8. PROGRAMSKI FORMATI.pdf

7/26/2019 8. PROGRAMSKI FORMATI.pdf

1/56

1

PROGRAMSKI

FORMATI


2/56

2

Definisanje

Forma= oblik, izgled...

Format=

veliina, oblik (knjige); izgled jedinice podatka, datoteke.

Formatiranje= vizuelno oblikovanje (pisanog

teksta, kompjuterskog dokumenta i dr.).


3/56

3

Pojam formata

Formati ili oblici drutvenih komunikacija.

Radijski i TV format, ili programski format,opisuje celokupan sadraj programa jedneradio stanice.

Formati se esto upotrebljavaju kao alatimarketinga.


4/56

4

ta prethodi formatiranjutampanih medija i RTV stanica?

Programska (ureivaka) strategija i politika.

Jasno profilisana programska ponuda.

Definisana ciljna grupa.

Tip programa: majnstrim

profilisan


5/56

5

Kao to se u oblasti tampe moe govoritio podeli na formate na osnovu veliinetabaka novinske hartije na kojoj se tampaneki list, tako i pri osnivanju ilireorganizaciji neke radio stanice, naroitou trinim uslovima, moemo govoriti o

formatu.


6/56

6

Formatiranje radija

Formatiranje programa prvo je zapoelo uradiju.

Radio Stotkaprva formatirana stanica uVojvodini.

Profilisanje radio stanica.


7/56

7

Radio formatspecijalizovani tipprograma

Zato radio format predstavlja najvii stepenspecijalizacije u pripremanju i emitovanju programskihsadraja koji su objedinjeni u formu radio programa.

On bi se mogao poistovetiti sa tipom programa kojinastaje povezivanjem sadraja, iskazanihradiofonskim sredstvima, u strukture koje seponavljaju u jednakim vremenskim intervalima.

Zato se format definie i kao sadraj osnovnihelemenata koji dominiraju programskim zvukom jedneradio stanice.


8/56

8

Istorijat

Formatiranje radija nastalo je nakonomasovljenja televizije, 50-tih godina 20. veka.

Interes za formatiranje u amerikoj radiodofuziji.

U Americi nikada nije postojala vea ambicija zaformiranje javne radiodofizije (javnog servisa).

Trina orijentacija amerikih medija iodreivanje ciljnih grupa.


9/56

9

Sredinom 20. veka nacionalne radio mree uSAD izgubile su na popularnosti.

Televizija potiskuje radio.

Programske sheme radio stanica bile su slineevropskim.

Godine 1954. na amerikom prostoru program jeemitovalo 3100 radio stanica.

Zagrevanje medijskog trita (izum tranzistora,popularnost roken rola).


10/56

10

Pojava prvog formataRadio Top 40.

Pratio je ljude koji su kupovali singl ploe.

Uskoro dolazi do stroge zakonske regulacije

radijskih formata, prema ciljnim grupama.

Propisuju se liste formata koje treba da postojena tritu.

Na osnovu toga dodeljuju se dozvole za rad.


11/56

11

Krajnost preformatiranja

Programske formate kreiraju programskidirektori, medijski konsultatni.

Zbog prestrogih pravila formata izgubljena jeveza sa stvarnim potrebama auditorijuma.

Od 2005. orijentacija ka antiformatiranju iodbacivanju strogih pravila.

Ostaju ipak stroge programske sheme koje sutakoe formatirane.


12/56

12

Formati u Evropi

Sredinom 90-tih godina 20. veka formatiranje seproirilo i u Evropi.

Postoji dosta uspenih komercijalnih radiostanica formatiranih po amerikim standardima.

Eldorado(Luksemburg), Buba Mara(Makedinija), Radio 538(Holandija), Twist

(Slovaka).


13/56

13

Formati za ciljne grupe

Radijski format, ili programski format, opisujecelokupan sadraj programa jedne radio stanice.

Formati se esto upotrebljavaju kao alatimarketinga i stalno evoluiraju.

U dananje vreme, formati se prave tako daomogue radiju da zadovolji potrebe specifino

definisane grupe slualaca (prema polu,godinama, nacionalnoj pripadnosti, obrazovanju,interesovanju i dr.).


14/56

14

Format odreuje radio stanicu po zvunoj slici ikompletnom sadraju.

Formatiranju podleu gotovo svi elementi radioprograma:

muzika, vesti,

voditeljski deo programa,

servisne informacije,

identifikacioni dinglovi,

reklame,

nagradne igre i promocije,

ak i sam naziv stanice.


15/56

15

Dingl

Dinglje jedna od odomaenih, esto upotrebljavanih,esnafskih tuica.

Preuzet od anglosaksonskog govora, gde oznaavazveket metala, ali i kratku reklamnu poruku.

Dingl je na ovim prostorima evoluirao u vrstu proizvodakoji radio stanice nude tritu.

To je sinonim za odjavne, najavne ili samo pice, ali iidentifikacije stanice.


16/56

16

Prema dinglu se prepoznaje stanica

Dingl se pojavljuje u razliitim verzijama.

Za sve formate (radijska identifikacija) emituje se sedam puta usatu.

Slualac u toku 10 minuta mora jasno znati koju stanicu slua.

Sluaoci pamte stanicu po ubedljivom dinglu.

Zato je bitno da stanica odlui koja je njena osnovna poruka., ilikoja je to reenica koja treba da postane sinonim za stanicu.

Ta poruka, u odnosu na druge dinglove, ima najveu rotaciju uprogramu.


17/56

17

Razmiljajui o formatiranju, vlasnici ilimenadment jedne radio stanice moeposegnuti za formatiranjem ukupnog programa.

Ovaj proces moe se primeniti i parcijalno, nanjegove pojedinane delove.

Tako predmet formatiranja moe biti samo: dnevni, noni ili vikend program; vesti; muzika.


18/56

18

Vrste formata

Tri osnovna i najoptije definisana formataradijskog programa govore o sadrajimakoji se emituju i dele programe na:

muziki radio (MRF - music radioformat)

govorno-muziki radio (MOR - middle of theroad)

govorni radio (N/T - news and talk)


19/56

19

U njihovim okvirima identifikuje se jopedesetak posebnih formata i podformata.

Nazivi posebno definisanih formata jasnodaju sliku o sadrajima (govornim ilimuzikim), koje emituju ovako formatiraneradio stanice.


20/56

20

Sadraj radio formata Savremeni radio za odrasle (Adult contemporary - AC)

Kantri format (Country - Ctry) Religijski format (Religious - Rel/CC) Savremni hit format (Contemporary hit radio - CHR,

nekad poznatiji kao Top 40)

Bluz format (Rhytm and blues) Nostalgini format (Nostalgia - Nost) Savremeni urbani format (Urban contemporary - UC) Format vesti (All news - N)

Format klasine muzike (Classical - Clas) Format evergrin muzike (Golden oldies - Gold/CR) Slobodni program, raznolikog sadraja (Freeform - FF)


21/56

21

Ostali postojei formati su: 80s Hits, Active rock (AR), Adult albumalternative (AAA), Album oriented rock (AOR), Alternative Rock(ALT), Big band, Blues, Caribbean, Christian Contemporary(Christian AC, Christian CHR, Christian Rock), Classic hits, Classicrock, Classical, Comedy, Dance/Dance Top 40, Easylistening/Beautiful Music, Educational, Electronica, Ethnic, Freeform,

General service, Gospel, Jazz, Mainstream rock, Mix FM, Modernadult contemporary (Modern AC), Modern rock, Music Of Your Life,New adult contemporary/Smooth Jazz (New AC), Nostalgia, Oldies,Pop standards, Progressive rock, Radio documentary, Religious,Rhythmic Top 40, Rock, Smoothjazz, Soft adult contemporary (Soft

AC), Soft rock, Soul music, Urban oldies, Urban gospel, Variety,World music i mnotvo drugih formata.

Isto tako, mogue su i nebrojene kombinacije izmeu postojeihformata, koje sainjavaju nove formate.


22/56

22

Formati prema potrebama auditorijuma?

Program radija se formatira tako da prati ivotnistil svog sluaoca i potencijalnog sluaoca.

Na taj nain, sluaoci su od jedne bezline masepretvoreni u struktuirane grupe potroaa kojimase nude onakvi programi kakvi su im potrebni,

bilo da je re o vrsti muzike, karakteru iuestalosti informacija, ili o specifinimfunkcijama.


23/56

23

Formatirane radio stanice stvaraju grupu slualaca kojise identifikuju sa estetskim i civilizacijskim vrednostima

koje se neguju u programu.

Zato su prva pitanja koja menadment stanice postavljaprilikom formatiranja sledea: Ko je slualac stanice? Koliko ima godina? ime se bavi? Pol? Gde i kada slua radio?

ta voli, a ta ne voli? Kakve su mu navike? Na ta troi novac?


24/56

24

Ciljna grupa

Dobro formatirana stanica bira ciljnu grupu koja ima dovoljanbroj pripadnika da opravda postojanje radija.

to preciznije definisana i to manja grupa, to su sluaociverniji i due prisutni na talasu.

Ako ih je premalo, stanica nema ekonomskog ili socijalnogopravdanja.

Za poetak, stanica se formatira u najgrubljim potezima,odreuje se ciljna grupa raspona od 20 godina.

Nakon toga, program se formatira prema uoj ciljnoj grupi.


25/56

25

Naini formatiranja radio programa- slot -

Osnovna jedinica formata je blokdeo programa utrajanju od 60 minuta.

U okviru ove jednosatne celine jasno i precizno su

utvreni kvantitet i redosled svih sadraja, tzv. slotova muzike, vesti, servisnih informacija, reklama,identifikacionih i drugih dinglova.

Prilikom formatiranja stanice, blok se predstavlja u oblikugrafikona - pite, u kom svaki segment predstavlja vrstu iduinu programskog sadraja (slota) koji se emituje uprogramu (pesmu, reklame, govorni segment itd).


26/56

26

Formatiranju prethode

istraivanja potencijalne publike

Jedan od najvanijih alata za pripremu programa injegovog formatiranja suistraivanjaauditorijuma.

Osim istraivanja sluanosti, snimanjakonkurencije imuzikih istraivanja, prva i osnovna istraivanja koja sekoriste pri formatiranju su opta istraivanja.

Njihova funkcija je sticanje uvida u elje, navike i potrebepopulacije, a pre svega pripadnika ciljne grupe.


27/56

27

Formatiranje muzikog identiteta radija

Muziki identitet stanice zasniva se nareprodukciji tue muzike produkcije saorijentacijom na odreenu vrstu muzike i

potovanje pretpostavki u vezi sa kodifikacijomi rotacijom muzikih numera.

Kodifikacija podrazumeva definisanje muzikihnumera, koja ukljuuje parametre kakvi su: tempo, ritam, aranman, raspoloenje, pol vokalnog

izvoaa...


28/56

28

Svaka radio stanica razvija sopstveni sistem

kodifikacije, koji u mnogome zavisi od kljunihelemenata formata koji se bira.

Od ovih elemenata zavisi rasporedemitovanja pesama u blokovima.

Rotacijauestalost emitovanja kompozicija,

koja moe biti: ultravisoka (Power Cuts),visoka (Super Cuts), umerena (Recurrents),ustaljena (Golds) i laka (Bronze) .


29/56

29

Jo jedan od kljunih parametara koje treba odrediti jebroj pesama koje se u datom vremenu emituju naprogramu jednog radija.

Ovaj broj zavisi od ciljne grupe i generalno je pravilo dato je publika mlaa stanica ima manje pesama uformatu (npr. deje radio stanice u formatu imaju

desetak pesama koje se neprekidno ponavljaju, doktrenutno najpopularniji format u Americi, JACK FM, ima1500 pesama).

Pesme u formatu se povremeno osveavaju, u razliitimvremenskim intervalima (CHR se osveava jednomnedeljno, kada izau nove top-liste, a AC sezonski, kadase menjaju godinja doba).


30/56

30

Formatiranje govornih programskih sadaja

Vertikalni raspored emisija u toku dana, ili programska shema,mora da podrava dnevni ritam slualaca ili potencijalnihslualaca radija - pripadnika ciljne grupe prema kojoj seprogram formatira.

Prema amerikim iskustvima, radio se mnogo vie sluaradnim danima nego vikendom.

Radio se, za razliku od televizije, vie prati u prepodnevne sate.

Kod nas,prime timeje od oko 8 ujutro do oko 13-14 sati.

Radio se najvie slua od 10 do 11. U to vreme radio se slua vie nego to se gleda TV.


31/56

31

Segmenti na koje se vertikalno deli

dnevni program

jutarnji program (breakfast drive);

podnevni program (mid-day show);

popodnevni program (afternoon drivetime);

veernji program (evening show);

noni program (night show).


32/56

32

Isti ablon, ali vestiobavezno

Horizontalno, iz dana u dan, poeljno je da se ponavlja isti ablon,

zbog navika slualaca.

Elementi koji se ukljuuju u programsku emu, a podleu formatiranju,procenjuju se pojedinano, pre formatiranja celokupnog identiteta iformata.

ak i na muzikim radio stanicama, nakon muzike, drugi po znaajuelement programa su vesti.

Petominutne forme vesti su uobiajene na gotovo svim stanicama, paak i na onima koje se obraaju deci.

lako stanice koje se obraaju mladima ne istiu u prvi plan vesti, oneih ipak emituju.

Na zapadu se vesti najvie emituju u drive time segmentima dana (uvreme koje se provodi u automobilu, u odlasku i dolasku na posao).


33/56

33

Vremenska prognoza

Vremenska prognoza predstavlja jedan od razloga zbog koga Ijudisluaju radio, posebno u jutarnjim satima.

Isto tako, ona se tie svakoga, bez obzira na uzrast i interesovanja.

Uestalost emitovanja informacija o vremenu zavisi od formataradija, ali i od trenutne vremenske situacije u zajednici u kome seradio emituje.

Previe informacija o vremenu i njihovo odsustvo, kao i lo nain nakoji je saoptena vremenska prognoza, mogu da odvuku sluaocana drugu radio stanicu.


34/56

34

Voditelji

Voditelji i najavljivai su jedan od osnovnihkljueva za uspeh radija.

Oni se, u zavisnosti od uspenosti i stila voenja

programa, dele na kategorije: heavy (jake linosti, popularni voditelji i individualci);

medium (voditelji koji kroz program ispoljavaju linost

radija i formata);

light (najavljivai bez mnogo kreativnosti).


35/56

35

Generalno, radio treba da ima 50% programapokrivenog voditeljima iz medium kategorije, a po25% heavy\light voditelja.

U ovakvoj postavci programa, heavy voditeljpokrivaprime time.

Najprisutniji su voditelji koji komuniciraju sa publikom

u ime radija.

Najavljivai se pojavljuju u emisijama koje imaju viemuzike, a manje govornih sadraja


36/56

36

Reklame

Reklame su neminovnost na komercijalnimradio stanicama.

Predstavljaju segment programa koji najmanje

vole i sluaoci i zaposleni.

Zbog toga je bitno pronai pravo mesto, u blokuu kome ne smetaju mnogo.

Poeljno je napraviti i programske segmente kojisu potpuno osloboeni od reklama.


37/56

37

Koliinu reklama u programu odreuje dravnoregulatorno telo.

I sama stanica moe ograniiti koliinureklamnog programa, u zavisnosti od formata.

Od formata zavisi i raspored reklama u okvirubloka:

radio stanice koje imaju mlau ciljnu grupu, emitujureklame u manjim blokovima tokom celog sata;

stanice orijentisane ka starijoj populaciji koriste modelprekidanja programa na svakih dvanaest minuta).


38/56

38

Nagradne igre i promocije

Nagradne igre i promocije predstavljaju segmentprograma koji najvie zavisi od ciljne grupe i njenihnavika i interesa.

One su bitne zbog toga to, osim aktivnih uesnika,ukljuuju i pasivnu publiku.

To je publika koja se ne javlja da bi uestvovala, ali sluai odgovara na pitanja.

Prilikom priprema nagradne igre, osim sadraja iobezbeivanja adekvatnih nagrada, treba paziti i nauklapanje u zvuni identitet stanice.


39/56

39

Specijalne emisije

Specijalne emisije dodaju boju i teksturu programu.

Ujedno omoguuju profit stanici, putem sponzorstava.

One moraju da budu osmiljene tako da budu ogledalostanice na kojoj se emituju.

Ne razlikuju se od osnovnog formata.

Moraju da odgovaraju ivotnom stilu i afinitetu slualaca.


40/56

40

Studentski radio

U svetskoj praksi, vie nego kod nas, prisutna jeinstitucija studentskih radio stanica.

To su stanice koje vode i njima upravljaju koledi,

fakulteti, univerziteti ili ostale obrazovne institucije.

Ciljna grupa ovih programa su mladi Ijudi, studenti,izmeu 18 i 25 godina starosti.

Ove stanice mogu da vode iskljuivo studenti, ili moguda ukljuuju strunjake iz oblasti u kojima se ove stanicenalaze.


41/56

41

esto se ovakve radio stanice upotrebljavaju za obukuprofesionalaca koji e u budunosti raditi nakomercijalnim radio stanicama (u ovom sluaju one seformatiraju prema komercijalnim naelima, sa mladimakao ciljnom grupom).

Ree se emituju obrazovni programi, ili slue kao pomopri uenju.

Neke od njih postoje da bi pruile alternativukomercijalnim emiterima i javnom servisu (u tom sluajukoriste Freeform format).


42/56

42

FORMATI TV

Razvoj televizijske potronje ogleda se u trenutnojprevlasti anrova.

Oni vremenom evoluiraju i prilagoava se potrebama

publikeoblikovanjem novih programa.

Uz uobiajene programske formate, poslednjihgodina pojavljuju se emisije koje donose preklapanjei meanje sadraja i formata.

To omoguava novi pristup temama, veukreativnost autora i obogaivanje ustaljeneprogramske eme.


43/56

43

Novi formatioblik konkurencije

Kreiranje novih formata deo jeprogramske strategije kojom javne RTV

mree nastoje da uspenije parirajusvojim komercijalnim konkurentima.


44/56

44

Realiti ou (reality show, engl.)model ameriketelevizije lansiran 1988. godine serijalom Pozovite911 (Rescue 911);

uzbudljiv dogaaj preneen iz stvarnog sveta u medijskoprikazivanje;

kamera skrivena; u direktnoj akciji sa ivotom;

namera da sve bude javno, da se gledalac identifikuje saakterima i zakonom; prvobitna ideja bezbednosti graana, apel za njihovom pomoi u borbi protiv kriminala +

uzbudljivost direktnog ukljuenja (dojava kretanja

osumnjienih); pretvorila se u voajerizam kao kod programa tipa oa"Veliki brat" sa nuspojavom oponaanja (glumljenja)stvarnosti.


45/56

45

Docusoap(kombinacija dokumentarnog i zabavnogsadraja).

Docutainment(spoj dokumentarnog i zabavnog sadraja

uz uee novinara i pratee komentare).

Game show(zabavni program, esto takmiarski, sarazliitim sadrajima kvizovi znanja i vetina, igre i sl.).

Interactive game show(zabavni program sa ukljuenjemgledalaca).


46/56

46

Political talk show(razgovori sa aktuelnim politiarima, njihovakonfrontacija, reakcije na ranije date izjave).

Crime magazine(emisija o kriminalu i njegovom suzbijanju).

Telenovela(serija sa velikim brojem epizoda u kojima se prateporodini i ljubavni zapleti).

Afternoon show(poslepodnevni program sa skladnim spojem

informativnih i zabavnih sadraja, saveta, igara, intervjua).

Travel magazine(putopisne i emisije turistikog sadraja).

Call in show(emisije razliitih zabavnih sadraja u kojima su

gledaoci ukljueni u program pozivima putem skupihtelefonskih linija).


47/56

47

Regulativa

Poseban uticaj na formatiranje radija ima l. 73 Zakona oradiodofiuziji koji odreuje da najmanje 50% programabude na srpskom jeziku.

Od toga jedna polovina mora da bude sopstveneprodukcije.

Obim reklamiranja je u l. 108 ogranien na 10% (javniservis), odnosno na 20% vremena emitovanja u l. 109(komercijalne radio stanice).


48/56

48

injenice da se u 25% slobodnog delaprograma na "srpskom jeziku" moesmestiti obavezni deo "nezavisne

produkcije", kao i da se sopstvenaprodukcija moe snimati i na ulici, teko damogu da ohrabre budue vlasnike

komercijalnih radio stanica, odnosno, daimaju oseaj da su osloboene suvinihtrokova.


49/56

49

LICENCIRANJE PROGRAMA

I GLOBALIZACIJA

Da li su dananji licencirani RTV formatiinstrument globalizacije?

Usmeravanje svesti i ujednaavanje stavova?

Uniformno organizovana dokolica?

Mogu li se napraviti i bolji programski formati?


50/56

TV format kao oblik intelektualnog vlasnitva,pravna zatita

50


51/56

ta utie na izbor formata:

Institucionalni uslovi, posebno oni koji definiuprogramsku orijentaciju;

Tehnika i uslovi produkcije, reprodukcije i emitovanjaprograma;

Sociodemografska struktura u zoni emitovanja; Ekonomski potencijal i struktura trita u zoni

emitovanja;

Konkurentni uslovi drugih masovnih medija u zoni

emitovanja;

Programski i ekonomski interesi vlasnika radija i

Kreativnost zaposlenog osoblja.

51


52/56

Programski formati: za i protiv

programski i ekonomski interesi formatiranja,

to je dobra marketinka formula menadmenta medija,jer osigurava publiku i oglaivae;

izbegavanje rizika od skupih domaih projekata i utedatrokova za domae RTV;

to je populistika programska ponuda;

iluzija domaeg auditorijuma da mu se nudi uspenanacionalna produkcija;

usmerenost na potencijalni auditorijum; formati obuhvataju veliki deo meunarodnog RTV trita;

uz sve kritike, ovi programi spadaju unajgledanije/sluanije.

52


53/56

Najpoznatiji TV format:The Office

Zato su neki programski formati uspeli da seglobalizuju i budu prihvaeni na razliitimmedijskim tritima?

Na primer: BBS-ijev The Office, koji je adaptiranza nekoliko zemalja.

Serija je prodana u vie od 80 zemalja

To je, inae, komedija situacije, koja je meuprvima ula kao TV format ve 40-tih godina.20.veka.

53


54/56

Engleska verzijaThe Office

54


55/56

Amerika ekipa serije The Office

55


56/56

Kviz Milioneremituje se na 108 kanala.

Lokalne verzije Idolaemituju se u42zemlje.

Ipak, ne postoji tako neto kao to jepravi televizijski format!

56

Documents

8. PROGRAMSKI FORMATI.pdf