agrarau Srbiji:

1) Nepovoljne posedovne strukture agrara i neorganizovanosti robnih proizvođača;

2) Neuređenosti prometa agrarnih proizvoda;3) Nekonkurentnosti;4) Neodgovarajuće uloge države;5) Demografski problemi poljoprivrednog stanovništva;6) Ekološka kriza i zaustavljanje negativnih razvojnih trendova.Ciljeve transformacije agrara treba posmatrati kroz veću proizvodnju, veći profit,

veću tržišnost, veći izvoz, kao i veću produktivnost, jer Srbija ima resursno-razvojne preduslove za ekonomiju agrarne i prehrambene proizvodnje.

Ovi ciljevi se mogu ostvariti kroz organizaciju moderne agrarne proizvodnje: obrazovnost i informisanost proizvođača, dobru tehničku opremljenost, profesionalnu organizovanost, izvozna orjentacija, povezanost u okviru agrarnoindustrijskog sistema, praćenje moderne tehnologije.

Iako u ekonomskoj literaturi postoji ubedljiv argument o ulozi obrazovanja u agrarnom razvoju, ostaje relativno šta to školovane ljude čini produktivnijim, kao i

67

navodnim efektom „prelivanja“ obrazovanja što može indirektno da doprinese ruralnom razvoju agrara (fokusirano na odnose između obrazovanja i ruralnog razvoja, na školovanje i na rast stanovništva u ruralnim predelima).

Priznavanje značaja pismenosti i obrazovanja u olakšavanju komunikacionih procesa od suštinskog su značaja za agrarnirazvoj.

Mora se priznati, međutim, da iako je istraživanje u društvenim naukama obezbedilo seriju uverljivih hipoteza u vezi sa „intervenišućim varijablama“ kojima se objašnjava odnos između obrazovanja, agrarnog i ekonomskog razvoja, direktne političke implikacije takvog istraživalja ni u kom slučaju nisu očigledne. Zaista, jedna od slabosti planiranja razvoja je da se preliminarni rezultati istraživanja koriste selektivno da bi se opravdala obrazovna politika za koju su se odlučila iz veoma različitih (često političkih) razloga.

Većina literature teži da naglasi veći značaj opšteg obrazovanja i značaj pismenosti i računanja u razvojnom procesu. Pitanje je da li visoko specifične forme stručne i tehničke obuke predstavljaju efikasan oblik ulaganja osim ako nisu blisko usmerena na poslovna iskustva i stvarne uslove za razvoj agrara. Uloga obrazovanja leži, u suštini, u pružanju specifičnih veština, mada je očigledno da većina formalnih sistema obrazovanja ne može da funkcioniše na ovaj način. Formalno školovanje je u suštini komplementarno po svojoj prirodi sa manje formalnim sistemima koji šire takve stručne sposobnosti, i slabosti mnogih ranijih obrazovnih strategija, koje leže u njihovom zanemarivanju postojanja visoko efikasne neformalne obrazovne strukture. Formalno školovanje, uglavnom se odnosi na pismenost, računanje, i opšte obrazovanje u kojima su generisane osnovne „sposobnost da uče“, a koje su od vitalnog značaja u inovativnim razvojnim procesima agrara.

Neosporno je da su obrazovani ljudi:• bolje informisani, a i verovatnije je da više učestvuju u društvenim

aktivnostima;• u oblasti ekonomske produktivnosti, nauka i obrazovanje pomažu u procesu

samootkrivanja i pomažu ljudima da pronađu karijere podudarne sa njihovim talentima, interesovanjima i aspiracijama;

• u proseku manje nezaposleni;• sa većim „alokativnim sposobnostima“, tj. sposobnošću za brzo prilagođavanje

na promene koje zahteva privreda, kroz unapređenje tehnologija i zalihe resursa.

U odnosu prema drugima fakultetski obrazovani ljudi su u proseku:• otvoreniji prema novim idejama, radoznaliji, hrabriji u suprotstavljanju i

postavljanju novih pitanja i problema, i otvoreniji u sticanju novih naučnih saznanja i iskustava;

• verovatno su racionalniji u pristupu problemima. Oni su svesniji različitosti mišljenja i pogleda na svet, legitimnosti neslaganja, neizvesnosti i potencijalnih rizika;

• tolerantniji prema dvosmislenosti i relativnosti, i mnogo su voljniji da razmišljaju u terminima verovatnoće, a ne sigurnosti;

• oni su nezavisniji i samostalniji u svojim stavovima, samouvereniji i spremniji

68

za iznošenje i zastupanje svojih stavova;Oni razvijaju interesovanje za estetski doživljaj i svest, uz toleranciju prema

pojedincima i grupama iz različitih etničkih, verskih, nacionalnih i socio-ekonomskih sredina i imaju veliki uticaj naodgoj i obrazovanje dece.

3. Obrazovanje i ruralni ekonomski razvoj

Veliki deo onih koji su koncentrisani na održavanje ilioživljavanje poljoprivrede, tvrde da obrazovna ekspanzija ima štetan uticaj na ruralni ekonomski razvoj. Obrazovani migriraju u gradske centre na taj način lišavaju sela njihovih potencijalno produktivnijih i inovativnijih grupa, dok, istovremeno, masovne migracije u grad pogoršavaju probleme urbane nezaposlenosti sa pratećim „patološkim“ fenomenom, rastućom gradskom stopom kriminala.

Konvencionalno obrazovno rešenje ruralnog problema (politika ograničavanja školovanja u ruralnim oblastima) je da predloži program reformi nastavnog plana i programa: zamena navodno akademskog i knjiškog obrazovanja ruralno praktičnim programima koji bi izazivali posvećenost životu na zemlji, niže stope migracije, i veći stepen poljoprivrednih znanja koja će olakšati ruralni ekonomski razvoj. Istovremeno, nezaposlenost bi se smanjila uvođenjem stručnog obrazovanja u školama koje odgovara potrebama tržištu rada u gradu.

Sklonost ruralnih pojedinaca da migriraju u gradove nesumnjivo raste sa nivoom formalnog obrazovanja, međutim, obrazovani predstavljaju samo jedan mali broj od ukupne grupe migranata. Postoje neki dokaz da se sklonost obrazovanih da migriraju u stvari smanjuje, ako neravnoteža između urbanih i ruralnih mogućnosti postaje manje izražena. Tvrdnja da je nezaposlenost povezana sa migracijama, u nekim slučajevima, je opovrgnuta podacima: migranti često populjavaju pozicije koje oni koji nisu migranti ne mogu ili ne žele da zauzmu, dok noviji migranti mogu da budu bolje kvalifikovani od onih koji nisu migranti i tako da popune mnoge pozicije. Osim toga, polje studija onih koji napuštaju školu sugeriše da se znatan procenat vraća u selo. Stvara se lažna dihotomija između grada i sela koja ignoriše simbiozu između urbanog i ruralnog razvoja, te ignoriše kapitalne resurse, kako ljudske tako i fizičke, protok napred i nazad između njih. Prihod koji potiče od urbanog zapošljavanja treba uložiti ponovo da podstakne ruralni razvoj dok ovaj, sa svoje strane, umanjuje sklonost ka migriranju. Migracije i urbanizacija na taj način daju pozitivan doprinos ukupnom procesu razvoja, a pokušaji da se veštački ograniči mogućnost njihovog nastanka su i kontraproduktivni i neefikasni. Sklonost ka migriranju je funkcija doživljenih šansi za veći kvalitet alternativnih zanimanja.

4. Efekti obrazovanja na ekonomiju poljoprivrede

U studiji su korišćeni podaci iz istraživanja nekoliko stotina poljoprivrednih domaćinstava u određenom regionu u Republici Srbiji. Ankete sadrže podatke, za poljoprivredno gazdinstvo, za neku ili sve od sledećih varijabli: bruto proizvodnja

69

gazdinstva (npr. kilograma pšenice, kukuruza), površina obradivog zemljišta, slobodni dani koje porodična radna snaga koristi, količina i vrsta opreme koja se koristi, nivoi obrazovanja članova domaćinstva, kao i izloženost poljoprivrednika usavršavanju i modernizaciji.

Većina studija su studije proizvodnje (vrednost proizvodnje useva, kao zavisne promenljive). Pošto vrednost useva zavisi od cenovne strukture (koja može da varira od regiona do regiona kao i van regiona), poređenja između studija koja ispituju količinu proizvodnje i onih koja ispituju vrednost proizvodnje moraju da se vrše sa nekom rezervom. Studijetakođe, uključuju niz različitih ratarskih kultura: zavisne varijable uključivale su i pojedinačne ratarske kulture (pšenica, ili kukuruz) i mešovite ratarske kulture (povrće i šećerna repa suncokret), odvojeno ili u kombinaciji sa usevima žitarica.

Većina procena uticaja obrazovanja na produktivnost rada koristi iznose nadnica kao zamenu za marginalnu produktivnost i ispituje uticaj obrazovnog nivoa pojedinca, pomoću drugih kontrolisanih varijabli, na iznos nadnice koju on ili ona prima. To je razumljivo, pod pretpostavkom da postoje konkurentna tržišta rada, zbog čega, obrazovanje pojedinca može jednostavno da signalizira postojanje produktivnih svojstava poslodavca. Ne treba praviti nikakve pretpostavke oko ekvivalentnosti nadnica i marginalnog proizvoda rada.

Pored ispitivanja uticaja obrazovanja na produktivnost, analiziran je i uticajna alokativnu efikasnost, to jest, u kojoj meri poljoprivrednici, optimalno, biraju svoj mix ulaza i izlaza u svetlu njihovih proizvodnih funkcija i preovlađujućih cena (procena uticaja obrazovanja na alokativnu efikasnost). Razmatra se pitanje alokativne efikasnosti upoređivanjem stvarne sa optimalnom alokacijom odluka u svetlu procenjene proizvodne funkcije, i procena profita i funkcija faktora tražnje radi testiranja alokativne efikasnosti.

Podaci su prikupljeni korišćenjem eksplicitno dizajniranog uzorka. Ovo stoga jer grupe podataka variraju među brojnim agrarnim gazdinstvima koja se ispituju, u veličini distribucije, koji tip useva gaje i u regionalnim karakteristikama.

Obrazovni nivo proizvodne jedinice se meri po nivou obrazovanja glave domaćinstva, ukupnom obrazovanju svih članova porodice, ili ukupnom obrazovanju svih radnika na gazdinstvu. Za količinu obrazovanja uzet je broj godina školovanja koliko ih je pohađano ili su završene, broj razreda ili obrazovnih nivoa kojima je prisustvovano ili su završeni.

Istraživanja pokazuju da je prosečna dobit u proizvodnji za 4 godine obrazovanja oko 8.7%, sa standardnom devijacijom do9.0 %.

Aspekti životne sredine, mogu da budu važne determinante uticaja efekata obrazovanja na proizvodnju. Konkretno, obrazovanje je uglavnom, efikasnije u uslovima modernizacije.

Kriterijumi za identifikovanje okruženja koje nije modernizovano podrazumevali su primitivnu tehnologiju, tradicionalnu poljoprivrednu praksu i useve, i malo prijavljenih inovacija ili izloženost novim metodama. Kriterijumi za identifikovanje okruženja koje je moderno, naprotiv, podrazumevaju dostupnost novim ratarskim sortama, inovativne metode sađenja, zaštitu, kao i dostupnost kapitalnim inputima kao što su insekticidi, djubriva, traktori i mašine. Neki drugi pokazatelji ovog tipa okruženja su tržišno orijentisana proizvodnja i mogućnost korišćenja savetodavnih usluga.

70

Uticaj modernizovanog okruženja se ocenjuje na dva odvojena načina. U modernizovanim uslovima, efekti obrazovanja su bili znatno veći nego u tradicionalnim uslovima. U svim studijama koje smo analizirali, prosečno povećanje proizvodnje za 4 godine obrazovanja u tradicionalnim uslovima je 1.3 %u poređenju sa 9.5 %povećanja u modernizovanim, savremenim uslovima.

5. Zaključak

U ovom radu nalaze se istraživanja i otkrića u vezi sa povećanjem do koga se dolazi kada obrazovni nivo poljoprivrednika utiče na njihovu proizvodnu efikasnost. U jednoj od grupa podataka, obrazovanje ima statistički beznačajan efekat, ali generalno efekat je pozitivan i, obično, statistički značajan. Iako kombinovanje rezultata različitih studija mora da se gleda sa rezervom, opšti zaključak je da se produktivnost gazdinstva povećava, u proseku, za 7.4% kao rezultat poljoprivrednikovog završetka dodatnih 4 godine osnovne škole pre nego nijedne (7.4% je ponderisani prosek vrednosti u kojima je procena mogla da se izračuna). Brojne studije su pokazale dokaz o pragu broja godina (4-6) iznad koga uticaj obrazovanja postaje izraženiji. Dobijeni rezultat potvrđuje hipotezu da viši nivoi obrazovanja povećavaju produktivnost poljoprivrednika.

Efekti obrazovanja (merenje efekata obrazovanja na produktivnost u odnosu na stepen modernizacije okruženja i drugih varijabli) verovatno će, mnogo više, da budu pozitiv u modernizovanom poljoprivrednom okruženju nego u tradicionalnom. Zaključujemo da dobijeni rezultati daju podršku hipotezi da je efektivnost obrazovanja veća u modernizovanom okruženju.

6. Literatura

1. BOWMAN M J 1976 Through education to earnings? Proc. of the National Academy of Education 3: 261-69

2. GLASS G V, MCGAW B, SMITH M L 1981 Meta-analysis in Social Research. Sage, London

3. JAMISON D T, LAU L J 1981 Farmer Education and Farm Efficiency. Johns Hopkins University Press, Baltimore, Maryland

4. KARAVIDIĆ S., Tranzicija i razvoj privrede-put za privredni oporavak, Institut za ekonomiku i finansije, Beograd, 2005.

5. KARAVIDIĆ S., ČUKANOVIĆ-KARAVIDIĆ M., Ekonomika i finansijski menadžment u obrazovanju, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2008.

6. KARAVIDIĆ S., IVKOVIĆ D., KOSARKOSKA D., Osnovi finansijskog menadžmenta, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2011

7. KARAVIDIĆ S., IVKOVIĆ D., ČUKANOVIĆ-KARAVIDIĆ M., Preduzetništvo,

71

Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2010

8. LAU L J 1978 Applications of profit functions. In: Fuss M A, McFadden D L (eds.) 1978. Production Economics: A Dual Approach to Theory and Applications. North-Holland, Amsterdam

9. LOCKHEED M E, JAMISON D T, LAU L J 1980 Farmer education and farm efficiency: A survey. Econ. Dev. Cult. Change 29(1): 37-76

10. MELLOR J W 1976 The New Economics of Growth: A Strategy for India and the Developing World. Cornell University Press, Ithaca, New York, p. 74

11. MÜLLER J 1974 On sources of measured technical efficiency: The impact of information. Am. J. Agric. Econ. 56: 730-38

12. Republički zavod za razvoj, Izveštaj o razvoju Republike Srbije za 2009.godinu

13. Republički zavod za razvoj, Izveštaj o razvoju Republike Srbije za 2008.godinu

14. SCHULTZ T W 1975 The value of the ability to deal with disequilibria. J. Econ. Lit. 13: 872-76

15. SHAPIRO K H, MÜLLER J 1977 Sources of technical efficiency: The roles of modernization and information. Econ. Dev. and Cultural Change 25: 293-310

16. Welch F 1970 Education in production. J. Polit. Econ. 78: 35- 59

17. World Economic Forum, Global Competitiveness Report 2010-2011

18. World Economic Forum, Global Competitiveness Report 2009-2010

19. www. Mfin.gov.rs

20. YOTOPOULOS P A 1967 The Greek farmer and the use of his resources. Balkan Studies 8: 365-86

THE INFLUENCE OF EDUCATION ON THE AGRARIAN DEVELOPMENT IN REPUBLIC OF SERBIA

KARAVIDIĆ, S., ČUKANOVIĆ KARAVIDIĆ, M., IVKOVIĆ, D.2

Summary

Education represents an important factor of development, and the educational level of the people is one of the most tangible indicators of the social-economic level achieved within every social community. In this work, conclusions of a number of

2 Academician Slavko Karavidić, PhD, Full.Prof.; Marija Čukanović Karavidić, PhD, Associate Professor; Dragan Ivković, PhD, Assistant Professor; Higher School of Business Economics and Entrepreneurship, Belgrade; Phone: +38163378627.

72

studies on the influence the education has on the agricultural development are represented following the two aspects:Social cognition, with the goal to develop and stimulate fresh concepts and information of scientific importance for the agriculture and its contribution to the development, having the education increasing the social involvement and decreasing regional disproportion;Influence of the farmer’s educational level to his/her productivity (agricultural improvement productivity) by proving the two hypotheses: a) higher levels of formal education multiply the farmer’s productivity; b) education pays off within a dynamic, contemporary environment more than the static, traditional environment.

Key words: agriculture, education, development.


73


EDUKACIJA LOKALNOG STANOVNIŠTVA KAOPRETPOSTAVKA ZA RAZVOJ RURALNOG TURIZMA

U SRBIJI1

CVIJANOVIĆ, D., VUKOVIĆ, P.2

Rezime

Danas su opšte prisutne tendencije da se pravci u turističkom razvoju traže u turističkim vidovima koji nisu usko vezani za koncept masovnog turizma, a pre svega akcenat je na ruralnom turizmu i turizmu posebnih interesovanja. Između ovih vidova postoji značajan stepen komplementarnosti u razvoju, pa se otuda otvara i širok spektar mogućnosti u kreiranju programa za boravak turista u ruralnim područjima.Imajući u vidu veličinu teritorije koju čine ruralna područja u Srbiji (više od 80% teritorije) i broj stanovnika koji tamo živi (43, 6% ukupnog broja stanovnika), jasni su i motivi koji leže u sve izraženijim zahtevima za njegov ubrzan razvoj. Svakako da jedan od prvih neophodnih koraka u tom smislu čini edukacija lokalnog stanovništva u cilju njihovog osposobljavanja za pružanje adekvatnog nivoa kvaliteta turističkih usluga.Cilj rada je da ukaže na neophodnost edukacije lokalnog stanovništva u ruralnim područjima Srbije, kako bi se unapredio i pospešio razvoj ruralnog turizma i ujedno sprečile sve negativne tendencije sa kojima su ova područja opterećena danas.

Ključne reči: turizam, ruralni razvoj, edukacija, destinacija

1. Uvod

U Republici Srbiji i pored postojanja prirodnih potencijala za razvoj ruralnog

1 Rad je deo istraživanja na projektu III - 46006 „Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru Dunavskog regiona”, integralna i interdisciplinarna istraživanja (period 2011-2014), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke, Republike Srbije.2 Dr Drago V. Cvijanović, Mr Predrag M. Vuković, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Volgina 15, 11060 Beograd; e-mail: [email protected]; tel/fax: 011/2972-858.

74

turizma, pitanju njegovog razvoja do skora se nije posvećivala adekvatna pažnja. Prve početke u razvoju ruralnog turizma na jedan sistematičan način počinju da se beleže od devedesetih godina. Odmah su uočene sve komparativne prednosti ali i nedostaci koje razvoj ruralnog turizma nosi sa sobom.

U tom smislu danas su javno proklamovani stavovi da se insistira na njegovom razvoju uz akcenat na ekološkoj komponenti i održivom razvoju. Otuda je jasna i želja svih relevantnih činilaca da se izvrši edukacija lokalnog stanovništva kako bi obrazovani kadrovi bili u prilici da implementiraju strateška opredeljenja za razvoj turizma u Srbiji.

2. Koncept ruralnog turizma u Srbiji

Kao važna privredna grana nacionalne ekonomije, stvaralac bruto domaćeg proizvoda (BDP) i oslonac razvoja različitih ruralnih sredina, turizam predstavlja za Srbiju u celini veoma perspektivnu i značajnu ekonomsku aktivnost, koja bi se praktikovala u adekvatnim uslovima, povoljnijim upravo za razvoj ruralnog, odnosno seoskog turizma.

Nažalost, od početka devedesetih godina dvadesetog veka uslovi za odvijanje aktivnosti u oblasti turizma pokazali su se veoma nepovoljnim. Iz velikog broja razloga koji su uticali na ovakvo stanje, svakako spadaju i nedostatak kapitala, smanjen obim turističkog prometa, veoma mali obim investicija i kao osnovnog uzroka duboke ekonomske, socijalne, političke krize u kojoj se našlo naše društvo u ovom periodu.

Pod uticajem nastalih promena, sadašnji nivo razvoja domaćeg turizma nalazi se ispod realnih mogućnosti koje pružaju brojni respektabilni resursi kako prirodni, tako i društveni tj. antropogeni.

Imajući u vidu tendencije na turističkom tržištu da se krene dalje od koncepta masovnog turizma, u poslednje vreme se beleži rast interesovanja za ruralni turizam, kao i turizam posebnih interesa. Ovo je u skladu sa činjenicom da je krajem prošle decenije kao akt političkog opredeljenja promovisan model ruralnog razvoja CAP (Common Agricultural Policy) koji pretpostavlja multifunkcionalnu prirodu evropske poljoprivrede i njenu razvojnu ulogu u privredi i društvu u celini. Poljoprivreda kao primarna privredna grana ima dalekosežne interese za komplementarnu saradnju sa svim sektorima privrede. Dakle i sa turizmom.

Jedna od karakteristika savremenog turističkog tržišta je da su unikatni proizvodi visoko cenjeni i da današnji turista teži da pobegne od uniformnosti koje mu nudi globalizacija i savremeni način života u urbanim gradskim centrima.

U tom smislu, kao sastavni deo turističke ponude sve češće se promoviše lokalno, regionalno i nacionalno. Posmatrano sa tog aspekta, jača i uloga seoskih domaćinstava, a Srbija ima povoljne uslove za razvoj turizma, što se u budućnosti mora nužno i iskoristiti.

Različiti vidovi turizma kao što su ruralni, lovni, ribolovni, izletnički, manifestacioni turizam, su samo neki od oblika aktivnosti koji stoje kao mogućnost za organizaciju turizma pred žiteljima ovih sredina. Međutim, razvoj turizma ne sme biti prepušten stihiji i lokalnoj snalažljivosti. On mora biti predmet ozbiljne analize i planiranja na svim nivoima. Kako od nivoa Republike, pokrajine, tako do nivoa opština,

75

mesnih zajednica, turističke organizacije, ali i privrednih organizacija koje u njemu mogu i moraju naći svoj ekonomski interes. Iz tog razloga je neophodan i jedan sistemski pristup, a edukacija je svakako polazna osnova na kojoj se može i mora bazirati budući razvoj.

Zbog toga je neophodno da poljoprivredni proizvođači izgrade poseban odnos prema turizmu kako bi stavili sve resurse u funkciju njegovog razvoja. Očekivanja su da multiplikovano dejstvo turizma na ukupan razvoj ovih sredina će se vrlo brzo osetiti. Sve korisnike prirodnih resursa nužno je obrazovati i detaljno informisati o značaju i posledicama bezbednog korišćenja prirodnih i antropogenih resursa u funkciji razvoja turizma.

3. Načini upoznavanja lokalnog stanovništva sa ruralnim turizmom

Prvi korak u procesu podizanja svesti lokalnog stanovništva bi bio da se u saradnji Turističke organizacije Srbije, organa lokalne samouprave i Regionalnih privrednih komora organizuju odgovarajući kursevi koji bi imali za cilj da ukažu na značaj turizma u razvoju lokalnih zajednica, pri čemu bi akcenat prvenstveno trebalo staviti na ruralni turizam.

U tom smislu kako bi se brzo osetili efekti jedne ovakve aktivnosti akcenat bi trebalo staviti na nosice razvojno opredeljenih domaćinstava koji bi iskazali interes za bavljenje seoskim odnosno, ruralnim turizmom.

Potrebno je da se žitelji se upoznaju sa svim mogućnostima koje nudi razvoj turima. Neke od njih su svakako:

• stvaranje dodatnih izvora prihoda poljoprivrednicima, • jačanje poljoprivredne kroz prodaju poljoprivrednih proizvoda turistima, • jačanje kompletne infrastrukture u ruralnim područjima, • sprečavanje procesa depopulacije, koji je inače veliki problem danas u Srbiji, • razvoj trgovine, • razvoj saobraćaja, • razvoj sektora usluga, • oživljavanje kulturnih, manifestacionih i svih etno sadržaja na ovim

područjima itd.Pri čemu treba koristiti svaku priliku da se naglasi da su očekivanja da će turizam

omogućiti ekonomski rast, finansijsku i socijalnu sigurnost, itd.

4. Teme koje bi mogle da zaokupe pažnju žitelja ruralnih područja

Polazeći od nivoa obrazovanja lokalnog stanovništva, njihove motivisanosti i interesovanja potrebno je prvo napraviti odgovarajući program za edukaciju.Cilj bi bio da se u prvom koraku meštani upoznaju sa onim šta zapravo ruralni turizam predstavlja. U tom smislu neke od tema koje bi zaokupile pažnju su na primer:

• pojam turizma;

76

• ukazivanje na društveni, ekonomski, socijalni značaj razvoja turizma u ruralnim područjima;

• ilustracija komplementarnosti turizma i poljoprivrede;• sagledavanje uslova za stvaranje i pokazivanje načina za organizaciju turizma

u seoskim sredinama;• marketing koncepcija i njenoj primena u turizmu;• obrazovanje ljudi o održivom turistističkom razvoju;• prezentacija svih vidova turizma koji se mogu implementirati u nekoj ruralnoj

sredini itd.Nakon jednog ovakvog ciklusa predavanja potrebno je preći na pružanje

odgovarajućih znanja u praktičnom smislu. Naime, potrebno je da se žitelji upoznaju sa odgovarajućim standardima koja bi seoska domaćinstva morala da ispune kako bi mogla da se bave ruralnim turizmom.

Na kraju važno je istaći da o svim pitanjima i standardima mora da postoji saglasnost na svim nivoima upravljanja u razvoju turizma, lokalnom, regionalnom i nacionalnom.

5. Načini implementacije edukacije u ruralnim sredinama

Polazeći od navedenih ciljeva, nužno je odrediti i faze u kojima bi se jedan takav ciklus edukacije organizovao. U svakom slučaju on bi mogao da se odvija u tri faze:

1) pripremnoj fazi, 2) fazi implementacije, i3) fazi merenja postignutih rezultata.U pripremnim aktivnostima potrebno je da se izvrše sve neophodne aktivnosti

kako bi otpočeo procesa edukacije. Neke od njih su: obilazak terena, razgovor sa poljoprivrednim proizvođačima, formiranje radnih grupa, izrada, štampanje brošura i radnog materijala, kako u pisanoj tako i u elektronskoj formi.

U fazama direktne edukacije svi prisutni moraju biti informisani o detaljno utvrđenom programu predavanja. Zatim, je neophodno da se izvršeni lokacija prostora za realizaciju projekta edukacije.

Imajući u vidu složenost i zahtevnost sprovođenja programa, edukativna aktivnost mora biti usmeravana samo na određeni broj seoskih gazdinstava. Reč je kompetentnim nosilacima ili članovima registrovanih razvojno opredeljenih poljoprivrednih gazdinstava. U zavisnosti od veličine naseljenog mesta, edukativni program bi trebalo da uključuje ne više od 20 polaznika.

Neke od aktivnosti koje bi se vršile u prve dve faze su:• upoznavanje i razgovor sa većim brojem poljoprivrednika, a zatim formiranje

manjih radnih grupa odabranog sastava;• priprema i izrada radnog materijala, u pisanoj i elektronskoj formi;• organizacija i implementacija serije teorijskih predavanja sa aktivnim učešćem

svih prisutnih u diskusijama po završenim predavanjima;• ilustracija praktičnim primerima;• tokom izvođenja nastave, potrebno je da se primenjuje i određeni vid testiranja

77

radi utvrđivanja gradiva i sl;• na kraju, neophodno je sumirati rezultate zajedničkog rada, i otkloniti sve

eventualne nejasnoće i insistirati na daljoj saradnji između svih učesnika.Očekivanja su da će poljoprivrednici na osnovu ovakvog programa edukacije moći

da:• shvate mesto i ulogu raspoloživih prirodnih i društvenih (antropogenih)

resursau potencijalnom turističkom razvoju;• da uvide uticaj turizma i njegove primene na društveni, ekonomski i socijalni

razvoj sela;• da procene efektivnost i efikasnost turizma u ostvarenju svojih ciljeva i

interesa;• dobiju sve neophodne informacije o iskustvima o drugim sredinama koje su se

opredelile za ovakav vid ruralnog razvoja;• da na bazi raspoloživih resursa sagledaju svoje šanse za razvoj;• uvide ulogu održivog razvoja za očuvanje životne sredine;• da izbegnu posledice zanemarivanja prirodnih i društvenihpotencijala

sopstvenog razvoja;• shvate važnost turizma u opštem društvenom razvoju.• da smanje rizike u stvaranju sopstvenih prihoda i dr.

6. Zaključak

Insistiranje na edukaciji poljoprivrednih proizvođača, u prvom redu nosilaca razvojno opredeljenih domaćinstava, je uslov na kome se mora bazirati razvoj ovih sredina. U Republici Srbiji koja je do sada nepravedno zanemarila svoje ruralno područje postoje evidentno respektabilne osnove za rzavoj ruralnog turizma. Javno proklamovan stav o turizmu kao šansi razvoja ruralnih sredina, nesme biti samo „mrtvo slovo na papiru“, on mora zaživeti ukoliko se uistinu očekuju i efekti. Programi edukacije stanovništva su polazna osnova na kojoj se mora temeljiti budući razvoj. U tom smislu neophodno je krenuti sa edukacijom poljoprivrenog stanovništva. Očekivanja su da će se na ovaj način omogućiti da se na bazi stečene teorijske osnove i praktičnih vežbi u ovladavanju određenim znanjima iz oblasti turizma poljoprivredni proizvođači osposobiti za planiranje, organizovanje, kordinaciju i vođenje svih aktivnosti na nivou domaćinstva, sela, odnosno mesnih zajednica kao malih turistčkih destinacija.

7. Literatura

1. PREDRAG VUKOVIĆ, SLAVICA ARSIĆ, DRAGO CVIJANOVIĆ (2010): „Konkurentnost ruralnih turističkih destinacija“, str. 47-60, časopis Ekonomika poljoprivrede/Economic of Agriculture 57, januar-mart, Beograd, God./vol. LVII, br./N0 1(1-153), 2010, Beograd UDC:338.43:63, YU ISSN 0352 – 3462

2. PREDRAG VUKOVIĆ, NATAŠA CECIĆ, DRAGO CVIJANOVIĆ (2007):

78

„Održivi turistički razvoj ruralnih područja Srbije’’. časopis: Ekonomika poljoprivrede, God./Vol. LIV, br./N0 2 (261-392), str. 369-379. UDC 338.43:63YU ISSN 0352-3462

3. DRAGO CVIJANOVIĆ, BRANKO KATIĆ, PREDRAG VUKOVIĆ (2005): „Mogući pravci unapređenja kvaliteta životaljudi u ruralnim područjima Republike Srbije – primer Zlatiborskog okruga“. Tematski zbornik – Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj, str. 449-463. ISBN 86-82121-30-1 UDK 338.4302*(497.1*497.16)(082) UDK 631(4)(082) COBISS.SR-ID 127317260

4. PREDRAG VUKOVIĆ, NATAŠA CECIĆ, SLAVICA ARSIĆ (2008): ‘’Uloga turizma u razvoju ruralnih područja’’. Simpozijum agroekonomista sa međunarodnim učešćem povodom 45. godina Odseka za agroekonomiju: ‘’Agroekonomska nauka i struka u tranziciji obrazovanja i agroprivrede’’. Tematski zbornik, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 24-25. oktobar, 2008. str. 309-314. ISBN 978-86-7834-059-8

5. PREDRAG VUKOVIĆ, NATAŠA KLJAJIĆ, SLAVICA ARSIĆ (2009): „Agro-Industry and Agrarian Policy Measures in the Republic of Serbia During the Period From 1950 to 2000“ Buletinul, Universitatii Petrol-Gaze din Ploiesti. Seria STIINTE ECONOMICE. Vol LXI, No.4/2009. BULLETIN, Economic Sciences Series ISSN 1224-6832p.36-44.

EDUCATION AS A LOCAL POPULATION PREREQUISITE FOR DEVELOPMENT OF RURAL TOURISM IN SERBIA

CVIJANOVIĆ, D., VUKOVIĆ, P.3

Summary

Today, the general tendency and present trends in the development of tourism demand are in the tourist aspects that are not closely related to the concept of mass tourism. speciallyemphasis are put on development of rural tourism and tourism and tourisma of special interest. Among these forms of tourism, there is a significant degree of complementarity in development, and thus is opens a wide range of options in creating programs for tourism in rural areas.If we have in mind the size of the territory which covered the rural areas in Serbia

3 Drago V. Cvijanović, PhD, Mr Predrag M. Vuković, Institute for Agricultural Economics, Belgrade, Volgina 15, 11060 Belgrade; e-mail: [email protected]; phone/fax: 011/2972-858.The paper is part of the research on project III - 46006 “Sustainable agriculture and rural development in the function of achievement of strategic objectives of the Republic of Serbia in the Danube region”, integrated and interdisciplinary research (period 2011-2014), financed by Ministry of education and science, Republic of Serbia.

79

(more than 80% of the territory) and the number of people who live there (43.6% of the total population), there are clear motives which lie in the growing demand for its rapid development. Certainly one of the first necessary steps in this regard makes training local people to enable them to provide an adequate level of quality of tourist services.Aim of this paper work is to point out the necessity of education of local people in rural areas of Serbia, in order to improve and enhance the development of rural tourism and also prevent any negative tendencies with which these areas are burdened today.

Key words: tourism, rural development, education, destination, village.


80


PREDUZETNIČKI PRISTUP AKADEMSKOM OBRAZOVANJU*

ĐURAN, J.1

Rezime

Akademsko preduzetništvo je tema koja ulazi u područje istraživanja preduzetništva. Kao pojavni oblik, akademsko preduzetništvo se najčešće definiše kao preduzetništvo koje pokušava da razume i objasni nove poduhvate kreirane od univerzitetske intelektualne sredine, stvaranje okruženja za primenu znanja i stimulisanje preduzetničkog ponašanja među svim članovima institucionalnih struktura u akademskoj zajednici.Poznato je da univerzitetsko institucionalno okruženjestimuliše sticanje i raspodelu novog znanja između članova univerzitetske zajednice. Međutim, ono što se slabije razume i što je manje poznato, jeste kako univerzitetsko institucionalno okruženje podstiče akademsko preduzetništvo.U ovom radu analizira se akademsko preduzetništvo u pokušaju da se promoviše kreativnost i inovacije u oblastima primene univerzitetskog znanja od strane preduzetnika, s ciljem da se iskristališu poslovne i akademske intelektualne ideje i transformišu u proizvode iz stvarnog života.

Ključne reči: preduzetništvo, akademsko preduzetništvo, obrazovanje, univerzitet.

1. Uvod

Široko konceptualizovana, kreativna ekonomija povezuje primat ideja u nauci i umetnosti u društveni okvir preduzetništva koje na centralno mesto stavlja obrazovanje, jer su njegove institucije primarne institucije znanja koje obezbeđuju stvaranje, razvoj i prenosnovih ideja.

Univerziteti su neophodni akteri u unapređenju naučnog znanja, što kontinuirano dovodi do novih generacija primenjenog istraživanja, naučnih otkrića i tokova, novih proizvoda koji poboljšavaju naše živote i jačaju savremene privredne strukture. Univerziteti igraju centralnu i stratešku ulogu u obrazovanju, osposobljavajući i

* Ovaj rad je deo istraživačkih projekata pod šiframa: 47009 (Evropske integracije i društveno-ekonomske promene privrede Srbije na putu ka EU); 179015 (Izazovi i perspektive strukturnih promena u Srbiji: Strateški pravci ekonomskog razvoja i usklađivanje sa zahtevima EU), finansiranih od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.1 Jelena Đuran, asistent, Univerzitet «Educons» Sremska Kamenica, telefon: 063/8880826.

81

usavršavajući studente, mlade ljude, nosioce promena, buduće naučnike, profesore i predavače, istraživače i preduzetnike, kao i u obučavanju drugih kvalifikovanih radnika koji podstiču inovaciju u visokoj tehnologiji i industrijama znanja koje su primarni pokretači uspešnih regionalnih privreda danas i za koje se predviđa da će biti pokretači globalne privrede još dugo u budućnosti.

Preduzetništvo se smatra ključnim pokretačem društveno-ekonomskog razvoja i napretka, jer generiše znatne prilike za zaposlenje, nudi širok spektar potrošačkih roba i usluga, i uopšteno uvećava nacionalni prosperitet i konkurentnost.

Akademsko preduzetništvo je tema diskusije koja ulazi u područje istraživanja preduzetništva. Kao pojavni oblik, akademsko preduzetništvo se najčešće definiše kao preduzetništvo koje pokušava da razume i objasni nove poduhvate kreirane od univerzitetske intelektualne sredine, stvaranje okruženja za primenu znanja i stimulisanje preduzetničkog ponašanja među svim članovima institucionalnih struktura u akademskoj zajednici.

Poznato je da univerzitetsko institucionalno okruženjestimuliše sticanje i raspodelu novog znanja između članova univerzitetske zajednice. Međutim, ono što se slabije razume i što je manje poznato, jeste kako univerzitetsko institucionalno okruženje i akademsko preduzetništvo podstiču akademsko preduzetništvo.

2. Univerzitetsko okruženje i akademsko preduzetništvo

U skorije vreme, osnovni zadatak industrijske inovacije, da bi se olakšao dotok znanja u nove izvore, jeste promena strukture i funkcije univerziteta. Ekonomisti, čije je uže polje istraživanja industrijska ekonomija, pokušali su da usvoje ’’model tržišta’’ da bi analizirali akademske institucije. Model tržišta smatra univerzitete jednim od najvećih aktera u procesu privrednog i ekonomskog razvoja. Takođe, model tržišta ističe da država ne treba da bude jedini sponzor akademskih institucija. Sociolozi nauke analiziraju socijalne/društvene funkcije univerziteta i ustanovljavaju da su se funkcije od obrazovanja i teoretskog usavršavanja i razvoja, beskrajnog znanja i relevantnosti primene, pomerile ka stvaranju bogatstva.2 Autor McKelvey (1997) objašnjava, promenljivu, ili bolje reći menjajuću, ulogui funkciju univerziteta u aktivnostima traganja za znanjem, koristeći kognitivna (naučna vs. tehnološka) i institucionalna (tržišna vs. državna) okruženja, koje se sve više pomeraju od naučno-upravnog okruženja, ili osnovnog naučnog okruženja ka naučno-ekonomskom (N-E) okruženju.3 U čistom naučnom okruženju, aktivnosti istraživanja su osmišljene da uvećaju opšte znanje. Dok naučno-ekonomsko (N-E) okruženje podstiče naučne aktivnosti koje imaju potencijalni ekonomski povraćaj, akademska institucija sve više jača unutrašnje sposobnosti da pretvori rezultate istraživanja u intelektualnu svojinu - IS (eng. intellectual property - IP), i ekonomsku aktivnost.

2 Raine, J., Beukman, P., University technology commercialisation offices-a New Zealand perspective, International Journal of Technology Management, 2002, vol. 24, no. 5-6, p. 624-647.3 Prema: Chang, Y. C., Chen, M. H., Hua, M., Yang, P. Y., Factors Influencing Academic Entrepreneurship: The Case of Taiwan, 2003, p.3.

82

U skladu sa trendom da se generacija roba/usluga brzo zamenjuje, životni ciklus jedne firme se neizbežno skraćuje. Preduzetnici igraju ključnu ulogu u stvaranju unapređenja proizvoda i širenju privrednog i ekonomskog rasta, jer ubrzavaju stvaranje, širenje i primenu inovativnih ideja.4 Nauka se pojavila kao alternativni pokretač i mehanizam privrednog i ekonomskog rasta, naspram klasičnog trijumvirata zemlje, rada i kapitala, tradicionalnih izvora bogatstva. Instituti visokog obrazovanja (eng. Higher Education Institutes), fundamenti znanja u oblasti nauke i tehnologije, nisu više samo mesta obrazovanja i istraživanja. Na temelju razvoja ekonomije bazirane na znanju, od akademija, posebno onih istraživačkih univerziteta, traži se da budu odgovorni akteri za regionalni ekonomski napredak i kreiranje radnih mesta. Nekoliko istraživanja je pokazalo koliko su napredni i progresivni preduzetnički napori učinjeni od strane akademskih istarživačkih institucija u pojedinim zemljama. Prema tome, uz tradicionalne funkcije obrazovanjai funkcije istraživanja, nova funkcija ekonomske kreativnosti, putem svih aktivnosti akademskog preduzetništva, na univerzitetima će neizbežno privući ogromnu pažnju.

Trostruki heliks odnosa univerzitet-industrija-država formuliše ulogu univerziteta kao centra za fundamentalno bazično istraživanje. Izraženo je snažnije interesovanje za odgovarajuće praćenje ideja iz univerzitetskog istraživanja koje može voditi primenama od industrijske važnosti.5 Razvile su se različite institucionalne i organizacione inovacije akademskih istraživačkih instituta, poput prenosa prava intelektualne svojine i izuma koji neposredno pokazuju potencijal za komercijalizaciju.6 Ranije sprovedene studije potvrđuju da ustanovljen prenos tehnologije i/ili kancelarija za povezivanje, resursi inkubatora i subvencioni programi koje univerziteti razvijaju da bi pospešili svoje spin-off kompanije imaju veliki uticaj na interaktivni odnos univerzitet-privreda. Univerzitet na kom se rezultati istraživanja redovno pregledaju zbog komercijalnog, kao i naučnog potencijala, postaje preovlađujuća akademska institucija. Međutim, politike univerziteta koje ograničavaju konsalting aktivnosti na jednom nedeljno i ograničavaju ostale preduzetničke poduhvate, ometaju ovakav poredak. Nadalje, odnos udela u prihodima od autorskih prava između izumitelja i univerziteta može da utiče na sklonost preduzetnika da eksploatišu univerzitetske izume.

U prošlosti, akademski istraživači su dobijali mnoštvo dozvola za istraživački rad, od strane vlade i nadležnih upravnih organa vlade, kao podrške njihovim novim idejama. Suočavajući se sa odbijanjima u vladinim fondovima za finansiranje samih istraživanja i drugih naučnih aktivnosti, akademski istraživači morali su tražiti alternativne izvore finansiranja koji će ih podržati i, takođe, pronaći druge razvojne mehanizme transfera

4 McDougal, P.P., Oviatt, B.M., International Entrepreneurship Literature in the 1990s and Directions for Future Research, Chicago, 1997. 5 Etzkowitz, H., Leydesdorff, L., Universities and the Global Knowledge Economy: Triple-Helix of University-Industry-Government Relations, London, 1997.6 Chang, Y. C., Chen, M. H., Hua, M., Yang, P. Y., Factors Influencing Academic Entrepreneurship: The Case of Taiwan, 2003, p.3

83

tehnologije i komercijalizacije.7 Tranzicija ka manje zavisnom istraživačkom sistemu od vladine podrške, pojavila se najpre i najupečatljivije u Velikoj Britaniji tokom 80-tih godina, prošlog veka, ali može biti viđena, takođe, i u SAD-u uprkos delimičnom zaklanjanjuovog dešavanja zbog apsolutnog porasta istraživanja finansiranih od strane vlade u odabranim istraživačkim oblastima, kao što je zdravstvo.8

Univerziteti ne samo da trebaju više da odražavaju naučne i tehnološke potrebe društva, već takođe, da sarađuju sa firmama, postajući snabdevači primenjenog znanja koje se lako možepretvoriti u izum. Zaista, postoji više kolaborativnih istraživanja u SAD, mnoga od ovih partnerstava obuhvataju univerzitete i firme.

Autor Etzkowitz ukazuje na to da je univerzitet postao preduzetnički u svojoj unutrašnjoj dinamici, kao i kroz eksterne veze ostvarene sa poslovnim firmama zarad istraživačkih ugovora i prenosa znanja i tehnologije.9 Instituti se podstiču da aktivno traže finansiranje iz različitih izvora na konkurentnom tržištu istraživanja. Nadalje, univerzitet je posebno pogodno okruženje za inovaciju zahvaljujući osnovnim karakteristikama poput visoke stope protoka ljudskog kapitala u vidu studenata koji su izvor potencijalnih inovatora/izumitelja. Prema tome, sve više se očekuje da će ključni ekonomski akteri biti grupacije firmi koje proističu ili su bar blisko vezane za univerzitet ili drugu instituciju koja proizvodi znanje.

3. Uloga akademskog preduzetništva u stvaranju novih šansi preduzetništva

Tokom XIX veka, Kardinal Džon Njuman definisao je idealni univerzitet kao univerzitet koji bi bio posvećen potrazi za znanjem samim. Prema njegovom mišljenju, univerziteti bi predstavljali „visok nivo, visoku zaštitnu vlast i moć svog znanja i nauke, činjenica i principa, ispitivanja i otkrića, eksperimenata i spekulacija“.10 Međutim, u očekivanju novog milenijuma, promenilo se poimanje univerziteta. Oni se više ne posmatraju samo kao institucije visokog obrazovanja. Danas, univerziteti su važni pokretači tehnološkog razvoja i ekonomskog rasta i napretka. Ovo, samo po sebi, ne treba da bude isuviše iznenađujuće.

Srednjeročno pa i dugoročno, kontinuirana konkurentnost u globalnoj ekonomiji zavisiće od tehnološki-baziranih moći i snaga. One obuhvataju sposobnost da se primeni nova tehnologija, da se pristupi uspešnim novim tržištima, da se razviju novi proizvodi, da se inkorporiše najbolja praksa u upravljanju preduzećem, da se razviju nivoi kompetentnosti i veštine širom celog spektra radne snage. Ovo su sve elementi

7 Brown, W.S., A proposed mechanism for commercializing university technology, Welleseley, Babson College, 1984, p.136-1488 National Science Foundation – www.nsf.gov9 Etzkowitz, H., Research groups as ’quasi-firms’?The invention of the entrepreneural university, Research policy, 2003, vol. 32, no. 1, p.111.10 Martin, B., John Henry Newman: His Life and His Work, Chatto and Windus, London, 1982.

84

kojima univerziteti mogu znatno doprineti, posebno na regionalnomnivou.11 Akademska institucija se više ne smatra izolovanim ostrvom znanja. Umesto toga, vlade na lokalnom, nacionalnom, evropskom i svetskom nivou sve više smatraju visoko obrazovanje značajnom silom u regionalnim privredama, izvorom prihoda i zaposlenosti, kao subjekt koji doprinosi kulturnom životu, i podržava ekonomski razvoj. Unutar mnogih zemalja, univerziteti se sve više smatraju integralnim delom grada ili regionalne mreže javnih objekata koji su centri privlačenja pojedinaca i preduzeća.12 Ukratko, oni su katalizatori uvećanja mogućnosti zapošljavanja za lokalnu industriju, posebno kada regionalne i nacionalne vlade smatraju visokotehnološke i na znanju bazirane sektore ključnim izvorom neposrednih i posrednih prilika za zapošljavanje u budućnosti. Preduzetnički pristup akademskom obrazovanju usmeren na probleme i postojeće barijere preduzetnika, može stvoriti neophodan uslov za dalji razvoj uloge preduzetništva.

4. Preduzetnička motivacija akademskih preduzetnika

Ličnost preduzetnika je često među ljudima iz poslovne prakse, ali i u sferi obrazovanja, među studentima na primer, predmet brojnih pitanja i rasprava u domenu preduzetništva. Ovo otuda što je (ljudska) tendencija da se preduzetnički uspeh pripiše setu individualnih sposobnosti i karakteristika, pre nego specifičnostima poslovnog trenutka i/ili određene poslovne situacije.13

Istraživači nisu ti koji uvek predvode u naporu osnivanja svih univerzitetskih spin-off kompanija. Takvi poduhvati su, u većem stepenu, vođeni i kreirani od strane tri primarne grupe ljudi: inventori (pronalazači, izumitelji) tehnologije, koji stvaraju spin-off kompanije vođene od strane istraživača; zatim, eksterni (spoljni) preduzetnici zainteresovani za osnivanje kompanija koje će licencirati univerzitetske invencije kroz kancelarije-službe za licenciranje tehnologije (eng. technology licensing offices) – tako dolazi do stvaranja spin-off kompanije vođenih od strane klijenata/kupaca; i na kraju, investitori koji povezuju tehnologiju i preduzetnike, stvaraju spin-off kompanije koje su vođene investitorima.

Klasifikacija preduzetnika na različite tipove omogućava nam da lakše razumemo kako određene vrste preduzetničkih poduhvata funkcionišu i kako različiti faktori utiču na njihov uspeh. Ovo je važno za istraživače preduzetništva; za investitore koji procenjuju priliku da ulože svoj kapital u novi poslovni poduhvat; za vladu i lokalnu samoupravu koja kreira strategiju razvoja i definiše programe podrške preduzetnicima, kao i za same preduzetnike kada definišu svoje sopstvene strategije razvoja.14

Neki dokazi sugerišu da akademski preduzetnici osnivaju univerzitetske spin-off

11 Acs, Z., Fitzroy, F., Smith, I., High Technology Emplyment and University R&D Spillovers: Evidence from US Cities, Welleseley, Babson College, 1995, p. 274-28512 Klofsten, M., Jones-Evans, D., Comparing Academic Entrepreneurship in Europe – The Case of Sweden and Ireland, Small Business Economics 14: 299-309, 2000.13 Penezić, N., Preduzetništvo – savremeni pristup, Akademska knjiga, Novi Sad, 2008, str. 9114 Penezić, N., Preduzetništvo – savremeni pristup, Akademska knjiga, Novi Sad, 2008 , str. 117.

85

kompanije, iz prostog razloga, zato što pripadaju preduzetničkom tipu osobe, koja je oduvek želela da osnuje kompaniju i koja univerzitetske invencije (pronalaske) kao način za postizanje svojih preduzetničkih ciljeva.15 Na primer, u statističkoj studiji sa velikim uzorkom, od 1397 patentiranih invencija (pronalazaka) između 1980. i 1996. godine, autori Shane i Khurana (2003) pokazuju da je preduzetnički tip istraživača upotrebio svoju invenciju u novoosnovanim kompanijama, u daleko više slučajeva, nego što su to učili drugi inventori, koji nisu skloni preduzetničkom razmišljanju.

Činjenica da formiranje jednog važnog podskupa univerzitetskih otcepljenja zavisi, bar delom, od karakteristika tehnoloških pronalazača, sugeriše da je razumevanje motivacije inventora da započnu poduhvat osnivanja spin-off kompanije veoma važan za detaljnije opisivanje spin-off aktivnosti. U svrhu bližeg objašnjenja ovog fenomena, ukratko će biti prikazane dve kategorije odgovora na pitanje zašto inventori osnivaju kompanije. Prva grupa motivacionih faktora spadaju u psihološki domen, u kome inventori žele da svojoj tehnologiji daju praktičnu dimenziju ili da stvore bogatstvo ili izdejstvuju nezavisnost. Druga kategorija objašnjenja je orijentisana ka karijeri, u čijoj određenoj fazi inventori osnivaju kompanije.

Iako istraživanja podržavaju predloge da su neki inventori jednostavno preduzetnički tipovi ličnosti, i time, sami po sebi, snabdeveni motivacijom koja ih vodi osnivanju spin-off kompanija, druga istraživanja sugerišu da akademski preduzetnici (eng. inventor-entrepreneurs) baveći se konverzijom istraživanja u praktično primenljiva znanja osnivaju kompanije, vođeni faktorima povezanim sa njihovom karijerom.

Objašnjenja orijentisana ka karijeri, koja bliže određuju osnivanje otcepljenih kompanija, razmatraju činjenicu da inventori osnivaju kompanije, ne iz razloga što ih motivacija ka tome vodi tokom čitave njihove karijere, već da se to pre dešava u određenom momentu u njihovoj karijeri. Među faktorima povezanim sa karijerom, prethodna istraživanja su izdvojila sledeće:16 Životni ciklus karijere; Akademski status; Intelektualni kapital vodećeg naučnika – naučnika ’Zvezde’ (eng. Star scientist); Preduzetničko iskustvo.

Dakle, uspešan preduzetnik mora ne samo koristiti ove veštine, već i učiti da ih koristi i učiti iz iskustva u njihovom korišćenju, kao i da imperativ preduzetnikovog uspeha leži u konstantnoj proveri (reviziji) sposobnosti koje ima u ovim područjima, njihovim jakim i slabim stranama, kao i u planu za njihovo unapređenje.17

5. Zaključak

Univerzitet koji neguje akademsko preduzetništvo želi da zna kako najbolje može doprineti rešavanju stvarnih svetskih problema, uticati na razvitak društva i napraviti

15 Shane, S., Academic Entrepreneurship – University Spinoffs and Wealth Creation, Edward Elgar, Cheltenham, 2004, p. 15516 Videti detaljnije: Shane, S., Academic Entrepreneurship – University Spinoffs and Wealth Creation, Edward Elgar, Cheltenham, 2004, p. 15917 Videti detaljnije: Penezić, N., Preduzetništvo – savremeni pristup, Akademska knjiga, Novi Sad, 2008, str. 108

86

profit od stvaranja novog znanja. Veoma bitno pitanje, koje takođe otvara diskusija o akademskom preduzetništvu, jeste kako akademski naučnik, koji ima sposobnost i kapacitet da stvori novo znanje, može na najbolji način iskoristiti preduzetničke prilike i mogućnosti koje pružaju asimetrije znanja.

Tradicionalni primarni cilj univerziteta sadrži se u težnji za unapređenjem naučnih dostignuća i obrazovanja. Ovakvi ciljevi čine univerzitete jedinstvenim izvorom bazičnih istraživanja koja, kada se adaptiraju u poslovnu zajednicu, mogu da budu važan izvor ekonomskog rasta baziranog na znanju. Znanje ima tendenciju da se razvija unutar inovativnih klastera (grupacija). Razvijanje i širenje znanja ima tendenciju da se pojavi jedino unutar ograničenih geografskih oblasti, gradeći ekonomsku aktivnost baziranu na znanju unutar ovih regiona. Dakle, univerziteti i druge istraživačke institucije mogu postati krucijalne fokusne tačke za regionalni ekonomski razvoj. Ova vrsta razvoja, ipak, nije nikako osigurana. Određena istraživanja pokazuju i nagoveštavaju prilikom raščlanjivanja ovog problema, da neke institucije sa značajnim izdvajanjima zaistraživanje i razvoj nisu u mogućnosti i u stanju da generišu održiv ekonomski razvoj ili da stvore značajniji broj novih firmi.

Promene u sferi obrazovanja ne mogu se posmatrati izdvojeno iz konteksta društvenih promena, koje su često pod uticajem odnosa političkih činilaca i drugih interesnih grupa, kao i ekonomskih potencijala zajednice. U aktuelnom vremenskom razdoblju, univerzitet sa znanjem koje neguje i širi, sve više postaje generator promena u industriji, kulturi, politici i ostalim oblastima društvenog života. Uz sve suštinske i marginalne promene društvenih činioca koje su bile usmerene ka univerzitetima, intelektualne zajednice naučnih institucija i univerziteta su u velikoj meri bile faktori promena u društvu bez obzira na vremenski trenutak u istoriji.

Ukoliko kao vrhovnu težnju procesa tranzicije pretpostavimo fiksno odredište (u većini zemalja u regionu je upravo to slučaj) kao što je tržišna privreda, kosimo se sa, osnovnim principom globalne ekonomije, promenom. Umesto takvog zaokruženog željenog stanja, u vidu tranzicije ka tržišnoj ekonomiji, kao konačnog cilja, bolje je izabrati stanje kontinuirane tranzicije putem prihvatanja dinamične i konkurentske prirode razvoja tehnologije u globalnoj ekonomiji. Ovakvim odnosom prema shvatanju samog procesa tranzicije, dobijamo više nego slepim nastavkom stvaranja novih uloga i veza između statičkih institucija. Države se još uvek ne odriču u potpunosti politika subvencionisanja, čime dobijamo tranziciju ka mešovitom sistemu sačinjenom od tržišnih snaga i državnih podsticaja. Svakako, međusobne veze države, privrednog sektora i univerziteta se menjaju, od ranijih modela separacije i kontrole, ka interakciji u vidu «trostrukog heliksa» čije se relativno autonomne sfere preklapaju zajedničkim interesom – unapređenjem društva.

6. Literatura

1. ACS, Z., FITZROY, F., SMITH, I., High Technology Emplyment and University R&D Spillovers: Evidence from US Cities, Welleseley, Babson College, 1995, p. 274-285.

87

2. BROWN, W.S., A proposed mechanism for commercializing university technology, Welleseley, Babson College, 1984, p.136-148.

3. CHANG, Y. C., CHEN, M. H., HUA, M., YANG, P. Y., Factors Influencing Academic Entrepreneurship: The Case of Taiwan, 2003.

4. ĐURAN, J., Akademsko preduzetništvo, Zadužbina Andrejević, Beograd, 2010.

5. ĐURAN, J., GALETIN, M., Savremeni trendovi razvoja naučnoistraživačke uloge univerziteta u uslovima tranzicije, Prvi naučni skup sa međunarodnim učešćem – Poslovna ekonomija u tranziciji, Zbornik radova, Sremska Kamenica, 2010, str. 101-112.

6. ETZKOWITZ, H., Research groups as ’quasi-firms’?The invention of the entrepreneural university, Research policy, 2003, vol. 32, no. 1.

7. ETZKOWITZ, H., LEYDESDORFF, L., Universities and the Global Knowledge Economy: Triple-Helix of University-Industry-Government Relations, London, 1997.

8. KLOFSTEN, M., JONES-EVANS, D., Comparing Academic Entrepreneurship in Europe – The Case of Sweden and Ireland, Small Business Economics 14: 299-309, 2000.

9. MARTIN, B., John Henry Newman: His Life and His Work, Chatto and Windus, London, 1982.

10. MCDOUGAL, P. P., OVIATT, B.M., International Entrepreneurship Literature in the 1990s and Directions for Future Research, Chicago, 1997.

11. PEJANOVIĆ, R., Uvod u metodologiju ekonomskih nauka, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2010.

12. PEJANOVIĆ, R., NJEGOVAN, Z., Preduzetništvo kao razvojni resurs Republike Srbije, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad (45-46): 5-15, 2010.

13. PEJANOVIĆ R., NJEGOVAN Z., Preduzetnička (agro)ekonomija, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2010.

14. PEJANOVIĆ, R., NJEGOVAN, Z., I SAR.: Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj AP Vojvodine, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2011.

15. PENEZIĆ, N., Preduzetništvo – savremeni pristup, Akademska knjiga, Novi Sad, 2008.

16. PENEZIĆ, N., ĐURAN, J., Fenomen akademskog preduzetništva, Poslovna ekonomija, Univerzitet Educons, Sremska Kamenica, 2010, str. 173-195.

17. RAINE, J., BEUKMAN, P., University technology commercialisation offices-a New Zealand perspective, International Journal of Technology Management, 2002, vol. 24, no. 5-6, p. 624-647.

18. SHANE, S., Academic Entrepreneurship – University Spinoffs and Wealth Creation, Edward Elgar, Cheltenham, 2004.

88

ENTREPRENEURIAL APPROACH TO ACADEMIC EDUCATION*

ĐURAN, J.18

Summary

Academic entrepreneurship is a topic that enters within the scope of entrepreneurship research. As a manifestation academic entrepreneurship is often defined as entrepreneurship that seeks to understand and explain the new ventures created by university intellectual environment, creating an suitable surroundings for the application of knowledge and stimulation of entrepreneurial behavior among all members of the institutional structure of the academic community.It is known that the university institutional environment encourages the acquisition and dissemination of new knowledge between members of the university community. However, what is less understood and what is less known is how the university institutional environment encourages academic entrepreneurship.This paper analyzes the academic entrepreneurship in an attempt to promote creativity and innovation in the areas of application of university knowledge from entrepreneurs, with aime tocrystallize business ventures from academic and intellectual ideas by transforming them into products for real life.

Key words: entrepreneurship, academic entrepreneurship, education, university.


* This paper is a part of research projects numbers: 47009 (European integrations and social and economic changes in Serbian economy on the way to the EU) and 179015 (Challenges and prospects of structural changes in Serbia: Strategic directions for economic development and harmonization with EU requirements).18 Jelena Đuran, Assistant, University «Educons» Sremska Kamenica, Phone: +381638880826.

89


METODOLOGIJA NAUČNOG ISTRAŽIVANJA I ANALIZE OBRAZOVNIH KORISTI U AGRARU

ČUKANOVIĆ KARAVIDIĆ M., KARAVIDIĆ S., KVRGIĆ G.1

Rezime

U ovom radu sintetizovana je metodologija istraživanja o uticaju obrazovnog nivoa jednog poljoprivrednika na njegovu ili njenu produktivnost (merenje produktivnosti obrazovanja i merenje produktivnosti poljoprivrednog napredovanja). Istaživanja se sprovode u najvećem broju slučajeva u vezi sa tačnošću dve hipoteze: (a) viši nivoi formalnog obrazovanja povećavaju produktivnost poljoprivrednika; i (b) obrazovanje se više isplati poljoprivrednicima u dinamičnom, osavremenjenom okruženju nego u statičkom, tradicionalnom okruženju.

Ključne reči: metodologija, ekonomski razvoj, agrar, obrazovanje.

1. Uvod

U istraživanju (studiji) se moraju koristiti podaci iz istraživanja nekoliko stotina poljoprivrednih domaćinstava u određenom regionu. Ankete moraju da sadrže podatke, za svako poljoprivredno gazdinstvo, za neku ili sve od sledećih varijabli: bruto proizvodnja gazdinstva (npr. kilograma pšenice, kukuruza), površina obradivog zemljišta, slobodni dani koje porodična radna snaga koristi, količina i vrsta opreme koja se koristi, nivoi obrazovanja članova domaćinstva, kao i uključenost i izloženost poljoprivrednika usavršavanju i modernizaciji. Na osnovu skupa podataka ove vrste, može se proceniti uticaj obrazovanja na produktivnost procenjujući proizvodnu funkciju koja se odnosi na kvantitet ouput-a poljoprivrednog gazdinstva u odnosu na nivo svakog input-a, uključujući i obrazovanje poljoprivrednika.

U tom smislu koriste se proizvodne funkcije u jednom od opštih oblika u kojima β pokazuje merenje produktivnosti obrazovanja. Slično tome, Y pokazuje merenje produktivnosti poljoprivrednog napredovanja.

U proceni uticaja obrazovanja na produktivnost rada koristi se iznos nadnica kao zamenu za marginalnu produktivnost i ispituje uticaj obrazovnog nivoa pojedinca, pomoću drugih kontrolisanih varijabli, na iznos nadnice koju on ili ona prima. To je razumljivo,

1 dr Marija Čukanović Karavidić, vanredni profesor, Akademik dr Slavko Karavidić, redovni profesor, dr Goran Kvrgić, redovni profesor, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd; telefon: 063/378627.

90

pod pretpostavkom da postoje konkurentna tržišta rada kao i odsustvo mehanizama projekcije, zbog čega, obrazovanje pojedinca može jednostavno da signalizira postojanje produktivnih svojstava poslodavcu, bez da su, zapravo, unapređena. Direktna procena marginalnog proizvoda obrazovanja pomoću svojih koeficijenta u proizvodnoj funkciji obezbeđuje alternativu, korišćenje nadnica koje su superiorne u mnogim aspektima. Ne treba praviti nikakve pretpostavke oko ekvivalentnosti nadnica i marginalnog proizvoda rada. Mogućnost projekcije ne podrazumeva interpretiranje rezultata (iako izostavljene varijable to mogu), i samo na taj način moguće je dobiti procenu uticaja obrazovanja na produktivnost u sektorima, kao što je poljoprivreda, koja može da se osloni, relativno malo, na mogućnost zapošljavanja na osnovu zarada.

Pored ispitivanja uticaja obrazovanja na produktivnost, moguće je da se ispita da li obrazovanje i u kojoj meri utiče i na alokativnu efikasnost, to jest, u kojoj meri poljoprivrednici, optimalno, biraju svoj mix ulaza i izlaza u svetlu njihovih proizvodnih funkcija i preovlađujućih cena (procena uticaja obrazovanja na alokativnu efikasnost). Razmatra se pitanje alokativne efikasnosti upoređivanjem stvarne sa optimalnom alokacijom odluka u svetlu procenjene proizvodne funkcije, i procena profita i funkcija faktora tražnje radi testiranja alokativne efikasnosti. To omogućava detaljnu diskusiju o alternativnim vidovima efikasnosti, a analiza funkcija profita kao sredstva za procenu alokativne efikasnosti. Analiza odnosa između informacija i tehničke efikasnosti daje empirijsku podršku ideji da poznavanje informacionih izvora poboljšava produktivnost. Naglasak se stavlja na ispitivanje alokativne efikasnosti kao i produktivnosti.

2. Osnove za istraživanje i kriterijumi za selekciju uzoraka

Iako je učinjen pokušaj da se identifikuju sličnosti u velikom broju različitih istraživanja, postoje brojni faktori koji ograničavaju obim generalizacije. Najvažniji među njima su razlike u uzorku, razlike u metodama analize, i razlike u specifikaciji ili merenju i zavisnih i nezavisnih promenljivih (posebno obrazovne varijable), ali iznačanje varijacije u kvalitetu podataka, analizama podataka i izveštavanju; isto dalje ograničava adekvatnost poređenja (komparacije) među istraživanjima.

Karakteristike uzorakaPodaci se prikupljaju korišćenjem eksplicitno dizajniranog uzorka. Ovo stoga

jer grupe podataka variraju među brojnim agrarnim gazdinstvima koja se ispituju, u veličini distribucije, koji tip useva gaje i u regionalnim karakteristikama. Štaviše, obrazovanje, često, nije od primarne važnosti za one koji preduzimaju napore za originalno prikupljanje podataka.

Metode analizePrimarni metod analize koji se koriste u istraživanjima je višestruko regresivan sa

obe varijable i zavisnom i nezavisnom u logaritamskom obliku, poznatijoj u ekonomskoj literaturi kao Cobb-Douglas tip.

91

a) Merenje zavisnih varijabliVećina istraživanja (studija) opisuju se kao studije proizvodnje (vrednost proizvodnje

useva, kao zavisne promenljive). Pošto vrednost useva zavisi od cenovne strukture (koja može da varira od regiona do regiona kao i van regiona), poređenja između studija koja ispituju količinu proizvodnje i onih koja ispituju vrednost proizvodnje moraju da se vrše sa nekom rezervom. Studijetakođe, uključuju niz različitih ratarskih kultura: zavisne varijable uključivale su i pojedinačne ratarske kulture (pšenica, ili kukuruz) i mešovite ratarske kulture (povrće i šećerna repa suncokret), odvojeno ili u kombinaciji sa usevima žitarica.

b) Merenje nezavisnih obrazovnih varijabliPostoje tri izvora varijacije među istraživanjima (studijama) u pogledu korišćenja

obrazovne varijable: (a) čiji obrazovanje se meri; (b) šta je mera obrazovanja i (c) kako se merenje izražava. Obrazovni nivo proizvodne jedinice se meri po nivou obrazovanja glave domaćinstva, ukupnom obrazovanju svih članova porodice, ili ukupnom obrazovanju svih radnika na gazdinstvu. Obrazovni agregati obično isključuju obrazovanje neradnika, vrlo mladih, ili vrlo starih. Za količinu obrazovanja uzet je broj godina školovanja koliko ih je pohađano ili su završene, broj razreda ili obrazovnih nivoa kojima je prisustvovano ili su završeni. Obrazovni nivo se izražava kao indikator ili kao kontinuirana promenljiva. Kontinuirane promenljive, ponekad, ulaze u proizvodne funkcije u logaritamskom obliku, a ponekad u naturalnom obliku.

Kad god je moguće, prijavljuju se rezultati jednačina, u kojima se koristi broj godina školovanja ili završenih razreda po glavi domaćinstva, međutim, kada se analizira više od jedne obrazovne varijable, pokušavase evidentirati razlika u procenama efekata.

Specifikacija i merenje drugih ulaznih faktoraNajveća razlika među studijama ogleda u obimu u kome su druge proizvodne

varijable uključene u specifikaciju proizvodne funkcije. Zemljište, rad i kapital su, generalno, uključeni, ali na različite načine. Zemljište može da uđe u funkciju kao količina ili kao vrednost. Rad je, često, podeljen na porodični ili najamni, a varijabla može da bude vremenska ili kao vrednost. Kapital može da uđe kao pojedinačna varijabla ili kao diferencijalna, na nekoliko faktora. Drugi faktori ulaznih varijabli mogu da sadrže količinu ili korišćenje đubriva, korišćenje navodnjavanje, vrste semena, kao i varijable regionalnih pokazatelja.

Zbog razlike u izlaznim i ulaznim faktorima možemo da ograničimo histograme i regresije tako da obuhvataju, samo: (a) studije o poljoprivrednoj proizvodnoj funkciji; (b) studije u kojima je zavisna varijabla polje useva ili zbir nekoliko ratarskih kultura; i (c) studije u kojima procenat dobiti po godini obrazovanja može da se izračuna.

3. Uticaj formalnog obrazovanja na efikasnost

Opšti uticajiPretpostavljeno je da će obrazovanje imati pozitivan efekat na poljoprivrednikovu

92

efikasnosti; u svemu navedenom pronađena je potvrda ove hipoteze. Procentualno povećanje proizvodnje za 1 dodatnu godinu školovanja na srednjem nivou obrazovanja uzetom kao uzorak može da se izračuna u većini studija. Odgovarajuća formula zavisi od određene specifikacije proizvodne funkcije koja se koristi u studiji. Neka Ē bude prosečan obrazovni nivo uzorka, a β procenjeni koeficijent obrazovanja; u tom slučaju procenat povećanja proizvodnje za 1 dodatnu godinu školovanja može da se izračuna tako što se izračunava racio vrednosti proizvodnje, kada je nivo obrazovanja za 1/2 godine veći od Ē, to je V1, a vrednost kada je za 1/2 godine manje, je V0, oduzima se 1, i množi se sa 100. Ako je proizvodna funkcija određena kao u Jednačini (1), imamo:

procentualno povećanje =

=

=

Za proizvodnu funkciju (2):


=

Za proizvodnu funkciju (3), ako postoji N godina obrazovanja na nivou obrazovanja koji određuje D,


(U kalkulaciji proizvodne funkcije (3), pretpostavlja se da procentualno povećanjekoje je nastalo usled obrazovanja može da se pripiše proporcionalno godinama obrazovanja). Za proizvodnu funkciju (4),


=

Za proizvodnu funkciju (5), ako postoji N broj godina obrazovanja na nivou koji određuje D,


93

U cilju sumiranja nalaza, uraditi histogram po procentu smanjenja ili povećanja proizvodnje koja je pripisana poljoprivrednicima koji imaju 4 godine obrazovanja u odnosu na one koji nemaju nijednu.

Radi postizanja kredibiliteta u procenama procentualnih prirasta u proizvodnji za 4 godine obrazovanja, takođe se procenjuju i standardne greške u ovim procenama, na osnovu procenjenih standardnih grešaka na koeficijentima. Da bi se kompenzovale ove razlike u pouzdanosti, ponderišu se procentualni dobici recipročno odgovarajućim procenjenim standardnim greškama.

Modernizacija okruženjaAspekti životne sredine, u kontekstu navedenih istraživanja, mogu da budu važne

determinante uticaja efekata obrazovanja na proizvodnju. Konkretno, obrazovanje je uglavnom, efikasnije u uslovima modernizacije. Da bi testirali ovu hipotezu, istraživanja (studije) se moraju podeliti prema tome da li predstavljaju modernizaciju ili ne u zaštiti okruženja.

Kriterijumi za identifikovanje okruženje koje nije modernizovano podrazumevajuprimitivnu tehnologiju, tradicionalnu poljoprivrednu praksu i useve, i malo prijavljenih inovacija ili izloženost novim metodama. Kriterijumi za identifikovanje okruženja koje je moderno, naprotiv, podrazumevaju dostupnost novim ratarskim sortama, inovativne metode sađenja, zaštitu, kao i dostupnost kapitalnim inputima kao što su insekticidi, djubriva, traktori i mašine. Neki drugi pokazatelji ovog tipa okruženja su tržišno orijentisana proizvodnja i mogućnost korišćenja savetodavnih usluga.

Uticaj modernizovanog okruženja se ocenjuje na dva odvojena načina. U modernizovanim uslovima, efekti obrazovanja su znatno veći nego u tradicionalnim uslovima.

Drugi način, procene efekata modernizovanog okruženja na produktivnost obrazovanja je da se uradi regresiona analiza procena procentualnog povećanja poljoprivredne proizvodnje nakon završenih 4 godina obrazovanja kao funkcija ekoloških karakteristika kao što su stopa pismenosti u zemlji, modernizacija okruženja, regionalna dostupnost savetodavnim uslugama, vrste useva, i realni bruto društveni proizvod (BDP) po glavi stanovnika.

4. Zaključak

U ovom radu nalaze se istraživanja i otkrića u vezi sa povećanjem do koga dolazi kada obrazovni nivo malih poljoprivrednika utiče na njihovu proizvodnu efikasnost. U zavisnosti od grupa podataka, obrazovanje ima negativan (ali statistički beznačajan) efekat, ali generalno efekat je pozitivan i, obično, statistički značajan. Kombinovanje rezultata različitih studija mora da se uradi sa rezervom, opšti zaključak je da se produktivnost gazdinstva povećava, u proseku, za 7.4% kao rezultat poljoprivrednikovog završetka dodatnih 4 godine osnovne škole pre nego nijedne; 7.4% je ponderisani prosek vrednosti u kojima je procena mogla da se izračuna. Brojne studije su pokazale dokaz o

94

pragu broja godina (4-6) iznad koga uticaj obrazovanja postaje izraženiji.U svim studijama koje smo analizirali, prosečno povećanje proizvodnje za 4

godine obrazovanja u tradicionalnim uslovima je 1.3% u poređenju sa 9.5% povećanja u modernizovanim, savremenim uslovima.

Praksa potvrđuje da je varijabla modernizacije okruženjaveoma značajna. U proseku, procentualna dobit kao rezultat 4 godine obrazovanja je bila 10% veća u savremenom okruženju nego u tradicionalnom okruženju.

Efekti obrazovanja (merenje efekata obrazovanja na produktivnost u odnosu na stepen modernizacije okruženja i drugih varijabli) verovatno će, mnogo više, da budu pozitivni u modernizovanom poljoprivrednom okruženju nego u tradicionalnom. Zaključujemo da dobijeni rezultati daju podršku hipotezi da je efektivnost obrazovanja unapređena u modernizovanom okruženju.

5. Literatura

1. BOWMAN M J 1976 Through education to earnings? Proc. of the National Academy of Education 3: 261-69

2. GLASS G V, MCGAW B, SMITH M L 1981 Meta-analysis in Social Research. Sage, London

3. JAMISON D T, LAU L J 1981 Farmer Education and Farm Efficiency. Johns Hopkins University Press, Baltimore, Maryland

4. LAU L J 1978 Applications of profit functions. In: Fuss M A, McFadden D L (eds.) 1978. Production Economics: A Dual Approach to Theory and Applications. North-Holland, Amsterdam

5. LOCKHEED M E, JAMISON D T, LAU L J 1980 Farmer education and farm efficiency: A survey. Econ. Dev. Cult. Change 29(1): 37-76

6. MELLOR J W 1976 The New Economics of Growth: A Strategy for India and the Developing World. Cornell University Press, Ithaca, New York, p. 74

7. MÜLLER J 1974 On sources of measured technical efficiency: The impact of information. Am. J. Agric. Econ. 56: 730-38

8. SCHULTZ T W 1975 The value of the ability to deal with disequilibria. J. Econ. Lit. 13: 872-76

9. SHAPIRO K H, MÜLLER J 1977 Sources of technical efficiency: The roles of modernization and information. Econ. Dev. and Cultural Change 25: 293-310

10. WELCH F 1970 Education in production. J. Polit. Econ. 78: 35- 59

11. YOTOPOULOS P A 1967 The Greek farmer and the use of his resources. Balkan Studies 8: 365-86

95

METHODOLOGY OF SCIENTIFIC RESEARCH AND ANALYSISOF EDUCATIONAL BENEFITS IN AGRICULTURE

ČUKANOVIĆ KARAVIDIĆ M., KARAVIDIĆ S., KVRGIĆ G.2

Summary

In this work, a research methodology in the influence of the education level of a farmer on his/her productivity (the education productivity and agricultural improvement productivity measurement). The researches are mostly conducted in relation to two hypotheses: (a) higher levels of formal education multiply the farmer’s productivity; and (b) education pays off within a dynamic, contemporary environment more than the static, traditional environment.

Key words: methodology, economic development, agriculture, education.


2 Marija Čukanović Karavidić, PhD, Associate Professor, Academician Slavko Karavidić, PhD, Full.Prof., Goran Kvrgić, PhD, Full.Prof., Higher School of Business Economics and Entrepreneurship, Belgrade; Phone: +38163378627.

96


ZNANJE I MOĆ U DOBA GLOBALIZACIJE

NOVAKOV, M., PETROVIĆ, Ž.1

Rezime

S obzirom na to da se globalizacija na različite načine određuje, kao i kategorija moći koja se često uz nju vezuje, u radu je napravljen osvrt na različita shvatanja o globalizaciji, moći, i znanju koje se sve češće navodi kao ključni resurs u savremenom društvu. U radu je posvećena pažnja i različitim stanovištima o ulozi i mogućnostima obrazovanja da obezbedi zadobijanje društvene moći u doba koje je obeleženo globalizacijom kao jednim od ključnih procesa za razumevanje vremena u kome živimo.

Ključne reči: znanje, obrazovanje, moć, globalizacija.

1. Uvod

U savremenim društvima obrazovanje je tesno povezano sa tehnologijama, a one opet sa znanjem pa „u svojoj međusobnoj sprezi, obrazovanje i tehnologije su postali veoma važni izvori društvene moći i uticaja“ (Marinković, 2008:197). Kako je moć vezana za obrazovanje i tehnologije, „u tom smislu, dostupnost visokom obrazovanju i ovladavanje novim tehnologijama, kao jednu od svojih bitnih posledica, ima zadobijanje moći koju poseduju visokoobrazovani pojedinci i društvene grupe, a koji posredno ili neposredno upravljaju tehnologijama i tehnološkim promenama. Ovo je takođe posledica neposrednog uticaja obrazovanja na ekonomski rast. Na globalnom tržištu intelekta, obrazovanja, znanja, tehnologija i rada, pojedinci više nisu ograničeni svojim nacionalnim državama i lokalnim teritorijama. Oni sve više deluju u kontekstu globalne ekonomije i mogu na osnovu svog obrazovanja i tehnoloških znanja da zadobiju veoma visoke nagrade (ekonomske, materijalne, finansijske, političke, kulturne)“ (Isto:198). Ovakva veza obrazovanja, tehnologija i moći može, međutim, voditi daljoj polarizaciji pojedinaca i društvenih grupa, utoliko što znači da će oni kojima je dostupno visoko

1 Mr Marina Novakov, istraživač saradnik, prof. dr Živojin Petrović, vanredni profesor. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Mail: [email protected]; [email protected] je deo istraživanja na projektu ‘’Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru Dunavskog regiona’’ Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije (Projekat III-46006).

97

obrazovanje i nove tehnologije imati mogućnost da zadobiju još više moći i uticaja, dok će ih oni drugi ostati lišeni (Isto: 198-199).

Obrazovanje se smatra glavnim činiocem modernog društvenog razvoja i „odavno je primećeno da našu kulturu karakteriše prekomerno verovanje u ono što se naziva obrazovanjem i vaspitanjem. Ova skoro mitološka formula doprinela je da se na procese vaspitanja i obrazovanja gleda kao na neku novu vrstu religije koja treba da omogući ostvarenje vodećih ideala“ (Koković, 1994:108). Veza između obrazovanja i društva posmatra se uglavnom kroz dve suprotstavljene teorijske orijentacije – po jednoj obrazovanje je samo sredstvo reprodukovanja društvene strukture, a po drugoj, obrazovanje je sposobno da oblikuje novi tip društva i ono je važan faktor reforme društva (Isto:171-172).

Kada je o moći reč, ona ima različite oblike ispoljavanja i prisutna je u gotovo svim društvenim odnosima. Ova sociološka kategorija se kod različtih autora različito određuje, a jedno od najuticajnijih shvatanja moći izložio je Maks Veber dajući određenje po kom „moć predstavlja izglede da se u okviru jednog društvenog odnosa sprovede sopstvena volja uprkos otporu, bez obzira na to na čemu se zasnivaju ti izgledi“ (Veber, 1976:37). Po Bertrandu Raselu, moć se može definisati „kao proizvodnja nameravanih učinaka“ (Rasel, 2006:111). Glavni uzrok promena u modernom svetu, kako Rasel navodi, je povećana moć nad materijalnim svetom što dugujemo nauci. Moć nad ljudskim bićima se može klasifikovati „prema načinu na koji se utiče na individuu ili prema vrsti organizacije koja vrši uticaj“ (Isto:112). Na individuu se može uticati – direktnom fizičkom silom, nagradama ili kaznama kao oblicima podsticanja, i uticajem na mišljenje tj. preko propagande. Ovi oblici moći se najbolje vide u ophođenju prema životinjama gde prikrivanje nije neophodno. U tom kontekstu Rasel podseća na Ezopovu analogiju, po kojoj primer sa svinjom koja s kanapom oko stomaka biva dovučena na brod ukazuje da direktna fizička prisila nad njom simbolizuje vojnu i policijsku moć, magrac koji prati šargarepu predstavlja moć propagande, a cirkuske životinje kod kojih su navike formirane kroz sistem nagrađivanja i kažnjavanja prikazuju moć vaspitanja (Isto:112). Ono što karakteriše čoveka koji moć dostiže znanjem je mudrost, a da bi stekao reputaciju mudrog, čovek mora posedovati „obilje teško shvatljivog znanja, nadmoć nad strastima i dugo iskustvo“. Iako znanje u savremenom društvu ima veću ulogu nego ranije, Rasel kaže da ipak nije došlo do primetnog rasta moći među onima koji poseduju nova znanja. Naučna znanja nisu misteriozna ali su otvorena „za sve koji se dovoljno potrude da urade što je neophodno. Stoga moderni intelektualac ne izaziva poštovanje već ostaje puki zaposleni radnik“ (Isto:116-117). Rasel takođe navodi da poštovanje čoveka od znanja nikada nije bilo zasnovano na pravom znanju već na pretpostavljanju posedovanja magičnih moći. Nauka je zbog davanja realnih objašnjenja uništila veru u magiju a „intelektualci, otkrivajući da im prestiž uzmiče kao rezultat sopstvenih akcija, postaju nezadovoljni modernim svetom“ (Isto). Može se zaključiti da „za razliku od sile čija primena se može opaziti, moć podrazumeva izvesno prikriveno društveno dejstvo, moć radi takoreći ‘’bez otisaka prstiju’’“ (Antonić, 2006:7).

Jedan od najznačajnijih autora u čijoj teoriji moć zauzima ključno mesto je Majkl Man. On razlikuje najpre dva tipa moći – distributivnu koja obuhvata moć nad drugim pojedicima i koja je obeležje pojedinaca, i kolektivnu moć koja je u rukama

98

društvenih grupa. Kao dva načina upotrebe moći razlikuju se ekstenzivna i intenzivna moć, a u razmatranju tipova moći pravi dalju podelu na autoritativnu i difuznu moć. Dok se autoritativna moć ispoljava putem zapovesti, difuzna uključuju odnose moći koji funkcionišu bez direktne zapovesti i mnogo je spontanija. Manova ključna teza je da moć može poticati iz četiri izvora i to: ekonomskog, ideološkog, političkog i vojnog, pri čemu svaki od njih može biti nezavistan od drugih. Man je mišljenja da u datom društvu i istorijskom momentu jedna društvena grupa može da monopolizuje više izvora moći, ali da celokupna moć nikada nije u jednim rukama (prema: Haralambos i Holborn, 2002:633-635).

Generalno, moguće je govoriti o dve koncepcije moći: prva je koncepcija moći konstantnog zbira, i druga - koncepcija promenjivog zbira (Marinković, 2008:94). Pri tom, koncepcija moći konstantnog zbira „govori o tome da u društvu uvek postoji određena stalna, konstantna količina moći koju poseduju pojedinci i društvene grupe. Konstantno posedovanje moći uvek podrazumeva da određene društvene grupe nemaju moć“ (Isto: 94). S druge strane, koncepcija moći promenljivog zbira ukazuje na varijabilnost moći. Moć nije konstantna niti je uvek u posedu jedne društvene grupe, klase, partije već može da se preliva i menja svoje oblike (Isto: 94).

2. Globalizacija: proces ili projekat

Kada se govori o globalizaciji, iako nema njene opšte prihvaćene definicije, globalizacija je, kako Džozef Stiglic kaže, postala pitanje našeg vremena koje najviše pritiska, „nešto o čemu se debatuje u konferencijskim salama, uredničkim uvodnicima i u školama širom sveta“ ( Stiglic, 2004:18).

O tome da li pojam globalizacija predstavlja stvaran istorijski proces ili je reč o projektu koje su osmislile uticajne društvene grupe kojim se želi skrenuti pažnja sa stvarnih društvenih problema, ne postoji saglasnost. Prisutni su različiti pristupi analizi globalizacije, traje debata oko toga da li je globalizacija proces ili projekat, a i sami pristupi globalizaciji se različito klasifikuju. Jednu uticajnu klasifikaciju pristupa analizi globalizacije dao je Dejvid Held. Reč je o podeli na tzv. hiperglobaliste, skeptike i transformatore. Podela na hiperglobaliste i skeptike je slična podeli na one koji globalizaciju vide kao projekat svetski uticajnih grupa i one koji je vide kao istorijski proces. Kada je o hiperglobalistima reč, iako je u pitanju nehomogena grupa autora, zajedničko je određenje globalizacije kao novog doba istorije koje karakteriše globalna ekonomija (kapitalizam), globalno političko i civilno društvo, pri čemu se ističe opadanje moći i značaja nacionalnih država (Vuletić, 2003: 16, 10). Skeptici tvrde da je globalizacija mit i da se zapravo ništa radikalno nije promenilo u stepenu globalne integracije u odnosu na ranije periode. Nacionalne države ne gube značaj, već zapravo od sposobnosti nacionalnih vlada zavisi uspeh nacionalnih ekonomija. Kao reakcija na ove teze javili su se autori koji nastoje pokazati da je globalizacija realan proces ali i istovremeno protivrečan fenomen. Međutim, kada je reč o pitanjima kada počinje proces globalizacije, kakve su posledice globalizacije, pokazuju se slabosti ovakve klasifikacije s obzirom da su autori iz različitih grupa prema pojedinim pitanjima međusobno bliži nego oni koji su

99

svrstani u istu grupu unutar ove podele (Isto:11-12). Lesli Skler navodi da„centralna nit ideje globalizacije je da većina savremenih problema ne može biti adekvatno analizirana na nivou nacionalnih država, odnosno u okvirima pojedinačnih zemalja i njihovih međunarodnih odnosa, već ih je, umesto toga, potrebno sagledati u okvirima globalnih procesa“ (Skler, 2003: 31). Globalizacija se često određuje kao centralna pokretačka snaga „koja stoji u pozadini brzih društvenih, političkih i ekonomskih promena koje preoblikuju moderna društva i svetski poredak“ (prema: Held, 2003: 55), aDžeri Mander naglašava da privredna globalizacija predstavlja temeljnu reviziju svih političkih i ekonomskih sporazuma na planeti izvršenu od vremena industrijske revolucije. On kaže da opisi globalne privrede u medijima pripadaju pobornicima novog svetskog poretka i onima kojima taj poredak odgovara - korporacijama, moćnoj centralizovanoj, globalnoj trgovinskoj biroktratiji, koji sugerišu kako će globalizacija biti lek za sve bolesti (Mander; Goldsmit, 2003: 5-6). Keniči Omej, jedan od najvećih pobornika globalizacije, smatra da danas veliku moć imaju potrošači. Onisitiče kako pojedinci postaju građani sveta koji žele kupiti najbolje i najjeftinije proizvode nezavisno odakle potiču, i pripisuje im u tom smislu posedovanje znatne moći. Drugi teoretičari globalizacije, pak, smatraju da moć prelazi na korporacije a ne na potrošače - među njima i Rejmond Vernon koji ukazuje da moć nacionalnih država slabi i da prelazi na korporacije te da su zapravo one nosioci moći. Lesli Skler smatra da je moć u rukama transnacionalnih korporacija a ne potrošača, i slabljenje moći države vidi kao posledicu razvoja kapitalizma. Potrošači konzumiraju proizvode koje im nameće kapitalistička ideologija - Skler je uveren da je moć u rukama transnacionalnih korporacija a da se potrošači uspešno indoktriniraju ideologijom koju te korporacije nameću i da konzumiraju ono što im nameće kapitalistička ideologija (Haralambos; Holborn, 2002:625-628). U razmatranju globalnih društvenih procesa i promena, neki autori ne govore o globalizaciji, već o tranziciji svetskog sistema (poput Imanuela Valerštajna) što dodatno otežava sistematizaciju različitih teorijskih stanovišta.

Iako je, dakle, pojam globalizacije podložan različitim tumačenjima, moguće je ukazati na njegovu dvostruku upotrebu i razlikovati dva lika globalizacije. Naime, sa jedne strane, globalizacija se može posmatrati „kao proces širenja i univerzalnog prihvatanja tekovina i vrednosti industrijske i postindustrijske civilizacije“ usmerene na kosmopolitsko prestrukturiranje sveta (Beck; Grande, 2006 prema: Tripković; Tripković, 2009:63).Međutim, sa druge strane, ona se može posmatrati i kao„proces više ili manje otvorenog i prisilnog nametanja jednoobraznog koncepta tehničko-tehnološkog razvoja, privrednog rasta, političkog sistema, kulturnog modela i celokupnog ustrojstva sveta, s ciljem da se očuvaju i uvećaju postojeće unutardruštvene i međudržavne razlike i da se obezbedi potpuna kontrola nad materijalnim, duhovnim i ljudskim resursima na globalnom planu“ (Isto:64). Premda je globalizacija postojala oduvek kao sastavni deo kapitalističkog sistema, ona predstavlja jedan od ključnih procesa i za razumevanje vremena u kome živimo, proces koji je intenziviran krajem prošlog i početkom ovog veka (Isto:71).

100

3. „Teorija neobrazovanosti“

Termin ‚’društvo znanja’’ se posebno proširio u Evropi nakon što je Predsedništvo Evropskog veća na sastanku u Lisabonu 2000. godine kao glavni cilj razvoja Evropske unije (EU) postavilo „tranziciju prema ekonomiji znanja i društvu znanja“, sa ciljem da EU do 2010. postane najdinamičnija ekonomija znanja čime je ‚’društvo znanja’’ postalo slogan dekade (Krištofić, 2005:95).

U savremenom svetu znanje se navodi kao kapitalni resurs, ali po rečima Konrada Lismana eufemizam ‚’društvo znanja’’ i ‚’živimo u društvu znanja’’ je rečenica koja sve češće ‚’sokoli’’ nosioce društvene moći (Liessmann, 2008:7). Još je 1959. godine T. Adorno napisao svoju Teoriju poluobrazovanosti, naglasivši da moderni masovni mediji strukturalno podupiru poluobrazovanost koja time dobija univerzalni karakter (Isto: 8-9). Godine 2006. Konrad Paul Lisman, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beču i jedan od najcenjenijih austrijskih naučnika koji je 2006. izabran za naučnika godine, objavljuje svoju knjigu ’’Teorija neobrazovanosti’’ koja je imala 16 izdanja a u kojoj kritikuje ’’društvo znanja’’ i politiku obrazovanja. On upozorava da je na delu kapitalizacija duha kojom se hrli u neobrazovanost, a’’društvo znanja’’ nije drugo do isprazna demagoška floskula. U njegovom delu, slično kao i kod Rajta Milsa, veliku odgovornost nose sami intelektualci koji usvajaju ili podležu političkim odlukama i ćutke prihvataju naloge nosilaca moći i kreatora obrazovne politike, s tim što R. Mils bar nalazi izvesne razloge opravdanja (kakva je nužnost održanja egzistencije) za takav odnos između ljudi od znanja i onih koji imaju moć.

Kako se znanje i obrazovanje u javnom diskursu navode kao najvažniji resursi ’’sirovinama siromašne Evrope’’, i smatraju ulogom za budućnost (koja nikako da dođe), Lisman primećuje da se sve češće priziva kraj industrijskog rada, a energija usredsređuje na delatnosti ‚’utemeljene na znanju’’. Međutim, znanje je i u drugačijem smislu u modi - „kult i borba za vrhunske istraživače i potencijalne nobelovce sročuju se kao nacionalne potrebe, u medijima se množe science produkti, insceniraju se ne samo kratki simpoziji o svim zamislivim temama, nego su tu i duge noći posveće znanosti i istraživanjima, a jedna od najuspešnijih tv-emisija općenito je šou znanja. Mnogo toga što se propagira i reklamira pod naslovom društvo znanja pri pozornijem se motrenju očituje kao retorička gesta koja ideji obrazovanja duguje manje nego čvrstim političkim i ekonomskim interesima. Društvo znanja nije novum, niti isključuje industrijsko društvo“ (Isto:7). Fleksibilna individua koja je celog života spremna na učenje a koja je tako preko neophodna društvu znanja, stavlja na raspolaganje tržištima (koja se brzo menjaju) svoje kognitivne sposobnosti i, po Lismanu, više nije ’’ni karikatura humanistički obrazovanog čoveka’’, a uz sve što ljudi danas moraju znati, nedostaje sinteza tom znanju (Isto:8). Činjenica da više niko ne ume reći u čemu bi se danas sastojalo obrazovanje je rezultat mišljenja da se znanje mora svesti „na prepoznatljivu brojku humanog kapitala s kojom je moguće računovodstveno raspolagati“ (Isto:9). Neobrazovanost se tako vidi kao sudbina svih jer se radi o nužnoj kapitalizaciji duha, a insistiranjem da se ne radi o tome da nešto znamo nego o tome da znamo gde nalazimo znanje, ostaje jedino da se tešimo (Isto:10, 21).

Znanje je moć - „Ovom rečenicom Francisa Bacona započinje projekat moderne.

101

Počevši od razvitka modernih društava, ni u jedno se područje života nije polagalo toliko nade kao u područje obrazovanja. Obrazovanje je bilo utopija malograđanina koji je mislio da bi između plaćenog rada i kapitala mogao postojati još i neki treći oblik egzistencije; obrazovanje je bilo nada radničke klase da će znanjem dosegnuti onu moć koju su joj uskratile neuspjele ili pak izostale revolucije; obrazovanje je bilo i jest sredstvo kojim treba emancipirati i integrirati niže slojeve, žene, migrante, osobenjake, osobe s invalidnošću i potlačene manjine; obrazovanje slovi kao žuđeni resurs u borbi za odredišta informacijskog društva; obrazovanje je sredstvo kojim treba sprečavati predrasude, diskriminacije, nezaposlenost, glad, sidu, nehumanost i genocid, sredstvo kojim treba savladati izazove budućnosti te onako usput usrećiti djecu i učiniti odrasle sposobnim za zaposlenje. I upravo zato što to ne polazi za rukom, ni u jednom se području nije toliko lagalo kao što se to i nadalje čini unutar prosvjetne politike“ (Isto:43-44).

Za Lismana znanje je „više od informacije. Znanje je općenito oblik prožimanja svijeta. U suprotnosti s informacjiom čija je važnost u djelatno relevantnom stajalištu, znanje nije jednoznačno usmereno na svrhu“ (Isto:25). Isto tako, znanjem se ne može menadžerski upravljati a obrazovna mesta ne mogu biti uslužna preduzeća. On navodi da iz tvrdnji P. Drakera proizlazi da onaj ko se nađe na dnu društvene lestvice, taj je jednostavno „premalo, presporo ili pogrešno učio“. Doživotno učenje postaje nužnost, tačnije prisila, ali niko tačno ne zna šta i zbog čega treba učiti. Tržišni odnosi i tehničke inovacije se brzo menjaju i ne služi ideologija doživotnog učenja samo da bi mnogi, posebno stariji, mogli biti preforsirani, već da bi se rizici tog razvitka pripisali pojedincima. Kolikogod kurseva čovek da savlada, i koliko god se privatnog kapitala investira u dodatno usavršavanje, uvek će se moći reći kako je bilo premalo. Obrazovanje je postalo ideologija sekularnih društava i uteha za modernizacijske gubitnike, ono deluje kao stimulans i sredstvo za umirenje, a društvo znanja ne zamenjuje industrijsko društvo, već ono industrijalizuje znanje (Isto: 27-44). Svet se sada deli da prijatelje i neprijatelje reforme, a „ono što objedinjuje obrazovne reformatore svih smjerova njihova je mržnja spram tradicionalne ideje obrazovanja. Pomisao da bi ljudi mogli pokazivati nesvrhovito, suvislo znanje, sadržajno usmjereno prema tradicijama velikih kultura, znanje koje ih osposobljava ne samo da oblikuju karakter, nego im podaruje i trenutak slobode nasuprot diktatima duha vremena, za njih je očigledno užasna. Obrazovani bi, naime, radije bili sve drugo samo ne fleksibilni, mobilni i za timski rad sposobni klonovi koji besprijekorno funkcioniraju, a mnogibi upravo to rado vidjeli kao rezultat obrazovanja“ (Isto:45). Prosvetna politika se iscrpljuje gledanjem u rangliste a „ranglista potvrđuje iskonsko poverenje u hijerarhijski poredak sveta koje se nije moglo uzdrmati nikakvom revolucijom“ (Isto:67). S obzirom da je u mas medijima stvorena slika o ’’lenjom profesoru’’ koji je postao istovremeno ’’ljubimac’’ i prosvetnih političara, Konrad postavlja pitanje ko bi onda iznosio argumente protiv evaluacije nastave i rezultata? „Ko kaže: evaluacija, osiguranje kvaliteta ili internacionalizacija, već je na dobitku, jer te pojmove smete negirati samo po cenu da sami sebi naškodite“ (Isto:77). Govoreći o bedi evropskih visokih škola (koju naziva jednim imenom) Lisman konstatuje da sada „boravak u inozemstvu smatra se znanstvenom kvalifikacijom sui generis, čineći znanstvenog menadžera koji na mlazni pogon oblijeće zemaljsku kuglu nekim novim vodećim likom čak i onda kad on, opijen vlastitim ubrzanjem, više ne

102

uspijeva domisliti nijednu jasnu misao“ (Isto:83). Stručnjaci sada vrednuju eksperte koji opet vrednuju stručnjake. Evaluacije imaju svoj skriveni smisao i spoljna kontrola slobode nauke sprovodi se uz pomoć sistema vrednovanja. Dolazi do gubitka onog što se do nedavno zvalo predavačkom kulturom. U ’’društvu znanja’’ znanje se, kako Lisman dalje navodi, zapravo najmanje poštuje. U njemu je prisutno omalovažavanje naučnika i s ironijom se tretira znanje koje se samo zna ali se ne može unovčiti.

Pišući 1993. godine, P. Draker je konstatovao kako bar za sada znanje nije moguće kvantifikovati. Međutim, praveći osvrt na evaluaciju i vrednovanje, kvantifikovanje naučnog rada, Lisman iznosi opasku o tome kako bi se mislilac svetskog glasa kakav je bio Imanuel Kant osećao danas na nekom elitnom univerzitetu i zaključuje da danas Kant ne bi imao nikakve šanse jer upravo on utelovljuje ono što je univerzitetskim menadžerima kvaliteta trn u oku. Naime, Kant svoj rodni grad Kenigsberg (Königsberg) gotovo nikada nijenapuštao. Radiojenajpre u službikućnogučitelja i knjižničara doknakon dugo vremena nije dobio profesuru na Univerzitetu u Kenigsbergu. Bez ikakvog međunarodnog iskustva i boravka u inostranstvu Kant dobija doživotno zaposlenje na univerzitetu, a tek što je imenovan profesorom prestaje objavljivati. Usledilo je deset godina Kantovog „ćutanja“, vreme u kome je nastalo epohalno delo ‚’Kritika čistog uma’’, deset godina za kojih je objavio samo dva članka. Kada bi se univerzitet evaluirao po današnjim kriterijumima Kant bi, kako Lisman primećuje, sigurno bio pozvan na odgovornost zbog manjka marljivosti i neefikasnih istraživačkih rezultata (Isto:75-77).2

Lisman je mišljenja da se znanjem ne može menadžerski upravljati, obrazovne ustanove i institucije ne mogu biti uslužna preduzeća, a „akoje znanje moć onda ga nećemo naći tamo gdje su svi. A ako je tamo, ono tada više neće biti nikakva moć“ (Isto:46 (kurziv autora)).

4. Reprodukovanje moći kroz obrazovni sistem – stanovište Pjera Burdijea

Stanovište o reprodukovanju moći vladajuće klase kroz obrazovni sistem zastupa francuski sociolog Pjer Burdije. Prema Burdijeu, glavni izvori društvene moći su ekonomski kapital u svojim različitim oblicima, kulturni kapital, i simbolički kapital - „oblik koji poprimaju različite vrste kapitala kad su spoznate i priznate kao legitimne“. Simbolički kapital nije ništa drugo do spoznat i priznat ekonomski ili kulturni kapital. U ekonomski razvijenim društvima ekonomski i kulturni činioci imaju najveću moć pravljenja razlike među ljudima (Burdije, 1998:147, 151, 154) a objektivni odnosi moći teže da se reprodukuju u odnosima simboličke moći. Tako „titula kao što je akademska titula predstavlja deo simboličkog kapitala koji je univerzalno priznat i potvrđen i koji je punovažan na svim tržištima. Kao zvanična definicija jednog zvaničnog identiteta, titula izvlači svog nosioca iz simboličke borbe svih protiv svih namećući jednu univerzalno prihvaćenu perspektivu“ (Isto:154). U borbi za nametanje legitimnog pogleda na svet - nosioci birokratskog autoriteta nemaju monopol čak i kada spoje autoritet nauke i

2 O teorijsko-metodološkim teškoćama, sa stanovišta sociologije nauke, o ocenjivanju naučnog rada videti šire u: Milić, V.: Sociologija nauke, Odsek za filozofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad, 1995, str. 329-339.

103

autoritet birokratije (kao državni ekonomisti). Burdije navodi da u društvu postoje uvek sukobi između simboličkih snaga, a simbolička moć je moć stvaranja sveta. Simbolička moć se pri tom temelji na posedovanju simboličkog kapitala a moć da se drugima nametne viđenje sveta zavisi od autoriteta stečenog u prethodnim borbama: „Simbolički kapital je kredit, to je moć dodeljena onima koji su stekli dovoljno priznanja da budu u mogućnosti da nametnu priznanja: konstitutivna moć, moć da se stvori jedna nova grupa posredstvom mobilizacije, ili da se ona zastupa, da se govori u njeno ime kao ovlašćeni potparol, može biti dobijena samo na kraju dugog procesa institucionalizacije, kada se postavlja jedan izaslanik, koji od grupe dobija moć da stvori grupu“ (Isto:156). Simbolička moć je moć da se od reči prave stvari, ona je moć potvrđivanja i otkrivanja, a moć da se učine vidljivim podele je najvažnija društvena moć (Isto:156-157).

Burdijeova koncepcija obrazovanja je pružila uvid u razumevanje uloge obrazovanja u reprodukciji društvenih nejednakosti. On nalazi da je za neuspeh radničke klase kriv obrazovni sistem jer je pristrasan prema kulturi vladajućih društvenih klasa i služi njenoj reprodukciji pošto vladajuće klase imaju moć da nametnu određena značenja kao legitimna i da nametnu svoju definiciju stvarnosti, a o dominantnoj kulturi Burdije govori kao o kulturnom kapitalu jer se ona „putem obrazovnog sustava može prevesti u bogatstvo i moć“ (Haralambos; Holborn, 2002:837). Burdije kaže da je školski sistem jedan od faktora društvene konzervativnosti jer ozakonjuje društvene nejednakosti, a kulturno nasledstvo se razlikuje kod različitih društvenih klasa i odgovorno je za početnu nejednakost dece i njihov nejednak uspeh u školi. Naime, početne pozicije sa kojih deca iz različitih društvenih klasa ulaze u obrazovni sistem su veoma različite budući da određeni kulturni kapital stiču već u svojoj porodici, a kako je taj kapital siromašnih mali, razlike u njihovom kulturnom kapitalu utiču i na uspeh koji ostvaruju u školi (Burdije, 1967:263-264 prema: Koković, 1994:161, 238).

I iz Burdijeovog stanovišta proizilazi da ako je znanje moć, onda ona nije jednako dostupna svima, niti mogućnost da kroz proces obrazovanja i sticanja znanja tu moć i zadobiju budući da pripadnici različitih klasa polaze od različitih početnih pozicija. Kako su, dakle, pojedincima već početne pozicije sa kojima se uključuju u proces obrazovanja nejednake, u bliskoj vezi sa tim stoji i tvrdnja Rajta Milsa koji, govorećio reprodukciji vladajuće klase, zaključuje da je sve lakše ako se već rođenjem nađete na vrhu.

5. Znanje i moć u delu Rajta Milsa

Iako nastalo sredinom prošlog veka, delo Rajta Milsa ostavilo je veliki uticaj na razmatranje odnosa između znanja i moći, a neka njegova stanovišta koja, iako se prevashodno odnose na američko društvo, imaju i danas veliku aktuelnost, u vreme kada se govori o posledicama globalizacije, kao i na razmatranja uloge obrazovanja i reprodukcije kulturnog kapitala.

Za razliku od klasičnih teoretičara elite (Vilfredo Pareto, Gaetano Moska) koji vladavinu elita pripisuju superiornosti ličnih svojstva njenih pripadnika u odnosu na masu, i koji ističu psihološke karakteristike kao osnove vladanja (Haralambos; Holborn, 2002:601-602), Mils vladavinu elite tumači institucionalnim karakteristikama. Kao

104

tri ključne velike institucije R. Mils navodi privredne korporacije, vojsku i državu čija struktura je takva da oni koji su na vrhu monopolizuju moć. Takve institucije čine osnovicu moći, bogatstva i prestiža, a pod moćnim ljudima se podrazumevaju oni koji mogu da ostvare svoju volju čak i kada se drugi ljudi tome protive. Mils ističe da niko ne može biti moćan ako ne učestvuje u upravljanju krupnim institucijama, jer oni koji su moćni, moćni su tek preko ovih institucija. Karakterišući američko društvo kao društvo organizovane neodgovornosti, on strukturalnu karakteristiku vladajuće elite, koja je inače povezana, vidi u proširenju uticaja vojnog elementa, s obzirom na zastupljenost vojnog manipulisanja civilnim načinom mišljenja i činjenicu da prosveta i nauka, kako navodi, postaju oruđa radi ostvarenja ciljeva kojima ta vojna organizacija teži. Kohezija elita jača zbog sličnosti njihovog porekla, a veličina moći koju imaju pripadnici elite je nešto što se menja kroz istoriju. Iza moćnih ljudi stoje važne institucije savremenog društva – državna, privredna i vojna hijerarhija koje predstavljaju instrumente moći. Tako u američkom društvu krupna moć nacionalnih razmera leži u privrednom, političkom i vojnom domenu, a porodica, škole i verske organizacije se samo prilagođavaju savremenom životu dok vlada, vojska i privredne organizacije stvaraju i usmeravaju taj život (Mils, 1998:18-19, 274-332).

Moć običnog ‘’sitnog sveta’’ je ograničena ambijentom unutar kojeg živi, ali čak i u tim okvirima izgleda kao da na taj svet utiču sile kojima, osim što ih ne razume, običan čovek njima i ne vlada. „Krupne promene se dešavaju mimo volje običnih ljudi, ali, bez obzira na to, utiču na njihovu aktivnost i na njihove poglede. Sama struktura savremenog društva sputava ih i upućuje na izvršenje zamisli koje nisu njihove nego zamisli drugih. Takve promene se sada nameću ljudima i ženama koji zbog toga osećaju da im nedostaju cilj i svrha u jedno doba u kome nemaju ni moći ni uticaja“ (Isto:15).3Kako su središta političke inicijative sve manje pristupačna, iako sve više saznajemo o modernom društvu, Mils kaže da to stvara ličnu nelagodnost koja je posebno izražena kod intelektualaca - „u današnjem svetu izgleda da što je njegovo znanje o stvarima šire, to je manje upečatljivo dejstvo njegovog mišljenja. Pošto je intelektualac sve više osujećen kako mu se znanje povećava, izgleda da znanje vodi nemoći. On se oseća bespomoćno u onom osnovnom smislu, te ne može da upravlja onim što je u stanju da predvidi. To ne važi samo za posledice sopstvenih pokušaja delanja; to važi i za delanje moćnih ljudi koje on posmatra“ (Mils, 1966:6-7). On ističe trend pisaca da nastoje zadovoljiti svaki džep i svaki ukus, čime zapravo samo odvlače pažnju čitalaca od tekućih političkih odluka. Ako je pisac najamnik ‘’industrije informacija’’, njegove opšte ciljeve postavljaju drugi, a između intelektualca i njegove potencijalne publike stoje stručne, ekonomske i društvene strukture koje poseduju drugi ljudi, te je „sloboda nezavisnih minimalna kada moraju tražiti tržište, i ako to čine, njihova sloboda nema opštepriznatu vrijednost“ (Mils, 1979:145). Sloboda znači da imate moći „da činite ono što želite, da to činite kada vam se prohte i na način na koji vam se to prohte“ (Mils, 1998:206). A da biste imali tu moć potrebno je da imate novac. Mils je mišljenja da znanje i moć nisu sjedinjeni u vladajućim krugovima, i kada ljudi od znanja dođu u dodir sa ljudima od moći, oni im

3 U jednom segmentu slično stanovište u karakterizaciji sveta, pola veka kasnije, daje i britanski sociolog Entoni Gidens, određujući svet u kome živimo kao odbegli svet, svet brzih promena koji sve više izmiče našoj kontroli (Gidens, 2005).

105

ne prilaze kao ravnopravni, već kao najmljeni ljudi. Većina ljudi smatra da najmoćniji i najbogatiji istovremeno imaju najviše znanja, međutim, moćni i bogati moraju da budu ljudi koji najviše znaju, jer se u protivnom nameće pitanje kako bi se onda pravdala njihova moć i bogatstvo ako ne znanjem. A ako se smatra da su oni koji su stekli moć nesumljivo pametni, to znači reći kako moć jeste znanje. Takva pretpostavkaotkriva da su obični ljudi skloni da moć i bogatstvo pravdaju znanjem i sposobnošću, a znaje se više smatra idealom nego oruđem moći i bogatstva. Znanje retko daje moć čoveku koji ga poseduje, a kako Mils navodi, problem znanja i moći jeste iuvek je bio problem odnosa ljudi od znanja i ljudi od moći. Kako su znanje imoć retko kad sjedinjeni u istoj osobi, ljudi od moći se zato okružuju ljudima koji nešto znaju, a kao i većini drugih ljudi, „i čoveku od znanja zavise sredstva za život od zaposlenja, što danas predstavlja osnovnu sankciju kontrole mišljenja. Prema tome, ukoliko intelektualci neposredno služe moći - u hijerarhiji zaposlenja - oni to često čine neslobodno“ (Mils, 1966:27). Mils smatra da je uveliko postalo očigledno da se u modernoj nauci ‘’ne događa ništa na polju istraživanja ili razvoja što verovatno nije od vojnog, ekonomskog ili političkog značaja. I ne samo u nauci’’ (Isto:137). Neke akademske karijere počinju zavisiti od osobina koje su tipične za prodorne biznismene i direktore korporacija, ali to je, kako tada Mils beleži, još uvek izuzetna pojava.

Pošto se bogatstva „nasleđuju i prenose zajedno s onim privilegijama u pogledu obrazovanja i društvenih veza koje postaju sve više odlučujući ključ za sticanje rukovodećih pozicija u poslovnom svetu krupnog, visokocentralizovanog i institucionalizoavnog kapitala“ (Mils, 1998:7), ni društvena hijerarhija se ne zasniva na znanju nego na moći, ičesto „očevi prihodi više nego dječakova inteligencija određuju školovanje u koledžu“ (Mils, 1979:244). Intelektualci su prema Milsu ljudi koji su relativno besklasni, oni su najheterogenijagrupa srednje klase, koriste svoje obrazovanje kao kapital, proizvode određene oblike svesti, oni su nosioci ideja a intelektualni rad je svrsishodan ukoliko skreće pažnju s vlasti i njene primene (Isto:138-139). Znanje vodi nemoći utoliko što čovek od znanja ne može uticati na pojave koje predviđa, njegovo delovanje je određeno spoljnim okolnostima, a sloboda ograničena nužnošću da mora obezbediti sebi egzistenciju. Ipak, kako dalje navodi, „za sva opravdanja i poricanja, potrebni su intelektualci“ (Isto:148).

6. Zaključak

Krupne i brze promene koje je donelo vreme u kome živimo čine da većina savremenih problema ne može biti adekvatno sagledana bez uzimanja u obzir globalnih društvenih procesa i odnosa koji se različito određuju. Globalizacija se pokazuje kao najopštiji proces koji je intenziviran krajem prošlog veka a koji je ključan za razumevanje sadašnjosti i budućnosti. Dok se, međutim, sa jedne strane globalizacija može posmatrati kao proces širenja i univerzalnog prihvatanja dostignuća industrijske i postindustrijske civilizacije, sa druge strane, ona se može posmatrati i kao proces prisilnog nametanja jednoobraznog koncepta ustrojstva sveta s ciljem da se obezbedi kontrola nad resursima na globalnom planu. Danas se globalizacija pretežno pokazuje u svom negativnom liku

106

i koristi za realizaciju interesa najmoćnijih. Pri tom, kao važan izvor društvene moći u savremenom društvu određeni autori navode znanje u sadejstvu sanovim tehnologijama, dok iz stanovišta drugih autora, poput Pjera Burdijea, proizilazi da ako znanje jeste moć, onda ona nije jednako dostupna svima, s obzirom da kroz proces obrazovanja pripadnici različitih klasa polaze od različitih startnih pozicija.

7. Literatura

1. ANTONIĆ, S.:Tri lica moći, Nova srpska politička misao, Vol. XIII, No. 1-4., 2006, str. 7-33.

2. BURDIJE, P.: Društveni prostor i simbolička moć, u: Spasić, I. (prir.): Interpretativna sociologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998, str. 143-158.

3. DRUCKER, P.: Postkapitalističko društvo, Poslovni sistem Grmeč-Privredni pregled, Beograd, 1995.

4. GIDENS, E.: Odbegli svet, Stubovi kulture, Beograd, 2005.

5. HARALAMBOS, M., HOLBORN, M.: Sociologija - teme i perspektive, Golden marketing, Zagreb, 2002.

6. HELD, D.: Debate o globalizaciji, u : Vuletić, V. (prir.): Globalizacija - mit ili stvarnost, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003, str. 48- 60.

7. KOKOVIĆ, D.: Sociologija obrazovanja, Matica srpska, Novi Sad, 1994.

8. KRIŠTOFIĆ, B.: Inovacije u ’’društvu znanja’’, u : Prpić, K.: Elite znanja u društvu (ne) znanja, Institut za društvena istraživanja, Zagreb, 2005, str. 93-120.

9. LIESSMANN, K. P.: Teorija neobrazovanosti : zablude društva znanja, Jesenski i Turk, Zagreb, 2008.

10. MANDER, DŽ.: Suočavanje sa nadolazećim talasom, u: Mander, Dž., Goldsmit, E. (prir.): Globalizacija – argumenti protiv, Clio, Beograd, 2003, str. 5-27.

11. MARINKOVIĆ, D.: Uvod u sociologiju, Mediterran publishing, Novi Sad, 2008.

12. MILIĆ, V.: Sociologija nauke, Odsek za filozofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad, 1995.

13. MILS, R.: Znanje i moć, Vuk Karadžić, Beograd, 1966.

14. MILS, R.: Beli ovratnik, Naprijed, Zagreb, 1979.

15. MILS, R.: Elita vlasti, Plato, Beograd, 1998 .

16. RASEL, B.: Oblici moći, Nova srpska politička misao, Vol. XIII, No. 1-4, 2006, str. 111-119.

17. SKLER, L.: Rivalska shvatanja globalizacije, u: Vuletić, V. : Globalizacija – pro et contra, u : Vuletić, V. (prir.): Globalizacija - mit ili stvarnost, Zavod za udžbenike

107

i nastavna sredstva, Beograd, 2003, str. 31-47.

18. STIGLIC, DŽ.: Protivrečnosti globalizacije, SBM-x. Beograd, 2004.

19. TRIPKOVIĆ, M., TRIPKOVIĆ, G.: Stranputice Srbije, Mediterran publishing, Novi Sad, 2009.

20. VULETIĆ, V.: Globalizacija – pro et contra, u : Vuletić, V. (prir.): Globalizacija - mit ili stvarnost, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003, str. 5-28.

21. VEBER, M.: Privreda i društvo I, Prosveta, Beograd, 1976.

KNOWLEDGE AND POWER IN THE AGE OF GLOBALIZATION

NOVAKOV, M., PETROVIĆ, Ž.4

Summary

Having in mind the fact that globalization is defined in many ways, also as a category of power that is often associated with it, the paper aims to review different views on globalization, power, and knowledge that is increasingly emphasized as a key resource in contemporary society. The paper considers different viewpoints on the role and opportunities of education to ensure the attainment of social power in the era that is marked with globalization as one of the key process for understanding contemporary time.

Key words: knowledge, education, power, globalization.


4 M.A. Marina Novakov, Research Associate, Živojin Petrović, PhD, Associate Professor; University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Department of Agricultural Economics and Rural Sociology, Novi Sad; Email: [email protected]; [email protected] paper is part of the research on project “Sustainable agriculture and rural development in the function of achievement of strategic objectives of the Republic of Serbia in the Danube region” (MPN RS, III 46006).

BIOGRAFIJE I BIBLIOGRAFIJE RADOVA(2007-2011. GODINE)

NASTAVNIKA I SARADNIKA

DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA

110

(1) REDOVNI PROFESORI

PROF. DR SVETLANA POTKONJAK

BIOGRAFIJA

Dr Svetlana B. Potkonjak, redovni profesor, rođena je 26.01.1949. godine u Badovincima, SO Bogatić, u zanatskoj porodici. Osnovnu školu završila je u Zemunu (1963) a gimnzaiju u Šapcu (1967).

Završila Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu 1971. godine, smer Poljoprivredne tehnike. Magistarske studije: „Upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima” završila na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu 1977. godine. Doktorirala na Poljoprivrednom fakultetu u Zagrebu 1982. godine iz oblasti biotehničkih nauka.

Kurs iz oblasti: Bankarstvo, kreditiranje i finansiranje poljoprivrede završila 1990. godine na Iowa državnom Univerzitetu, Amax, USA. Više puta boravila u kraćim studijskim posetama u Danskoj, Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj, Čehoslovačkoj, Italiji, Austriji, Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj i Grčkoj. Prisustvovala brojnim naučnim skupovima i seminarima u zemlji i inostranstvu uglavnom sa referatom i po pozivu kao predavač.

Zaposlena je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu od 1972. godine kao asistent, kao docent od 1983., vanredni profesor od 1988. i kao redovni profesor od 1993. godine u kojem zvanju se i sada nalazi.

Na redovnim studijama predaje Ekonomiku vodoprivrede. Na master studijama angažovana je na predmetima: Ekonomika vodnih resursa i Ekonomski instrumenti planiranja i menadžmenta voda. Na LOLA AQVA master studijama angažovana je na predmetu Ekonomika vodnih resursa. Na doktorskim studijama angažovana je na predmetu Ekonomika vodnih resursa.Od 1996-2000. godine predavala je Ekonomiku melioracija na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Takođe je bila predavač na internacionalnom kursu iz oblasti Navodnjavanja zajedno sa holandskim ekspertima (1982. i 1984.). Stalni je saradnik instituta za vodoprivredu »Jaroslav Ćerni« u Beogradu i JVP »VodeVojvodine« u Novom Sadu.

Glavna orijentacija u naučnom radu je ekonomika vodoprivrede, posebno cena vode i ekonomska ocena vodoprivrednih projekata kao i finansiranje vodoprivrede. Publikovala je više od 100 radova, bilakoautor u više monografija, autor univerzitetskog udžbenika iz oblasti Ekonomika vodoprivrede, učestovala u izradi preko 50 naučno-istraživačkih studija.

Služi se engleskim, nemačkim i ruskim jezikom. Udata je i ima dvoje dece i troje unučadi.

111

BIBLIOGRAFIJA RADOVA (2007-2011. GODINE)

1. Potkonjak S., Škorić M., Zoranović T.: Ekonomski aspekti održavanja drenažnih sistema u uslovima održivog razvoja. Tematski zbornik radova: «Melioracije 07 – stanje i perspektive». Poljoprivredni fakultet, Departman za uređenje voda, Novi Sad, 2007., str. 162-168.

2. Potkonjak S., Bajčetić R., Zoranović T.: Cena vode i vodoprivrednih usluga u funkciji održivog razvoja vodnih resursa. Letopis naučnih radova. Godina 31 (2007), broj 1, str. 73-79, Novi Sad.

3. Potkonjak S., Zoranović T., Mačkić K.: Investicije i troškovi navodnjavanja u zavisnosti od vrste pogona. Traktori i pogonske mašine. Godina 12, broj 2, str. 32-37, Novi Sad, 2007.

4. Potkonjak S., Škorić M.: Finansiranje sistema za odvodnjavanje sa posebnim osvrtom na drenažu. Agroekonomika, broj 36, str. 180-186, Novi Sad, 2007.

5. Potkonjak S., Spasić J., Zoranović T.: Tehno-ekonomski aspekti sakupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda. Zbornik radova: «Melioracije 08», Poljoprivredni fakultet, Departman za uređenje voda, Novi Sad, 2008., str. 139-146.

6. Potkonjak S., Bajčetić R., Škorić M.: Pristup planiranju razvoja regionalnih hidrosistema. Agroekonomika, broj 39-40, str. 38-45, Novi Sad, 2008.

7. Potkonjak S., Milutinović R.: Ekonomski aspekti zaštite od poplava u Srbiji. Agroekonomika, broj 43-44, vol. 43-44, str. 22-29, Novi Sad, 2008.

8. Potkonjak S., Cakić B., Ljuboja M.: Cena vode u funkciji održivog razvoja vodovodnih sistema. Zbornik radova 38. Godišnje konferencije o aktuelnim problemima korišćenja voda. Voda 2009. Zlatibor, 8-10. Juna 2009., str. 23-28.

9. Milojković I., Vasiljević M., Potkonjak S., Milošević N.: Prikaz zaštite izvorišta od posebnog značaja za regionalno vodosnabdevanje vodom RVS „Gruža“. 30 stručno-naučni skup sa međunarodnim učešćem: Vodovod i kanalizacija 09 Zbornik radova, Drvengrad, 7-10.Oktobra 2009., str. 101-106.

10. Potkonjak S., Bošnjak B., Mačkić K.: Ekonomika vodoprivrede i menadžment vodnih sistema. Zbornik radova I naučno-stručne konferencije „Vode Srbije“. Fakultet tehničkih nauka i Međunarodna menadžerska akademija, Novi Sad, 12. Maja 2010. str. 83-87.

11. Potkonjak S., Mačkić K.: Proizvodno-ekonomski efekti navodnjavanja sa posebnim osvrtom na male površine. Savremena poljoprivredna tehnika, broj 3, vol. 36, 2010., str. 256-266.

12. Potkonjak S., Milošev D., Nikolić G., Bošnjak B.: Uticaj izgradnje regionalnog sistema za navodnjavanje na ruralni razvoj. (apstract). Simpozijum „Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane“, Zbornik kratkih sažetaka, Divčibare, 20-27. Juna 2010., str. 9.

13. Potkonjak Svetlana, Zoranović Tihomir, Mačkić Ksenija: The irrigation influence on agricultural intensification in Serbia. International scientific meeting: Multifunctional agriculture and rural development (V) - regional specificities. Economic of agriculture, special issue - 2, page 264-270.

112

14. Zoranović Tihomir, Potkonjak Svetlana: Informacioni sistemi u službi poljoprivrednog savetodavstva. Agroekonomika, broj 47-48, vol. 47-48, str. 105-110, Novi Sad, 2010.

15. Potkonjak Svetlana, Božić Mile, Bajčetić Marko, Bošnjak Biljana: Techno-economic aspects of construction of regional irrigation systems. 5 th Croatian water conference with international participation: “Croatian waters facing the challenge of climate changes“. Proceedings. Opatija, 18-21 may 2011., page 855-863. ISBN 978-953-7672-01-0. CIP 766875. Izdavač: Hrvatske vode. Zagreb, Ulica grada Vukovara 220.

16. Potkonjak Svetlana, Zoranović Tihomir, Bošnjak Biljana, Mačkić Ksenija: Comparative advantage of the Danube region in food production in irrigation condition in Serbia. 22. International symposium „Food safety production“. Proceedings. Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25.june, 2011., page 221-223. ISBN: 978-86-7520-219-6. UDC.338.439.4:616-092.11, COBISS.SR-ID 264465927, Izdavač: Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

17. Zoranovic, T., Novkovic, N., Potkonjak, S.: Cattle breeding management solution. 22. International symposium „Food safety production“. Proceedings. Trebinje, Bosnia and Hercegovina, 19/25.june 2011., page201-203., ISBN: 978-86-7520-219-6., UDC.338.439.4:616-092.11, COBISS.SR-ID 264465927, Izdavač: Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

18. Bajčetić M., Potkonjak S.:Vodoprivredne usluge u korišćenju i zaštiti zemljišta u uslovima tranzicije i integracije. 1st International Scientific Conference: „Land, usage and protection“. Andrevlje, 21-23. September 2011., page 116-120, ISBN 978-86-7892-345-6, CIP 631.4(082) COBISS.SR-ID 26624051, Izdavač: IMA-International management Academy, Novi Sad, Dositej Obradović Square 7, Serbia.

19. Potkonjak S., Bošnjak B., Marjanović S.: Ekonomski efekti navodnjavanja kapanjem u zasadu jabuke. Vodoprivreda, broj 43, strana 33+38, YU ISSN 0350+0519, Izdavač: Jugoslovensko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje, Beograd, COBBIS.SR.ID 132119.

20. Potkonjak S., Mačkić K., Zoranović T.: Procena uticaja izgradnje regionalnog hidrosistema na ruralni razvoj. Ekonomika poljoprivrede. Specijalni broj 1. Beograd, 2011., page 389-396., UDC 338.43:63, YU ISSN 0352-3462 UDK:626.846:330.322.7 rad EP 2011 (58) СБ/SI-1 (389/396) God./Vol. LVIII, СБ/SI-1 (1-412), 2011. Beograd.

21. Zoranović Tihomir, Potkonjak Svetlana: Izbor sistema za navodnjavanje primenom višekriterijumskog metoda Electre. Agroekonomika, broj 51-52, vol. 51-52, strana 66+74. Novi Sad. YU ISSN 0350+5928, UDK 338.43, COBISS.SR-ID 28370439.

113

PROF. DR RADOVAN PEJANOVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Radovan V. Pejanović, redovni profesor, rođen je 1951. u Bačkom Dobrom Polju, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Vrbasu (1970). Ekonomski fakultet je završio u Beogradu (1974). Magistrirao je (1977) i doktorirao (1981) takođe na Univerzitetu u Beogradu. Zaposlio se na Univerzitetu u Novom Sadu (1975), prvo na Pravnom, a potom (1980) na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kao asistent na predmetu Politička ekonomija. Držao je nastavu i na Prirodno-matematičkom (1980-1985), kao i na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu (2002-2006). Prošao je izbore i reizbore u sva zvanja (od asistenta, docenta, vanrednog profesora do redovnog profesora). Za redovnog profesora izabran je 1997. godine.

Dr Radovan Pejanović je danas nastavnik iz predmeta Mikroekonomija, Makroekonomija (agroekonomski smer), Principi ekonomije, Principi ekonomije i agrarna politika, Ekonomika (ostali smerovi), osnovnim studijama, Uvod u metodologiju, Preduzetnička ekonomija, Ruralna ekonomija, Agrarna ekonomija, Poljoprivreda EU (master i doktorske studije) na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, na kome je bio prodekan za finansije (u dva mandata). Do sada je objavio (samostalno ili kao koautor) preko 500 bibliografskih referenci (udžbenika, monografija, naučnih i stručnih radova, saopštenja, studija, projekata, prikaza, bibliografija, recenzija, članaka, intervjua). Bio je šef Katedre na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, gde je rukovodilac Centra za privatizaciju i Centra za ruralni razvoj. Član je Naučnog društva ekonomista Srbije, član predsedništva i predsednik Asocijacije agrarnih ekonomista Balkana, član Antropološkog društva Srbije, član Matice srpske i drugih organizacija i institucija. Glavni i odgovorni urednik je časopisa „Agroekonomika“, predsednik izdavačkog saveta časopisa „Savremena poljoprivreda“, član redakcije časopisa: „Letopis naučnih radova“, „Ekonomika poljoprivrede“, „Ekonomski vidici“ i „Poslovna politika“. Član je izdavačkog saveta međunarodnog časopisa „International Journal of Sustainable Economies Management“. Saradnik je (i koordinator) u nekoliko nacionalnih i međunarodnih (Tempus) projekata. Član je velikog broja organizacionih, naučnih i programskih odbora, kao i radnih grupa, komisija, itsl. Sudski veštak je za ekonomsko-finansijsku oblast, ovlašćeni računovođa, revizor i procenitelj. Učesnik je velikog broja nacionalnih i međunarodnih kongresa i studijskih putovanja u inostranstvu. Predsednik je Upravnog odbora Instituta ZP – Zemun Polje, član Upravnog odbora Regionalne privredne komore – Novi Sad, podpredsednik Upravnog odbora lista „Poljoprivrednik“, član izvršnog odbora AKUD „Sonja Marinković“, predsednik Upravnog odbora Fondacije za izgradnju stanova mladih naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu. Bio je zamenik predsednika Saveta Univerziteta i član je Veća društveno-ekonomskih nauka. Član je Senata Univerziteta i KONUS-a. Redovni je član Akademije IMA (Međunarodne menadžerske akademije). Prorektor je za finansije Univerziteta u Novom Sadu (u prvom i drugom mandatu). Član je Saveta eksperata UNESCO katedre za preduzetništvo Univerziteta u Novom Sadu. Bio je rukovodilac eksperata u izradi

114

„Master plan održivog razvoja Fruške Gore 2012-2022“ i „Regionalni prostorni plan AP Vojvodine“. Predsednik je komisije „Najbolji u agrobiznisu“Novosadskog sajma. Bavi se nastavnim radom, naučno-istraživačkim radom i konsultantskim uslugama iz oblasti ekonomije, finansija, investicija, strateškog planiranja, revizije, agrarne ekonomije, ruralnog razvoja, agroturizma, menadžmenta, privatizacije, preduzetništva. Mentor je većeg broja diplomskih, magistarskih, master radova i doktorskih disertacija. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Novog Sada za 2010. godinu (za naučnu, nastavnu, stručnu i društvenu aktivnost), kao i povelje „Kapetan Miša Anastasijević“ za 2011. godinu (za najbolji projekat i podsticanje preduzetništva). Knjiga „Uvod u metodologiju ekonomskih nauka“ proglašena mu je knjigom godine za 2010. godinu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Dobitnik je i velikog broja plaketa, zahvalnica, povelja, sertifikata, itd. Sa porodicom živi u Novom Sadu.

BIBLIOGRAFIJA RADOVA OD 2007-2011. GODINE

1. Pejanović, R., Njegovan, Z., Tica, N. (2007): Tranzicija, ruralni razvoj i agrarna politika, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Ekonomski institut, Beograd.

2. Pejanović, R. (2007): Ekonomija I, uvod u mikroekonomiju, udžbenik, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

3. Pejanović, R. (2007): Principi ekonomije, udžbenik, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

4. Delić, Stanislava, Pejanović, R. (2007): Osnovne karakteristike farmerskog sektora SAD, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 56, br. 3-4, str.127-133.

5. Pejanović, R. (2007): Velika i mala gazdinstva u poljoprivredi Republike Srbije, Zbornik Matice srpske za društvene nauke, Novi Sad, br. 127/2007, str. 205-218.

6. Ćirković, M., Pejanović, R., Jurakić, Željka, Đorđević, B. (2007): Tranzicija ribarstva u Srbiji, „Ribarstvo”, Beograd, str. 41-42.

7. Pejanović, R., Tica, N. (2007): Dileme oko koncepta našeg agrarnog razvoja, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol.36, br.36, str. 7-24.

8. Pejanović, R. (2007): O nekim metodološkim fazama i postupcima u ekonomiji (i agroekonomiji), Letopis naučnih radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 1/2007, str. 174-186.

9. Pejanović, R., Tica, N., Andrić, Nataša (2007): Entrapreneurship of agrarian companies in the Republic of Serbia, Proceedings of Plenary Papers and Abstracts, 100th Seminar of the EAAE (Development of agriculture and rural areas i Central and Eastern Europe), 21-23.06.2007., Novi Sad, Serbia, pp. 84-85.

10. Pejanović, R., Krajinović, M., Konstatinović. B., Delić, Stanislava (2007): Transition of Agriculture Economy in the Republic of Serbia, Book of papers Cercetari stinfitice, reria A XI-A, Universitatea de stinte agricola si medicina veterinara a banatului Timisoara, Romania, Timisoara, str. 137-141.

115

11. Pejanović, R., Popović-Vranješ, Anka, Kosanović, Nada, Kecman, Jelena, Andrić, Nataša (2007): Značaj primene EYREPGAL-a i HASAP-a uproizvodnji zdrave hrane, Tematski zbornik, Međunarodni naučni skup “Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u Republici Srpskoj“, Bosna i Hercegovina, Jahorina, 13-14.06.2007, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Poljoprivredni fakultet, Istočno Sarajevo, Balkanska asocijacija za životnu okolinu (B.E.N.A.), Grčka, str. 543-550.

12. Popović-Vranješ, Anka, Pejanović, R., Kecman, Jelena, Ćetijević, D. (2007): Mesto i uloga kozarstva u ruralnom razvoju Republike Srbije, Tematski zbornik, Međunarodni naučni skup “Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u Republici Srpskoj“, Bosna i Hercegovina, Jahorina, 13-14.06.2007, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Poljoprivredni fakultet, Istočno Sarajevo, Balkanska asocijacija za životnu okolinu (B.E.N.A.), Grčka, str. 560-569.

13. Pejanović, R., Krajinović, M. (2007): Nužnost nove strategije razvoja poljoprivrede, Tematski zbornik, Međunarodni naučni skup “Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u Republici Srpskoj“, Bosna i Hercegovina, Jahorina, 13-14.06.2007, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Poljoprivredni fakultet, Istočno Sarajevo, Balkanska asocijacija za životnu okolinu (B.E.N.A.), Grčka, str. 1052-1064.

14. Pejanović, R., Krajinović, G., Tica, N., Njegovan, Z. (2007): Modeli finansiranja primene novih tehnologija u agroprivredi AP Vojvodine, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum “Veterinarska medicina, stočarstvo i ekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem, Crna Gora, Herceg Novi, 24 jun - 1 jul 2007, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 205.

15. Njegovan, Z., Pejanović, R., Bošković, Olgica (2007): Sistem lobbyinga EU i perspektive njegove institucionalizacije u Republici Srbiji, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum “Veterinarska medicina, stočarstvo i ekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem, Crna Gora, Herceg Novi, 24 jun - 1 jul 2007, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 204.

16. Pejanović, R., Delić, Stanislava (2007): Ekonomska opravdanost upotrebe alternativnih (obnovljivih) izvora energije u poljoprivredi, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum “Veterinarska medicina, stočarstvo i ekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem, Crna Gora, Herceg Novi, 24 jun - 1 jul 2007, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 206.

17. Pejanović, R. (2007): Izazovi i rizici strategije razvoja poljoprivrede, Poljoprivrednik, Holding “Dnevnik“, Novi Sad, br. 2360/2007, str. 7.

18. Pejanović, R. (2007): Strategija ruralnog razvoja, Poljoprivrednik, Holding „Dnevnik“, Novi Sad, br. 2361/2007, str. 7.

19. Pejanović, R. (2007): Stranputice i putevi naše agrarne politike (1), Savremeni farmer, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 30/2007, str. 27-31.

20. Pejanović, R. (2007): Stranputice i putevi naše agrarne politike (2), Savremeni farmer, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 31/2007, str. 25-28.

116

21. Pejanović, R., Tica, N. (2007): Uvodni referat: Značaj agroekonomske struke i nauke, 30 godina agroekonomskog smera i 50 godina katedre za ekonomiku poljoprivrede, Agroekonomika, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, tematski zbornik („Aktuelni problemi tranzicije agroprivrede“), Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 36/2007.

22. Pejanović, R. (2007): Perspektive velikih i malih gazdinstava, magazin Poljoprivreda, Novi Sad, br. 38/2007, str. 37-42.

23. Pejanović, R. (2007): Veliki i mali u agraru (1), budućnost srpske poljoprivrede, Savremeni farmer, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 30/2007., str. 40.

24. Pejanović, R. (2007): Veliki i mali u agraru (2), budućnost srpske poljoprivrede, Savremeni farmer, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 31/2007., str. 40.

25. Pejanović, R., Krajinović, M. (2007): Rukovođenje u agrobiznisu u procesu tranzicije, Agroznanje, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka.

26. Pejanović, R. (2007): Veliki sistemi – sadašnjost i budućnost moderne poljoprivrede, uvodno izlaganje na stručnom skupu u Novom Sadu (23.I 2007), list »PIK – Bečej – Poljoprivreda«, Bečej, 27.II 2007., str. 6.

27. Pejanović, R. (2008): Ekonomika II, uvod u makroekonomiju, udžbenik, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

28. Pejanović, R. (2008): Značaj i uloga (agro)ekonomije, Tematski zbornik sa skupa - Agroekonomska nauka i struka u tranziciji obrazovanja i agroprivrede, Poljoprivredni fakultet, Beograd, str. 79-88.

29. Njegovan, Z., Pejanović, R., Jovanović, R. (2008): Global political economy and the new challenges for competitiveness development, Zbornik kratkih sadržaja, Međunarodni naučni skup “International Scientific Meeting: State, possibilities and Perspectives of Rural Development on Area of Huge Open-pit Minings“, Banja Vrujci, 24-25.04.2008, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, str. 86-93.

30. Pejanović, R., Kosanović, Nada (2008): Harmonizacija propisa za izvoz prehrambenih proizvoda Republike Srbije na tržištu EU, Tematski zbornik »Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj III«, Poljoprivredni fakultet, Zemun, str. 459-468.

31. Pejanović, R., Milić, D., Tica, N. (2008): Investments as a factor of development of agriculture in the Republic of Serbia, Zbornik kratkih sadržaja, Međunarodni naučni skup »International Scientific Meeting: State, possibilities and perspectives of rural development on area of huge open-pit minings«, Banja Vrujci, 24-25.04.2008, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, str. 110-117.

32. Tica, N., Pejanović, R. (2008): Društveno – ekonomski problemi poljoprivrede i sela Republike Srbije, Zbornik radova ekonomskog fakulteta Istočno Sarajevo, Ekonomski fakultet Pale, str. 157-167.

33. Pejanović, R., Okanović, Đ., Zekić, V., Delić, Stanislava, Andrić, Nataša (2008): Ekonomski pokazatelji proizvodnje mleka i teladi, Biotehnologija u stočarstvu, Institut za stočarstvo, Beograd- Zemun, str. 643-649.

117

34. Pejanović, R., Milić, D. (2008): Investicije u poljoprivredi Republike Srbije, Ekonomika poljoprivrede, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, br. 1, str. 9-19.

35. Pejanović, R., Delić, Stanislava (2008): Obnovljivi izvori energije u energetskoj politici EU, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 57, No. 3-4, str. 229-237.

36. Njegovan, Z., Pejanović, R., Petrović, D. (2008): Regionalizacija ruralnog područja AP Vojvodine: Problemi definisanja ruralnog područja, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 39-40, str. 5-16.

37. Pejanović, R., Njegovan, Z., Andrić, Nataša (2008): Društveno-ekonomska regulativa kao osnova ruralnog razvoja u AP Vojvodini, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 39-40, str. 17-26.

38. Popović-Vranješ, Anka, Krajinović, M., Pejanović, R. (2008): Značaj predtretmana vode, vazduha i otpadnih voda u mlekarskoj industriji, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 39-40, str. 46-52.

39. Vojinović-Miloradov, M., Delić, Stanislava, Pejanović, R., Zekić, V. (2008): Mehanizmipodrške korišćenju obnovljivih izvora energije, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 39-40, str. 69-80.

40. Pejanović, R., Milić, D. (2008): Značaj investicija u razvoju poljoprivrede Republike Srbije, Agroznanje, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka, vol.9, br. 3, str. 105-113.

41. Pejanović, R., Andrić, Nataša, Krajinović, G. (2008): Problemi razvoja poljoprivrede i sela – iskustvo Republike Srbije, Agroznanje, Banja Luka, vol. 9, br. 2, str. 107-117.

42. Pejanović, R., Andrić, Nataša (2008): Veličina farme i produktivnost u poljoprivredi EU, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. LV, br. 1-2, str. 14-21.

43. Njegovan, Z., Pejanović, R., Bošković, Olgica (2008): Sistem lobiranja EU i perspektive njegove institucionalizacije u Republici Srbiji, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol.LV, br. 1-2, str. 51-56.

44. Pejanović, R., Vujović, S. (2008): Ruralni razvoj i agroturizam, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 37-38, str. 5-14.

45. Pejanović, R. (2008): Naučna hipoteza u (agro)ekonomskim istraživanjima, Letopis naučnih radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 32, br. 1, str. 5-13.

46. Mandal, Š., Njegovan, Z., Pejanović, R., Krajinović, M., Bošković, Olgica (2008): Poljoprivreda zasnovana na znanju, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum »Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomija u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane«, Crna Gora, Herceg Novi, 22-29.06.2008, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 7.

47. Popović-Vranješ, Anka, Vidicki, B., Krajinović, M., Pejanović, R. (2008): Projektovanje u funkciji stvaranja uslova za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum »Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomija u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane«, Crna Gora, Herceg Novi, 22-29.06.2008, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 11.

118

48. Njegovan, Z., Pejanović, R., Bošković, Olgica (2008): Upravljanje ruralnim razvojem, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum »Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomija u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane«, Crna Gora, Herceg Novi, 22-29.06.2008, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 22.

49. Pejanović, R., Njegovan, Z., Škatarić, G, Andrić, Nataša (2008): Komparativna analiza agrarne politike Republike Srbije i Crne Gore, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum »Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomija u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane«, Crna Gora, Herceg Novi, 22-29.06.2008, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 23.

50. Pejanović, R., Kosanović, Nada (2008): Analiza u oblasti primarne proizvodnje mesa u srpskoj klaničnoj industriji, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum »Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomija u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane«, Crna Gora, Herceg Novi, 22-29.06.2008, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 29.

51. Karavidić, S., Pejanović, R., Andrić, Nataša (2008): Preduzetništvo – izazov i rizik, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum »Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomija u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane«, Crna Gora, Herceg Novi, 22-29.06.2008, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

52. Pejanović, R., Milić, D. (2008): Značaj investicija u razvoju poljoprivrede Republike Srbije, Zbornik sažetaka, XIII naučno-stručno savetovanje agronoma Republike Srpske, Teslić, Univerzitet u Banja Luci, Bosna i Hercegovina, str 125.

53. Pejanović, R., Andrić, Nataša, Krajinović, M. (2008): Problemi razvoja poljoprivrede i sela – iskustvo Republike Srbije, Zbornik sažetaka, XIII naučno-stručno savetovanje agronoma Republike Srpske, Teslić, Univerzitet u Banja Luci, Bosna i Hercegovina, str. 126.

54. Pejanović, R., Kosanović, Nada, Andrić, Nataša (2008): Evropska vizija kvaliteta proizvoda, Zbornik sažetaka, XIII naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske, Teslić, Univerzitet u Banja Luci, Bosna i Hercegovina, str. 127.

55. Pejanović, R., Kosanović, Nada, Andrić, Nataša (2008): Evropska vizija kvaliteta proizvoda, Agroznanje, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka, Vol. 9, br. 4, str. 103-113.

56. Pejanović, R., Milić, D., Tica, N., Andrić, Nataša (2008): Significance of the investments in agriculture economy development of Republic of Serbia, Simpozium „Management of durable rural development“, Faculty of farm management, Timisoara, Rumunia, str. 265-275.

57. Popović-Vranješ, Anka, Krajinović, M., Pejanović, R. (2008): Projektiranje mljekarskih objekata za rekonstrukciju i dogradnju i novoizgrađenih u svijetlu primene novih propisa EU-a, Simpozijum, Lovran, Hrvatska.

58. Pejanović, R. (2008): O „socijalnom genotipu“ vojvođanskih kolonista iz Durmitorskog kraja, Program i izvodi saopštenja, XLVII kongres antropološkog društva Srbije (sa međunarodnim učešćem), Kruševac, 27-31. maj. 2008, str. 142.

59. Pejanović, R., Andrić, Nataša (2008): Održivi razvoj poljoprivrede, Sremski poljoprivrednik, Sremska Mitrovica.

119

60. Pejanović, R. (2008): SWOT analiza u ekonomiji agroindustrijskog preduzeća, Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2008, »Dnevnik – poljoprivrednik AD«, Novi Sad, str. 42-52.

61. Pejanović, R. (2008): (Ne)moć države, Sprovođenje zakona o poljoprivrednom zemljištu, diskusija na stručnom skupu u organizaciji Društva agrarnih novinara Vojvodine, Poljoprivrednik, Holding „Dnevnik“, br. 2372/25.I 2008, str. 3.

62. Pejanović, R. (2008): Pretpostavke rentabilnosti proizvodnje mleka, magazin Poljoprivreda, Novi Sad, br. 43/2008, str. 48.

63. Pejanović, R., Andrić Nataša (2008): Održivi razvoj poljoprivrede – Visoki prinosi i profit ali bez degradiranja prirodnih resursa, Poljoprivrednik, Holding „Dnevnik“, Novi Sad, br. 2378/2008, str. 18-19.

64. Pejanović, R. (2008): Od sjaja do očaja (šta je donela privatizacija u poljoprivredi), intervju, „Dnevnik“, Novi Sad, 10.05.2008., str. 11.

65. Pejanović, R. (2008): Značaj poslovne komunikacije u agrobiznisu, nauka i agrobiznis, Sremski poljoprivrednik, Sremska Mitrovica, br. 27/2008, str. 4-5.

66. Pejanović, R. (2008): Ruralni razvoj i agroturizam, „Naši salaši“, List studenta Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 3/2008, str. 4-5.

67. Pejanović, R. (2008): Jedino ulaganje u znanje ne podleže zakonu opadajućih prinosa, intervju, „Naši salaši“, List studenata Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 2/2008, str. 10-11.

68. Pejanović, R. (2008): Rentabilnost proizvodnje mleka u tržišnim uslovima i perspektiva proizvodnje, savetovanje “Dan mleka“, Savremeni farmer, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 33/2008., str. 26-30.

69. Pejanović, R. (2008): Kvalitet u prvom planu, magazin Poljoprivreda, Novi Sad, br. 48/2008, str. 25-31.

70. Pejanović, R., Andrić, Nataša (2008): Kretanje organske poljoprivredne proizvodnje u EU, Savremeni farmer, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 35/2008, str. 33-39.

71. Pejanović, R. (2008): Ruralni razvoj – problemi poljoprivrede i sela, Sremski poljoprivrednik, Sremska Mitrovica, januar 2008., str. 3.

72. Njegovan, Z., Pejanović, R., Filipović, M. (2009): Privredni sistem, politika i razvoj, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Ekonomski institut Beograd.

73. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2009): Preduzetništvo i (agro)privreda, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

74. Njegovan, Z., Pejanović, R. (2009): Ruralna regionalizacija AP Vojvodine: Novi teorijsko metodološki pristupi upravljanju ruralnim razvojem, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

75. Pejanović, R. (2009): Depopulacija i deagrarizacija kao ograničavajući faktori ruralnog razvoja AP Vojvodine, XLVII kongres Antropološkog društva Srbije, Antropološko društvo Srbije, str. 115.

120

76. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Maksimović, G., Radosavac, Adriana (2009): Development Tendencies of Agriculture of the Republic of Serbia, Contemporarly Agriculture, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Vol. 58, No. 1-2, pp. 128-136.

77. Pejanović, R., Popović – Vranješ Anka, Maksimović, G., Tomaš, Mirela, Petrović, D. (2009): Agroeconomical analysis and organic agricultural production, Contemporarly Agriculture, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Vol. 58, br. 3-4, str. 157-164.

78. Pejanović, R. (2009): Ekonomska analiza kao metod istraživanja u agroekonomskoj nauci i struci, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol 43-44, br. 43-44, str. 5-21.

79. Pejanović, R., Tomaš, Mirela (2009): Nauka i njena uloga u društvu, osvrt na knjigu „Nauka kao učiteljica“, (Iv Kere), Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 43-44, str. 132-135.

80. Pejanović, R. (2009): Razvojni problemi poljoprivrede Republike Srbije, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 41-42, str. 5-23.

81. Pejanović, R. (2009): Metodi kvalitativnih istraživanja u društveno-ekonomskoj (i agroekonomskoj) nauci, Letopis naučnih radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 33, br.1, str. 5-18.

82. Pejanović, R., Cvijanović, D., Njegovan, Z., Tica, N., Živković, D. (2009): Problemi poljoprivrede Republike Srbije i mere za prevazilaženje krize, Ekonomika poljoprivrede, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, br. 2, str. 221-230.

83. Pejanović, R. (2009): O socijalnom genotipu Vojvođanskih kolonista iz Durmitorskog kraja, Glasnik antropološkog društva Srbije, Antropološko društvo Srbije, Vol. 44, str. 411-421.

84. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2009): Aktuelni problemi poljoprivrede i sela Republike Srbije, Industrija, Ekonomski institut, Beograd, vol. 37, br. 1, str. 87-99.

85. Pejanović, R. (2009): Potencial for and Limitations to the development of Agriculture, Survey Republic of Serbia, Vol. 47, br. 3, str. 4-26.

86. Pejanović, R. (2009): Poljoprivreda Srbije 2000-2008, Pregled, Beograd, br. 2, str. 3-26.

87. Pejanović, R. (2009): Serbian Agriculture 2000-2008, Survey, Belgrade, No. 2, pp. 3-26.

88. Pejanović, R., Andrić, Nataša (2009): Tržište mleka i mlečnih proizvoda u Evropskoj uniji, Industrija, Ekonomski institut, Beograd.

89. Popović-Vranješ, Anka, Krajinović, M., Pejanović, R. (2009): Uticaj mleka, aditiva i tehnologije na hemijski sastav i senzorna svojstva sira trapista, Mljekarstvo, Zagreb, vol. 59, br.1, str. 70-77.

90. Pejanović, R., Popović-Vranješ, Anka, Andrić, Nataša (2009): Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda u EU i uloga zajedničke agrarne politike, Zbornik sažetaka, publikovan u časopisu Agroznanje, XIV međunarodno naučno-savetovanje agronoma Republike Srpske, 23-26.03.2009, Trebinje, Bosna i Hercegovina, Savez agronoma Republike Srpske, Banja Luka, str. 28.

121

91. Pejanović, R., Njegovan, Z., Andrić, Nataša, Tomaš, Mirela (2009): Development of agriculture as a condition of rural development of the Republic of Serbia, Book of papers Cercetari stinfitice, International Scientific Symposium: Management of Sustainable Rural Development, Romania, Timisoara, 14-15. Maj 2009, Universitatea de stinte agricola si medicina veterinara a banatului Timisoara.

92. Pejanović, R. (2009): Depopulacija i deagrarizacija kao ograničavajući faktori ruralnog razvoja AP Vojvodine, Program izvoda i saopštenja, XLVII kogres Antropološkog društva Srbije sa međunarodnim učešćem, Prolom Banja, 1-4. IV 2009, str. 115.

93. Pejanović, R., Tomaš, M., Maksimović, G. (2009): Ekonomska kriza i poljoprivreda Republike Srbije, zbornik radova Visoke poslovne škole, Novi Sad.

94. Pejanović, R. (2009): Agroekonomska analiza poljoprivrednih subjekata, Škola biznisa, Visoka poslovna škola, Novi Sad, br. 4/2009, str. 3-13.

95. Pejanović, R. (2009): O preduzetničkom računovodstvu u agrobiznisu, Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar, „Holding Dnevnik – Poljoprivrednik“, Novi Sad, str. 77-97.

96. Pejanović, R. (2009): Nauka i ruralni razvoj, Osnova ruralnog razvoja u AP Vojvodini, Sremski poljoprivrednik, Sremska Mitrovica, br. 42-43/2009, str. 4-5.

97. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2009): Koncipiranje osnove za implementaciju politike održivog ruralnog razvoja, Kopaonik biznis forum („Rast u uslovima globalne recesije i finansijske krize: (ne)konvencionalne inicijative“), Savez ekonomista Srbije, Udruženje korporativnih direktora Srbije, Beograd, str. 345-355.

98. Pejanović, R. (2009): Poslovno povezivanje u agrobiznisu, prilog, poslovno – edukativna manifestacija „Dobar dan domaćine“, pokrovitelj Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Poljoprivredni fakultet – Departman za stočarstvo, Udruženje „Agroprofit“ i list „Gazdinstvo“, Master centar Novosadskog sajma, Novi Sad, 21-22. II 2009.

99. Pejanović, R. (2009): Hrana, siromaštvo, populacija, vodič kroz evropske integracije, Dnevnik, Novi Sad, 13. III 2009, str. 4.

100. Pejanović, R. (2009): Savremena globalna ekonomska i agrarna kriza, Sremski Poljoprivrednik, Sremska Mitrovica, br. 46/2009, str. 18-21.

101. Pejanović, R. (2009): Poslovno povezivanje u poljoprivredi, Moje gazdinstvo, poslovni list poljoprivrednika, Novi Sad, br. 39/2009, str. 6-7.

102. Pejanović, R. (2009): Formiranje klastera organske proizvodnje, Efikasan instrument jačanja konkurentnosti, pogledi i mišljenja, Poljoprivrednik AD „Dnevnik“, Novi Sad, br. 2403/2009, str. 6.

103. Pejanović, R. (2009): Koncept integralnog ruralnog razvoja Evropske unije II, Poslovna politika, Beograd, br. 3-4/2009, str. 16-22.

104. Pejanović, R. (2009): Porodična gazdinstva okosnica razvoja, intervju, „Dnevnik“, Novi Sad, 6. V 2009, str. 6.

105. Pejanović, R., Rodić, Vesna, Zekić, V. (2009): Osnovni ekonomski problemi organske poljoprivredne proizvodnje, magazin Poljoprivreda, Novi Sad, septembar 2009, str. 10-15.

122

106. Pejanović, R. (2009): Skromno mesto poljoprivrede u nacrtu strategije naučnog i tehnološkog razvoja, rubrika Pogledi i mišljenja, Poljoprivrednik, Holding „Dnevnik“, Novi Sad.

107. Pejanović, R. (2009): Demografski problemi kao ograničavajući faktor ruralnog razvoja AP Vojvodine, Poslovna politika, Beograd, 7-8/2009, str. 9-14.

108. Pejanović, R., Kosanović, Nada (2009): Investicije kao faktor rasta poljoprivrede Republike Srbije, Poljoprivredne aktuelnosti, Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd.

109. Pejanović, R. (2009): Ekonomska kriza poljoprivrede Republike Srbije, Poljoprivredne aktuelnosti, Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd.

110. Pejanović, R (2009): Problemi finansiranja visokog obrazovanja, časopis saveza studenata „Naši salaši“, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 10-12.

111. Đukić, Sanja, Pejanović, R. (2010): Uloga i značaj stočarstva u ruralnom razvoju AP Vojvodine, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 45-46, br. 45-46, str. 85-95.

112. Glavaš-Trbić, Danica, Pejanović, R., Maksimović, G. (2010): Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj Srbije, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 47-48, br. 47-48, str.80-92.

113. Kosanović, N., Pejanović, R. (2010): Konkurentnost i kvalitet hrane, monografija, Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd.

114. Maksimović, G., Pejanović, R., Njegovan, Z., Filipović, M. (2010): Ruralni razvoj kao činilac lokalnog ekonomskog razvoja, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum „Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem, Divčibare, 20-27.VI 2010, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 3.

115. Miličić, Željka, Popović-Vranješ, Anka, Pejanović, R., Krajinović, M., Cvetanović, D. (2010): Tehnološko-ekonomski uslovi za organsku proizvodnju mleka, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 45-46, br. 45-46, str. 95-107.

116. Njegovan, Z., Pejanović, R., Bošković, Olgica, Njegovan, N. (2010): Vojvodina između ruralnog i urbanog društva: metodološki i praktični aspekti ruralne regionalizacije, Tranzicija, Ekonomski institut Tuzla, JCEA Zagreb, DAEB, IEP Beograda, feam Bukurest, vol. 12, 25-26.

117. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković, Katarina, Tomaš, Mirela (2010): Ruralna regionalizacija AP Vojvodine, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum „Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem, Divčibare, 20-27.VI 2010, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 7.

118. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković, Katarina (2010): Strategic planning on the local level as a factor of more efficient rural development, International scientific meeting „Multifunctional agriculture and rural development (V), regional specificities“, Banja Vrujci, 2-3. XII 2010, Ekonomika poljoprivrede, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, specijalni broj – 2/2010, str. 551-558.

123

119. Pejanović, R., Brković, Mirjana (2010): Biblioteka u naučnom radu, Letopis naučnih radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 1/2010, str. 1-21.

120. Pejanović, R., Đukić, Sanja, Maksimović, G (2010): O metodologiji izrade strateškog plana razvoja, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 47-48, br. 47-48, str. 92-105.

121. Pejanović, R., Jelić, V. i sar. (2010): Ekonomski pokazatelji sagorevanja biomase, naučno – stručni skup „Otvaranje profitabilnih pogona za proizvodnju i korišćenje održivih energenata“, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 27.10.2010. (Master centar Novosadskog sajma), Savremena poljoprivredna tehnika, Jugoslovensko naučno društvo za poljoprivrednu tehniku, Novi Sad, br. 4/2010, str. 411-419.

122. Pejanović, R., Kosanović, Nada (2010): Ekonomska kriza poljoprivrede Republike Srbije, Poljoprivredne aktuelnosti, Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd, br. 1-2, str. 78-91.

123. Pejanović, R., Njegovan, Z., Marković, Katarina, Tomaš, Mirela (2010): Poljoprivreda i ruralni razvoj u regionalnom prostornom planu AP Vojvodine, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum „Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem, Divčibare, 20-27.VI 2010, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 8.

124. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2010): Preduzetništvo kao razvojni resurs (agro)privrede Republike Srbije, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 45-46, br. 45-46, str.5-16.

125. Pejanović, R., Popović – Vranješ, Anka, Cvijanović, D. (2010): Milk and Dairy Products Market in the EU, Buletinul, Universitatii Petrol – Gaze di Ploiesti, Economic Sciences Series, Bucuresti, Romania, Vol. LXII, No. 5B/2010, str. 1-8.

126. Pejanović, R., Popović-Vranješ, Anka, Krajinović, M., Tomaš, Mirela (2010): Organska poljoprivreda kao novi koncept proizvodnje hrane (I), Sremski poljoprivrednik, Sremska Mitrovica, br. 74, 19. maj 2010, str. 18-21.

127. Pejanović, R., Popović-Vranješ, Anka, Krajinović, M., Tomaš, Mirela (2010): Organska poljoprivreda kao novi koncept proizvodnje hrane (II), Sremski poljoprivrednik, Sremska Mitrovica, br. 75, 31. maj 2010, str. 12-13.

128. Pejanović, R., Popović-Vranješ, Anka (2010): Organska poljoprivreda kao novi koncept proizvodnje hrane, Poslovna politika, Beograd, br. 7-8/2010, str. 10-19.

129. Pejanović, R., Radović, Gordana, Tomaš, Mirela, i sar. (2010): Agricultural budget as a form of financing agriculture in the Republic of Serbia, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 1-2/2010, Vol. 59, str. 206-213.

130. Pejanović, R. (2010): Demografski problemi kao ograničavajući faktor ruralnog razvoja AP Vojvodine, Glasnik antropološkog društva Srbije, Antropološko društvo Srbije, Novi Sad, str. 65-75.

131. Pejanović, R. (2010): Efekti aktuelne globalne finansijske krize na (agro)privredu Republike Srbije, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 47-48, br. 47-48, str. 5-25.

124

132. Pejanović, R. (2010): Neke antropološke karakteristike homo oeconomicusa, Program, izvodi i saopštenja, XLIX Kongres antropološkog društva Srbije (sa međunarodnim učešćem), Antropološko društvo Srbije, Vrdnik, str. 114.

133. Pejanović, R. (2010): O „socijalnom genotipu“ vojvođanskih kolonista iz Durmitorskog kraja, Glasnik Odeljenja društvenih nauka CANU, br. 20/2010, Crnogorska akademija nauka i umetnosti, Podgorica, str. 425-439.

134. Pejanović, R. (2010): Prerađivačka prehrambena industrija – stanje, uloga nauke i inovacija u perspektivi razvoja i izvoza na strana tržišta, uvodno predavanje po pozivu, Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj Vlade AP Vojvodine, Master centar Novosadskog sajma, Novi Sad, 18.V 2010.

135. Pejanović, R. (2010): Curiculum vitae, bibliografija, etologija, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

136. Pejanović, R. (2010): Uvod u metodologiju ekonomskih nauka (zbirka eseja), monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

137. Popović – Vranješ, Anka, Pejanović, R. i sar (2010): Biološko-dinamički preparati, izrada i upotreba, XXV savetovanje „Savremeni pravci razvoja u tehnologiji mleka“ sa međunarodnim učešćem, Tehnološki fakultet, Novi Sad, Prehrambena industrija, Tehnološki fakultet, Novi Sad, br. 1-2/2010, str. 134.

138. Popović – Vranješ, Anka, Pejanović, R. i sar (2010): Upravljanje kvalitetom u organskoj proizvodnji i preradi mleka, XXV savetovanje „Savremeni pravci razvoja u tehnologiji mleka“ sa međunarodnim učešćem, Tehnološki fakultet, Novi Sad, Prehrambena indstrija, Tehnološki fakultet, Novi Sad, br. 1-2/2010, str. 56-61.

139. Popović-Vranješ, Anka, Grubačić, M., Pejanović, R., i sar. (2010): Possibilities of organic milk production in Serbia, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 1-2/2010, Vol. 59, str. 206 -213.

140. Popović-Vranješ, Anka, Krajinović, M., Kecman, Jelena, Trivunović, Snežana, Pejanović, R., Krajinović, G., Mačak. G. (2010): Comparasion of fatty composition in conventional and organic milk, Mljekarstvo, Zagreb, Vol. 60, br. 1, str 59-66.

141. Popović - Vranješ, Anka, Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Glavaš, Danica (2010): Organska poljoprivreda – zdrava hrana – zdrava deca, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum „Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem, Divčibare, 20-27.VI 2010, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 90.

142. Popović - Vranješ, Anka, Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Stefanović, Emilija (2010): Organska poljoprivredna proizvodnja na svetskom nivou, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum „Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem, Divčibare, 20-27.VI 2010, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 92.

143. Radosavac, Adriana, Pejanović, R., Tomaš, Mirela (2010): Uslovi za razvoj preduzetništva u Republici Srpskoj, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum „Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem, Divčibare, 20-27.VI 2010, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 10.

125

144. Tomaš, Mirela, Pejanović, R., Popović-Vranješ, Anka, Maksimović, G. (2010): Organska proizvodnja kao faktor ruralnog razvoja AP Vojvodine, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 47-48, br. 47-48, str.67-80.

145. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Njegovan, Z., Glavaš-Trbić, Danica (2010): Preduzetništvo i agrobiznis, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 59(5), str. 529-536.

146. Pejanović, R. (2010): Razvojni problemi agroprivrede AP Vojvodine (1), Poslovna politika, Beograd, vol. 39, br. 11-12.

147. Pejanović, R. (2011): Razvojni problemi poljoprivrede Republike Srbije (2), Poslovna politika, Beograd, vol. 40, br.1-2, str. 14-17.

148. Pejanović, R. (2011): Agroprivreda AP Vojvodine. Stanje problemi i tendencije razvoja, Poljoprivrednikov Poljoprivredni kalendar, „Dnevnik“, Novi Sad.

149. Pejanović, R., Njegomir, V. (2011): Problemi upravljanja rizicima u poljoprivredi, Ekonomika poljoprivrede, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, vol. 58, br. 1/2011, str. 91-103.

150. Njegomir, V., Pejanović, R. (2011): Importance and current issues in agricultural insurance in Serbia, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 60, br. 1-2, str. 38-44.

151. Njegovan, Z., Pejanović, R., Krajinović, G., Kačar, B. (2011): Risk analysis and decision making process in agricultural enterprise of the Republic of Serbia, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 60, br. 1-2, str. 45 – 53.

152. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Vučković, Jovana, Stefanović, Emilija, Glavaš-Trbić, Danica, Kalentić, Marija (2011): Organic agriculture and rural development in AP Vojvodina, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 60, br. 1-2, str. 231 – 239.

153. Popović – Vranješ, Anka, Pejanović, R., Grubačić, M., Kasalica, Anka, Cvetanović, D., Glavaš, Danica (2011): Research as a function of making a sheep cheeses catalogue of Western BalkansRegion, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 53-56.

154. Popović – Vranješ, Anka, Pejanović, R., Miličić, Željka, Grubačić, M., Cvetanović, D., Tomaš, Mirela (2011): Methods of ensuring the qualityof organic milk as a safe and functional foods, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 60-62.

155. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković, Katarina (2011): Rural development, multifunctionality and organic agriculture with the function of sustainability and health safety, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 166-168.

126

156. Veselinović, B., Njegovan, Z., Pejanović, R. (2011): Eco and ethno-tourism in AP Vojvodina as a factor of rural development, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 195-197.

157. Delić, Stanislava, Pejanović, R., Petrović, D., Tomaš, Mirela (2011): Evaluation of indicators of sustainable development on farms as a precondition for safe food production in Vojvodina, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 171-174.

158. Glavaš – Trbić, Danica, Maksimović, G., Pejanović, R. (2011): Impotrance and role of clusters in organic food production, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 175-177.

159. Kosanović, Nada, Pejanović, R., Glavaš – Trbić, Danica (2011): The importance and role of brands in production of safe food, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 178-180.

160. Radović, Gordana, Pejanović, R., Glavaš - Trbić, Danica (2011): Problem of financing production of healthy food as one of the factors in development of rural tourism in the Autonomous Province of Vojvodina, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 184-185.

161. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Glavaš – Trbić, Danica (2011): Some economical aspects of organic food production, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 186-188.

162. Babić, Vedrana, Pejanović, R. (2011): Connection between agriculture and rural tourism in the regionof Branicevo (Eastern Serbia), Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 169-170.

163. Pejanović, R., Lazić, B., Popović – Vranješ, Anka, Korać, Nada, Keserović, Z., Plavša, Nada, Ćirković, M., Đukić, Sanja (2011): Production of health food-safe in concept of „Master plan for sustainable development Fruška gora 2012-2022.“, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 274-277.

164. Pejanović, R., Jašić, M., Radosavac, Adriana (2011): Hazardous substances from environment in food, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, 19 – 25 June 2011, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, Faculty of Agriculture, Novi Sad, pp. 181-183.

165. Simin – Jovićević, Marina, Pejanović, R. (2011): Intellectual property protection and biodiesel, ECOS2011 Conference, Novi Sad, 4-7 June 2011.

127

166. Pejanović, R., Delić, Stanislava (2011): International institutions accession funds in financing projects in sustainable agriculture, ECOS2011 Conference, Novi Sad, 4-7 June 2011.

167. Mihailović, B., Cvijanović, D., Pejanović, R. (2011): Marketing consulting in function of development of serbian agrocomplex enterprises, Technics Technologies Education Management - TTEM, DRUNPP, Sarajevo, Vol. 6, No. 2, pp. 496-502.

168. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2011): Principi ekonomije i agrarna politika, udžbenik, za studente smera „Organska poljoprivreda“, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

169. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2011): Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj AP Vojvodine, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

170. Pejanović, R. (2011): Ekonomika, menadžment i organizacija, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2011.

171. Pejanović, R., Glavaš-Trbić, Danica, Tomaš, Mirela (2011): Public-Private Partnerships as a solution for solving economic and energetic problems in a community, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 49-50, br. 49-50, str. 5-16.

172. Njegovan, Z., Pejanović, R., Kosanović, Nada, Đukić, Sanja (2011): Ruralni razvoj u konceptu „Master plan održivog razvoja Fruške Gore 2012-2022.“, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 49-50, br. 49-50, str. 77-87.

173. Popović – Vranješ, Anka, Belić, Branislava, Pejanović, R., Cvetanović, D., Glavaš-Trbić, Danica, Tomaš, Mirela (2011): Applying of biocrystaliyation method in order to distinguish milk from organic and conventional production, Proceedings, 2nd CEFSER (Central of Excellence in Food Safety and Emerging Risk) Workshop „Persistent organic pollutants in food and environment“, 26th Symposium on Recent Development in Dairy Technology, BIOXEN seminar „Novel approaches for environmental protection“, 8-10 September 2011, Novi Sad, Serbia, University of Novi Sad, Faculty of Technology, pp. 82-86.

174. Popović-Vranješ, Anka, Savić, Mila, Pejanović, R., Jovanović, S., Krajinović, G. (2011): The effect of organic milk production on certain milk quality parameters, Acta Veterinaria, Faculty of Veterinary Medicine, Beograd, Serbia, Vol. 61, No. 4, pp. 415-421.

175. Pejanović, R., Đukić, S. (2011): Master plan održivog razvoja Fruške gore sa naglaskom na ekološke segmente, turizam i organsku proizvodnju, Zbornik radova, Peti forum o organskoj proizvodnji, Centar za organsku proizvodnju Selenča, Univerzitet u Novom Sadu, Selenča, 2011.

176. Pejanović, R., Antonić, D. (2011): Održivi razvoj regiona Fruške gore, Zbornik referata, rezimea i poster prezentacija, knjiga 2., Naučni skup sa međunarodnim učešćem „Zaštita prirode u XXI vijeku“, Zavod za zaštitu prirode Crne Gore, Ministarstvao održivog razvoja i turizma, Crna Gora, 20-23. Septembar 2011, Žabljak, Crna Gora, str. 331-340.

177. Pejanović, R., Radović, Gordana (2011): Agrarna politika u Republici Srbiji u periodu tranziicje, Ekonomija (teorija i praksa), Novi Sad, br. 1/2011, str. 29-38.

128

178. Katić, B., Cvijanović, D., Pejanović, R. (2011): The agriculture as a real assumption of regional and rual development in Serbia, ERDN, vol. 8, Rural areas and development, Rural Development: Quo Vadis?, Warsaw, pp. 77-89.

179. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Njegovan, Z. (2011): Agribusiness of AP Vojvodina in the transition process and the economic crisis, poglavlje u monografiji “Agriculture in the light of the global economic crisis”, Univerzitet Crne Gore, Biotehnički fakultet, Podgorica, str. 68-81.

180. Pejanović, R., Radović Gordana, Njegovan, Z. (2011): Agricultural policy in the Republic of Serbia in the period of transition from the aspect of funding agrar, poglavlje u monografiji “Agriculture in the light of the global economic crisis”, Univerzitet Crne Gore, Biotehnički fakultet, Podgorica, str. 82-88.

181. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Popović – Vranješ, Anka, Glavaš – Trbić, Danica (2011): Globalni trendovi u organskoj proizvodnji hrane, Tematski zbornik, Naučni skup „Savremeni trendovi u evropskoj ekonomiji: implikacije za Srbiju“, 27. oktobar 2011, Visoka poslovna škola, Novi Sad.

182. Radović, Gordana, Pejanović, R., Njegovan, Z. (2011): Ruralni turizam – faktor razvoja multifunkcionalne poljoprivrede u Republici Srbiji, Tematski zbornik, Naučni skup „Savremeni trendovi u evropskoj ekonomiji: implikacije za Srbiju“, 27. oktobar 2011, Visoka poslovna škola, Novi Sad.

183. Pejanović, R., Popović – Vranješ, Anka, Belić, Branislava, Đukić, Sanja, Tomaš, Mirela (2011): Zdrava hrana u funkciji razvoja etno-turizma u regionu Fruške gore, Tematski zbornik, VI Međunarodni naučni skup „Mediteranski dani Trebinje 2011 Turizam i ruralni razvoj – savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja“, 07-08. Oktobar 2011, Trebinje, str. 403-411.

184. Pejanović, R., Lazić, L., Antonić, D., Đukić, Sanja (2011): Mogućnost razvoja turizma u ruralnim sredinama regiona Fruške gore, Tematski zbornik, VI Međunarodni naučni skup „Mediteranski dani Trebinje 2011 Turizam i ruralni razvoj – savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja“, Trebinje 07-08. Oktobar 2011, str. 412-419.

185. Radović, Gordana, Pejanović, R., Njegovan, Z., Tomaš, Mirela (2011): Podrška države razvoju ruralnog turizma u Republici Srbiji, Tematski zbornik, VI Međunarodni naučni skup „Mediteranski dani Trebinje 2011 Turizam i ruralni razvoj – savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja“, Trebinje 07-08. Oktobar 2011, str. 450-462.

186. Pejanović, R. (2011): Savremena globalna ekonomska i agrarna kriza, Sremski poljoprivrednik, Sremska Mitrovica.

187. Pejanović, R., Popović-Vranješ, Anka, Tomaš, Mirela (2011): Organska poljoprivreda kao novi koncept proizvodnje hrane, Sremski poljoprivrednik, Sremska Mitrovica.

188. Pejanović, R., Popović – Vranješ, Anka, Tomaš, Mirela, Glavaš – Trbić, Danica (2011): Svetski trendovi u organskoj proizvodnji hrane, Agrovizija, Medijska kuća „Euromedia plan“, Sremska Mitrovica, Novembar 2011.

189. Pejanović, R. (2011): O agrarnim krizama, Letopis naučnih radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 1/2011, str. 5-16.

129

190. Pejanović, R., Đukić, Sanja, Glavaš – Trbić, Danica (2011): Ruralni i lokalni ekonomski razvoj u regionu Fruške gore – studija slučaja, Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj, Međunarodni naučni skup „Sustainable Agriculture and Rural Development in Terms of the Republic of Serbia Strategic Goals Implementation within Danube Region“, knjiga I, vol LVIII, Banja Vrdnik, str. 172-179.

191. Tomaš, Mirela, Pejanović, R., Glavaš- Trbić, Danica, Njegovan, Z. (2011): Organska poljoprivreda u podunavskom regionu, Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj, Međunarodni naučni skup „Sustainable Agriculture and Rural Development in Terms of the Republic of Serbia Strategic Goals Implementation within Danube Region“, knjiga I, vol LVIII, Banja Vrdnik, str. 220 - 227.

192. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković, Katarina (2011): Merenje ruralnosti opština u gornjem podunavlju Republike Srbije, Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj, Međunarodni naučni skup „Sustainable Agriculture and Rural Development in Terms of the Republic of Serbia Strategic Goals Implementation within Danube Region“, knjiga I, vol LVIII, Banja Vrdnik, str. 258 - 264.

193. Pejanović, R., Glavaš-Trbić, Danica, Tomaš, Mirela, Njegovan, Z. (2011): Some experiances and concerns about the privatization of agricultural land, Contemporary agriculture, Faculty of Agriculture, Vol. 60, No. 3-4, pp. 377-396.

194. Pejanović, R. (2011): Dokazivanje i opovrgavanje u metodologiji ekonomskih (i agroekonomskih) nauka, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 51-52, str. 5-17.

195. Ćirković, M., Pejanović, R., Miščević, Mirjana, Andrić, Nataša, Milošević, Nikolina (2011): Pravci razvoja ribarstva Srbije u susret politici ribarstva EU, XXIV Simpozijum “Dani Sretena Vukosavljevića”, Ustanova za kulturu i obrazovanje Dom kulture Prijepolje, Prijepolje, str. 85-93.

196. Belić, Branislava, Cincović, R. Marko, Popović-Vranješ, Anka, Pejanović, R., Krajinović, M. (2011): Metaboličke promjene i iskorištavanje metabolita u proizvodnji mlijeka kod krava u toplinskom stresu, Mljekarstvo, Zagreb, 61 (4), str. 309-318.

197. Popović-Vranješ, Anka, Pejanović, R. (2011): Put od uvođenja proizvodnje do sertifikata i oznake “Organski prizvod”, XXIV Simpozijum “Dani Sretena Vukosavljevića”, Ustanova za kulturu i obrazovanje Dom kulture Prijepolje, Prijepolje, str. 75-84.

198. Pejanović, R. (2011): Ekonomija životne sredine i prirodnih resursa Džonatana Harisa, osvrt na knjigu, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 51-52, str. 203-222.

130

PROF. DR DUŠAN MILIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Dušan B. Milić, redovni profesor, rođen je 10.03. 1953. godine u Novom Sadu. Završio je Poljoprivredni fakultet - Voćarsko-vinogradarski smer u Novom Sadu (1997.godine). Posle odsluženog vojnog roka zaposlio se u Izvršnom veću Vojvodine i obavio pripravnički staž u PTK “Irig” iz Iriga. Kao asistent pripravnik zaposlio se na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu - Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela (01.06.1979. godine). Izabran je za docent (1990), vanrednog profesora (1995) i redovnog profesora (2001).

Magistrirao na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu - Zemunu na Agroekonomskom odseku (1982) na grupi Organizacija i ekonomika udruženog rada. Doktorsku disertaciju je odbranio na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (1989).

Služi se engleskim jezikom.Samostalno ili u koautorstvu objavio je više od 200 naučnih i stručnih radova, veći

broj studija i projekata. Koautor je tri univerzitetska udžbenika i jedne naučne knjige.


1. Kalanović Branka, Dimitrijević B., Milić D., Marković N. (2007): Proizvodnja grožđa na obiteljskim gospodarstvima u Srbiji, Zbornik radova 42. Hrvatski i 2. Međunarodni simpozijum agronoma, Opatija, (s.125-128).

2. Milić D., Lukač-Bulatović Mirjana, Kukić, Đ. (2007): Ekonomska opravdanost proizvodnje sušenog voća na porodičnoj farmi.PTEP- Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Vol.11, br, 1-2, Novi Sad, (s.14-16).

3. Cvijanović, D., Vlahović, B., Milić, D. (2007): Zapošljavanje u ruralnim područjima Srbije-činilac povećanja proizvodnje i izvoza hrane, Časopis-Ekonomika poljoprivrede Vol.LIV, br.1 (7-114), Beograd, (s.61-72).

4. Sredojević, Zorica, Vasiljević, Zorica, Milić, D. (2007): Mogućnost izbora između alternativnih investicija u preduzeću, PTEP-Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi Vol.11, br.1-2, Novi Sad, (s.52-55).

5. Sredojević, Zorica, Milić, D., Popović, N. (2007): Ekonomsko-ekološki efekti gazdinstva usmerenog na govedarsku proizvodnju, Zbornik kratkih sadržaja sa skupa sa međunarodnim učešćem- Veterinarska medicina, stočarstvo i ekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, Univerzitet u Novom Sadu, Herceg Novi, (s.87).

6. Milić, D., Sredojević, Zorica, Kukić Đ. (2007): Ekonomski efektiu proizvodnjisušene šljive, PTEP-Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Vol. 11, br.1-2, Novi Sad, (s.78-84).

131

7. Milić, D., Sredojević, Zorica (2007): Profitabilnost proizvodnje sušene šljive na porodičnoj farmi, PTEP-Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi Vol. 11, br.4, Novi Sad, (s.180-182).

8. Milić D., Sredojević Zorica (2007): Family Farm in Function Rural Development, Facultatea de Management Agricol, Calea Aradului 119, Timisoara, Volume of Symposium Scientific Paper, Series I, Vol. IX, (p.49-54).

9. Milić D. (2008): Utvrđivanje isplativosti investicionih ulaganja u podizanje zasadakupine, Časopis Savremena poljoprivreda, Vol.LVII, br.1-2, Novi Sad, (s.77-85).

10. Milić, D., Vukoje, V. (2008): Proizvodno-ekonomska i upotrebna vrednost kajsije, PTEP-Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Vol.12, br.1-2, Novi Sad, (s.57-59).

11. Vukoje, V., Milić, D. (2008): Analiza osnovnih parametara uspeha prehrambene industrije Vojvodine, PTEP-Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Vol.12, br.1-2, Novi Sad, (s.60-62).

12. Sredojević, Zorica, Milić, D. (2008): Mogućnosti procene rizika poslovanja poljoprivrednog preduzeća, PTEP-Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Vol.12, br.1-2, Novi Sad, (s.53-56).

13. Trmčić Snežana, Živković D., Rajić Z., Milić D. (2008): Economical models in the funkction of improving the managing results in production and refining grapes, Conferenta internationala „Dozvoltarea economica perfomanta si complexa a spatilui rural si regional“, Academia de studii economic dinBucuresti, Bucuresti, 19-20 septembrie, 2008, (p.1-8), Editura ASC.

14. Trmčić Snežana, Rajić Z., Milić D. (2008): Značaj naučnih istraživanja u ostvarivanju većih ekonomskih efekata u proizvodnji i preradi grožđa, Simpozijum agroekonomista sa međunarodnim učešćem, Tematski zbornik, Agroekonomska nauka i struka u tranziciji obrazovanja i agroprivrede, Poljoprivredni fakultet, Beograd, (s.179-190).

15. Vlahović B., Cvijanović D., Milić D. (2008): Proizvodnja i izvoz voća iz Srbije, XIII Kongres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem, Knjiga abstrakata, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 27-30.oktobar, (s.67).

16. Trmčić Snežana, Korać Nada, Milić D. (2008): Uticaj različitih klonova lozne podloge Berlandieri x Riparia Kober 5bb na proizvodne i tehnološke karakteristike sorte rizling italijanski u vršačkom vinogorju, XIII Kongres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem, Knjiga abstrakata, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 27-30.oktobar, (s.122).

17. Milić D., Sredojević Zorica, Vukoje V. (2008): Proizvodno-ekonomski značaj dunje, XIII Kongres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem, Knjiga abstrakata, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 27-30.oktobar, (s.167).

18. Vukoje V., Milić D. (2008): Analiza profitabilnosti proizvodnje voća, XIII Kongres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem, Knjiga abstrakata, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 27-30.oktobar, (s.166).

132

19. Milić, D., Sredojević Zorica (2008): Profitabilnostu proizvodnji jagode, Međunarodni naučni skup: Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj(III), Tematski zbornik radova/druga knjiga, Institut za ekonomiku poljoprivrede.... (i dr.), Beograd, 4-5 decembar, (s.317-323).

20. Sredojević Zorica, Milić D., Subić J. (2008): Kvalitet kao faktor konkurentnosti i profitabilnosti preduzeća, Međunarodni naučni skup: Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (III), Tematski zbornik radova/ prva knjiga, Institut za ekonomiku poljoprivrede.... (i dr.), Beograd, 4-5 decembar, (s.474-482).

21. Trmčić, Snežana, Korać, Nada, Milić, D. (2008): Uticaj različitih klonova lozne podloge berlandieri x riparija kober-5bb na proizvodne i tehnološke karakteristike sorte rizling italijanski, Međunarodni naučni skup: Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (III), Tematski zbornik radova/druga knjiga, Institut za ekonomiku poljoprivrede.... (i dr.), Beograd, 4-5 decembar, (s.403-414).

22. Milić, D., Sredojević, Zorica, Jeločnik, M. (2008): Utvrđivanje gornje granice investiranja u podizanje zasada višnje, Časopis- Ekonomika poljoprivrede, God.55, br.4, Beograd, (s.379-387).

23. Milić D, Bulatović Kalanović Branka, Trmčić Snežana: Menadžment proizvodnje voća i grožđa, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2009. (s.1-260)

24. Milić D, Sredojević Zorica, Vukoje V: Economic Determinants Quality of Fruits, PTEP-Journal on processing and energy in agriculture, Vol.13, No1, Novi Sad, 2009. (p.88-90.)

25. Vukoje V, Milić D.: Analiza rentabilnosti poljoprivrednih preduzeća Vojvodine (2003-2007), PTEP-Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Vol.13, Br.2, Novi Sad, 2009. (s.162-165)

26. Vukoje, V., Milić, D.: Ekonomski efekti u proizvodnji važnijih vrsti voćaka, Časopis Ekonomika poljoprivrede, God./Vol.LVI, Broj 3, Beograd, 2009.(s.377-387)

27. Ivanović Lana, Milić D, Ivanović S.: Investiranje u hladnjače za voće kao oblik razvojne politike preduzeća, Časopis Ekonomika poljoprivrede, God./Vol. LVI, Broj 4, Beograd, 2009. (s.589-599)

28. Milić, D., Popović N., Savić B.: Utvrđivanje momenta zamene sredstava mehanizacije u melioracijama primenom Mapi metode, Tematski zbornik radova melioracije 10, Poljoprivredni fakultet, Departman za melioracije, Novi Sad, 2010. (s.207-214)

29. Milić D, Sredojević Zorica, Dragičević Darja: Klaster kao oblik udruživanja proizvođača u poljoprivredi, XV Savetovanje o biotehnologiji, Zbornik radova, Vol.15(17), Čačak, 26-27.03.2010., Agronomski fakultet, Čačak. (s.689-694)

30. Milić D, Vukoje V. Sredojević Zorica: Production Characteristics and Economic Aspects of Quince Production, PTEP-Journal on processing and energy in agriculture, Vol.14, No1, Nacionalno društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Novi Sad, 2010. (p.36-39)

31. Milić D., Popović N., Lukač Bulatović Mirjana: Economic aspects of organic production development, Contemporary agriculture, Vol.59, No.3-4, Faculty of Agriculture, Novi Sad, 2010. (p.242-249)

133

32. Milić D., Elenov R., Draginčić Jovana: Possibility ofDevelopmentWine Tourism in Serbia, Economics of Agriculture 57, Special Issue-2, SI-2, LVII, СБ/SI-2(1-372), Belgrade, 2010.(p.304-310)

33. Milić D, Sredojević Zorica: Profitabilnost proizvodnje jagode vertikalnog sistema uzgoja, Zbornik radova Prvi naučni simpozijum agronoma sa međunarodnim učešćem „Agrosym“, Poljoprivredni fakultet, Istočno Sarajevo i Poljoprivredni fakultet, Beograd, 2010. (s.111-116)

34. Sredojević Zorica, Milić Dušan, Dimitrijević Bojan: The impact of quality costs on business strategy of agricultural enterprises, Monography, Agriculture in the process of adjustment to the common agriculture policy, Faculty of Agricultural Sciences and Food, Skopje, 2010.

35. Vukoje V., Milić D. (2011): Analiza ekonomske opravdanosti proizvodnje sušenog voća u Srbiji, XVIMeđunarodno naučno-stručno Savjetovanje agronoma Republike Srpske, Zbornik sažetaka, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka. (s.111)

36. Vukoje V., Milić D. (2011): Analiza ekonomske opravdanosti proizvodnje sušenog voća u Srbiji, Agroznanje, Vol.12, br 1, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka. (s.5- 13)

37. Milić D., Galić D., Vukoje V. (2011): Possibilities for Improvement of Fruit Production in Serbia, PTEP-Journal on Processing and Energy in Agriculture Vol.15, No.1, Nacionalno društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Novi Sad, p.27-30

38. Milić, D., Sredojević Zorica, Popović N., Lazić Verica (2011): Situations and Perspectives of Organic Products Derived from Organisms Growin in Water, 22 Internacional Symposium Food safety production, Proceedings, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. p.267-267

39. Vukoje, V., Milić, D., Pavkov, I. (2011): Production-Economic Parameters of Dried Quince, 22 Internacional Symposium Food safety production, Proceedings, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.p. 227-230

40. Bulatović Lukač Mirjana, Milić D. (2011): Main Characteristics of Organic Food Production and its Place in the Overall Agricultural Production, 22nd Internacional Symposium Food safety production, Proceedings, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.(p. 207-209)

41. Sredojević Zorica, Milić D., Jeločnik M. (2011): Investment in Sweet and Sour Cherry Production and New Processing Programs in terms of Serbian Agriculture Competitiveness, Bulletin Vol. LXI, No. 3, Economic Sciences Series, Petroleum gas University of Ploiesti, Romania. (p.37- 49)

42. Eленов Р., Димитриевски Д., Средојевић Зорица, Милић Д.: Агробизнис, Универзитет “Св. Кирил и Методиј“, Факултет за Земјоделски науки у храна, Скопје, 2011. (с.1-270)

134

PROF. DR ZORAN NJEGOVAN

BIOGRAFIJA

Dr Zoran M. Njegovan je rođen 25. marta 1953. godine u Beogradu, Republika Srbija gde je završio svoje osnovno, srednje, više i visoko obrazovanje.

Redovni je profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i šef katedre na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Bio je zaposlen u Ekonomskom institutu iz Beograda kao naučni savetnik i direktor Centra za strateške i razvojne studije. Pre toga, bio je zaposlen u Institutu za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu. Takođe, bio je i profesor preduzetništva na Beogradskoj bankarskoj akademiji i Višoj poslovnoj školi u Novom Sadu.

U više navrata je bio na usavršavanju u inostranstvu: U periodu 1983 – 1999. godine se u više navrata usavršavao u UN FAO Investment centru, Rim, Italija u oblasti identifikacije, pripreme, procene, praćenja i implementacije razvojnih programa i projekata. Takođe, u istom periodu je bio i na višemesečnom usavršavanju u Instituto Nazionale di Economia Agraria (INEA), Rim, Italija u oblasti politike cena poljoprivrednih proizvoda. Takođe, bio je i na više kraćih stručnih boravaka u USA, Nemačkoj, Francuskoj, Rusiji, Austriji, i dr.

Član je nekoliko naučnih i stručnih organizacija i uređivačkih odbora časopisa “Ekonomika preduzeća” Saveza ekonomista Srbije, časopisa “Ekonomika poljoprivrede” i časopisa “Agroekonomika” Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad. Bio je specijalni savetnik Ministra za poljoprivredu Republike Srbije, član komisije za priključenje Svetskoj trgovinskoj organizaciji i predsednik Komisije za društvene nauke pri Ministarstvu za nauku, tehnologiju i ekologiju Republike Srbije.

Profesionalni interes je vezao za oblasti: privredni sistem i ekonomsku politiku; ekonomiku poljoprivrede i agrarnu politiku; tehnološki, regionalni, ruralni i lokalni razvoj; i dr. U okviru mikroekonomije i konsultantstva, bavi se: investicijama, privatizacijom, preduzetništvom, strateškim upravljanjem preduzeća, i sl. Publikovao je više monografija i knjiga, desetine članaka u časopisima i zbornicima, recenzent je više od dvadeset monografija, redaktor nekoliko knjiga i zbornika, itd.


1. Pejanović R., Njegovan Z., Tica N. (2007) Tranzicija – ruralni razvoj i agrarna politika, monografija, Poljoprivredni fakultet, N. Sad; Ekonomski institute, Beograd, (CIP – Katalogizacija u publikaciji Bibliotegka Matice Srpske, Novi Sad 33.43, 332.2.021; ISBN 978-86-7520-116-8; COBISS.SR-ID 221622791).

135

2. Njegovan, Z., Bošković, O. (2007) Institution Building and Strategic Planning for the Sustainable Local Development in the Republic of Serbia, Proceedings of the Plenary Papers and Abstracts, “Development of Agriculture and Rural Areas in Central and Eastern Europe”, 100th Seminar of the EAAE – European Association of Agricultural Economists, Novi Sad, Serbia, pg. 367-375, (CIP Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije 631(4-12) (082), 338.43(4-12)(082) 316.334.3 (4-12) (082); ISBN 978-86-86087-05-8; COBISS.SR-ID 145384972).

3. Njegovan Z., Bošković O. (2007) Prilog utvređivanju efekata cikličnog kretanja srpske privrede, rad u zborniku na domaćem savetovanju sa međunarodnim učešćem objavljen u celini, Kopaonik biznis forum 2007 »Rast institucionalnog kapaciteta i investicionih mogućnosti: Glavni izazovi za Srbiju u 2007 (Uloga investitora iz Slovenije)«, Savez ekonomista Srbije (SES), Kopaonik, str. 323-343, (CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 339.727.22 (497.11) (082) 330.342 (497.11) (082) 336.7 (497.11) (082) 501.131.1 (497.11) (082); ISBN 978-86-84651-11-4; COBISS.SR-ID 138442252).

4. Njegovan, Z., Bošković, O. (2007) Institution Building and Strategic Planning for the Sustainable Local Development in the Republic of Serbia, Proceedings of the Plenary Papers and Abstracts, “Development of Agriculture and Rural Areas in Central and Eastern Europe”, 100th Seminar of the EAAE – European Association of Agricultural Economists, Novi Sad, Serbia, pg. 111-112, (CIP, Narodna biblioteka Srbije 631(4) (082), 338.43(4)(082); ISBN 978-86-86087-03-4; COBISS.SR-ID 141146636).

5. Njegovan, Z., Pejanović, R., Bošković, O. (2007) Sistem Lobbyinga EU i perspektive njegove institucionalizacije u Republici Srbiji, rad u zborniku objavljen u apstraktu, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, simpozijum “Veterinarska medicina, stočarstvo i ekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane”, Herceg Novi, str.204-205.

6. Pejanović, R., Krajinović, M., Tica, N., Njegovan, Z. (2007) Modeli finansiranja primene novih tehnologija u agroprivredi AP Vojvodine, rad u zborniku objavljen u apstraktu, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, simpozijum “Veterinarska medicina, stočarstvo i ekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane”, Herceg Novi, str.205-206.

7. Njegovan, Z. (2007) Lokalno strateško planiranje kao osnova za efikasniji ruralni razvoj u Republici Srbiji, članak, časopis Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, str. 25-40 (UDK 338.246:631 (491.11), YU ISSN 0350-5928).

8. Njegovan, Z. (2008) 1, 5 autorskih tabaka - 23 odrednice: Encikopedija srpskog naroda, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, CIP 0/9 (497.11) (031), ISBN 978-86-17-15732-4, COBISS. SR-ID 151806732.

136

9. Kolektiv autora (2008) Nova generacija evropskih dokumenata održivog razvoja i pouke za Srbiju, monografija nacionalnog značaja, koautor – poglavlje: Izrada koncepta održivog ruralnog razvoja u republici Srbiji i smanjenje siromaštva, CID - Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, str. 65-95 (ISBN 978-86-403-0899-1 (EF), CIP 338.1 (497.11) (082) 502.131.1 (082), COBISS.SR-ID 149708300.

10. Njegovan, Z. (2008) Experiences and Dilemmas of Strategic Action Planning Implementation on the Local level, časopis „Spatium“, broj 17/18, IAUS, Beograd. 12, No 2, 2006, str. 110-145, Athens, Greece ISSN: 1106-5990 CODE 1278.

11. Njegovan, Z., Pejanović, R., Petrović, D. (2008) Regionalizacija ruralnog područja AP Vojvodine: Problemi definisanja ruralnog područja, časopis Agroekonomika, br. 39-40, Novi Sad (UDK: 338.43; CIP 330.342:631; YU ISSN 0350-5928; COBISS.SR-ID 28370439).

12. Pejanović, R., Njegovan, Z., Andrić, N. (2008) Društveno-ekonomska regulativa kao osnova ruralnog razvoja u AP Vojvodini, časopis Agroekonomika, br. 39-40, Novi Sad (UDK: 338.43; CIP 330.342:631; YU ISSN 0350-5928; COBISS.SR-ID 28370439).

13. Njegovan, Z. (2008) Critical framework-conditions for Strategic Development Programming, originalni naučni rad, časopis „Ekonomika poljoprivrede“, God. 55, broj 2 (139-235), Beograd, str. 139-151, (UDC 338.43:63; YU ISSN 0352-3462).

14. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2008) Aktuelni problemi poljoprivrede i sela Republike Srbije, časopis “Industrija”, Ekonomski institut, Beograd, str. 87-101 (UDK – 33, YU ISSN 0350-0373, CIP 338 45, COBISS.SR-ID 238359).

15. Njegovan, Z., Filipović, M., Pejanović, R. (2009) Privredni sistem: politika i razvoj, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, (CIP 330.342 330.35 338.22; ISBN 978-86-7530-172-4; COBISS.SR-ID 245060615).

16. Kolektiv autora (2009) Ruralna regionalizacija AP Vojvodine: Novi teorijsko metodološki pristupi upravljanju ruralnim razvojem, koautor monografije, urednici:Njegovan, Z., Pejanović, R., Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, (CIP 316 .334.5 (497.113) 342.25 (497.113);ISBN978-86-7520-166-3; COBISS.SR-ID 240587783).

17. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2009) Preduzetništvo i (agro)ekonomija, monografija, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, str. 411, (CIP 005.51: 631.1; ISBN 978-86-7520-155-7; COBISS.SR-ID 237035783).

18. Kolektiv autora (2009) Ruralna regionalizacija AP Vojvodine: Novi teorijsko metodološki pristupi upravljanju ruralnim razvojem, monografija, urednici:Njegovan, Z., Pejanović, R., Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, (CIP 316 .334.5 (497.113) 342.25 (497.113); ISBN978-86-7520-166-3; COBISS.SR-ID 240587783).

19. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2009) Aktuelni problemi poljoprivrede i sela Republike Srbije, originalni naučni članak, časopis “Industrija” broj 1, Ekonomski Institut, Beograd, str. 87-101 (UDK -33; Zu ISSN 0350-0373; COBISS SR-ID 238359; CIP 338.45).

137

20. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2009) Koncipiranje osnove za implementaciju politike održivog ruralnog razvoja, rad u zborniku: Kopaonik biznis forum 2009, Rast u uslovima globalne recesije i finansijske krize: (ne) konvencionalne inicijative, Savez ekonomista Srbije, Beograd, str. 414, (CIP 338.124.4 (100) (082), 502.131.1:338 (497.11) 1998/2008 (082); 338.22 (497.11) 1990/2008 (082) – ISBN978-86-84651-15-2 (SES) – COBISS.SR-ID 156335372).

21. Njegovan, Z., Pejanović, R. Marković, K. (2010) Strategic planning on the local level as a factor of more efficient rural development, in: International scientific meeting: Multifunctional Agriculture and Rural Development (V), regional specificities, book 1, pg. 551-559, Journal: Economics of Agriculture, special issue, Vol LVII, Banja Vrujci; UDC 338.43:63; YU ISSN 0352-3462.

22. Pejanović, R., Tomaš, M., Njegovan, Z., Glavaš-Trbić, D. (2010) Preduzetništvo i agrobiznis, časopis: Savremena poljoprivreda, srpski časopis za poljoprivredne nauke, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 59, no. 5, str. 529-536, UDK:63(497.1)(051)-“540.2“, ISSN 0350/1205.

23. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2010) Preduzetništvo kao razvojni resurs (agro)privrede Republike Srbije, časopis: Agroekonomika broj 45-46, Univerzitet Novi Sad, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, str. 5-16; UDK:338:43; YU ISSN 0350-5928.

24. Njegovan, Z., Pejanović, R., Bošković, O., Njegovan, N. (2010) Vojvodina između ruralnog i urbanog društva: metodološki i praktični aspekti ruralne regionalizacije, časopis: Tranzicija, izvorni znanstveni rad, izdavač: Ekonomski Institut Tuzla, JCEA Zagreb, DAEB, IEP Beograda, Vol. 12, No. 25-26, str. 184-193, ISSN 1512-5785, UDK 330.142.

25. Pejanović, R., Tomaš, M., Njegovan, Z. (2010) Agroprivreda AP Vojvodine u procesu tranzicije i ekonomske krize, u zborniku: Agriculture in the light of the global economic crisis, IV interkatedarski susreti agroekonomista, Univerzitet Crne Gore-Biotehnički fakultet, Bar, str. 30-31; ISBN 978-86-907211-6-0; COBISS.CG-ID 16434192.

26. Maksimović, G., Pejanović, R., Njegovan, Z., Filipović, M. (2010) Ruralni razvoj kao činilac lokalnog ekonomskog razvoja, u zborniku: Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Divčibare, str. 3-4, ISBN 978-86-7520-189-2.

27. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković, K., Tomaš, M. (2010) Ruralna regionalizacija AP Vojvodine, u zborniku: Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Divčibare, str. 7-8, ISBN 978-86-7520-189-2.

28. Pejanović, R., Njegovan, Z., Marković, K., Tomaš, M. (2010) Poljoprivreda i ruralni razvoj u regionalnom prostornom planu AP Vojvodine, u zborniku: Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Divčibare, str. 8-9, ISBN 978-86-7520-189-2.

138

29. Njegovan, Z. (2010) U korak s vremenom: biografija, bibliografija, impresije, monografija, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Veris studio, d.o.o., Novi Sad, str. 125; ISBN 978-86-7520-196-0;COBISS.SR-ID 256900615.

30. Kolektiv autora (2010) Značaj novijih evropskih dokumenata za obnavljanje strateškog mišljenja i upravljanja u Srbiji, redatktori Filipović, M., Vujošević, M.; poglavlje: Selo i seljaštvo u Srbiji: Prilog za uspostavljanje nove ruralne paradigme u uslovima evropskih inicijativa i dokumenata o ruralnom razvoju, autori: Njegovan, Z., Bošković, O. str. 49-77; CID, Ekonomski fakultet, Beograd i IAUS, Beograd, Beograd, stgr. 218 (CIP 339.92(4g-672EU:497.11) (082); ISBN 978-86-403-1099-4; COBISS.SR-ID 181053964).

31. Njegovan, Z., Pejanović, R., Krajinović, G., Kačar, B. (2011) Risk analysis and decision making process in agricultural enterprise of the Republic of Serbia, časopis: Savremena poljoprivreda, Novi Sad, vol. 60, No. 1-2, str. 45-54; UDC:63(497.1)(051)-„540.2“; ISSN:0350-1205.

32. Njegovan Zoran (2011) Agrarno ili zadružno pitanje: prilog razumevanju zadrugarstva u Republici Srbiji, časopis: Ekonomika preduzeća, septembar-oktobar, SES, Beograd, UDC 65, YUISSN 0353-433 X, str. 297-308.

33. Bošković, O., Njegovan, Z. (2011) Primena kanoničke korelacione analize za ispitivanje pojedinih kategorija indikatora ruralnog razvoja, originalni naučni rad, časopis: Agroekonomika, broj 49-50, Univerzitet Novi Sad, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, str. 33-47; UDK:338:43; YU ISSN 0350-5928.

34. Njegovan. Z., Pejanović, R., Kosanović, N., Đukić, S. (2011) Ruralni razvoj u konceptu “Master plan održivog razvoja Fruške gore 2012-2022”, pregledni rad, časopis: Agroekonomika, broj 49-50, Univerzitet Novi Sad, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, str. 33-47; UDK:338:43; YU ISSN 0350-5928.

35. Njegovan, Z. (2011) Priroda i uzroci ekonomskog prosperiteta i bogatstva nacija, časopis Ekonomija, teorija i praksa, broj II, Fakultet za ekonomiju i menadžment, Novi Sad, str. 1-15. UDK:33, ISSN 2217-5458.

36. Njegovan Z., Nastić L. (2011) Sistemi poslovne evidencije na porodičnim gazdinstvima i ruralni razvoj, časopis: Agroekonomika, broj 51-52, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, str. 18-32, UDK: 338.43, YU ISSN: 0350-5928.

37. Njegovan, Z. (2011) Doprinos pokreta les économistes razvoju agroekonomske misli, pregledni članak: časopis: Ekonomika poljoprivrede, Naučno društvo agrarnih ekonomista Balkana, Beograd; IEP, Beograd; Akademija ekonomskih nauka, Bukurešt (Rumunija), Beograd, str. 169-179., UDC 338.43.:63, YU ISSN 0352-3462.

139

38. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković Katarina (2011) Merenje ruralnosti opština u Gornjem Podunavlju Republike Srbije, International scientific meeting: Sustainable agriculture and rural development in terms of the Republic of Serbia stategic goals implementation within Danube region – local communities development, objavljen u celini u specijalnom broju časopisa Ekonomika poljoprivrede, I book, Vol. LVIII, SB/SI-1 (1-368), str. 358-364, UDC 338.43:63, YU ISSN 0352-3462.

39. Radović, G., Pejanović, R., Njegovan, Z. (2011) Ruralni turizam – faktor razvoja multifunkcionalne poljoprivrede u Republici Srbiji, zbornik apstrakata: Savremeni trendovi u evropskoj ekonomiji: implikacije na Srbiju, redaktori: Tomić, R., Tomić, D., Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad, CIP 339.923(4-672EU:497.11)(043.8), UDC 338.48-44(497.11-22):631, ISBN 978-86-7203-122-5, COBISS.SR-ID 266906887.

40. Radović, G., Pejanović, R., Njegovan, Z. (2011) Ruralni turizam – faktor razvoja multifunkcionalne poljoprivrede u Republici Srbiji, tematski zbornik: Savremeni trendovi u evropskoj ekonomiji: implikacije na Srbiju, redaktori: Tomić, R., Tomić, D., Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad, CIP 339.923(4-672EU:497.11)(043.8), UDC 338.48-44(497.11-22):631, ISBN 978-86-7203-122-5, COBISS.SR-ID 266906887.

41. Jeločnik, M., Potrebić, V., Njegovan, Z. (2011) Importance of the Physucal Infrastructure for the Development of Rural Areas in the Upper Danube Region, Proceedings: Management, Economic Engineering in Agriculture and Rural Development, Vol. 11, University of Agricultural Sciences and Veterinary Medicine, Bucharest, Romania, Issue 3-2011, ISSN2247-3527.

42. Njegovan, Z., Filipović, M., Pejanović, R. (2011) Sustainable Development of the Republic Of Serbia, Proceedings: Modern Problems of National Economic Development, Third International Conference, Stavropolj, Rusia, UDK 33, BBK 65.050, ISBN 978-5-91628-059-3, pg. 77-82.

43. Potrebić, V., Jeločnik, M., Njegovan, Z. (2011) Institutional Support to Agriculture of Serbia, Proceedings: Modern Problems of National Economic Development, Third International Conference, Stavropolj, Rusia, UDK 33, BBK 65.050, ISBN 978-5-91628-059-3, str. 82-89.

44. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković, K. (2011) Rural development, Multifunctionality and Organic Agriculture with the function of sustainability and Health Safety, Proceedings: 22nd International Symposium Food safety Production, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, June, 19-25., str. 166-168.

45. Veselinović, B., Njegovan, Z., Pejanović, R. (2011) Eco and Ethno-Tourism in AP Vojvodina as a factor of Rural Development, Proceedings: 22nd International Symposium Food safety Production, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, June, 19-25., str. 195-197.

140

46. Bošković, O., Njegovan, Z., Subić, J. (2011) Primena statističke analize u analizi motivacionih faktora u ponašanju turista, tematski zbornik: VI Međunarodni naučni skup Trebinje 2011 – Turizam i ruralni razvoj, savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede vlade Republike Srpske, Trebinje, Republika Srpska, ISBN 978-99955-664-2-5; CIP 338.48(082); COBISS.BH-ID 2222360, str.104-114.

47. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2011) Principi ekonomije i agrarna politika, koautor: deo II - Osnovi ekonomske politike u agroprivredi, str. 147-237; Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, str. 334., ISBN 978-86-7520-212-7; CIP 330(075.8) 338.43.02(075.8); COBISS.SR-ID 263058951.

48. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2011) Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj AP Vojvodine, monografija, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, str. 316, CIP 338.43 (497.113) 316.334.55 (497.113) 330.34 (497.113); ISBN 978-86-7520-215-8; COBISS.SR-ID 264879367.

49. Pejanović, R., Tomas, M., Njegovan, Z. (2011) Agriculture in the light of the global economic crisis, monografija, poglavlje: Agribusiness of AP Vojvodina in the Transition Process and the Economic Crisis, Podgorica, str. 68-82, ISBN 978-86-907211-8-4, COBISS.CG-ID 18468368.

50. Pejanović, R., Radović G., Njegovan, Z. (2011) Agriculture in the light of the global economic crisis, monografija, poglavlje: Agricultural Policy in the Republic of Serbia in the period of Transition from the aspect of Funding Agrar, Podgorica, str. 82-89, ISBN 978-86-907211-8-4, COBISS.CG-ID 18468368.

PROF. DR DANICA BOŠNJAK

BIOGRAFIJA

Dr Danica Bošnjak rođena je 21.03.1955. godine u Karavukovu. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu upisala je 1975. godine, a diplomirala 1980. godine. Magistrirala je 1987. godine, odbranivši magistarsku tezu pod naslovom „Uticaj važnijih organizaciono-ekonomskih faktora na rezultate proizvodnje soje u Vojvodini“. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Uticaj nivoa intenzivnosti na rezultate proizvodnje osnovnih ratarskih useva u proizvodnim rejonima Vojvodine“ odbranila je 1990. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Nakon završenog fakulteta, 1980. godine se zaposlila na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu gde je 1980.izabrana za asistenta, 1991. za docenta, 1997. za vanrednog profesora i 2001. godine za redovnog profesora za naučnu oblast Menadžment i organizacija u poljoprivredi.

Pored nastavne aktivnosti dr Danica Bošnjak je bila uključena u rad na više naučno-istraživačkih projekata što je putem časopisa i monografskih izdanja postalo dostupno

141

javnosti. Objavljeni naučni i stručni radovi samostalni ili u koautorstvu većinom tretiraju problematiku organizacije i ekonomike poljoprivrede, a posebno ratarske proizvodnje.


1. Bošnjak, D., Gvozdanović-Varga, J., Vasić, M. (2007): Osnovna obeležja belog luka u Vojvodini, III simpozijum sa međunarodnim učešćem „Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji“, Zbornik izvoda, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun.

2. Bošnjak, D., Miladinović, J., Stamenković, A. (2007): Osnovna obeležja proizvodnje soje u ratarskim rejonima Vojvodine, Agroekonomika, br.36, str. 71-78.

3. Bošnjak, D. (2007): Organizacija ratarske proizvodnje – praktikum, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 149 (113+36), ISBN 978-86-7520-11-13

4. Bošnjak, D., Gvozdanović-Varga, J., Vasić, M.(2007): Pedeset godina proizvodnje crnog lika u Vojvodini, Letopis naučnih radova, br.1, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str.131-140.

5. Bošnjak, D., Lučić, Đ., Rodić, V., Žutić, V. (2007): Organizacija proizvodnje i korišćenje stajnjaka u poljoprivredi AP Vojvodine, Savremena poljoprivreda 56 (1-2):189-197.

6. Kiš, F., Bošnjak, D., Jovanović, M. (2007): Organizaciono-ekonomska obeležja proizvodnje biodizela, Zbornik radova, Proizvodnja i prerada uljarica, 48. savetovanje, Herceg Novi, str. 141-148.

7. Rodić, V., Bošnjak, D., Vukelić, N. (2007): Sustainability of Agricultural Land Management, In thematic proceedings of the 100th Seminar of the European Association of Agricultural Economists: Development ofAgriculture and Rural Areas in Central and Eastern Europe, p.p. 429-439, ISBN 978-86-86087-05-8, COBISS.SR-ID 145384972

8. Bošnjak, D., Lučić, M. (2008): Regionalni razmeštaj površina pod povrćem na otvorenom polju u Srbiji, Agroekonomika br. 37-38, str. 41-47.

9. Bošnjak, D., Rodić, V., Vukelic, N. (2008): Proizvodni pokazatelji stočarske proizvodnje u Vojvodini, Savremena poljoprivreda 57(1-2):62-70.

10. Bošnjak, D., Rodić, V. (2008): Regionalna disperzija i intenzitet zastupljenosti stoke u Srbiji, Savremena poljoprivreda 57(3-4):164-170

11. Rodić, V., Bošnjak D., Vukelić N. (2008): Održivost upravljanja poljoprivrednim zemljištem u AP Vojvodini, Agroekonomika 37-38:15-22.

12. Bošnjak, D., Teodinov, D. (2009): Ekonomski rezultati u proizvodnji soje na porodičnim gazdinstvima, Agroekonomika br. 43-44, str. 47-53.

13. Bošnjak, D., Rodić, V., Teodinov, D. (2009): Proizvodni i ekonomski gubici u žetvi soje, Ekonomika poljoprivrede 56(3):409-416.

14. Bošnjak, D., Rodić, V. (2010): Ekonomska analiza proizvodnje soje u Vojvodini, Ratarstvo i povrtarstvo 47(1):193-202.

142

15. Bošnjak, D., Rodić, V. (2010): Oranice u Srbiji – kapaciteti, razmeštaj, način korišćenja, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 152.

16. Bošnjak, D., Rodić, V. (2010): Konkurentnost osnovnih ratarskih useva u Vojvodini, Ratarstvo i povrtarstvo 47(2):607-612.

17. Bošnjak, D., Rodić, V. (2010): Komparativna analiza troškova proizvodnje osnovnih ratarskih useva u Vojvodini, Ekonomika poljoprivrede 57(2):233-243.

18. Vukelić, N., Rodić, V., Novković, N., Bošnjak, D. (2010): An Analysis of the Serbian Poultry Meat Sector, Ekonomika poljoprivrede 57(spec. broj):374-381.

19. Bošnjak, D., Rodić, V. (2011): Korišćenje oranica u funkciji razvoja ratarske proizvodnje u Vojvodini, Agroznanje 12(3):337-346.

20. Bošnjak, D., Rodić, V. (2011): The Place of Soybean in the Crop Planting Structure in Vojvodina“, Proceedings of the 22nd International Symposium „Food Safety Production“, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 149-152.

21. Ristić, A. Z., Bošnjak, D. (2011): Tendencies and variability of pheasant game in Vojvodina, Proceedings of the 22nd International Simposium „Food Safety Production“, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 102-104.

22. Bošnjak, D., Rodić, V. (2011): Zemljišni resursi kao faktor povećanja dohotka porodičnih gazdinstava u AP Vojvodini, Ekonomika poljoprivrede 58(SB-2):63-77.

PROF. DR NEBOJŠA NOVKOVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Nebojša Đ. Novković, redovni profesor, rođen je 31. oktobra 1958. godine u Novom Sadu. Nakon završene gimnazije J. J. Zmaj u Novom Sadu, upisao se na Agroekonomski smer Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu 1977. godine. Diplomirao je 1981. godine sa ocenom 10, uz prosečnu ocenu 9, 00 u toku studija.

Po završetku studija, 1982. godine zaposlio se na Institut za informatiku i organizaciju, Ekonomskog fakulteta u Subotici kao asistent u naučnom radu, a potom kao asistent u nastavi na predmetu Organizacija poslovanja poljoprivrednih preduzeća.

Godine 1986.zaposlio se na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu kao asistent na predmetu Planiranje i projektovanje.

Odbranio je magistarski rad iz oblasti organizacionih nauka na Ekonomskom fakultetu u Subotici, 1987. godine. Doktorsku disertaciju odbranio 1989. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Godine 1990. izabran je u zvanje docenta 1995. godine izabran je u zvanje vanrednog, a 2000. godine u zvanje redovnog profesora.

Bio rukovodilac magistarskog kursa iz Agromenadžmenta od 1990 do 2005. godine. Rukovodio je međunarodnim projektom TEMPUSJEP 40067 2005 i bio direktor MVA kursa „Agribusiness & Commerce”, koji su zajednički organizovali poljoprivredni fakulteti u Novom Sadu i Zemunu, u saradnji sa univerzitetima u Wageningenu, Berlinu

143

i Debrecenu u periodu od 2006-09. godine.U dva navrata, kao profesor po pozivu, držao predavanja na postdiplomskim

studijama na Panonskom Univerzitetu u Kesthelju i Fakultetu za povrtarstvo i prehrambenu industriju u Budimpešti.

U periodu 1993-2000. godine sa jednom trećinom radnog vremena radio u »PKB« Korporaciji, Beograd, kao pomoćnik direktora sektora za plan i razvoj, za strateško planiranje.

U periodu 1990-91. godine bio pomoćnik direktora, a u periodu 1998-2000. godine upravnik Instituta za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, a od 2002-04. godine bio je prorektor Univerziteta u Novom Sadu za finansije i menadžment.

Ima objavljeno preko 300 naučnih i stručnih radova, među kojima i 5 udžbenika i 21monografiju i naučnu knjigu. Bio je mentor u 11 doktorskih disertacija, 22 magistarske teze, 6 master i 65 diplomska rada iz menadžmenta i agroekonomije.

Više puta boravio u stručnim posetama u inostranstvu (Mađarska, Austrija, Slovačka, Poljska, Rusija, Danska, Belgija, Rumunija, Bugarska, Grčka, Slovenija, Ukarajina i Nemačka), a boravio i na stručnim specijalizacijama u Švedskoj, Japanu (u dva navrata) i Kini.

Član srpske, evropske i svetske asocijacije agrarnih ekonomista.Govori, čita i piše engleski jezik.Oženjen i otac dvoje dece.


1. Novković, N., Glamočić, D., Supić, Nataša, Mutavdžić Beba (2007): Zastupljenost krava i steonih junica prema veličini zemljišnog poseda u Vojvodini, Savremena poljoprivreda 1-2, Novi Sad, str. 171-176

2. Mutavdžić Beba, Novković, N., Emilija Nikolić-Đorić, Radojević, V, (2007): Analiza i predviđanje pariteta cena svinje - kukuruz, Savremena poljoprivreda 1-2, Novi Sad, str. 177-181

3. Novković, N., Mutavdžić Beba (2007): Uticaj sezonskih kolebanja cena žitarica na ekonomsku efektivnost silosa, PTEP br.1-2, 49-51

4. Novković, N. (2007): SWOT analysis of agriculture in the Republic of Serbia, Zbornik abstrakta 100.seminara EAAE o razvoju poljoprivrede i sela u Centralnoj i Istocnoj Evropi, Novi Sad, 44

5. Novković, N., Mijailović, V. (2007): Produktivnost rada u proizvodnji mleka, zbornik apstrakta simpozijuma: “Stočarstvo, veterinarstvo iagroekonomija”, str. 196, Poljoprivrednifakultet, Novi Sad – Herceg Novi

6. Somogyi, S., Kajari, K., Novković, N. (2007): Multifunkcionalnost i raznovrsnost poljoprivrede, zbornik radova međunarodnog naučnog skupa „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u Republici Srpskoj“, str. 165-172, PF Istočno Sarajevo, Jahorina

144

7. Novković, N, Šomođi, Š. (2007): Strategija multifunkcionalnog razvoja poljoprivrede Vojvodine, zbornik radova međunarodnog naučnog skupa „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u Republici Srpskoj“, str. 233-240, PF Istočno Sarajevo, Jahorina

8. Novković, N. (2007): SWOT analysis of agriculture in Republic of Serbia, 100. seminar EAAE „Development of agriculture and rural areas in central and eastern Europe“, Novi Sad, str. 63-71

9. Novković, N. (2007): Podsticanje unapređenja agrobiznisa i zaposlenosti u ruralnim sredinama, Ekonomika poljoprivrede br. 54, Beograd (str. 15-24)

10. Janković, N., Novković, N. (2007): Predviđanje razvoja govedarstva u Srbiji u prvoj deceniji XXI veka, Savremena poljoprivreda 3-4, Novi Sad, str. 103-107

11. Novković, N., Lučić, Đ., Zoranović, T., Gagić Svetlana, Korovljev, Z. (2007): Upravljačko –informacioni sistem proizvodnje u svinjarstvu: Studija slučaja PIK »Bečej«, Savremena poljoprivreda 3-4, Novi Sad, str. 108-113

12. Sočo, I., Novković, N., Novaković Zorica (2007): Organizacija veterinarske službe kao ograničavajući faktor zdravstvene zaštite životinja, Savremena poljoprivreda 3-4, Novi Sad, str. 114-119

13. Martinov, M., Đević, M., Novković, N., Savin, L., Ogrizović, B., Micković, G., Vidaković, V., Popović, M., Kekić, M. (2007): Moj traktor, Res Trade, Novi Sad, str. 219

14. Stanković, Fuada, Škorić M., Novković N., Nagu I., Kicošev S., Crevar V. (2008): Društveno-ekonomski razvojni plan Potisja, Vojvodina CESS i Pokrajinski sekretarijat za privatizaciju, preduzetništvo i MSP, Novi Sad, str. 157 (na srpskom i mađarskom)

15. Đurđev, B., Ivkov Anđelija, Novković, N., Romelić, J., Nađ, I., Vuksanović Gordana, Bošnjak, S. (2008): Strategija održivog razvoja opštine Žitište (2008-2013), CESS, Novi Sad

16. Novković, N., Mutavdžić Beba (2008): Ekonomska isplativost izgradnje rečne luke i skladišta za silos, PTEP br.3, 151-154

17. Stanković Fuada, Škorić M., Novković N., Nagy I., Kicošev S., Crevar V. (2008): Akcioni plan za razvoj turizma u regionu Potisja, Vojvodina CESS, Novi Sad, str. 62

18. Matković, M., Novković, N., Janošević, M. (2008): Značaj informacionih osnova za izradu i ocenu investicionih planova na poljoprivrednim gazdinstvima, Agroekonomika br.39-40, str. 53-60, Novi Sad

19. Novković, N., Odavić Petrana (2008): Analiza sredstava fondova APV usmerenih na razvoj poqoprivrede, odnosno stočarstva u periodu od 2002. do 2007. godine, Savremena poljoprivreda 3-4, Novi Sad, str. 116-121

20. Mutavdžić B, Nikolić-Đorić E, Novković N. (2008): SWOT analysis of agro-complex in the municipality of Lazarevac, Thematic proceedings: State, possibilities and perspectives of rural development on area of huge open-pit minings, IAE, Vrujici, 153-161; 71

145

21. Čordaš, R., Novković N. (2008): The model of agro-ecological tourism development, Thematic proceedings: State, possibilities and perspectives of rural development on area of huge open-pit minings, IAE, Vrujici, 324-332; 139

22. Zoranovć, T., Novković N., Hotomski P (2008): Cattle breeding control software, Thematic proceedings: State, possibilities and perspectives of rural development on area of huge open-pit minings, IAE, Vrujici, 368-374

23. Novković, N., Culibrk, Z., Mutavdžić Beba (2008): Promene u koncentraciji goveda i svinja na seljačkim gazdinstvima u Srbiji, zbornik apstrakta simpozijuma: “Stočarstvo, veterinarska medicina iekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane”, str.16, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad – Herceg Novi

24. Novković, N., Odavić Petrana (2008): Analiza finansiranja stočarstva iz fondova AP Vojvodine usmerenih u razvoj poljoprivrede, zbornik apstrakta simpozijuma: “Stočarstvo, veterinarska medicina iekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane”, str.22. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad – Herceg Novi

25. Somogyi S., Novkovic, N., Culibrk, Z. (2008): Research of the interrelations between actors and strategic goals in decision making, CD radova naucnog skupa povodom140 godina agroekonomskog fakulteta u Deberecenu, Debrecen (632-638)

26. Novković, N., Šomodji, Š. (2008): Izazovi razvoja agroekonomske nauke i obrazovanja, Zbornik radova simpozijuma agroekonomista, Poljoprivredni fakultet, Zemun, 55-63

27. Novković N., Ilin Ž, Janošević M., Mutavdžić Beba (2008): Značaj proizvodnje povrća za multifunkcionalni ruralni razvoj, zbornik radova međunarodnog naučnog skupa „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj III“, IEP, Beograd, I knjiga 141- 148

28. Novković, N. (2009): Mogućnosti obrazovanja agroekonomista, Zbornik radova XV naučno - stručnog skupa ”Trend 2009”, FTN, Kopaonik 178-181

29. Novković, N., Mutavdžić Beba (2009): Ekonomski efekti skladištenja žitarica, PTEP VOL.13, Br.1, 54-57

30. Vukelić Nataša, Novković, N. (2009): Ekonomski rezultati proizvodnje mleka na krupnim seljačkim gazdinstvima, Ekonomika poljoprivrede br. 56, Beograd (str. 99-110)

31. Odavić Petrana, Novković, N. (2009): Economic analysis of agricultural budget assets of autonomus province of Vojvodina in 2007-2009, Contemporary Agriculture, Faculty of Agriculture, Novi Sad, vol.58, no.1-2

32. Novković, N, Somogyi S, Matković M, Ćulibrk Z. (2009): Challenges of the Development of Agroeconomic Science and Education, 4. AVA Congress, zbornik radova, 574-580, Debrecen; Zbornik abstrakta 69

33. Somogyi S, Novković, N. (2009): Rural development, social capital and the cluster’s in Serbia, 2nd Internacional Economic Conference, CD radova i Zbornik abstrakta, Univerzitet u Kaposvaru, Mađarska, 1-7 ; 69

34. Novković, N., Mutavdžić Beba (2009): Economics effects of investment in grainsilo, Book of Abstracts, 21. PTEP, 110

146

35. Novković, N., Mutavdžić Beba, Šomođi, Š. (2009): Modeli predviđanja u povrtarstvu, CD tematski zbornik naučnog skupa i Zbornika apstrakta: Poslovno okruženje u Srbiji i svetska ekonomska kriza, sekcija III, Visoka poslovna škola, Novi Sad, UDC. 635.1/.8:005.521(497.113); str. 85

36. Novković, N., Somogyi, S., Matković M. (2009): Selection of agricultural land for multifunctional agriculture – quantitative model, Proceedings of 113. seminarEAAE, Beograd str. 493-499

37. Somogyi S., Novković N. (2009): Social capital and the clusters – factor of rural development, Zbornik radova naučno-stručnog skupa: „Savremeni problemi razvoja nacionalne privrede“, Agrarni univrezitet, Stavropolj, 17-25

38. Novković N., Mutavdžić Beba, Szabo Erika, Szabo Andrea (2009): Komparativna analiza stočarstva u Vojvodini i Mađarskoj, Agroekonomika br.41-42, Novi Sad, 45-52

39. Mihajlović Šumadinka, Novković N. (2009): Logistički model za optimiranje transporta šećerne repe u fabrike šećera, Agroekonomika br.43-44, Novi Sad, 54-61

40. Novković, N. (2009): Poljoprivreda Vojvodine, CESS magazin, časopis za regionalnu politiku i razvoj, br 16-17., Vojvoidina CESS, Novi Sad, str. 21-23

41. Novković, N., Mutavdžić Beba (2009): Ekonomski efekti skladištenja žitarica, PTEP VOL.13, Br.1, 54-57

42. Novković, N., Mutavdžić Beba (2009): Economics effects of investment in grainsilo, Book of Abstracts, 21. PTEP, 110

43. Vukelić Nataša, Novković, N. (2009): Ekonomski rezultati proizvodnje mleka na krupnim seljačkim gazdinstvima, Ekonomika poljoprivrede br. 56, Beograd (str. 99-110)

44. Odavić Petrana, Novković, N. (2009): Economic analysis of agricultural budget assets of autonomus province of Vojvodina in 2007-2009, Contemporary Agriculture, Faculty of Agriculture, Novi Sad, vol.58, no.1-2 , 112-119

45. Novković N., Mutavdžić Beba, Szabo Erika, Szabo Andrea (2009): Komparativna analiza stočarstva u Vojvodini i Mađarskoj, Agroekonomika br.41-42, Novi Sad, 45-52

46. Mihajlović Šumadinka, Novković N. (2009): Logistički model za optimiranje transporta šećerne repe u fabrike šećera, Agroekonomika br.43-44, Novi Sad, 54-61

47. Novković, N. (2009): Mogućnosti obrazovanja agroekonomista, Zbornik radova XV naučno - stručnog skupa ”Trend 2009”, FTN, Kopaonik, 178-181

48. Novković, N, Somogyi S, Matković M, Ćulibrk Z. (2009): Challenges of the Development of Agroeconomic Science and Education, 4. AVA Congress, zbornik radova, 574-580, Debrecen; Zbornik abstrakta, 69

49. Somogyi S, Novković, N. (2009): Rural development, social capital and the cluster’s in Serbia, 2nd Internacional Economic Conference, CD radova i Zbornik abstrakta, Univerzitet u Kaposvaru, Mađarska, 1-7; 69

147

50. Novković, N., Mutavdžić Beba, Šomođi, Š. (2009): Modeli predviđanja u povrtarstvu, CD tematski zbornik naučnog skupa i Zbornika apstrakta: Poslovno okruženje u Srbiji i svetska ekonomska kriza, sekcija III, Visoka poslovna škola, Novi Sad, UDC. 635.1/.8:005.521(497.113), str. 85

51. Novković, N., Somogyi, S., Matković M. (2009): Selection of agricultural land for multifunctional agriculture – quantitative model, Proceedings of 113. seminar of EAAE, Beograd

52. Somogyi S., Novković N. (2009): Social capital and the clusters – factor of rural development, Zbornik radova naučno-stručnog skupa: „Savremeni problemi razvoja nacionalne privrede“, Agrarni univrezitet, Stavropolj, 17-25

53. Mutavdžić Beba, Novković, N. (2010): Uticaj pojedinih linija poljoprivredne proizvodnje na bruto društveni proizvod, Zbornik sažetaka 15. naučno-stručnog savetovanja agronoma Republike Srpske, Poljoprivredni fakultet Banja Luka, Trebinje, str. 139

54. Matković M., Novković, N. (2010): Savetodavne služba u implementaciji koncepta e- poljoprivrede, Zbornik sažetaka 15. naučno-stručnog savetovanja agronoma Republike Srpske, Poljoprivredni fakultet Banja Luka, Trebinje, str. 142

55. Drinić Ljiljana, Novković, N. (2010): Regionalna raspoređenost MSP u prehrambenoj industriji u Republici Srpskoj, Zbornik sažetaka 15. naučno-stručnog savetovanja agronoma Republike Srpske, Poljoprivredni fakultet Banja Luka, Trebinje, str. 281

56. Novković, N., Mutavdžić, Beba (2011): Competitivness of Vojvodina’s agriculture, Agriculture in the Light of the Global Economic Crisis – monography, University of Montenegro, Biotechnical Faculty, Podgorica, str. 55-67, ISBN 978-86-907211-8-4; COBISS.CG-ID 18468368

57. Novkovic, N. (2011): Razvoj kompleksa regiona Potisja – Origina scientific paper, DETUROPE, Central European Journal of Regional Development and Tourism, Volume 3, Issue 2, str. 101-121, ISSN 1821-2506

58. Novković N., Mutavdžić Beba, Ivanišević D., Tešić-Miličić Maja (2011): Stanje i perspektive razvoja stočarstva u Vojvodini, Škola biznisa, br.1, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad, str. 89-100, ISSN 1451-6551

59. Mutavdžić Beba, Novković, N., Ivanišević D. (2011): Tendencije razvoja povrtarstva u Srbiji, Zbornik sažetaka XVI međunarodnog naučno-stručnog savetovanja agronoma Republike Srpske, Poljoprivredni fakultet Banja Luka, Trebinje 22-25.3, str. 113

60. Novković, N., Zoranović, T., Matković M. (2011): Upravljački informacioni sistem u govedarstvu, Zbornik sažetaka XVI međunarodnog naučno-stručnog savetovanja agronoma Republike Srpske, Poljoprivredni fakultet Banja Luka, Trebinje 22-25.03, str. 84

61. Vukelić Nataša, Novković, N. (2011): Menadžerski kapaciteti farmera kao faktor uspešnosti poljoprivredne proizvodnje, Zbornik sažetaka XVI međunarodnog naučno-stručnog savetovanja agronoma Republike Srpske, Poljoprivredni fakultet Banja Luka, Trebinje 22-25.3. str. 207

148

62. Novković, N., Mutavdžić Beba, Vukelić Nataša (2011): Vegetable production tendenciesin Vojvodina, Proceedings of 22nd International Symposium Food Safety Production, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trebinje 19-25.juna, str.163-165ISBN: 978-86-7520-219-6

63. Zoranović, T., Novković, N., Potkonjak Svetlana (2011): Cattle breeding managementsolution, Proceedings of 22nd International Symposium Food Safety Production, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trebinje 19-25.juna, str. 201-203, ISBN: 978-86-7520-219-6

64. Novković, N., Ilin, Ž., Matković, M., Milović, B. (2011): Informacione osnove za upravljanje proizvodnjom zdravstveno bezbednog povrća, Tematski zborinik VI Međunarodnog naučnog skupa: Turizam i ruralni razvoj, Sajamski grada Trebinje, IEP, Trebinje, str. 374-379, ISBN: 978-99955-664-2-5; COBISS.BH-ID 2222360

65. Turudija-Živanović Svetlana, Novković, N., Ceranić, S. (2011): Organizacija u sektoru LAB-a u Srbiji, Tematski zborinik VI Međunarodnog naučnog skupa: Turizam i ruralni razvoj, Sajamski grada Trebinje, IEP, Trebinje, str. 537-548, ISBN: 978-99955-664-2-5; COBISS.BH-ID 2222360

66. Ostojic, A., Drinic, Ljiljana, Novkovic, N., Rokvic, Gordana (2011): Trends in industrial livestock production and meat processing in Republic of Srpska, The First International Conference REDETE 2011 RESEARCHINGECONOMIC DEVELOPMENT AND ENTERPRENEURSHIP IN TRANSITIONAL ECONOMIES, Ekonomski fakultet, Banja Luka

67. Novković, N., Ilin, Ž., Ivanišević, D. (2011):Model za optimiranje proizvodnje povrća, Zbornik radova međunarodnog naučnog simpozijuma agronoma, AGROSYM 2011, Poljoprivredni fakulteti Istočno Sarajevo i Zemun, Jahorina, str. 555-559; ISBN 978-99938-670-9-8; COBISS.BH-ID 2336792

68. Somogyi, S., Novkovic, N., Mutavdzic Beba (2011): Potential scenarios of economic development of North Vojvodina and forecast of future trends of employment, Zbornik radova međunarodnog naučnog simpozijuma agronoma, AGROSYM 2011, Poljoprivredni fakulteti Istočno Sarajevo i Zemun, Jahorina, str. 571-579; ISBN 978-99938-670-9-8; COBISS.BH-ID 2336792

69. Simanović, V., Novković, N. (2011): Model multifunkcionalnog razvoja ruralnih područja Srbije, Zbornik radova međunarodnog naučnog simpozijuma agronoma, AGROSYM 2011, Poljoprivredni fakulteti Istočno Sarajevo i Zemun, Jahorina, str. 632-639; ISBN 978-99938-670-9-8; COBISS.BH-ID 2336792

70. Mutavdžić Beba, Novković N., Ivanišević D. (2011): Tendencije razvoja povrtarstva u Srbiji, Agroznanje, Univerzitet u Banja Luci, Poljoprivredni fakultet, Vol.12, br. 1, str. 23-31, ISSNB 1512-6412

71. Novković N., Zoranović T., Matković M. (2011): Upravljački informacioni sistem u govedarstvu, Agroznanje, Univerzitet u Banja Luci, Poljoprivredni fakultet, Vol.12, br. 3, str. 307-315, ISSNB 1512-6412

149

PROF. DR BRANISLAV VLAHOVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Branislav Vlahović rođen je 14.04.1960. god ine u No vom Mi loševu, opština No vi Be čej. Po ljoprivredni fa ku l tet u No vom Sadu, ag r o e ko no mski smer, za vr šio je 1983. godi ne. Od 1986. go di ne zapo slen je na Po ljo pri vrednom fa ku l te tu u No vom Sa-du, u Insti tutu za Eko no mi ku po ljo pri vre de i sociolo gi ju sela. Ma gistarski rad od bra nio je 1991. godine, a dise rta ci ju 1995. godine. Ima zvanje re dovnog pro fesora. Gos tu ju ći je profe sor na Eko nomskom fa ku lte tu u Subotici. Držao je na stavu na poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i Ag ro no mskom Fakultetu u Ča čku.

Do sada je objavio 200 naučno-istraživačkih radova, u do maćim, i međunarodnim ča so pi sima. Sa naučnim ra do vi ma učestvo vao je na brojnim naučnim i stru č nim skupovima i simpozijumima, u zemlji i inostra nstvu. Mentor je 180 od bra njenih diplomskih radova, 15 magista r skih teza i tri disertacije. Izdao je 12 udž be ni ka i mo no-gra fija.

An ga žo van je u naučno-istraživačkom radu na proje k ti ma Mi ni starstva za nauku i životnu sredinu Repu bli ke Sr bi je. Učestvovao je u realizaciji više de setina nau č nih studija i projekata. Posetio je Univerzitete u Moskvi, Sa n kt Pe tersburgu, Kijevu, Beču, Budimpe šti, Solunu, Ri mu, Sko plju, Zagrebu, Lju blja ni, Mariboru, Vroclavu (Poljska), Ka mpo ba su (Ita lija) i Guel phu (Kanada). Bo ra vio je na stru čnom usavršava nju na Poljoprivrednoj Aka de miji u Nji tri (Slo va čka) i Poljoprivrednom fakultetu u Gue l p hu (Kanada).

Bio je na funkciji prodekana za finansije Poljo pri v re dnog fak ulteta u Novom Sadu. Izvršni je urednik časopisa „Ekonomika poljoprivrede“. Član je dru štva agrarnih ekonomi sta Srbije, udruženja za ma rke ting Sr bi je, udru že nja ekonomskih propagandista Sr bi je, društva in že nje ra i tehničara Srbije. Član je up ra vnog odbora dru štva agrarnih ekonomista Srbije. Upra v nik je Ce n tra za marketing i tržišna istra živanja u sklo pu poljopri vre dnog faku lte ta u Novom Sadu. Služi se ruskim i engleskim jezikom. Oženjen je i ima dvo je de ce.


1. B. Vlahović, A. Puškarić, V. Radojević: Istraživanje tržišta prehrambenih pro-izvo da, Mo nografija, Poljoprivredni fakultet, 2007.

2. Vlahović, B.: Poglavlje u monografiji: Strategija razvoja poljoprivrede i sela AP Vo j vo di ne, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2007.

3. Štrbac, Maja, Vlahović, B.: Prednosti konzumiranja organskih proizvoda u ljudskoj is hra ni, Međunarodni naučni skup multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj – oču va nje ruralnih vre dnosti, knjiga I, Novi Sad, 2007.

4. Vlahović, B., Tomić, D., Radojević, V.: Promene na međunarodnom tržištu mesa, Sa vre me na poljoprivreda, broj 1-2, Novi Sad, 2007.

150

5. Vlahović, B., Štrbac, Maja: Osnovne karakteristike tržišta i marketinga proizvoda orga n ske poljoprivrede, Ekonomika poljoprivrede, broj 2, Beograd, 2007.

6. Cvijanović, D., Vlahović, B., Milić, D.: Zapošljavanje u ruralnim područjima Srbije – či n i lac povećanja proizvodnje i izvoza hrane, Ekonomika poljoprivrede, broj 1, Beograd, 2007.

7. Štrbac, Maja, Vlahović, B., Cvijanović, D.: Stanje i tendencije potrošnje poljo-pri vre dno-pre hrambenih proizvoda, Ekonomske teme, Ekonomski fakultet, Niš, 2007.

8. Vlahović, B., Puškarić, A., Stevanović, S.: Bilans spoljnotrgovinske razmene povrća Re pu blike Srbije, Letopis naučnih radova Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, broj 1, Novi Sad, 2007.

9. Vlahović, B., Tepavac, D.: Izvoz mleka i mlečnih proizvoda iz AP Vojvodine, Agroeko no mika, broj 36, Novi Sad, 2007.

10. Štrbac, Maja, Vlahović, B., Cvijanović, D.: Projekcija potrošnje poljoprivredno-pre hra m benih proizvoda za 2007. godinu u Evropi, Zbornik naučnih radova 2007. Vol.13 Br. 1-2, Beograd, 2007.

11. Vlahović, B.: Marketing proizvoda organske poljoprivrede, Seminar, „Održiva poljo pri vre da osno va proizvodnje hrane“, uvodno predavanje po pozivu, Iriški Venac, 2007.

12. Vlahović, B., Puškarić, A.: Obeležja proizvodnje krompira u balkanskim zemljama, XII Sa vetovanje o biotehnologiji, Zbornik radova, Čačak, 2007.

13. Vlahović, B., Kočiš, Svetlana, Laćarac, Đ.: Uporedna analiza potrošnje sira u evro p skim ze mljama, Savremena poljoprivreda, broj 3-4, Novi Sad, 2007.

14. Vlahović, B.: Međunarodna trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, Inte r na tional Food and Agricultural Trade, Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Bu i l ding, modul TEMPUS projekat, Novi Sad, 2007.

15. Vlahović, B., Milanović, M.: Istraživanje tržišta mladog smrznutog krompira, Eko no mi ka poljoprivrede, broj 4, Beograd, 2007.

16. Rodić, Vesna, Vlahović, B., Popović, Z.: Stavovi potrošača prema ma ri niranom i paste ri zovanom povrću, Ekonomika poljoprivrede, broj 4, Beograd, 2007.

17. Vlahović, B., Puškarić, A.: Osnovne karakteristike izvoza ratarsko-povrtarskih biljaka iz Srbije, Savetovanje agronoma Srbije, uvodno predavanje po pozivu, Zlatibor, 2008.

18. Vlahović, B., Štrbac, Maja: Trendovi u proizvodnji svinjskog mesa u Evropi, Savremena po ljoprivreda, broj 1-2, Novi Sad, 2008.

19. Vlahović, B., Tepavac, D., Lovrić, D.: Izvoz stočarskih proizvoda iz Vojvodine, Sa vre me na poljoprivreda, broj 1-2, Novi Sad, 2008.

20. Vlahović, B., Tomić, D., Puškarić, A.: Aposorpciona moć tržišta izabranih zemalja i mo gu ćnost izvoza Halal hrane iz Srbije, Seminar, „Halal tržište i perspektive za privrednike Srbije“, uvodno predavanje po pozivu, Iriški Venac, 2008.

21. Vlahović, B. Puškarić, A.: Izvoz povrća iz Republike Srbije, XIII Savetovanje o biote hno logiji, Zbornik radova, Čačak, 2008.

22. Vlahović, B., Rodić, Vesna, Popović, Z.: Istraživanje snabdevenosti tržišta pasteri-zo va nim i mariniranim povrćem, Ekonomika poljoprivrede, broj 1, Beograd, 2008.

151

23. Qaim, M., Vlahović, B., Zarić, V.: Međunarodna trgovina poljoprivrednim i prehra-mbe nim proizvodima – teorija i politika, Poglavlje u monografiji: »Poljoprivreda zapa dnog balkana i evropske integracije«, Fakultet za zemljodelski nauki i hrana, Skopje, Re pu blika Makedonija, 2008.

24. Vlahović, B., Cvijanović, D., Milić, D.: Proizvodnja i izvoz voća iz Srbije, uvodno pre da va nje po pozivu, XIII Kongres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem, Novi Sad, 2008.

25. Vlahović, B., Cvijanović, D., Maksimović, Branka: Spoljnotrgovinska razmena voća Re pu blike Srbije, XIII Kongres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem, Novi Sad, 2008.

26. Vlahović, B., Stevanović, S., Puškarić, A.: SWOT analiza izvoza povrća i pre ra đe-vina, Eko nomika poljoprivrede, broj 2, Beograd, 2008.

27. Vlahović, B., Tomić, D., Puškarić, A.: Osnovna obeležja spoljnotrgovinske razmene vina Sr bije, Međunarodni naučni skup multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj – ru ra lni razvoj i (ne) ograničeni resursi, knjiga I, Beograd, 2008.

28. Vlahović, B., Tomić, D., Puškarić, A.: Proizvodnja vina u Republici Srbiji, Eko no-mi ka po ljoprivrede, broj 3, Beograd, 2008.

29. Cvijanović, D., Vlahović, B., Paraušić, Vesna: Uloga međunarodnog marketinga u kre i ra nju konkurentnosti domaćih proizvođača povrća – stanje, šanse i perspektive, Zbornik ra dova: IX savetovanje: Savremena proizvodnja povrća“, Poljoprivredni fakultet, 2008, Sa vremeni povrtar, broj 28.

30. Vlahović, B., Radojević, V., Puškarić, A.: Izvozni podsticaji poljoprivredno-prehra mbe nih proizvoda iz Srbije, Tematski zbornik: Agrarna i ruralna politika u Srbiji početna is ku stva pridruživanja EU i predlog mera za 2009. godinu. Društvo agrarnih ekonomista Sr bije, Beograd, 2008.

31. Vlahović, B.: Marketing i tržište organske hrane, Seminar: Mogućnost proizvodnje i pla sma na organske hrane, uvodno predavanje po pozivu, Međunarodno udruženje studenata po ljoprivrede (IAAS), Novi Sad, 2008.

32. Popović, Vera, Vlahović, B., Malešević, M., Đukić, V., Jakšić, Snežana: Proizvodnja semena NS sorti soje, IV Savetovanje o biotehnologiji, zbornik radova, Čačak, 2009.

33. Vlahović, B., Puškarić, A., Červenski, J.: Istraživanje tržišta smrznutog povrća, IV Sa ve to vanje o biotehnologiji, zbornik radova, Čačak, 2009.

34. Tomić. D., Vlahović, B., Puškarić, A.: Halal tržište – perspektiva za agroprivredu Srbije, Eko nomika poljoprivrede, broj 1, Beograd, 2009.

35. Vlahović, B., Tomić, D., Ševarlić, M.: Konkurentnost agroprivrede Srbije – činilac uspe ha na međunarodnom tržištu, Tematski zbornik: Agroprivreda Srbije i Evropske inte gra cije: gde smo i kako dalje ?, Novi Sad, 2009.

36. Vlahović, B., Cvijanović, D., Maksimović, Branka: Status and Possibilities af Apple Ex port from the Republic of Serbia, Petroleum – Gas University of Ploesti, Rumunija, Bu ll e tin Economic Sciences Series, No. 2, 2009.

152

37. Vlahović, B., Kuzman, B., Maksimović, Branka: CEFTA sporazum i njegov zna-čaj za spo ljnotrgovinsku razmenu agroindustrijskih proizvoda Republike Sr bi je, Po slovno okru že nje u Srbiji i svetska ekonomska kriza, Zbornik radova. Visoka škola strukovnih stu dija, Novi Sad, 2009.

38. Vlahović, B., Cvijanović, d., Puškarić, A.: Vegetables Export from Serbia to Eu-ro pean Union, Agro Food Sector Competitiveness In The Contex of World Crisis, zbo rnik ra do va, Bukurešt, Rumunija, 2009.

39. Vlahović, B., Puškarić, A., Maksimović, Branka: Compe titi veness of Wine Ex po rt From the Republic of Serbia, 113 Seminar of the EAAE, The Role of Kno wle-dge, Innovation and Human Capital in Multifunkcional Agricu lture and Ter ri to rial Rural Development, Thematic Proceedings, Belgrade, 2009.

40. Vlahović, B., Radojević, V., Bandin, Marija: Istraživanje tražnje robnih marki pre hra m be nih proizvoda, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Departman za eko nomiku po ljo privrede i sociologiju sela, Novi Sad, broj 43-44, Novi Sad, 2009.

41. Vlahović, B., Tomić, D., Puškarić, A.: Pariteti cena odabranih inputa i osnovnih ra ta r skih proizvoda u Srbiji, Predavanje po pozivu, Zbornik radova Instituta za ra tarstvo i po vr tarstvo, Novi Sad, 2010.

42. Červenski, J., Gvozdenović, Đ., Vlahović, B., Bošnjak, Đ., Vračar, LJ.: Berba i ču-vanje ku pusa, Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 2010.

43. Tomić, D., Vlahović, B., Maksimović, Branka: Pariteti cena odabranih inputa – kuku ru za i pšenice značajnih ratarskih proizvoda u Srbiji, Škola biznisa, naučno-stručni časopis, broj 3.2009. Visoka škola strukovnih studija, Novi Sad, 2010.

44. Vlahović, B., Puškarić, A., Nikolić, Danica: Istraživanje tržišta autohtonih pre-hra m benih pro izvoda u Vojvodini, uvodno predavanje po pozivu. XV savetovanje o bi o tehnologiji, Zbornik radova, Agronomski fakultet, Čačak, 2010.

45. Vlahović, B.: Tržište proizvoda organske poljoprivrede, predavanje po pozivu. Poglavlje u studiji: Organska proizvodnja, standardi, put do sertifikata. Edukativni seminar: Prvi korak ka poljoprivredi koja poštuje prirodu (First Step Toward Nature Respecting Ag ri cu lture), Boljevac, 2010.

46. Vlahović, B., Tomić, D., Popović, Vesna: Stanje i perspektive potrošnje proizvo da or ga n ske poljoprivrede, Zbornik radova, Četvrti forum o organskoj proi zvo d nji, Selenča, 2010.

47. Rodić, Vesna, Perić, Lidija, Pavlovski Zlatica, Vlahović, B.: Consumer’s Perce p-tion and Attitudes towards Table Eggs from Different Housing Systems: The Case Study from Serbia, XIII European Poultry Conference, Tours, France, 2010.

48. Tomić, D., Popović, Vesna, Vlahović, B.: Implikacije primene prelaznog trgo vi n-skog spo razuma na agroprivredu Srbije, Agroprivreda Srbije i evropske in te gra-cije, (ne) pri la go đenost obostranoj primeni prelaznog trgovinskog spora zuma, Te-ma tski zbo rnik, Beo grad, 2010.

49. Tomić, D., Popović, Vesna, Vlahović, B.: Implications of the interim trade agree-me nt im pleme ntation on agrarian economy of Serbia, Agriculture in late tranzition, ex perience of Serbia, Monografija, Belgrade, 2010.

50. Vlahović, B.: Tržište agroindustrijskih proizvoda, udžbenik, Poljoprivredni fa ku-ltet, Novi Sad, 2010.

153

51. Vlahović, B., Puškarić, A, Červenski J.: Obeležje proizvodnje povrća u Republici Srbiji, Ra tarstvo, povrtarstvo field vegetable crop research, 47-2, Novi Sad, 2010.

52. Vlahović, B., Puškarić, A., Maksimović, Branka: Global Organic Products Mar-ket, In te rna tional scientific meeting: Multifuncional Agriculture and Rural Deve-lo p ment (V) – re gi onal Specifities, Book I. 2010.

53. Vlahović, B., Tomić, D., Andrić, Nataša : Potrošnja povrća u Srbiji – kompara ti-vni pri stup, Zbornik referata, 45 savetovanje agronoma Srbije, Institut za ra tarstvo i po vrtarstvo, Novi Sad, 2011.

54. Andrić, Nataša, Tomić, D., Vlahović, B.: Neki aspekti finansiranja ruralnog razvoja Ev ro pske unije, Agrarna i ruralna politika u Srbiji nužnost ubrzavanja reformi, tematski zbo rnik, Društvo agrarnih ekonomista, Beograd, ekonomski fakultet, Subotica, Beograd, No vi Sad, 2011.

55. Vlahović, B., Radojević, V., Živanić, Ivana: Istraživanje stavova potrošača o potrošnji or ganske hrane u Srbiji, Ekonomika poljoprivrede, broj 3, Beograd, 2011.

56. Vlahović, B., Puškarić, A.: Potrošnja mesa u Republici Srbiji – komparativna ana-liza, XVI Savetovanje o biotehnologiji, Zbornik radova Vol.16. (18), Agronomski fakultet, Ča čak, 2011.

57. Vlahović, B., Puškarić, Jeločnik, M.: Consumer Attitude to Organic Food Consu-m ption in Serbia, Patroleum Gas University of Ploiesti, Bulletinul, Vol. LXIII, No. 1 -2011.

58. Vlahović, B., Puškarić, A.: Condition and Perspectives of Organic Food Market, 22 nd In te rnational Symposium food Safety Production, Proceedings, Trebinje, Bosna I Her ce go vina, 2011.

59. Vlahović, B., Tomić, D., Đorđević, M.: Spoljnotrgovinska razmena agroindu stri j-skih pro i zvoda zemalja podunavskog regiona, ekonomika poljoprivrede, Beo grad. Interna ti o nal scientific meeting: Sustainable Agriculture and Rural Develop me nt in Terms of the Re pu blic of Srbia strategic Goals Implementation Within Da nube Region – Local com mu nities development. Ekonomika poljoprivrede spe cijalni broj 1. Beograd, 2011.

60. Vlahović, B., Maksimović, Branka, Puškarić, A.: Limiting Factors of Fruit Export of the Republic of Serbia, Patroleum Gas University of Ploiesti, Bulletinul, Vol. LXIII, No. 4 -2011.

61. Vlahović, B., Tomić, D., Puškarić, A.: Promene na tržištu vina u zemljama CEFTA gru pa cije, Ekonomika poljoprivrede, broj 4, Beograd, 2011.

62. Vlahović, B.: Tržište i marketing poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, udžbenik, Po ljo privredni fakultet, Novi Sad, 2011.

63. Vlahović, B., Tomić, D., Kuzman, B.: Spoljnotrgovinska razmena agroin du stri-jskih pro izvo da Srbije i Hrvatske. Tranzicija, Vol.13, 2011.

154

PROF. DR NEDELJKO TICA

BIOGRAFIJA

Dr Nedeljko Lj. Tica, redovni profesor, rođen je 01. 12. 1962. godine u Zrenjaninu. Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu (Agroekonomski smer), upisao je 1982. godine i završio 1986. godine sa prosečnom ocenom 9, 70. Poslediplomsko obrazovanje ostvaruje u okviru nastavne grupe Ekonomika poslovanja u organizacijama agroindustrijskog kompleksa na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu (1986-1989). Poslediplomske studije završio je sa prosečnom ocenom 9, 80. Magistarski rad: „Optimalizacija ishrane kao aktivnost upravljanja govedarskom farmom“, odbranio je 16.10.1989. godine.

Doktorsku disertaciju pod naslovom „Utvrđivanje optimalnog vremena korišćenja muznih krava“ odbranio je 06.11.1992. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Rukovodio je poslediplomskim studijama na smerovima: Savremeni finansijski menadžment, Osiguranje u poljoprivredi i prehrambenoj industriji i Revizija u poljoprivredi. Sada, na osnovnim studijama, izvodi nastavu na predmetima: Kalkulacije u poljoprivredi i prehrambenoj industriji i Finansije i Finansijsko poslovanje. Na diplomskim – master studijama izvodi nastavu iz predmeta Procenjivanje u poljoprivredi a na doktorskim studijama iz predmeta Finansijska tržišta i finansiranje poljoprivrede i Procenjivanje u poljoprivredi.

U periodu od 1986-1989. godine bio je zaposlen u PK SSOV kao član i predsednik Predsedništva. Od 1989. godine je zaposlen u Institutu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. U zvanje asistenta na predmetu Kalkulacije i Knjigovodstvo izabran je 01.09.1989. godine, u zvanje docenta na predmetu Kalkulacije i Knjigovodstvo 15.11.1993. godine, a na predmetu Ekonomika zaštite životne sredine 14.10.1996. godine. U zvanje i na radno mesto vanredni profesor za nastavni predmet Kalkulacije i Knjigovodstvo izabran je 22.09.1998. godine a dve godine kasnije i za nastavni predmet Finansije i Finansijsko poslovanje. Za redovnog profesora za užu naučnu oblast Računovodstvo i ekonomika poslovanja poljoprivrednih gazdinstava izabran je 20. juna 2003. godine. Do sada je sačinio i objavio oko 150 stručnih, odnosno naučnih radova iz oblasti kalkulacija, procenjivanja, finansija i finansijskog poslovanja.

Ovlašćeni je procenitelj i rukovodilac u procesu privatizacije 120 preduzeća na osnovu ugovora sa Agencijom za privatizaciju Republike Srbije. Rešenjem Ministra pravde Republike Srbije upisan je u registar stalnih sudskih veštaka Višeg suda u Novom Sadu za ekonomsko-finansijsku oblast. Član je i ovlašćeno lice za zastupanje Udruženja sudskih veštaka »Vojvodina« iz Novog Sada. Poseduje zvanje ovlašćenog računovođe i revizora.

U periodu od 1998-2002. godine biran je za šefa Katedre za ekonomiku poljoprivrede, a od 01.10.2002. godine obavlja funkciju direktora Departmana za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Rukovodilac je Centra za veštačenja i konsalting u Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

155


1. Zekić, V., Tica, N. (2007): “Valorizacija vrednosti slame strnih žita”, Agoekonomika, broj 36, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 187 – 203.

2. Pejanović, R., Njegovan, Z., Tica, N. (2007): „Tranzicija, ruralni razvoj i agrarna politika“, monografija, Ekonomski institut-Beograd, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 304 strana, ISBN 978-86-7520-116-8.

3. Pejanović, R., Tica, N., Andrić Nataša (2007): „Entrapreneurship of agrarian companies in the Republic of Serbia“, 100thSeminar of the EAAE (Development of agriculture and rural areas i Central and Eastern Europe), 21-23 june 2007., Novi Sad, Serbia, Proceedings of Plenary Papers and Abstracts, p.p. 84-85. ISBN 978-86-86087-03-4.

4. Pejanović, R., Tica, N., Uvodni referat: Značaj agroekonomske struke i nauke, 30 godina agroekonomskog smera i 50 godina katedre za ekonomiku poljoprivrede, Agroekonomika, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, tematski zbornik (Aktuelni problemi tranzicije agroprivrede), Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 36/2007, ISSN 0350-5928.

5. Pejanović, R., Milić, D., Tica, N. (2008): “Investments as a factor of development of agriculture in the Republic of Serbia”; State, possibilities and perspectives of rural development on area of huge open-pit minings; Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd; str. 110-117; ISBN: 978-86-82121-56-5.

6. Tica, N., Pejanović, R. (2008): »Društeno – ekonomski problemi poljoprivrede i sela Republike Srbije«; Zbornik radova ekonomskog fakulteta Istočno Sarajevo; Ekonomski fakultet Pale; str. 157-167; 316.334.55:33(497.6); ISBN: 1840-3557.

7. Zekić, V., Tica, N., Milić, D. (2008): “Ekonomski rezultati proizvodnje suncokreta”, Agroekonomika br. 37-38, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 104-110, ISSN 0350-5928.

8. Tica, N., Zekić, V., Milić, D. (2008): “Porez na dodatu vrednost u poljoprivredi”, Agroekonomika br. 39-40, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 117-126, ISSN 0350-5928.

9. Zekić, V., Tica, N., Stančić, B., Radović, I. (2009): “Određivanje optimalnog vremena korišćenja priplodnih krmača«, Ekonomika poljoprivrede 4/2009, Beograd, str. 685-693, ISSN 0352-3462, UDC 338.4 3:63.

10. Zekić, V., Okanović, Đ., Filipović, S., Tica, N. (2009): »Influence of the Feeding System on the Economic Results in the Production of Fatty Poultry«, IV International Symposium of Livestock Production, Struga, str. 269.

11. Zekić, V., Okanović, Đ., Filipović, S., Tica, N. (2009): »The impact of extruded corn on the economic results of chickens production«, XIII Symposium FEED TECHNOLOGY, Novi Sad, str. 199-204.

12. Zekić, V., Jovanović, M., Tica, N. (2009): »Ekonomski pokazatelji proizvodnje briketa od slame strnih žita«, Revija agronomska saznanja, br. 13, Novi Sad, str. 54-57, UDK 631.6, ISSN 0354-5865.

156

13. Tica, N., Zekić, V., Milić, D. (2009): “Analiza troškova ekosploatacije lakog traktora”, Agroekonomika br. 41-42, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 126-133, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

14. Tica, N., Milić, D., Zekić, V.: (2009): “Prinosna vrednost građevinskih objekata u poljoprivredi”, Agroekonomika br. 41-42, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 133-140, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

15. Zekić, V., Petrović Ljiljana, Tica, N., Ikonić, P., Milić, D., Šojić, B. (2009): “Ekonomska obeležja proizvodnje svinjskog mesa za izradu sušene fermentisane kobasice (Petrovačka kobasica)”, Agroekonomika br. 43-44, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 117-126, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

16. Tica, N., Milić, D., Zekić, V. (2009): “Procena povećanja kapitala poljoprivrednog preduzeća”, Agroekonomika br. 43-44, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 124-132, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

17. Zekić, V., Tica, N., Vukoje, V. (2010): “Value estimation of ereal straw”, Savremena poljoprivreda, 1-2, 151-155; 63(497.1)(051)-”540.2”;ISSN: 0350 – 1205.

18. Zekić, V., Rodić Vesna, Tica, N., Vukoje, V. (2010): “Economic indicators of straw briquettes production - the case study from Serbia”, Technics Technologies Education Management-TTEM, vol. 5 br. 1, 245 – 250.

19. Okanović Đorđe, Tica Nedeljko, Zekić Vladislav, Vukoje Veljko, Milić Dragan (2010): “Profitability of investment in plant for processing animal waste”; Technics Technologies Education Management-TTEM; 2;ISSN: 1840-1503; 296 – 300.

20. Sinisa N. Dodić, Vladislav N. Zekić, Vesna O. Rodić, Nedeljko Lj. Tica, Jelena M. Dodić, Stevan D. Popov (2010): “Situation and perspectives of waste biomassas as energy source in Serbia”, Renewable and Sustainable Energy Reviews, vol. 14, br. 9, p.3171-3177, doi:10.1016/j.rser.2010.06.012.

21. Tica, N., Okanović Đ., Milić, D, . Zekić V. (2010): “Economic results of fatty pig production in small farms”, 14 FEED TECHNOLOGY Symposium, Novi Sad, str. 199-204.

22. Zekić, V., Tica, N. (2010): “Ekonomska opravdanost korišćenja žetvenih ostataka kao izvora energije”, Monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

23. Tica, N., Zekić, V., Okanović, Đ., Karović, D., Milić, D. (2010): “Influence of the use of food with addition of mineral adsorbents on economic results in chicken fattening«, Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj-2, Beograd, str. 337-343, ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63, UDK: 636.5.084.

24. Zekić, V., Tica, N., Okanović Đ., Vukoje, V., Milić, D. (2010): »Uticaj korišćenja ekstrudiranog zrna lana na ekonomske rezultate proizvodnje tovljenika«, Ekonomika poljoprivrede, 4/2010, Beograd, str. 637-646, ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63, UDK: 636.5.084.

25. Tica, N., Vukoje, V., Okanović, Đ., Zekić, V., Milić, D. (2011): »Economic analysis of possibilities for investments into the animal waste treatment in Serbia«, Technics Technologies Education Management-TTEM, 6, 3, 772-775, ISSN: 1840-1503.

157

26. Sinisa N. Dodić, Vladislav N. Zekić, Vesna O. Rodić, Nedeljko Lj. Tica, Jelena M. Dodić, Stevan D. Popov (2011): “Analysis of energetic exploitation of straw in Vojvodina”, Renewable and Sustainable Energy Reviews, vol. 15 br. 2, str. 1147-1151, doi:10.1016/j.rser.2010.11.011.

27. Okanović, Đ., Zekić, V., Filipović, S., Tica, N. (2011): “Influence of the feeding system on the economic results in the production of fatty poultry”. Macedonian Journal of Animal Science, vol. 1, No 1. Pp 245-250, ISSN 1857-6907 UDC:636.52/.58.84.52.

28. Tica, N., Okanović, Đ., Zekić, V., Palić, D., Ilić, N. (2011): “The impact of linseed enriched diet on the economic results of pigs production”. II International Congress “Engineering, Ecology and Materials in Processing Industry”, Proceedings 162-168, Jahorina 9-11.III 2011. ISBN 978-99955-81-01-5.

29. Brkić, M., Janić, T., Tica, N., Zekić, V., Milić, D. (2011): “Crop production in Vojvodina as a source of energy”, 22. International symposium „Safe food production“, 153-155.

30. Zekić, V., Ranogajec Jonjaua, Radeka Miroslava, Tica, N., Bačkalić, Z., Milić, D. (2011): “Evaluation of the economic viability of waste from ceramic brick and tile industry in the production of historic pozzolanic materials”, Program and Book of Abstracts, ECOS2011, Novi Sad, Serbia 4-7 july, pp. 477.

31. Milić, D., Zekić, V., Tica, N., Brkić, M. (2011): “Potentials of livestock production in Serbia in relation to production of biogas”, 22. International symposium „Safe food production“, 160-162.

32. Rodić, Vesna, Zekić, V., Tica, N., Milić, D. (2011): “Sustambility of crop residue managment in Vojvodina”, 22. International symposium „Safe food production“, 189-191.

33. Tica, N., Zekić, V., Milić, D., Brkić, M. (2011): “The economic viability of briquette production from straw”, 22. International symposium „Safe food production“, 192-194.

34. Jovanović, M., Tica, N., Zekić, V., Marković. T., Milić, D. (2011): „Ekonomska obeležja korišćenja biogasa za proizvodnju električne i toplotne energije“, Ekonomika poljoprivrede, Društvo agrarnih ekonomista SCG, Beograd; Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd i Akademija ekonomskih nauka, Bukurešt, str. 317-323, UDC 338.43:63, UDK: 636.5.084.

35. Sinisa N. Dodić, Vladislav N. Zekić, Vesna O. Rodić, Nedeljko Lj. Tica, Jelena M. Dodić, Stevan D. Popov (2011): »The economic effects of energetic exploitation of straw in Vojvodina«, Renewable and Sustainable Energy Reviews, vol. 16 br. 1, str. 397-403, http://dx.doi.org/10.1016/j.rser.2011.08.004.

36. Milić, D., Tica, N., Zekić, V., Radeka Miroslava, Ranogajac Joanua, Bačkalić, Z., (2011): “Utvrđivanje vrednosti nepoljoprivrednih zemljišta”, Agroekonomika br. 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 59-65, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

37. Tica, N., Zekić, V., Milić, D., Đajić, D. (2011): “Poljoprivredna gazdinstva u sistemu poreza na dodatu vrednost”, Agroekonomika br. 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 32-38, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

158

38. Zekić, V., Tica, N., Milić, D., Joanua Ranogajec, Miroslava Radeka (2011): “Tradicionalni građevinski materijali kao element ruralnog razvoja”, Agroekonomikabr. 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 86-92, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

PROF. DR VESNA RODIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Vesna O. Rodić rođena je 15.07.1965. godine u Temerinu. Poljoprivredni fakutet u Novom Sadu, smer Agroekonomski završila je 1989. godine. Poslediplomske studije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, na smeru Organizacija i upravljanje u agroindustrijskom kompleksu, završila je 1995. godine odbranivši magistarsku tezu pod naslovom: „Model za optimalno regionalno planiranje poljoprivredne proizvodnje“. Doktorsku disertaciju pod naslovom: „Model za optimiranje razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije“ odbranila je 2001. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Nakon završenog fakulteta, 1989. godine se zaposlila u D.P. „VOS“ u Žablju, na mestu višeg komercijalnog referenta. Na Poljoprivrednomfakultetu u Novom Sadu radi od 1990. godine, gde je 2011. godine izabrana za redovnog profesora za naučnu oblast Menadžment i organizacija u poljoprivredi.

Autor ili koautor je u preko 150 naučnih i stručnih radova, kao i nekoliko studija i elaborata. Kao saradnik angažovana je na izradi više domaćih i medjunarodnih projekata. Učestvovala je sa referatima na više domaćih i međunarodnih naučnih skupova. Kao učesnik programa razmene nastavnog osoblja (Faculty Exchange Program)provela je 2004. godine šest meseci na stručnom usavršavanju u SAD-u.Pored toga, boravila je po mesec dana na stručnim usavršavanjima u Mošonmadjarovaru (Madjarska) i Vageningenu (Holandija), a bila je i na više kraćih studijskih boravaka u Grčkoj, Italiji, Poljskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Madjarskoj, Belgiji. Govori engleski i ruski jezik.

U periodu 2008-2009. godina bila je predstavnik Srbije u Programskom komitetu za oblast “Ishrana, poljoprivreda i biotehnologija” sedmog okvrinog programa EU za istraživanje i razvoj (FP7). Kao nezavisni ekpert je od 2006. godine u više navrata angažovana na evaluaciji projekata prijavljenih na pozivima Evropske komisije (FP6 i Tempus).

159


1. Nissapa, A., Rodić, V., Thongpan, C. (2007): A Comparative Study of Key Agricultural Economic Indicators Between the Republic of Serbia and Montenegro, and Kingdom of Thailand, in Proceedings of the First Joint PSU-UNS International Conference in Bio Science: Food, Agriculture, and the Environment, held during 17-19, 2006 at Hat Yai, Songkhla, Thailand. pp 243-254.

2. Rodić, V., Supić, N., Kolarov, M. (2007): Zastupljenost stoke kao indikator pritiska stočarske proizvodnje na životnu sredinu, Savremena poljoprivreda 56 (3-4): 147-157.

3. Bošnjak, D., Lučić, Đ., Rodić, V., Žutić, V. (2007): Organizacija proizvodnje i korišćenje stajnjaka u poljoprivredi AP Vojvodine, Savremena poljoprivreda 56 (1-2): 189-197.

4. Rodić V., Bošnjak, D., Vukelić N. (2007): Sustainability Of Agricultural Land Management, In thematic proceedings of the 100th Seminar of the European Association of Agricultural Economists: Development ofAgriculture and Rural Areas in Central and Eastern Europe, p.p. 429-439, ISBN 978-86-86087-05-8, COBISS.SR-ID 145384972

5. Rodić, V., Vlahović, B., Popović, Z. (2007): Stavovi potrošača prema mariniranom i pasterizovanom povrću, Ekonomika poljoprivrede 54 (4): 495-505.

6. Bošnjak, D., Rodić, V., Vukelic, N. (2008): Proizvodni pokazatelji stočarske proizvodnje u Vojvodini, Savremena poljoprivreda 57(1-2): 62-70.

7. Vlahović B., Rodić, V., Popović, Z. (2008): Istraživanje snabdevenosti tržišta pasterizovanim i mariniranim povrćem, Ekonomika poljoprivrede, 55(1): 53-69.

8. Perić, L., Milošević, N., Đukić-Stojčić, M., Bjedov, S., Rodić, V. (2008): Efekat enzima na rezultate tova brojlerskih pilića. Biotechnology in Animal Husbandry 24(5-6): 45-51.

9. Bošnjak, D., Rodić, V. (2008): Regionalna disperzija i intenzitet zastupljenosti stoke u Srbiji, Savremena poljoprivreda 57 (3-4):164-170

10. Rodić, V., Perić, L., Đukić-Stojčić, M. (2008): Procena uticaja primene EU regulative na profitabilnost proizvodnje konzumnih jaja na malim porodičnim farmama, Zbornik kratkih sadržaja sa naučnog skupa Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Herceg Novi

11. Rodić, V., Perić, L., Đukić-Stojčić, M., Milošević, N. (2008): Uticaj načina držanja na osnovne ekonomske parametre proizvodnje konzumnih jaja, Biotechnology in Animal Husbandry 24: 237-245.

12. Novković, N., Rodić, V., Vukelić, N. (2008): Linearno programiranje – primeri i zadaci, Praktikum, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 247.

13. Rodić V., Bošnjak D., Vukelić N. (2008): Održivost upravljanja poljoprivrednim zemljištem u AP Vojvodini, Agroekonomika 37-38:15-22.

14. Bošnjak, D., Rodić, V., Teodinov, D. (2009) Proizvodni i ekonomski gubici u žetvi soje, Ekonomika poljoprivrede 56 (3): 409-416.

160

15. Rodić V., Perić, L. Đukić-Stojčić, M. (2009): Economic Results of Table Egg Production on Small Family Farms in Serbia: an Estimate of the Effects of Implementing the EU Regulations, Contemporary Agriculture 58 (1-2): 67-72.

16. Rodić, V. (2009): Poultry sector in Serbia: Challenges of the EU integration, E proceedings of the 2nd European round table on Poultry Economics, World Poultry Science Association, 1-2 October, 2009.

17. Kostić S, Rodić, V. (2009): The P-S-R Framework and its modified (extended) versions as the environmental management means, Proceedings of XIII International ECO-conference „Environmental Protection of Urban and Suburban Settlements“, Novi Sad, 23-26 September 2009, pp. 429-436.

18. Bošnjak, D., Rodić, V. (2010): Ekonomska analiza proizvodnje soje u Vojvodini, Ratarstvo i povrtarstvo 47(1):193-202.

19. Zekić, V., Rodić, V., Tica, N., Vukoje, V. (2010): Economic indicators of straw briquettes production: the case study from Serbia, Technics Technologies Education Management 5(1): 245-250

20. Rodić, V., Perić, L., Pavlovski, Z., Milošević N. (2010): Competitiveness of Table Eggs From Non-Cage Housing Systems, Biotechnology in Animal Husbandry 26 (1-2): 117-128 doi: 10.2298/BAH1002117R

21. Rodić V., Perić, L., Pavlovski Z, Milošević, N. (2010): Improving the Poultry Sector in Serbia: Major Economic Constraints and Opportunities, World’s Poultry Science Journal 66 (2): 241-250 doi:10.1017/S0043933910000292

22. Bošnjak, D., Rodić, V. (2010): Oranice u Srbiji – kapaciteti, razmeštaj, način korišćenja, monografija, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 152

23. Bošnjak, D., Rodić, V. (2010): Konkurentnost osnovnih ratarskih useva u Vojvodini, Ratarstvo i povrtarstvo 47 (2):607-612, ISBN 1821-3944.

24. Bošnjak, D., Rodić, V. (2010): Komparativna analiza troškova proizvodnje osnovnih ratarskih useva u Vojvodini, Ekonomika poljoprivrede 57(2): 233-243.

25. Rodić, V., Perić, L., Pavlovski, Z., Vlahović, B. (2010): Consumers’ perception and attitudes towards table eggs from different housing systems: the case study from Serbia, World’s Poultry Science Journal, Vol. 66, Supplement (ISSN 0043-9339), XIII European Poultry Conference, Tour, France 23-27. august 2010.

26. Dodić, S., Zekić, V., Rodić, V., Tica, N., Dodić, J., Popov, S. (2010): Situation and perspectives of waste biomass application as energy source in Serbia. Renewable and Sustainable Energy Reviews 14(9): 3171-3177 doi:10.1016/j.rser.2010.06.012

27. Zekić, V., Rodić, V., Jovanović, M. (2010): Potentials and economic viability of small grain residue use as a source of energy in Serbia. Biomass and Bioenergy 34(12): 1789-1795; doi:10.1016/j.biombioe.2010.07.012.

28. Vukelić N., Rodić, V., Novković, N., Bošnjak, D. (2010): An Analysis of the Serbian Poultry Meat Sector, Ekonomika poljoprivrede 57(spec. broj): 374-381.

29. Dodić, S., Zekić, V., Rodić, V., Tica, N., Dodić, J., Popov, S. (2011): Analysis of energetic exploitation of straw in Vojvodina , Renewable and Sustainable Energy Reviews 15 (2): 1147-1151doi:10.1016/j.rser.2010.11.011

30. Bošnjak, D., Rodić, V. (2011): Korišćenje oranica u funkciji razvoja ratarske proizvodnje u Vojvodini, Agroznanje 12(3): 337-346.

161

31. Bošnjak, D., Rodić, V. (2011): The Place of Soybean in the Crop Planting Structure in Vojvodina“, Proceedings of the 22nd International Symposium „Food Safety Production“, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 149-152

32. Rodić, V., Zekić, V., Tica, N., Milić, D. (2011): Sustainability of Crop Residue Management in Vojvodina, Proceedings of the 22nd International Symposium „Food Safety Production“, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 189-191

33. Vukelić, N., Rodić, V., Živković, J. (2011): The Imprortance of Country of Origin of Poultry Meat in Purchase Decision-making Process, Proceedings of the 22nd International Symposium „Food Safety Production“, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp.198-200.

34. Perić, L., Rodić, V., Milošević, N. (2011): Production of Poultry Meat and Eggs as Functional Food – Challenges and Opportunities, Biotehnology in Animal Husbandry 27(3): 511-520.

35. Rodić, V., Perić, L., Djukić-Stojčić, M., Vukelić, N. (2011): The Environmental Impact of Poultry Production, Biotechnology in Animal Husbandry 27(4): 1673-1680 doi: 10.2298/BAH1104673R.

36. Bogdanov, N., Rodić, V., Vittuari, M. (2011): Structural Changes of Agricultural Sector and Rural Areas in the Western Balkans. Paper presented on XXIV European Congress for Rural Sociology “Inequality and Diversity in European Rural Areas”, 22-25 August 2011. Chania, Crete/Greece. P. 75.

37. Čabilovski, R., Manojlović, M., Bogdanović, D., Rodić, V., Bavec, M. (2011): Fertilization Economy in Organic Lettuce Production, Journal of Sustainable Agriculture 35(7): 745-756, doi: 10.1080/10440046.2011.606491.

38. Rodić, V., Perić. L. (2011):Threats and opportunities for the Serbian poultry sector adopting the EU layer welfare legislation, 3rd Round Table on Poultry Economics and marketing, World's Poultry Science Association, October 27-28, 2011, Barcelona, Spain.

39. Vukelić, N., Rodić, V., Pavlovski, Z., Škrbić, Z. (2011): Enhancing the Competitiveness of Poultry Meat from Extensive Housing System, Ekonomika poljoprivrede 58(SB1):73-80.

40. Kostić, S., Zekić V., Rodić V. (2011): Mogućnost implementacije ekoloških poreza u zemljama u tranziciji, Ekonomika poljoprivrede 58 (SB-1):157-164.

41. Bošnjak, D., Rodić, V.(2011): Zemljišni resursi kao faktor povećanja dohotka porodičnih gazdinstava u AP Vojvodini, Ekonomika poljoprivrede 58 (SB-2): 63-77.

42. Rodić, V., Kostić, S. (2011): Problemi ekonomskog vrednovanja životne sredine i prirodnih resursa, Agroekonomika 51-52: 39-48.

162

(2) VANREDNI PROFESORI

PROF. DR ŽIVOJIN PETROVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Živojin Petrović rođen je 1948. godine u selu Pepeljevac, opština Kruševac, Republika Srbija. Diplomirao je 1974. godine na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Magistrirao je 1986. godine na istom fakultetu odbranivši tezu pod nazivom „ Naučna istraživanja kao činilac razvoja poljoprivrede – na primeru analize istraživanja pšenice u zavodima za pšenicu u Novom Sadu i Zagrebu i Instituta za strna žita u Kragujevcu“. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Uticaj društvenih uslova na stvaranje i širenje proizvodnih inovacija u našoj poljoprivredi“ odbranio je 1997. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Od 1974. do 1978. godine, Petrović je bio zaposlen u Centru za socijalni rad opštine Zvezdara u Beogradu. U zvanje asistenta pripravnika u naučnom radu izabran je 1978. godine u Institutu za sociološka istraživanja sela u Novom Sadu. Nakon rasformiranja ovog Instituta, Petrović počinje da radi u Institutu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (1983. godine). Aprila 1987. godine reizabran je u zvanje asistenta. U zvanje docenta za predmet Sociologija izabran je 1998. godine, a reizabran 2003. i 2008. godine. U zvanje vanrednog profesora izabran je 2011. godine. Živojin Petrović je nastavnik na grupi obaveznih i izbornih socioloških predmeta na osnovnim, master i doktorskim studijama na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Sa svojim saradnicima, uveo je nekoliko novih socioloških predmeta na svim nivoima studija. Član je Komisija za odbranu završno stručnih, diplomskih i master radova, magistarskih teza i doktorskih disertacija.

Živojin Petrović član je Programskog veća za Meteorologiju i modeliranje životne sredine (Univerzitet u Novom Sadu). Od 2009. godine, vrši funkciju upravnika Departmana za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Od osnivanja (2005. godine), rukovodi Centrom za ruralni razvoj, edukaciju i trening poljoprivrednih savetodavaca. Pored ovog, Živojin Petrović je član Sociološkog društva Srbije, Upravnog odbora Balkanske asocijacije za sociologiju sela i poljoprivrede, kao i Odbora za selo i poljoprivredu SANU. Od 2007. do 2009. godine bio je član redakcije časopisa Sociološki pregled. Od osnivanja (2003. godine), član je Saveta za poljoprivredno savetodavstvo pri Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine.

Do sada je učestvovao na više od 20 naučnoistraživačkih projekata, od čega na 15 projekata kao rukovodilac.

Živojin Petrović je do sada objavio dve monografije (u koautorstvu) i uredio jednu monografiju. Priredio je jedan zbornik radova. Osim ovog, objavio je više od 50 naučnih radova. Učesnik je brojnih naučnih skupova.

163


1. Petrović Živojin. (ur.) 2007. Sistem informacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet. ISBN: 978-86-7520-153-3

2. Petrović Živojin, Marica Miladinović, Marina Novakov. 2007. Ra zvoj lokalne savetodavne službe i zapošljavanje poljoprivrednih stručnjaka. Ekonomika poljoprivrede. god.LIV, br. 1, s. 25-40. ISSN: 0352-3462, UDK: 631.117:331.5024.54

3. Petrović Živojin, Dejan Janković. 2007. Socijalna izopštenost omladine u seoskim zajednicama. U: Cvijanović, Drago, Vladana Hamović, Jonel Subić (ur.) Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj – očuvanje ruralnih vrednosti. Institut za ekonomiku poljoprivrede - Beograd, Poljoprivredni fakultet – Novi Sad, Ekonomski fakultet – Subotica, Poljoprivredni fakultet - Zemun, Institut ekonomskih nauka – Beograd, Fakultet za ekonomiku pljoprivrede – Bukurešt, Institut za ekonomiku poljoprivrede – Bukurešt, Balkanska asocijacija za životnu okolinu – Grčka, s. 853-860. ISBN; 978-86-82121-48-0, UDK: 338.43(4-664)(082); 631(4-664)(082); 331.5:631(4-664)(082)

4. Petrović Živojin, Dejan Janković. 2007. Agricultural extension of the AKIS in Serbia/Vojvodina. In: Proceedings of 100th EAAE Seminar Development of Agriculture and Rural Areas in Central and Eastern Europe. European Association of Agricultural Economists (EAAE), Serbian Association of Agricultural Economists (SAAE), s. 615-621. ISBN: 978-86-86087-05-8, UDK: 631(4-12)(082) 338.43(4-12)(082) 316.334.3(4-12)(082)

5. Petrović, Živojin, Jovana Čikić. 2008. Participatory research and rural community development. In: Cvijanović, D., V. Hamović, J. Subić, S. Ivančević (eds.) State, Possibilities and Perspectives of Rural Development on Area of Huge Open-Pit Minings. Belgrade: Institute of Agricultural Economics. p. 253-259. ISBN: 978-86-82121-55-8, UDK: 338.43(082) 502.521:622.271(082)

6. Petrović Živojin, Marica Miladinović. 2008. Društveni položaj starog seoskog stanovništva Vojvodine. u: Veselinović J., R. Ćirić, N. Vidić (ur.) Knjiga izvoda iz saopštenja Treći naučno-stručni skup „InterRegioSci 2008.“. Novi Sad: Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj Izvršnog veća AP Vojvodine. str. 77.

7. Čikić, Jovana, Živojin Petrović, Dejan Janković. 2008. Uloga poljoprivredne savetodavne službe u podsticanju proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane. Tematski zbornik sa međunarodnog naučnog skupa „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (III) – ruralni razvoj i neograničeni resursi (druga knjiga), Institut za ekonomiku poljoprivrede – Beograd, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta – Novi Sad, Ekonomski fakultet – Subotica, Beograd, str. 102-108. ISBN: 978-86-82121-60-2, UDK: 338(497.11)”2001/2009” 631.1(497.11)”2002/2007”

164

8. Čikić Jovana, Živojin Petrović.2009. Environmental policy measures and actors at the local community level – case study of Novi Sad. In: Dragutin Mihailović & Mirjana Vojinović Miloradov (eds.) Environmental, Health and Humanity Issues in the Down Danubian Region - Multidisciplinary Approaches (Proceedings of the 9th International Symposium on Interdisciplinary Regional Research, University of Novi Sad 21 - 22 June 2007). Singapore: World Scientific. p. 309-316. ISBN 978-981-283-439-3 9

9. Čikić, Jovana, Živojin Petrović, Dejan Janković. 2009. Metodi savetodavnog rada u funkciji unapređenja poljoprivrede na seoskim gazdinstvima Vojvodine. Ekonomika poljoprivrede. godina 56, broj 4, str. 577-587. ISSN: 0352-3462, UDK: 631.152(497.113)

10. Mihailović Dragutin, Branislava Lalić, R. Jevtić, Zoran Keserović, Živojin Petrović. 2009. Climate Change Impacts and Adaptation Options in Serbia – Results from the ADAGIO Project. in: G. Eitzinger, J., Kubu (eds.) Extended Abstracts of the International Symosium „Impact of Climate Change and Adaptation in Agriculture“, Austria.

11. Petrović Živojin, Dejan Janković. 2010. Poljoprivredno savetodavstvo Srbije – stanje, problemi i mogućnosti reforme. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet. ISBN: 978-86-7520-186-1

12. Petrović, Živojin., Dejan Janković, Jovana Čikić. 2010. Problems in the extension work and farmers̀ needs in Serbia. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 57, SI-1, p. 91-98. ISSN: 0352-3462, UDK: 631.11.1(497.11)

13. Petrović, Živojin, Dejan Janković. 2010. Characteristics of land tenancy on family farms in Vojvodina. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 57, SI-2 (1-656), p. 571-577. ISSN: 0352-3462, UDK 347.453:631.1.017.3(497.113)

14. Čikić Jovana, Živojin Petrović. 2010. Organska proizvodnja i poljoprivredna gazdinstva Srbije – ruralnosociološka analiza. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet. ISBN: 978-86-7520-187-8

15. Čikić, Jovana, Živojin Petrović. 2010. Znanje kao činilac unapređenja organske proizvodnje na gazdinstvima Vojvodine. Zbornik Matice srpske za društvene nauke. br. 133, str. 86-97. ISSN: 0352-5732, UDK: 338.434(497.113)

16. Čikić, Jovana, Živojin Petrović, Dejan Janković.2010. Unutrašnji činioci modernizacije rada u poljoprivredi na odabranim gazdinstvima u Vojvodini. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 57, br. 3, str. 449-461. ISSN: 0352-3462, UDK: 631.115.1:005.591.6(497.113)

17. Janković Dejan, Živojin Petrović, Jovana Čikić. 2010. Karakteristike savetodavnog procesa u radu sa odabranim gazdinstvima u Vojvodini. Ekonomika poljoprivrede. vol. 57, br. 2, str. 257 - 274. ISSN: 0352-3462, UDK 631.153:631.115.1(497.113)

165

18. Petrović, Živojin, Jovana Čikić, Marica Petrović. 2011. Metodološki problemi u participativnim istraživanjima lokalnih seoskih zajednica i farmerske poljoprivrede. U: ΧVII međunarodni naučni skup Vlasninski susreti 2011 - Učestvovanje stanovnika u obnovi i razvoju sela. Vlasotince: Zavod za proučavanje sela, Srpsko udruženje za sociologiju sela i poljoprivrede, balkanska asocijacija za sociologiju sela i poljoprivrede, Institut za agroekonomiku Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, naučno društvo agrarnih ekonomista Balkana, Kulturni centar Vlasotince. str. 15.

19. Petrović, Marica, Jovana Čikić, Živojin Petrović. 2011. Tehnička osnova rada kao činilac modernizacije poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 58, br. 3, str. 487-502.

20. Čikić, Jovana, Marica Petrović, Živojin Petrović. 2011. Žene u selu i razvoj preduzetništva. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 58, SB/SI – 1(1-368), str.223-230. ISSN: 0352-3462, UDC: 338.43:63, UDK: 316.334.55-0552:005.961.

PROF. DR DRAGO CVIJANOVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Drago Cvijanović, rođen je 23. marta 1960. godine u Orahovici, opština Lukavac, BiH. Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a srednju Ekonomsku školu u Lukavcu, sve sa odličnim uspehom. Agroekonomski odsek na Poljoprivrednom fakultetu upisao školske 1977/78. godine a diplomirao 02. jula 1981. godine. Diplomski rad nagrađen je Oktobarskom nagradom grada Beograda za 1981. godinu.

Na odsluženju vojnog roka provodi 1982. godinu.Nakon položenih ispita dana 24.04.1986. godine odbranio je magistarski rad na

Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Doktorsku disertaciju odbranio je 06. jula 1993. godine na Ekonomskom fakultetu uBeogradu.

U stalnom radnom odnosu je od 01. decembra 1981. godine (osim vremena koje je proveo na odsluženju vojnog roka).

Ima preko 30 godine radnog staža, tokom kojih je radio u većem broju naučno-istraživačkih ustanova, preduzeća i organa državne uprave.

Od 01. juna 2000. godine, stalno je zaposlen u Institutu za ekonomiku poljoprivrede kao naučni savetnik, sada je na mestu direktora Instituta. Honorarno radi na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu od 2011. godine.

Bio više od 60 puta član ili predsednik komisije za odbranu diplomskih i specijalističkih radova, magistarskih teza i doktorskih disertacija.

Bio više od 40 puta član ili predsednik komisije za izbor u istraživačko ili naučno-istraživačko zvanje.

Učestvuje u uređivanju deset domaćih i međunarodnih časopisa, i to: glavni i odgovorni urednik međunarodnog časopisa „EKONOMIKA POLJOPRIVREDE“, Beograd, Srbija;

166

član Međunarodnog savetodavnog odbora Međunarodnog časopisa „INTERNATIONAL JOURNAL OF SUSTAINABLE ECONOMIES MANAGEMENT”, Rumunija – SAD; član redakcijskog odbora časopisa „BULLETIN“, Ploešti – Rumunija; član uređivačkog odbora časopisa „ARTICLES - JOURNAL OF HEALTH ECONOMICS” Bukurešt, Rumunija; član redakcijskog odbora časopisa „ZAGADNIENIA EKONOMIKI ROLNEJ“, Varšava – Poljska; član međunarodne redakcije časopisa „POLJOPRIVREDA I ŠUMARSTVO“ Podgorica, Crna Gora; član izdavačkog savjeta i redakcije časopisa „TRANZICIJA“, Tuzla – BiH; član uredništva časopisa Ekonomika – Niš, Srbija; član redakcije časopisa „AGROEKONOMIKA“ Novi Sad, Srbija; i član readkcije časopisa „PREDUZETNIŠTVO“ Beograd, Srbija.

Član je predsedništva Naučnog društva agrarnih ekonomista Balkana (NDAEB), član je Društva agrarnih ekonomista Srbije i član je Balkan Environmental Association (B.E.N.A.).

Član je Odbora za selo SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI.Učestvovao (i/ili rukovodio) u izradi više naučno-istraživačkih projekata (preko

44 projekta). Sada je rukovodilac Projekta koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije: III 46006 „Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru dunavskog regiona“ (period istraživanja 2011-2014.).

Napisao ili je učestvovao u pisanju preko 15 monografija.Do sada je objavio preko 300 radova, i to u zbornicima sa skupova i u domaćim i

stranim časopisima.


1. Drago Cvijanović, Gorica Cvijanović, Jonel Subić (2007): „Ecological, Economic and Marketing Aspects of the Application of Biofertilisers in the Production of Organic Food“, Međunarodna Monografija: “ENVIRONMENTAL TECHNOLOGIES - NEW DEVELOPMENTS”, ISBN 978-3-902613-10-3 , ARS Vienna, I-Tech Education and Publishing KG, Kirchengasse 43/3, A-1070 Vienna, Austria, EU.

2. Drago Cvijanović i Milinko Milinković (2007): „Marketing as creator of agricultural production dynamics and development of Kosovo and Metohija“, Monografija: Improvement of agricultural produc tion in Kosovo and Metohiai; Editor in Chief: prof. dr Desimir Knežević, str. 302-309. ISBN 978-86-80737-13-3; COBISS.SR-ID 144875276; CIP 338.43(497.115); 631(497.115); - 349. str. Publisher: Faculty of AgriculturePristina-Lešak.

167

3. Jonel Subić, Drago Cvijanović, Gorica Cvijanović (2007): „The Agricultural Significance In Economy Of Vojvodina“, 100th Seminar of the EAAE (European Association of Agricultural Economists), 21st-23rd June 2007, Novi Sad, Organizers: SAAE - Serbian Association of Agricultural economists, Regional Chamber of Economz, Novi Sad. Thematic Proceedings Development of Agricultureand Rural Areas, in Central and Eastern Europe. European Association of Agricultural Economists (EAAE) and Serbian Association of Agricultural Economists (SAAE). Edited by: Danilo Tomić, Ph.D., Professor Miladin Ševarlić, Ph.D., Belgrade, pp. 203-212, CIP 631 (4-12)(082) 338.43 (4-12)(082) 316.334.3(4-12)(082), ISBN 978-86-86087-05-8, COBISS.SR-ID 145384972.

4. Boris Kuzman, Jonel Subić, Drago Cvijanović (2007): „Strateški pravci razvoja ruralnih turističkih potencijala opštine Beočin“, Međunarodni naučni skup: Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (II) – očuvanje ruralnih vrednosti’’. Beograd-Beočin, 06.-07. decembar 2007. godine, Tematski zbornik; CIP 631.1(4-664)(082); 338.43(497.11)(082); 502/504 (497.11)(082); 338.48-44(497.11) (082); -679.str.: ilistr.; 24cm; ISBN 978-86-82121-47-3; COBISS.SR-ID 145178124; str. 431-441.

5. Desimir Knežević, Veselinka Zečević, Nevena Đukić, Aleksandar Paunović, Milomirka Madić, Danica Mićanović, Drago Cvijanović, Nataša Cecić, Lana Ivanović, Marko Jeločnik (2007): „Razvoj poljoprivrede sela Srbije“, Međunarodni naučni skup: „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (II) – očuvanje ruralnih vrednosti“. Beograd-Beočin, 06.-07. decembar 2007. godine, Tematski zbornik; CIP 631.1(4-664)(082); 338.43(497.11)(082); 502/504(497.11)(082); 338.48-44(497.11)(082); -679. str.: ilistr.; 24cm; ISBN 978-86-82121-47-3; COBISS.SR-ID 145178124; str. 228-236.

6. Mile Peševski, Drago Cvijanović, Dragić Živković, Dane Bošev (2007): „Labour use and cost of production in traditional production of wheat white bread“, Međunarodni naučni skup: „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (II) – očuvanje ruralnih vrednosti“. Beograd-Beočin, 06.-07. decembar 2007. godine, Tematski zbornik; CIP 631.1(4-664)(082); 338.43(497.11)(082); 502/504(497.11) (082); 338.48-44 (497.11) (082); -679. str.: ilistr.; 24 cm; ISBN 978-86-82121-47-3; COBISS.SR-ID 145178124; str. 76-85.

7. Vesna Paraušić, Drago Cvijanović (2007): „Poljoprivreda Srbije – programi kreditne podrške države i komercijalnih banaka u periodu 2004-2007. godina“. Ekonomski anali, br.174/175 2007, str. 186-207. Izdavač: Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu. DOI:10.2298/EKAO775186P. ISSN 0013-3264. UDK: 3.33

8. Vesna Paraušić, Drago Cvijanović (2007): „Konkurentnost privrede Srbije merena indeksima konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma 2007-2008“, pregledni naučni rad. Zbornik Matice srpske za društvene nauke broj 123/2007 (časopis Matice sprske, Novi Sad), str. 155-173. UDC 339.137.2330.35(497.11), ISSN 0352-5732/UDC 3 (05)

168

9. Drago Cvijanović, Jonel Subic, Nikolic Marija (2007): „Marketing in agriculture. Its influence on farm and companies development” (Article). JOURNAL OF ENVIRONMENTAL PROTECTION AND ECOLOGY, vol. 8, br. 3, str. 701-709. ISI lista IMPACT faktor

10. Jonel Subić, Drago Cvijanović, Marko Jeločnik (2007): „Mesures Gouvernementales pour la Stimulation des Investissements et l’Augmentation des Exportations“. Petroleum – Gas University of Ploiesti, BULLETIN, Economic Sciences Series, Editor-in Chief: Liviu Dumitrascu, Vol. LIX, NO. 4/2007, pp. 19-24, ISSN 1224-6832, COD CNCSIS 36 (B+), (http://www.bulletin.upg-ploiesti.ro/toc.jsp?page=329&pageType=SEc&language=2), (http://www.cncsis.ro/cenaposs/2006/rev_ed/reviste_cat_B+.pdf), (http://www.cncsis.ro/English/home.php).

11. Cvijanović Drago (2007): „Marketing, marka i ruralni razvoj“, Uvodno predavanje po pozivu, naMeđunarodnom naučnom skupu: «Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u Republici Srpskoj», Tematski zbornik. Urednici: prof.dr MiroslavBogdanović, prof. dr Drago Cvijanović, prof. dr F.K. Vosniakos, Izdavači: Poljoprivredni fakultet, Istočno Sarajevo, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Balkanska asocijacija za životnu sredinu (B.E.N.A), 2007, CIP 631 (497.6)(082); 338.43(497.6)(082); ISBN 978-99938-670-3-6, COBIS.BH- ID 570904, str. 20-29.

12. Mirjana Savić, Drago Cvijanović, Dušanka Brajanoski (2007): „Kvalitet specijalne rakije sa trnjinom“ Saopšteno na međunarodnom naučnom skupu: «Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u Republici Srpskoj», Tematski zbornik; Urednici: prof.dr MiroslavBogdanović, prof.dr Drago Cvijanović, prof. dr F.K. Vosniakos, Izdavači: Poljoprivredni fakultet, Istočno Sarajevo, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Balkanska asocijacija za životnu sredinu (B.E.N.A), 2007, CIP 631(497.6)(082); 338.43(497.6)(082); ISBN 978-99938-670-3-6, COBIS.BH- ID 570904, str. 485-492.

13. Marko Jeločnik, Drago Cvijanović, Claudia Cicea (2007): „The Impact of the Development of the Roumanian Tourism and Agro Turism in the Context of the EU Integration''. Scientific Papers. Nacional Scientific Symposium with Iinternational Participation: ''The Impact of Romania’s Entry Into the European Union on Agriculture“, Buckarest, April 27., pp. 55-62. ISSN 978-973-9496-89-7.

14. Jeločnik Marko., Cvijanović, Drago, Cicea Claudia. (2007): „Importance of transportation and telecommunication infrastructure for rural development of Serbia in the context of European integration“. National Scientific Symposium with International Participation „Tha Impact of Romania’s Entry into the European Union on Agriculture“. Bucharest, 27. April 2007, ISSN 978-973-9496-89-7, str. 267-273.

15. Gorica Cvijanović, Ivica Đalović, Miladin Vesković, Drago Cvijanović (2007): “The role of fertilisers in conservation of the soil fertility”, Scientifical papers faculty of agriculture XXXIX International Simposium in Romania, 24-25. may 2007., pp.277-284.

169

16. Jonel Subić, Drago Cvijanović, Gorica Cvijanović (2007): „The Agricultural Participation in Enconomy Development of Serbia“, Proceedings of the Internacional Symposium „Management and economic performance“; ISBN: 978-973-594-869-6 Academy of Economic Studies Faculty of Management, Bucharest, Romania.

17. Jonel Subić, Nataša Cecić, Drago Cvijanović (2007): „Influence of Different Water Quality for Irrigation on Vegetable Production“. Scientifical Papers. International Scientific Symposium: Faculty of Agriculture XXXIX, Part II. Organizers of Symposium: University of Agricultural Sciences and Veterinary Medicine of the Banat, Timisoara - Romania, University of Novi Sad - Serbia, Faculty of Agriculture, Technoredactare competerizata: conf.dr.Florin Sala, ISSN 1221-5279, pp. 9-16.

18. Jonel Subić, Drago Cvijanović, Cicea Claudia (2007): „Tehnici şi Instrumente de Evaluare a Proiectelor de Investiţii în Agricultură“. Scientific Papers. Nacional Scientific Symposium with Iinternational Participation: Calitate – Management – Integrare Europeană, 2007. Ediţia a-III-a 19-20 februarie 2007. Academia de Studii Economice din Bucureşti – România (Catedra UNESCO – Administrarea Afacerilor şi Catedra de Merceologie şi Managementul calităţii), Asociaţia Registrul Naţional al Auditorilor - ARNA, ISBN 978-973-594.914-3, pag. 155-162.

19. Branko Mihailović, Jonel Subić, Drago Cvijanović (2007): „Makroeconomic indicators of investmens moving in Serbia in period 2000-2005“. Plenum. Proceedings of the Seventh International Symposium “Investments and Economic Recovery”, May 25 - 27, 2007. Bucharest, Romania. Academy of Economic Studies from Bucharest Menagement Faculty, Department of Economic Efficiency, Edited by Prof. univ. dr. Ion Vasilescu and Prof. univ. dr. Florica Luban, ISBN 978-973-594-952-5, p.p. 23-34.

20. Branko Mihailović, Jonel Subić, Drago Cvijanović (2007): „Metode si tehnici de consultanta ca sprijin pentru managamentul modern“. Conferinta Stiintifica Internationala „Modalitati de efcientizare a menagementului in conditiile economiei concurentiale“. Univerversitatea de stat din Moldova, Facultatea de stiinte economice, Institul muncii al sindicatelor din Republica Moldova. 5-6 Octombrie 2007. Chisinau, CEP UMS, Editor: Prof. univ.dr. habilitant Simon Certan, ISBN 978-9975-70-223-2, CZU 33:005(082)=135.1=161.1, M 84, p.p. 7-13.

21. Zorica Sredojević, Zorica Vasiljević, Drago Cvijanović (2007): „Cost benefit analysis of alternative investments as basis for the business decision making“. Proceedings of the Seventh International Symposium “Investments and Economic Recovery”, May 25 - 27, 2007. Bucharest, Romania. Academy of Economic Studies from Bucharest Menagement Faculty, Department of Economic Efficiency, Edited by Prof. univ. dr. Ion Vasilescu and Prof. univ. dr. Florica Luban, ISBN 978-973-594-952-5, p.p. 444-449.

170

22. Gorica Cvijanović, Nada Milošević, Drago Cvijanović, Savo Vučković, Novica Živković, Verica Živković (2007): „Značaj bifertilizatora u biološkoj rekultivaciji“ Međunarodni naučni skup: «Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u Republici Srpskoj», Tematski zbornik. Urednici: prof.dr MiroslavBogdanović, prof.dr Drago Cvijanović, prof. dr F.K. Vosniakos, Izdavači: Poljoprivredni fakultet, Istočno Sarajevo, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Balkanska asocijacija za životnu sredinu (B.E.N.A), 2007, CIP 631(497.6)(082); 338.43(497.6)(082); ISBN 978-99938-670-3-6, COBIS.BH- ID 570904, str. 457-464.

23. Boris Kuzman, Jonel Subić, Drago Cvijanović (2007): „Fond za razvoj AP Vojvodine kao značajan izvor finansiranja razvoja u ruralnim sredinama“ Međunarodni naučni skup: «Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u Republici Srpskoj», Tematski zbornik. Urednici: prof.dr MiroslavBogdanović, prof.dr Drago Cvijanović, prof. dr F.K. Vosniakos, Izdavači: Poljoprivredni fakultet, Istočno Sarajevo, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Balkanska asocijacija za životnu sredinu (B.E.N.A), 2007, CIP 631(497.6)(082); 338.43(497.6)(082); ISBN 978-99938-670-3-6, COBIS.BH-ID 570904, str. 131-136.

24. Nataša Cecić, Drago Cvijanović, Jonel Subić (2007): „Influence of concentracion heavy-armature relay metal sin the irrigation water to the heavy-armature relay metals content in conceived herbs”. International conference on: “Quality life and environment in the Frame of EU sustainability”. Book of abstracts. 15-17 November 2007, Belgrade, Serbia. ISBN 978-86-82121-46-6; COBISS.SR-ID144741388;p. 129.

25. Jonel Subić, Nataša Cecić, Drago Cvijanović (2007): „Ecological aspects of vegetable production in greenhouses-results of mini projects”. International conference on: “Quality life and environment in the Frame of EU sustainability”. Book of abstracts. 15-17 November 2007, Belgrade, Serbia. ISBN 978-86-82121-46-6; COBISS.SR-ID144741388; p. 153.

26. Nataša Cecić, Drago Cvijanović (2007): „Hidrografski potencijal i perspektive razvoja naseljenog mesta Glogonj”, Vlasinski susreti, knjiga apstrakata – Tradicionalno i savremeno u radu i životu ljudi u selu, XIII međunarodni naučni skup – Vlasinski susreti, 29.08. – 01.09. 2007. godine, Zavod za proučavanje sela, Srpsko udruženje za sociologiju sela i poljoprivrede, Balkanska asocijacija za sociologiju sela i poljoprivrede, ISBN 978-86-87067-004; UDK 314.93(497.11)(048); UDK 316.334.55(497.11)(048); COBISS.SR-ID 143023372str.71.

27. Branko Katić, Drago Cvijanović, Claudiu Cicea (2007): „Organic production in function of protection of environment in Serbia - condition and regulation“;100th

Seminar of the EAAE „Devalopment of agriculture and rural areas in Central and Eastern Europe“, Novi Sad, 21-23. jun 2007., Abstracts, ISBN-86-86087-03-4, UDK 631(4)(082); COBISS.SR-ID 141146636; str. 158.

171

28. Vesna Paraušić, Drago Cvijanović, Jonel Subić (2007): „Afirmacija udruživanja i marketinga u funkciji kreiranja konkurentnosti agrarnog sektora Srbija“, Izdavač: Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd. Urednik: prof. dr Drago Cvijanović, Recenzenti: prof. dr Savo Ivančević i dr Vladana Hamović; Monografija. ISBN 978-86-82121-43-5, CIP 631(497.11)“2006/2007“; 338:339.137.2(497.11) “2006/2007”; 339.56:631(497.11) “2006/2007”, COBIS.SR-ID 144529676.

29. Drago Cvijanović, Vladana Hamović, Vesna Popović, Jonel Subić, Branko Katić, Vesna Paraušić (2007): „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u AP Vojvodini“, Izdavač: Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd. Urednik: prof. dr Drago Cvijanović, Recenzenti: prof. dr Savo Ivančević i dr Vladana Hamović; Monografija. ISBN 978-86-82121-43-5, CIP 631(497.11)”2006/2007”;338:339 .137.2(497.11) “2006/2007”; 339.56:631(497.11)“2006/2007”, COBIS.SR-ID 144529676.

30. Jonel Subić, Nataša Cecić, Drago Cvijanović (2007): „Influence of different water quality for irrigation on vegetable production“, Scientifical papers faculty of agriculture XXXIX, Part II-a. Editura AGROPRINT, Timisoara; ISBN 1221-5279; p. 9-16.

31. Vladana Hamović, Drago Cvijanović, Branko Mihailović (2007): „Pretpostavke i pravci ukljičivanja srpskih preduzeća u svetske trgovinske tokove“, UDK 338.242(491.11), Časopis za društvene nauke „Teme“, 2/2007, Niš, april –jun 2007, UDK 1+3, ISSN 0351-1685.

32. Maja Štrbac, Vlahović Branislav, Cvijanović Drago (2007): „Stanje i tendencije potrošnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda“, (UDK 330.567.2 338.439.4), Časopis: „Ekonomske teme“, broj 3, Ekonomski fakultet, Niš, UDK: 330.567.2; 338.439.4 YU ISSN 0353-8648, SD 1990, UDC 33, ID 1117795. str. 23-33.

33. Vesna Paraušić, Drago Cvijanović, Branko Mihailović (2007): „Klasteri u privredama Srbije i Hrvatske – dosadašnja iskustva i rezultati“. Časopis: „Industrija„ br.2/2007, Ekonomski institut Beograd, UDC 33, ISSN 0350-0373, str. 79-90.

34. Maja Štrbac, Vlahović Branislav, Cvijanović Drago (2007): „Projekcija potrošnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za 2007. godinu u Evropi“, UDK: 631.153(4), XXI Savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, Beograd, 2007., Zbornik naučnih radova 2007. Vol.13 Br. 1-2; Beograd, strana 173-178, YU ISSN: 0354-1320, UDK 167.7:63.

35. Vesna Paraušić, Drago Cvijanović, Branko Mihailović (2007): „Institucionalne i infrastrukturne barijere uspešne primene agrarne politike Srbije u 2008. godini“. Rad saopšten na naučnom skupu: »Agrarna i ruralna poltika u Srbiji: reforme u periodu tranzicije i predlog mera za 2008. godinu« i objavljen u zborniku radova (redaktori Danilo Tomić, Miladin M. Ševarlić). Društvo agrarnih ekonomista Srbije DAES, Poljoprivredni fakultet, Zemun, septembar 2007; str. 99-111; ISBN: 978-86-86087-04-1, COBISS.SR-ID 145258508.

172

36. Vesna Paraušić, Drago Cvijanović (2007): „Niska produktivnost kao osnovna barijera konkurentnosti poljoprivrede Srbije u procesima približavanja EU“. Zbornik radova «Aktuelni problemi tranzicije agroprivrede», objavljen u časopisu Agroekonomika Novi Sad, broj 36/2007 (redaktor prof. dr. Radovan Pejanović). Poljoprivredni fakultet Novi Sad. UDK 338.246:63; YU ISSN 0350-5928.

37. Drago Cvijanović, Jonel Subić, Cecić Nataša (2007): „Ekonomska efektivnost proizvodnje povrća u plastenicima opštine Pančevo“, Zbornik radova sa XII savetovanja o biotehnologiji. Vol. 12. (13), Univerzitet u Kragujevcu, Agronomski fakultet u Čačku, 02.-03. mart 2007. godine. Tehnički urednik: Mr Ivan Glišić, ISBN 978-86-82107-87-3; COBISS.SR-ID 138143756; str. 503-508.

38. Jonel Subić, Popović Vesna, Drago Cvijanović (2007): „Ekološki aspekti proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima u MZ Glogonj“. Zbornik radova sa XII savetovanja o biotehnologiji. Vol. 12. (13), Univerzitet u Kragujevcu, Agronomski fakultet u Čačku, 02.-03. mart 2007. godine. Tehnički urednik: Mr Ivan Glišić, ISBN 978-86-82107-87-3; COBISS.SR-ID 138143756; str. 23-30.

39. Vladana Hamović, Drago Cvijanović (2007): “Jačanje konkurentnosti srpske privrede sa aspekta odnosa domaćih i izvoznih cena”, Časopis: „Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici“, br.16, str.23-30, Ekonomski fakultet Subotica, ISSN 0350-2120, CIP-BMS 37.633(497.113 Subotica)330, COBISS:SR-ID 16206850 , decembar 2006.

40. Vladana Hamović, Drago Cvijanović (2007): “Osnovni problemi koji prate plasman srpskog izvoza na tržište Evropske unije“, Časopis: „Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici“ br.18/2007 Ekonomski fakultet Subotica, decembar 2007, str.151-156, ISSN 0350-2120, CIP-biblioteka Matice srpske, 378.633(497.113 Subotica) 330, COBISS.SR-ID 6206850.

41. Maja Štrbac, Drago Cvijanović (2007): „Nedovoljna informisanost potrošača“, Časopis: „Ekonomika“ Niš, broj. 5-6;YUISSN 0350-137X UDK: 338(497, 1); str. 63-74.

42. Drago Cvijanović, Branislav Vlahović, Dušan Milić (2007): „Zapošljavanje u ruralnim područjima Srbije – činilac povećanja proizvodnje i izvoza hrane“, Časopis: „Ekonomika poljoprivrede“. YUISSN 0352-3462; UDC: 338.43:63; God./Vol. LIV, br./No 1 (7-114), 2007. Beograd - Belgrade, Broj 1/2007. UDK: 331.5.024.54:711(497.11); str. 63-74.

43. Zoran Simonović, Drago Cvijanović (2007): “Korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini prema novom zakonu”, Časopis: „Ekonomika poljoprivrede“, Beograd, broj1., str. 101-108, UDK 631.115.7 UDC 338.43:63, YU ISSN 0352-3462.

44. Simonović Zoran, Cvijanović Drago, Kuzman Boris (2007): “Neki aktuelni problemi zadrugarstva Srbije u tranzicionim kretanjima”, Časopis: „Ekonomika“, Niš, god. LIII, broj 5-6, str. 57-63, UDK: 338(497, 1), YUISSN 0350-137X.

45. Nataša Cecić, Predrag Vuković, Drago Cvijanović (2007): „Stanje i mogućnosti unapređenja kozarske i ovčarske proizvodnje u Srbiji“, Časopis: „Ekonomika poljoprivrede“, God./Vol. LIV, br./N0 2 (109-260), UDC 338.43:63; YU ISSN 0352-3462; Broj 2/2007. UDK: 636.3:636.082.22(497.11), str. 241-254.

173

46. Predrag Vuković, Nataša Cecić, Drago Cvijanović (2007): „Održivi turistički razvoj ruralnih područja Srbije“, Časopis: „Ekonomika poljoprivrede“, God./Vol. LIV, br./N0 2 (261-392), UDC 338.43:63; YU ISSN 0352-3462; Broj 3/2007. UDK: 338.48-55(497.11); str. 369-379.

47. Boris Kuzman, Jonel Subić, Drago Cvijanović (2007): „Analiza isplativosti proizvodnje tstenina novog pogona u upravljanje rizicima“, Časopis „Ekonomika“, Niš, Urednik: Prof. dr Dragoljub Simonović, br. 3-4, str. 44-57, UDK: 338 (497.1), YU ISSN 0350-137X.

48. Claudiu Cicea, Drago Cvijanović, Jonel Subić (2007): „Strategy And Priorities For Agriculture And Rural Development In Romania“, Časopis „Ekonomika poljoprivrede“, Izdavači: Društvo agrarnih ekonomista SCG Beograd, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd, Akademija ekonomskih nauka Bukurešt, Urednik: Prof. dr Milan R. Milanović, UDC 338.43:63, YU ISSN 0352-3462.

49. Predrag Vuković, Nataša Cecić, Drago Cvijanović (2007): „Potencijali turističkog razvoja sela Glogonj“, YUISSN 0350-137X UDK: 338 (497.1), Časopis: „Ekonomika“, Niš, broj 3-4, str. 142-150., Niš.

50. Nataša Cecić, Drago Cvijanović, Predrag Vuković (2007): „Hidrografski resurs, nedovoljno iskorišćena šansa sela Glogonj“. Časopis „Ekonomika“ Niš, broj 5-6, str. 93-127. Izdavači: Ekonomski fakultet u Nišu; Društvo ekonomista „Ekonomika“, Niš. Suizdavači: Ekonomski fakultet u Prištini; Savez ekonomista Srbije-Društvo ekonomista Niša; Društvo računovođa i revizora, Niš; Društvo za marketing regiona Niš; Fakultet za uslužni biznis-Sremska Kamenica; Viša ekonomska škola-Leskovac. Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Dragoljub Simonović; Urednici: Prof. dr Borko Krstić, Doc. Dr Slavomir Miletić, Prof. dr Slobodan Vidaković, Prof. dr Branislav Đorđević. Urednici-saradnici: Mr Zoran Simonović, Dr Aleksandar Đurić. YUISSN 0350-137X UDK: 338 (497.1).

51. Kuzman Boris, Cvijanović Drago, Subić Jonel (2007): „Pšenica kao sirovinska baza u proizvodnji testenina na teritoriji AP Vojvodina“, Časopis „Ekonomika poljoprivrede“, god LIV, broj 4/2007, Beograd, str. 515-522, UDK: 633.11:664.691(497.113).

52. Katić Branko, Cvijanović Drago, Bekić Bojana (2008): „Harmonija organske poljoprivrede i očuvanja životne sredine: stanje i regulativa u Srbiji“; 13. Savetovanje o biotehnologiji, Zbornik radova, Univerzitet u Kragujevcu, Agronomski fakultet u Čačku, Vol. 13. (14), 28-29. mart 2008, str. 529-536, ISBN 978-86-86-82107-96-5.

53. Simonović Zoran, Cvijanović Drago (2008): “Neki aktuelni problemi zadrugarstva Srbije u tranzicionim kretanjima“, Časopis „Ekonomika“ Niš, Ekonomski fakultet u Nišu, br. 1-2/2008. str. 131-138, ISSN 0350-137X UDC 338(497, 1).

54. Štrbac Maja, Cvijanović Drago (2008): „Nedovoljna informisanost potrošača“, Časopis „Ekonomika“, Niš, broj 1-2, strane 148-156, YUISSN 0350-137X UDK: 338(497.1)

55. Mihailović Branko, Simonović Zoran, Cvijanović Drago (2008): “Voćarsko-vinogradarska proizvodnja u Srbiji“, Časopis „Ekonomika“ Niš, Ekonomski fakultet u Nišu, br. 5-6/2008. str. 156-163, ISSN 0350-137X UDC 338(497.1).

174

56. Subić Jonel, Bekić Bojana, Cvijanović Drago (2008): „Doprinos organske poljoprivrede očuvanju životne sredine u ruralnim područjima“. XIII Savetovanje o biotehnologiji, Čačak, 28-29. Mart, 2008. godine. Univerzitet u Kragujevcu, Agronomski fakultet u Čačku. Zbornik radova. Vol 13. (14), 2008, Čačak, str. 31-36, ISBN 978-86-82107-96-5.

57. Cvijanović Drago, Vlahović Branislav, Paraušić Vesna (2008): „Uloga međunarodnog marketinga u kreiranju konkurentnosti domaćih proizvođača povrća – stanje, šanse i perspektive“, časopis „Savremeni povrtar“, UDK: 635.1/.8(05), ISSN 1451-2793, Godina VII, decembar 2008/28, Zbornik radova sa IX savetovanja „Savremena proizvodnja povrća“ – Poljoprivredni fakultet – Novi Sad, str. 29-33.

58. Vuković Predrag, Cecić Nataša, Cvijanović Drago (2008): „Ruralni turizam kao okosnica turističkog razvoja Brčko Distrikta“. Časopis: Ekonomika poljoprivrede, God./Vol. LV, br. 1. (1-138), 2008 god., str. 83-93. UDC 338.43:63 UDK 631147:658.8 YU ISSN 0352-3462.

59. Katić Branko, Cvijanović Drago, Claudiu Cicea (2008): „Organic production in funcition of environment protection in Serbia – condition and regulations“. Časopis „Ekonomika poljoprivrede“, br. 3/2008, str. 267-276, UDC 338.43:63;YU ISSN 0352-3462.

60. Paraušić Vesna, Cvijanović Drago, Hamović Vladana (2008): „Organska proizvodnja u Republici Srbiji–analiza stanja i pravci razvoja“, str. 355-364, UDK 631.147(497.11), Časopis „Ekonomika poljoprivrede“, 4/2008, UDC 338.43:63, YU ISSN0352-3462.

61. Milanović Milan, Cvijanović Drago, Cvijanović Gorica (2008): „Prirodni resursi – ekonomija, ekologija, upravljanje“, Monografija; Institut za ekonomikupoljoprivrede, Beograd, broj strana 301; ISBN 978-86-82121-54-1;COBISS.SR-ID147082508.

62. Claudiu Cicea, Jonel Subić, Drago Cvijanović (2008): „Investments efficiency econometrics”, monografija, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, ISBN: 978-86-82121-64-0.

63. Đurić Ivan, Claudiu Cicea, Cvijanović Drago (2008): „Identifikacija mogućnosti i prioriteta u ruralnom razvoju lokalnih zajednica u Srbiji“. Simpozijum agroekonomista sa međunarodnim učešćem povodom 45 godina Odseka za agroekonomiju, 24-25. oktobar 2008, Tematski zbornik „Agroekonomska nauka i struka u tranziciji obrazovanja i agroprivrede“, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, ISBN 978-86-7834-059-8, COBISS.SR-ID 150346508, CIP 001.892:63 (497.11) (082), 371.212:63 (497.11) (082), 338.43 (497.11) (082), str. 325-332.

64. Hamović Vladana, Cvijanović Drago (2008): „Seoski turizam kao segment multifunkcionalnosti poljoprivrede - mogućnost razvoja seoskih područja“, XIV Međunarodni naučni skup, Vlasinski susreti - Selo u tranziciji (The Village in Transition, Papers abstracts, str. 45, CIP 316.334.55(4-12)(082), 338.431(1-12)(082), ISBN 978-86-87067-02-8, COBISS.SR-ID 150934796, Vlasina, 4, 5. i 6. septembra 2008. godine.

175

65. Dan Marius Voicilas, Cvijanović Drago, Subić Jonel (2008): „Analysis of direct foreign investments in Romania for period 1991-2005“. Simpozijum agroekonomista sa međunarodnim učešćem povodom 45 godina Odseka za agroekonomiju Agroekonomska nauka i struka u tranziciji obrazovanja i agroprivrede. Tematski zbornik. Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Institut za agroekonomiju, Beograd, 24-25. oktobar, 2008. Institut za agroekonomiju, Poljoprivredni fakultet, Beograd – Zemun, str. 277-286; ISBN 978-86-7834-059-8.

66. Katić Branko, Mijajlović Nada, Cvijanović Drago (2008): “The marketing activities on exaample of standardized Zlatar cheese”. International conference on “Performant and complex economical development of rural and regional areas”, Bucharest , 19-20 September 2008, str. 1-6; ISBN 978-606-505-106-5, Editura ASE, Zbornik kompletnih saopštenja sa navedenog skupa u elektronskoj publikaciji na: www.ase.ro; [email protected]

67. Subić Jonel, Hamović Vladana, Cvijanović Drago (2008): „Investments, development priorities and investments directions in Mionica Municipality“. Lucrări ştiinţifice. Seria Management, inginerie economică în agricultură şi dezvoltarea rurală. Volumul 8/2008. International Scientific Symposium Prospects of Agriculture and Rural Areas Development. University of Agricultural Sciences and Veterinary Medicine Bucharest Romania, Faculty og Management, Economic Enginering in Agriculture and Rural Development. Printed by DO-MINOR Publishing House, Bucharest, pp. 286-291. ISSN 1844-5640.

68. Katić Branko, Cvijanović Drago, Jovičić Vladan (2008): „Open-pits mining as a nesessity which makes numerous problems and claims for solutions-example: PC MB Kolubara“. International Scientific Meeting: State, possibilities and perspectives of rural development on area of huge open-pitminings, Themetic Proceedings, Belgrade–Vrujci, 24-25th April 2008, str. 37-47, ISBN 978-86-82121-55-8, COBISS.SR-ID 148134412, CIP 338.43(082); 502.521:622.271(082).

69. Puškarić Anton, Kuzman Boris, Cvijanović Drago (2008): „Izvoz povrća kao faktor ruralnog razvoja“, Međunarodni naučni skup: Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (III) – ruralni razvoj i (ne)ograničeni resursi, Tematski zbornik, prva knjiga, Beograd, 4-5 decembar 2008, str. 210-215, ISBN 978-86-82121-60-2, Cobiss.SR-ID 153627404, CIP 338(497.11); ”2001/2009”; 631.1(497.11) ”2002/2007”.

70. Subić Jonel, Cvijanović Drago, Kuzman Boris (2008): „Investing Characteristics in Mionica Municipality“. Simpozionul Internaţional Dezvoltarea Socială şi Performanţa Economică (Social Development and Economical Performance), A XII-a Sesiune de Comunicări Ştiinţifice, Satu Mare, 20 - 21 Iunie 2008. Supliment al revistei „Calitatea – acces la succes“ (editată de „Societatea Română pentru Asigurarea Calităţii“ şi recunoscută CNCSIS (cod 688), Indexare ISI, BDI-de prestigiu, categoria „B+“, inclusă în baza de date internaţională EBSCO (http://www.srac.ro/srac_eng.php?id=212&meniu=8), Anul IX - nr. 89 – 2008.). Academia Comercială Satu Mare, Facultatea Management Financiar Bancar, Cibernetica MC, Bucureşti, pp. 248-255. ISSN 1582 - 2559; (http://www.srac.ro/);

176

71. Drago Cvijanović, Lana Ivanović i Marko Jeločnik (2008): „Macroeconomic Trends in Beocin Municipality“ časopis Petroleum – Gas University of Ploiesti, „BULLETIN“, Economic Sciences Series Vol. LX . No.5A/2008; ISSN 1224-6832; p.p. 1-6.

72. Mihailović Branko, Cvijanović Drago, Hamović Vladana (2009): “Analiza investicione i izvozne aktivnosti poljoprivrede Srbije”, str. 73-86, Ekonomika poljoprivrede, br./Nº 1 (1-138) 2009, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd.YU ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63, UDK 631.153: 657.424 (497.11)

73. Milanović R. Milan, Cvijanović Drago (2009): „Problemi imogućnosti ekonomskog vrednovanja agroekološkihresursa“, Ekonomika poljoprivrede, Beograd, EP 2009 (55) jubilarni broj (5-30). YU ISSN 0352-3462, UDK: 504.05/06:631.

74. Hamović Vladana, Cvijanović Drago, Subić Jonel, Ivančević Savo (2009): „Multifunkcinalna poljoprivreda i ruralni razvoj, izveštaj sa međunarodnog naučnog skupa“, decembar 2009, Beograd, Ekonomika poljoprivrede 1/2009, YU ISSN 0352-3462, UDK 338.43.63, str. 165-170.

75. Hamović Vladana, Cvijanović Drago, Bošković Desimir (2009): „Repozicioniranje Srbije kao turističke destinacije“, Ekonomika poljoprivrede, br.3, Beograd, 2009, YU ISSN 0352-3462, UDK 338.43.63, str. 367-376.

76. Mihailović Branko, Jonel Subić, Drago Cvijanović (2009): „Crisis consulting in function of business environment development in Serbia“, International Scientific Meeting - BUSINESS OPPORTUNITIES IN SERBIA: The Case of Italian Business Sector and the Role of Management Education, 22.06.2009. Belgrade Banking Academy, European Commision - TEMPUS, EU funded Tempus project – Business University of the New Age in Serbia: the BBA, pp. 133-139, ISBN 978-86-7852-025-9, COBISS SR-ID 168911884.

77. Subić Jonel, Zorica Vasiljević, Drago Cvijanović (2009): „Strategic Planning in the Function of Sustainable Agricultural and Rural Developmentin Republic of Serbia“, Procedings, The 4th International Congress „Aspects and Visions of Applied Economics and Informatics“, 26th-27th March 2009, Organiser: International MBA Network and University of Debrecen - Hungary, Faculty of Agricultural Economics and Rural Development, pp. 1005-1012, ISBN 978-963-9732-83-4.

78. Hamović Vladana, Cvijanović Drago, Arsenijević Željko (2009): „Sustainable development in term of spa and rural tourism in Serbia“, The New Economy, Challenges, Opportunities and Choices, Indo American Books, 2009, ISBN 81-89617-78-8, chapter 5, page 58-66.

79. Cvijanović Drago (2009): „System of Education, Scientific-Research and Consulting Work in Agriculture of Serbia”, page 61-72. 113th Seminar of the European Association of Agricultural Economists (EAAE) – The role of knowledge, innovation and human capital in multifunctional agriculture and territorial rural development. Editors: Danilo Tomić, Zorica Vasljiljević, Drago Cvijanović. Publisher: Institute of Agricultural Economics, Belgrade. December, 9th-11th 2009. Belgrade, Serbia. ISBN 978-86-82121-76-3, CIP 631.1(4-664) (082), COBISS.SR-ID 171520012.

177

80. Cvijanović Drago, Katić Branko, Nataša Kljajić (2009): „Rural devalopment in Serbia – regional dissimilarities and problems“, page 107-120. The structural Changes in the rural areas and agriculture in the selecteed European Countries (Multi-annual Programe 2006-2009): „The economic and social conditions of the devalopment of the polich food economy following Poland, s accession to the European union“, No 128. 1, Warsow, 2009. Editor: Institute of agricultural and food economics national research institute. ISBN 978-83-7658-088-3.

81. Vlahović Branislav, Cvijanović Drago, Puškarić Anton (2009): „Vegetable export from Serbia to European Union“, series “Agro-food and rural economy competitiveness in the context of world crisis”, Bucharest Academy of Economic Studies, Faculty of Agrifood and Environment Economics, Bucharest, Romania, p.p. 407-413. ISBN 978-606-505-257-4

82. Katić Branko, Drago Cvijanović, Marko Jeločnik (2009): „Agriculture in World economic crisis – case study of Serbia“, page 101-109. Simpozionul international cu tema „Competitivitatea agriculturii Romanesti in procesul de integrare europeana“, 5-6 iunie, 2009, Bucuresti, Romania; Institual de cercetare pentru economia agriculturii si dezvoltare rurala Bucuresti; ARS Academica, Bucuresti, 2009. ISBN: 978-606-8017-25-9.

83. Subić Jonel, Andrea Raluca Ion, Drago Cvijanović (2009): „Activitatea investiţională a producătorilor agricoli din Serbia, în perspectiva perioadei 2009-2013“. Lucrări ştiinţifice ale simpozionului internaţional Competitivitatea agriculturii româneşti în procesul de integrare europeană, 5-6 iunie, 2009, Bucureşti –România, Institutul de Cercetare pentru Aconomia Agriculturii şi Dezvoltare Rurală Bucureşti, în colaborare cu Institutul de economie Agrară din Belgrad – Serbia, sub patronajul Academiei de Ştiinţe Agricole şi Silvice „Gheorghe Ionescu Şişeşti“, pag. 285-292, CIP 338.43, ISBN 978-606-8017-25-9.

84. Cvijanović Drago, Subić Jonel, Svetlana Roljević (2009): „Education of Agricultural Producers in Making Plans for Using and Directing the Investments“. Plenary Sesion. International Sympozium „Prospects of Agriculture and Rural Areas Development“. Scientific Papers Series „Management, Economic Engineering in Agriculture and Rural development“. University of Agricultural Sciences and Veterinary Medicine of Bucharest Romania, Faculty of Management, Economic Engineering in Agriculture and Rural development. Volume 9 (2)/2009, p.p. 67-71, ISSN 1844-5640.

85. Cvijanović Drago, Katić Branko, Nataša Kljajić (2009): „Rural devalopment in Serbia – regional dissimilarities and problems“, page 107-120. The structural Changes in the rural areas and agriculture in the selecteed European Countries (Multi-annual Programe 2006-2009): „The economic and social conditions of the devalopment of the polich food economy following Poland, s accession to the European union“, No 128. 1, Warsow, 2009. Editor: Institute of agricultural and food economics national research institute. ISBN 978-83-7658-088-3.

178

86. Cvijanović Drago, Katić Branko, Vuković Predrag (2009): „Serbia at the gates of the European Union -comparative analysis“, page 39-56. Certain aspects of structural change in rural areas The experience of selected counries; (Multi-annual Programe 2005-2009): „The economic and social conditions of the devalopment of the polich food economy following Poland, s accession to the European union“, No 165.1, Warsaw, 2009. Editor: Institute of agricultural and food economics national research institute. ISBN 978-83-7658-038-8.

87. Subić Jonel, Drago Cvijanović, Gorica Cvijanović (2009): „The Scenarios of Livstock Movements on the City of Belgrade Area“. Book of Abstracts, IV International Symposium of Livestock Production, Struga, Hotel „DRIM“, Republic of Macedonia, University „Ss. Cyril and Methodius“, Institute of Animal Science - Skopje, pp. 273, ISBN 978-9989-9688-7-7.

88. Cvijanović Drago, Puškarić Anton, Gligić Perica. (2009): “Spoljnotrgovinska razmena hrane Srbije i Bosne i Hercegovine”, XIV Međunarodno savetovanje Poljoprivreda ruralnog područja kao faktor integracije u EU, zbornik sažetaka, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Banja Luci, str. 27., Trebinje.

89. Cvijanović Drago, Subić Jonel, Gorica Cvijanović (2009): „Evaluation of future movements inproduction of potato and vegetables on Belgrade area”, Proceedings of abstracts, III Inter-Departmentalmeeting of Agricultural Economists University SS Cyril and Methodius in Skopje, Faculty of Agricultural Sciences and Food-Skopje, ISBN 978-9989-845-39-0, 10-12. Septembar, Ohrid- Republic of Macedonia, pp 11.

90. Cvijanović Drago, Puškarić Anton, Gorica Cvijanović(2009): „Possibilities of production and perspektives of potato export from Republic of Serbia“, Proceedings of abstracts, III Inter-Departmentalmeeting of Agricultural Economists University SS Cyril and Methodius in Skopje, Faculty of Agricultural Sciences and Food-Skopje, ISBN 978-9989-845-39-0, 10-12. Septembar, Ohrid- Republic of Macedonia, pp10.

91. Cvijanović Drago, Mihailović Branko, Simonović Zoran (2009): „Uloga i značaj marketinga u razvoju agrarnog sektora Srbije“, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd. Monografija nacionalnog značaja. ISBN 978-86-82121-74-9, CIP 658.8:631–339.13:63(497.11), COBISS. SR-ID 170541836.

92. Mihailović Branko, Hamović Vladana, Cvijanović Drago (2009): “Upravljanje promenama u kriznom okruženju preduzeća”, Tematski zbornik: „Poslovno okruženje u Srbiji i Svetska ekonomska kriza“, Redaktori: prof. dr Radovan Tomić, prof. dr Gojko Rikalović, Viskoa poslovna školastrukovnih studija Novi Sad, ISBN 978-86-7203-101-0, ISBN 978-86-7203-102-7 (CD-ROM), CIP 338.124.4 (497.11) (083.97) COBISS.SR – ID 243148551.

93. Puškarić Anton, Cvijanović Drago, Arsenijević Željko (2009): „Izvoz kao faktor podsticanja proizvodnje ratarskih proiѕvoda“, XXIII savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, tematski zbornik, Vol. 15., No. 1-2, str. 49- 58, Beograd. UDK: 633-1/-9+339.564 UDK:167.7:63YU ISSN: 0354-1320.

179

94. Subić Jonel, Drago Cvijanović, Zorica Vasiljević (2009): „Scenario kretanja obima proizvodnje voća i grožđa na teritoriji grada Beograda“. Zbornik naučnih radova 2009, radovi sa XXIV savetovanja unapređenje proizvidnje voća i grožđa, Vol 15, broj 5/2009, Institut PKB Agroekonomik, Beograd, str. 127-136, UDK / UDC 167.7:63, YU ISSN: 0354-1320.

95. Cvijanović Drago, Puškarić Anton, Gligić Perica (2009): „Spoljnotrgovinska razmena hrane Srbije i Bosne i Hercegovine“, Zbornik sažetaka, XIV Međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske, Trebinje, 23-26. mart 2009.godine, str. 27.

96. Vuković Predrag, Cvijanović Drago, Gligić Perica (2009): „Ekologija kao faktor jačanja turističke konkurentnosti ruralnih područja Srbije”. Časopis „Tranzicija“, Vol. 10 No. 21-22. Izdavači: Ekonomski institut Tuzla, JCEA Zagreb, NDAEB, IEP-e Beograd, FEAM Bukurest; ISSN 1512-5785, UDK 330.142. str.61-70. http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik = 55882.

97. Mihailović Branko, Simonović Zoran, Cvijanović Drago (2009): “The causes and goals of transition in Serbia“, Časopis: „Ekonomika“ Niš, Ekonomski fakultet u Nišu, Društvo ekonomista „Ekonomika“ Niš, broj 3-4/2009., ISSN 0350-137X UDC 338(497, 1); str. 151-157.

98. Cvijanović Drago, Paraušić Vesna, Đurić Ivan (2009): „Mogućnosti plasmana poljoprivrednih proizvoda Kolubarskog okruga na tržište Istarske županije“. Časopis «Tranzicija», Vol. 11 No. 23-24. Izdavači: Ekonomski institut Tuzla, JCEA Zagreb, NDAEB, IEP-e Beograd, FEAM Bukurest; ISSN 1512-5785, UDK 330.142. http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=69167,

99. Cvijanović Drago, Mihailović Branko, Simonović Zoran (2009): “Tranzicija u Srbiji: efekti i ograničenja“, str. 87-100, „Tranzicija“ Ekonomski institut Tuzla, JCEA Zagreb, DAEB, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd, feam Bukurest; br. 21-22/2008, ISSN 1512-5785, UDK 330.142, COBISS.BH-ID 7255054; http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=55884

100. Drago Cvijanović, Anton Puškarić, Perica Gligić (2009): „Spoljnotrgovinska razmena hrane Srbije i Bosne i Hercegovine“, AGROZNANJE – Agro-knowledge Journal, University of Banjaluka, Fakulty of Agriculture, Vol. 10., br. 3., 2009. ISSN 1512-6412=Agroznane; UDK:631+664):339.54(497.6+497.11), str. 137-143.

101. Cvijanović Drago, Puškarić Anton, Gligić Perica, (2009): „Spoljnotrgovinska razmena hrane Srbije i Bosne i Hercegovine“, AGROZNANJE – Agro-knowledge Journal, Universitz of Banjaluka, Fakulty of Agriculture, Vol. 10., br. 3.2009. ISSN 1512-6412=Agroznane; UDK:631+664):339.54(497.6+497.11), str. 137-143.

102. Vasiljević Zorica, Subić Jonel, Drago Cvijanović (2009): „Coopération régionale transfrontalière dans le domaine du développement rural multifonctionnel“. Les Annales de l’Université Valahia de Targovişte Section: Sciences Economiques, pp. 137-142, Publication ranked CNCSIS B+ Cathegory, Cod CNCSIS 765, IndexCopernicus Journals Master List, ISSN: 1453-8202, Web site: http://www.annalesfse.ro/, Indexed in BDI: http://journals.indexcopernicus.com/karta.php?action=masterlist&id=3942

180

103. Mihailović Branko, Cvijanović Drago, Hamović Vladana (2009): “Analiza investicione i izvozne aktivnosti poljoprivrede Srbije”, str. 73-86, Časopis „Ekonomika poljoprivrede“, br./Nº 1 (1-138) 2009, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd.YU ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63, UDK 631.153: 657.424 (497.11)

104. Milanović Milan, Cvijanović Drago (2009): „Problemi imogućnosti ekonomskog vrednovanja agroekološkihresursa“, Časopis „Ekonomika poljoprivrede“, Beograd, EP 2009 (55) jubilarni broj (5-30). YU ISSN 0352-3462, UDK: 504.05/06:631.

105. Hamović Vladana, Cvijanović Drago, Subić Jonel, Ivančević Savo (2009): „Multifunkcinalna poljoprivreda i ruralni razvoj“, izveštaj sa međunarodnog naučnog skupa, decembar 2009, Beograd, Časopis „Ekonomika poljoprivrede“, 1/2009, YU ISSN 0352-3462, UDK 338.43.63, str. 165-170.

106. Hamović Vladana, Cvijanović Drago, Bošković Desimir (2009): „Repozicioniranje Srbije kao turističke destinacije“, Časopis „Ekonomika poljoprivrede“, br.3, Beograd, 2009, YU ISSN 0352-3462, UDK 338.43.63, str. 367-376.

107. Drago Cvijanović, Branko Mihailović (2010): „Menadžment i marketing uslužnog sektora“, Monografija, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd, Urednik: prof. dr Drago Cvijanović CIP: 005.9:658.64; 658.8:338.46; ISBN 978-86-82121-86-2; COBISS.SR-ID 177775372; - 265 str.:graf.prikazi, tabele; 24 cm.

108. Gorica Cvijanović, Savo Vučković, Nada Milošević, Drago Cvijanović, Marko Jeločnik (2010): „Growing of Forage Crops in the function of Soil Protection from Degradation“ , Biotehnology in Animal Husbandry pp 641-648. Editoral board:Prof. Dr Martin Wahner, Germany, Dr Branislav Živković, Serbia, , dr Marin Todorov, Prof. Dr Gunnar Klemersdal, Norway, Prof dr Vigilijus Jukna, Litvania, Prof. Dr Sandra Edwards, United Kingdom, dr Branisla Bebček, Slovak Republic, prof. Dr Wladyslaw Migdal, Poland, prof. Dr Hasan Uliker, Turkey, Prof. dr Dragan Glamočić, Serbia, dr Giacomo Biagi, Italy, dr Milan M Popović, Serbia XII International Symposium of Forage Crops of Republic of Serbia 26-28. May 2010 Kruševac. Izdavači: Institute for Animal Husbadry Institute for Forage Crops, Kruševac, Forage Crops Society; Republic of Serbia, Research Institute for Fodder Crops, Ltd. Troubsko, Czesch Republic, Ministry of Science and Tehnological Development Republic of Serbia. Vol 26 spec. Issue ISSN 1450-9156 UDC 636, 633.3:633.2

109. Drago Cvijanović (2010): „Education, scientific-research and consulting work in agriculture of Serbia“, Applied Studies In Agribusiness And Commerce APSTRACT Official periodical of the International MBA Network in Agribusiness and Commerce AGRIMBA, AGROINFORM PUBLISHING HOUSE; HU-ISSN 1789-221X – Electronic Version: ISSN 1789-7874;http://www.apstract.net; Vol. 4. Numbers 3-4.2010. str. 11- 18.

181

110. Cvijanović Gorica, Vučković S., Milošević N., . Cvijanović D, Jeločnik M. (2010) “Growing of Forage Crops in the function of Soil Protection from Degradation, Biotehnology in Animal Husbandry” pp 641-648. Editoral board Prof. Dr Martin Wahner, Germany, Dr Branislav Živković, Serbia, , dr Marin Todorov, Prof. Dr Gunnar Klemersdal, Norway, Prof dr Vigilijus Jukna, Litvania, Prof. Dr Sandra Edwards, United Kingdom, dr Branisla Bebček, Slovak Republic, prof. Dr Wladyslaw Migdal, Poland, prof. Dr Hasan Uliker, Turkey, Prof. dr Dragan Glamočić, Serbia, dr Giacomo Biagi, Italy, dr Milan M Popović, SerbiaXII International Symposium of Forage Crops of Republic of Serbia 26-28. May 2010 Kruševac. Izdavači: Institute for Animal Husbadry Institute for Forage Crops, Kruševac, Forage Crops Society; Republic of Serbia, Research Institute for Fodder Crops, Ltd. Troubsko, Czesch Republic, Ministry of Science and Tehnological Development Republic of Serbia. Vol 26 spec. Issue ISSN 1450-9156 UDC 636, 633.3:633.2

111. Cvijanović, D., Puškarić, A., Mihailović, B. (2010): “The Analysis of Agricultural-food Products’ trade in the European union with regard to exchange with the Republic of Serbia”. „Agriculture and Countryside in the Squeeze of Climate Change and Recession” IX. Oszkár Wellmann International Scientific Conference Hódmezővásárhely, 22nd April 2010. Review on Agriculture and Rural Development. Scientific Journal of University of Szeged, Faculty of Agriculture. Volume 5. (1) supplement, CD Isuue, p.p. 52-61. ISSN 1788-5345.

112. Katić Branko, Cvijanović Drago, Ivanović Lana (2010): „Systematic framework and measures of economic policy in function of Serbian agriculture improvement requirements“, Economia, Seria Management, Vol. 13, No 2/2010, str. 300-320.

113. Cvijanović Gorica, Nada Milošević, Gordana Dozet, Cvijanović Drago, (2010): „Importance of Biofertilization in the Function of Reducing Inputs in the Production of Maize and Wheat“ (Značaj biofertilizacije u funkciji smanjenja inputa u proizvodnji kukuruza i pšenice), „Agroznanje“, Univerzitet Banja Luka – Poljoprivredni fakultet, Vol. 11, br. 1/2010, ISSN 1512-6412, UDK 631.416.[633.11+633.15, str. 137-141, stručni rad.

114. Mihailović Branko, Hamović Vladana, Cvijanović Drago (2010): “Upravljane promenama u kriznom okruženju preduzeća”, ŠKOLA BIZNISA br. 4/2010, naučnostručni časopis, Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad, ISBN 978-86-7203-101-0, UDC 65.016.7, str. 67-75, Prethodno saopštenje.

115. Puškarić Anton, Drago Cvijanović, Vesna Paraušić, (2010): „Characteristics of Vegetable Production in the Republic of Serbia and Sale Opportunities on the International Market“ (Obeležja proizvodnje povrća u Republici Srbiji i mogućnost plasmana na međunarodno tržište), „Agroznanje“, Univerzitet Banja Luka – Poljoprivredni fakultet, Vol. 11, br. 3/2010, ISSN 1512-6412, UDK 635:339.13.012.42, str. 165-173, originalan naučni rad.

116. Simonović Zoran, Cvijanović Drago, Hamović Vladana (2010): „The role of agrarian sector in economic growth of Serbia“ str. 73-82, Ekonomika Niš, Ekonomski fakultet u Nišu, Društvo ekonomista „Ekonomika“ Niš, broj 4/2010., ISSN 0350-137X UDC 338(497, 1).

182

117. Branko Mihailović, Drago Cvijanović, Gorica Cvijanović (2010): “Analiza performansi preduzeća u agrokompleksu Srbije”, Zbornik naučnih radova 2010, Vol. 16, br.1-2, Institut PKB Agroekonomik, Beograd, ISSN: 0354-1320, UDK: 167.7:63, UDC:631+336.77:338.43; str. 265-273.

118. Puškarić Anton, Cvijanović Drago, Paraušić Vesna (2010): „Obeležja proizvodnje povrća u Republici Srbiji – mogućnosti plasmana na međunarodno tržište“, Zbornik sažetaka, XV Međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske „POLJOPRIVREDA I HRANA – IZAZOVI 21. VIJEKA“, Trebinje, 16-19. mart 2010.godine. str. 144.

119. Cvijanović Gorica, Milošević Nada, Dozet Gordana, Cvijanović Drago (2010): „Značaj biofertilizacije u funkciji smanjenja inputa u proizvodnji kukuruza i pšenice“, Zbornik sažetaka, XV Međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske „POLJOPRIVREDA I HRANA – IZAZOVI 21. VIJEKA“, Trebinje, 16-19. mart 2010.godine. str. 176.

120. Cvijanović Drago, Kostadinović Dragan, Katić Branko (2010): “Marketing koncept i multifunkcionalnost ruralnih područja Srbije”, Naučna konferencija sa međunarodnim učešćem “Turistički imidž Srbije kao faktor razvoja privrede”, Zbornik sažetaka, “Institut za međunarodnu politiku i privredu”, Prolom Banja, 16-18, april, 2010., IBSN: 078-86-7067-137-9, str.15-16.

121. Cvijanović Drago, Kostadinović Y. Dragan, Katić Branko (2010): „Marketing koncept i multifunkcionalnost ruralnih područja Srbije“, (REFERAT PO POZIVU) Zbornik sažetaka sa Naučne konferencije sa međunarodnim učešćem:TURISTIČKI IMIDŽ SRBIJE KAO FAKTOR RAZVOJA PRIVREDE, Prolom Banja, 16-18. april 2010.godine, CIP 338.48(497.11) (082); 338.1 (497.11) (082);ISBN 978-86-7067-137-9; COBISS.SR-ID 174598156, str. 15-16.

122. Vuković Predrag, Arsić Slavica, Cvijanović Drago (2010): „Značaj ruralnih područja u razvoju i kreiranju turističkog imidža Srbije“, Zbornik sažetaka sa Naučne konferencije sa međunarodnim učešćem: TURISTIČKI IMIDŽ SRBIJE KAO FAKTOR RAZVOJA PRIVREDE, Prolom Banja, 16-18. april 2010.godine, CIP 338.48(497.11)(082); 338.1(497.11)(082);ISBN 978-86-7067-137-9; COBISS.SR-ID 174598156, str. 50-51.

123. Drago Cvijanović, Branko Mihailović, Zoran Simonović (2010): „Menadžment i marketing u afirmaciji golijskog sira“ , poglavlje u Monografiji prof. dr Mihailo S. Ostojić, „Golijski sir“, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd, Glavni i odgovorni urednik: prof. dr Drago Cvijanović CIP: 637.3(497.11); ISBN 978-86-82121-81-7; COBISS.SR-ID 174560524; str. 179-195.

124. Branko Mihajlović, Drago Cvijanović, Gorica Cvijanović (2010): „Analiza uticaja konsaltinga na razvoj agrokompleksa Srbije u završnoj fazi tranzicije“, Knjiga „Kraj privatizacije, posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost u Srbiji“, Nosioci: Institut ekonomskih nauka, Beogradska bankarska akademija, Savez samostalnih sindikata Srbije Za Izdavače Prof. dr Dejan Erić, Prof, dr Gordana Vukelić, Ljubisav Orbović Recezenti Prof. dr Gordana Vukelić, dr Vlastimir Vuković ISBN: 978-86-80315-84-3, str. 301-315.

183

125. Subić Jonel, Vasiljević Zorica, Cvijanović Drago (2010): “Strateško planiranje u funkciji održivog razvoja“. Poglavlje u Monografiji „Strateško planiranje razvoja lokalnih zajednica – model MZ Glogonj“. Institut za ekonomiku poljoprivrede – Beograd, str. 30-52, ISBN 978-86-82121-84-8, COBISS.SR-ID 176871436.

126. Ferhat Ćejvanović, Drago Cvijanović, Zoran Grgić, Kadrija Hodžić, Jonel Subić, (2010): „Teorija troškova i kalkulacija u poljoprivredi“, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd, Ekonomski fakultet Univerziteta u Tuzli, Fakultet poslovne ekonomije otvorenog univerziteta „APERION“ Travnik i Poljoprivredno-prehrambeni fakultet Univerziteta u Sarajevu; Tuzla-Beograd-Travni-Sarajevo; CIP 338.512:631.1(075.8); 338.57:63(075.8); ISBN 978-86-82121-82-4 (IEP); COBISS.SR-Id 173941516; - 348 str. : graf. prikazi, tabele : 25 cm.

127. Gorica Cvijanović, Nada Milošević, Gordana Dozet, Cvijanović Drago (2010): „Značaj biofertilizacije u funkciji smanjenja inputa u proizvodnji kukuruza i pšenice“, XV Međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske “Poljoprivreda i hrana-izazov XXI vijeka, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Banja Luka, Zbornik sažetaka, Trebinje, 16-19. Mart 2010. str. 176.

128. Predrag Vuković, Slavica Arsić, Drago Cvijanović (2010): „Značaj ruralnih područja u razvoju i kreiranju turističkog imidža Srbije“, Zbornik sažetaka sa Naučne konferencije sa međunarodnim učešćem: TURISTIČKI IMIDŽ SRBIJE KAO FAKTOR RAZVOJA PRIVREDE, Prolom Banja, 16-18. april 2010.godine, CIP 338.48(497.11)(082); 338.1(497.11)(082);ISBN 978-86-7067-137-9; COBISS.SR-ID 174598156, str. 50-51.

129. Cvijanović Gorica, Milošević Nada, Dozet Gordana, Cvijanović Drago (2010):“Značaj biofertilizacije u funkciji smanjenja inputa u proizvodnji kukuruza i pšenice”, XV Međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske “Poljoprivreda i hrana-izazov XXI vijeka, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Banja Luka, Zbornik sažetaka, Trebinje, 16-19. Mart 2010. Str. 176.

130. Puškarić, A., Cvijanović, D., Paraušić, Vesna, (2010): „Obeležja proizvodnje povrća u Republici Srbiji i mogućnosti plasmana na međunarodno tržište”, XV međunarodno naučno stručno savetovanje agronoma Republike Srpske-Poljoprivreda i hrana – izazovi XXI veka, Trebinje, 16-19. marta 2010., zbornik sažetaka, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Banja Luci.

131. Puškarić, A., Cvijanović D. (2010): „Promocija kao činilac razvoja tržišta autohtonih prehrambenih proizvoda”, XVI Međunarodni naučni skup „Samoorganizovanje seoskih zajednica“, Vlasinski susreti, 2-3. septembra 2010, Vlasinsko jezero.

132. Paraušić Vesna, Cvijanović Drago, Cvijanović Gorica (2010): “Role of government in clusters initiatives in Serbia”, 2nd International Conference “Valis Aurea”, Focus on Regional Development, Proceedings 3rd September, Pozega – Vienna, Croatia -Austria, 2010. ISBN 978-953-7744-06-9, ISBN 978-3-901509-76-6, Editor Branko Katalinic. PP. 1053-1059.

184

133. Katić Branko, Cvijanović Drago, Paraušić Vesna (2010): “Limitations and possibilties of livestock production in mountainous areas of the Republic of Serbia”, Scientific Papers Series Management, Economic Engineering in Agriculture and Rural Development, University of Agriculture Sciences and Veterinary Medicine of Bucharest, Faculty of Management, Economic Engineering in Agriculture and Rural Development, The 10th International Symposium - Prospects of agriculture and rural areas development under the global climate change, May 20-21, Bucharest, Romania, Vol. 10 (3), ISSN 1844-5640, pp. 71-81.

134. Cvijanović Drago, Vuković Predrag (2010): “Agritourism in Serbia as a chance for food export”, International Conference – Food and Rural economy competitiveness under the global crisis, 23-25 September, Bucharest, Romania, Editon II, ISBN 978-606-505-374-8, pp. 433-438.

135. Drago Cvijanović, Anton Puškarić, Branko Mihailović (2010): “The Analysis of Agricultural-food Products’ trade in the European union with regard to exchange with the Republic of Serbia”. „AGRICULTURE AND COUNTRYSIDE IN THE SQUEEZE OF CLIMATE CHANGE AND RECESSION” IX. Oszkár Wellmann International Scientific Conference Hódmezővásárhely, 22nd April 2010. Review on Agriculture and Rural Development. Scientific Journal of University of Szeged, Faculty of Agriculture. Volume 5. (1) supplement. ISSN 1788-5345. CD Isuue, p. 52-61.

136. Cvijanović Drago, Mihailović Branko (2010): “Značaj konsultanata u proizvodnji organske hrane u Srbiji”, Međunarodna konferencija “Zdrav život” 10. april 2010., Trebinje, u okviru (V) međunarodnog sajma turizma, ugostiteljstva i trgovine „MEDITERANSKI DANI – TREBINJE 2010“. ISBN 978-99955-664-1-8, CIP 338.48 (082), 613/614 (082), COBIS BH-ID 1616152, str. 99-106.

137. Milan Milanović, Branko Mihailović, Drago Cvijanović (2010): “The role of consulting services in company revitalization in agrarian sector of Serbia”, International scientific meeting „Forces Driving the Revival of the Companies and Economy“, 3rd December 2010, Megatrend univerzitet, Beograd, ISBN 978-86-7747-417-1, COBIS.SR.ID 179965196, str.455-464.

138. Branko Mihailović, Drago Cvijanović, Gorica Cvijanović (2010): “Analiza uticaja konsaltinga na razvoj agrokompleksa Srbije u završnoj fazi ekonomske tranzicije”, Kraj privatizacije, posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost u Srbiji, Februar 2010, Institut ekonomskih nauka Beograd, ISBN 978-86-80315-84-3, COBISS. SR-ID 175510028, CIP 330.342 (497.11)(082), 338.246.028.88 (497.11)(082), 347.23 (497.11)(082), str. 301-314.

139. Branko Mihailović, Drago Cvijanović, Perica Gligić (2010): “Uloga klastera u razvoju agrarnog sektora Srbije”, PRVI NAUČNI SIMPOZIJUM AGRONOMA SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM, „AGROSYM Jahorina 2010.“, Jahorina, hotel „Bistrica“ 09 - 11. decembar 2010., Poljoprivredni fakultet Istočno Sarajevo, Poljoprivredni fakultet Beograd. ISBN 978-99938-670-4-3; COBISS-BH-ID 1824024; CIP 631(082) (0.034.2)

185

140. Dragan Y. Kostadinović, Drago Cvijanović and Monique Randwijk (2010): „Wine Trade - from Tradition to Successful Achievement“, „AGRICULTURE AND COUNTRYSIDE IN THE SQUEEZE OF CLIMATE CHANGE AND RECESSION” IX. Oszkár Wellmann International Scientific Conference Hódmezővásárhely, 22nd April 2010. Review on Agriculture and Rural Development. Scientific Journal of University of Szeged, Faculty of Agriculture. Volume 5. (1) supplement. ISSN 1788-5345. CD Isuue, pp. 82-89.

141. Dragan Y. Kostadinović, Drago Cvijanović i Monique Randwijk (2010): „Wine trade – Russian market, challenge for Serbia“, The materrials of International theoretical and practical conference: „PROBLEMS AND PERSPECTIVES OF WORLD AGRICULTURE’S INNOVATIVE DEVELOPMENT“, Saratov, Russia, May, 17-19th 2010. UDK: 378:001.891; bbK 4; ISBN: 978-5-91818-058-7; str. 19-23.

142. Cvijanović Drago, Puškarić Anton, Mihailović Branko (2010): “The Analysis of Agricultural-food Products’ trade in the EU with regard to exchange with the Republic of Serbia”. „AGRICULTURE AND COUNTRYSIDE IN THE SQUEEZE OF CLIMATE CHANGE AND RECESSION” IX. Oszkár Wellmann International Scientific Conference Hódmezővásárhely, 22nd April 2010. Review on Agriculture and Rural Development. Scientific Journal of University of Szeged, Faculty of Agriculture. Volume 5. (1) supplement. ISSN 1788-5345. CD Isuue, pp. 52-61.

143. Cvijanović Drago, Mihailović Branko, Gligić Perica (2010): “Značaj konsultanata u proizvodnji organske hrane u Srbiji”, Međunarodna konferencija “Zdrav život” 10. april 2010., Trebinje, u okviruVmeđunarodnog sajma turizma, ugostiteljstva i trgovine „MEDITERANSKI DANI – TREBINjE 2010“. ISBN 978-99955-664-1-8, CIP 338.48 (082), 613/614 (082), COBIS BH-ID 1616152, str. 99-106.

144. Mihailović Branko, Cvijanović Drago, Cvijanović Gorica (2010): “Analiza uticaja konsaltinga na razvoj agrokompleksa Srbije u završnoj fazi ekonomske tranzicije”, Kraj privatizacije, posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost u Srbiji, Februar 2010, Institut ekonomskih nauka Beograd, ISBN 978-86-80315-84-3, COBISS. SR-ID 175510028, CIP 330.342 (497.11)(082), 338.246.028.88 (497.11)(082), 347.23 (497.11)(082), str. 301-314

145. Mihailović Branko, Cvijanović Drago, Gligić Perica (2010): “Uloga klastera u razvoju agrarnog sektora Srbije”, PRVI NAUČNI SIMPOZIJUM AGRONOMA SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM, AGROSYM , Jahorina, hotel „Bistrica“ 09 - 11. decembar 2010., Poljoprivredni fakultet Istočno Sarajevo, Poljoprivredni fakultet Beograd.

146. Milanović Milan, Mihailović Branko, Cvijanović Drago (2010): “The role of consulting services in company revitalization in agrarian sector of Serbia”, International Scientific Conference „Forces Driving the Revival of the Companies and Economy“, Proceedings, p. 455-465, 3rd December 2010, . ISBN: 978-86-7747-417-1; COBISS.SR-ID 179965196, Megatrend univerzitet, Beograd.

186

147. Paraušić V., Cvijanović D., Cvijanović Gorica (2010): “Role of government in clusters initiatives in Serbia”, 2nd International Conference “Valis Aurea”, Focus on Regional Development, Proceedings 3rd September, Pozega – Vienna, Croatia - Austria, 2010. ISBN 978-953-7744-06-9, ISBN 978-3-901509-76-6, Editor Branko Katalinic. pp. 1053-1059.

148. Vuković Predrag, Arsić Slavica, Cvijanović Drago (2010): , , Značaj ruralnih područja u razvoju i kreiranju turističkog imidža Srbije” str. 252 – 263. Tematski zbornik radova “Unapređenje turizma kao faktor razvoja privrede Republike Srbije“, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd 2010, Izdavač: Institut za međunarodnu politiku i privredu, ISBN 978-86-7067-140-9 , UDC 338.48(497.11) (082) COBISS.SR – ID 176188684

149. Vuković Predrag, Cvijanović Drago (2010): “Agritourism in Serbia as a chance for food export“ Proceeding “COMPETITIVITATEA ECONOMIEI AGROALIMENTARE SI RURALE IN CONDITIILE CRIZEI MONDIALE II”, Edita II, Academia de Studii Economice – Bucuresti, 24-25 Septembrie 2010., ISBN 978-606-5005-374-8, p.433-438.

150. Branko Mihailović, Drago Cvijanović, Perica Gligić (2010): “The Role of Financial Consulting in modern business”, Zbornik radova sa II Međunarodne naučn-stručne konferencije koja je održana 15 i 16. juna 2010. godine u Stavroplju – Ruska Federacija. Stavropoljski državni poljoprivredni Univerzitet, Stavropolj – Ruska Federacija; Slovački agarni univerzitet, Nitra – Slovačka i Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd – Srbija, ISBN: 978-5-91042-097-1; UDK338.012; BBK 65.9; C56; str.19-30.

151. Branko Mihailović, Drago Cvijanović, Jonel Subić (2010): “The analysis of criteria for selecting the consultative organizations in function of enterprises’ development in agro-complex of Serbia”, International Scientific Conference „Problems and Prospects of Innovation Development of World Agriculture”, Saratov State Agrarian University, Saratov, Russia, 17-19th, 2010.

152. Drago Cvijanović, Anton Puškarić, Gorica Cvijanović (2010): “Production possibilities and export perspectives of potato in the republic of Serbia”, (poglavlje u monografiji), str. 37-45. U Monografija: “AGRICULTURE IN THE PROCESS OF ADJUSTMENT TO THE COMMON AGRICULTURE POLICY”, University of Ss Kiril and Methodius in Skopje – Faculty of Agricultural Sciences and Food, Skopje 2010., Uređivački odbor: prof. Dr Mile Pesevski, prof. Dr Dragan Gjoševski, prof.Dr Nenad Georgiev, FASF, Skoplje, ISBN 978-9989-845-40-6, COBISS.MK-ID 83531274, UDK: 631 (497.7:4-672EU).

153. Drago Cvijanović, Jonel Subić, Gorica Cvijanović (2010): „Evaluation of future movements in production of potato and vegetables on the city of Belgrade area“, (poglavlje u monografiji), str. 46-56. Monografija: “AGRICULTURE IN THE PROCESS OF ADJUSTMENT TO THE COMMON AGRICULTURE POLICY”, University of Ss Kiril and Methodius in Skopje – Faculty of Agricultural Sciences and Food, Skopje 2010., Uređivački odbor: prof. Dr Mile Pesevski, prof. Dr Dragan Gjoševski, prof.Dr Nenad Georgiev, FASF, Skoplje, ISBN 978-9989-845-40-6, COBISS.MK-ID 83531274, UDK: 631 (497.7:4-672EU).

187

154. Cvijanović, Drago, Puškarić, Anton, Cvijanović, Gorica (2010): „Production possibilities and export perspectives of potato in the Republic of Serbia“, poglavlje u monografiji, str. 37-45. Monografija:Agriculture In The Process Of Adjustment To The Common Agriculture Policy”, University of Ss Kiril and Methodius in Skopje – Faculty of Agricultural Sciences and Food, Skopje 2010., ISBN 978-9989-845-40-6, COBISS.MK-ID 83531274, UDK: 631 (497.7:4-672EU)

155. Cvijanović Drago, Subić Jonel, Cvijanović Gorica (2010): “Evaluation of future movements in production of potato and vegetables on the city of Belgrade area”. Chapter III in Monograph “Agriculture in the process of adjustement to the common agriculture policy”, University Ss Kiril and Methodius in Skopje – Faculty of Agricultural Sciences and Food, pp. 46-56, ISBN 978-9989-845-40-6, COBISS.MK-ID 83531274.

156. Kostadinović Dragan Y, Cvijanović Drago and Randwijk Monique (2010): „Wine Trade - from Tradition to Successful Achievement“, „AGRICULTURE AND COUNTRYSIDE IN THE SQUEEZE OF CLIMATE CHANGE AND RECESSION” IX. Oszkár Wellmann International Scientific Conference Hódmezővásárhely, 22nd April 2010. Review on Agriculture and Rural Development. Scientific Journal of University of Szeged, Faculty of Agriculture. Volume 5. (1) supplement. ISSN 1788-5345. CD Isuue, p. 82-89.

157. Kostadinović Dragan Y, Cvijanović Drago i Randwijk Monique (2010): „Wine trade – Russian market, challenge for Serbia“, The materrials of International theoretical and practical conference: „PROBLEMS AND PERSPECTIVES OF WORLD AGRICULTURE’S INNOVATIVE DEVELOPMENT“, Saratov, Russia, May, 17-19th 2010. UDK: 378:001.891; bbK 4; ISBN: 978-5-91818-058-7; str. 19-23.

158. Mihailović Branko, Cvijanović Drago, Gligić Perica (2010): “The Role of Financial Consulting in modern business”, Zbornik radova sa II Međunarodne naučn-stručne konferencije koja je održana 15 i 16. juna 2010. godine u Stavroplju – Ruska Federacija. Stavropoljski državni poljoprivredni Univerzitet, Stavropolj – Ruska Federacija; Slovački agarni univerzitet, Nitra – Slovačka i Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd – Srbija, ISBN: 978-5-91042-097-1; UDK 338.012; BBK 65.9; C56; str. 19-30.

159. Mihailović Branko, Cvijanović Drago, Subić Jonel (2010): “The analysis of criteria for selecting the consultative organizations in function of enterprises’ development in agro-complex of Serbia”, International Scientific Conference „Problems and Prospects of Innovation Development of World Agriculture”, Saratov State Agrarian University, Saratov, Russia, 17-19th, 2010.

160. Mihailović Branko, Milanović Milan, Cvijanović Drago (2010): “Ocena tražnje za konsultantskim uslugama kod preduzeća u agrokompleksu Srbije”, Ekonomika poljoprivrede, God./Vol. LVII, br./NO 1 (1-153), 2010. YU ISSN 0352-3462; UDC 338.43:63;UDK: 339.13:631 (497.11). str. 1-13.

161. Vuković Predrag, Arsić Slavica, Cvijanović Drago (2010): “Konkurentnost ruralnih turističkih destinacija”, Ekonomika poljoprivrede, God./Vol. LVII, br./NO 1 (1-153), 2010. YU ISSN 0352-3462; UDC 338.43:63;UDK: 339.13:631 (497.11). str. 47-60.

188

162. Cvijanović Drago, Manole Victor, Hamović Vladana, Fokion K. Vosniakos, Jonel Subić. Publishers: The Balkan Scientific Association of Agrarian Economics, Belgrade; Institute of Agricultural Economics, Belgrade, Academy of Economic Studies, BucharestUDC 338.43:63, YU ISSN 0352-3462, UDK: 334.73 (497.113)page 528-533.

163. Mihailović Branko, Milanović R. Milan, Cvijnović Drago (2010): “Ocena tražnje za konsultantskim uslugama kod preduzeća u agrokompleksu Srbije”, Ekonomika poljoprivrede, vol. 57, br. 1, str. 1-13, 2010. YU ISSN 0352-3462; UDC 338.43:63;UDK: 339.13:631 (497.11)

164. Paraušić Vesna, Cvijanović Drago, Hamović Vladana (2010): „Klasterski pristup unapređenju konkurentnosti stočarske proizvodnje u Republici Srbiji“, („The Clusters Approach to the Improvement of Competitiveness of Livestock Production in Serbia“), strana 61-73, Zbornik Matice srpske za društvene nauke, broj 130. http://www.maticasrpska.org.rs/casopisi/drustvene_nauke_130.pdf

165. Vuković Predrag, Arsić Slavica, Cvijanović Drago (2010): „Konkurentnost ruralnih turističkih destinacija” str. 47-60, časopis Ekonomika poljoprivrede/Economic of Agriculture 57, januar-mart, Beograd, God./Vol. LVII, br./N0 1(1-153), 2010, Beograd UDC:338.43:63, YU ISSN 0352 – 3462.

166. Paraušić Vesna, Hamović Vladana, Cvijanović Drago (2010): „Analiza stanja i mogući pravci razvoji zemljoradničkih zadruga na području grada Beograda”. Tematski zbornik „Agrarna i ruralna politika u Srbiji: Održivost agroprivrede, zadrugarstva i ruralnih područja (3)“, izdavač Društvo agrarnih ekonomista Srbije, Poljoprivredni fakultet, Zemun, Editori: Danilo Tomić, Miladin Ševarlić, strana 169-180, ISBN/ISSN 978-86-86087-19-5, CIP 338.43(497.11)(082).

167. Drago Cvijanović, Dragan Y. Kostadinović, Branko Katić (2010): „Marketing koncept i multifunkcionalnost ruralnih područja Srbije“, (REFERAT PO POZIVU) Zbornik sažetaka sa Naučne konferencije sa međunarodnim učešćem:TURISTIČKI IMIDŽ SRBIJE KAO FAKTOR RAZVOJA PRIVREDE, Prolom Banja, 16-18. april 2010.godine, CIP 338.48(497.11)(082); 338.1 (497.11)(082);ISBN 978-86-7067-137-9; COBISS.SR-ID 174598156, str. 15-16.

168. Roljević Svetlana, Cvijanović Drago, Sarić Radojica (2011): “Genetički resursi pšenice u Svetu i Srbiji”.Zbornik naučnih radova 2011., Institut PKB Agroekonomik, vol 17, br. 1-2, str. 27-32, UDC 167.7:63, ISSN: 0354-1320, UDC rada 633.11+575.16.

169. Paraušić Vesna, Mihailović Branko, Cvijanović Drago. (2011): “Analysis of the situation in the rural areas of Serbia”. International conference - Rural development policies from the EU enlargement perspective, Thematic Proceeding, Ečka, September, 2011, ISBN: 978-86-6269-004-3, COBISS. SR-ID 188482828, pp. 55-63.

170. Mihailović, B., Paraušić, V., Cvijanović, D. (2011): “The rural development policy of EU in context of improving rural areas of Serbia“.9th ERDN Conference Rural development policies from the EU enlargement perspective, SESSION B - EU RD measures from the candidate countries perspectives, European Rural Development Network, Institute of Agricultural Economics (IAE) Belgrade.

189

171. Mihailović Branko, Cvijanović Drago, Pejanović Radovan (2011): “Marketing consulting in function of development of serbian agrocomplex enterprises”, TTEM, TECHNICS TECHNOLOGIES EDUCATION MANAGEMENT, DRUNPP, Sarajevo, Volume 6, Number 2, 2011, ISSN 1840-1503, pp. 496-502. Indexing on: Science Citation Index Expanded http://www.isiwebofknowledge.com, EBSCO Publishing (EP) USA http://www.epnet.com Thompson Reuters, ISI Web of Knowledge

172. Nada Mijajlović, Drago Cvijanović, Stajkovac Jugoslav. (2011). „Zaštita i održivi razvoj ekosistema Dunavskog regiona“. Special Issue-1 International Scientific Meeting : Sustainable Agriculture and Rural Development in terms of the Republic of Serbia Strategic goals Implementation within Danube Region – local communities’ development I Book god./Vol. LVIII, SB/SI-1(1-412), 2011, Belgrade, UDC 338.43:63; YU ISSN 0352-3462; UDK: 502.131.1 (282.243.7.043) str.164-171.; izdavač Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd.

173. Cvijanović Drago, Simonović Zoran, Mihailović Branko. (2011): “Težišta i ciljevi novijih reformiagrarne i regionalne politike Evropske Unije”. Ekonomika poljoprivrede, Beograd, broj 3/2011, str. 359-370, ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63

174. Paraušić Vesna, Hamović Vladana, Drago Cvijanović (2011): “The Main Characteristics of World Primary Agricultural Commodity Market”, časopis TEME, Niš, broj 3/2011, str. 993-1010, UDK: 1+3 ISSN 0353-7919.

175. Svetlana Roljević, Drago Cvijanović, Nataša Kljajić. (2011): „Biološka kontrola kao mera povećanja produktivnosti u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji“. V SIMPOZIJUM sa međunarodnim učešćem Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji, 20-22. oktobar, 2011. godine, Poljoprivredni fakultet (Beograd), ISBN 978-86-7834-129-8, Apstrakt, str. 41.

176. Nada Mijajlović, Drago Cvijanović, Vesna Popović. (2011): „Priorities of environment protection within sustainable development of Obrenovac municipality“, Proceedings 4 th International Conference „Science and higher education in function of sustainable development“ Užice, 2011, CIP 62(048)502.131.1(048)005.6(048); abstract proceedings ISBN 978-86-83573-21-9; CD proceedings ISBN 978-86-83573-22-6; COBISS.SR-ID 186654988; str.(6-)43-46, Publisher High Busness-Technical school of Uzice, Serbia.

177. Simonović Zoran, Cvijanović Drago, Mihailović Branko (2011): “Uloga i značaj malih i srednjih preduzeća u agraru”. Časopis Agroznanje, UDK 63; ISSN 1512-6412=Agroznane, University ofBanjaluka, Faculty of Agriculture, Vol.12, br. 1. 2011. UDK: 663/664:658.562; str. 101-108.

178. Drago Cvijanović, Vesna Paraušić, Marko Jeločnik (2011): “Exchange of meat, meat products and milk between the customs union - Russian Federation, Belarus and Kazakhstan and Republic of Serbia”. Stavropolj, Rusija.

179. Mihailović, B., Cvijanović, D., Paraušić, V. (2011): “Analysis of export markets and export products of agro sector of Serbia“, Simpozionul internaţional cu tema:Economie agrară şi dezvaltore rurală - realităţi şi perspective pentru Romănia, Institutul de cercetare pentru economia agriculturii şi dezvoltare rurală Bucureşti Romania, 8-9 septembrie 2011, pp. 22-31, ISSN 224-7187; ISSN –L=2247-7187.

190

180. Mihailović, B., Paraušić, V., Cvijanović, D. (2011): “Economic backwardness of serbian rural areas in terms of global crisis”, International Scientific Meeting “Agro-food and rural economy competitiveness in terms of global crisis” Third edition, Bucharest, 23-24 September 2011, Bucharest University of Economics, Faculty of agro-food and environmental economics, Research center for regional analysis and policies.

181. Cvijanović, D., Mihailović, B., Paraušić, V. (2011): “Agroekological conditions in terms of healthy-safety food in Serbia”, 22ndInternational Symposium “Food safety production”, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June, 2011, Novi Sad; Faculty of Agriculture, 2011, pp. 156-159, ISBN 978-86-7520-219-6, UDC: 338.439.4:616-092.11

182. Mihailović, B., Cvijanović, D., Paraušić, V. (2011): „Business consulting as an education model and a factor of agricultural education modernization“, Minesterstvo selьskogo hozяйstva Possiйskoй Federacii, Federalьnoe Gosudarstvennoe obrazovatelьnoe, učreždenie vыsšego professionalьnogo obrazovaniя „Saratovskiй Gosudarstvennый Agrarnый Universitet imeni N.I. Vavilova“, Materialы Meždunarodnoй naučno-praktičeskoй konferencii: Aktualьnыe problemы processa obučeniя: modernizaciя agrarnogo obrazovaniя, Saratov, Izdatelьstvo „KUBiK“, pp. 3-9, UDK 378:001.891, BBK 4, ISBN 978-5-91818-167-6

183. Mihailović, B., Cvijanović, D., Paraušić, V. (2011): “Development of Serbian food sector in terms of integration with the EU“. The international conference: Expectations and challenges for the section farming of food in the face following enlargements EU, 17 - 18 November 2011, Institute of Agricultural and Food Economics, Warszawa, Poljska.

184. Paraušić, V., Mihailović, B., Cvijanović, D. (2011): “Analysis of the situation in the rural areas of Serbia”, Institute of Agricultural Economics Belgrade, Serbia, tematski zbornik Rural development policies from the eu enlargement perspective, ISBN 978-86-6269-004-3, Cobiss.sr-id 188482828, CIP 341.217.02(4-672EU)(082) 631(4)(082), str. 55-65, izdavač Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd.

185. Roljević Svetlana, Cvijanović Drago, Grujić Biljana (2011): “Possibility of reducing greenhouse gas emissions in agriculture sector, Environmental protection of urban and suburban settlements“, Ecological movement of Novi Sad, XV International Eco-Conference, 21st-24th september 2011, ISBN: 978-86-83177-44-8, COBISS.SR-ID 266152199, CIP: 502.22:711.4 (082), str. 433-442.

186. Rojević Svetlana, Kovačević Dušan, Dolijanović Željko, Cvijanović Gorica, Cvijanović Drago (2011): “Uticaj poljoprivredne proizvodnje na zemljište kroz emisiju nitrata”, 1. Međunarodni naučno-stručni skup „Zemljište, korišćenje i zaštita“, Međunarodna menadžerska akademija Novi Sad, Andrevlje, 21-23., str. 142-145.

187. Cvijanović Drago, Mihailović Branko (2011). “Međunarodni marketing kao faktor razvoja izvozne konkurentnosti”, monografija, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd. ISBN 978-86-6269-002-9, COBISS. SR-ID 87942412.

191

188. Drago Cvijanović, Gorica Cvijanović, Anton Pušakrić (2011): „Marketing i ekološka poljoprivreda“, Monografija, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd, ISBN: 978-86-82121-96-1; CIP 658.8; 631.147;COBISS.SR-ID 185934092; - 393 str.: graf. prikazi, tabele; 25 cm.

189. Mihailović Branko, Simonović Zoran, Cvijanović Drago (2011): “Konsalting u oblasti informacionih tehnologija kao podrška menadžmentu srpskih preduzeća u (post)kriznom periodu”, Poslovna ekonomija, 2011, vol. 5, br. 2, Fakultet za uslužni biznis, Sremska Kamenica, God. V broj 2, Vol 9, ISSN 1820-6859 UDK 3:33 +336.

190. Mihailović Branko, Simonović Zoran, Cvijanović Drago (2011): „Razvoj, uloga i ciljevi konsaltinga u procesu tranzicije u Srbiji“, Tranzicija, Časopis za ekonomiju i politiku tranzicije, Tuzla, Travnik, Zagreb, Beograd, Bukurešt, broj 27, godina 13, ISSN 1512-5785; str. 33-42.

191. Mihailović, B., Cvijanović, D., Paraušić, V.(2011): “Marketing tehnike i alati u funkciji efikasnog poslovnog odlucivanja preduzeća”. Ekonomika Niš, 1/2011, ISSN 0350-137X UDC 338 (497, 1), str. 48-60.

192. Cvijanović, D., Paraušić, V., Mihailović, B. (2011): “Afirmacija marketing pristupa u poljoprivredi Srbije”, Zbornik naučnih radova sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Vol. 17, broj 1-2, Beograd 2011, str. 157-167, Institut PKB Beograd, UDK/UDC 167.7:63, ISSN:0354-1320.

PROF. DR VELJKO VUKOJE

BIOGRAFIJA

Dr Veljko Vukoje rođen je 26.09.1966. godine u Bileći. Osnovnu i srednju ekonomsku školu završio je u Bileći. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, smer Agroekonomski, upisao je školske 1986/87 godine i diplomirao 1993. godine. Završio je poslediplomske studije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu sa prosečnom ocenom 9, 97. Magistarsku tezu pod naslovom «Primena sistema obračuna po standardnim troškovima u ratarskoj proizvodnji» odbranio je aprila 1999. godine. Doktorsku disertaciju pod nazivom «Obračun troškova u poljoprivrednim preduzećima ABC metodom» odbranio je 24. 01. 2006. godine.

Od marta 1994. godine, kao student poslediplomac, izvodio je vežbe na predmetima: Knjigovodstvo, Analiza poslovanja i Kalkulacije (biološki smerovi). U martu 1995. godine biran je za asistenta pripravnika na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu – Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, uža naučna oblast: Računovodstvo i ekonomika poljoprivrednih gazdinstava. U zvanje asistenta biran je 1999. i 2003. godine. Sve vreme izvodio je vežbe iz predmeta: Analiza poslovanja i Knjigovodstvo - na agroekonomskom smeru, i predmeta Kalkulacije - na biološkim smerovima. U junu 2006. godine izabran je u zvanje docenta, a u junu 2011. godine u zvanje vanrednog profesora, za užu naučnu oblast: Računovodstvo i ekonomika

192

poljoprivrednih gazdinstava. Izvodi predavanja i deo vežbi vežbe na predmetima Računovodstvo poljoprivrednih gazdinstava i Analiza poslovanja poljoprivrednih gazdinstava na osnovnim studijama, kao i nastavu iz određenih predmeta na master i doktorskim studijama.

Samostalno i u saradnji sa drugim autorima objavio je 68 naučnih i stručnih radova, od čega su 4 rada na SCI listi, i 4 rada kategorije M24. Učestvovao u realizaciji 8 naučno-istraživačkih projekata Ministarstva za nauku Republike Srbije, a trenutno je na jednom rukovodilac ekonomskog potprojekta (III 46005). Kao rukovodilac ili član projektnog tima, učestvovao je u realizaciji 9 stručnih projekata, uglavnom posvećenih metodološko-aplikativnim problemima iz oblasti računovodstva i obračuna troškova u poljoprivredi. Autor je praktikuma iz predmeta „Računovodstvo poljoprivrednih gazdinstava“, kao i jednog poglavlja u monografiji pod nazivom „Proizvodno-ekonomski pokazatelji na poljoprivrednim gazdinstvima“. Takođe je koautor metodologije i računovodstvenog softvera za vođenje „Računovodstva na porodičnim gazdinstvima“. Do sada je bio mentor 28 diplomskih radova i 3 master rada, a trenutno rukovodi izradom 2 magistarske teze i jedne doktorske disertacije. U okviru CEEPUS programa boravio je mesec da na stručnom usavršavanju na University of National and World Economy u Sofiji.

Čita, piše i govori engleski jezik, a služi se i ruskim jezikom. Aktivan je član više stručnih i naučnih asocijacija: DEAS - Društvo agrarnih ekonomista Srbije, EAAE – European Association of Agricultural Economists, SRRS – Savez računovođa i revizora Srbije, PTEP – Nacionalno društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi. Takođe je član projektnog tima i Nadzornog odbora za uvođenje FADN sistema u našoj zemlji.


1. Vukoje, V., Koči, I. (2007): „Proizvodno-ekonomski pokazatelji na poljoprivrednim gazdinstvima“, poglavlje u monografiji “Sistem informacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 143-196. ISBN 978-86-7520-153-3.

2. Vukoje, V., Maletić, D. (2007): „Sistem prikupljanja računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima u zemljama EU – FADN”, Agroekonomika, br. 36, str. 155-162.

3. Vukoje, V. (2007): „Analiza osnovnih pokazatelja uspeha poljoprivrede i prehrambene industrije Vojvodine„Savremena poljoprivreda, vol. 56, br. 3-4, str. 120-126.

4. Vukoje, V. (2007): „Obračun troškova po aktivnostima u poljoprivrednim preduzećima” , Savremena poljoprivreda, vol. 56, br. 1-2, str. 158-164.

5. Jovanović M., Vukoje V., Maletić D. (2007): „Uporedna analiza proizvodnih rezultata ratarske proizvodnje Vojvodine i Evropske Unije”, Agroekonomika, br. 36, str. 40-50.

193

6. Vukoje, V, Zekić, V. (2007): „The analysis of financial results and financial position of agricultural in Vojvodina“, Inernational scientific symposium: Management of durable rural development, Faculty of farm managament Timisoara, Zbornik radova, p. 367-374.

7. Vukoje, V. (2007): “Analiza finansijskih parametara uspeha poljoprivrednih preduzeća Vojvodine (200-2005)”Veterinary medicine, animal husbadry and economy in the healthy and food safety production – with the international participation, Proceeding abstracts, Agricultural faculty, Herceg Novi, p. 200.

8. Vukoje, V., Koči, I. (2007): „Proizvodno-ekonomski pokazatelji na poljoprivrednim gazdinstvima“, poglavlje u monografiji „Sistem informacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine“, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 143-197.

9. Milić, D., Vukoje, V. (2008): „Proizvodno-ekonomska i upotrebna vrednost kajsije”, Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP, vol. 12, br. 1-2, str. 57-59.

10. Vukoje, V., Milić, D., Maletić D. (2008): „Analiza osnovnih parametara uspeha prehrambene industrije Vojvodine (2002-2006)”, Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP, vol. 12, br. 1-2, str. 60-62.

11. Vukoje, V., Dobrenov, I. (2008): „Analiza finansijskih parametara poslovanja preduzeća iz oblasti šumarstva”, Agroekonomika, br. 39-40, str. 61-68.

12. Zekić, V, Vukoje, V. (2008): “Economic valorisation of the cereals’ straw value”, International scientific symposium - Management of durable rural development, Faculty of farm management, Timisoara, Zbornik radova, p. 249-255.

13. Vukoje, V., Milić, D. (2008): „Analiza profitabilnosti proizvodnje voća“, XIII Kogres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem, Knjiga Abstrakata, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 166.

14. Milić, D, Sredojević, Zorica, Vukoje, V. (2008): „Proizvodno-ekonomski značaj dunje“, XIII Kogres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem, Knjiga Abstrakata, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str.167.

15. Vukoje, V. (2008): “The Analysis of the Financial Parameters of Success of Companies in Dairy Industry”, Animal husbadry, veterinary and economy in the healthy and food safety production– with the international participation, Proceeding abstracts, Agricultural faculty, Herceg Novi, p. 24.

16. Milić. D, Sredojević, Zorica, Vukoje, V. (2009): „Economic determinanats quality of fruits„ , First international conference Sustainable postharvest and food tehnologies, Book ofabstracts, Divčibare, Serbia, p. 63.

17. Vukoje, V. (2009): “Osnovne determinante računovodstvatroškova u poljoprivrednim preduzećima”, Agroekonomika, br. 41-42, str. 95-105.

18. Vukoje, V., Milić, D. (2009): „Ekonomski efekti u proizvodnji važnijih vrsti voćaka”, Ekonomika poljoprivrede, vol. 56, br. 3, str. 377-387.

19. Zoranović T., Vukoje V. (2009): „Softver za mala poljoprivredna gazdinstva”, Ekonomika poljoprivrede, vol. 55, br.3, str. 329-338.

20. Vukoje, V., Milić, D. (2009): “Analiza rentabilnosti poljoprivrednih preduzeća Vojvodine (2003-2007)”, Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP, vol. 13, br. 2, str. 162-165.

194

21. Milić. D, Sredojević, Zorica, Vukoje, V. (2009): „Economic determinanats quality of fruits„ , First international conference: Sustainable postharvest and food tehnologies - INOPTEP, Vol 13, No. 2, p. 88-90, Faculty of Agriculture, Novi Sad.

22. Vukoje, V. (2009): „Komparativna analiza osnovnih pokazatelja uspeha složenog poljoprivrednog preduzeća”, Letopis naučnih radova Poljoprivrednog fakulteta, vol. 33, br. 1, str. 19-27.

23. Zekić V., Vesna Rodic, Tica N., Vukoje V. (2010):„Economic indicators of straw briquettes production -the case study from Serbia”, TTEM - Technics Technologies Education Management, SCI lista, Vol 5, No 1-2010, p. 245-250, ISSN: 1840-1503,

24. Okanović, Đ., Tica, N., Zekić, V., Vukoje V., Milić D. (2010): „Profitability of investment in plant for processing animal waste“, TTEM - Technics Technologies Education Management, SCI lista, Vol. 5, No 2, p. 296-300, ISSN: 1840-1503.

25. Vukoje, V., Pavkov, I., Babić, M. (2010):„Economic Effects Of Dried Pear Production Using Combined Technology“, Economics of agriculture, vol. 57, special issue 2, p. 219-227.

26. Vukoje, V., Zekić, V. (2010): „Ekonomski položaj poljoprivrednih preduzeća u Vojvodini (2001-2009)“, Ekonomika poljoprivrede, vol. 57, br. 3, str. 411-424.

27. Zekić V., Tica N., Okanović Đ., Vukoje, V., Milić D. (2010): „Uticaj korišćenja ekstrudiranog zrna lana na ekonomske rezultate proizvodnje tovljenika“, Ekonomika poljoprivrede, vol. 57, br. 4, str. 637-646.

28. Vukoje, V., Marković, T. (2010): “Analysis of economic efects of the basic field crops production on family farms”, Conterporary agriculture, vol. 59, No. 1-2, p. 15-21.

29. Zekić, V., Vukoje, V. (2010): “Value estimation of cereal straw”, Conterporary agriculture, vol. 59, No. 1-2, p. 151-154.

30. Vukoje, V., Pavkov, I. (2010): „Analysis of economic justification of drying of apricots by combined tehnology”, Journal of procesing and energy in agriculture- bivši PTEP, Vol 14(2010) No 1, p. 36-39.

31. Milić, D., Vukoje, V., Zorica Sredojević (2010): „Production characteristics and aspects of quince production”, Journal of procesing and energy in agriculture- bivši PTEP, Vol 14(2010) No 1, p. 40-43.

32. Vukoje, V., Gordana Vukelić (2010): „Finansijsko propadanje poljoprivrednih preduzeća Vojvodine“, Računovodstvo, SRRS, vol. 54, br.5-6, str. 94-102.

33. Dobrenov I., Vukoje V. (2010): „Analiza finansijske strukture preduzeća na bazi tokova obrtnog fonda”, Agroekonomika, br. 47-48, str. 48-56.

34. Vukoje, V, Zekić, V. (2010): “Activity based cost accounting for agricultural enterprises”, Animal husbadry, veterinary medicine and economics in rural development and the healtry and food safety production, Proceeding abstracts, Agricultural faculty Novi Sad, Divčibare, p. 13.

35. Zekić, V, Tica, N, Okanović, Đ, Vukoje, V. (2010): “The impact of extruded linseed usage on economic results of fatling production”, Animal husbadry, veterinary medicine and economics in rural development and the healtry and food safety production, Proceeding abstracts, Agricultural faculty Novi Sad, Divčibare, p. 93.

195

36. Vukoje, V, Matković M. (2010): „Model za vođenje računovodstva na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima“ konferencija „Zdrav život“, Trebinje, Sajamski grad i IEP, str. 7-13.

37. Vukoje, V., Pavkov, I. (2010): „Analiza ekonomske opravdanosti sušenja kajsije kombinovanom tehnologijom”, Zbornik izvoda, XXII Nacionalna konferencija procesna tehnika i energetika u poljoprivredi, Donji Milanovac, str. 48.

38. Vukoje, V. (2010).: „Analiza osnovnih parametara uspeha poljoprivrednih preduzeća Vojvodine“, Međunarodna naučno-stručna konferencija, Poljoprivredni fakultet Banja Luka, Knjiga apstrakata, str. 34.

39. Tica, N., Vukoje, V., Okanović, Đ., Zekić, V., Milić, D. (2011): “Economic analysis of possibilities for investments into the animal waste treatment in Serbia”, Technics Technologies Education Management-TTEM, SCI lista, vol. 6, No. 3, p. 772-775.

40. Vukoje V., Dobrenov I. (2011): “Financial Position Of Food Industry In Vojvodina During Transition Period”, Agricultural Economics (Zemědělská ekonomika), Czech Academy of Agricultural Sciences, ISSN 0139-570X, No.4, p. 188 – 195.

41. Vukoje, V., Marija Bodroža-Solarov, Jelena Vučković, Košutić, M., Jasmina Živković (2011): „Ekonomskiefektiproizvodnje spelte u organskom sistemu gajenja“, Ekonomika poljoprivrede- specijalni broj 1, str. 80-87.

42. Vukoje, V., Milić, D., , Pavkov, I. (2011): „Production-Economic Parameters of Dried Quince“, 22 Internacional Symposium Food safety production, Proceedings, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, ISBN:978-86-7520-219-6 str. 227-230.

43. Figurek Aleksandra, Vukoje, V. (2011): „Značaj mreže računovodstvenih podataka za kreiranje agrarne politike“, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, br. 25, str. 187-195.

44. Vukoje, V., Milić, D. (2011): “Analiza ekonomske opravdanosti proizvodnje sušenog voća u Srbiji”, XVIMeđunarodno naučno-stručno Savjetovanje agronoma Republike Srpske, Zbornik sažetaka, Poljoprivredni fakultet, Trebinje.

45. Veljko Vukoje (2011): „Računovodstvo poljoprivrednih gazdinstava“, praktikum, Poljoprivereni fakultet, Novi Sad, 233 stranice, ISBN 978-86-7520-203-5;COBISS.SR-ID 259713287

PROF. DR VLADISLAV ZEKIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Vladislav Zekić, vanredni profesor, rođen je 06.11.1973. godine u Sarajevu, opština Centar. Osnovnu i srednju elektrotehničku školu završio je u Brezi, Republika Bosna i Hercegovina. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu – agroekonomski smer upisao je 1992. godine. Diplomirao je 27. juna 1997. godine sa prosečnom ocenom 8, 46. sa diplomskim radom: “Sporedni proizvodi ratarstva kao izvor energije i njihova ekonomska valorizacija”. Poslediplomske studije upisao je na Poljoprivrednom

196

fakultetu u Novom Sadu na smeru “Organizacija i upravljanje u AIK-u” 1997. godine. Iste je završio sa prosečnom ocenom 9, 57, odbranivši magistarski rad pod nazivom “Upravljanje troškovima korišćenja poljoprivrednih mašina u poljoprivredi” 27.12.2000. godine. Doktorsku disertaciju pod nazivom “Metode ocenjivanja ekonomske opravdanostienergetske upotrebe biomase” odbranio je 10.02.2006. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

U toku školske 1997/1998 godine radi kao demonstrator na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, izvodeći vežbe na predmetu Ekonomika poljoprivredne tehnike. Početkom 1998. godine zasniva radni odnos u PIK – BEČEJ Poljoprivreda Bečej na radnom mestu Stručni saradnik. Krajem iste godine prelazi na radno mesto Rukovodilac finansijske službe na kojem radi do kraja 2000. godine. Krajem 2000. godine prelazi u preduzeće Agrovojvodina-Komercservis Novi Sad na radno mesto Stručni saradnik za spoljnu trgovinu. Početkom 2004. godine, po izboru u zvanje asistenta na naučnoj oblasti Računovodstvo i ekonomika poljoprivrednih gazdinstava, zasniva radni odnos na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. U toku 2006. godine izabran je u zvanje docenta, a 2011. godine u zvanje vanrednog profesora na istoj naučnoj oblasti. Član je Udruženja sudskih veštaka „Vojvodina”, Društva računovođa i revizora i Društva agrarnih ekonomista.


1. Zekić, V., Okanović, Đ., Živković, B. (2007): “Ekonomski aspekti proizvodnje svinjskog mesa”, Savremena poljoprivreda, (LVII), br. 1-2, str. 206-211, ISSN 0350-1205, UDK 338.512:636.4:637.5.

2. Okanović, Đ., Petrović Ljiljana, Đžinić Natalija, Tomović, V., Zekić V., Kurjakov Nada (2007): “Uticaj kvaliteta svinjskih polutki na ekonomiku poslovanja u veleprodaji mesa”, LIV Savetovanje industrije mesa sa međunarodnim učešćem: “Savremeni trendovi u proizvodnji i preradi mesa”, Vrnjačka Banja, str. 38-40.

3. Vukoje, V., Zekić, V. (2007): »The analysis of financial results and financial position of agricultural in Vojvodina«, in: »Management of durable rural development«, pp. 367-374, Faculty of farm managament, Timisoara.

4. Živković, B., Radović, Č. Okanović, Đ., Zekić, V. (2007): »Efekti različitih tehnologija držanja na dobrobit prasadi u odgoju«, Biotehnologija u stočarstvu, vol. 23, 5-6, knjiga 2, str. 259-266, UDK 636, ISSN 1450-9156.

5. Zekić, V., Okanović, Đ. (2007): »Prudence of fatty pigs production«, I International Congress: “Food technology, quality and safety”, XI Symposium NODA: “Technology, quality and safety in pork production and meat processing”, Proceedings, str. 33-37.

6. Zekić, V., Jovanović, M. (2007): »Predlog strategije za korišćenje energije iz biomase kao obnovljivog izvora energije u AD Mitrosrem«, Revija agronomska saznanja, br. 5, Novi Sad, str. 21-23, UDK 631.6, ISSN 0354-5865.

197

7. Zekić, V., Jovanović, M. (2007): »Utvrđivanje kriterijuma za sagledavanje ekonomskih aspekata proizvodnje biogasa radi daljnje proizvodnje toplotne i/ili električne energije na AD Mitrosrem«, Revija agronomska saznanja, br. 5, Novi Sad, str. 33-36, UDK 631.6, ISSN 0354-5865.

8. Zekić, V. (2007): »Utvrđivanje troškova spremanja slame sistemom malih četvrtastih bala«, Traktori i pogonske mašine, god. 12, br. 2, JUMTO, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 25-32, UDK 631.372, ISSN 0354-9496.

9. Zekić, V., Tica, N. (2007): »Valorizacija vrednosti slame strnih žita«, Agoekonomika, br. 36, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 187-203.

10. Zekić, V., Okanović, Đ., Živković, B. (2008): “Ekonomičnost proizvodnje tovnih svinja na individualnom sektoru«, Savremena poljoprivreda, (LVII), Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

11. Zekić V., Vukoje V.(2008): »Economic valorisation of the cereals’ straw value », in: »Management of durable rural development«, pp. 249-255, Faculty of farm managament, Timisoara.

12. Zekić, V. (2008): “Utvrđivanje troškova spremanja slame sistemom valjkastih bala i sistemom malih četvrtastih bala«, PTEP, Novi Sad, str. 83-85.

13. Brkić, M., Janić, T., Tešić, M., Zoranović, M., Turan, J., Zekić, V., Dedović, N., Igić, S: (2008): »Strategija gazdovanja energijom na poljoprivrednim kombinatima sa aspektra korišćenja energije«, Revija agronomska saznanja, br. 5, Novi Sad, str. 1 - 6, UDK 43, ISSN 0354-2092, COBISS.SR-ID 47264012.

14. Zekić, V., Jovanović, M. (2008): »Senzitivna i diferencijalna analiza ekonomskih efekatakorišćenja biomase u energetske svrhe«, Revija agronomska saznanja, br. 5, Novi Sad, str. 14 - 17, UDK 43, ISSN 0354-2092, COBISS.SR-ID 47264012.

15. Pejanović, R., Okanović, Đ., Zekić, V., Delić Stanislava, Andrić Nataša (2008): »Ekonomski pokazatelji proizvodnje mleka i teladi«, Biotehnologija u stočarstvu (časopis za unapređenje stočarstva), Institut za stočarstvo, Beograd-Zemun, str. 643-649, UDC 636, ISSN 1450-9156.

16. Zekić, V., Tica, N., Milić, D.: (2008): “Ekonomski rezultati proizvodnje suncokreta”, Agroekonomika br. 37-38, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 104-110, ISSN 0350-5928.

17. Zekić, V. (2008): »Analiza troškova eksploatacije srednjeg traktora«, Traktori i pogonske mašine, god. 13, br. 4, JUMTO, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 133-138, UDK 631.372, ISSN 0354-9496.

18. Vojinović-Miloradov Mirjana, Delić Stanislava, Pejanović, R., Zekić, V. (2008): »Mehanizmi podrške korišćenju obnovljivih izvora energije«, Agroekonomika br. 39-40, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 69-80, ISSN 0350-5928.

19. Tica, N., Zekić, V., Milić, D. (2008): “Porez na dodatu vrednost u poljoprivredi”, Agroekonomika br. 39-40, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 117-126, ISSN 0350-5928.

20. Zekić, V., Tica, N., Stančić, B., Radović, I. (2009): “Određivanje optimalnog vremena korišćenja priplodnih krmača«, Ekonomika poljoprivrede 4/2009, Beograd, str. 685-693, ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63.

198

21. Zekić, V., Jovanović, M. (2009): »Senzitivna i diferencijalna analiza troškova energetskog korišćenja slame spremljene sistemom valjkastih bala«, PTEP, Novi Sad, str. 166-170, ISSN 1450-5029, UDK: 631.55/56:620.92.

22. Zekić V., Okanović Đ., Filipović, S., Tica, N. (2009): »Influence of the Feeding System on the Economic Results in the Production of Fatty Poultry«, IV International Symposium of Livestock Production, Struga, str. 269.

23. Zekić, V., Okanović, Đ., Filipović, S., Tica, N. (2009): „The impact of extruded corn on the economic results of chickens production“, XIII Symposium FEED TECHNOLOGY, Novi Sad, str. 199-204.

24. Zekić, V., Jovanović, M., Tica, N. (2009): »Ekonomski pokazatelji proizvodnje briketa od slame strnih žita«, Revija agronomska saznanja, br. 13, Novi Sad, str. 54-57, UDK 631.6, ISSN 0354-5865.

25. Tica, N., Zekić, V., Milić, D. (2009): “Analiza troškova ekosploatacije lakog traktora”, Agroekonomika br. 41-42, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 126-133, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

26. Tica, N., Milić, D., Zekić, V. (2009): “Prinosna vrednost građevinskih objekata u poljoprivredi”, Agroekonomika br. 41-42, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 133-140, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

27. Zekić, V., Petrović Ljiljana, Tica, N., Ikonić, P., Milić, D., Šojić, B. (2009): “Ekonomska obeležja proizvodnje svinjskog mesa za izradu sušene fermentisane kobasice (Petrovačka kobasica)”, Agroekonomika br. 43-44, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 117-126, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

28. Tica, N., Milić, D., Zekić, V. (2009): “Procena povećanja kapitala poljoprivrednog preduzeća”, Agroekonomika br. 43-44, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 124-132, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

29. Zekić, Vladislav, Tica Nedeljko, Vukoje Veljko (2010): “Value estimation of ereal straw”; Savremena poljoprivreda; 2010; 1-2; 151-155; 63(497.1)(051)-”540.2”;ISSN: 0350 – 1205.

30. Zekić, V., Rodić Vesna, Tica N., Vukoje V. (2010): “Economic indicators of straw briquettes production - the case study from Serbia”, Technics Technologies Education Management-TTEM, vol. 5, br. 1, str. 245 – 250.

31. Okanović, Đorđe, Tica, Nedeljko, Zekić, Vladislav, Vukoje, Veljko, Milić, Dragan (2010): “Profitability of investment in plant for processing animal waste”; Technics Technologies Education Management-TTEM; 2;296 – 300, ISSN: 1840-1503.

32. Sinisa N. Dodić, Vladislav N. Zekić, Vesna O. Rodić, Nedeljko Lj. Tica, Jelena M. Dodić, Stevan D. Popov (2010): “Situation and perspectives of waste biomassas as energy source in Serbia”, Renewable and Sustainable Energy Reviews, vol. 14, br. 9, p.3171-3177, doi:10.1016/j.rser.2010.06.012.

33. Vladislav Zekić, Vesna Rodić, Milenko Jovanović (2010): “Potentials and economic viability of small grain residue use as a source of energy in Serbia”, Biomass and bioenergy, vol. 34, br. 12, p.1789-1795, doi:10.1016/j.biombioe.2010.07.012.

34. Tica, N., Okanović, Đ., Milić, D., Zekić, V. (2010): “Economic results of fatty pig production in small farms”, 14 FEED TECHNOLOGY Symposium, Novi Sad, str. 199-204.

199

35. Radovan Pejanović, Vladimir Jelić, Vladislav Zekić, Miladin Brkić (2010): „Ekonomski Pokazatelji Sagorevanja Peletirane Biomase“, Savremena poljoprivredna tehnika, Vol. 36, No. 4, str. 411-419, YU ISSN 0350-2953, UDK 631 (05).

36. Zekić, V., Tica, N. (2010): “Ekonomska opravdanost korišćenja žetvenih ostataka kao izvora energije”, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

37. Vukoje, V., Zekić, V. (2010): “Ekonomski položaj preduzeća u Vojvodini«, Ekonomika poljoprivrede, 3/2010, Beograd, str. 411-424, ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63, UDK: 631.16(497.113).

38. Tica, N., Zekić, V., Okanović Đ., Karović, D., Milić, D. (2010): »Influence of the use of food with addition of mineral adsorbents on economic results in chicken fattening«, Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj-2, Beograd, str. 337-343, ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63, UDK: 636.5.084.

39. Zekić, V., Tica, N., Okanović, Đ., Vukoje, V., Milić, D. (2010): »Uticaj korišćenja ekstrudiranog zrna lana na ekonomske rezultate proizvodnje tovljenika«, Ekonomika poljoprivrede, 4/2010, Beograd, str. 637-646, ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63, UDK: 636.5.084.

40. Okanović, Đ., Ilić, N., Palić, D., Zekić, V. (2010): »Effect of linseed enricheddiet on omega-3 fatty acids content in pig meat«, 3rd International Conference “ModernTrends inMeat Production”, Monograph “Intramuscular fat and histological structure of meat”, 47-56, Polish Society of Food technologists-Malopolska Branch, ISBN978-83-929686-2-7.

41. Tica, N., Vukoje, V., Okanović, Đ., Zekić, V., Milić, D. (2011): »Economic analysis of possibilities for investments into the animal waste treatment in Serbia«, Technics Technologies Education Management-TTEM, 6, 3, 772-775, ISSN: 1840-1503.

42. Sinisa N. Dodić, Vladislav N. Zekić, Vesna O. Rodić, Nedeljko Lj. Tica, Jelena M. Dodić, Stevan D. Popov (2011): “Analysis of energetic exploitation of straw in Vojvodina”, Renewable and Sustainable Energy Reviews, vol. 15, br. 2, str. 1147-1151, doi:10.1016/j.rser.2010.11.011.

43. Okanović, Đ., Zekić, V., Filipović, S., Tica, N. (2011): “Influence of the feeding system on the economic results in the production of fatty poultry”. Macedonian Journal of Animal Science, vol. 1, No 1. Pp 245-250, ISSN 1857-6907, UDC:636.52/.58.84.52.

44. Tica, N., Okanović, Đ., Zekić, V., Palić, D., Ilić, N. (2011): “The impact of linseed enriched diet on the economic results of pigs production”. 2nd International Congress “Engineering, Ecology and Materials in Processing Industry”, Proceedings 162-168, Jahorina 9-11.III 2011. ISBN 978-99955-81-01-5.

45. Brkić, M., Janić, T., Tica, N., Zekić, V., Milić, D. (2011): “Crop production in Vojvodina as a source of energy”, 22nd International symposium “Safe food production”, pp. 153-155.

46. Milić, D., Zekić, V., Tica, N., Brkić, M. (2011): “Potentials of livestock production in Serbia in relation to production of biogas”, 22nd International symposium “Safe food production”, pp. 160-162.

200

47. Rodić, Vesna, Zekić, V., Tica, N., Milić, D. (2011): “Sustambility of crop residue managment in Vojvodina”, 22nd International symposium “Safe food production”, pp. 189-191.

48. Tica, N., Zekić, V., Milić, D., Brkić, M. (2011): “The economic viability of briquette production from straw”, 22nd International symposium “Safe food production”, pp. 192-194.

49. Zekić, V., Ranogajec, Jonjaua, Radeka, Miroslava, Tica, N., Bačkalić, Z., Milić, D. (2011): “Evaluation of the economic viability of waste from ceramic brick and tile industry in the production of historic pozzolanic materials”, Program and Book of Abstracts, ECOS2011, Novi Sad, Serbia 4-7 july, pp. 477.

50. Jovanović, M., Tica, N., Zekić, V., Marković. T., Milić, D. (2011): „Ekonomska obeležja korišćenja biogasa za proizvodnju električne i toplotne energije“, Ekonomika poljoprivrede, Društvo agrarnih ekonomista SCG, Beograd; Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd i Akademija ekonomskih nauka, Bukurešt, str. 317-323, UDC 338.43:63, UDK: 636.5.084.

51. Sinisa N. Dodić, Vladislav N. Zekić, Vesna O. Rodić, Nedeljko Lj. Tica, Jelena M. Dodić, Stevan D. Popov (2011): »The economic effects of energetic exploitation of straw in Vojvodina«, Renewable and Sustainable Energy Reviews, vol. 16 br. 1, str. 397-403, http://dx.doi.org/10.1016/j.rser.2011.08.004.

52. Zekić, V., Vitović, V., Petrović Ljiljana, Tomović, V., Lukač, D. (2011): “Ekonomska obeležja tova svinja mangulica”, Agroekonomika br. 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 59-65, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

53. Milić, D., Tica, N., Zekić, V., Radeka Miroslava, Ranogajac Joanua, Bačkalić, Z. (2011): “Utvrđivanje vrednosti nepoljoprivrednih zemljišta”, Agroekonomika br. 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 59-65, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

54. Tica, N., Zekić, V., Milić D., Đajić, D. (2011): “Poljoprivredna gazdinstva u sistemu poreza na dodatu vrednost”, Agroekonomika br. 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 32-38, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

55. Zekić, V., Tica, N., Milić, D., Joanua Ranogajec, Miroslava Radeka (2011): “Tradicionalni građevinski materijali kao element ruralnog razvoja”, Agroekonomika br. 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 86-92, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

(3) DOCENTI

DOC. DR JANKO VESELINOVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Janko Veselinović rođen je 1965. godine u Kninu. Pravni fakultet na

201

Univerzitetu u Novom Sadu završio je 1990. godine. Magistrirao je na temu: Ugovor o trgovinskom zastupanju (agenturi), a doktorirao na temi: Pravno regulisanje upravljačkog menadžmentau domaćem i uporednom pravu, na istom fakultetu na kome je završio i osnovne studije.

Na Poljoprivrednom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu od 2009. godine predaje na Agroekonomskom smeru predmet „Privredno pravo”, ana smeru Agroturizam i rurarni razvojpredmet „Pravo i ugovori u turizmu”.

Od 1991. godine do 2001. godine radio je u Poslovnom sistemu „YUCO” iz Novog Sada, na mestu diplomiranog pravnika, a kasnije kao generalni direktor „YUCO HEMIJE”. Odlukom Skupštine grada Novog Sada2002. godine postavljen je na mesto direktora JKP”Novosadska toplana”, a od 2004. godine obavljao je funkciju pomoćnika sekretara za nauku i tehnološki razvoj Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine i bio je zadužen za nauku. U dva mandata biran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije (2008. i2012. godine). U prvom sazivu bio je član sledećih skupštinskih odbora: Odbora za ustavna pitanja, Odbora za nauku i tehnološki razvoj i Odbora za Srbe van Srbije. Od 2006. do 2008. godine bio je članSaveta Univerziteta u Novom Sadu.

BIBLIOGRAF IJA RADOVA OD 2007-2011. GODINE

Udžbenici:Privredno pravo, 2011, 304 str., Novi Sad, Izdavač: Univerzitet u Novom Sadu,

Poljoprivredi fakultet, ISBN 978-86-913797-8-0, COBISS.SR-ID 267083783, CIP 347.7(075.8).

Monografije:Ugovori i sredstva plaćanja u turizmu, 2011., 143 str., Novi Sad, Izdavač:

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, ISBN 978-86-7520-216-5, COBISS.SR-ID 264604935, CIP 338.48:347.4(075.8).

Naučni radovi:• Odnos Srbije prema Srbima u okruženju – istine i zablude, Mitovi i stereotipi

nacionalizma i komunizma na prostoru bivše Jugoslavije, 2008, str. 255-263, Salzburg – Novi Sad, Institute for Historical Justice and Reconciliation, Center for History, Democracy and Reconciliation, ISBN 978-86-86601-04-9, COBISS.SR-ID 231643399, UDC 39:94(497.11), CIP 323.1:316.647.8(479.1)(082).

• Povratak izbeglih i prognanih lica i zaštita manjinskih prava, kao uslov normalizacije odnosa Srba i Hrvata, Srpsko – hrvatski odnosi u 20. veku – prošlost i perspektive, 2008, str. 21-36, Salzburg – Novi Sad, Institute for Historical Justice and Reconciliation, Center for History, Democracy and Reconciliation, ISBN 978-86-86601-05-6, COBISS.SR-ID 235201287, UDC 329(497.4/.7):316.344, CIP 94(497.11:497.5)“19“(082).

202

• Položaj, značaj i perspektive stranaka srpske i hrvatske manjine u Hrvatskoj i Srbiji, Serbo-Croat Relations: Political Cooperation and National Minorities, 2009, Salzburg – Novi Sad, Institute for Historical Justice and Reconciliation – Center for History, Democracy and Reconciliation, ISBN 978-86-87143-13-5, COBISS.SR-ID 243192327, CIP 94(497.11:497.5)“19“(082).

• Normativno regulisanje ruralnog razvoja kod nas i u uporednom pravu, Agroekonomika, 2009, br. 41-42, str. 53-68, ISSN 0350-5928.

• Krivična odgovornost pravnih lica u našem pravu, Pravo – teorija i praksa, 2009, br. 3-4, str. 48-58, ISSN 0352-3713, UDK:347.191:343.222.

• Donošenje Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, Nations, states and diasporas of the former Yugoslavia, 2010, Sremska Kamenica, Institute for Historical Justice and Reconciliation – Center for History, Democracy and Reconciliation, ISBN 987-86-87143-14-2, COBISS.SR-ID 246847239, CIP 94(497.1)(082)

• Odnosi Srbije i Hrvatske i Evropska unija, Izazovi evropskih integracija, časopis za pravo i ekonomiju evropskih integrecija, Službeni glasnik, 2010, Beograd, str. 57-75, ISSN 1820-9459, UDK 327(497.11:497.5)„19/20“; 341.238(497.11:497.5)“20“; 341.217(4-672EU:497.11+497.5).

• Ostvarivanje manjinskih i statusnih prava Srba u Republici Hrvatskoj i Hrvata u Republici Srbiji sa aspekta evropskih integracija ovih dveju zemalja, 2011, str. 225-249, Novi Sad, Institute for Historical Justice and Reconciliation – Center for History, Democracy and Reconciliation, ISBN 978-86-86601-18-6, COBISS.SR-ID 267367175, CIP 32(497.11:497.5)“19“(082).

• Pravni uslovi i forme obavljanja delatnosti u oblasti turizma u našem pravu, Agroekonomika, 2011, br.49-50, str. 17-33, ISSN 0350-5928, UDK:338.43, COOBISS.SR-ID 28370439, CIP 338.43.

• Pravna priroda i obaveze ugovornih strana kod ugovora o ugostiteljskim uslugama (ugovor o smeštaju i pansionu), Zbornik radova, Pravni fakultet u Novi Sad, 2011, br1., ISSN 0550-2179, UDK 3, COOBISS.SR-ID 16397826, CIP 34(082).

DOC. DR TIHOMIR ZORANOVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Tihomir Zoranović je rođen 4. juna 1961. godine u Novom Sadu, AP Vojvodina, Srbija. Osnovnu školu je završio pohađajući OŠ »Jožef Atila« u Novom Sadu, a dve godine zajedničkog srednješkolskog obrazovanja u novosadskoj srednjoj školi »Moša Pijade«.

Dve godine usmerenog obrazovanja je završio u srednjoj školi »Jovan Jovanović - Zmaj« pohađajući smer Informatika, zanimanje Programer.

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu je upisao 1985. godine, a diplomirao na Agroekonomskom smeru u septembru 1991.godine. U januaru 1992.godine upisuje

203

poslediplomske studije na Tehničkom fakultetu »Mihajlo Pupin« u Zrenjaninu gde do aprila 1994. godine sa uspehom polaže sve predviđene ispite.

Magistarski rad pod nazivom “Doprinos specifičnih karakteristika obrazovnog softvera na podizanje efekata u nastavi informatike studenata poljoprivrednog fakulteta” je odbranio maja 1995. godine.

Doktorsku disertaciju pod nazivom „Informaciono-upravljački servis za obrazovno-savetodavnu funkciju u poljoprivrednoj proizvodnji na malim gazdinstvima“ je odbranio 24. marta 2009. godine na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu.

Zaposlen je na Poljopriverednom fakultetu u Novom Sadu od 1992.godine, gde izvodi vežbe na predmetu Informatika za sve smerove (12 smerova, oko 600 studenata godišnje).

Kao doktor tehničkih nauka izabran je 13.06.2011. u zvanje docenta za naučnu oblast „Informatika i sistemska analiza“.

Od dana zaposlenja je učesnik u naučno-istraživačkim projektima koje finansira Ministarstvo za nauku (do sada deset) kao i u dva Tempus projekta koje finansira Evropska unija.

Govori, čita i piše na engleskom jeziku.


1. Srdjevic B., Srdjevic Z., Zoranovic T. (2007): Allocating water related financial budgets by synergistic use of LP and AHP, World Water Week in Stockholm, August 12-18, 2007, Abstract Volume, 166-167, Stockholm, Sweden, 2007.

2. Novković N., Lučić Đ., Zoranović T., Gagić Svetlana, Korovljev Z. (2007): Upravljačko-informacioni sistem proizvodnje u svinjarstvu: studija slučaja PIK “Bečej”, Dnevnik-Poljoprivrednik AD, Novi Sad, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Savremena poljoprivreda br 3-4, 2007, 108-113, Srbija.

3. Potkonjak S., Škorić M., Zoranović T. (2007): Ekonomski aspekti održavanja drenažnih sistema u uslovima održivog razvoja. Tematski zbornik radova: «Melioracije 07 – stanje i perspektive». Poljoprivredni fakultet, Departman za uređenje voda, Novi Sad, 2007., str. 162-168. Ključne reči: troškovi održavanja, održivi razvoj. Savetovanje MELIORACIJE 07 (STANJE I PERSPEKTIVE). Departman za uređenje voda, Novi Sad, 24.01.2007. ISBN:978-86-7520-107-6. Urednici: Dr Mićo Škorić, Dr Sima Belić, Dr Atila Salvai, Dr Radovan Savić.

4. Potkonjak S., Bajčetić R., Zoranović T. (2007): Cena vode i vodoprivrednih usluga u funkciji održivog razvoja vodnih resursa. Letopis naučnih radova. Godina 31 (2007), broj 1, str. 73-79, Novi Sad. Ključne reči: ekonomska cena vode, metod izračunavanja. YUISSN 0546-8264, UDK: 631/.639(05).

5. Potkonjak S., Zoranović T., Mačkić K. (2007): Investicije i troškovi navodnjavanja u zavisnosti od vrste pogona. Traktori i pogonske mašine. Godina 12, vol.12, broj 2, str. 32-37, Novi Sad, 2007. Ključne reči: troškovi energije, snaga motora, tehnologija navodnjavanja. ISSN 0354-9496, UDK: 631.372.

204

6. Srdjevic B., Srdjevic Z., Zoranovic T., Suvocarev K. (2008): Group decision-making contexts: AHP application in presence of complete and incomplete information, Invited paper for Workshop: Risk, Uncertainty and Decision Analysis for Nanomaterials: Environmental Risks and Benefits and Emerging Consumer Products, 27-30 April 2008, Carvoeiro, Portugal.

7. Srdjevic B., Srdjevic Z., Zoranovic T., Suvocarev K. (2008): Transboundary Water Management: Bilateral Decision-Making Framework for Optimal Storage Allocation of the Djerdap Multipurpose Reservoir at Serbia - Romania Frontier, Paper presented during the Symposium: Mekong Management at a Watershed - IWRM in the global water crisis? September 29–October 1, 2008, School of Global Studies, University of Gothenburg, Sweden.

8. Srdjevic B., Srdjevic Z., Zoranovic T., Suvocarev K. (2008): Multicriteria Approach to Conflict Resolution – Harmonizing Water Policies and Water Pricing: Serbian Case Example, In: Proc. of the 2nd World Aqua Congress (Eds. P. Sinha and S. Rana), 26-28.11.2008., New Delhi, India, pp. 195-204.

9. Zoranović T., Novković N., Hotomski P. (2008): Cattle Breading Control Software, International Scientific Meeting: State, Possibilities and Perspectives of Rural Development on Area of Huge Open-pit Minings, Themetic Proceedings, Beograd-Banja Vrujici, 24-25. april 2008, str. 368-374. ISBN 978-86-82121-55-8, Cobiss.SR-ID 148134412, CIP 338.43(082); 502.521:622.271(082).

10. Zoranović T., Vukoje V. (2008): Softver za mala poljoprivredna gazdinstva, Ekonomika poljoprivrede, br.3, 2008., Beograd, str. 329-338. YU ISSN 0352-3462.

11. Zoranović T., Hotomski P., Jeftić Vesna (2008): Unapređenje prikupljanja podataka u poljoprivredenoj proizvodnji upotrebom savremenih softverskih rešenja, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Agroekonomika br. 37-38, 2008, 67-74, Srbija. YU ISSN 0350-5928

12. Potkonjak S., Spasić J., Zoranović T. (2008): Tehno-ekonomski aspekti sakupljanja, odvodjenja i prečišćavanja otpadnih voda. Zbornik radova: «Melioracije 08», Poljoprivredni fakultet, Departman za uredjenje voda, Novi Sad, 2008., str. 139-146. Ključne reči: kanalizacioni sistem, investicije, troškovi, cena vode, ekonomski efekti. Savetovanje MELIORACIJE 08 (STANJE I PERSPEKTIVE). Departman za uređenje voda, Novi Sad, 24.01.2007. ISBN:978-86-7520-107-6. Urednici: Dr Mićo Škorić, Dr Sima Belić, Dr Atila Salvai, Dr Radovan Savić.

13. Srdjevic B., Srdjevic Z., Zoranovic T., Suvocarev K. (2009): Group Decision-Making in Selecting Nanotechnology Supplier: AHP Application in Presence of Complete and Incomplete Information, in the Book ‘Nanomaterials: Risks and Benefits’ (I. Linkov and J. Steevens, eds; p. 475), published by Springer Science + Business Media B.V., pp. 409-422, 2009. ISSN 1874-6519, ISBN: 978-1-4020-9490-3 (PB), ISBN: 978-1-4020-9489-7 (PB), ISBN: 978-1-4020-9491-0 (e-book).

14. Srdjevic Z., Trivunovic S., Srdjevic B., Zoranovic T. (2009):Selecting a Cattle Food Supplier as a Group Decision-Making Problem, 7th World Congress of Computers in Agriculture and Natural Resources, Reno, Nevada, USA, 2009.

205

Abstrakt rada i način citiranja se nalazi na linku http://asae.frymulti.com/abstract.asp?aid=29093&t=2, a ceo rad u PDF-u je dostupan samo članovima ASABE (American Society of Agricultural and Biological Engineers) asocijacije.

Published by the American Society of Agricultural and Biological Engineers, St. Joseph, Michigan www.asabe.org

Citation: 7th World Congress on Computers in Agriculture Conference Proceedings, 22-24 June 2009, Reno, Nevada

(electronic only) 711P0409e. Authors: Zorica Srdjevic, Snezana Trivunovic, Bojan Srdjevic, Tihomir Zoranovic Keywords: cattle food, supplier, multi-criteria analysis.15. Tihomir Zoranović (2009): Informaciono-upravljački servis za obrazovno-

savetodavnu funkciju u poljoprivrednoj proizvodnji na malim gazdinstvima, doktorska disertacija, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin.

16. Zoranovic, T., Berkovic, Ivana, Letic, D. (2009): Specijalizovani model za optimizaciju ratarske proizvodnje, Agroekonomika br 41-42, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 116-125.

17. Potkonjak Svetlana, Zoranović Tihomir, Mačkić Ksenija (2010): The irrigation influence on agricultural intensification in Serbia, Ekonomika poljoprivrede, Special Issue 2, The Balcan Scientific Association of Agrarian Economists, Institute of Agricultural Economics, Belgrade, Academy of Economic Studies, Bucharest, Romania, str. 264-270, 2010.

18. Zoranović Tihomir, Potkonjak Svetlana (2010): Informacioni sistemi u službi poljoprivrednog savetodavstva, Agroekonomika br 47-48, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, UDK: 338.43, YU ISSN 0350-5928, str. 105-110.

19. Dr Tihomir Zoranović, Dr Nebojša Novković (2010): Softver za upravljanje govedarskom proizvodnjom, naručilac PIK Bečej AD, Bečej. Tehničko rešenje je razvijeno u okviru projekta TR13013 „Veb portali za analizu podataka i savetodavstvo“koji je finansiran od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

20. Novković N, Zoranović T., Matković M. (2011): Upravljački informacioni sistem u govedarstvu, Šesto međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka, 22-25.03.2011., zbornik apstrakata, str 84.

21. Zoranović T., Novković N, Potkonjak S (2011): Catle breeding management solution, 22. Internacionalni Symposium „Food safety production“, Proceedings, Trebinje, Bosnia and Hercegovina, 19-25.06.2011., ISSBN: 978-86-7520-219-6, str. 201-203.

22. Potkonjak Svetlana, Zoranović Tihomir, Bošnjak Biljana, Mačkić Ksenija (2011): Comparative Advantage of The Danube Region in Food Production in Irrigation Condition in Serbia, 22. International symposium „Food safety production“, Proceedings, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 june, 2011, ISSBN: 978-86-7520-219-6, page 221-223.

206

23. T. Zoranovic, S. Potkonjak, I. Berkovic (2011): Optimization methods and technique applicable to food production in irrigation in Serbia, International conference Information and Communication Technologies for Small and Medium enterprises, ICT forSME 2011, Technical Faculty „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin, Arandjelovac, September 22, 2011, ISBN 978-86-7672-140-5

24. Potkonjak Svetlana, Mačkić Ksenija, Zoranović Tihomir (2011): Procena uticaja izgradnje regionalnog hidrosistema na ruralni razvoj, Ekonomika poljoprivrede, Special Issue 1, Book I, The Balcan Scientific Association of Agrarian Economists, Institute of Agricultural Economics, Belgrade, str. 389-396, 2011, YUISSN 0352-3462.

25. Tihomir Zoranović, Svetlana Potkonjak (2011): Izbor sistema za navodnjavanje primenom višekriterijumskog metoda ELECTRE, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2011, str. 66-74, YUISSN 0350-5928

DOC. DR MIRJANA LUKAČ-BULATOVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Mirjana Lukač Bulatović rođena je 16.10.1968. godine u Novom Sadu. Posle završene Više ekonomske škole u Novom Sadu (smer Komercijalni), 1991. godine upisuje se na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu (smer Agroekonomski) gde je diplomirala, januara 1998. godine sa prosečnom ocenom 8, 06. Na postdiplomske studije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (smer Agromenadžment) upisuje se školske 1999/2000. godine. Postdiplomske studije završila je sa prosečnom ocenom 9, 22. Magistarski rad pod nazivom „Proizvodni i ekonomski efekti u proizvodnji i preradi voća» odbranila je 2004. godine.

Od 2001. godine zaposlena je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu kao asistent pripravnik na predmetima Organizacija voćarsko-vinogradarske proizvodnje i Organizacija i ekonomika poslovanja. U zvanje asistenta izabrana je 2005. godine za užu naučnu oblast Menadžment i organizacija u poljoprivredi, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Od oktobra 2009. godine angažovana je u izvođenju vežbi i na predmetima Preduzetnički menadžment u agroturizmu, Menadžment proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda i Životne namirnice i ishrana u okviru Departmana za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Doktorsku disertaciju pod naslovom «Ekonomska efikasnost proizvodnje i prerade važnijih voćnih vrsta u Republici Srbiji», odbranila je u oktobru 2010. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.U martu 2011. godine izabrana je u zvanje docenta na grupi predmeta uže naučne oblasti Menadžment i organizacija u poljoprivredi.

Do sada je, samostalno ili u koautorstvu, ukupno objavila 27 naučnih radova.

207

Takođe, od 2005. godine permanentno učestvuje na naučnim projektima iz oblasti ekonomike poljoprivrede finansiranim od strane Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine, kao i republičkog Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.

Udata je i ima jedno dete. Živi u Novom Sadu.


1. Milić, D., Lukač Bulatović Mirjana, Kukić, Đ.: Ekonomska opravdanost proizvodnje sušenog voća na porodičnoj farmi, Časopis PTEP, Novi Sad, 2007, Vol. 11, br. 1-2, str. 14- 17, UDK: 664.854:331:631.1.017.3, ISSN 1450-5029

2. Lukač Bulatović Mirjana, Čikić Jovana, Marica Miladinović: Istraživanje tržišta u cilju unapređenja potrošnje sušenog voća, Časopis PTEP, Novi Sad, 2007, Vol. 11, br. 3, str. 116-120, UDK: 664.854:339.1, ISSN 1450-5029

3. Lukač Bulatović Mirjana: Economic efficiency of fruit products production, 1st

International conference: sustainable postharvest and food tehnology, INOPTEP 2009, Divčibare, Serbia, 21-26 april 2009, PTEP Journal on processing and energy in agriculture, Vol. 13, br.1, str. 91-94, UDK: 658.52:641, ISSN 1450-5029

4. Lukač Bulatović, Mirjana: Proizvodno-ekonomska obeležja prerade voća, Ekonomika poljoprivrede, Beograd, 2010, br. 1, str. 111-121, UDK. 339.146:637.5(497.11)

5. Lukač Bulatović, Mirjana: Stanje i tendencije u proizvodnji prerađenog voća u Republici Srbiji, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2010, Vol. 45-46, br. 45-46, str. 52-61, UDK 338.43

6. Lukač Bulatović, Mirjana: Ekonomski efekti u preradi voća, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2010, Vol. 59, br. 3-4, str. 234-242, UDK 63(497.1)(051)-540.2

7. Milić, D., Popović, N., Lukač Bulatović Mirjana: Ekonomski aspekti razvoja organske proizvodnje, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2010, Vol. 59, br. 3-4, str. 242-250, UDK 63(497.1)(051)- 540.2

8. Lukač Bulatović Mirjana: Ekonomska efikasnost proizvodnje i prerade važnijih voćnih vrsta u Republici Srbiji, Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2010.

9. Lukač Bulatović Mirjana: Osnovna obeležja organske poljoprivrede, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2011, Vol. 49-50, br. 49-50, str. 88-97, UDK 338.43YU ISSN: 0350-5928, UDC: 631.147

10. Lukač Bulatović Mirjana, Milić, D.: Main characteristics of Organic Food Production and it place in overall Agricultural Production, 22nd International Symposium Food safety production, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June, 2011, str. 207-209, ISBN: 978-86-7520-219-6, UDC: 338.439.4:616-092.11

208

DOC. DR DEJAN JANKOVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Dejan Janković rođen je 24.02.1976. godine u Rijeci, opština Rijeka, R. Hrvatska gde je završio osnovnu školu. U Novom Sadu završava Srednju ekonomsku školu i 1995. godine upisuje se na Filozofski fakultet u Novom Sadu, Odsek za filozofiju i sociologiju, smer Sociologija. Studij sociologije završio je u predviđenom roku kao redovan student, jula 2000. godine sa prosečnom ocenom 8, 83 i ocenom diplomskog rada 10 (Naslov diplomskog rada: Manipulativne mogućnosti masovnih medija).

Od novembra 2000. godine zaposlen je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, kao asistent na nastavnom predmetu Sociologija. Postdiplomske studije završio je 2005. godine na Odseku za sociologiju, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, odbranom magistarske teze pod naslovom Poljoprivredno savetodavstvo kao činilac razvoja poljoprivrede i sela.

Doktorsku disertaciju pod naslovom Sociološki aspekti razvoja lokalnih seoskih zajednica, odbranio je u aprilu 2011. godine na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

U januaru 2012. godine izabran je u zvanje docenta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na grupi predmeta uže naučne oblasti Sociologija.

U svom naučnom radu autor je i koautor na više od trideset naučnih radova iz oblasti sociologije sela i poljoprivrede, sociologije ruralnog razvoja i poljoprivrednog savetodavstva i učesnik na nekoliko istraživačkih projekata u vezi sa poljoprivrednim savetodavstvom i ruralnim razvojem finansiranim od strane Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstva AP Vojvodine, kao i republičkog Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Ministarstva nauke i zaštite životne sredine.

Imao je više studijskih boravaka u inostranstvu: 2002. godine Letnja škola primenjene statistike i ekonometrije, Bugarska; 2003/2004. godine kao stipendista nemačke DAAD fondacije koristio je istraživačku stipendiju u trajanju od 12 meseci na Humboldt Univerzitetu u Berlinu, Poljoprivrednom fakultetu, Institutu za društvene nauke u poljoprivredi; u toku 2006. i 2007. godine u nekoliko navrata je boravio više meseci na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Hohenheimu (Nemačka); u toku avgusta 2008. godine na Humboldt Univerzitetu u Berlinu, Seminaru za ruralni razvoj (SLE +: Berlin Training for International Development Cooperation) uspešno je završio edukaciju u vezi sa decentralizovanim upravljanjem regionalnim razvojem.

Od 2005-2008. godine ispred Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu vršio je funkciju nacionalnog koordinatora TEMPUS projekta (JEP 19027_2004 Balkan Agri-Sector Initiative for Capacity Building) i u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Hohenheimu bio predavač na sedmodnevnom modulu Savetodavstvo i komunikacija.

Odlično govori, piše i čita engleski i nemački jezik.Oženjen je i ima dvoje dece. Živi u Novom Sadu.

209


1. Petrović, Ž, Janković, D. (2007). Agricultural extension of the AKIS in Serbia/Vojvodina. Thematic Proceedings from the 100th Seminar of EAAE „Development of Agriculture and Rural Areas in Central and Eastern Europe“. EAAE-SAAE. Str. 615-623. ISBN 978-86-86087-05-8, UDC: 631(4-12) (082), 338.43(4-12) (082), 316.334.3(4-12) (082)

2. Janković, D. (2007). Definisanje poljoprivrednog savetodavstva. Tematski broj sa međunarodnog naučnog skupa „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj II – očuvanje ruralnih vrednosti“. Str. 938-945, UDK 338.43(4-664)(082); 631(4-664)(082);331.5:631(4-664)(082), ISBN 978-86-82121-48-0, Izdavač: Institut za ekonomiku poljoprivrede

3. Petrović, Ž., Janković, D. (2007). Socijalna izopštenost omladine u seoskim zajednicama. Tematski broj sa međunarodnog naučnog skupa „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj II – očuvanje ruralnih vrednosti“ Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd. Str. 852-860, UDK 338.43(4-664)(082); 631(4-664)(082);331.5:631(4-664)(082), ISBN 978-86-82121-48-0, Izdavač: Institut za ekonomiku poljoprivrede

4. Janković, D. (2007). Značaj socijalnog kapitala u razvoju lokalnih seoskih zajednica. Zbornik Matice srpske za društvene nauke. Novi Sad. Br 123. Str. 173-191. YU ISSN 0352-5732 UDK: 330.342.151(497.11-22) 316.334.55

5. Petrović, Ž. (urednik) (2007). Sistem informacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. Str., UDK 316.42(082) 316.334.55(082) 631.153(082), ISBN 978-86-7520-153-3, Izdavač: Poljoprivredni fakultet; Poglavlja u monografiji u kojoj je Dejan Jankovic koautor:

• Petrović, Ž., Janković, D. (2007). Zadaci i funkcije poljoprivrednog savetodavstva. Str. 1-21.

• Petrović, Ž., Čikić, J., Janković, D. (2007). Metodološki okviri za prikupljanje informacija o poljoprivrednim gazdinstvima. Str. 21-38.

• Čikić, J., Janković, D., Petrović, Ž. (2007). Tipologija savetodavnog rada. Str. 38-57.

• Petrović, Ž., Čikić, J., Koči, I., Janković, D., Miladinović, M. (2007). Registrovanje informacija i Kartona odabranog gazdinstva u sistem informacija u poljoprivrednom savetodavstvo. Str. 63-143.

• Janković, D., Petrović, Ž. (2007). Monitoring i evaluacija u poljoprivrednom savetodavstvu. Str. 197-221.

6. Janković, D. (2007). Organizacioni modeli poljoprivrednog savetodavstva. Agroekonomika. Tematski zbornik „Aktuelni problemi tranzicije agroprivrede“. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Broj 36. Str. 58-70. ISSN: 0350-5928 UDK:361.153:336

210

7. Janković, D. (2008). Social factors of rural community development. International Scientific Meeting: State, possibilities and perspectives of rural development on area of huge open-pit minings, Themаtic Proceedings, Belgrade–Vrujci, 24-25th April 2008, стр. 290-298, ISBN 978-86-82121-55-8, Cobiss.SR-ID 148134412, CIP 338.43(082); 502.521:622.271(082);

8. Janković, D., Jovana Čikić (2008). Specifičnosti savetodavnog rada sa odabranim gazdinstvima u Srbiji. International Scientific Meeting: “Multifunctional Agriculture and Rural Development III – rural development and (un)limited resources”, 4-5th December 2008, Faculty of Agriculture in Zemun – Belgrade, knjiga II, str. 74-81; ISBN 978-86-82121-59-6, Cobiss.SR-ID 153619724, CIP 338(497.11)”2001/2009”;631.1(497.11)”2002/2007”

9. Čikić, J., Petrović, Ž., Janković, D. (2008). Uloga poljoprivredne savetodavne službe u podsticanju proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane. International Scientific Meeting: “Multifunctional Agriculture and Rural Development III – rural development and (un)limited resources”, 4-5th December 2008, Faculty of Agriculture in Zemun – Belgrade, knjiga II, str. 102-108; ISBN 978-86-82121-59-6, Cobiss.SR-ID 153619724, CIP 338(497.11)”2001/2009”; 631.1(497.11)”2002/2007”

10. Čikić, Jovana; Petrović, Ž. i D. Janković (2009). Metodi savetodavnog rada u funkciji unapređenja poljoprivrede na seoskim gazdinstvima Vojvodine. Ekonomika poljoprivrede. Beograd. Vol. 56, Br. 4, Str. 577-587 ISSN: 0352-3462, UDK 631.152(497.113).

11. Petrović, Ž., Janković, D. i Jovana, Čikić (2010). Problems in the extension work and farmers’ needs in Serbia. Ekonomika poljoprivrede. God. 57. Specijalni broj 1. Beograd P. 91-98; YU ISSN 0352-3462, UDC: 338.43:63, UDK: 631.11.1(497.11

12. Janković, D. Petrović, Ž. i Jovana, Čikić (2010). Karakteristike savetodavnog procesa u radu sa odabranim gazdinstvima u Vojvodini. Ekonomika poljoprivrede. Vol. VLII. Br. 2. Str. 257-275. UDK: 631.153:631.115.11 (497.113) ISSN 0352-3462

13. Čikić, J., Petrović, Ž. i D. Janković (2010). Unutrašnji činioci modernizacije rada u poljoprivredi na odabranim gazdinstvima Vojvodine. Ekonomika poljoprivrede. Vol. VLII. Br. 3. Str. 449-461. UDK: 631.115.1:005.591.6(497.113) ISSN 0352-3462

14. Petrović, Ž. i D. Janković (2010). Characteristics of land tenancy on family farms in Vojvodina. Ekonomika poljoprivrede. Vol. VLII. SI-2. Str. 571-578. UDK: 347.453:631.1.017.3 (497.113) ISSN 0352-3462

15. Petrović, Ž. i D. Janković (2010). Poljoprivredno savetodavstvo Srbije – stanje, problemi i mogućnosti reformi. Poljoprivredni fakultet Novi Sad. Str. 1-201. ISBN 978-86-7520-186-1. UDK: 316.334.55 631.1:005.942

16. Janković, D. (2011). Sociološki aspekti razvoja lokalnih seoskih zajednica. Odbranjena doktorska disertacija. Biblioteka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

17. Janković, D. (2011). Rural communities in Serbia: necessity of territorial rural development policies. Paper presented on XXIV European Congress for Rural Sociology “Inequality and Diversity in European Rural Areas“, 22-25 August 2011, Chania, Crete, Greece.

211

DOC. DR KATARINA ĐURIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Katarina Đurić (rođena Marković) rođena je 16.05.1977. godine u Sremskoj Mitrovici gde je završila osnovnu i srednju ekonomsku školu. Na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, smer Agroekonomski, upisuje se 1996. godine. Studije Agroekonomije završava u januaru 2001. godine sa prosečnom ocenom 9, 58. U toku studija više puta je nagrađivana od strane Poljoprivrednog fakuteta i Univerziteta u Novom Sadu kao najbolji student i najbolji diplomirani student.

Na postiplomske studije Agromenadžment na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu upisuje se školske 2001/2002. godine. Ove studije završava sa prosečnom ocenom 9, 67. Magistarsku tezu pod nazivom „Poljoprivredna savetodavna služba u funkciji razvoja menadžmenta u poljoprivredi“ odbranila je u februaru 2004. godine. U zvanje asistent za užu naučnu oblast Ekonomika poljoprivrede sa zadrugarstvom na Poljoprivrednom fakultetu izabrana je u julu 2004. godine.

Doktorsku disertaciju pod nazivom „Transformacija Zajedničke agrarne politike Evropske unije i implikacije na poljoprivredu Srbije“ odbranila je u aprilu 2008. godine na Ekonomskom fakultetu u Subotici. U julu 2009. godine izabrana je u zvanje docenta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na grupi predmeta uže naučne oblasti Ekonomija.

U svom naučnom radu autor je i koautor više od trideset naučnih radova iz oblasti Ekonomike poljoprivrede i učesnik na nekoliko istraživačkih projekata finansiranim od strane Republičkog Ministarstva nauke i zaštite životne sredine.

Govori, čita i piše engleski jezik.


1. Marković, Katarina (2007): “Poljoprivredno zadrugarstvo u Republici Srbiji – stanje i perspective”, Letopis naučnih radova Poljoprivrednog fakuteta u Novom Sadu, Vol. 31, br. 1, str. 114-121, ISSN: 0546-8264, UDK: 631/.639(05)

2. Marković, Katarina (2007): “Reforma trgovinske politike zemalja centralne i istočne Evrope – moguće pouke za Republiku Srbiju”, Monografija: Međunarodna iskustva u tranziciji agrarnog sektora i ruralnih područja, Društvo agrarnih ekonomsita Srbije i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str. 73-80, ISBN: 978-86-86087-06-5

3. Marković, Katarina (2008): „Transformacija Zajedničke agrarne politike Evropske unije i implikacije na poljoprivredu Srbije“, odbranjena doktorska disetacija, Biblioteka Ekonomskog fakulteta u Subotici

212

4. Marković, Katarina (2008): “Mere budžetske podrške poljoprivredi u Srbiji i Evropskoj Uniji – komparacija i mogućnosti usklađivanja”, Tematski zbornik pod nazivom «Evropska unija i Zapadni Balkan – izazovi za agroprivredu Srbije: Šta nam je činiti?», Društvo agrarnih ekonomista Srbije i Regionalna privredna komora, Beograd, Novi Sad, str. 49-55, ISBN 978-86-86087-10-2

5. Mihajlović, L., Marković, Katarina (2008): “The economic and system-related elements of the agrarian and rural development of the Republic of Serbia”, Tematski zbornik pod nazivom: “Agrobiznes a zrownowazony rozwoj obszarow wiejskich”, Akademii Ekonomicynej im. Oskara Langego we Wroclawiu, Poland, p.p. 22-26, PL ISSN 0324-8445

6. Marković, Katarina (2008): 1 autorski tabak – 16 odrednica iz oblasti poljoprivrede u: «Encikopedija srpskog naroda», Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, CIP 0/9 (497.11) (031), ISBN 978-86-17-15732-4, COBISS. SR-ID 151806732

7. Marković, Katarina (2008): “Institucionalni okvir kao jedan od uslova za regionalni i ruralni razvoj”, Agroekonomika, vol. 39-40, broj 39-40, str. 95-102, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, ISSN:0350-5928

8. Marković, Katarina (2009): “Nivo i dinamika parcijalnih produktivnosti kao indikatori konkurentnosti poljoprivrede”, Ekonomika poljoprivrede, Vol. LVI, br.2, str. 319-327, YU ISSN: 0352-3462

9. Marković, Katarina (2009): “Zaštita osnovnih poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji sa osvrtom na Srbiju”, Agroekonomika br. 41-42, Vol. 41-42, str. 24-36, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

10. Marković, Katarina (2009): “Liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima u procesu tranzicije – primer Republike Srbije”, tematski zbornik pod nazivom: “Poljoprivreda i ruralna područja Srbije – Osetljive tačke tranzicije i komparacija sa drugim zemljama”, str. 117-132, ISBN 978-86-86087-18-8, COBISS.SR-ID 171544588

11. Kolektiv autora (2009): Ruralna regionalizacija AP Vojvodine – Novi teorijsko metodološki pristupi upravljanju ruralnim razvojem, monografija, poglavlje: “Ruralni razvoj u AP Vojvodini”, str. 59-96, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, ISBN: 978-86-7728-075-8 COBISS. SR-ID 240587783

12. Pejanović, R., Njegovan, Z., Marković Katarina, Tomaš Mirela (2010): “Poljoprivreda i ruralni razvoj u regionalnom prostornom planu AP Vojvodine”, Rad sa simpozijuma «Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane», Divčibare

13. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković Katarina, Tomaš Mirela (2010): “Ruralna regionalizacija AP Vojvodine”, Rad sa simpozijuma “Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane”, Divčibare

213

14. Njegovan Z., Pejanović R., Marković K. (2010): “Strategic planning on the local level as a Factor of more efficient rural development”, rad na savetodavanju sa međunarodnim učešćem “Multifunctional agriculture and rural development (V) – regional specificities” objavljen u celini u specijalnom broju časopisa Ekonomika poljoprivrede, I book, Vol. LVII, SB/SI -2 (1-656), str. 551-558, UDC 338.43:64, YU ISSN 0352-3462

15. Marković, K., Tomaš, M. (2010): “Zakonodavno-pravni okvir kao jedan od uslova za razvoj poljoprivrednog savetodavstva”, časopis Agroekonomika, broj 45-46, vol. 45-46, str. 61-68, YU ISSN 0350-5928, UDK: 338.43

16. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković Katarina (2011): “Rural developement, multifunctionality and organic agriculture with the function of sustainability and helth safety”, 22 nd Internationa Symposium Food safety production, proceedings, Trebinje, Bosnia and Hercegovina, 19-25 June, 2011, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, str. 166-168, ISBN: 978-86-7520-219-6, UDC: 338.439.4:616-092.11

17. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković Katarina (2011): „Merenje ruralnosti opština u Gornjem Podunavlju Republike Srbije“, International scientific meeting: Sustainable agriculture and rural development in terms of the Republic of Serbia stategic goals implementation within Danube region – local communities development, objavljen u celini u specijalnom broju časopisa Ekonomika poljoprivrede, I book, Vol. LVIII, SB/SI-1 (1-368), str. 358-364, UDC 338.43:63, YU ISSN 0352-3462

18. Njegovan, Z., Petrović, D., Marković Katarina (2011): „Principi ruralne politike AP Vojvodine“, poglavlje u monografiji: Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj AP Vojvodine, urednici monografije: Njegovan, Z., Pejanović, R., Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

19. Marković Katarina (2011): „Faktori razvoja poljoprivrede i njihov uticaj na svetsku prehrambenu situaciju“, časopis Agroekonomika, br.51-52, Vol. 51-52, str. 49-58, YU ISSN: 0350-5228, UDK: 338.43

DOC. DR TODOR MARKOVIĆ

BIOGRAFIJA

Dr Todor Đ. Marković rođen je 17.03.1978. godine u Novom Sadu, gde je završio Osnovnu školu (1993), kao i Srednju ekonomsku školu Svetozar Miletić (1997). Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu upisao je školske 1997/98 godine na smeru za Agroekonomiju, a diplomirao je 2002. godine. Diplomirao je prvi u generaciji.

Magistarske studije završio je na Visokoj stručnoj školi Vajnštefan u Frajzingu - odeljenje u Trizdorfu (Fachhochschule Weihenstephan, Freising - Abteilung Triesdorf ), odbranivši magistarsku tezu pod naslovom Besonderheiten des Marketing für die Weizenproduktion in Serbien und Montenegro (Karakteristike marketinga u proizvodnji

214

pšenice u Srbiji i Crnoj Gori) 2005. godine.Tokom magistarskih studija u SR Nemačkoj, obavio je sledeće prakse: praktični

semestar na poljoprivrednom gazdinstvu porodice Majer (Maier) u Bamerzdorfu (Bammersdorf ), u trajanju od 6 meseci (april – septembar 2003); organizaciono-ekonomsku praksu u Državnom zavodu za učenje i oglede u baštovanstvu u Hajdelbergu (LVG Heidelberg), u trajanju od mesec dana (mart 2004); kao ipraksa u firmi SANO – savremena ishrana životinja, u Grafenvaldu (SANO – Moderne Tierernährung, Grafenwald), u trajanju od mesec dana (mart 2005).

Nakon završenih postdiplomskih studija u inostranstvu radio je u firmi SANO - savremena ishrana životinja d.o.o. u Novom Sadu, u periodu od aprila 2005. do decembra 2006. godine. Od januara 2007. godine zaposlen je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu kao saradnik u nastavi, od januara 2008. godine kao asistent, a juna 2011. godine biran je u zvanje docenta na predmetima Kalkulacije u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, Ekonomika poljoprivrednih gazdinstava i Računovodstvo poljoprivrednih gazdinstava za studente Agroekonomskog smera, kao i na predmetima Kalkulacije, Računovodstvo poljoprivrednih gazdinstava i Osiguranje za studente smera za Agroturizam i ruralni razvoj.

Doktorsku disertaciju pod nazivom Vremenski derivati kao finansijski instrument u osiguranju useva i plodova odbranio je 2010. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Autor i koautor je 33 naučna rada, koji su objavljeni u domaćim i stranim časopisima, kao i većeg broja odrednica iz oblasti poljoprivrede u Enciklopediji srpskog naroda. Učestvovao je na naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Održao je dva javna predavanja u Osiguravajućoj kući Ferajnigte Hagel u Gisenu (Vereinigte Hagel, Gießen) sa temama: Ernteversicherung in Serbien (avgust, 2008) i Riskmanagement in der Landwirtschaft (septembar, 2008).

Boravio je na stručnim usavršavanjima na univerzitetima u Berlinu (Humboldt Universität zu Berlin), Bonu (Rheinische Friedrich-Wilhelms Universität, Bonn), Getingenu (Georg-August-Universität, Göttingen), Haleu (Martin-Luther-Universität, Halle/Saale) i Kilu (Christian-Albrechts-Universität, Kiel). Bio je sekretar časopisa Agroekonomika. Član je Asocijacije evropskih agrarnih ekonomista (EAAE) i Društva agrarnih ekonomista Srbije.

Govori, piše i čita nemački i engleski jezik, a služi se i stručnom literaturom na ruskom jeziku.


1. Marković, T., Jovanović, M.: Razvoj osiguranja useva i plodova u Srbiji. Agroekonomika 36(1), ISSN 0350-5928, UDK: 338.246:631, Novi Sad, 2007, 100-110.

2. Marković, Т.: Razvoj osiguranja stoke u Srbiji. Letopis naučnih radova 31(1), ISSN 0546-8264, UDK: 631/.639(05), Novi Sad, 2007, 158-166.

215

3. Marković, T.: Autorski tabak leksikografske obrade, Encikopedija srpskog naroda, urednik prof. dr Radoš Ljušić, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, CIP 0/9 (497.11) (031), ISBN 978-86-17-15732-4, COBISS. SR-ID 151806732, 2008.

4. Marković, Т.: Osiguranje useva i plodova od više vrsta rizika – postojeći evropski modeli. Letopis naučnih radova 32(1), ISSN 0546-8264, UDK: 631/.639(05), Novi Sad, 2008, 155-163.

5. Мarković, Т., Јovanović, М.: Španski model osiguranja useva i plodova od više vrsta rizika. Agroekonomika 37-38, ISSN 0350-5928, UDK: 338.43, Novi Sad, 2008, 33-40.

6. Мarković, Т., Јovanović, М.: Postojeći sistemi osiguranja useva i plodova kao instrument za upravljanje rizikom u poljoprivredi. Agroekonomika 39-40, ISSN 0350-5928, UDK: 338.43, Novi Sad, 2008, 104-110.

7. Marković, Т.: Osiguranje useva i plodova kao instrument za upravljanje rizikom u poljoprivredi. Letopis naučnih radova 33(1), ISSN 0546-8264, UDK: 631/.639(05), Novi Sad, 2009, 28-35.

8. Marković, T., Jovanović, M.: Osiguranje useva i plodova – postojeći evropski modeli. Agroekonomika 41-42, ISSN 0350-5928, UDK: 338.43, Novi Sad, 2009, 37-44.

9. Ivanović, S., Marković, T., Shaposhnikova, O.: Investments in land at family dairy farms in Serbia. Аграрний вісник Причорномор я́, Збірник наукових праць, Випуск 51, UDK: 338.43(082):62:63(477.7), Одеса, 2009, 113-117.

10. Vukoje, V., Marković, T.: Analysis of economic effects of the basic field crops production on family farms. Savremena poljoprivreda 59(1-2), ISSN:0350-1205, UDC: 63(497.1)(051)-”540.2”, Novi Sad, 2010, 15-21.

11. Marković, Т.: Upravljanje vremenskim rizicima u biljnoj proizvodnji. Letopis naučnih radova 34(1), ISSN 0546-8264, UDK: 631/.639(05), Novi Sad, 2010, 23-31.

12. Marković, T., Jovanović, M.: Livestock insurance as a factor of economic stability in the agriculture. Savremena poljoprivreda 59(3-4), ISSN:0350-1205, UDC: 63(497.1)(051)-”540.2”, Novi Sad, 2010, 287-292.

13. Ivanović, S., Bratić, S., Marković, Т.: Economic effects of the use of mountain pastures for breeding of heifers. Economics of agriculture 57(2), ISSN 0352-3462, UDK: 338.43:63, Belgrade, 2010, 83-89.

14. Marković, T., Jovanović, M.: Vremenski derivati kao finansijski instrument za upravljenje rizikom u biljnoj proizvodnji. Zbornik radova sa XXI naučno- stručne konferencije poljoprivrede i prehrambene industrije, Neum, Bosna i Hercegovina, 29. sept-03. okt, 2010, 583-589.

15. Marković, T., Jovanović, M.: Smanjenje rizika u proizvodnji pšenice primenom vremenske prodajne opcije. Ratarstvo i povrtarstvo 48(1), ISSN 1821-3944, UDK: 631/635(051), Novi Sad, 2011, 203-206.

16. Marković, T., Jovanović, M.: Uticaj količine padavina na prinos pšenice i kukuruza kao proizvodni bazni rizik. Ratarstvo i povrtarstvo 48(1), ISSN 1821-3944, UDK: 631/635(051), Novi Sad, 2011, 207-212.

216

17. Marko, J., Jovanović, M., Nikolić-Đorić, Emilija, Marković, T.: Dinamika bioenergetskog potencijala zemljišta Vojvodine. Ekonomika poljoprivrede 58(1), ISSN 0352-3462, UDK: 338.43:63, Beograd, 2011, 105-120.

18. Ivanović, S., Marković, T., Ivanović, Lana: Economic Evaluation of Usage of Coolers for Apple Storage. Сборник статей са III Международной научно-практической конференции „Инновационньie процессьi в АПК“, Moсква, Россия, 13-15. Апреля, 2011, 290-291.

19. Miščević, M., Marković, T., Ćirković, M., Milošević, Nikolina, Ljubojević, Dragana, Pejin, Ivana: Effect of Agreement on Stabilization and Association of Import and Export of Fish and Fish Products. Conference Proceedings of V International Conference „Aquaculture & Fishery“, ISBN 978-86-7834-119-9, UDK: 639.2/.3(082), Belgrade, Serbia, June, 1-3. 2011, 598-605.

20. Marković, T., Jovanović, M.: Risk Management in Plant Production with Weather Derivatives. Savremena poljoprivreda 60(1-2), ISSN:0350-1205, UDC: 63(497.1)(051)-”540.2”, Novi Sad, 2011, 1-6.

21. Marković, T., Miščević, Mirjana, Ćirković, M., Pejin, Ivana: Production and Foreign Trade Indicators in Serbian Fisheries. 22nd International Symposium „Safe Food Production“, ISBN 978-86-7520-219-6, UDK: 338.439.4:616-092.11, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25. June, 2011, 210-212.

22. Marković, T., Jovanović, M.: Osiguranje pšenice od suše primenom vremenskih derivata. Ekonomika poljoprivrede 58(2), ISSN 0352-3462, UDK: 338.43:63, Beograd, 2011, 179-189.

23. Marković, T., Zekić, V.: Ekonomske karakteristike proizvodnje šećerne repe. Ratarstvo i povrtarstvo 48(2), ISSN 1821-3944, UDK: 631/635(051), Novi Sad, 2011, 423-428.

24. Ivanović, S., Todorović, S., Marković, T.: Mogućnosti utvrđivanja cene koštanja etno proizvoda. 6. Međunarodna konferencija „Turizam i ruralni razvoj – Savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja“, ISBN 978-99955-664-2-5, UDK: 338.48(082), Trebinje, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, 23-24. septembar, 2011, 203-211.

25. Marković, Т.: Bazni rizik u proizvodnji šećerne repe kao nedostatak primene vremenskih derivata. Letopis naučnih radova 35(1), ISSN 0546-8264, UDK: 631/.639(05), Novi Sad, 2011, 24-31.

26. Jovanović, M., Tica, N., Zekić, V., Marković, T., Milić, D.: Ekonomska obeležja korišćenja biogasa za proizvodnju električne i toplotne energije. Ekonomika poljoprivrede, 58(SB 1), International scientific meeting: „Sustainable Agriculture and Rural Development in Terms of the Republic of Serbia Strategic Goals Implementation within Danube Region“, ISSN 0352-3462, UDK: 338.43:63, Banja Vrdnik, 1-2. decembar, 2011, 317-323.

217

27. Todorović, S., Ivanović, S., Marković, T.: Investicije u kupovinu poljoprivrednog zemljišta u cilju smanjenja ruralnog siromaštva. Ekonomika poljoprivrede, 58(SB 1), International scientific meeting: „Sustainable Agriculture and Rural Development in Terms of the Republic of Serbia Strategic Goals Implementation within Danube Region“, ISSN 0352-3462, UDK: 338.43:63, Banja Vrdnik, 1-2. decembar, 2011, 344-351.

28. Marković, T., Miščević, Mirjana, Ćirković, M., Novakov, Nikolina, Ljubojević, Dragana, Husemann, C.: Stabilization and Association Agreement: Impact on Import and Export of Fish and Fish Products. Savremena poljoprivreda 60(3-4), ISSN 0350-1205, UDC: 63(497.1)(051)-”540.2”, Novi Sad, 2011, 307-313.

29. Marković, T.: Geographical and Basis Risk of Soybean Production. Book of Proceedings of 22th International Scientific-Expert Conference of Agriculture and Food Industry, ISBN 978-9958-597-27-, UDK: 631/635:664(082), Sarajevo, Bosnia and Herzegowina, 28.sept-01.okt, 2011, 232-234.

(4) ASISTENTI

MR DRAGAN MILIĆ

BIOGRAFIJA

Мr Dragan Milić je rođen 12.03.1976. godine u Loznici. Osnovnu i srednju elektrotehničku školu završio je u Loznici. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu – agroekonomski smer upisao je školske 1997/98. godine. Diplomski rad na temu “Privatizacija u agroindustriji” odbranio je 11.07.2003. godine sa ocenom 10, aosnovne studije završio je sa prosečnom ocenom 8, 11.

Poslediplomske studije upisao je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na smeru “Ekonomija i agrar” 2003. godine. Magistarsku tezu pod naslovom „Procena vrednosti kapitala poljoprivrednog preduzeća primenom metoda prinosne vrednosti“ odbranio je 14.01.2010. godine. Prosečna ocena u toku postdiplomskih studija 9, 50.

Od 2003. godine učestvuje na projektima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Od iste godine radi kao saradnik u nastavi na Poljoprivrednom fakultetu Novi Sad, izvodeći vežbe na predmetima Računovodstvo i oporezivanje za biološke smerove, Kalkulacije na agroekonomskom smeru i Finansije i finansijsko poslovanje na agroekonomskom smeru. U zvanje asistenta na naučnoj oblasti Računovodstvo i ekonomika poljoprivrednih gazdinstava izabran je 2011. godine. Član je Društva agrarnih ekonomista i Udruženja sudskih veštaka “Vojvodina”.

218


1. Pejanović, R., Milić, D. (2008): Investicije u poljoprivredu Republike Srbije, Ekonomika poljoprivrede, Beograd, br. 1/2008, str. 9-19, YU ISSN 0352-3462.

2. Pejanović, R., Milić, D., Tica, N. (2008):Investments as a factor of development of agricurture in the Republic of Serbia, thematic Proceedings, („State, possibilities and perspectives of rural development on area of huge openpit minings“), Belgrade-Vrujci Spa, IEP Beograd, str. 110-117.

3. Pejanović, R., Milić, D. (2008): Značaj investicija u razvoju poljoprivrede Republike Srbije, Zbornik sažetaka, XIII naučno struči-skup, savjetovanje agronoma Republike Srpske, Teslić, str. 29.

4. Zekić, V., Tica, N., Milić, D. (2008): Ekonomski rezultati proizvodnje suncokreta, Agroekonomika br. 37-38, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 104-110, ISSN 0350-5928.

5. Tica, N., Zekić, V., Milić, D. (2008): Porez na dodatu vrednost u poljoprivredi, Agroekonomika br. 39-40, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 117-126, ISSN 0350-5928.

6. Tica, N., Zekić, V., Milić, D. (2009): Analiza troškova eksploatacije lakog traktora, Agroekonomika br. 41-42, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 126-133, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

7. Tica, N., Milić, D., Zekić, V. (2009): Prinosna vrednost građevinskih objekata u poljoprivredi, Agroekonomika br. 41-42, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 133-140, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

8. Tica, N., Milić, D., Zekić, V. (2009): Procena povećanja kapitala poljoprivrednog preduzeća, Agroekonomika br. 43-44, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 124-132, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

9. Okanović Đorđe, Tica Nedeljko, Zekić Vladislav, Vukoje Veljko, Milić Dragan (2010): Profitability of investment in plant for processing animal waste; Technics Technologies Education Management-TTEM; 2; pp. 296 – 300; ISSN: 1840-1503.

10. Tica, N., Okanović Đ., Milić, D., Zekić V. (2010): Economic results of fatty pig production in small farms, 14 FEED TECHNOLOGY Symposium, Novi Sad, pp. 199-204.

11. Tica, N., Zekić, V., Okanović, Đ., Karović, D., Milić, D. (2010): Influence of the use of food with addition of mineral adsorbents on economic results in chicken fattening, Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj-2, Beograd, str. 337-343, ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63, UDK: 636.5.084.

12. Zekić, V., Tica, N., Okanović, Đ., Vukoje, V., Milić, D. (2010): Uticaj korišćenja ekstrudiranog zrna lana na ekonomske rezultate proizvodnje tovljenika, Ekonomika poljoprivrede, 4/2010, Beograd, str. 637-646, ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63, UDK: 636.5.084.

13. Tica, N., Vukoje, V., Okanović, Đ., Zekić, V., Milić, D. (2011): Еconomic analysis of possibilities for investments into the animal waste treatment in Serbia, Technics Technologies Education Management-TTEM, 6, 3, 772-775, ISSN: 1840-1503.

219

14. Brkić, M., Janić, T., Tica, N., Zekić, V., Milić, D. (2011): Crop production in Vojvodina as a source of energy, 22nd International symposium “Safe food production”, pp. 153-155.

15. Milić, D., Zekić, V., Tica, N., Brkić, M. (2011): Potentials of livestock production in Serbia in relation to production of biogas, 22nd International symposium “Safe food production”, pp. 160-162.

16. Rodić, Vesna, Zekić, V., Tica, N., Milić, D. (2011): Sustambility of crop residue managment in Vojvodina, 22nd International symposium “Safe food production”, pp. 189-191.

17. Tica, N., Zekić, V., Milić, D., Brkić, M. (2011): The economic viability of briquette production from straw, 22nd International symposium “Safe food production”, pp. 192-194.

18. Zekić, V., Ranogajec Jonjaua, Radeka Miroslava, Tica, N., Bačkalić, Z., Milić, D. (2011): Evaluation of the economic viability of waste from ceramic brick and tile industry in the production of historic pozzolanic materials, Program and Book of Abstracts, ECOS2011, Novi Sad, Serbia 4-7 july, pp. 477.

19. Jovanović, M., Tica, N., Zekić, V., Marković. T., Milić, D. (2011): Еkonomska obeležja korišćenja biogasa za proizvodnju električne i toplotne energije, Ekonomika poljoprivrede, Društvo agrarnih ekonomista SCG, Beograd; Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd i Akademija ekonomskih nauka, Bukurešt, str. 317-323, UDC 338.43:63, UDK: 636.5.084.

20. Milić, D., Tica, N., Zekić, V., Radeka Miroslava, Ranogajac Joanua, Bačkalić, Z. (2011): Utvrđivanje vrednosti nepoljoprivrednih zemljišta, Agroekonomika br. 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 59-65, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

21. Tica, N., Zekić, V., Milić D., Đajić, D. (2011): Poljoprivredna gazdinstva u sistemu poreza na dodatu vrednost, Agroekonomika br. 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 32-38, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

22. Zekić, V., Tica, N., Milić, D., Joanua Ranogajec, Miroslava Radeka (2011): Tradicionalni građevinski materijali kao element ruralnog razvoja, Agroekonomika br. 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 86-92, UDK 338.43, ISSN 0350-5928.

MR NATAŠA VUKELIĆ

BIOGRAFIJA

Mr Nataša Vukelić (rođena Supić), rođena 01. februara 1978. godine u Novom Sadu. Završila je osnovnu školu u Novom Sadu 1993. godine i Srednju ekonomsku školu “Svetozar Miletić” u Novom Sadu 1997. godine. Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer Agroekonomski, februara 2003. godine. Za vreme studija, oktobra 2001. godine dodeljena joj je jednokratna stipendija Norveške vlade.

220

U novembru 2003. godine upisala je poslediplomske studije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer agromenadžment, magistrirala je maja 2008. godine.

Od decembra 2003. godine pa sve do januara 2007. godine bila je stipendista Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine nakon čega je birana u zvanje saradnik u nastavi, a aprila 2010. godine u zvanje asistenta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu za užu naučnu oblast Menadžment i organizacija u poljoprivredi gde i danas radi.

Izvodi vežbe na predmetima Organizacija u poljoprivredi za studente II godine agroekonomskog smera, Organizacija stočarske proizvodnje za studente III godine agroekonomskog smera, Menadžment stočarske proizvodnje sa studente IV godine stočarskog smera i predmetu Upravljanje kvalitetom za studente III godine smera Agroturizam i ruralni razvoj.

Trenutno je angažovana na projektu: „Održiva konvencionalna i revitalizovana tradicionalna proizvodnja živinskog mesa i jaja sa dodatom vrednošću“ br. TR 031033 i projektu „Istraživanja savremenih biotehnoloških postupaka u proizvodnji hrane za životinje u cilju povećanja konkurentnosti, kvaliteta i bezbednosti hrane“ br.046012.

Govori odlično engleski jezik što ima i potvrđeno međunarodno priznatim Kembridžovim diplomama za FCE i CAE.

Udata je i ima dvoje dece.


1. Novković, N., Glamočić, D., Supić, N., Mutavdžić, B. (2007): Zastupljenost krava i steonih junica prema veličini zemljišnog poseda u Vojvodini, Savremena poljoprivreda br. 1/2 , Novi Sad, str. 171-177, YU ISSN 0350-1205

2. Rodić, V., Supić, N., Kolarov, M. (2007): Zastupljenost stoke kao indikator pritiska stočarske proizvodnje na životnu sredinu, Savremena poljoprivreda Vol LVI, broj 3-4, Novi Sad, p.p. 147-157, YU ISSN 0350-1205

3. Rodić, V., Bošnjak, D., Vukelić, N. (2007): Sustainability od agricultural land management in Autonomous Province of Vojvodina, 100th seminar of EAAE, Development of Agricultural and Rural Areas in Central and Easteren Europe, Proceedings of Planary Papers and Abstracts, Novi Sad, Serbia, p.p. 118.

4. Bošnjak, D., Rodić, V., Vukelić, N. (2008): Proizvodni pokazatelji stočarske proizvodnje u Vojvodini, Savremena poljoprivreda 1-2, VOL 57, Novi Sad, str. 62-69, UDK: 636 (497.113)

5. Rodić, V., Bošnjak, D., Vukelić, N. (2008): Održivost upravljanja poljoprivrednim zemljištem u AP Vojvodini, Agroekonomika br. 37-38, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad str. 15-22.

6. Vukelić, N., Novković, N. (2009): Ekonomski rezultati proizvodnje mleka na krupnim seljačkim gazdinstvima, Ekonomika poljoprivrede br. 1 (1-138), Beograd, ISSN: 0352-3462 str. 99-110.

7. Vukelić, N., Novković, N. (2009): Ekonomski rezultati proizvodnje mleka na krupnim seljačkim gazdinstvima, Ekonomika poljoprivrede, Vol. 55, br. 1, str. 99-110

221

8. Vukelić N., Rodić, V., Novković, N., Bošnjak, D. (2010): An Analysis of the Serbian Poultry Meat Sector, Ekonomika poljoprivrede 2:374-381, ISSN 0352-3462; UDK 635.5 (497.11)

9. Rodić, V., Perić, L., Đukić-Stojčić, M., Vukelić, N. (2011): The Environmental Impact of Poultry Production, Biotechnology in Animal Husbandry 27(4): 1673-1680 ISSN 1450-9156UDC 636.083 DOI: 10.2298/BAH1104673R

10. Vukelić N., Novković N. (2011): Menadžerski kapaciteti farmera kao faktor uspešnosti poljoprivredne proizvodnje, Šesnaesto međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske, Prirodni resursi u funkciji razvoja poljoprivrede i ruralnog područja, zbornik sažetaka, Trebinje 22-25.mart, str. 207

11. Vukelić, N., Rodić, V., Pavlovski, Z., Škrbić, Z. (2011): Enhancing the Competitiveness of Poultry Meat from Extensive Housing System, International scientific meeting „Sustainable Agriculture And Rural Development In Terms Of The Republic Of Serbia Strategic Goals Implementation Within Danube Region“, Vrdnik Spa, 1-2nd December, 2011. EP SB1:73-80

12. Vukelić, N., Rodić, V., Živković, J. (2011): The Importance of Country of Origin of Poultry Meat in Purchase Decision-making Process, Proceedings of the 22nd International Symposium „Food Safety Production“, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp.198-200

13. Novković N., Mutavdžić, B., Vukelić, N. (2011): Vagetable Production Tendencies in Vojvodina, Proceedings of the 22nd International Symposium „Food Safety Production“, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp.163-165

MSC. MIRELA TOMAŠ-SIMIN

BIOGRAFIJA

MSc. Mirela Tomaš-Simin (rođena Tomaš) rođena je 26.05.1982. u Vršcu. Osnovnu i srednju školu završila je u Vršcu kao nosilac Vukove diplome. Osnovne studije završila je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu smer Agroekonomija. Godine 2010. odbranila je master rad pod nazivom „Uloga organske poljoprivredne proizvodnje u ruralnom razvoju AP Vojvodine“ na Poljoprivednom fakultetu, Univeziteta u Novom Sadu. Kao student aktivno je učestvovala u studentskim organizacijama, u toku studiranja bila je sekretar i predsednik Međunarodnog udruženja studenata poljoprivrede (IAAS). Godine 2009. angažovana je kao demonstrator na vežbama iz predmeta Mikroekonomija, Makroekonomija i Principi Ekonomije, gde je pod mentorstvom prof. dr Radovana Pejanovića samostalno vodila grupe studenata. Godine 2010. primljena je u radni odnos na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, na mesto saradnika u nastavi za užu naučnu oblast Ekonomija. U zvanje asistenta izabrana je 2012. godine, takođe za užu naučnu oblast Ekonomija. Angažovana je na predmetima Mikroekonomija, Makroekonomija, Principi Ekonomije, Principi Ekonomije i Agrarna Politika, Preduzetnička Ekonomija,

222

Ekonomika. Stručna usavršavanja je imala u Witzenhausenu (Nemačka), Suzhou (Kina) i Sofiji (Bugarska) u trajanju od mesec i više dana. Prisustvovala je i izlagala radove na Međunarodnim Kongresima i Simpozijumima. Autor je jedne samostalne monografije i autor i koautor više desetina radova publikovanih u naučnim časopisima. Govori, piše i čita engleski jezik i služi se nemačkim jezikom. Trenutno je student druge godine doktorskih studija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, odsek Agroekonomija.


1. Pejanović, R., Tomaš Mirela (2009): Nauka i njena uloga u društvu, osvrt na knjigu „Nauka kao učiteljica“, Iv Kere, Agroekonomika, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

2. Tomaš Mirela (2009): Development Tendencies of Agriculture of the Republic of Serbia, International Scientific Students Conference: Conditions od Development of Village and Rural Areas, april 24/25, Wroclaw, Poland.

3. Pejanović, R., Njegovan, Z., Andrić Nataša, Tomaš Mirela (2009): Development of Agriculture as a Condition of Rural Development of the Republic of Serbia, International Scientific Symposium: „Management of Sustainable Rural Development“, May 14-15, Timisoara.

4. Pejanović, R., Tomaš Mirela, Maksimović, G., Radosavac Adriana (2009): Development Tendencies of Agriculture of the Republic of Serbia, Savremena poljoprivreda, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 58, br. 1-2, str. 128-136.

5. Pejanović, R., Tomaš Mirela, Maksimović, G. (2009): Ekonomska kriza i poljoprivreda Republike Srbije, zbornik radova Visoke poslovne škole, Novi Sad.

6. Pejanović, R., Popović-Vranješ Anka, Maksimović, G., Tomaš Mirela, Petrović, D. (2009): Agroeconomical analysis and organic agricultural production, Savremena poljoprivreda, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 58, br. 3-4, str. 157-164.

7. Popović-Vranješ Anka, Pejanović, R., Tomaš Mirela, Glavaš-Trbić, Danica (2010): Organska poljoprivreda – zdrava hrana - zdrava deca, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum »Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane« sa međunarodnim učešćem, Divčibare, 20-27. jun 2010, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

8. Popović-Vranješ Anka, Pejanović, R., Tomaš Mirela, Stefanović Emilija (2010): Organska poljoprivredna proizvodnja na svetskom nivou, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum »Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane« sa međunarodnim učešćem, Divčibare, 20-27. jun 2010, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

223

9. Pejanović, R., Njegovan, Z., Marković Katarina, Tomaš Mirela (2010):Poljoprivreda i ruralni razvoj u regionalnom prostornom planu AP Vojvodine, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum »Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane« sa međunarodnim učešćem, Divčibare, 20-27. jun 2010, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

10. Radosavac Adriana, Pejanović, R., Tomaš Mirela (2010): Usloviza razvoj preduzetništvau Republici Srpskoj, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum »Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane« sa međunarodnim učešćem, Divčibare, 20-27. jun 2010, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

11. Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković Katarina, Tomaš Mirela (2010): Ruralna regionalizacija AP Vojvodine, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum »Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane« sa međunarodnim učešćem, Divčibare, 20-27. jun 2010, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

12. Pejanović, R., Radović Gordana, Tomaš Mirela, Maksimović, G., Krajinović, G., Jelić, V. (2010):Agricultural budget as a form of financing agriculture in the Republic of Serbia, Savremena poljoprivreda, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

13. Marković, Katarina, Tomaš, Mirela (2010): Zakonodavno-pravni okvir kao jedan od uslova za razvoj poljoprivrednog savetodavstva, Agroekonomika, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 45-46, str. 61-68.

14. Tomaš, Mirela, Pejanović, R., Popović-Vranješ, Anka, Maksimović, G. (2010): Organska proizvodnja kao faktor ruralnog razvoja AP Vojvodine, Agroekonomika, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 47-48, str. 67-79.


16. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Vučković, Jovana, Stefanović, Emilija, Glavaš-Trbić, Danica, Kalentić, Marija (2011): Organic agriculture and rural development in AP Vojvodina, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 60, br. 1-2, str. 231-239.

17. Popović – Vranješ, Anka, Pejanović, R., Miličić, Željka, Grubačić, M., Cvetanović, D., Tomaš, Mirela (2011): Methods of ensuring the qualityof organic milk as a safe and functional foods, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 60-62.

18. Delić, Stanislava, Pejanović, R., Petrović, D., Tomaš, Mirela (2011): Evaluation of indicators of sustainable development on farms as a precondition for safe food production in Vojvodina, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 171-174.

224

19. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Glavaš – Trbić, Danica (2011): Some economical aspects of organic food production, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 186-188.

20. Pejanović, R., Njegovan, Z. i sar. (Mirela Tomaš): Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj AP Vojvodine, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2011.

21. Pejanović, R., Popović – Vranješ, Anka, Belić, Branislava, Đukić, Sanja, Tomaš, Mirela (2011): Zdrava hrana u funkciji razvoja etno-turizma u regionu Fruške gore, Tematski zbornik, VI Međunarodni naučni skup „Mediteranski dani Trebinje 2011 Turizam i ruralni razvoj – savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja“, 07-08. Oktobar, Trebinje, str. 403-411.

22. Radović, Gordana, Pejanović, R., Njegovan, Z., Tomaš, Mirela (2011): Podrška države razvoju ruralnog turizma u Republici Srbiji, Tematski zbornik, VI Međunarodni naučni skup „Mediteranski dani Trebinje 2011 Turizam i ruralni razvoj – savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja“, 07-08. Oktobar 2011, Trebinje, str. 450-462.

23. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Njegovan, Z. (2011): Agribusiness of AP Vojvodina in the transition process and the economic crisis, monography „Agriculture in the light of the global economic crisis“, Biotechuncal Faculty, University of Montenegro, Podgorica, str. 68-82.

24. Pejanović, R., Glavaš-Trbić, Danica, Tomaš, Mirela (2011): Public-private partnerships as a solution for solving economic and energetic problems in a community, Agroekonomika, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 49-50, str. 5-16.

25. Tomaš, Mirela (2011): Prikaz knjige Principi ekonomije i agrarna politika (za studente organske poljoprivrede), Agroekonomika, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 49-50, str. 118-120.

26. Popović – Vranješ, Anka, Belić, Branislava, Pejanović, R., Cvetanović, D., Glavaš-Trbić, Danica, Tomaš, Mirela (2011): Applying of biocrystaliyation method in order to distinguish milk from organic and conventional production, Proceedings, 2nd CEFSER (Central of Excellence in Food Safety and Emerging Risk) Workshop „Persistent organic pollutants in food and environment“, 26th Symposium on Recent Development in Dairy Technology, BIOXEN seminar „Novel approaches for environmental protection“, Faculty of Technology, University of Novi Sad, Novi Sad, Serbia, 8-10 September 2011, pp. 82-86.

27. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Popović – Vranješ, Anka, Glavaš – Trbić, Danica (2011): Globalni trendovi u organskoj proizvodnji hrane, Tematski zbornik, Naučni skup „Savremeni trendovi u evropskoj ekonomiji: implikacije za Srbiju“, 27.oktobar 2011, Viša poslovna škola sturkovnik studija, Novi Sad.

225

28. Kosanović, Nada, Tomaš, Mirela, Jelić, V., Popović – Vranješ, Anka (2011): Integralni marketing plan u funkciji brendiranja poljoprivrednih proizvoda u lokalnoj zajednici, Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj, Međunarodni naučni skup „Sustainable Agriculture and Rural Development in Terms of the Republic of Serbia Strategic Goals Implementation within Danube Region, knjiga I, vol LVIII, Banja Vrdnik, str. 141-148.

29. Tomaš, Mirela, Pejanović, R., Glavaš- Trbić, Danica, Njegovan, Z. (2011): Organska poljoprivreda u podunavskom regionu, Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj, Međunarodni naučni skup „Sustainable Agriculture and Rural Development in Terms of the Republic of Serbia Strategic Goals Implementation within Danube Region, knjiga I, vol LVIII, Banja Vrdnik, str. 220 - 227.

30. Tomaš, Mirela (2011): Organska proizvodnja i sertifikacija, monografija, Zadužbina Andrejević, Beograd.


32. Pejanović, R., Glavaš-Trbić, Danica, Tomaš, Mirela, Njegovan, Z. (2011): Some experiances and concerns about the privatization of agricultural land, Contemporary agriculture, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Vol. 60, No. 3-4, pp. 377-396.

(5) PREDAVAČI

MR ALEKSANDAR JAGROVIĆ

BIOGRAFIJA

Mr Aleksandar Jagrović rođen je 14. marta 1980. godine u Karlovcu, Republika Hrvatska. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2003. godine na Odseku za anglistiku - Engleski jezik i književnost. Magistrirao je na istom fakultetu 2010. godine na Odseku za anglistiku - Engleska književnost odbranivši magistarsku tezu pod nazivom: Obrasci građenja književnog junaka u proznom delu Vilijama Trevora. Radi kao predavač engleskog jezika na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu od 2008. godine i kao lektor za engleski jezik u naučnim časopisima Savremena poljoprivreda i Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi.

226


1. Aleksandar Jagrović, „Mr Stevens, the Product and Producer of History: Historical Circumstances in Kazuo Ishiguro’s The Remains of the Day”, Nasleđe, Kragujevac, 2008, vol. 5, br. 11, str. 37-46.

2. Obrasci građenja književnog junaka u proznom delu Vilijama Trevora, 2010.

(6) SARADNICI U NAUČNO ISTRAŽIVAČKOM RADU

MR EMILIJA NIKOLIĆ-ĐORIĆ

BIOGRAFIJA

Mr Emilija Nikolić-Đorić je od 1980. godine asistent iz predmeta Statistika i Statistički metodi na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, gde je učestvovala u izvođenju vežbi na redovnim, postdiplomskim i doktorskim studijama. Pored toga jebila angažovana u izvođenju vežbi na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na Departmanu za Psihologiju (1994-1996) iz predmeta Statistika, naDepartmanu za Sociologiju (2002-2007) iz predmeta Demografija sa statistikom, na Poljoprivrednom fakultetu u Prištini (1998) na Postdiplomskim studijama iz predmeta Biometrika i u Naučnom istraživačkom centru centru Vojno-medicinske akademije u Beogradu (2005) iz predmeta Medicinska statistika. Mr Emilija Nikolić-Đorić je koautor ili autor 169 radova iz različitih oblasti primenjene statistike od kojih je većina publikovana. Pored toga je učestvovala u 9 projekata Ministarstva za nauku Republike Srbije i jednog međunarodnog TEMPUS projekta. Član je četiri strane naučne asocijacije iz oblasti statistike (International Statistical Institute, Bernoulli Society for Mathematical Statistics and Probability, International Association for Statistical Computing, International Association for Statistical Education) i Statističkog društva Srbije. Član je redakcionog odbora časopisa “Statistička revija” koji izdaje Statističko društvo Srbije od 2005. godine.


1. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba (2007), Relation of socio-economic factors in rural development of Serbia, Thematic Proceedings, 100th Seminar of the EAAE, Development of Agriculture and Rural Areas in Central and Eastern Europe, Novi Sad (21-23 June), Editors: Danilo Tomić, Miladin Ševarlić. European Association of Agricultural Economists (EAAE), Serbian Association of Agricultural Economists (SAAE), 563-570. ISBN 978-86-86087-05-8; COBISS. SR-ID 145384972.

227

2. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba (2007), Use of Trellis Graphics in the Analysis of Results from Field Experiments in Agriculture, Metodološki zvezki, Vol. 4, No. 1, 71-82. ISSN 1854-0031.

http://mrvar.fdv.uni-lj.si/pub/mz/mz4.1/cobanovic.pdf3. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba (2007), Selection of

Models for Some Demographic Indicators in Serbia, 56th Session of the International Statistical Institute, Lisabon, Contributed papers 1335, 1-4.

4. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba (2007), Relation of socio-economic factors in rural development of Serbia, Thematic Proceedings, 100th Seminar of the EAAE, Development of Agriculture and Rural Areas in Central and Eastern Europe, Novi Sad (21-23 June), European Association of Agricultural Economists (EAAE), Serbian Association of Agricultural Economists (SAAE), 563-570. ISBN 978-86-86087-05-8; COBISS. SR-ID 14538497.

5. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba, Nićin Slobodan (2007), Grupisanje okruga Srbije na osnovu rezultata proizvodnje pojedinih grana poljoprivrede, Međunarodni naučni skup “Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj II- očuvanje ruralnih vrednosti”, Tematski zbornik, Beograd-Beočin 06. i 07. decembar, 59-67. ISBN 978-86-82121-47-COBISS SR-ID 145178124.

6. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba (2007), Relation of socio-economic factors in rural development of Serbia, Proceedings of plenary papers and abstracts, 100th Seminar of the EAAE, ‘’ Development of Agriculture and Rural Areas in Central and Eastern Europe’’, Novi Sad (21-23 June), Serbian Association of Agricultural Economics, 141. ISBN 978-86-86087-03-4. COBISS. SR-ID 141146636.

7. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba (2007), Stanje i perspektive u stočarskoj proizvodnji Vojvodine, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum ‘’Veterinarska medicina, stočarstvo i ekonomika u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane’’, Herceg Novi (24 jun-1 jul, 2007), Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za stočarstvo, Departman za veterinarsku medicinu, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, 209.

8. Čobanović Katarina, Sokolovska Valentina, Nikolić-Đorić Emilija (2007), Statistical analysis of multiculturalism research in Vojvodina, Program and Abstracts, International Conference “Applied Statistics 2007”, Ribno (Bled), Slovenija, 40. ISBN 978-961-90314-8-3.

9. Đorić D., Jevremović Vesna, Mališić J., Nikolić-Đorić Emilija (2007), Atlas raspodela, Građevinski fakultet, Beograd. ISBN 978-86-7518-077-7. COBISS. SR-ID 142358284.

10. Mutavdžić Beba, Novković N., Nikolić-Đorić Emilija, Radojević V. (2007), Analiza i predviđanje pariteta cena svinje-kukuruz, Savremenapoljoprivreda, Novi Sad, LVI(1-2), 177-181. ISSN 0350-1205. UDC:63(497.1)(051)-“540.2”, 0350-1205-YU-ISSN.

http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0350-12050702177M&redirect=ft”, 0350-1205-YU-ISSN.

228

11. Nikolić-Đorić Emilija, Čobanović Katarina (2008), Rešeni primeri i zadaci za vežbu iz staističkih metoda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. ISBN 978-86-7520-141-0. COBISS. SR-ID 231342087.

12. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba, Nićin S. (2008), Regional aspects of rural development in Serbia, Book of abstracts, International scientific meeting ''State, possibilities and perspectives of rural development on area of huge open-pit minings'', Banja Vrujci (24-25 april), Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, 125.

13. Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba (2008), Modelling time series of wheat prices in Serbia, Program and Abstracts, International Conference “Applied Statistics 2008”, Ribno (Bled), Slovenija, 24. ISBN 978-961-92487-0-6.

http://conferences.nib.si/AS2008/AS2008-Abstracts.pdf14. Kovačević B., Čobanović Katarina, Orlović S., Nikolić-Đorić Emilija (2008),

Relationship among black poplar genotypes according to cutting rooting and survival characters, Abstracts, XXXVIIIth International Biometrical Colloquium, Warsaw University of Life Sciences, Polland, 8-11 September, 28.

15. Mutavdžić Beba, Nikolić-Đorić Emilija, Novković N. (2008), Swot Analysis ofAgro-Complex in the Municipality of Lazarevac, Zbornik radova međunarodnog naučnog skupa ’’ Stanje, mogućnosti i perspektive ruralnog razvoja na području velikih površinskih kopova’’ , Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd, Beograd- Banja Vrujci, 24. i 25. april 2008. godine, 153-161. ISBN: 978-86-82121-55-8.

16. Čobanović, Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić, Beba, Nićin, S. (2008), Regional aspects of Rural Development in Serbia, Zbornik radova međunarodnog naučnog skupa “Stanje, mogućnosti i perspektive ruralnog razvoja na području velikih površinskih kopova”, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd, Beograd- Banja Vrujci, 24. i 25. april 2008. godine, 275-282. ISBN: 978-86-82121-55-8.

17. Kovačević B., Guzina, V., Kraljević-Balalić Marija, Ivanović M., Nikolić-Đorić Emilija (2008), Evaluation of early rooting traits ofeastern cottonwood that are important for selection tests, Silvae Genetica 57, 1, 13-21.

http://www.bfafh.de/inst2/abstracts/abstract_57_1_13.pdf18. Jovanović, M., Radaković D., Nikolić-Đorić Emilija (2008), Uticaj veličine biogas

postrojenja na vrednost investicija po jedinici instalisane električne snage, Letopis naučnih radova, 32(1), 148-54. UDK: 631/639(05)(UDK:330.322:620.952) YU ISSN 0546-8264.

19. Čobanović Katarina, Lozanov-Crvenković Zagorka, Nikolić-Đorić Emilija (2008), Primena periodične regresije, Statistička revija 1-2, 3-9. UDK 31. ISSN 0039-05-34.

20. Nikolić-Đorić Emilija, Katarina Čobanović, Mutavdžić Beba, Nićin S. (2008), Stanje i perspektive u stočarskoj proizvodnji, Agroekonomika 37-38, Agroekonomika 37-38, 23-32. DK:338.43.(UDK:636(497.113))YUISSN0350-5928

21. Hadživuković, S., Nikolić-Đorić Emilija (2008), Histoire de la statistique, Statistička revija 57, 3-4, 45-68. UDK 31. ISSN 0039-05-34.

229

22. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba (2009), Regional aspects of agricultural income level in Vojvodina province in function of basic production factors . “Knowledge Economy and Innovations as Factors of Agrarian Competitiveness”, 113th Seminar of the European Association of Agricultural Economists (EAAE) – The role of knowledge, innovation and human capital in multifunctional agriculture and territorial rural development. Editors: Danilo Tomić, Zorica Valjiljević, Drago Cvijanović. Publisher: Institute of Agricultural Economics, Belgrade (http://www.iep.bg.ac.rs). December, 9th-11th 2009. Belgrade, Serbia, 109-115.ISBN 978-86-82121-76-3, CIP 631.1(4-664) (082), COBISS.SR-ID 171520012.

23. Đorić D., Nikolić-Đorić Emilija, Jevremović Vesna, Mališić Jovan (2009), On measuring skewness and kurtosis. Quality & Quantity 43, page 481-493, Springer. DOI 10.1007/s11135-007-9128-9.

http://springerlink.com/content/j83v73538378/?sortorder=asc&p_o=1024. Čobanović Katarina, Sokolovska Valentina, Nikolić-Đorić Emilija (2009),

Statistical analysis of multiculturalism research in Vojvodina. Teme 33(4), 1481-1499. ISSN 0353-7919.

25. Brdar-Jokanovic M., Maksimovic I., Nikolić-Đorić Emilija E., Kraljevic-Balalic M., Kobiljski B. (2010), Selection criterion to assess wheat boron tolerance at seedling stage: Primary vs. total root length, Pakistan Journal of Botany 42(6), 3939-3947.

http://www.pakbs.org/pjbot/PDFs/42%286%29/PJB42%286%293939.pdf26. Šundrić Z., Rajšić N., Lakočević M., Nikolić-Đorić Emilija (2010), Uporedna

analiza elektroencefalografskih testova atenuacije alfa aktivnosti u proceni nehotičnog zaspivanja zdravih odraslih osoba, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, vol. 138, br. 3-4, str. 130-135, doi:10.2298/SARH1004130S, UDC: C12/824.7.08:616.831-073-71.

27. Kovačević B., Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija (2010), Relationship among black poplar genotypes based on cutting rooting and survival - a multivariate approach, Biometrical Letters vol. 47(1), pp. 15-32.

http://www.au.poznan.pl/biometrical.letters/index.php?p=fulltxt&a=2010.47.1.228. Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija, Mutavdžić Beba (2010), Regional

aspects of agricultural income income level in Vojvodina province in function of basic production factors, Ekonomika poljoprivrede (Specijalan broj), 113. Seminar EAAE, 9-11. decembar 2009, Beograd, Srbija, “Uloga znanja, inovacija i humanog kapitala u multifunkcionalnoj poljoprivrediteritorijalnom i ruralnom razvoju”, Specijani broj 1, Vol. 57, 1-11. UDC 338.43:63. YU ISSN 0352-3462.

29. Nikolić-Đorić Emilija, Čobanović Katarina (2010), Evaluation of differentation districts of the Republic Serbia in the process of rural development, Ekonomika poljoprivrede.Vol. LVII, Specijalni broj 2 (Knjiga1). International scientific meeting: Multifunctional Agriculture and Rural Development (V) - regional specificities. Banja Vrujci, 02-03. December 2010, 543-550. UDC 338.43:63. UDK: 316.334.55:330.341.22 (497.11). YU ISSN 0352-3462.

230

30. Nikolić-Đorić Emilija, Čobanović Katarina, Sokolovska Valentina (2010), The choice of growth curve, 8th International Conference on Teaching Statistics-ICOTS 8, In C. Reading (Ed.) Data and context in statistics education: Towards an evidence-based society. Proceedings of the Eighth International Conference on Teaching Statistics (ICOTS8, July, 2010). Ljubljana, Slovenia. Voorburg. The Netherlands: International Statistical Institute. ISBN: 978-90-77713-54-9.

31. Sokolovska Valentina, Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija (2010), Position and perspective of statistics in sociology, 8th International Conference on Teaching Statistics-ICOTS 8, In C. Reading (Ed.), Data and context in statistics education: Towards an evidence-based society. Proceedings of the Eighth International Conference on Teaching Statistics (ICOTS8, July, 2010), Ljubljana, Slovenia. Voorburg. The Netherlands: International Statistical Institute. ISBN: 978-90-77713-54-9.

32. Nikolić-Đorić Emilija, Katarina Čobanović (2010), Ocena diferenciranosti okruga Republike Srbije u procesu ruralnog razvoja, Agroekonomika 45-46, 107-117. UDK: 338.43. (UDK: 316.334.55). YU ISSN 0350-5928.

33. Putnik-Delić Marina, Maksimović I, Nikolić-Đorić Emilija, Nagl N, (2010) Analyses of statistical transformations of row data describing free proline concentration in sugar beet exposed to drought, Zborniku Matice srpske za prirodne nauke, 119, 7-16. ISSN:0352-4906. DOI:10.2298/ZMSPN1019007P

34. Vuleković, P., Nikolić-Đorić, Emilija, Kojadinović, Ž., Papić, V., Karan, M. and Doczi Tamas (2011), A temporal pattern in the occurrence of aneurysmal subarachnoid hemorrhage in the Province of Vojvodina, Serbia.Acta Neurochirurgica, 153(6), 1313-1319.

http://www.springerlink.com/content/6046502118022775/35. Kovačević B., Orlović, S., Ivanović M., ČobanovićK., Nikolić-Đorić Emilija,

Katanić, M. and Galović, V.(2011), Relation among eastern cottonwood genotipes according to early rooting traits, Genetika, 43(2), 307-320.

http://www.doiserbia.nb.rs/Article.aspx?id=0534-00121102307K&AspxAutoDetectCookieSupport=1

36. Nikolić-Đorić Emilija, Đorić, D. (2011), Dynamic Value at Risk Estimation for BELEX15, Metodološki zvezki, 8(1), 79-98.

http://mrvar.fdv.uni-lj.si/pub/mz/mz8.1/nikolic.pdf37. Marko J., Jovanović M., Nikolić-Đorić Emilija, Marković T. (2011), Dynamic of

bioenergetic potential of soil in Vojvodina, Ekonomika poljoprivrede, vol. 58, iss. 1, pp. 105-120.

http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0352-34621101105M38. Sokolovska Valentina, Čobanović Katarina, Nikolić-Đorić Emilija(2011),

Application of discriminant analysis investigation ofregional disparities in Serbia, Program and Abstracts, International Conference, Applied Statistics 2011, Ribno, (Bled), Slovenia, 77.

39. Đorić, D., Nikolić-Đorić Emilija (2011), Return distribution and value at risk estimation for BELEX15, Yugoslav Journal of Operations Research, 21(1), 103- 118.

http://www.doiserbia.nb.rs/issue.aspx?issueid=1445

231

MR SANJA ĐUKIĆ

BIOGRAFIJA

Mr Sanja Đukić rođena je 21.08.1971. godine u Novom Sadu, Republika Srbija, gde je završila osnovnu školu. Godine 1990. završava Srednju poljoprivrednu školu „dr Milan Stanković” u Futogu, smer opšti, sa odličnim uspehom. Iste godine upisuje Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, smer stočarstvo. U martu 1996. godine, završava studije sa prosečnom ocenom 8, 17 i ocenom diplomskog rada 10 (iz oblasti oplemenjivanja domaćih životinja).

Postdiplomske studije upisala je 1997. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, odseku Ekonomika poljoprivrede, koje završava 2010. godine sa prosečnom ocenom 9, 12 (naziv magistarskog rada: „Uloga i značaj stočarstva u ruralnom razvoju AP Vojvodine”).

Od juna 1996. godine do kraja 1999. godine obavljala je poslove inspektora kontrole kvaliteta i kvantiteta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u AD „Jugoinspekt” Novi Sad. Od 2000-2010. godine obavljala je veći broj poslova administrativno-komercijalnog karaktera. Tokom 2010/2011. godine angažovana je kao administrator na projektu „Master plan održivog razvoja Fruške gore 2012-2022.” čiju je izradu inicirala Vlada AP Vojvodine.

Tokom 2012. godine izabrana je u zvanje istraživača saradnika od strane Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu. Trenutno radno angažovanje je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, kao zamena u nastavnim aktivnostima (izvođenje vežbi).

Vrlo dobro govori, piše i čita engleski jezik.Živi u Novom Sadu.


1. Đukić, S., Pejanović, R. (2010): Uloga i značaj stočarstva u ruralnom razvoju AP Vojvodine, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 45-46, str. 85-95.

2. Pejanović, R., Đukić, S., Maksimović, G (2010): O metodologiji izrade strateškog plana razvoja, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 47-48, str. 92-105.

3. Pejanović, R., Lazić, B., Popović – Vranješ, Anka, Korać, Nada, Keserović, Z., Plavša, Nada, Ćirković, M., Đukić, Sanja (2011): Production of health food-safe in concept of „Master plan for sustainable development Fruška gora 2012-2022.“, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 274-277.

232

4. Njegovan, Z., Pejanović, R., Kosanović, N., Đukić, S. (2011): Ruralni razvoj u konceptu „Master plan održivog razvoja Fruške Gore 2012-2022.“, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, vol. 49-50, str. 77-87.

5. Pejanović, R., Đukić, S. (2011): Master plan održivog razvoja Fruške gore sa naglaskom na ekološke segmente, turizam i organsku proizvodnju, Zbornik radova, Peti forum o organskoj proizvodnji, Centar za organsku proizvodnju Selenča, Univerzitet u Novom Sadu, Selenča, 2011.

6. Pejanović, R., Popović – Vranješ, Anka, Belić, Branislava, Đukić, Sanja, Tomaš, Mirela (2011): Zdrava hrana u funkciji razvoja etno-turizma u regionu Fruške gore, Tematski zbornik, VI Međunarodni naučni skup „Mediteranski dani Trebinje 2011 Turizam i ruralni razvoj – savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja“, 07-08. Oktobar 2011, Trebinje, str. 403-411.

7. Pejanović, R., Lazić, L., Antonić, D., Đukić, Sanja (2011): Mogućnost razvoja turizma u ruralnim sredinama regiona Fruške gore, Tematski zbornik, VI Međunarodni naučni skup „Mediteranski dani Trebinje 2011 Turizam i ruralni razvoj – savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja“, Trebinje 07-08. Oktobar 2011, str. 412-419.

8. Pejanović, R., Đukić, Sanja, Glavaš – Trbić, Danica (2011): Ruralni i lokalni ekonomski razvoj u regionu Fruške gore – studija slučaja, Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj, Međunarodni naučni skup “Sustainable Agriculture and Rural Development in Terms of the Republic of Serbia Strategic Goals Implementation within Danube Region”, knjiga I, vol. LVIII, Banja Vrdnik, str. 172-179.

9. Sanja Đukić, poglavlje u monografiji: Pejanović, R., Njegovan, Z. (2011): Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj AP Vojvodine, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

10. Kicošev V., Radosavljević M., Kovačev N., Đukić S. (2011): Uloga zainteresovanih strana u održivom korišćenju budućih zaštićenih područja na primeru „Rusande“ i „Okanj bare“, Zaštita prirode, br. 61/2, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd, str. 129-146.

MR JOVANA ČIKIĆ

BIOGRAFIJA

Mr Jovana Čikić (rođ. Samardžija) rođena je 1978. godine u Osijeku, Republika Hrvatska. Diplomirala je 2003. godine na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Magistarsku tezu pod nazivom „Socijalnoekološki problemi i zaštita životne sredine lokalne društvene zajednice“ odbranila je 2008. godine na Studijskoj grupi za sociologiju sela na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Od 2004. godine zaposlena na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju

233

sela kao saradnik na projektu. Odlukom Nastavno-naučnog veća Poljoprivrednog fakulteta 2006. godine izabrana je u zvanje istraživač pripravnik, a 2010. godine izabrana je u zvanje istraživač saradnik.

Do sada je učestvovala na 19 naučno-istraživačkih projekata, od čega na tri projekta Ministarstva nauke Republike Srbije, jednom projektu Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, dva TEMPUS projekta i 13 projekata u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Gradskom upravom za zaštitu životne sredine grada Novog Sada. Pored ovog, Jovana Čikić učestvuje u izvođenju dela nastave na grupi obaveznih i izbornih socioloških predmeta na osnovnim i master studijama.

Jovana Čikić je do sada objavila jednu monografiju (u koautorstvu), kao i više od 30 naučnih radova. Učestvovala je na više od 10 naučnih skupova. Članica je Sociološkog društva Srbije. Govori engleski jezik.


1. Čikić, Jovana. 2007. Problemi planiranja prostora u seoskim naseljima Srbije. U: Cvijanović, Drago, Vladana Hamović, Jonel Subić (ur.) Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (II) - očuvanje ruralnih vrednosti. Beograd: Institut za ekonomiku poljoprivrede. Str. 767-774.

2. Lukač Bulatović, Mirjana, Jovana Čikić, Marica Miladinović. 2007. Istraživanje tržišta u cilju unapređenja potrošnje sušenog voća. Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi – PTEP. Vol. 11, broj 3, str. 116-120.

3. Petrović, Živojin, Jovana Čikić, Dejan Janković. 2007. Metodološki okvir za prikupljanje informacija o poljoprivrednom gazdinstvu. U: Petrović Živojin (ur.) Sistem znanja i informacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet. str. 21-37.

4. Čikić, Jovana, Dejan Janković, Živojin Petrović. 2007. Tipologija savetodavnog rada. U: Petrović Živojin (ur.) Sistem znanja i informacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet. str. 38-57.

5. Petrović, Živojin, Jovana Čikić, Ivan Koči, Dejan Janković, Marica Miladinović. 2007. Registrovanje informacija iz Kartona odabranog gazdinstva u sistem informacija u poljoprivrednom savetodavstvu. U: Petrović Živojin (ur.) Sistem znanja i informacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet. str. 63-143.

6. Janković, Dejan, Živojin Petrović, Jovana Čikić. 2007. Monitoring i evaluacija u poljoprivrednom savetodavstvu. U: Petrović Živojin (ur.) Sistem znanja i informacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet. str. 197-220.

7. Čikić, Jovana. 2008. Socijalnoekološki problemi i zaštita životne sredine lokalne društvene zajednice (magistarska teza) Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.

234

8. Petrović, Živojin, Jovana Čikić. 2008. Participatory research and rural community development. In: Cijanović, Drago, Vladana Hamović, Jonel Subić, Savo Ivančević (eds.) State, Possibilities and Perspectives of Rural Development on Area of Huge Open-Pit Minings. Belgrade: Institute of Agricultural Economics. Pp. 253-259.

9. Čikić, Jovana, Živojin Petrović, Dejan Janković. 2008. Uloga poljoprivredne savetodavne službe u podsticanju proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane. U: Cvijanović, Drago, Vladana Hamović, Jonel Subić, Savo Ivančević (ur.) Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (III) – ruralni razvoj i neograničeni resursi. Beograd: Institut za ekonomiku poljoprivrede. Str. 102-108.

10. Janković, Dejan, Jovana Čikić. 2008. Specifičnosti savetodavnog rada na odabranim gazdinstvima u Srbiji. U: Cvijanović, Drago, Vladana Hamović, Jonel Subić, Savo Ivančević (ur.) Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (III) – ruralni razvoj i neograničeni resursi. Beograd: Institut za ekonomiku poljoprivrede. Str. 74-81.

11. Čikić, Jovana, Živojin Petrović. 2009. Environmental policy measures and actors at the local community level – case study of Novi Sad. In: Dragutin Mihailović & Mirjana Vojinović Miloradov (eds.), Environmental, Health and Humanity Issues in the Down Danubian Region - Multidisciplinary Approaches. Singapore: World Scientific. Pp. 309-316.

12. Čikić, Jovana, Živojin Petrović, Dejan Janković. 2009. Metodi savetodavnog rada u funkciji unapređenja poljoprivrede na seoskim gazdinstvima Vojvodine. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 56. Br. 4. Str. 577-587.

13. Čikić, Jovana, Živojin Petrović. 2010. Organska proizvodnja i poljoprivredna gazdinstva Srbije – ruralnosociološka analiza. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.

14. Janković, Dejan, Živojin Petrović, Jovana Čikić. 2010. Karakteristike savetodavnog procesa u radu sa odabranim gazdinstvima u Vojvodini. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 57, br. 2, str. 257-274.

15. Čikić, Jovana, Živojin Petrović, Dejan Janković. 2010. Unutrašnji činioci modernizacije rada u poljoprivredi na odabranim gazdinstvima u Vojvodini. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 57, br. 3, str. 449-461.

16. Petrović, Živojin, Dejan Janković, Jovana Čikić. 2010. Problems in the extension work and farmers’needs in Serbia. Economics of Agriculture. Vol. 57, No SI-1 (1-323), p. 91-98.

17. Čikić, Jovana, Marica Petrović. 2010. Women as a factor of urban agriculture development. Economics of agriculture. Vol. LVII, SI-2 (1-656), p. 449-455.

18. Čikić, Jovana, Živojin Petrović. 2010. Znanje kao činilac unapređenja organske proizvodnje na gazdinstvima vojvodine. Zbornik Matice sroske za društvene nauke. Br. 133. Str. 86-97.

235

19. Petrović, Živojin, Jovana Čikić, Marica Petrović. 2011. Metodološki problemi u participativnim istraživanjima lokalnih seoskih zajednica i farmerske poljoprivrede. U: ΧVII međunarodni naučni skup Vlasninski susreti 2011 - Učestvovanje stanovnika u obnovi i razvoju sela. Vlasotince: Zavod za proučavanje sela, Srpsko udruženje za sociologiju sela i poljoprivrede, balkanska asocijacija za sociologiju sela i poljoprivrede, Institut za agroekonomiku Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, naučno društvo agrarnih ekonomista Balkana, Kulturni centar Vlasotince. str. 15.

20. Petrović, Marica, Jovana Čikić, Živojin Petrović. 2011. Tehnička osnova rada kao činilac modernizacije poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 58, br. 3, str. 487-502.

21. Čikić, Jovana, Marica Petrović, Živojin Petrović. 2011. Žene u selu i razvoj preduzetništva. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 58, SB/SI – 1(1-368), str. 223-230.

MR MARINA NOVAKOV

BIOGRAFIJA

Mr Marina Novakov rođena je 01.09.1978. godine u Vrbasu. Društveno-jezički smer Gimnazije ”Žarko Zrenjanin” u Vrbasu završila je 1997. godine. Diplomirala je 2004. godine na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Magistarsku tezu pod nazivom „Porodični i društveni položaj majke u savremenom srpskom selu na osnovu istraživanja na području AP Vojvodine“ odbranila je 2010. godine na Odseku za sociologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Marina Novakov je od februara 2005. zaposlena na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu kao saradnik na projektu Ministarstva nauke i zaštite životne sredine. Odlukom Nastavno-naučnog veća Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, 2006. godine je izabrana u zvanje istraživač pripravnik, a 2010. godine je izabrana u zvanje istraživač saradnik.

Do sada je učestvovala na devet naučno-istraživačkih projekata, od čega na tri naučno-istraživačka projekta Ministarstva nauke Republike Srbije, jednom TEMPUS projektu, i na pet istraživačkih projekata u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Gradskom upravom za zaštitu životne sredine grada Novog Sada, Pokrajinskim sekretarijatom za demografiju, porodicu i društvenu brigu o deci.

Autor je i koautor više objavljenih radova, jedne naučne monografije, i učesnik je domaćih i međunarodnih naučnih skupova.

Član je Sociološkog društva Srbije.Živi u Novom Sadu.

236


1. Novakov, Marina (2007). Reproduktivno ponašanje i kontrola rađanja u selima Vojvodine. Tematski zbornik radova Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj II – očuvanje ruralnih vrednosti. TB (687-1212). Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd. str. 836-844, UDC: 338.43 (4-664) (082); 631 (4-664) (082); 331.5:631 (4-664) (082). ISBN:978-86-82121-48-0, COBISS. SR-ID 145181964.

2. Petrović Ž., Miladinović M., Novakov M. (2007). Razvoj lokalne savetodavne službe i zapošljavanje poljoprivrednih stručnjaka. Ekonomika poljoprivrede (tematski zbornik), Društvo agrarnih ekonomista SCG, Institut za ekonomiku poljoprivrede i Akademija ekonomskih nauka Bukurešt, str. 25-39, YU ISSN 0352-3462, UDC 338.43:63, UDK:631.117:331.05024.54.

3. Novakov, Marina (2008). Uloga seoske žene u ruralnom razvoju. International Scientific Meeting: “Multifunctional Agriculture and Rural Development III – rural development and (un)limited resources”, 4-5th December 2008, Faculty of Agriculture in Zemun – Belgrade, knjiga I, str. 403-410, ISBN 978-86-82121-59-6, Cobiss.SR-ID 153619724, CIP 338(497.11)”2001/2009”; 631.1(497.11)”2002/2007”.

4. Novakov, Marina (2010). ‚’Porodični i društveni položaj majke u savremenom srpskom selu na osnovu istraživanja na području AP Vojvodine’’ (magistarska teza), Novi Sad: Filozofski fakultet.

5. Novakov, Marina (2010). Odnos prema neplodnosti i vanbračnom rađanju u srpskom selu. Sociološki pregled, god. XLIV (april-jun) br. 2. Beograd: Sociološko društvo Srbije u saradnji sa Institutom društvenih nauka (Beograd) i Institutom za kriminološka i sociološka istraživanja (Beograd). ISSN 0085-6320; UDK: 314.336, str. 337-348.

6. Novakov M., Gligić P., Janković S. (2010). Food culture and development of tourism. International scientific meeting: Multifunctional agriculture and rural development (V) – regional specificities. Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj, knjiga 2. Beograd: Naučno društvo agrarnih ekonomista Balkana, Institut za ekonomiku poljoprivrede i Akademija ekonomskih nauka Bukurešt. str. 319-324.

7. Novakov, Marina (2011). Radna uloga seoske žene kao aktera razvoja lokalnih seoskih zajednica. Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj, knjiga 2. God. / Vol. LVIII, SB/SI-1 (1-368). Beograd: Institut za ekonomiku poljoprivrede i ostali. UDK: 316.346.2-055.2:316.334.55, стр. 122-129.

8. Novakov M., Petrović Ž. (2011). Mogućnost upotrebe eksperimenta u društvenim naukama. Agroekonomika. Broj 51-52. ISSN: 0350-5928, UDC: 001.891.5 Novi Sad: Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 93-103.

9. Novakov, Marina (2011). Porodični i društveni položaj majke u selu. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet. ISBN: 978-86-7520-232-5, COBISS SR-ID: 268578823, UDC: 316.66-055.26 316.334.55-055.26

237

MR MARICA PETROVIĆ

BIOGRAFIJA

Mr Marica Petrović (rođ. Miladinović) rođena je 1978. godine u Paraćinu, Republika Srbija. Diplomirala je 2004. godine na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta sa prosečnom ocenom 8, 50. Magistrirala je 2010. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu sa tezom „Porodični i društveni položaj starog seoskog stanovništva“ i prosečnom ocenom 9, 83 na magistarskim studijima.

Marica Petrović je zaposlena na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela na Poljoprivrednom fakultetu od 2006. godine kao saradnik na projektu. Odlukom Nastavno-naučnog veća Poljoprivrednog fakulteta iz decembra 2006. godine izabrana je u zvanje istraživač pripravnik, a 2011. godine izabrana je u zvanje istraživač saradnik.

Do sada je učestvovala na ukupno deset naučno-istraživačkih projekata, od čega na dva projekta Ministarstva nauke Republike Srbije, jednom projektu Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, dva TEMPUS projekta i pet projekata u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Pored ovog, Marica Petrović učestvuje u izvođenju dela nastave na grupi obaveznih i izbornih socioloških predmeta na osnovnim i master studijama.

Marica Petrović je do sada objavila jednu monografiju, kao i više od 15 naučnih radova. Učestvovala je na više od pet naučnih skupova. Članica je Sociološkog društva Srbije. Služi se engleskim i ruskim jezikom.


1. Lukač, Mirjana, Jovana Čikić, Marica Miladinović. 2007. Istraživanje tržišta u cilju unapređenja potrošnje sušenog voća. PTEP - Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi. Vol. 11. No.3. str. 116-120. UDK: 664.854:339.1, ISSN 1450-5029

2. Petrović Živojin, Marica Miladinović, Marina Novakov. 2007. Razvoj lokalne savetodavne službe i zapošljavanje poljoprivrednih stručnjaka. Ekonomika poljoprivrede (tematski broj). God. LIV. br. 7-114. str. 25-40, UDK: 631.117:331.5024.54, ISSN 0352-3462)

3. Miladinović Marica. 2007. Ruralnosociološki pristup planiranju u savetodavnom radu. Ekonomika poljoprivrede. God. 54. br. 3 (261-392). str. 287-303. UDK: 631.1:659.2, ISSN 0352-3462

238

4. Petrović Živojin, Dejan Janković, Jovana Čikić, Veljko Vukoje, Ivan Koči, Marica Miladinović. 2007. Registrovanje informacija iz Kartona odabranog gazdinstva u sistem informacijau poljoprivrednom savetodavstvu. u: Petrović Živojin (ur.) Sistem informacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet. str. 63-141. ISBN 978-86-7520-153-3.UDK: 316.42(082), 316.334.55(082); 631.153(082)

5. Miladinović Marica. 2008. Radna aktivnost starijih ljudi u selu. U: Cvijanović, Drago, Vladana Hamović, Jonel Subić, Savo Ivančević (ur.) Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj III, ruralni razvoj i (ne)ograničeni resursi. Beograd: Institut za ekonomiku poljoprivrede. str. 280-286. UDK: 338.(497.11)“2001/2009“, 631.1(497.11)“2002/2007“, ISBN 978-86-82121-59-6

6. Petrović, Živojin, Marica Miladinović. 2008. Društveni položaj starog seoskog stanovništva Vojvodine. Knjiga izvoda iz saopštenja Treći naučno-stručni skup „InterRegioSci 2008.“. (april 2008). Novi Sad: Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj. str. 77.

7. Miladinović Marica. 2010. Porodični i društveni položaj starog seoskog stanovništva (magistarska teza). Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.

8. Miladinović Marica. 2010. Staru u selu – ruralnosociološko istraživanje u selima Srednjeg Banata. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.

9. Čikić, Jovana, Marica Petrović. 2010. Women as a factor of urban agriculture development. Ekonomika poljoprivrede. God. LVII. SB/SI -2. str. 449-455. UDK: 305-055.2:631.11.11 (497.11)

10. Miladinović, Marica. 2010. Kvalitet života i životni standard starog seoskog stanovništva. Ekonomika poljoprivrede. vol. LVII. br. 4. str. 555-567. UDK: 316.334.55

11. Petrović, Ž., Jovana Čikić, Marica Petrović. 2011. Metodološki problemi u participativnim istraživanjima lokalnih seoskih zajednica i farmerske poljoprivrede. U: ΧVII međunarodni naučni skup Vlasninski susreti 2011 - Učestvovanje stanovnika u obnovi i razvoju sela. Vlasotince: Zavod za proučavanje sela, Srpsko udruženje za sociologiju sela i poljoprivrede, balkanska asocijacija za sociologiju sela i poljoprivrede, Institut za agroekonomiku Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, naučno društvo agrarnih ekonomista Balkana, Kulturni centar Vlasotince. str. 15.

12. Petrović, Marica, Jovana Čikić, Živojin Petrović. 2011. Tehnička osnova rada kao činilac modenrizacije poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 58, br. 3, str. 487-502.

13. Čikić, Jovana, Marica Petrović, Živojin Petrović. 2011. Žene u selu i razvoj preduzetništva. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 58, SB/SI – 1(1-368), str.223-230. ISSN: 0352-3462, UDC: 338.43:63, UDK: 316.334.55-0552:005.961.

239

MSC. DANICA GLAVAŠ - TRBIĆ

BIOGRAFIJA

MSc. Danica Glavaš – Trbić rođena je 21.03.1982. godine u Novom Sadu, Srbija, gde je završila osnovnu školu i Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj”. Osnovne studije završila je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer Agroekonomiija, sa visokom prosečnom ocenom i odbranjenim diplomskim radom na temu „Ocena investicija u stočarstvu”. Master studije upisala je 2008. godineu Berlinu, SR.Nemačka, na Poljoprivrednom fakultetu Humboldt Univerziteta, kao stipendista Tempus projekta. Sve ispite položila je sa visokim ocenama. Master rad pod nazivom „Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj” odbranila je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu sa ocenom 10 i dobila zvanje master menadžer. Trenutno je student druge godine doktorskih studija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer Agroekonomija.

Tokom 2009/2010. godine je radila u Skupštini AP Vojvodine, a od 2010. godine i kao demonstrator u izvođenju vežbi na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu iz predmeta Mikroekonomija, Makroekonomija i Principi ekonomije.

Od januara 2011. godine zaposlena je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, kao istraživač saradnik na dva projekta Ministarstva prosvete i nauke R.Srbije, pod nazivom „Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru dunavskog regiona”, broj III 46006 i „Proizvodnja tvrdog sira sa dodatnom vrednošću od mleka proizvedenog u organskim i samoodrživim sistemima” broj TR 31095. Angažovana je u izvođenju dela vežbi iz predmeta Mikroekonomija, Makroekonomija i Principi ekonomije.

Autor je i koautor na oko trideset naučnih radova, a u štampi je i prva samostalna monografija. Pored istraživačkih projekata republičkog Ministarstva prosvete i nauke, angažovana je na više istraživačkih projekata Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine, kao i na više međunarodnih Tempus projekata (ConCur, WBREN).

Sekretar je naučnog časopisa Agroekonomika, Departmana za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.

Član je Društva agrarnih ekonomista Srbije (DAES).Govori, piše i čita engleski i nemački jezik.

240


1. Popović - Vranješ, A., Pejanović, R., Tomaš, M., Glavaš, D. (2010): Organska poljoprivreda – zdrava hrana – zdrava deca, Zbornik kratkih sadržaja, Simpozijum „Stočarstvo, veterinarska medicina i ekonomika u ruralnom razvoju i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane“ sa međunarodnim učešćem, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Divčibare, 20-27.VI 2010, str. 90.

2. Glavaš-Trbić, D., Pejanović, R., Maksimović, G. (2010): Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj Srbije, Agroekonomika, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Vol. 47-48, str. 80-92.

3. Glavaš-Trbić, Danica (2010): Prikaz knjige „Uvod u metodologiju ekonomskih nauka” autora prof. dr Radovana Pejanovića, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, Vol. 47-48, str. 135-137.


5. Glavaš – Trbić, Danica (2010): Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj, diplomski-master rad, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

6. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Vučković, Jovana, Stefanović, Emilija, Glavaš – Trbić, Danica, Kalentić, Marija (2011): Organic agriculture and rural development in AP Vojvodina, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 60(1-2), pp. 231-239.

7. Popović - Vranješ, Anka, Pejanović, R., Grubačić, M., Kasalica, Anka, Cvetanović, D., Glavaš, Danica (2011): Research as a function of making a sheep cheeses catalogue of Western Balkans Region, Book of Proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 53-56.

8. Glavaš – Trbić, D., Maksimović, G., Pejanović, R. (2011): Impotrance and role of clusters in organic food production, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 175-177.

9. Kosanović, Nada, Pejanović, R., Glavaš – Trbić, Danica (2011): The importance and role of brands in production of safe food, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 178-180.

10. Radović, Gordana, Pejanović, R., Glavaš - Trbić, Danica (2011): Problem of financing production of healthy food as one of the factors in development of rural tourism in the Autonomous Province of Vojvodina, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 184-185.

241

11. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Glavaš – Trbić, Danica (2011): Some economical aspects of organic food production, Book of proceedings, 22nd International Symposium „Food safety production“, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June 2011, pp. 186-188.

12. Pejanović, R., Njegovan, Z. (Glavaš – Trbić, Danica): Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj AP Vojvodine, poglavlja u monografiji, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2011.

13. Pejanović, R., Glavaš-Trbić, Danica, Tomaš, Mirela (2011): Public-Private Partnerships as a solution for solving economic and energetic problems in a community, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, vol. 49-50, br. 49-50, str. 5-16.

14. Popović – Vranješ, Anka, Belić, Branislava, Pejanović, R., Cvetanović, D., Glavaš-Trbić, Danica, Tomaš, Mirela (2011): Applying of biocrystalization method in order to distinguish milk from organic and conventional production, Proceedings, 2nd CEFSER (Central of Excellence in Food Safety and Emerging Risk) Workshop „Persistent organic pollutants in food and environment“, 26th Symposium on Recent Development in Dairy Technology, BIOXEN seminar „Novel approaches for environmental protection“, Faculty of Technology, University of Novi Sad, Novi Sad, Serbia, 8-10 September 2011, pp. 82-86.

15. Popović-Vranješ, Anka, Kasalica, Anka, Krajinović, M., Ostojić, M., Cvetanović, D., Glavaš-Trbić, Danica (2011): The Study with the purpose of geographical origin production of sjenički cheese and conditions for organic production, Book of Abstracts, 2nd CEFSER (Central of Excellence in Food Safety and Emerging Risk) Workshop „Persistent organic pollutants in food and environment“, 26th Symposium on Recent Development in Dairy Technology, BIOXEN seminar „Novel approaches for environmental protection“, Faculty of Technology, University of Novi Sad, Novi Sad, Serbia, 8-10 September 2011, pp. 71.

16. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Popović – Vranješ, Anka, Glavaš – Trbić, Danica (2011): Globalni trendovi u organskoj proizvodnji hrane, Tematski zbornik, Naučni skup „Savremeni trendovi u evropskoj ekonomiji: implikacije za Srbiju“, 27. oktobar 2011., Viša poslovna škola sturkovnik studija, Novi Sad.

17. Pejanović, R., Đukić, Sanja, Glavaš – Trbić, Danica (2011): Ruralni i lokalni ekonomski razvoj u regionu Fruške gore – studija slučaja, Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj, Međunarodni naučni skup „Sustainable Agriculture and Rural Development in Terms of the Republic of Serbia Strategic Goals Implementation within Danube Region, knjiga I, vol LVIII, Banja Vrdnik, str. 172-179.

18. Tomaš, Mirela, Pejanović, R., Glavaš- Trbić, Danica, Njegovan, Z. (2011): Organska poljoprivreda u podunavskom regionu, Ekonomika poljoprivrede, specijalni broj, Međunarodni naučni skup „Sustainable Agriculture and Rural Development in Terms of the Republic of Serbia Strategic Goals Implementation within Danube Region, knjiga I, vol LVIII, Banja Vrdnik, str. 220 - 227.

242

19. Pejanović, R., Glavaš-Trbić, Danica, Tomaš, Mirela, Njegovan, Z. (2011): Some experiances and concerns about the privatization of agricultural land, Contemporary agriculture, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Vol. 60, No. 3-4, pp. 377-396.

20. Glavaš-Trbić, Danica (2011): Prikaz knjige „Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj AP Vojvodine“, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad, Vol. 51-52., str. 223-227.


243

SPISAK DIPLOMIRANIH STUDENATAAGROEKONOMSKOG SMERA

1980/81.1. Kaplanović Mirko

1981/82.1. Novković Nebojša2. Ivković Milica3. Jovanović Aleksandar4. Bokinac Milana5. Gašpar Zorka6. Milenković Dragiša

7. Pavlović Olga8. Tanasković Zoran9. Crnogorac Đuka10. Narančić Zorica11. Rašić Živko12. Bođa Maja

1982/83.1. Janjić Milutin2. Cvejić Dragica3. Ignjatović Draga4. Wudineh Demeke5. Cucanić Pera6. Stojšić Milivoj7. Rakić Dragana8. Đaković Mirjana9. Nedeljković Ružica10. Kečić Zorica11. Butulija Dušan12. Aleksić Ljubiša13. Ndeko Kanga Afonso14. Krstić Ljutica15. Martinšić Željko16. Tekabe Haile Bruk17. Onešćuk Nenad

18. Malbaški Ivan19. Randić Zoran20. Kolarski Era21. Bačvanski Jelkica22. Periz Zora23. Stepanović Jelica24. Novaković Nevenka25. Krezić Ljiljana26. Perić Snežana27. Suša Predrag28. Borovnjak Boško29. Halbvajs Karolj30. Radošević Moravka31. Todić Milenko32. Miloradov Đorđe33. Nreković Nikola

1983/84.1. Kozomora Risto2. Vlahović Branislav3. Protić Dragan4. Kolbas Dražen5. Jocić Ilija6. Savatić Milenko7. Kurjački Arsen8. Banić Branka9. Orčik Andraš10. Bojović Natalija

11. Zhou Gao Che12. Milosavljev Ivan13. Lukić Tomislav14. Grujin Dragan15. Aralica Borislav16. Selenić Nadežda17. Kulić Velka18. Januško Judit19. Mutić Slaviša

244

1984/85.1. Falc Marija2. Barać Jadranka3. Đurić Slavko4. Šeik Petar5. Stijepić Drago6. Varga Magdolna7. Kontić Stojanka8. Ačai Marta9. Cece Zogbelemou

10. Patrice Lova11. Vučković Ranko12. Cece Kroghomou13. Tiljak Nenad14. Klašnja Radmila15. Stefanović Vesna16. Rožić Nada17. Zavišin Mirjana18. Ćosović Janko

1985/86.1. Mićić Gordana2. Škundrić Anđelka3. Anđelković Nenad4. Trišić Mićo5. Pantelić Đorđe6. Balać Nada7. Mihi Ištvan8. Tomić Miodrag9. Dragović Gordana10. Savanović Milorad11. Subotić Biljana12. Bugarin Dejana13. Beglerbegović Zlatko14. Jakubec Robert15. Novković Luka16. Suvčarov Radiša17. Nikolić Miloš18. Vujackov Slavka19. Breu Ranče20. Ilić Pera21. Prokić Goran22. Mijailović Vera23. Ćebić-Margušić Natalija24. Bakoš Ljubiša25. Mandić Zlatica

26. Mirkov Zoran27. Kuzmanović Petra28. Mičić Vukica29. Savanov Dragojla30. Tomić Vojin31. Zaviša Dragoljub32. Madžgalj Slobodan33. Kamber Fikret34. Lazić Jovanka35. Špirić Dragica36. Svitić Zoran37. Stepanov Aleksandra38. Nađ Gabor39. Mihajlović Olivera40. Kovačević Zorica41. Lujić Joka42. Andrijašević Nebojša43. Perić Dragoslav44. Radić Milica45. Tiljak Zvezdana46. Jarić Manda47. Igić Rajka48. Čief Jaroslava49. Gigić Branislav50. Rodić Smilja

245

1986/87.1. Krnajac Đorđe2. Crvenković Verica3. Savin Berislav4. Raković Ružica5. Tica Nedeljko6. Novak Dragica7. Musa Cena8. Simonović Siniša9. Šimak Ondrej10. Vučković Snežana11. Zakić Milan12. Kostić Biljana13. Jovanović Dragiša14. Bajšev Dragomir15. Jeftić Milorad16. Pavlović Ivica

17. Maričić Mirjana18. Mikić Gordana19. Rodić Radovan20. Baukov Miroslav21. Božin Ljiljana22. Momčilović Ljiljana23. Marković Nikola24. Kuzmanović Milan25. Ristanović Milutin26. Koković Gordana27. Matošević Anka28. Horvat Margit29. Rackov Srđan30. Novaković Momčilo31. Milak Milanka

1987/88.1. Špehar Stjepan2. Mihajlović Milica3. Ilig Drago4. Popović Ljiljana5. Kišmarton Oto6. Đurić Aleksa7. Tot Bela8. Vasiljević Višeslav9. Živankić Olga10. Mrkšić Dragana11. Ljubičić Srđan12. Ristić Milan13. Vinokić Ranka14. Popović Radovan15. Zorić Snežana16. Stefanović Nada

17. Radulović Zoran18. Klincov Milinko19. Zagorac Milenko20. Doroghazi Nevenka21. Papić Borka22. Jurić Nada23. Okulić Radovan24. Buzejka Svetlana25. Marković Gordana26. Janjić Gordana27. Klajn Nevenka28. Marković Daniel29. Sekereš Igor30. Savić Snežana31. Gojković Ružica32. Pejin Radovan

246

1988/89.1. Chala Yai Fury2. Perić Jelica3. Kojić Jasmina4. Mašić Milenko5. Marković Marina6. Zečević Slađana7. Radulović Branislav8. Tomić Vesna9. Glamočak Duško10. Eshetu Mulugeta11. Tomić Borislav12. Kručec Danica13. Tschayu Demeke

14. Carls Ivana Charmichael15. Radulović Mladen16. Marković Slavica17. Vladaja Ljiljana18. Žarak Milenko19. Vukadinović Milena20. Ristić Davor21. Bratić Olivera22. Čenejac Ljiljana23. Durguti Zenel24. Petković Gordana25. Vranjković Milka

1989/90.1. Badanjac Jelica2. Đorđević Srđan3. Jojkić Predrag4. Zrnić Marinko5. Mitrović Dubravka6. Ubiparip Nada7. Brkić Nemanja8. Pešić Ljubinko9. Majtan Miroslav10. Vlaisavljević Biljana11. Basarić Ljiljana12. Pantić Jelica13. Mrkobrad Svetlana14. Subašić Miroslav

15. Assefa Abraha Kebeden16. Salapura Radmila17. Mezić Mato18. Radić Tatjana19. Sladoja Danica20. Jurić Siniša21. Maksić Svetlana22. Kerkez Anka23. Žarić Radovan24. Pil Željko25. Žikić Dejan26. Đmura Vesna27. Glušac Milica

1990/91.1. Đurišić Ljiljana2. Kekezović Oskar3. Štulić Gordana4. Ivanić Sretko5. Papić Biljana6. Batić Miloš7. Srdić Tanja8. Vukadinović Slavoljub9. Davidović Stevan10. Tica Lazar11. Hlađik Mirela12. Serda Mate13. Vujadinov Đura14. Rusov Dragan15. Petrović Jelena

16. Svirac Anđelka17. Krajnov Goran18. Grubačić Ružica19. Žirovnik Ivana20. Raković Duško21. Marcikić Miroslav22. Roganović Marija23. Gutović Snežana24. Dozet Radmila25. Lovrić Stojanka26. Miličić Era27. Andrić Dragan28. Petrović Milena29. Kušić Jasminka30. Zoranović Tihomir

247

1991/92.1. Nagulov Branislav2. Ivkov Gordana3. Jovanović Branka

4. Mitrović Radmila5. Vukoje Nataša

1992/93.1. Popović Snežana2. Il Sandra3. Davidović Goran4. Stojanović Nenad5. Leković Olivera6. Tomić Vlastimir

7. Gavrančić Dragana8. Sabo Igor9. Dragičević Biljana10. Vukoje Veljko11. Radoš Marijan

1993/94.1. Topić Mladen2. Gagić Slobodan3. Mutavdžić Beba4. Umićević Biljana

5. Čuturilo Slobodan6. Oparnica Milena7. Štrbac Nenad8. Petruc Gordana

1994/95.1. Medić Ljubica2. Ilić Gordana3. Đukić Borislav4. Glišović Jasmina5. Savić Mirjana6. Popović Radmila7. Vasić Nada8. Jandrić Slavica9. Solarević Duško10. Mitrić Mira

11. Ćetković Svetlana12. Mačković Suzana13. Marković Tatjana14. Šmitran Ratka15. Glavanović Marko16. Polojac Slobodan17. Ćorović Žarko18. Terzić Radovan19. Đorđević Slavica20. Bojković Branislava

1995/96.1. Đukanović Slobodan2. Pejić Vesna3. Kovljen Snežana4. Janjatović Zoran5. Nikolić Goran6. Bakić Ljiljana7. Pilipović Đuro8. Kekić Gordana9. Radosavljević Zoran10. Baroš Nikola

11. Đurđev Aleksandra12. Rakočević Ružica13. Petrović Milovan14. Delić Rajko15. Čejtej Marija16. Šešlija Miloš17. Šumar Nikola18. Godina Milko19. Momić Gojko20. Doroškov Lazar

1996/97.1. Radović Dijana2. Tatomir Jadranka3. Nikolić Slavica4. Šumar Olivera5. Stojaković Vesna6. Puljić Slavica7. Stojanović Dejan

8. Lovrić Slavica9. Arbutina Aleksandar10. Matić Gordana11. Maričić Danijela12. Zekić Vladislav13. Erak Dejan14. Španović Branka

248

1997/98.1. Gnjatović Mirjana2. Tokarek Petar3. Popović Snežana4. Mladenović Ljiljana5. Đurđevački Vladimir

6. Tomašević Dejan7. Vasiljević Aleksandar8. Zekić Stanislav9. Zagorac Marinela10. Sremčević Vesna

1998/99.1. Novaković Branka2. Lukač Mirjana3. Koviljac Jelena4. Beronja Dragan

5. Pešić Nebojša6. Nadbantić Biljana7. Balandžić Slavica8. Prodanović Daliborka

1999/2000.1. Brenesel Marjana2. Begojev Đorđe3. Pokrajac Milan4. Novković Branka5. Samardžić Darinka6. Stanišić Marilyn7. Čeperković Zorica8. Mirković Đorđe

9. Milojević Zoran10. Savin Iva11. Ivetić Sandra12. Pribić Milan13. Samardžija Gordana14. Blažić Rajko15. Malić Branka

2000/2001.1. Drmanić Ratomirka2. Marković Vesna3. Trkulja Bogdan4. Malbaša Tatjana5. Budurin Ivana6. Simić Sanja7. Jelić Nataša8. Marković Katarina9. Majstorović Malenko10. Kozomora Radmila11. Štrbac Olivera

12. Komnenić Lidija13. Manojlović Emilija14. Semenović Zoran15. Čobanov Pavle16. Pavlović Vladimir17. Gruber Zdenko18. Ikrašev Gordana19. Prodanović Radivoj20. Bugarski Nataša21. Jovanović Dragana22. Čobanov Dejan

249

2001/2002.1. Gojić Anđelina2. Ličina Vera3. Stepanov Vladimir4. Zeljković Svjetlana5. Rajačić Saša6. Đukić Svetlana7. Bošković Vojislav8. Matić Gordana9. Petrović Predrag10. Vukosav Jovo11. Ristivojević Zoran12. Popović Goran13. Šebez Jovanka14. Sorajić Dejan15. Jeličić Dragan16. Kevrešan Branko

17. Marković Todor18. Kljajić Borislav19. Bajić Radmila20. Janković Maja21. Milutinović Dragana22. Radaković Darko23. Nikšić Marijana24. Pejović Gordana25. Soro Vladislava26. Brkljač Tanja27. Nikolić Danijela28. Španić Siniša29. Ajdžanović Aleksa30. Lekić Slaven31. Jovanović Lidija32. Zelić Damir

2002/2003.1. Brcan Srđan 2. Turika Marin3. Simić Nataša4. Radojević Vuk5. Radunović Nenad6. Bođo Akoš7. Vidić Jelena8. Vulić Miodrag9. Martić Jelena10. Bratić Siniša11. Azaševac Ivana12. Supić Nataša13. Kopčok Svetlana14. Smolović Danijela

15. Popović Milena16. Jaš Violeta17. Stojanović Verica18. Jelenić Zorica19. Uzelac Tanja20. Knežević Danijela21. Kovačević Milica22. Đurić Željko23. Inđić Jasmina24. Vuleta Aleksandra25. Regodić Dragana26. Milić Dragan27. Živković Olivera

2003/2004.1. Ačanski Jelena2. Ožvat Željko3. Ristić Nataša4. Marjan Duška5. Popović Đorđije6. Guberinić Sanja7. Despić Ljilja8. Sogić Sandra9. Plavšić Aleksandra10. Carić Danijela11. Mišković Emil12. Ćulibrk Gordana13. Pavlović Mladen

14. Bajčetić Jovanka15. Živković Ivana16. Stojičić Stanislava17. Vrčinac Marija18. Takač Nataša19. Babić Svetlana20. Svitlica Zorka21. Panin Biljana22. Žižić Marija23. Stokin Miroslav24. Stojanović Jasmina25. Sorajić Dejana26. Živković Maja

250

2004/2005.1. Stakić Jovan2. Nikšić Neda3. Savić Dragana4. Pantović Vladimir5. Vukmirović Oliver6. Knežević Željko7. Vesić Mirjana8. Kiš Ferenc9. Đukić Tamara10. 10.Radojević Milorad11. Skoknić Maja12. Pavlica Verica13. Čemerlić Milan14. Grozdanić Nataša15. Bošković Olivera

16. Lavrnja Jasna17. Belić Jelena18. Stepanović Jelena19. Miljević Slađana20. Knežević Mirjana21. Ignjatović Rajko22. Ćulibrk Dragan23. Vujin Predrag24. Gergelj Boris25. Simeunović Rada26. Renovica Marko27. Mihajlov Vladimir28. Maletić Darko29. Marković Miroslav 30. Stankić Dragana

2005/2006.1. Damjanović Nataša2. Srećkov Vladimir3. Laušević Sandra4. Blagovčanin Željana5. Bajkin Ivana6. Gajić Mirjana7. Golušin Vladimir8. Kuzmanov Slavko9. Lončar Stevan10. Broćeta Marija11. Jovanović Gordana12. Radovanov Dragica13. Moldovanov Slavica14. Kelić Srđan15. Katić Milka16. Popović Aleksandra17. Vukmirović Tatjana18. Kolarov Marija19. Pauljev Sandra20. Nikolić Dragica21. Kršić Adrijana22. Frol Boban

23. Kostadinović Tihana24. Marković Igor25. Števkov Zorica26. Martinović Dragana27. Boškić Dalibor28. Kovačević Milorad29. Kočić Svetlana30. Stojkov Živojin31. Vidrić Jelena32. Babić Dragica33. Medić Goran34. Gerić Svetozar35. Rošulj Aleksandra36. Milašinović Žarko37. Maletin Vojin38. Nedeljković Miroslav39. Žagar Zvezdana40. Marjanović Snežana41. Rudić Borislav42. Pavlović Rea43. Prešić Snežana44. Trkulja Uglješa

251

2006/2007.1. Malbaški Milan2. Prodanić Srđan3. Stokuća Jasmina4. Marković Marina5. Andrić Nataša6. Bajić Dragica7. Jović Nataša8. Tomašević Dijana9. Marjanović Strahinja10. Olćan Biljana11. Milošev Dragana12. Marković Vesna13. Grabić Marko14. Delibašić Ivana15. Vulović Bojan16. Petrašek Bojana17. Prodanović Branislav18. Grujić Jelena19. Dragić Mile

20. Antić Goran21. Kokai Kornelija22. Malbaša Dragan23. Vujičić Nikola24. Sabo Dalibor25. Guljaš Igor26. Lučić Marko27. Drobac Saša28. Delić Milan29. Rudić Đorđe30. Stevanović Maja31. Stanojev Ivan32. Ivanišević Milkica33. Banić Jasmina34. Stanojev Dragana35. Mileusnić Bojana36. Vranić Marko37. Vujaković Mirko

2007/2008.1. Đonović Maja 2. Jurišin Branislav 3. Letajev Igor 4. Jokić Dejan 5. Stokrp Dušan 6. Budurin Boris 7. Sačić Miloš 8. Stankov Nataša 9. Manojlović Bojan 10. Panić Srboljub 11. Pudar Milorad 12. Nastić Maja 13. Štrbac Biljana 14. Mišić Staša 15. Širadović Veljko 16. Jankov Mirjana 17. Babić Stanislav 18. Dobrenov Ivan 19. Kostić Stojan 20. Tomašević Branka 21. Crnobarac Živko 22. Stojić Vladimir

23. Grujić Ivana24. Marčok Vierka 25. Radosavčev Dragica 26. Vajagić Milica 27. Jeličin Tatjana 28. Ružić Slavica 29. Mijić Milomirka 30. Vojičić Julija 31. Medić Slađana 32. Janković Igor 33. Vidarić Jovana 34. Stojanov Milica 35. Aleksić Ivana 36. Nemeth Katalin 37. Pavlovski Jadranka 38. Kamenarski Nina 39. Popović Zoran40. Keco Jelena41. Kojović Nemanja42. Demko-Rihter Goran43. Glavaš-Trbić Danica

252

2008/2009.1. Milošević Slobodan 2. Čudomirović Vojislav 3. Vrčinac Branka 4. Ćirić Stefanija 5. Jovanovski Nataša 6. Tomaš Mirela 7. Cvetković Miloš 8. Nenadić Marko 9. Stojšić Tijana 10. Šabli Igor 11. Pribojan Dejan 12. Vešligaj Ivana 13. Stamatović Ivan 14. Popović Dragana 15. Milenković Aleksandar 16. Banović Mrđan 17. Đurđić Svetlana 18. Klašnja Biljana 19. Živković Mirko 20. Karan Milan 21. Cuparić Aleksandra 22. Denda Vladimir 23. Zlatanov Srđan 24. Tepić Sonja 25. Blagojević Zorica 26. Dopuđa Jovan 27. Todorović Danijela 28. Radojčić Vladimir 29. Vučićević Jelena 30. Begojević Stevan 31. Zrakić Aleksandar 32. Nešković Miodrag 33. Dragičević Darja 34. Sremac Vladimir 35. Cerović Milica 36. Petković Mladen 37. Konjović Ivana

38. Lujić Jelena 39. Barac Tanja 40. Glišović Ana 41. Gnjatić Gordana 42. Zec Biljana 43. Bandin Marija 44. Malešev Marija 45. Sabov Mirjana 46. Fabri Angela 47. Banjanin Bojana 48. Grujović Ivana 49. Rakas Siniša 50. Vitas Kristina 51. Dragnić Dragoslav 52. Grba Mirko 53. Lekić Zoran 54. Jocović Gorčin 55. Grbović Dragana56. Zeljković Vladimir 57. Papić Ivan 58. Gavrilović Darko 59. Perić Gordana 60. Matković Jovanka 61. Čelar Marija 62. Jerinić Predrag 63. Bojičić Janko 64. Nikolić Mirjana 65. Mirković Siniša 66. Teodinov Danilo 67. Popov Sandra 68. Cvetković Ksenija 69. Miladinov Jasmina 70. Radojičić Nebojša 71. Bjegović Ivan72. Popov Milana73. Grujić Jelena

253

2009/2010.1. Marinković Nikica 2. Jović Milana3. Jović Miroslava 4. Dovičin Ljudmila 5. Jagodić Strahinja 6. Prošić Vesna 7. Zirojević Ljubiša 8. Bašić Đuro 9. Jocić Jasmina 10. Kopilović Nikola 11. Vuletić Vladimir 12. Obradović Dragana 13. Ćulum Momčilo 14. Rusmirović Biljana 15. Ačanski Teodora 16. Poznić Branislav 17. Kojić Milivoj 18. Pavkov Nikola 19. Ninković Ana 20. Ristić Nenad 21. Đurđević Sanja

22. Knežević Slavica 23. Počuča Milica 24. Milinić Vladimir 25. Omaljev Igor 26. Šućur Svetlana 27. Nenadić Biljana 28. Vukosavljević Tihomir 29. Ćulum Dragana 30. Mihaljčić Sanja 31. Đurđević Aleksandra 32. Zarubica Nikola 33. Jovišević Sandra 34. Radulović Maja 35. Slavujević Dragica 36. Jakovljević Natalija37. Simić Danijela 38. Jakšić Slobodanka 39. Kolundžija Milan 40. Lukić Jelena 41. Ljubičić Jelena42. Đuričić Svetlana

2010/2011.1. Draginčić Jovana 2. Plavšić Mirjana 3. Lavrnić Jelena 4. Isak Miloš 5. Jovanić Nebojša 6. Kepić Zorica 7. Jelečik Emanuela 8. Vlaović Miroslav 9. Ćeran Branislava 10. Andrijašević Radovan 11. Stanković Slađana 12. Protić Vladimir 13. Vlaović Nikola 14. Slijepčević Marko 15. Zubac Branko 16. Đuranović Zorana 17. Zavišić Nataša 18. Perišić Zoran 19. Linjak Duško 20. Farbaš Endre 21. Džever Aleksandar22. Ivković Mirka23. Ibraković Mirza24. Pišak Radmila25. Stojaković Dragana

26. Marinkov Jovana 27. Gavarić Branislav 28. Kostić Ivana 29. Gnjidić Biljana 30. Nedeljković Vladan 31. Milinkov Magda 32. Sekulić Nevenka 33. Joksimović Miljan 34. Bulatović Vojislav 35. Knežević Nataša 36. Rajić Petar 37. Vasić Bojan 38. Ninić Aleksandar 39. Radaković Dragana40. Mlinar Danka41. Jankov Vesna42. Bošnjak Biljana43. Zorić Aleksandra44. Šoć Nemanja45. Kozić Miljana46. Šašić Milan47. Kalkan Danko48. Mijić Jelena49. Vlaški Sonja

254

2011/2012.1. Grujić Vladimir2. Vulinović Radovan3. Dajović Maja4. Jakovljev Tijana5. Vujackov Danijela6. Ignjatić Milena7. Stefanov Milan8. Vukanac Jelena9. Milinkov Marina10. Stankov Srđan11. Gačević Ivan12. Kovačević Ivana13. Vukićević Danilo14. Tešić Miodrag15. Živanović Jovica16. Dragić Darko17. Đurić Jelena18. Pavlović Milana19. Kružević Dunja

20. Pajić Nemanja21. Karapandžin Jelena22. Lazić Bojana23. Gvozdenović Jelena24. Sarić Milica25. Crnojević Milica26. Draganić Miljan27. Mrkšić Jelena28. Bajac Emilija29. Tubić Milan30. Tomić Nada31. Bugarski Jovan32. Carević Mihajlo33. Mijić Jelena34. Jokić Ivan35. Dudarin Rada36. Todorović Jelena37. Petrović Dragana

SPISAK DIPLOMIRANIH STUDENATASMERA AGROTURIZAM I RURALNI RAZVOJ

2011/2012.1. Petrović Nikolina2. Đurđev Ana3. Vlček Mirko

PREPORUKE AUTORIMA

1. Radove slati na email: [email protected] ili [email protected] ili poštom na CD-u. Redakcija ne vraća dostavljene materijale pošiljaocima – autorima;

2. Uz rad navesti adresu, e-mail, telefon autora, odnosno prvog autora, ako se radi o grupi autora. U grupi autora dobro je da se nalaze i strani autori, zbog impakt faktora časopisa.

3. Redakcija praktikuje makar jednu e-mail ili telefonsku komunikaciju sa prvim autorom, a u najvećem broju tih komunikacija zahtevaju se ispravke, dorade i pojašnjenja po osnovu zahteva recenzenata, koji su anonimni;

4. Poželjan prosečan obim rada je jedan autorski tabak (oko 30000 slovnih mesta), ali to nije odlučujući kriterijum; prihvatiće se, zavisno od kvaliteta, i duži i kraći radovi;

5. Radove struktuirati na uobičajen način: Naslov (na jeziku na kojem je rad – što je najčešće srpski – i na drugom jeziku – što je najčešće engleski), Rezime i ključne reči (takođe na dva jezika), Uvod, Razrada (u tri – četiri podtačke), Zaključak i Literatura;

6. Citiranje izvora u tekstu rada na sledeći način: Pejanović i sar., 2008 – ako je više od dva autora. Ako su samo dva autora onda Pejanović i Tica, 2008 ili Pejanović i sar., 2008. Koristiti citate novijeg datuma. Preporučujemo, zbog impakt faktora časopisa, da se u radu citiraju (i u literaturi navode), radovi koji su štampani u časopisu „Agroekonomika“, u brojevima iz zadnje dve godine, a u vezi sa tematikom rada.

7. Redni broj tabele i njen naslov stavlja se iznad tabele, a redni broj slike i naslov slike ispod slike. Izvor slika i tabela stavlja se u njihov donji desni ugao. Posebno se numerišu tabele, a posebno slike. Nazive tabela, slika i grafikona pisati na srpskom (normal) i engleskom (italik) jeziku.

8. Tekst radova bi trebao da bude pisan latinicom ili ćirilicom, font Times New Roman, veličina slova 10 pt. A4 format (Portrait), normalnog proreda (Single). Margine: Top 2, 0 cm, Left 4, 2 cm, Bottom 8, 7 cm, Right 4, 2 cm; Justify, sa uvlakom 0, 6 cm, veličina slova naslova 11 pt velikim slovima bold, poglavlja velikim slovima 10 pt, bold. Bez paginacije (numeracije stranica rada).

9. Naslov rada spustiti 5 entera ispod gornje margine, a pisanje počinje u petom redu. Ime i prezime autora se piše velikim slovima, Font size 10, centrirano sa jednim razmakom ispod naslova rada. Iznad imena zadnjeg autora označava se Footnote, u kojoj se navodi titula, ime i prezime, zvanje, ustanova u kojoj rade pojedini autori. U Footnote se navodi i naziv projekta, ako je rad u vezi sa tim istraživanjem.

10. Autori (i koautori) čije radove objavimo dobijaju po dva primerka časopisa „Agroekonomika“, poštom ili lično. Radovi se ne honorišu.

Adresa redakcije časopisa „Agroekonomika“ Poljoprivredni fakultet Trg D.Obradovića 8 Glavni i odgovorni urednik 21000 Novi Sad Prof. dr RADOVAN PEJANOVIĆ

CIР-Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

338.43

AGROEKONOMIKA - Agrieconomica : časopis Departmanaza ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela / glavni iodgovorni urednik Radovan Pejanović. - 1972, br. 1 - NoviSad : Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomikupoljoprivrede i sociologiju sela, 1972-, -24 cm

TromesečnoISSN 0350-5928

COBISS.SR-ID 28370439

UDK:338.43 YU ISSN 0350-5928

UNIVERZITET - NOVI SADPOLJOPRIVREDNI FAKULTETDEPARTMANZA EKONOMIKUPOLJOPRIVREDEI SOCIOLOGIJU SELA

UNIVERSITY - NOVI SADFACULTY OFAGRICULTUREDEPARTMENT OFAGRICULTURALECONOMICSAND RURALSOCIOLOGY

NOVI SAD, 2012.

AGROEKONOMIKA AGRIECONOMICA

AG

RO

EKO

NO

MIKA

5

3-54

, 201

2.

BROJ 53-54VOL. 53-54

UNIVERZITET U NOVOM SADUPOLJOPRIVREDNI FAKULTET

DEPARTMAN ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDEI SOCIOLOGIJU SELA

____________________________________________21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8tel: 021/458 -138, 475-02-76, faks/6350-822

e-mail: [email protected]

Departman je u okviru Fakulteta naučnoobrazovna institucija sa dugom tradicijom i velikim naučnoistraživačkim iskustvom. U De-partmanu radi dvadesetak naučnih radnika, uglavnom uglednih profesora i mladih talentovanih i perspektivnih saradnika.

Departman je organizator i realizator, zajedno sa kolegama sa dru-gih departmana, osnovnih studija agroekonomskog smera i smera agroturizam i ruralni razvoj, kao i master studija i doktorskih studija iz ovih oblasti.

Departman je ovlašćena institucija za procenu vrednosti kapitala preduzeća i drugih subjekata iz agrobiznisa. Pored toga, uspešno radi i studije ekonomske isplativosti (fi sibility studies), biznis plan, marketinška istraživanja i analizu tržišta, studije razvoja vodo-privrede, ekonomske, ekološke i agroekonomske ekspertize, studi-je upravljačko-organizacionog i fi nansijskog restrukturiranja, ocenu boniteta preduzeća, računovodstvenu reviziju, statističke, demo-grafske i sociološke studije, informatičke, konsultantske i saveto-davne usluge, kao i projekte iz ruralnog razvoja.

Departman je moderna naučna ustanova koja raspolaže kadrovi-ma, kapacitetima, znanjem, iskustvom, tačnim i pravovremenim in-formacijama, moćnim pojedincima i uspešnim timovima. Naše ime i naše preporuke se respektuju i uvažavaju. Na tržištu intelektu-lanih usluga, iz svojih oblasti, Departman je jedna od naših vodećih, kompetentnijih i cenjenijih naučnoobrazovnih kuća.

Documents

Agroekonomika br. 53-54