Egipat - grcko-rimsko doba

Grčko-rimsko doba

Literatura:

BARD, K.A., An Introduction to the Archaeology of Ancient Egypt, Oxford 2007, 288-321.

• Aleksandar Veliki posle pobede nad Persijancima kod Isa 333. p.n.e. nastavlja na jug duž istočne obale sredozemnog mora i ulazi u Egipat 332.

• Kruniše se za kralja u Memfisu

• Osniva grad – Aleksandriju

• Posećuje hram Amona u oazi Siva, gde je proglašen za Amona/Zevsa.

Hram i propročište Amona u oazi Siwa.

Kartuša Aleksandra Velikog. Hram u Luksoru

Hram u Luksoru . Kapela za barku Aleksandra Velikog. Aleksandar pred Amonom i Izidom

Po smrti Aleksandra 323., po neslaganjima oko podela teritorija, nastaju tri kraljevine: Makedonija, Seleukidsko carstvo (Sirija i Mesopotamija) i Ptolemejsko kraljevstvo (Egipat i Kirenaika, tj. severna Libija)

• Ptolemej, sin Lagosa, koji je bio namesnik Egipta, proglašava se za kralja 305. p.n.e. – Ptolemej I Soter

• Svi vladari ptolemejske dinastije su njegovi potomci, nisu sklapali brakove sa Egipćanima

• Poslednja iz dinastije: Kleopatra VII, koja se ubila 30. p.n.e., kada Egipat postaje provincija Rimskog carstva.

Ptolemej I Soter, Britanski muzej

Ptolemejska država prvobitno kontrolisala istočni Mediteran, deo Egeje i Anadolije, za šta je bila potrebna mornarica

Potreba za libanskom kedrovinom za brodogradnju – sukobi interesnih sfera sa Seleukidima

Posle šest sirijskih ratova, Egipat zadržava kontrolu samo još nad Kiprom i Kirenaikom

Vojska: -Grci iz raznih oblasti, plaćenici, Egipćani-Korišćenje slonova (nabavljani preko Roga Afrike, dopremani brodovima)

Lokaliteti Ptolemejskog i Rimskog doba

Aleksandrija• Između Sredozemnog mora i jezera Mareotis

• Plan – mreža 30x8 stadija (30 stadija – ca 5km)

Aleksandrija• Kompleks palate: Bruheion

• Svetionik na ostrvu Faros (visok 135m)

• Sveža voda iz podzemnih cisterni koje su snabdevane iz kanopskog rukavca Nila

• Ptolemej I osnovao Muzeion, sa bibliotekom

• Centar znanja, okupljanje značajnih matematičara, filozofa, lekara itd.

• Prevođenje značajnih dela na grčki sa egipatskog i drugih jezika

• Prevod Starog zaveta sa hebrejskog - Septuaginta

Vizantijski prikaz Farosa

Rekonstrukcija Farosa

• Svečanost Ptolemaieai – po uzoru na Olimpijske svečanosti

• Ptolemeji – apsolutistička vladavina, zasnovana na poreklu od Zevsa, preko Aleksandra Makedonskog (uz izmišljeno srodstvo Ptolemeja I sa njim)

• Kraljice su suvladari; kraljevski brakovi između braće i sestara

• Razvijen kult vladara

Odnos prema egipatskoj religiji

• Podržavali kultove egipatskih bogova

• Time se legitimišu kao faraoni

• Cilj:– Radi prosperiteta zemlje, po egipatskom viđenju

– Sticanje podrške egipatskog sveštenstva (društveno-ekonomski razlozi)

• Podižu se novi (Edfu, Dendera) i dograđuju postojeći hramovi (File)

Odnos prema egipatskoj religiji

• Sažimanjem Ozirisa i Apisa: novo božanstvo, Serapis (antropomorfan, bradat, nalik na Zevsa)

• Izgrađen Serapeum i u Aleksandriji

• Nova božanska trijada: Serapis (vrhovni bog i bog podzemlja), Izida i Harpokrat (dete Horus)

• Trijada povezana sa isceliteljstvom

Serapeum, Aleksandrija

Kamen iz Rozete

• Dekret memfiskih sveštenika, povodom krunisanja Ptolemeja V Euregeta 196. p.n.e.

• Ugovor sveštenika sa kraljem, okončavanje pobuna– Zahvalnost za kraljevske darove

i oslobađanje od poreza

– Molba za dozvolu da podignu statue i stele u čast Ptolemeja V u egipatskim hramovima

Paralelni životi• Najviša mesta u državnoj administraciji dugo isključivo Grci

• Različiti zakoni i sudovi za Egipćane i Grke

• Različite likovne predstave istih vladara

Ptolemej II Filadelf i Arsinoe

Privreda

• Osnova ekonomije: poljoprivreda, osobito žitarice

• Krupnik, polupitoma pšenica (triticum diccocum) biva zamenjen pšenicom triticum durum

• Teorijski posednik sve zemlje – faraon;

• U praksi: zemljoposednici su i hramovi, zemlja se dodeljuje službenicima i vojnicima

• Osposobljavanje novog zemljišta za obradu u oblasti Fajuma, gde su podignuti i novi gradovi

• Uvodi se dolap - omogućava podizanje većih količina vode radi navodnjavanja i time intenzivniju zemljoradnju /i veće prihode)

• Rudarstvo i vađenje kamena kontroliše država

• Nema pouzdanih arheoloških potvrda da su Ptolemeji zlato dobijali iz Wadi Allaqi u istočnoj Nubiji (kako tvrde istrijski izvori). Nalazi ukazuju na aktivnost posle 3. v. n.e. (naselje, dva utvrđenja)

• Eksploatisali nalazišta zlata u egipatskoj istočnoj pustinji koja su korišćena u Novom carstvu

Trgovina• Obnovljen kanal u vadi Tumilatu – plovidba preko

Crvenog mora, radi trgovine sa Afrikom (slonovi, luksuzne sirivine iz Punta), ali i dalje ka Indiji

• Aleksandrija uvozne robe i sam koristi, ali je i posrednik u trgovini njima

• Izvoze i svoje zanatske proizvode (staklo, papirus kao podloga za pisanje)

Kraj Ptolemejskog doba

• Porodični dinastički sukobi

• Građanski nemiri i sukobi, korupcija, ekonomski slom

• Rim se sve više meša

• Ptolemeji gube Kirenaiku 96, Kipar 58. p.n.e.

• Ptolemej XIII, Kleopatra VII, Julije Cezar, Ptolemej XIV, Marko Antonije, Bitka kod Akcija 31. p.n.e, Ptolemej XV Cezarion...

Kleopatra, očima Evrope

Claude Vignon1640

Antoine Dufour1505

Jean Andre Rixens 1911

Klleopatra na filmu

Teda Bara (1917) Elizabet Tejlor (1963)

Vladavina Rima• Egipat – provincija Rimskog carstva

• Zemljom upravlja prefekt, koji je uvek Rimljanin i kog imenuje car

• Stratifikacija društva Rimski

građani

Stanovnici gradova:

Aleksandrija, Naukratis,

Ptolemais i (kasnije) Antinoopolis

Svi ostali koji ne spadaju u

prve dve grupe, uključujući većinu

Egipćana

Robovi

• Rim eksploatisao Egipat za svoje potrebe

• Težište: poljoprivreda (Egipat obezbeđivao 1/3 žita za stanovnike Rima)

• Svi odrasli Egipćani (muškarci) plaćali godišnji porez; oni među njima koji su spadali u metropoleis (ljudi višeg ranga, a stanovnici su glavnih gradova noma) imali umanjeni porez

• Egipat podeljen u 4 oblasti, kojima upravlja po epistrateg, Rimljanin, a oblasti su podeljene na nome, kojima upravlja po strateg, ’Greko-Egipćanin’– Papirusi iz Oksirinhusa (srednji Egipat) preko 100 000 fragmenata

– podaci o dnevnom životu, administraciji i ekonomiji grada, kao i brojni književni radovi, pretežno na grčkom, manje na latinskom. Rekonstrukcija i prevođenje do danas.

Oxyrhynchon polis – ’grad ribe šiljatog nosa’

Aleksandrija

• centar Egipta

• Važna luka, sa skladištima – trgovina i izvoz roba u Rim

• Verovatno i brodogradnja

• Proizvodnja i izvoz lanenih tkanina, papirusa, staklenih posuda i perli, nakita (od srebra, zlata, poludragog kamenja), keramike

Vojska

• Prvo tri, potom dve legije, uz pomoćne trupe i konjicu

• Garnizoni u celoj zemlji

• Utvrđenja i postaje duž pustinjskih puteva

• Kontrola nad Egiptom, rudnicima, kamenolomima i putevima koji vode do njih

• Ipak bilo pobuna, sukoba u stanovništvu

• Ratovanje sa kraljevinom Meroe; zauzimanje dela Donje Nubije

• Trgovina sa oblašću Crvenog mora i sa Indijom

• Pustinjski putevi u Istočnoj putinji – izrada bunara

• Jedan pustinjski put prolazio pored Mons Porphyrites – jedino poznato ležište carskog purpurnog porfira na svetu.

• Mons Claudianus – eksploatacija sivog grandiorita

Mons Porphyrites

Ostaci Serapeuma

http://per-storemyr.net/thematic-maps/mons_porphyrites_map/

Mons Claudianus

Eksploatacija oaza

• Oaza Dahla – lokaliteti 1-5. vek n.e. Poljoprivreda, navodnjavanje – veliki akvedukt u Deir el-Hagaru.

Deir el Hagar (Dakhla), Hram Amona i Amaunet. Cezar Titus obavlja ritual

• Poljoprivreda u oazi Baharija (vino)

• Nekropola: od 26 dinastije, većinom rimsko doba – ’dolina Zlatnih mumija’; Z. Hawas

• Grobnice sa većim brojem prostorija, uklesane us stenu (peščar)

• Datiranje mumija: od Aleksandra Velikog do 4-5. v.n.e.

• Četiri tipa mumija (oprema reflektuje statusne razlike):– Maske pokrivene zlatom, telo u kovčegu od kartonaže

(nekad zlato i na grudnom delu kartonaže)

– Mumije umotane, kartonažom pokriven samo prednji deo tela; naslikane crte lica i egipatska božanstva

– Umotane mumije, ovoji često formiraju geometrijsku šaru, nema slikanja ili ukrašavanja druge vrste

– Mumije skromno umotane u ovoje.

• Rimska frizura, egipatska božanstva

Baharija, grobnica 54, mumija C

• Hawara u oblasti Fajum

• Iskopavanja F.Petrie

• ’fajumski portreti’

• Tehmika: enkaustika

• Sličnih portreta ima i na drugim lokalitetima u Egiptu

Aleksandrija – katakombe Kom el Šakufa

• Izgradnja i popravka egipatskih hramova

• Rimski carevi u njima prikazivani kao faraoni

• Egipatski kultovi Izide, Serapisa se šire Sredozemljem

• Uprkos progonima, u 2. v. n.e. hrišćanstvo sve šire pihvaćeno u Aleksandriji

• 311. Galerijev edikt o toleranciji

• 313. Konstantinov edikt

• 392. Teodosije naređuje zatvaranje egipatskih hramova

• Poslednji datirani hijeroglifski tekst 396, na ostrvu File

• Poslednji datirani demotski tekst 452. g.

• Hram Izide na ostrvu File pretvoren u crkvu ca 575.

• monasticizam

Aleksandrija - Arheološki ostaci • Grad stradao u nemirima u 3. veku, zemljotresi

• 391., po sukobima pagana i hrišćana, razrušen Serapeum, hramovi pretvoreni u crkve, a one kasnije u džamije

• Savremeni grad pokriva ostatke

• O nekadašnjem izgledu grada – najviše iz pisanih izvora

• Strabon – posetio i u 17. knjizi svoje Geografije opisao grad

• Prva sistematska istraživanja 1866. Mahmud Bej objavio planove rimskog grada – zidine, ulice, kanali, lokacija poznatih ostaka građevina

• Grčko-rimska arhitektura

• Istraživani: – (Univerzitet u Varšavi:) Rimska kupatila 3. v. n.e. ),

pozorište grčkog stila (4-7. v.n.e.), villa urbana (1-3. v.n.e.), ostaci univerziteta

– (Centar za proučavanje Aleksandrije) Podvodna istraživanja: ostaci svetionika (?) na Farosu, statue Ptolemejskih vladara, i sa drugih lokaliteta doneti faraonski obelisci, sfinge stubovi.

Kvart Gabbari – 43 grobna kompleksa sa

višestrukim sahranjivanjem; pretežno grčko

stanovništvo

• Postojao: hipodrom

Aleksandrija

kupatila

pozorište

Aleksandrija, grobnice

Aleksandrija

• Mozaik pronađen pri izgradnji nove aleksandrijske biblioteke. II vek p.n.e.

Podvodna istraživanja

• Ostaci grčkog grada Herakleion (Thonis), 22 km istočno od Aleksandrije

Fajum• Brojni papirusi i ostraca na grčkom, latinskom, koptskom

• Značajni nalaz – Tebtunis: grčki i demotski papirusi i ostraca, hijeratski papirusi, tekstovi na aramejskom

• Tebtunus – administrativni i ekonomski centar; istraživan procesioni put i hram boga krokodila Soknebtunis, pronađeno više od 100 ukopa žrtvovanih ovaca i koza (1-2. v.n.e.)

Fajum• Narmouthis – pronađen hram iz Srednjeg carstva grad

nastanjen i nadalje, kroz vizantijski period, i neko vreme po arapskom osvajanju

• Poštovan krokodil

• Nalazi tekstova

Fajum• Karanis – grad osnovao Ptolemej II

• Značajan za uvid u svakodnevni život od 3.do 6.v.n.e.

• Nalazi:

• kuće od ćerpiča; in situ nađeni žrvnjevi, granariji, korpe, peći

• papirusi i ostraka

• Tkanine

• Brojne ostave novca (= nemirna vremena)

Karanis

Dendera – hram Hathor

• Hramovi građeni od Starog carstva nadalje, danas vidljiv poslednji, iz prolemejsko-rimskog doba

• Unutrašnji deo hrama – sa kraja Ptolemejskog doba

• Hram bio okružen zidinama, sa kapijom iz doba Domicijana i Trajana.

• Orijentacija sever jug (Nil tu teče sa istoka ka zapadu)

• Zgrada hrama: ’formalni plan’

Dendera

• 11 kapela okružuje svetilište

• Na krovu hrama – prostorije za kult Ozirisa i Izide

• Stepenište sa zapadne strane sale za darove vodi na krov, a do istočne strane prostorije se spušta stepenište koje vodi sa krova (za procesiju)

• hrama

Svetilište Izide na krovu hrama u Denderi

Iz svetilišta Ozirisa na krovu hrama u Denderi

• Zodijak, sa tavanice Ozirisove kapele na krovu hrama u Denderi, koji je Napoleon preneo u Pariz i danas se nalazi u Luvru.

Zodijak, Dendera,

Iz mamisija

Južni spoljni zid: Kleopatra VII i Ptolemej XV Cezarion

Dendera• Sanatorijum – za magijsko

isceljenje, možda kupanjem u svetoj vodi ili sanjanjem boginje

• Dva mamizija – božansko rođenje Ihija, sina Hathor– Pozno ptolemejski

– Rimski - započeo Avgust, završio Trajan

• Koptska crkva iz 5.v.n.e.

Dendera – oba mammisi-ja i crkva

Edfu - hram Horusa

Kom Ombo – dvostruki hram Sobeka i Horusa

Ostrvo File – hram Izide

• Potopljen po izgradnji prve Asuanske brane

• Igradnja Velike brane – akcija spasavanja spomenika Nubije, UNESCO, kraj 1950 plan – radovi na prenosu i rekonstrukciji spomenika do u 80-te

File oko 1900.

Ostrvo File – hram Izide

• Najveći deo hrama iz doba Ptolemeja i Rimljana

• Najraniji deo hrama – kiosk Psamteka II (26. dinastija)

• Poslednji egipatski doprinos hramu Nektanebo I (30. dinastija) – monumentalna kapija i kiosk

• Ptolemeji grade novi veliki hram (već Ptolemej II dekorisao) i dodaju nove delove

Ostrvo File – hram Izide

• Kompleks obuhvata i svetilišta Hathor, Horusa osvetnika (Harendotes) i nubijskog boga Arensnuphis-a, te kapelu deifikovanog Imhotepa (Asklepija)

• Rimljani: kolonade koje vode ka prvom pilonu, kapija zapadno od hrama (Hadrijan), kapija i kej na severoistočnom delu ostrva (Dioklecijan), kiosk (Trajan)

Prvi pilon

Drgi pilon

mammisi

File. Kiosk Nektaneba I

hram Horusa Osvetnika

Trajanov kiosk

File. Hram Hathor

File. Dioklecijanova kapija

File

Kellis (Ismant el Kharab) Istočni deo oaze Dahla• Kult Tutu-a, ’Gospodara demona’, sina boginje Neit

• Hram od kamena, svetilišta, mamizi i skladišta od ćerpiča

• U jednom od svetilišta ’faraonski’ stil dekoracije, u drugom’klasični’

• Istraživane kuće (ćerpič) u gradu

• Regionalni ekonomski centar

• U kući 3: 206 novčića, 2 drvena kodeksa (knjige), 44 ispisane drvene tablice, oko 3000 fragmenata papirusa

• Tekstovi iz Kelis-a na grčkom, koptskom i sirijskom dijalektu aramejskog)

• Ekonomski tekstovi

• Religijski tekstovi (hrišćanski, manihejski)

• Nekoliko nekropolaDve knjige iz kuće 3

Kellis

Kellis. Kuća 4

Kellis – dekoracija hrama ’faraonski’ stil

Kellis – dekoracija hrama ’klasični’ stil

Izida

Kellis. Crux ansata iz veće od crkava

Al Muzzawaqa – zapadni deo oaze Dahla• Rimska nekropola – grobnice uklesane u stenu tri brda

• Grobnica Petozirisa (rani 2.v.n.e.) – dobro očuvana slikana dekoracija

• Unutrašnja odaja:– Grčko egipatski zodijak

– ’Merenje srca’

– Izida obavlja libaciju ispred ba

pokojnika

• Spoljna odaja:

• Petoziris odeven u rimsku togu, uz hijeroglifski natpis

Grobnica Petozirisa, Dahla

Grobnica Petozirisa, Dahla

• Hadrijan posetio Egipat 130-131. n.e.

• Osnovao Antinoopolis

Antinoj, iz Tivolija. Vatikanski muzej

Tivoli, Hadrijanova vila