01.pdf

Fanzin SF Tima SF VEKTOR Broj 1

- 2 -


- 3 -

SADRAJ Uvodna re (Ender71) .............................................................................. 5 Ustav SF tima (Kuli) .................................................................................. 7 Zanimljiva nauka Automobili u SF-u (Garwor) ..................................................................... 9 Fermijev paradoks (Ender71) ................................................................... 15 Klut-Nikols-ova SF enciklopedija u nastavcima SF Enciklopedija (Kuli) ............................................................................ 35 Autori biografije, bibliografije Edgar Alan Po (Kuli) ................................................................................ 41 Kim Njumen (Ender71) ............................................................................ 49 Prie Gavran, Anabel Li Edgar Alan Po (pripremio Kuli) .............................. 57 Ko se usudi, pobeuje Kim Njumen (prevod Ender71) ......................... 63 Obalski grad Kim Njumen (prevod Ender71) ........................................ 77 Pad Trantora Hari Turtldov (prevod Ender71) ...................................... 83 Postoji plima Lari Niven (prevod MasterYoda) ................................... 103 Strunjak Robert ekli (priredio Ender71) .......................................... 119


- 4 -

sf vektor, fanzin SF tima, broj 1, januar 2007.

Urednik prvog broja: Ender71 Priloge pripremili: Ender71, Kuli, MasterYoda, Garwor Prevod: Ender71, Master Yoda Tehnika priprema e-zina: Dan555 Tehnika priprema i oprema PDF izdanja: MasterYoda Podrka: SF team & SF friend. Ovaj fanzin i prilozi u njemu mogu se slobodno dalje distribuirati, ali obavezno naznaite da je SF tim autor i dodajte link ka naem sajtu www.sftim.com . Nije dozvoljena bilo kakva prodaja ovog fanzina niti prisvajanje autorstva.


- 5 -

UVODNA RE SF tim vam eli dobrodolicu u prvi broj elektronskog asopisa posveenog umetnosti naune i epske fantastike i horora.

SF tim je neformalno udruenje entuzijasta o ijoj istoriji moete proitati na http://sftim.com/sajt

Ovaj pilot-broj asopisa se za sada nalazi na Portalu SF-tima, nadamo se da e, ukoliko bude dovoljno interesovanja za ovaj na amaterski poduhvat, naredni brojevi biti u formatima zgodnijim za pregled i itanje.

U ovom broju nai ete niz priloga od lanova SF tima.

Umesto predgovora u prvom broju moete proitati "Ustav" SF-tima. Poto je to popularna tema sada, reili smo da ni mi ne budemo nita gori od drugih.

U KNJIEVNOST-i predstavljena su dva autora: Edgar Alan Po, po mnogo emu otac anra fantastike, i Kim Njumen, moderni autor iji se radovi kao i Poovi nalaze na granici izmeu naune fantastike i horora.

"Automobili u naunoj fantastici" razmatra nae omiljene etvorotokae u kontekstu naune fantastike.

"Fermijev paradoks" odnosi se na klasinu temu naune fantastike, vanzemaljsku inteligenciju.

Udarni deo magazina su, naravno, prie i u ovom prvom broju moi ete da uivate u:

- dve prie Kim Njumena, prvi put prevedene na srpski jezik;

- poemama "Gavran'' i "Anabel Li" Edgara Alana Poa, starom, ali uvek aktuelnom remek - delu;

- prii ''Pad Trantora'' Hari Turtldova, takoe prvi put na srpskom jeziku, smetenoj u univerzum Zadubine i Carstva Asimova;

- ''Postoji plima'' , pria Lari Nivena, sa Luisom Vuom u glavnoj ulozi.

- "Strunjak" Roberta eklija.


- 6 -

Za kraj, poslastica za sve ljubitelje naune fantastike, prvi nastavak Enciklopedije Naune Fantastike Don Kluta i Pitera Nikolsa, koja e biti prezentovana u nastavcima u onoj meri u kojoj nam mogunosti to budu dozvoljavale.

Poto je ovo ipak samo amaterski poduhvat izvinjavamo se za sve greke koje su nam eventualno promakle, a koje se profesionalnim izdavaima ne bi desile.

Upuujemo poziv svim ljubiteljima fantastike kojima se ovaj na poduhvat dopadne da nam se pridrue u tome svojim prilozima i originalnim, prevedenim ili skeniranim priama i tekstovima.

Pored toga, moete uestvovati i u zabavnom kvizu na temu fantastike koji SF-tim organizuje na Krstarici, jedinstven poduhvat na Internetu, koji je sada, u vreme izlaska ovog fanzina stigao do 1000-tog pitanja.

Veliki pozdrav od SF-tima i Neka sila bude sa vama !

Priredio Ender71


- 7 -

USTAV SCIENCE FICTION TEAM-a

lan 1. Science Fiction Team (u daljem tekstu SF Team) je drava svih njegovih lanova, prijatelja i italaca bez obzira na tematsku pripadnost (epska, hard-core, horor), vrstu umetnosti (knjievnost, film) i nivo SF obrazovanja.

lan 2. SF Team je utemeljen na gikovskim vrednostima i pravima svakog njegovog lana, ali se uprava kao vrhovno telo ne bira demokratskim putem, ve je ona bila, jeste i bie veno iva vatra koja se s merom pali i s merom gasi dokle god je ovog foruma.

lan 3. Shodno lanu 1. i posebno lanu 2., kao dravni simboli odreuju se: logotpi SF Team kao na avataru svakog lana vrhovnog tela, logotip SF Friend na avataru svakog prijatelja. SF Team ima svoju himnu, utvrenu Zakonom o Himni. Auto oznaka je SF.

lan 4. Kao glavni grad drave proglaava se forum SF Team-a (www.sftim.com/forum.php). Deo dravnih institucija preselie se na portal SF Team-a (www.sftim.com/portal.php ).

lan 5. Svaki graanin drave SF Team-a duan je da plati meseni PDV na forumu u vidu to vie konstruktivnih postova ili porez na luksuz u vidu lanaka za e-magazin SF Vektor iji je osniva SF Team.

lan 6. SF Team se sastoji od autonomne pokrajine knjievnost i film, uz tendenciju pridruivanja novih pokrajina kao to su strip, anima, muzika i sve druge koje su u vezi s SF-om. Distrikt SF-Caffe je kodominion svih autonomnih pokrajina. U njemu je dozvoljeno neobavezno mijeanje kako stanovnika svih pokrajina tako i svih lanova, prijatelja i italaca. Postoji samo jedan obavezujui element: Jelenko.
danNoteOvo je samo ala, naravno! :)


- 8 -

lan 7.

Autonomne pokrajine su jednake i mogu se meusobno udruivati, preplitati i predstavljati svoje vienje ove druge na svoj nain, ne menjajui pri tom postojenje dravne granice. Regije u autonomnim pokrajinama (na primer serije, filmovi, prie, poezija) imaju prava na autonomiju u meri u kojoj im to dozvoljava nedemokratski izabran moderator autonomne pokrajine ili predsednik SF Team-a.

lan 8. Predloeni amandmani postali su sastavni deo Ustava pa se Ustav sveano i u skladu s nedemokratskim tradicijama SF tima, proglaava usvojenim bez glasanja.

Priredio Kuli


- 9 -

AUTOMOBILI U SF-u Nauna fantastika se bavi svim sferama ljudskog ivota pa tako i automobilima. SF touch ini da automobili, naravno, budu bri, lepi i pametniji od obinih (a esto i od vozaa), a ipak zadre mek i ulogu prevoznog sredstva. Pa, da malo bolje pogledamo jedno od tih 'prevoznih sredstava'.

KITT (Knight Industries Two Thousend) Dok sam iao u osnovnu gledao sam ponekad kod drugara, gastarbajterskog sina, poznatu seriju Knight Rider (koja se emitovala svuda osim u Jugi i Albaniji, ak i u Sloveniji!) sa David Haselhofom u glavnoj ulozi, kao usamlje-nim borcem za pravdu.

Drugarov matori je slao kasete na vapskom tako da nita nismo razumeli, ali je ipak bilo jasno da je budui uvar plae tu sporedan lik a da je glavni baja crni custom '82 Pontiac Trans Am po imenu KITT, sa opasnim crvenim etajuim skenerom napred, koji, uz to, ide i bez vozaa, i sam se obraunava sa kriminalcima! Ali KITT je bio mnogo vie od automobila. On (He, a ne It!) je linost, vetaka inteligencija kojoj auto slui samo kao telo. Pametan je, cinian, sarkastian, a uzor je bio naravno HAL 9000 ( u nekim epizodama na italijanskoj televiziji KITT je zvuao previse formalno, kao HAL; glumac koji je pozajmljivao glas je ubrzo zamenjen). Bio je programiran da slui i zatiti ljudsku vrstu, potujuci tri zakona robotike. Dizajnirao ga je Wilton Knight, ekscentrini bogata i osniva FLAG-a (Foundation for Law and Government) za koji radi Michael Knight (Hasselhoff). KITT-ov najvei neprijatelj je zli brat blizanac KARR (Knight Automated Roving Robot), prvi prototip koji je zbog greke u programiranju (mamu li im laovsku!) postao zao i za razliku od brata nije potovao zakone robotike.


- 10 -

Evo nekih od KITT-ovih tehnikih podataka:

- AI koja izmeu ostalog vozi bolje od svakog oveka (srce je Knight industries 2000 procesor)

- Molekularni oklopni tit, koji ga titi od skoro svih oblika vatrenog oruja i eksplozivnih naprava, naravno titi i gume(!), a osetljiv je samo na morsku vodu(!) i poneku kiselinu.

- Izdrava optereenje od 28,5 tona po osovini. Sastav strogo poverljiv!

- Motor Knight Industries Turbojet sa modifikovanim afterburnerima, i 8-brzinski menja su dovodili ovog viteza do 60 mph za 2 sekunde uz quarter mile time 4,286 sekundi!

- Maksimalna brzina preko 200 mph (324 km/h). Kasnije je ugraen superpursuit mod sa kojim je mogao ii i preko 300 mph (483 km/h)! Sa 70 mph do nule mu je uz pomo elektromagnetskih hipervakuumskih diskova bilo dovoljno 14 stopa (manje od 5 metara)! VAUU!

- Uz pomo nekoliko vektorisanih raketnih motora mogao je skakati i do 13 metara u vazduh! A i pomerati razne prepreke i postizati onako strana ubrzanja!

- Sintetizator glasa, mogao je priati teno engleski a imao je module i za francuski i panski, sve uz podesiv akcenat. A mogao je i imitirati policijsku sirenu da uplai lopove, ili urlikom divlje zveri uplaiti psa koji mu zapiava gumu.

- Prednji skener ili elektronsko oko koje vidi na svim talasnim duinama ukljuujui i rendgenske i infracrvene oblasti

- Beumni mod za unjanje - Ometai,

trackeri, baca plamena/ulja/dima, hidraulika i klinovi na gumama za offroad, laser, bomb-detektor, EKG, generator kiseonika...

- i sve to sa potronjom od


- 11 -

2,37 na 100 km! Ludilo! Inicijalno gorivo mu je vodonik, ali mogao je koristiti i sve ostalo (uz minimalan gubitak performansi)

Nije loe,a? Morau nabaviti jedan ovakav, ako nita ono zbog male potronje. Loa vest je da kota 11.400.000 zelembaa.

Da vidimo ta je od ovoga jos uvek SF? Skoro sve, osim sklopivog krova? Nije ba tako...

AI koja sama vozi jo je uvek SF, mada su kompjuteri u kolima sve pametniji, blokiraju vonju ako je voza pospan ili pijan, a eksperimentie se sa automatskim parkiranjem. Mada, deluje da se moe napraviti,

if auto_ispred_koi then pritisni_konicu else dri gas end

ta je tu problem? I ovek tako rezonuje. Dodue, imao bi malo problema sa kretanjem na semaforu, kad mu se ubace tri, etiri taksista ispred, hehe. Ali generalno, mislim da se sa sadanjim znanjima moe napraviti.

Molekularni tit je i dalje san, mada blindirane verzije danas nude neku blau varijantu, ak i gume mogu biti otporne na metke, a i nisu osetljive na morsku vodu :D, ali nisu toliko otporne i ne trpe tako velika optereenja.

Performanse: maksimalna brzina od 200 mph vie nije problem; jo pre 10 i vie godina Corvette Sledgehammer je ila 409 km/h! Verzije sa raketnim motorima idu i mnogo vie ali to je u praksi avionbez krila ali i bez ikakve upravljivosti. Ubrzanje do 100 (oko 60 mph) za 2 sekunde moe postii bolid formule 1 bez problema, quarter mile od 4.286 je skoro duplo bolje od amerikih dragstera, zaustavni put od 5 metara je tu negde sa formulom (mozda oko 10), obina kola imaju oko 35-40 metara. Ipak su hipervakuumski diskovi zakon.. Eh da mi je jedan par, uda bih pravio!

Skakanje je mogue! Low rideri skau samo tako. Ali ne ba toliko. Ipak je KITT nedostini cilj onim crncima sa buick rivierama iz 70-tih. Vektorisani potisak je stara fora sa Sea Harrier aviona, a moda je i ugradnja nekoliko malih raketnih motora u auto mogua, samo treba iskontrolisati tu snagu; svi znamo koliko je eksperimenata sa raketnim pogonima propalo.

Sinteza glasa vie nije nikakav problem, ali, realno, emu to (bar na ovom nivou glupih automobila)? 'Dobro jutro, dali ste kontakt, svi kontrolni testovi su proli osim ABS-a. Treba da posetite najblii ovlaeni servis'.


- 12 -

Jo mi samo fali da me i on podsea svako jutro na majstore. A glasovne komande postoje odavno. Recimo, u najnovijem Leksusu, za podesavanja sedita, retrovizora, volana i sl za odreenog vozaa, samo kaes ime, i on ti podesi sve!

Svevidee oko, skeneri, radari, sonari, sve je to mogue ali jo uvek nema primenu.

Beumno kretanje moe, ali kod elektrinih pogona. Ili kod hibridnih, pa se switchnes na struju kad se unja.

Ometai, trackeri, bacai i sline svakodnevne potreptine postoje odavno, to zna svako ko je bar jednom gledao James Bonda.

Potronja od 2,37 se teorijski moe postii sa nekim modernim dizelom i lakom karoserijom (obian Polo dizela troi 4.2l pri umerenoj vonji).

Kao to vidimo, poneto se i moe dostii, ali ne sve odjednom. Ako ima ubrzanje nema oklop, i obrnuto. Ali KITT sve to objedinjuje u jednom i ostaje jo uvek za tri klase iznad danasnjih kola.

Ako zanemarimo potronju i tit, ostalo se jo i moe napraviti (samo to niko ne bi imao para da plati, ona cena bi jo ispala premala), ali ovakav kakav je teko da je mogue napraviti sadanjim i tehnologijama iz bliske budunosti.

A zato ba Pontiac?

Izbor Trans Am-a kao superauta je logian, jer je Pontiac tih godina jedini odravao imid muscle car-a, koji su ostali ameriki proizvoai izgubili posle naftne krize sedamdesetih godina, a i bio je najlepi ameriki auto tih godina. Body kit odlian, posle poetka serije mnogi su bili

razoarani injenicom da se auto ne moe kupiti u toj verziji!? Naravno kasnije su replike poele da niu kao peurke (i ja bih ga rado posedovao). Samo to se crveni skener nije mogao ugraditi napred, naravno, jer ne bi bio


- 13 -

street legal. A taj skener je inae preuzet iz 'Battlestar Galactica', jer je isti lik producent, Glen A. Larson. I, da zakljuim, SF touch u ovom sluaju je dao odline rezultate; dobijen je jedan poznat auto, nije preterano vizuelno nabuden nego ba onako, taman. Prodaja Pontiaca je dosta skoila. Uticaj na autoindustriju je bio veliki; ubrzo su poeli da se prave automobili koji priaju, putni kompjuteri, poveana je bezbednost, mnogi su poeli da prave LED displeje na kontrolnoj tabli, a sve po ugledu na KITT-a, a da i ne priamo o tunning/styling-u. Po svetu postoji dosta replika, a originalni je dat Hasselhoffu. Uvek je imao sree!

Priredio Garwor


- 14 -


- 15 -

FERMIJEV PARADOKS

Gde su oni?

"Fermijev paradoks" je fiziki paradoks u po

kome je visoka verovatnoa za postojanje

vanzemaljskog ivota postavljena u kontrastu

sa nedostatkom dokaza. Starost Svemira i

ogroman broj zvezda navode na to da bi

vanzemaljski ivot trebao biti uobiajena

pojava. Pria kae da je, razmatrajui ovo sa

kolegama tokom ruka 1950. godine, fiziar

Enriko Fermi postavio pitanje "Gde su oni" ?

Ako postoje brojne napredne vanzemaljske

civilizacije u galaksiji Mleni Put zato do

sada nismo videli nijedan dokaz, kao to su

robotske letelice, svemirski brodovi ili radio

transmisije. Jednostavno pitanje "Gde su oni?"

(alternativno tome "Gde su svi?") je moda

apokrif, ali Fermiju se pridaje zasluga za

pojednostavljenje i pojanjavanje problema

verovatnoe vanzemaljskog ivota.

Bilo je pokuaja da se razrei Fermijev

Paradoks pronalaenjem dokaza o

vanzemaljskim civilizacijama, zajedno sa

predlozima da takav ivot moe postojati bez

naseg saznanja o tome. Protivargumenti

sugeriu da vanzemaljski ivot ne postoji ili da

se javlja tako retko da nikad neemo

uspostaviti kontakt za vanzemaljcima.

(Grafika prezentacija prve Arecibo poruke, prvog pokuaja oveanstva da saopti svoje postojanje vanzemaljskim civilizacijama.)


- 16 -

Verovanje da nedostatak dokaza konkluzivno demonstrira nepostojanje vanzemaljskih civilizacija je poznato kao Fermijev princip.

Znaajan napor je uloen u razvoj naunih teorija i moguih modela vanzemaljskog ivota i Fermijev paradoks je postao teorijska referentna taka za mnoge od tih radova. Brojni nauni radovi su se direktno obraali tom problemu, dok su brojna pitanja vezana za to obraivana u razliitim poljima kao to su astronomija, biologija, ekologija i filozofija. Relativno novo polje nauke, astrobiologija je donelo meudisciplinarni pristup Fermijevom paradoksu i pitanju vanzemaljskog ivota.

OSNOVE FERMIJEVOG PARADOKSA: argument veliine naspram nedostatka dokaza

Fermijev paradoks je sukob izmeu argumenta veliine i mogunosti i nedostatka dokaza. Kompletnija definicija bi glasila:

Veliina i starost svemira navode nas da poverujemo da mnoge tehnoloki

napredne civilizacije moraju postojati. Ipak, ovo verovanje deluje logiki

nekonzistentno sa naim nedostatkom posmatrakih dokaza koje bi ga

podralo. Ili je inicijalna pretpostavka netana i tehnoloki napredan ivot

je mnogo rei nego to verujemo, ili su naa osmatranja do sada

nekompletna i jednostavno ih jos nismo detektovali, ili su nase istraivake

metodologije nedovoljne i ne traimo prave indikatore.

Prvi aspekt paradoksa "argument veliine", je funkcija sirovih brojeva: procenjuje se da ima 250 milijardi zvezda u Mlenom Putu i 70 sekstiliona (7 x 1022) u vidljivom svemiru. ak i ako se inteligentni ivot pojavio na samo minimalnom procentu planeta oko njih, opet bi trebao postojati veliki broj civilizacija samo u naoj galaksiji. Ovaj argument podrazumeva i princip mediokriteta, koji navodi da Zemlja nije posebna, vec tipina planeta, na kojoj vladaju isti zakoni, uzroci i mogue posledice kao na bilo kom drugom svetu. Neke procene korienjem Drejkove jednaine podravaju ovaj argument, iako su same pretpostavke iza tih prorauna dovoene u sumnju.

Drugi kamen temeljac Fermijevog paradoksa je odgovor na argument velicine: uzimajui u obzir sposobnost inteligentnog ivota da prevazie nedostajue resurse i tendenciju da kolonizije nova stanita, deluje verovatno da bi svaka inteligentna civilizacija traila nove resurse i kolonizovala prvo njihov solarni sistem, a onda i oblinje solarne sisteme. Kako nismo nali dokaze na Zemlji ili bilo gde drugde o pokuajima vanzemaljske kolonizacije posle 13 milijardi godina istorije svemira,


- 17 -

moramo pretpostaviti da je inteligentni ivot redak i ili da su nae pretpostavke o optem ponaanju inteligentnih vrsta pogrene.

Nekoliko autora je pokualo da proceni koliko brzo bi jedna inteligentna vrsta mogla da se rairi kroz galaksiju. Procene su se kretale od 5 do 50 miliona godina za kolonizaciju cele galaksije; relativno mali vremenski period na geolokoj vremenskoj skali, a kamoli na kosmolokoj.

ak i ako je kolonizacija nepraktina ili nepoeljna za jednu vanzemaljsku civilizaciju, obimna istraivanja galaksije su jo uvek mogua sa malim ulaganjima u energiju i resurse, o emu e biti vie rei kasnije u tekstu.

KONCEPTI KOJI PODRAVAJU FERMIJEV PARADOKS

Drejkova jednaina

Iako su brojne teorije i principi vezane za Fermijev Paradoks, najblie se na njega odnosi Drejkova jednaina. Formulisana je od strane dr. Frenka Drejka 1960, deset godina posle primedbi Enrika Fermija u pokuaju da se pronae sistematini nain za procenu brojnih mogunosti vezanih za vanzemaljski zivot.

Drejkova jednaina glasi:

N = R* x fp x ne x fl x fi x fc x L

Gde je:

N - broj civilizacija u naoj galaksija za koje bi smo mogli oekiva- ti da mogu komunicirati meusobno u bilo kom datom trenutku.

R* - je stopa formiranja zvezda u naoj galaksiji.

fp - je kolinik zvezda koje imaju planete u odnosu na ukupan broj zvezda

ne - je prosean broj planeta koje mogu podrati ivot po zvezdama koje imaju planete.

fl - je kolinik planeta na kojima se razvio ivot.

fi - je kolinik planeta na kojima se razvio inteligentan ivot.

fc - je kolinik inteligentnog ivota koji je sposoban i voljan da komunicira meusobno.

L - je oekivani ivotni vek takve civilizacije.


- 18 -

Drejkova jednaina je koriena kako od strane optimista tako i pesimista, sa razliitim rezultatima.

Dr. Karl Segan je 1966. doao do broja od 1 miliona komunicirajuih civilizacija u Mlenom putu, mada je kasnije sugerirao da bi taj broj mogao biti daleko manji. Druge objavljene procene se razlikuju, poev od Frenka Tiplera koji je tu vrednost sveo na 1 t.j. ljudska bia su jedini postojei inteligentni ivot. Kritiari Drejkove jednaine tvrde da, poto u nju ukljuene promenljive jo uvek ne mogu biti odreene sa stvarnom pouzdanou, takve procene broja vanzemaljskih civilizacija su metodoloki pogrene; kritinost koja je podrana time to postoji iroki raspon razlika u rezultatima dobijenim korienjem Drejkove jednaine. Jasno, dodeljivanje smislenih vrednosti faktorima Drejkove jednaine e zahtevati empirijske podatke, a tehnologija za prikupljanje nekih od tih podataka je jo uvek u veoma ranim fazama razvoja.

Hipoteza retke Zemlje

Hipoteza retke Zemlje pokuava da razrei Fermijev paradoks sugerirajui da Zemlja nije tipina ve neobina planeta, mozda ak i jedinstvena. Ovo je odbacivanje principa mediokriteta i podrava Fermijev princip da nepostojanje dokaza znai nepostojanje vanzemaljskog ivota.

Dok teza o jedinstvenoj Zemlji ima svoju istorijsku podrku na osnovu filozofije i religije, Hipoteza retke Zemlje koristi kvantificirane i statistike argumente kako bi dokazala da je vieelijski ivot izuzetno redak u Svemiru jer su i planete koje lie na Zemlju izuzetno retke. Zastupnici te teze iznose da su se brojne sluajnosti male verovatnoe desile kako bi omoguile nastanak kompleksnog ivota na Zemlji.

Po privilegovanosti koju Hipoteza Retke Zemlje pridaje Zemaljskom ivotu i procesu njegovog formiranja, to je varijanta antropikog principa. Antropiki princip navodi da Univerzum deluje jedinstveno prilagoen za razvoj ljudske inteligencije i da bi bilo koja varijacija u bilo kom od brojnih univerzalnih konstanti uinila razvoj inteligentnog ivota mnogo teim. Ovaj filozofski stav suprotstavlja se ne samo mediokritetu ve i kopernikanskom principu uopte, koji smatra da nema privilegovane lokacije u Univezumu.

Protivnici odbacuju i Hipotezu Retke Zemlje i antropiki princip kao tautologije ako uslovi moraju postajati u Univerzumu za pojavu ljudske rase, tada Univerzum ve ispunjava te uslove, jer mi smo tu i kao nematovit argument. Prema ovoj analizi, Hipoteza Retke Zemlje brka opisivanje kako je nastao ivot na Zemlji sa uniformnim zakljukom kako


- 19 -

ivot mora nastati. Dok je verovatnoa da bi specifini uslovi na Zemlji mogli biti iroko replicirani vrlo niska, kompleksni ivot ne mora zahtevati eksluzivno zemaljske uslove da bi evolurirao. (videti EVOLVING THE ALIEN: THE SCIENCE OF EXTRATERRESTRIAL LIFE i ALTERNATIVE BIOCHEMISTRY za dalje informacija).

Pokuaji empirijskog reavanja paradoksa: Mogunosti i metodi detekcije

Jedan oigledan nain reavanja Fermijevog Paradoksa bilo bi pronalaenje konanog dokaza o postojanju vanzemaljske inteligencije. Razliiti napori da se doe do takvog dokaza su uinjeno od 1960. i neki od njih su jo u toku. Kako ljudska bia nemaju sposobnost meuzvezdanog putovanja, takve pretrage se sprovode na velike udaljenosti i oslanjaju na paljivo analiziranje veoma suptilnih dokaza.

Ovo ograniava mogua otkria na civilizacije koje menjaju svoju okolinu na nain koji je mogue detektovati ili proizvode efekte koje je mogue primetiti sa daljine, kao to su radio-emisije. Malo je verovatno da emo moi da detektujemo ne-tehnoloke civilizacije sa Zemlje u bliskoj budunosti (osim eventualno mikrobiolokog ivota u Sunevom sistemu).

Jedna teskoa u potrazi je izbei previe anropomorfnu taku gledita. Miljenja o vrsti dokaza koji bi najverovatnij mogli biti naeni esto se fokusiraju na takve kakve ljudi sprovode, ili bi verovatno sprovodili sa naprednijom tehnologijom. Inteligentni vanzemaljci mogu izbei takve oekivane aktivnosti, ili sprovoditi potpuno drugaije aktivnosti koje ne bismo ni pomislili da traimo.

RADIO EMISIJE

Radio tehnologija i spo-sobnost izgradnje radio teleskopa su, pretpostav-lja se, prirodan deo toka razvoja tehnolokih vrsta, teorijski stvarajui tako efekte koji bi mogli biti detektovani preko meu-zvezdanih udaljenosti.

(Arecibo opservatorija: radio - teleskop koji je

imao kljunu ulogu u

pokuajima razreenja


- 20 -

Fermijevog paradoksa.

(videti za dalje informacije: SETI, PROJECT OZMA, PROJECT PHOENIX,

SERENDIP i ALLEN TELESCOPE ARRAY))

Paljivi posmatrai naeg Sunevog sistema, na primer, bi primetili neobino intenzivne radio talase za G2 zvezdu usled televizijskog i telekomunikacionog emitovanja sa Zemlje. U nedostatku oiglednog prirodnog uzroka, vanzemaljski posmatrai bi mogli zakljuiti o postojanju zemaljske civilizacije.

Stoga, paljiva pretraga radio emisija iz svemira za neprirodnim signalima moe voditi do detekcije vanzemaljskih civilizacija. Takvi signali mogli bi biti ili sluajni nusprodukti civilizacije ili namerni pokuaji komunikacije kao to je Communication with Extraterrestrial Intelligence's Arecibo message. Brojni astronomi i posmatrai su pokuali i pokuavaju da dou do takvog dokaza, uglavnom kroz SETI organizaciju, iako i drugi pristupi kao sto je optical SETI, takoe postoje.

Nekoliko decenija SETI analize nije otkrilo nijedno sazvee sa neobino jasnim ili znaajno ponavljajuim radio emisijama, iako je bilo nekoliko signala kandidata za to. 15. avgusta 1977 . "Wow! signal" je primljen teleskopom The Big Ear. Trajao je samo 72 sekunde i do sada nije ponovljen. 2003. Radio source SHGb02+14a je izolovan od strane SETI@home analize, iako je uglavnom odbaen daljim prouavanjem. Postoje brojne tehnike pretpostavke u SETI programu koje mogu izazvati da ljudi propuste radio emisije sa sadanjim tehnikama pretrage. Vie o tome kasnije.

DIREKTNO PLANETARNO POSMATRANJE

Detekcija i klasifikacija egzoplaneta (exoplanets) nije dola kao deo potrage za vanzemaljskim ivotom, ve od nedavnih unapreenja osnovnih astronomskih instrumenata i analiza. Dok je ovo novo polje u astronomiji prvi objavljeni rad kojim se tvrdilo otkrie egzoplanete je objavljen 1989. mogue je da e planete sa verovatnoom da podre ivot biti otkrivene u bliskoj budunosti. Direktan posmatraki dokaz za postojanje ivota kao to je spektar absorcije (absorption spectrum) ili hlorofil u svetlu filtriranom kroz atmosferu planete e biti mogui uz pretpostavku daljeg usavravanja metoda detekcije.Lociranje mogue ili aktulene planete sa ivotom bi pomoglo suenju potrage za inteligentnim ivotom, ili e moda ak voditi do posmatrakog dokaza o vanzemaljskoj tehnolokoj civilizaciji.


- 21 -

Egzoplanete su vrlo retko direktno posmatrane (prva tvrdnja da je to uinjeno bila je u 2005.), o njihovom postojanju zakljuivano je uglavnom na osnovu efekata izazvanih njihovom orbitom oko zvezde.

(Kompozitna fotografija Zemlje po noi. Ljudska civilizacija se moe videti iz svemira.)

Trenutno, mogu biti dedukovani podaci o veliini i orbiti egzoplaneta. Ova informacija, zajedno sa stelarnom klasifikacijom sunca, i naunim pogaanjem njihovog sastava zasnovanog na njihovoj veliini i poreenjem sa poznatim telima, dozvoljava grube procene okruenja na toj planeti. Malo je verovatno da e sadanji metodi za detekciju egzoplaneta otkriti ivot Zemaljskog tipa, uzevi u obzir da su veina otkrivenih egzoplaneta mase Jupitera ili vee. Od 2005. otkriveno je samo nekoliko moguih planeta zemaljskog tipa, i samo dve od ovih su locirane u orbiti oko zvezda glavnog niza (main sequence stars): Gliese 876 d i OGLE-2005-BLG-390Lb. Nije verovatno da bi ijedna od tih planeta mogla da podri ivot kakav mi znamo. Usavravanje intstrumenata i analize e poveati anse za otkrivanje egzoplaneta i verovatnou za pronalaenje drugih svetova nalik Zemlji.

VANZEMALJSKE KONSTRUKCIJE

Sonde, kolonije i drugi artefakti

Vie informacija: Von Neumann probe, Bracewell probe, i Search for Extraterrestrial Artifacts (SETA)


- 22 -

Kao to je ve reeno, pretpostavljajui da tehnoloki napredan vanzemaljski ivot postoji ili je postojao u naoj galaksiji, i uzevi u obzir starost Univrezuma, i relativnu brzinu kojom bi se inteligentni ivot mogao rairiti ak i podsvetlosnim brzinama dokazi o vanzemaljskim kolonijama moda bi mogli biti otkriveni. Dodatno tome, dokazi o neivom istraivanju u obliku sondi ili drugih sprava za prikupljanje informacija moda upravo ekaju na nae otkrie. Neke teoretske istraivake tehnike kao to je Von Neumann probe mogle bi iscrpno istraiti galaksiju veliine Mlenog Puta za manje od pola miliona godina, sa relativno malo investiranja u materijalu i energiji. Ako je to makar jedna civilizacija u galaksiji pokuala, takve sonde mogle bi se rairiti kroz celu galaksiju. Dokazi o takvim sondama mogli bi biti pronaenu u naem Sunevom sistemu, moda u asteroidnom pojasu gde je obilje lako dostupnog sirovog materijala.

Druga mogunost za kontakt sa vanzemaljskom sondom onom koja bi pokuavala da nae nas je vanzemaljska Bracewell probe. Takva maina bila bi autonomna svemirska sonda ija bi svrha bila da trai i komunicira sa drugim civilizacijama (kao suprotno od Von Nojmanove sonde, koje se obino opisuju kao isto istraivake). Ovo je predloeno kao altenativa sporom dijalogu brzinom svetla izmeu ogromno udaljenih susednih civilizacija. Pre nego da se zadovolji sa dugim pauzama koje bi nastale u dijalogu putem radija, sonda opremljena vetakom inteligencijom bi traila druge civilizacije kako bi sa njima uspostavila komunikaciju na manjoj udaljenosti. Nalazi takve sonde opet bi morali biti preneti do matine civilizacije brzinom svetla, ali bi razmena informacija mogla biti sprovedena u stvarnom vremenu.

Od 1950-tih sprovedeno je direktno istraivanje malog dela naeg sunevog sistema i nije naen dokaz da je ikada bio poseen od strane vanzemaljskih naseljenika ili sondi.

Detaljno istraivanje podruja sunevog sistema gde bi resursi mogli biti obilni kao to su asteroidi, Kujperov pojas i Ortov oblak (asteroids, the Kuiper belt, the Oort cloud) i razni planetarni prstenovi bi jo mogla dovesti do dokaza o vanzemaljskim istraivanjima. Naalost, ovi regioni su takoe masivni i teki za istraivanje.

Ipak, preliminarni napori da se uradi ba to su uinjeni; SETA(Search for Extraterrestrial Artifacts) i SETV (Search for Extraterrestrial Visitation) projekti su pokuali da pronau dokaze unutar naeg solarnog sistema. Uinjeni su i pokuaji da se signalizira, privuku ili aktitiviraju Bracewell sonde u naoj blizini, od strane naunika, Robert Freitas i Francisco


- 23 -

Valdesa. Mnogi projekti koji spadaju pod ovo se smatraju graninom naukom od strane veine astronoma i nijedan od raznih projekata nije locirao nikakav artefakt. Kada bi vanzemaljci bili otkriveni, ak i ovde na Zemlji, moda ne bi bili prepoznati kao takvi. Proizvodi vanzemaljskog uma i napredne tehnologije moda ne bili prepoznati i shvaeni kao vetake konstrukcije. Istraivaki ureaji u obliku bio-inenjerisanih formi kreirani putem intetike biologije bi se verovatno dezintegrisali posle nekog vremena, ne ostavljajui traga; vanzemaljski sistem za prikupljanje informacija zasnovan na molekularnoj nanotehnologiji bi teoretski mogao da se roji oko nas u svakom trenutku, potpuno neprimeen. Klarkov Trei Zakon (Clarke's third law) kaze da vanzemaljska civilizacija znatno naprednija od nae moe imati naine istraivanja koji su jo nepojmljivi za ljudska bia.

ARTEFAKTI VELIINE ZVEZDA

Dalje informacije: Dyson sphere, Kardashev scale,

Alderson disk, Matrioshka brain, i Stellar engine

(Varijanta Dajsonove sfere)

Takvi ogromni artefakti bi drastino izmenili spektar zvezda. 1959. Dr. Friman Dajson jezakljuio da svaka razvijena ljudska civilizacija stalno poveava svoju potronju energije i teoretski, dovoljno stara civilizacija bi trebala svu energiju koju njeno sunce proizvodi. Dajsonova sfera je reenje do koga je on doao u tom teoretskom eksperimentu: koljka ili oblak objekata koji obuhvataju zvezdu kako bi pokuali prikupiti to je vie mogue energije.

Takav poduhvat u astroinenjeringu (astroengineering) bi drastino promenio posmatrani spektar sunca, menjajui makar delimino od


- 24 -

normalnih linija emisije prirodne stelarne atmosfere prema radijaciji crnog tela (black body radiation) sa verovatnim vrhuncemu u infracrvenom.

Sam Dajson je spekulisao da bi napredne vanzemaljske civilizacije mogle biti otkrivene ispitujui spektar zvezda, tragajui za takvom izmenom.

Od tada, predloeno je nekoliko teoretskih zvezdanih megastruktura, (gornji linkovi) ali centralna ideja ostaje da bi visoko razvijena civilizacija Tip II ili vii na Kardaevoj skali (Kardashev scale) mogla menjati svoje okruenje dovoljno da bude uoena sa meuzvezdanih udaljenosti.

Ipak, takve konstrukcije mogle bi biti tee detektuovati nego to se mislilo u poetku. Dajsonova sfera moe imati razliito spektralno zraenje zavisno od nameravanog internog okruenja: ivot zasnovan na visokim temperaturama moe zahtevati okruenje visokih temperatura, rezultujui sa odbaenim zraenjem u vidljivom spektru, a ne infracrvenom.

Dodatno, predloeno je varijanta Dajsonove sfere koju bi bilo teko uoiti sa vee udaljenosti. Matrioshka Brain je serija koncentrinih sfera, od kojih svaka zrai manje energije po povrini nego njen unutranji sused. Spoljna sfera takve strukture bi mogla biti blizu temperature meuzvezdanog zraenja i kao takva nevidljiva.

Bilo je preliminarnih pokuaja da se nau dokazi o Dajsonovoj sferi i drugim velikim Tip II i Tip III artifaktima Kardaeve skale koji bi menjali spektar njihovih zvezda ali optika osmatranja nisu pronala nita. Fermilab ima stalan program potrage za Dajsonovim sferama ali takve pretrage su preliminarne i jo uvek nekompletne.

POKUAJI TEORIJSKOG REAVANJA PARADOKSA: OBJANJAVANJE NAUKE

Neki teoreticari prihvataju da je oigledan nedostatak dokaza pokazatelj nepostojanja vanzemaljaca i pokuavaju da objasne zato. Drugi pak nude mogue okvire u kojima bi tiina mogla biti objanjena bez iskljuivanja mogunosti takvog ivota ukljuujui pretpostavke o vanzemaljskom ponaanju i tehnologiji.

Oni ne postoje...

Najednostavnije objanjenje je da smo sami u galaksiji. Nekoliko teorija na ovoj osnovi je predloeno, objanjavajui zato bi inteligentni ivot mogao biti ili vrlo redak, ili vrlo kratkovean.


- 25 -

...i nikada nisu postojali

Oni koji veruju da vanzemaljski inteligentni ivot ne postoji u naoj galaksiju iznose da su uslovi potrebni da ivot - ili barem kompleksan ivot evoluira retki ili ak i jedinstveni na Zemlji (Hipoteza Retke Zemlje). Dok neki naglaavaju da kompleksni ivot moe evoluirati putem mehanizama drugaijih od onih koji su specifini za Zemlju, injenica je da je u ekstremno dugoj istoriji ivota na Zemlji samo jedna vrsta razvila civilizaciju do take svemirskog leta i radio tehnologiju, to daje vie kredibiliteta ideji da su tehnoloki napredne civilizacije retkost u Univerzumu. Na primer, pojava inteligencije moe biti evoluciona sluajnost. Geoffrey Millerpredlae teoriju po kojoj je ljudska inteligencija rezultat odbegle seksualne selekcije, koja je krenula u nepredvidljivim pravcima .

...zato to negostoljubiv univerzum unitava kompleksni inteligentni ivot.

Druga mogunost je da se ivot pojavljuje drugde, ali dogaaji kao to su ledena doba, udari iz kosmosa (impact events) ili druge katastrofe spreavaju pojavu kompleksnih formi ivota. ak i ako inicijalni uslovi za razvoj ivota nisu jedinstveni za Zemlji, moglo bi biti da na veini svetova takvi dogaaji periodino i rutinski unitavaju kompleksni ivot. ak i ako blagotvorno lokalno okruenje moe postojati na nekom svetu dovoljno dugo za konanu pojavu inteligentnog ivota, takav ivot bi mogao biti istrebljen u kosmolokim dogaajima (kao to su super nove i eksplozije gama zraka gama ray bursts) koji iznenada steriliu do tada gostoljubive regione svemira.

...zato to je u prirodi inteligentnog ivota da unitava sebe.

Tehnoloke civilizacije mogu uglavnom ili neizbeno unitavati sebe pre ili ubrzo nakon razvoja radio i tehnologije svemirskog leta. Mogui naini unitenja ukljuuju nuklearni rat, bioloki rat ili sluajnu kontaminaciju, nanotehnoloku katastrofu ili Maltuzijansku katastrofu nakon upropaavanja planetarne ekosfere...

Ova opta tema je istraivana kako u fantastici tako i u mainstream naunom teoretisanju. Zaista, postoje argumenti verovatnoe koji sugeriu da e kraj oveanstva uslediti pre ranije nego kasnije (vidi Doomsday argument). 1966. Sagan i Shklovskii su naveli da e tehnoloke civilizacije imati tenju da se samounite u periodu u jednog veka nakon razvoja meuzvezdanih komunikacionih sposobnosti ili e savladati svoje samounitavajue tendencije i preziveti milijarde godina.


- 26 -

Samounitavanje moe se takoe posmatrati i u terminima termodinamike: dok je ivot ureeni sistem koji moe odravati sebe naspram tendencije ka neredu, faza spoljne transmisije ili meuzvezdane komunikacije mogla bi biti taka na kojoj sistem postaje nestabilan i samounitava se.

Iz Darvinistike perspektive samounitanje je paradoksalan kraj za evolucioni uspeh. Evoluciona psihologija koja se razvila tokom konkurencije za retke izvore i sredstva opstanka tokom ljudske evolucije, je ostavila nau vrstu podlonom agresivnim, instiktivnim porivima da troi resurse, produava ivotni vek i da se razmnoava delom to su upravo oni motivi koji su doveli do razvoja tehnolokog drutva. Deluje verovatno da bi inteligentni vanzemaljski ivot evoluirao podloan slinim uslovima i stoga se susreo sa istom mogunou samounitenja. Smatra se recimo da bi uspene vanzemaljske vrste bile superpredatori kao sto je to homo sapiens.

U nedostatku agresivnog, prisvajakog karaktera tehnoloka civilizacija bi imala mnogo manje anse za razvijanje meu vanzemaljcima, uinivi ih tako tekim ili nemoguim za otkrivanje.

...zato to je u prirodi inteligentnog ivota da unitava druge.

Druga mogunost je da inteligentne vrste koje preu odreenu taku tehnolokih sposobnosti unitavaju druge inteligencije kako se one pojavljuju. Ideja da neko ili neto unitava inteligentan ivot u univerzumu je temeljno istraena u naunoj fantastici, recimo. Primarni motiv za to bi bio percepirana konkurencija od strane agresivnih, ekspanzionistikih vrsta.

1981. kosmolog Edward Harrison je naglasio da bi takvo ponaanje takoe bilo i postupak iz opreznosti: inteligentne vrste koje su prevazile sopstvene tendencije ka samounitenju bi posmatrale druge vrste koje kreu u galaktiku ekspanziju kao vrstu virusa.

Nasilna eksterminacija drugih vrsta nije nerealistian cilj. Koncep samoreproducirajueg svemirskog broda ne mora biti ogranien na istraivanje i komunikaciju, ve moe biti primenjen i na agresiju (videti Berserker probe). ak i ako bi civilizacija koja je napravila takve maine nestala, maine bi nadivele svoje kreatore, unitavajui civilizacije daleko u u budunosti. Iako deluje logino da bi inteligentni ivot imao tendenciju da ograniava drugi inteligentni ivot, ideja moe biti kritikovana kao lana logika: ako inteligencija unitava druge inteligencije, zato smo mi jo uvek ovde ?


- 27 -

...zato to je Bog stvorio samo ljude.

Iako se ne smatra proverljivim naunim objanjenjem, verovanje da je boanstvo stvoritelj smestilo oveanstvo u jedinstveni fokus stvaranja ima iroku istorijsku podrku. Osnove Judeo-Hrianske i Islamske religije su da su ljudska bia jedistveno specijalna u Univerzumu, i stoga se moraju smatrati jedinim fizikim stvorenjima sa inteligencijom i slobodnom voljom. Iako ovo verovanje nije nuno rezultat Hipoteze Retke Zemlje, kao i Retka Zemlja to je varijanta antropikog principa. U ovom sluaju princip postaje teoloki:

Univerzum mora biti ovakav kakav je ili je stvoren da bude kakav je zbog eksluzivnog cilja stvaranja ljudske inteligencije.

Oni zaista postoje, ali...

Moe biti da tehnoloke vanzemaljske civilizacije postoje, ali da mi ne moemo komunicirati sa njima zbog raznih ogranienja: problema veliine ili tehnologije, ili zato sto je njihova priroda jednostavno suvie drugaija za smislenu komunikaciju, ili zato to mi odbijamo da prihvatimo dokaze o njihovom postojanju.

...ne moemo komunicirati zbog problema veliine

suvie smo udaljeni u prostoru za komunikaciju

Moe biti da tehno-loki sposobne civili-zacije postoje, ali da su jednostavno previe daleku za smislenu dvosmernu komunika-ciju. Ako dve civili-zacije razdvaja nekoli-ko hiljada svetlosnih godina, vrlo je mogue da jedna ili druga ili obe kulture izumru pre nego to smislen dijalog moe biti uspostavljen.

(Terrestrial Planet Finder: NASA-ina zamisao teleskopa sposobnog da detektuje planete zemaljskog tipa van Sunevog sistema.)


- 28 -

Moemo biti u mogunosti da detektujemo njihovo prisustvo, ali moe biti nemogue da komuniciramo sa njima. Ovaj problem mogao bi biti umanjen donekli ako se kontakt/ komunikacija uspostavlja preko Bracewell sonde. U tom sluaju bar jedan partner u razmeni bi mogao doi do informacija.

suvie smo udaljeni u vremenu za komunikaciju

Ako pogledamo vremenski period u kome je inteligentni ivot postojao na Zemlji ili je verovatno da e postojati, ''prozor mogunosti'' za detekciju ili kontakt bi mogao biti vrlo mali. Napredne civilizacije bi mogle periodino da se uzdiu ili propadaju irom nae galaksije, ali bi to mogao biti tako redak dogaaj da bi anse da dve ili vie takvih civilizacija postoje u isto vreme mogle biti vrlo niske. Moglo je biti inteligentnih bia u galaksiji pre nas i moe ih biti i posle nas, ali mogue je i da smo mi jedini inteligentna civilizacija koja postoji sada. Termin ''sada'' je donekle komplikovan zbog ograniene brzine svetlosti i prirode prostor-vremena pod relativnou (videti RELATIVITY OF SIMULTANEITY).

Pretpostavljajui da vanzemaljska inteligencija nije sposobna da putuje bre od svetlosti, da bi otkrili inteligenciju 1000 svetlosnih godina udaljenu, ta inteligencija bi morala biti aktivna pre 1000 godina.

Postoji mogunost da bismo mogli otkriti arheoloke dokaze o prolim civilizacijama osmatranjem dubokog svemira posebno ako su ostavili iza sebe velike artefakte kao to su Dajsonove sfere ali ovo deluje manje verovatno nego otkrivanje znakova civilizacije u usponu.

preskupo je fiziki se iriti kroz galaksije

Mnoge pretpostavke o sposobnosti vanzemaljaca da kolonizuju druge zvezdane sistema, da ne govorimo o dolasku u blizinu naeg sistema, su zasnovane na ideji da je meuzvezdano putovanje tehnoloki isplativo.

Dok nae trenutno poznavanje fizike iskljuuje mogunost putovanja breg od svetlosti, deluje kao da nema veih teorijskih barijera za konstrukciju "sporih" meuzvezdanih brodova (videti PROJECT DAEDALUS, PROJECT ORION i PROJECT LONGSHOT). Ova ideja se nalazi iza koncepata Von Njumanove i Brejsvelove sonde kao dokaza o vanzemaljskoj inteligenciji. Mogue je, sa druge strane, da sadanje nauno znanje ne moe odgovarujue da balansira odnose isplativosti i trokova takve meuzvezdane kolonizacije.

Teorijske barijere takvih napora jo uvek nisu dovoljno shvaene i troak materijala i energije za takve poduhvate bi mogao biti toliko visok da bi bilo malo verovatno da bi bilo koja civilizacija to pokuala.


- 29 -

Ova mogunost je ispitivana u terminima tzv. Teorije Perkolacije: kolonizacija se moe odvijati ne kao neadrziv juri, ve pre kao nejednaka tendencija ka "probijanju", sa eventiualnim usporavanjem i zaus-tavljanjem napora s obzirom na ukljuene ogromne trokove i injenica je da e kolonije neizbeno razviti sopstvenu kulturu i civilizaciju. Kolonizaciju e se tako deavati u "grozdovima" sa velikim podrujima koja uvek ostaju nekolonizovana.

mi jo uvek ne traimo dovoljno dugo

"... begging your pardon sir, but it's a big-ass sky." Billy Bob Thornton kao Truman u Armageddon-u.

Sposobnost oveanstva da otkrije i shvati inteligentan vanzemaljski ivot postoji samo jedan kratak period od 1937. nadalje, ako se izum radio-teleskopa smatra graninom linijom i Homo Sapiens je geoloski mlada vrsta. itavo postojanje modernog oveka do danas (oko 200.000 godina) je veoma kratko vreme na kosmolokoj skali, situacija koja se nee promeniti ak i ako naa vrsta preivi jo stotine hiljada godina. Tako ostaje mogue da niti je naa vrsta tragala dovoljno dugo da bi pronala druge inteligencije, niti da postojimo dovoljno dugo da bi smo bili naeni.

Na primer, pre milion godina ovde nije bilo ljudi koje bi vanzemaljski izaslanici mogli susresti. Svakim korakom dalje u prolost, bilo bi sve manje moguih indikacija za takve emisare da e se inteligentni ivot kakav znamo razviti na Zemlji.

U ogromnom i drevnom univerzumu, svemirski putnici su moda su ve imali da posete mnogo drugih svetova koji vie obeavaju. ak i da su nas vanzemaljski izaslanici posetili u skorije doba bili bi pogreno prepoznati od ranih ljudi kao nadprirodni entiteti. Ova hipoteza je verovatnija ako vanzemaljske civilizacije imaju tendenciju da stagniraju i izumiru, pre nego da se ire.

Tako, iako bi inteligentni ivot negde bio u ekspanziji, postoji statistika mogunost da bi ivot na Zemlji ostao neotkriven.

...ne moemo komunicirati zbog tehnikih razloga, ne sluamo kako treba

Neke tehnike karakteristike SETI programa potrage bi mogle dovesti do toga da ne primetimo signale ak da su danas prisutni. Na primer, radio pretrage do danas bi potpuno promaile visoko kompresovane tokove podataka (koji se skoro ne bi mogli razlikovati od belog uma za svakoga ko ne bi razumeo algoritam kompresije).


- 30 -

Vanzemaljci bi mogli koristiti frekvencije za koje smatramo da je malo verovatno da prenose signale, ili koriste strategije modulacije koje jo nismo pomislili da razmotrimo. Mogle bi biti u pitanju jednostavne tehnike emitovanja, ali poslate sa ne-glavnih zvezda (videti MAIN SEQUENCE STARS) koje su manjeg prioriteta za pretragu, trenutni programi pretrage pretpostavljaju da e se vanzemaljski zivot najverovatnije nai oko zvezda nalik na Sunce (videti SUN-LIKE STARS).

Najvei problem je sama veliina potrebne radio pretrage u potrazi za signalima kao i ogranieni resursi na raspolaganju SETI programu.

SETI smatra, na primer, da bi sa radio teleskopom osetljivim kao to je onaj u Arecibo opservatoriji, zemaljski televizijski i radio signali mogli detektovati sa udaljenosti od najvie 0.3 svetlosne godine. Signal je mnogo lake detektovati ako je energija signala fokusirana u uzak snop frekvencija i/ili usmerena na specifican deo neba. Takvi signali bi mogli biti otkriveni na udaljenostima od stotina do desetina hiljada svetlosnih godina. Ipak, ovo znai da bi detektori morali sluati ba taj odgovarajui raspon frekvencija ili biti u regionu svemira na koji je signal usmeren. Mnoge SETI pretrage su zasnovane na pretpostavci da bi vanzemaljske civilizacije emitovale nameran signal da bi omoguile da budu pronaene.

Tako, da bi otkrili vanzemaljske civilizacije preko njihovih radio emisija Zemaljski posmatrai trebaju ili jo osetljivije instrumente ili se nadati srenim okolnostima: da su emisije vanzemaljske radio tehnologije mnogo jae od naih; da jedan od SETI programa slua na pravim frekvencijama iz pravog regiona svemira; ili da vanzemaljci alju fokusirane transmisije kao to je Arecibo poruka ka naem podruju svemira.

civilizacije emituju radio-signale koji se mogu detektovati samo tokom kratkog vremenskog perioda

Moglo bi biti da je vanzemaljske civilizacije mogue otkriti preko njihovih radio emisija samo tokom kratkog perioda vremena, smanjujui tako verovatnou da ih primetimo.

Postoje dve mogunosti koje idu ovome u korist: civilizacije prerastu radio kroz tehnoloki napredak, nedostatak resursa skrauje vreme u kojem vrste emituju.

Prva ideja, da civilizacije prevaziu radio tehnologiju je delimino zasnovana na FIBER OPTIC primedbi : korienje tehnologija za iroko emitovanje za transmisije informacija na velike udaljenosti je fundametalno bacanje u vetar energije i radio raspona jer se emisije prostiru u svim pravcima jednako i potrebne su velike koliine energije. Ljudska


- 31 -

tehnologija trenutno odmie od radio tehnologije emitovanja za komunikaciju na velike udaljenosti i zamenjuje je icama, optikim kablovima, mikrotalasima uskog snopa i laserskim transmisijama. Najnovije tehnologije koje koriste radio kao to su mobilni telefoni i Wi-Fi mree, koriste transmitere niske snage i kratkog domet da komuniciraju sa brojnim fiksnim relejima koji su izmeu sebe povezani icom ili radiom uskog snopa. Televizija, razvijena sredinom XX veka, koristi transmitere snanog uskog snopa koji su moda i ljudski signali koji bi najpre mogli biti otkriveni na zvezdanim udaljenostima; ipak digitalna televizija zamenjuje ovu tehnologiju i koristi signale irokog spektra sa mnogo manjom noseom snagom. Raspravljano je da li e ove nove tehnologije uiniti Zemlju mnogo manje vidljivom u radio spektru u narednih par decenija. Tako deluje verovatno da bi i druge civilizacije mogle biti detektovane samo tokom kratkog vremena od otkria radio do prelaska na efikasnije tehnologije.

Drugi argument je da bi nedostatak resursa doveo do opadanja tehnolokih sposobnosti. Naa civilizacija je sposobna za meuzvezdanu radio komunikaciju samo tokom par decenija i ve rapidno smanjujemo rezerve fosilnih goriva i hvatamo se u kotac sa problemom nedostatka nafte. Moda nas deli samo jo nekoliko decenija pre nego to energija postane preskupa i potrebna elektronska i kompjuterska oprema previe problematina za proizvodnju kako bi smo nastavili potragu. Ako isti uslovi po pitanju snabdevanja energijom vae i za druge civilizacije, tada radio tehnologija moe biti fenomen kratkog veka. Osim ako se ne desi da dve civilizacije budu dovoljno blizu jedna drugoj i razviju sposobnost komunikacije u isto vreme, bilo bi bukvalno nemoguce za bilo koga da prica sa nekim drugim.

Kritiari argumenta o iscrpljivanju resursa istiu da energetski civilizacije ne zavise u potpunosti od fosilnih goriva. Alternativni energetski izvori kao to je sunevo zraenje postoje sa potencijalom da generiu vie energije nego to je potronja. No ako bi iscrpljivanje fosilnih goriva dovelo do kraja tehnoloke faze civilizacije neki oblik tehnolke regresije bi se neizbeno dogodio, spreavajui eksploataciju obnovljivih resursa koji zahtevaju visoku tehnologiju.

oni su doiveli tehnoloku singularnost

Druga mogunost je da tehnoloke civilizacije neizbeno dolaze do tehnoloke singularnosti kao to je razvoj monih vetakih inteligencija ili postljudskog karaktera. Teoretski, civilizacije ove vrste mogu biti tako drasticno promenjene da uine komunikaciju nemogucom. Inteligencija post-singularne civilizacije moe zahtevati vee obime razmene informacija


- 32 -

nego to je to mogue meuzvezdanomkomunikacijom, na primer. Ili bi moda bilo koju informaciju koju oveanstvo moe da prui smatrala nevanom. Zbog ovoga oni ne pokuavaju da komuniciraju, kao to ovek ne pokuava da komunicira sa mravima.

Predloeni su ak i jo ekstremniji oblici post-singulariteta, uglavnom u fantastici: bia koja su odvojila sebe od fizike forme, stvorila masivna virtualna okruenja, prebacila se preko transfera uma u ta okruenja i postoje potpunu unutar virtuelnih svetova ignoriui fiziki univerzum.

Koji god da su razlozi, deluje malo verovatno da bi pre-singularne i post-singularne civilizacije mogle smisleno komunicirati. Ako veina civilizacija doivi tehnoloku singularnost ubrzo nakor razvoja tehnoloke civilizacije, tada bi vremenski okvir za komunikaciju pre-singularnih civilizacija bio veoma kratak.

...oni su izabrali da ne komuniciraju

Mogue je da vanzemaljske civilizacije ne dele na entuzijazam i elju da komuniciramo sa drugim vrstama.

Zemlja je namerno izolovana (hipoteza zoolokog vrta)

Mogue je da je verovanje da bi vanzemaljske civilizacije komunicirale sa nama pogreno i da oni ne ele da komuniciraju zbog razloga o kojima moemo samo pekulisati, ak i ako imaju tehnike sposobnosti. Poseban razlog zato bi izabrali da ne komuniciraju je tzv. ZOO hipoteza: ideja da je Zemlja izdvojena za proucavanje od strane naprednih civilizacija, ili da je se uva kao izolovano podruje divljine. Razlozi bi mogli biti etiki (ohrabrivanje naeg samostalnog razvoja) ili strateki (ele da izbegnu otkrivanje i mogue unitenje Zemlje od strane drugih civilizacija). Ove ideje su slicne Primarnoj Direktivi Ujedinjene federacije planeta u STAR TREK televizijskoj seriji. Ova mogunost je dovela do razmatranja da li bi moda oveanstvo trebalo da prevazie odreena etika, tehnoloka ili drutvena ogranienja pre nego to bi nam bilo dozvoljeno da stupimo u kontakt sa postojeim vanzemaljskim civilizacijama.

Ova ideja je verovatnija ako postoji samo jedna vanzemaljska civilizacija unutar opsega kontakta, ili homogena kultura ili zakon meu vanzemaljskim civilizacija koji nalaze da Zemlja mora biti zatiena od kontakta. Ako postoji pluralizam meu vanzemaljskim kulturama, ta se teorija rui usled nedostatka u uniformisanosti motiva: dovoljno je da samo jedna jedina kultura ili civilizacija odlui da deluje uprkos tom imperativu, tj da iz sopstvenih interesa i elja stupi u kontakt sa nama, a mogunost za to raste sa brojem civilizacija.


- 33 -

oni su suvie drugaiji

Sledea mogunost je da mi potcenjujemo koliko bi vanzemaljski ivot mogao biti drugaiji od ivota na Zemlji. Njihova psihologija bi jednostavno mogla biti suvie drugaija da bismo mogli komunicirati, i poto su to shvatili oni ne pokuavaju da nas kontaktiraju. Takoe je mogue da je sam koncept komunikacije sa drugim vrstama neto to oni ne mogu da razumeju i prihvate. Ljudska matematika, jezik, upotreba alatki i drugi temelji nae tehnologije i sposobnosti komunikacije mogu biti u tom smislu ogranieni samo na Zemlju i neshvatljivi drugim oblicima ivota.

oni su ve ovde i mi ne znamo za to

Postoji iroko raireno verovanje, generalno smatrano za zastranjene od strane glavnog naunog toka, da vanzemaljske ivotne forme ne samo da postoje ve da su ve prisutne ovde na Zemlji. Mi ih ne otkrivamo jer oni to nee ili smo tehniki nemoni za to ili zato to odbijamo da prihvatimo dokaze.

oni se skrivaju od nas

Razumno bi bilo prihvatiti da bi ivotni oblik dovoljno inteligentan da doputuje do nae planete bio i dovoljno inteligentan da opstaje ovde neprimeen. Ako gledamo na taj nain, vanzemaljci su stigli i posmatraju nas, ali jo nisu odluili kada i kako da uspostave kontakt. Takva posmatranja mogla bi biti izvedena na brojne naine koji bi bili veoma teki za otkrivanje, na primer putem molekularne nanotehnologije na Zemlji ili pasivnim posmatranjem od drugde.

mi odbijamo da vidimo dokaze

Mnogi NLO istraivai i posmatrai tvrde da se drutvo u celini odnosi sa negativnim predrasudama prema njihovim tvrdnjama o vanzemaljskim otmicama, vienjima i susretima i kao rezultat ljudi nisu potpuno prijemivi za tvrdnje o dokazima da vanzemaljci poseuju nau planetu. Drugi koriste kompleksne teorije zavere da pokau da su dokazi o vanzemaljskim posetama skriveni od javnosti od strane politikih elita koje tee da sakriju pravi obim kontakata izmeu ljudi i vanzemaljaca.

Takvi scenariji su prisutni u popularnoj kulturi ve decenijama, sa trenutno omiljenim Dosije X televizijskom serijom i Men in Black filmovima.

mi pogreno razumemo njihove pokuaje komunikacije

Drugi pak smatraju da su vanzemaljski entiteti komunicirali sa ljudima kroz istoriju, ali koristei metode i tehnologije koje su van domaaja iskustva ili


- 34 -

mate veine ljudi. Signali su stizali do nas, ali samo ih je nekolicina ljudi mogla primati i oni vrlo retko i nesigurno. Izvetaji o kominikaciji su moda navedeni u drevnim religioznim tekstovima (irok izbor anela, demona i slinog) ali su kao takvi odbaeni ili preskoeni.

Na primer: ako ljudski mozak koristi kvantno mehanicke procese u svom radu (ROGER PENROSE, STUART HAMEROFF) tada bi mozda bio moguc neki oblik nelokalne psihicke komunikacije.

Iznoeni su predlozi da bi neki izvetaji o misticima, amanima, izofreniji i medijumima mogli biti takva komukicajima sa jakim umovima na vezama emitovana od strane neljudskih inteligencija. Prema kvantnoj mehanici transfer informacija u kontekstu teorije informacija nije mogu korienjem kvantnih nelokalnih korelacija (veza). Ipak, zagovornici ideje ovog oblika komunikacije veruju da ovo moe objasniti nejasnu, asocijativnu i inspiriuu prirodu poruka zabeleenih u svetskoj religioznoj i antropolokoj istoriji. Ova ideja takoe objanjava oigledno odsustvo svemirskih putovanja, koja su nepotrebna za zajednicu vanzemaljskih inteligencija koje komuniciraju na takav nain.

Druge neobine sugestije ukljuuju recimo ideju Terensa Mekene (videti TERENCE MCKENNA) da su psihoaktivne droge (videti PSYCHOACTIVE DRUGS, PSILOCYBIN) i dimethyltryptamine (DMT) posejane ovdje na Zemlji od strane neljudske inteligencije kao deo bioloke komunikacione strategije sa namerom da izmene perceptivne procese ljudskog uma kako bi mogli primati poruke usmerene ka nama.

Dok ova odreena ideja deluje veoma sumnjivo, to je samo primer teoretskih naina komunikacije koji bi delovali nama veoma strano i najverovatnije bili pogreno shvaeni ili potpuno odbaeni.

NAPOMENA: sve reference za dalje prouavanje se odnose na lanke na

Vikipediji (Wikipedia)

Priredio Ender71


- 35 -

SF enciklopedija

Don Klut i Piter Nikols

1. ADAMOVIC IVAN (1967 jo zemljom hodi) eki pisac i prevodilac, glavni urednik SF asopisa Ikarie i saradnik enciklopedije naune fantastike Enciklopedija naune fantastike (1992). U kasnim etrdesetim godinama njegova dela se pojavljuju u SCIENCE-FICTION STUDIES marta 1990.

2. ADAMS, DOUGLAS (NOEL) (roen 1952) Britanski pisac koji je pisao scenarije za filmove i romanopisac. U periodu od 1978-80 radio je kao urednik TV serije DR Who. Dve epizode iz serije Dr. Who (Shada i City of death) dale su mu dovoljno osnova za nekoliko njegovih kasnijih romana, ali same epizode kasnije nisu bile prenesene na papir. iru panju publike Adams je privukao sa svojim Hitch hikers guide to the Galaxy (kod nas preveden kao Autostoperski vodi kroz galaksiju) serijalom, koji se prvi put pojavio kao dve BBC radio epizode. Prva 1978, druga 1980. godine, a ukupno je objavljeno 12 delova, a zadnja dva u saradnji sa producentom Donom Lojdom (John Lloyd). Obe serije su nazvane Autostoperski vodi kroz galaksiju. Originalni radio scenariji (1985) su takoe oborile sve rekorde u formatu drugaijem od svih ostalih radio ostvarenja. Drugi i trei rimejk serijala se objavio kao tv serija i kao prva dva dela romana. Izgledalo je kao da su svetlost dana ugledali manje-vie istovremeno i iako su postojale razlike izmeu TV serije i romana, teko je odrediti prioritet bilo koje verzije i postaviti je za osnovnu. U formi romana delo se sastoji od sledeih naslova: The Hitch Hiker's Guide to the Galaxy (Autostoperski vodi kroz Galaksiju - 1979), The Restaurant at the End of the Universe (Restoran na kraju Vaseljene - 1980), Life, the Universe and Everything (ivot, Vaseljena i sve ostalo - 1982), So Long, and Thanks for All the Fish (Do vienja i hvala na svim ribama - 1984) i poslednji deo Mostly Harmless (Uglavnom bezopasni - 1992). Prva tri dela su objedinjena i nazvana Autostoperska trilogija (1984), a kasnije je i etvrti deo bio ukljuen u ovu trilogiju, te je ista nazvana Autostoperski vodi kroz Galaksiju: trilogija u etiri dela (1986). I konano 1987. godine i peti deo je ukljuen u roman i nazvan Vie nego kompletan vodi: pet pria.


- 36 -

Zanimljivo je i to da se u ovom delu javljaju premise, tj. razliiti delovi romana sadre prie koje su u kontradikciji sa prethodnim delovima. Tako trei i etvrti deo romana odnose na novu teritoriju, a peti deo pobija ovu priu sa melanholinim efektom. ovekoliki vanzemaljac, po kojem je ovaj vodi dobio ime, je pod imenom Ford Prefect proveo neko vreme na Zemlji sa Arturom Dentom, glavnim likom ove prie. Kada je saznao da e Zemlja biti unitena da bi se napravio intergalaktiki prolaz, Prefect i Dent bee sa unitene planete i stopiraju irom Galaksije, pri emu doivljavaju mnoge avanture. Ve ovde su napravljeni razni satirini elementi koji se samo uveavaju kako se pria razvija do zavrne epizode. Daglasove prljave lai ovde posatju sve vanije. Dokazano je da je Zemlja konstruisana eonima ranije kao kompjuter iji je zadatak da otkrije smisao ivota, ali njeno unitenje samo nekoliko sekundi pre no to je dat odgovor, plaa se tako to se izgubila svaka nada da e se smisao ivota na bilo koji nain otkriti. Za milione fanova koji se uivali u radio emisijama, gledali TV seriju, smejali se tokom prva dva dela romana, trei i etvrti deo moraju izazvati oseanje tuge kod oveka, a u Mostly harmless, ovo oseanje samo raste. Druga njegova pria Dirk Gently's Holistic Detective Agency (1987) i The Long Dark Tea-Time of the Soul (1988) samo potvruju Daglasov smisao za crni humor. Daglas je jo poznat i po sledeim delima: The Meaning of Liff (1983, a 1990.preimenovana u The Deeper Meaning of Liff), The Utterly Utterly Merry Comic Relief Christmas Book (1986), Last Chance to See (1991), Doctor Who. Scenariji: Pirate Planet (1994), Don't Panic, The Official Hitch Hiker's Guide to the Galaxy Companion

3. ADAMS, FREDERICK UPHAM (1859-1921) Bio je ameriki pisac koji je napisao dve SF utopije - President John Smith: The Story of a Peaceful Revolution (Predsednik Don Smit: pria mirne revolucije, napisana 1920.) i The Kidnapped Millionaires: A Tale of Wall Street and the Tropics (Kidnapovani milioneri, napisana 1901. godine). ove dve prie je stavio u ozbiljne forme u kojima argumentovano predstavlja kako bi ameriki predsednik trebao da vodi narod ka dobrom socijalizmu i kako da tajkuni (Eee, da nam je Slobo tu - prim. prev.) iz Wall streeta budu uniteni.


- 37 -

4. ADAMS, HARRIET (STRATEMEYER) - (1892-1982) Amerika spisateljica koja je posle smrti svog oca (Edvard Stratemeyer) postala i urednik njegovog izadavkog sindikata. Ona je bila odgovorna za pisanje oko 170 romana raznih pisaca u okviru Stratemeyer sindikata. Neki od njih su Bobbsey twins, The hard boys, Nancy drew (na osnovu ove knjige u poslednjih nekoliko godina razvila se istoimena video igra u anru avantura. Nancy drew igrica broji nekoliko nastavaka i treba da se objavi jo nekoliko. Do sada je imala zapaen uspeh. Prim. prev.) i druge. Za sledee naslove ona je davala osnovni materijal i grubi sadraj. Na ovaj nain Victor Appleton objavljuje zadnji deo prvog serijala Toms Swift (Tom Swift and his planet stone) i tako je uspeno oivela Tom Swifta u novim romanima koji su se poeli objavljivati od 1954. godine. U Stratemeyer sindikatu svoje radove su objavili i sledei pisci: Carolyn Keene, Franklin W.Dixon, Laura Lee Hope....

5. ADAMS, JACK Ova spisateljica se istie po delu The problem of the ages (ili Neqa) u kojem devojka po imenu Neqa i njen ljubomorni verenik bivaju izgubljeni u polarnim oblastima. Spasavaju ih nastanjenici Altrurije (William Dean HOWELLS kae da nema neke posebne povezanosti njegove utopije i utopije opisane u ovom romanu) i odvode ih u svoju dravu, koja se nalazi unutar Zemlje i tu im pokazuju njihove letee maine i ostale udesne stvari. Takoe im govore da kod njih vlada jednakost meu polovima i nehrianska kultura. Neqa (koja u stvari predstavlja karakter spisateljice) u tom trenutku odluuje da e se udati za svog verenika samo ako on ovlada nekim znanjima ovih udnih ljudi.

6. ADAMS, NEAL (1941- ) Poseban uticaj je imao na razvoja Amerikog kominog stripa. Specijalizacija su mu bili super-heroji koji su bili jaki, hrabri i pravedni prema svima. Zavrio je kolu primenjene umetnosti na Menhetnu, a po zavretku kole je radio za Archie comics (1959-60), a kasnije je i sam osnovao novinsku izdavacku kucu za strip novine sa strip verzijom TV serije Ben Casey, koji je izlazio u dnevnom i nedeljnom izdanju 4 godine (1962-66). Osim to je pisao sopstvene stripove, Neal je bio i asistent prilikom izrade mnogih poznatih stripova ukljuujui i: Bat Masterson (1961), Peter Scratch (1966), Secret Agent Corrigan (1967) i Rip Kirby


- 38 -

(1968). 1967. godine je poeo da radi za Nacionalnu periodinu izdavaku kuu (National Periodical Publications (DC Comics)), crtajui Deadman-a (Strange Adventures 206-216). Neki od likova koji su mu doneli veliki profit su: Spectre, SUPERMAN, Batman, Flash, Green Lantern i X-MEN. Strip Green Lantern-green arrow Adams je izdavao konstantno od aprila 1970. do maja 1972. (od 76. og do 89. og broja). 85. (Snowbirds dont fly) i 86. (They Say It'll Kill Me, But They Won't Say When) broj ovog stripa karakterie pria o narkomanima i drogi. Sa ova dva broja Neal Adams je osvojio Academy of Comic-Book Art nagradu. Za izdavae za koje je radio, DC (Detective comics) i Marvel Comics (kao i ostali vodei izdavai), tokom 70-ih i ranih 80-ih Adams je izdao vnajvei broj stripova. Pored stripova Adams je radio i naslovne stranice knjiga, filmske postere, a i dizajnirao je kostime za neuspeni pozorini SF komad Warp (1973). 1987. godine Adams je formirao sopstvenu izdavaku kuu, Continuity Comics. Nil Adams je imao uticaja i u kampanjama koje je vodio kao borba za prava strip kreatora. Naroito je bio primetan kada je njegove kampanje finansirala Detective comic za kampanju za kreatore Supermana, Jerry Siegel i Joe Shuster. 1970. godine Nil Adams je pozvan da uestvuje u organizaciji Academy of Comic-Book Art.

7. ADAMS, (FRANKLIN) ROBERT (1932-1990) Jo jedan Amerikanac koji je pored toga to se bavio pisanjem bio i vojnik. Delo po kojem se ovaj pisac najvie istie je Post Holocaust horseclans. Ovaj roman pun avantura se, naravno, sastoji iz vie delova, a radnja je smetena u 2500. godinu. Drave koje su nekada inile SAD (USA) su okupirane od strane besmrtnih mutanata kojima se jedino suprotstavlja jedna grupa nezadovoljnih naunika iz tajne baze. italac uglavnom dri stranu pokretu mutanata koji u stvari predstavljaju parodiju na ekologiju pokret nastao u XX veku. Ovaj roman se sastoji iz delova: The Coming of the Horseclans (Dolazak Horse klana, 1975.), Swords of the Horseclans (Maevi Horse klana, 1977.) i Revenge of the Horseclans (Osveta Horse klana, 1977.). Ova tri dela su objedinjena u jedan i nazvana Tales of the Horseclans (Prie Horse klana, a dela su objedinjena 1985. godine). nastavci koji slede posle treeg dela su: A Cat of Silvery Hue (1979), The Savage Mountains (1980), The Patrimony (1980), Horseclans Odyssey (1981), The Death of a Legend (1981), The Witch


- 39 -

Goddess (1982), Bili the Axe (ovaj deo romana sadri i kratak pregled svih prethodnih, a nazvana je Champion of the Last Battle, 1982. god.), A Woman of the Horseclans (1983), Horses of the North (1985), A Man Called Milo Morai (1986), The Memories of Milo Morai (1986), Trumpets of War (1987), Madman's Army (1987) i poslednji The Clan of the Cats (1988). Robertova ena, Pamela Adams, objavila je dve antologije ovog romana pod nazivom Friends of the Horseclans (1987) i Friends of the Horseclans II (1989). Njegova druga serija romana koja je usledila (the Castaways in Time alternate-history) se odnosila na putovanje kroz vreme. A delovi ovog romana nose sledea imena: Castaways in Time (1980), The Seven Magical Jewels of Ireland (1985), Of Kings and Quests (1986), Of Chiefs and Champions (1987), Of Myths and Monsters (1988) i Of Beginnings and Endings (1989). Veina njegovog preostalog rada i nezavrenih serija romana je bila fantazija. A u ovaj deo spadaju: Robert Adams' Book of Alternate Worlds (u pisanju ovog dela su mu jo pomogli ena Pamela Crippen Adams i Martin H.Greenberg, 1987), Robert Adams' Book of Soldiers (i u ovom delu su uestvovali Robertova ena i Martin Greenberg, 1989). Ostala dela: The Stairway to Forever (roman koji se sastoji iz dva dela, a to su The Stairway to Forever (1988) i Monsters and Magicians (1988)). Kao urednik uz pomo svoje ene i Martina Greenberga Robert Adams je objavio jo nekoliko dela iz anra horora i fantazije.

8. ADAMS, SAMUEL HOPKINS (1871-1958)

Ameriki pisac, popularan autor romana i filmskih scenarija ukljuujui i scenario za film It happened one night (1934). Napisao je nekoliko SF romana zajedno sa Stjuart Edvardom, a to su: The Mystery (u ovom romanu radi se o brodu koji je naen na moru bez posade u njemu, a pisci nam daju SF objanjenje za njihov nestanak: sporedni efekat novog radioaktivnog elementa, 1907), The sequel, The Sign at Six (1912). Romani koje je Samuel sam napisao su: The Flying Death (neverovatna krimi pria ija se radnja deava na Long island-u u New Yorku, a izazvana je od strane pteranodona, 1908) i The World Goes Smash (pria o graanskom ratu u Americi koji e se desiti u bliskoj budunosti i u kojem e New York biti uniten, 1938).


- 40 -

9. ADAMS, TERRY A. Ameriki pisac koji je pisao o moima putem oseaja. Roman koji se sastoji iz dva dela nazvao je Sentience, a delovi su: Sentience: A Novel of First Contact (1986) i The Master of Chaos (1989). Pria poinje kada dolazi do konflikta izmeu ljudi i D'Neerans, koji su u stvari ljudi koji imaju sposobnost telepatije. D'Neerans lutaju Svemirom i otkrivaju u potrazi za novim rasama i izazovima. Oni priaju ivahno, ali i istrauju mogunosti telepatske razmene miljenja.

10. AD ASTRA Britanski asopis malog formata, izdavala ga je Rowlot Ltd izdavaka kua, a glavni urednik je bio James Manning. Za vreme postojanja od octobra 1978. do oktobra 1981. godine ukupno je izdato 16 brojeva, a izlazio je svakih 2 meseca. Ovo je bio prvi nauno/nauno-fantastini britanski asopis (sadrao je neke injenice na osnovu kojih bi se eventualno mogle razreiti neke misterije). Oekivalo se da e pokriti mnogo razliitih oblasti koje se uglavnom ne tiu realnosti. The fiction (fikcija, prie koje su objavljivane i uglavnom su bile dve po jednom broju), uglavnom su bile poreklom od Britanskih pisaca ukljuujui i John BRUNNER, Garry KILWORTH, David LANGFORD i Ian WATSON. Njihove prie iz ovog asopisa kasnije su pretoene u film, knjigu, video igru, pozorini komad, kao i u crtane stripove, SF vesti, naune vesti, mnogo tekstova o astronomiji, a i pseudo naune tekstove.

Priredio Kuli


- 41 -

Edgar Alan Po

Jedan od pesnika ponora

Ima ih prilian broj u svim velikim nacijama, a regrutuju se izmeu najdarovitijih i najinteligentnijih, dodue, uvek sa nekom manje-vie izopaenom naklonou u pravcu intelekta, mate ili morala, ponajee i zdravlja. to bi rekla poznata Franckuska izreka Ukleti pesnici. Nije re o tome da su ljudi, recimo, za Dostojevskim ili

Bodlerom ili Poom zavitlali kamen osude i gonjenja; ili izmolili u boga ili avola neku kaznu nad krivcima. Nego je re o tome da ti pesnici imaju u biu svom, u talentu svom, u vokaciji svojoj, imaju mo izuzetno velikog prostiranja u svim pravcim iskustva i slutnji, imaju intelektualnih radoznalosti koje premauju oblast pet ovekovih ula. Slutnje njihove, svesne il nesvesne, osobita znanja, to je rabota nenormalna.

Re je o pesnicima koji uporno putuju po ponorima i to svejedno da li u ponor nanie ili u ponor navie, da li u dubinski podzemni haos i mrak ili u visinske oblasti sublimnih i apsolutnih vrednosti.

Edgar Po pie ne samo udne, nego udovine pripovetke, ali u kojima sve uasne kombinacije najzad realistiki skopava i razreava. A imajte na umu da je za njega sve ponor. A kako tek srljaju pesnici ukleto roeni, pesnici ponora. Edgar Po nam pria o srljanju oveka uveni Malstremski vrtlog. Pa o propadanju oveka u bezdani bunar, kroz patos tamnice inkvizitorske. Pa o ponornim radoznalostima, o mamljenju prostora, o udovinim doivljajima Gordona Pima.

On, Gordon Pim bar tri puta je prolazio kroz uase podzemlja, podvoa, materijalnog haosa. Jednom u brodu, zatvoren i sabijen u tovarni deo lae gde mu je tovar zatvarao sve izlaze. Drugi put, okaen o donji u vodu pogrueni deo lae. Trei put, u lavirintu u brdu. No svim timuasima na kraju je dolazio kraj i Pim je izlazio iv, a njegovom izbavljenju prethodi tano i realno razreenje problema. Dok na kraju nije odluio da poseti Juni pol, mesto na kojem niko do tada nije bio, tj. da udje i u visinski ponor tajanstvenoga, spiritualnog. Kada se konano posle mnogo muka i iskuenja probio do kraljevstva vene beline, tu je ogranienog oveka doekalo njegovo ogranienje.

U tom ponoru Pim je u halucinacijama i nesvesti najverovatnije umro.


- 42 -

A Edgar Po nam kae da e knjigu o Gordonu Pimu zavriti urednik njegovih hartija (Nastavak avantura o Gordonu Pimu napisao je il Vern u romanu Tajna ledene zagonetke).

Pesnici ponora sabiraju iskustva retka, muna, neovena i svakako natovena. I ivot Edgara Poa bio je uasan.

O poeziji Edgar Po je pisao i teorijski u napisu Princip poezije. Pisao je teorijski i o umetnikoj kompoziciji - tumaei svoju pesmu Gavran. Tvrdio je Po, pre svega, da pesma mora biti kratka, jer je i poetsko uzbuenje pesnika i uzvieno uzbuenje itaoca stvar apolutno kratkotrajna.

Po je vezao poeziju za duu, a o dui imao je sledeu pretpostavku: Dua hoe lepotu i sublimno uzbuenje; e za lepotom je zapravo e oveka za besmrtnou, ali dua je puna nemoi. Na sredini izmeu materije i spirita, ona uzlee navie, ali i klizi nanie, i zato je ono to ona produkuje, poezija, uvek tuna (U pesmi Eulalija Edgar Po ovo kae o stanju due: Usamljen sam iveo u svetu jada, i dua mi bee kao voda ustajala, dok mi lepa i i umilna Eulalija ne postade edna supruga tj. uz pomo poezije dua se digla u viu sferu).

Edgar Po je ak imao potrebu da svoj haosni svet na neki nain uredi i organizuje, da da tekst o dovrenom kosmosu sa svim stanjima i na kraju sa svetlou apsolutnogakao sa poslednjim akordom. To je bila pesma Heureka, koja nije uspela da ode dalje od mehanikog nastajanja sveta, i nije uspela da objasni apsolutno.

Em je pesma ispala dugaka, em svetlost apsolutnoga nije prosula po njoj. Kao Gordon Pim na Juni pol, Edgar PO je krenuo u oblast koja mu nije bila dozvoljena.

Edgar Po nije dugo iveo i nije mnogo napisao. Ali to je napisao, u stihu i prozi, taj ovek osobitih duhovnih darova, tako je samoniklo, tako lino odreeno, tako osobitoga duha, i puno nekih meutajni, da to delo stoji potpuno usamljeno. Pored jo 2-3 vrlo lepe pesme, najlepa je pesma Gavran.

Gavran je ilustracija svega to je Po teorijski zahtevao od poezije.

Strukturalna gradacija, iako je intelektualna, pokorila se potpuno poeziji. Ritmiki i fonetski, to je tvorevina velike lepote i uzbuuje sublimno.

Poetska tuga je opravdana , dokazano opravdana. Poeziju je Edgar Po uvao kao neki eliksir. A kad bi mu dola opsesija mranih, haotinih nemira, iao je u pripovetku. U svoju specifinu pripovetku, stranu na periferiji i u centru, punu mraka i pretnji, ali kojoj je Po prilazio mirno, kao sa pisaljkom


- 43 -

i lupom u ruci. Intelekt, istina, proza, materija sve je to u haosu i na samim granicama.

U haosu su borbe i nastajanja. Sva tendencija vasione je u tome da se haotini nered pretvara u red i zakon, a ruilako, posle izvesnog procesa, slui ivotu. U haosu, u ponorima su klice nauke i umetnosti; tamo su fantastine sposobnosti genijalnih ljudi; tamo je simboliko i cifarsko i razdvojeno i kombinovano; tamo je graa i tamo su koncepti za realistiko i nadrealistiko; tamo se ponori dozivaju. Po, u prozi, bio je zaista ist materijalist. Njegov haos, u prozi, to je prosto donji sprat gornjeg sprata. Sve se dokazuje, vezuje i objanjava. A kad se stigne predvisinski ponor, koji je zabranjena jabuka, pria se prekida, sa reenjem ili bez njega, kao pria o Gordonu Pimu.

Pesnici sa velikom moi prostiranja, pesnici ponora u oba vertikalna pravca, znaju esto mnogo od onoga to se ne zna i njihove totalnosti bivaju ogromne i mune.pozitivne osobine njihove i mane, ili ba poroci i vrline, retko su kad u ravnotei; ti pesnici su zato retko kad normalni, oni zapadaju u izopaenosti. Edgar Po pita nas sve:Ko od vas nije inio sto puta neto ludo i nisko, i naruavao zakon samo zato to zna da je zakon. Ali im u svojoj razravnotenosti nagnu ka zdravijem, svim tim pesnicima je glavni napor intelekta i volje da zakon povrate, da posrnulo usprave. Postupci njihovi su stoga vrlo sloeni i u ivotu i u stvaranju; logika im je najradije okolina.

Edgar Po je zato istovremeno i jasan i mraan, i normalan i perverzan, i ovek fizike i metafizike.

Zadatak njegov, meutim, ostaje uvek: da razreava stvarnim mogunostima, samo to su te mogunosti esto vrlo fantastine. Neto magiko, maioniarsko: neverovatno a ubedljivo.

Velika elja Edgara Poa umetnika bila je da jednom bar da potpunu realnost, da objasni svet. To je pokuao sa Heurekom, a ka tome je smerao i sa svojim putopisnim romanom avanture GordonaPima; provesti Pima kroz sve stepene i spratove, dii ga iz podzemlja u najvii ponor, omoguiti mu da stekne neko iskustvo o apsolutnom, i da onda to i nama kae. Ali, eto, to su bile one zabranjene stvari. U lavirintu u brdu uas je bio apokaliptiki, krv je u Pimu ludila, ali se nalo reenje. Pred ponorom Junog pola uas je postao rafinovan: sve mirno, sve belo, sve uti.

ivci su prestali da rade i oseaju; verovatno su gubljenje svesti i dreme srca dovrili roman bez kljua... ovek nije kadar da integrira iskustva, i srlja dok ne usrlja u zabranjenu oblast ...


- 44 -

Kapljica poezije u knjizi o Gordonu Pimu moda je u tome to je ogranienje ovekovo tuna stvar.

Biografija

Edgar Alan Po, ameriki knjievnik, pesnik, urednik literarnih magazina i jedan od najznaajnijih predstav-nika amerikog romantizma. Edgar Alan Po, za ivota gotovo nepoznat, postao je jedan od najuticajnijih amerikih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler, Malarme i Valeri. Njegove kratke pripovetke smatraju se preteom detektivskog romana.

Njegov otac i majka, Dejvid Po ml. i Elizabeta Hopkins Po (oboje glumci) preminuli su u roku od dve godine (otac 1810., majka 1811.) nakon njegovog roenja - nakon toga, Po je odveden u Rimond, gde je iveo kod Dona Alana, te onda poslat u Englesku gde je od 1815. do 1820. pohaao Manor School u Swindon Newingtonu. Nikad legalno usvojen, prezime Alan uzeo je kao srednje ime.

Godine 1826., Po odlazi na studije na virdinijski univerzitet pod imenom University of Virginia, no izbaen je zbog kockarskih dugova, to ga dovodi u svau s Donom Alanom koji ga se tada odrekaokao sina. Godine 1827. pridruio se vojsci, lagavi o svom imenu i starosti; 1830. stie do Vest Pointa, ali je izbaen godinu kasnije zbog neizvravanja dunosti.

O sledeem periodu Poovog ivota malo se zna, osim da je 1833. iveo s oevom sestrom u Baltimoru. Nakon to je s kratkom priom Poruka u Boci osvojio 50 dolara, zapoinje karijeru pisca: u asopisima Southern Literary Messenger (u Rimondu, gde je stvarao od 1835. do 1837.),te filadelfijskim Burton's Gentleman's Magazine i Graham's Magazine (1839.-1843.), izlaze neka odnjegovih najpoznatijih dela.

Godine 1835., Po se eni trinaestogodinjom roakinjom Virdinijom Klem, koja e kasnije od posledica tuberkuloze postati invalid, te na kraju i preminuti, to se smatra uzrokom Poovog neobuzdanog alkoholizma. Slavna pesma Anabel Li (1849.) posveena je Virdiniji.

Njegova prva zbirka, Prie iz Groteske i Arabeske, pojavila se 1840. godine, a sadri jedno od njegovih najpoznatijih dela, Pad kue Aerovih. U ranim etrdesetim godinama 19. veka, izlazi i koljkareva prva knjiga, njegovo najprodavanije djelo.Mrana poema o izgubljenoj ljubavi, Gavran donela je Pou svetsku slavu kada je izdata 1845., a Ubistva u Rue Morgue te


- 45 -

Ukradeno pismo, takoe iz tog perioda, smatraju se Poovim najpoznatijim kriminalistikim romanima. Takoe, bio je aktivan knjievni novinar.

Godine 1848., depresivan i u oaju, Po pokuava samoubistvo. Nakon toga je nakon zabave na putu novoj zarunici nestao na tri dana. Pojavio se u vrlo udnom stanju u Baltimoru, gde je i na kraju preminuo 7. oktobra 1849.

Dela

Poov opus obiluje romanima, kratkim priama te pesmama i smatra se oromnim doprinosom svetskoj knjievnosti, pogotovo u anru horora i kriminalistike.

Kratke prie

1. Ubistvo 2. Berenica 3. Crni maak 4. Bava amontillada 5. A Descent into the Maelstrom 6. The Devil in the Belfry 7. Aneo svega udnog 8. Posed Arnhajm 9. Eleonora 10. injenice o sluaju gospodina Valdemara 11. Pad kue Aer 12. Zlatni kukac 13. avo perverznosti 14. The Island of the Fay 15. Landorov letnikovac 16. Krabulja crvene smrti 17. Mesmeriko otkrivenje 18. Ubistvo u ulici Morgue 19. Duguljasti sanduk 20. Jama i njihalo 21. Prevremeni pokop 22. Ukradeno pismo 23. Tiina 24. Izdajniko srce 25. The Thousand-and-Second Tale of Scheherezade 26. Von Kempelen i njegovo otkrie


- 46 -

27. William Wilson 28. ovek svetine 29. Rukopis pronaen u boci 30. Ligeja

Romani

1. Avanture Artura Gordona Pima 2. Sfinga 3. The System of Dr. Tarr and Professor Fether 4. A Tale of the Ragged Mountains 5. The haunted Palace

Pesme

1. Alone 2. Anabel Li 3. Eldorado 4. Leonora 5. Sonnet: To Science 6. Zvona 7. Gavran 8. To Helen 9. Ulalume

Avanture Artura Gordona Pima

Avanture Gordona Pima, (ng. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket) pripovetka Edgara Alana Poa o bizarnim doivljajima Gordona Pima objavljena 1838. U elji za pustolovinama bei od kue i ukrcava se kao slepi putnik na brod Grampus. Na putovanju doivee zatoenje u utrobi broda, pobunu mornara, borbu sa odmetnicima, buru, glad i e na brodu koji polagano tone, kanibalizam, put na Juni pol. Pripovetka ima prolog i epilog koji daju pseudo-dokumentarni okvir pripovedanju.

Sadraj

U dogovoru sa svojim prijateljem Avgustom bei od kue i ukrcava se tajno na brod Avgustovog oca kapetana Bertranda. Dok se Pim krije u potpalublju, na brodu dolazi do pobune posade, ubistvu veeg dela mornara, dok jednu manju grupu pobunjenici ostavljaju usred mora u amcu sa kapetanom. Za sve to vreme Pim je zarobljen u utrobi broda bez vode, hrane


- 47 -

isvetla. Na brodu dolazi do preokreta i do obrauna izmeu pobunjenika. Jedan od pobunjenika Piters u obraunu sa ostatkom posade oslanja se na Avgusta i Pima. Ova trojka uspeva da nadvlada pobunjenike.

Meutim, bura gotovo da unitava brod na kome ostaju njih trojica i jo jedan pobunjenik Parker.

Danima bez hrane i vode lutaju na brodu koji polako tone. Izvlae slamicu ko e biti rtvovan. Piters ubija Parkera koji slui kao hrana 4 dana. Spas im donosi brod Jovanka Gaj koji plovi prema Junom polu. Zaustavljaju se na ostrvu Tsalali, na kome uroenici pobiju celu posadu. U ivotu ostanu samo Piters i Pim. Oni uspevaju da pobegnu sa ostrva i u unu kreu prema Junom polu. Pim je u halucinaciji i nesvesti verovatno umro. U epilogu pisac obavetava publiku da e knjigu o Gordonu Pimu zavriti urednik Pimovih hartija.

U knjigu unosi crtee provalija sa ostrva Tsalili koje Pim i Piters istrauju dok se kriju od uroenika.

U epilogu se oblici provalija dovode u vezu sa slovima koje daju rei koje u osnovi znae biti mraan i biti beo. Mistifikacija je time dovedena do kraja.

Priredio Kuli


- 48 -


- 49 -

KIM NJUMEN

(Kim Newman)

Kim Njumen (roen 31. jula 1959.) je engleski novinar, filmski kritiar i pisac fantastike.

Stalni interesi vidljivi u njegovom radu ukljuuju istoriju filma i horor fikciju - to je kako on navodi poteklo od gledanja ''Drakule'' Toda Brauninga kada je imao 11 godina - i alternativnu istoriju.

Dobitnik je Bram Stoker Award, International Horror Guild Award i BSFA nagrade i bio je nominovan za World Fantasy Award.

Roen je u Londonu u odrastao u Aleru, Somerset. Obrazovan je u Dr.Morgans Grammar School u Bridvoteru, postavka njegovog polu-autobiografskog romana Life's Lottery (1999) smetena je u zamiljenoj verziji Bridvotera gradu Sedvoter. Studirao je Engleski na Univerzitetu Saseksa.

NE - FIKCIJA

Njumenove prve dve knjige, obe ne-fikcija, objavljene su 1985. i demonstrirale su njegov stvaraki domet. Ghastly Beyond Belief: The Science Fiction and Fantasy Book of Quotations ko-autorstvo sa njegovim prijateljem Nilom Gejmenom, je odavanje poasti looj, no zabavnoj prozi u fantastinoj knjievnosti. Nightmare Movies: A critical history of the horror film 1968-88 je ozbiljna istorija horor filma.

Nakon Nightmare Movies su sledile Wild West Movies: Or How the West Was Found, Won, Lost, Lied About, Filmed and Forgotten (1990) i Millennium Movies: End of the World Cinema (1999).

Njumanovi ne-fikcijski radovi ukljuuju i BFI Companion to Horror (1996) i Horror: 100 Best Books (ko-urednik, 1988), za koji je dobio Bram Stoker Award for Best Non-Fiction.

FIKCIJA

Njumanov prvi objavljeni roman The Night Mayor (1989) bio je smeten u zamiljenu stvarnost zasnovanu na starim crno-belim detektivskim filmovima.


- 50 -

Iste godine pod pseudonimom Jack Yeovil poeo je sa doprinosima seriji romana objavljenih od ''Games Workshop'', smetenih u svetu njihovih Warhammer i Dark Future RPG igara.

Njumanov najuveniji roman je Anno-Dracula, objavljen 1992. Radnja romana odvija se 1888, tokom ubilake terevenke Deka Trboseka ali u drugaijoj 1888. od one koju mi znamo, u kojoj Drakula uspeva da postane vladar Engleske. U romanu, izmiljeni likovi ne samo iz Stokerovog Drakule, ve i iz drugih knjievnih radova fikcije Viktorijanske ere pojavljuju se naporedo sa istorijskim linostima. Jedan od glavnih likova, vampirica Genevieve Dieudonne, se prethodno pojavila ( u drugaijem okruenju) u njegovim Warhammer romanima koje je objavljivao pod pseudonimom Jack Yeovil.

Anno Dracula je prvi od niza romana i kraih radova smetenih u istu alternativnu istoriju (iako ne u isti vremenski period do 2003. godine radnja u seriji je stigla u 1980. godinu ).

Drugi romani ukljuuju Life`s Lottery (1999) u kome se ivotna pria protagoniste odvija po izboru itaoca ( slina, ali ozbiljnija v

Documents

01.pdf