Internet i World Wide Web - bpa.edu.rs Internetu •Šta raditi sa paketima na Internetu i kako sa...

Internet i World Wide Web

Dr Marijana Vidas-Bubanja

Definisanje adekvatne infrastrukture za realizaciju e-poslovanja

Kombinacija hardevera kao što su serveri i klijentski PC u preduzeću,

• Mreža koja se koristi da poveže ovaj hardver • Softverske aplikacije koje se koriste da bi

isporučile servise radnicima u okviru preduzeća, njihovim partnerskim kompanijama i kupcima,

• Arhitektura mreža, hradvera i softvera i mesto njihove lokacije,

• Podaci i dokumenta kojima se pristupa putem e-poslovnih aplikacija.

• Jedno od osnovnih pitanja za upravljanje infrastrukturom e-poslovanja jeste koje elemente locirati u samoj kompaniji, a koje prepustiti na upravu ekstrenim posrednicima tzv. aplikacije treće strane, serveri podataka, mreže.

Kako smo stigli do digitalnih mreža

• Zahvaljujući deregulaciji u oblasti telekomunikacija i inovacijama u oblasti informacione tehnologije, telefonske i računarske mreže polako konvergiraju u jedinstvenu digitalnu mrežu upotrebljavajući jedinstvene Internet standarde i opremu.

• Sve komunikacije bilo da je u pitanju glas, slika ili podatak danas baziraju na Internet tehnologiji.

• Zato telekomunikacioni operateri nude osim usluge prenosa glasa, uslugu prenosa podataka, pristupa Internetu, bežične telefonske servise kao i prenos TV programa.

Šta je Internet?

• Internet je globalna računarska mreža koja se sastoji iz niza manjih lokalnih mreža i miliona komjutera (host kompjuteri)

• Internet povezuje kompanije, obrazovne institucije, vladine agencije i pojedince

• Internet omogućava da pojedinci iz svih tih mreža medjusobno komuniciraju i razmenjuju informacije

Istorija Interneta

Može se podeliti u tri faze:

a) Inovaciona faza (1961-1974) –povezuje istraživače širom SAD

b) Institucionalna faza (1975-1995) širenje osnovnih gradivnih blokova Interneta

c) Komercijalna faza (od 1995 na dalje) privatni poslovni subjekti počinju da koriste Internet u poslovne svrhe

Korisnici : 2002. godine 460 miliona, 2004.godine 980 miliona, 2006-1,3-1,5 milijarda ljudi, u 2016. godini 3,4 milijarde ljudi, u 2019 4,5 milijardi ljudi

Nastanak Interneta

-Agencija za istraživanje složenih projekata američkog ministarstva odbrane (Advanced Research Project Agency-ARPA) počinje 1963. godine istraživanja o boljoj organizovanosti vojnog informacionog sistema – decentralizacija sistema - ARPANET

Nastanak Interneta

• Mreža je zasnovana na paketskoj komutaciji

• Stvoren je protokol kojim se paketi prenose mrežom - Internet protokol/IP

• Internet-skraćenica od internetworking-povezivanje mreže

• Početkom 80-tih godina nastaju prve lokalne mreže koje su sve želele da se uključe na Arpanet koji postaje medijum komuniciranja

Povezivanje računarskih mreža

• nezavisno od hardvera i softvera

• realizovano je kreiranjem specijalnog protokola iz 2 dela:

IP (Internet Protocol) uspostavlja pravila za prenos podataka između korisnika

TCP (Transmission Control Protocol) obezbeđuje siguran i pouzdan prenos podataka

NSFnet

• National Science Foundation (NSF) – agencija američke vlade koja se bavi naukom - stvorila je 80-tih godina NSFnet, namensku loklanu mrežu

• Značaj NSFneta je u tome što je počeo sa organizovanjem Internet komunikacione infrastrukture

• Odnos NSFnet-Arpanet/ problem birokratije

• NSFnet odlučuje da napravi sopstvenu mrežu koristeći IP tehnologiju za komuniciranje

Kako povezati udaljene računare?

A) Iznajmljene telefonske linije su skupe

B) Rešenje – stvaranjem lokalnih mreža koje su se medjusobno povezivale čime su troškovi umrežavanja značajno smanjeni

C) Povezivanje postojećih mreža pomoću hardversko-softverskih rešenja-gateway

NSFnet do sredine 80-tih godina kontroliše pristup Internetu

Od 1991. godine Internet može da se koristi i u komercijalne svrhe

Struktura Interneta

Prema subjektima koji sačinjavaju internet razlikujemo:

A) Centralni deo mreže (kičma-backbone) B) Subjekti koji omogućavaju pristup mreži u

regionima (Network Access Providers) C) Subjekti koji omogućavaju pristup Internetu

(Internet Access Providers) D) Lokalni provajderi (Local Access Providers) E) Krajnji korisnici (End Users)

Ko kontroliše Internet? Ne postoji centralno nadzorno telo koje bi nadziralo mrežu

- Interent Society – (www.isoc.org) neprofitno društvo; promocija Interneta i komunikacionih tehnologija (tehnički razvoj Interneta; razvoj protokola i arhitekture; pravila za rad mreže)

- Internet Acitivities Board (IAB) 1983. godine- interes-rad i razvoj Interneta: IRTF, IETF

- ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) –odgovara za funkcionisanje dodele prostora za adrese i sisteme naziva domena, a prema IP protokolu

- InterNIC – (Internet Network Information Center)- bavi se dodelom korisničkih mrežnih adresa (imena domena)

- W3C (World Wide Web Consortium)- brine o razvoju interoperabilnih tehnologija i WEB standarda u cilju iskorišćenja punog potencijala Interneta

SVE INSTITUCIJE SU NEPROFITNE!

26.3.2020 20:11 / 79 16

rs

Delatnosti .aero – vazdušni prevoz .biz – poslovne firme .com – poslovne organizacije .coop – kooperacije .edu – obrazovne institucije .gov – vladine organizacije .info – pružaoci informacija .mil – vojska .museum – muzeji .name – pojedinci .net – mreže računara .org – neprofitne organizacije i fondacije .pro – profesionalci

Aspekti u funkcionisanju Interneta:

Tri značajna aspekta:

A) Korisnički aspekt

B) Aspekt finansijske koristi

C) Konceptualni aspekt

Servisi Interneta

• Elektronska pošta

• World Wide Web –WWW

• Usenet (Newsgroup)

• File transfer

• IRC (Internet Relay Chat)

• Video konferencije

Elektronska pošta

• Usluga primanja i slanja poruka pojedinačnim korisnicima

• Osnovni komunikacioni servis (1971)

• 95% korisnika Interneta koristi e-mail

• Veoma jeftin i krajnje efikasan

• Tekstualne poruke/slike, fajlovi, muzika

• Adresa korisnika bubanja@orion.rs

E-mail preko: a) Internet provajdera (sa servera provajdera na računar korisnika)

b) Interent kompanija (web based)

Programi: Otlook Express, Netscape Massenger, Eudora, Pegasus Mail

Primena u elektronskom poslovanju

World Wide Web

• Omogućava istovremeno korišćenje informacija i vrši integraciju infomativnih sadržaja i servera na brz, jeftin i jednostavan način

• Tim Berens Li i Mark Andersen (1989-1991) • Tim Berens Li: razmena i povezivanje udaljenih

dokumenata (hiperlink); da naučnici mogu istovremeno raditi na mreži (collaborative authoring)

• Mark Andersen – prvi grafički brauzer-čitač 1993. godine; mogućnost univerzalnog računarstva

World Wide Web

• mrežni servis za organizovanje informacija dostupnih korisnicima Interneta u obliku hipermedijskih dokumenata (tj. Web stranica)

• sinonimi: WWW, W3,

the Web

Šta je WWW?

• biblioteka sadržaja koji koriste Internet kao komunikacinu strukturu

• veze dokumenata koji se nalaze na računarima povezanim preko Interneta

• neformalna kolekcija konvencija za rukovanje ovim sadržajima

Šta je WWW? • sistem koji koristi Internet za obezbeđivanje, organizovanje,

pristupanje i predstavljanje informacija u obliku teksta, zvuka, slike ili animacije

• Web stranice: osnovni dokumenti u koje se strukturiraju informacije na WWW

Sadržaj WWW

• sastoji se iz kolekcije fajlova uskladištenih na različitim lokacijama u celom svetu

• računari na kojima se ovi fajlovi nalaze nazivaju se Web serveri

• napisani su pomoću specijalnog jezika koji se naziva HTML

• sadrže tekst i druge sadržaje (slike, video i audio fajlove, grafike, izvodive programe idr.), kao i uputstva kako će oni biti prikazani

• ovi fajlovi se nazivaju Web stranice

Web sajt Skup logički povezanih Web strana u jednu celinu

Home page

• Uvodna strana Web sajta

Veze stranica hiperteksta

• HyperLink: veze između Web stranica

• ne postoje prostorna i funkcionalna ograničenja za uspostavljanje ovih veza

• oni su osnova za pretraživanje Web stranica (browsing)

Funkcije Web sajta • sa Web strane moguće je

direktno poslati elektronsku poštu ili preuzeti datoteku

• može se povećavati funkcionalnost Web strana pomoću kratkih programa (apleti)

• mogućnost direktne veze Web sajta sa bazom podataka

Pristup Web stranama • programi za pristup nazivaju se

pregledači, čitači ili brauzeri (browser)

• jedno gledanje Web strane – poseta (visit)

• skup pristupa Web strani – saobraćaj (traffic)

• određivanje broja poseta Web strani – brojači (counters)

• registracija poseta Web strani – Log File

Alati za snalaženje na Internetu

• direktorijumi ili katalozi predmeta (Directory)

• pretraživači informacija (Search Engine)

Direktorijumi

• metabaze podataka preuzetih sa Interneta, uređene kao katalozi predmeta u bibliotekarstvu

• programi za njihovo pretraživanje po ključnim rečima

• upis u direktorijum traži vlasnik sajta

• pretraživanje je hijerarhijsko i sekvencionalno

• najpoznatiji: Yahoo! i Britanica Internet Guide

Pretraživači informacija • unapređeni direktorijumi sa programima za pretraživanje

Interneta

• omogućavaju korisniku navigaciju sa logičkim operacijama između ključnih reči

• program koji sprovodi ove aktivnosti naziva se spider ili crawler

• najpoznatiji: Google, Bing, Yandex, Ask, Baidu

• Nekada: Alta Vista, Lycos, Excite, Northen Light i Infoseek

Načini pretraživanja • postupak rada pretraživača je poslovna tajna

• dva tipa:

posećuje Web sajtove, izvlači reči koje smatra ključnim i smešta ih u svoju bazu (Alta Vista)

kolaborativna tehnika filtriranja zasniva se na prebrojavanju korisnika koji su se povezali sa određenim sajtom (Google)

• nova generacija pretraživača usmerena na pojedine oblasti:

sport, vesti, medicina, finansije, pravo

Rang lista pretraživača po saobraćaju

1 Google.com

2 Google.co.in

3 Google.com.br

4 Bing.com

5 Google.co.uk

6 Yandex.ru

7 Ask.com

8 Google.fr

9 Google.ca

10 Google.it

• Infomacije na servisu www može biti predstavljena u vidu teksta, slike, zvuka, video zapisa ili bilo koje druge vrste podataka na stranici koja je napisana HTML jezikom

• WEB je organozovan po principu WEB stranica koje se nalaze na nekoj WEB adresi

Elementi WEB-a:

- HYPER TEKST- način formatizovanja strana sa linkovima koji povezuju jedan dokument sa drugim

- HTTP –(hypertext transfer protokol)-protokol za prenos WEB strana preko Interneta / Komunikacija izmedju servera i čitača

- URLs (unform resource locator)-adrese na kojima se mogu naći WEB strane

- HTML – (hypertext markup language) programski jezik koji se koristi za kreiranje i povezivanje WEB strana

Elementi WEB-a:

- HML- jezik koji omogućava dizajnerima da opišu podatke i informacije

- WEB SERVER SOFTVER-omogućava kompjuteru da isporuči stranu napisanu u HTML-u do klijenta

- WEB KLIJENT- računarske jedinice povezane na Internet

- WEB BRAUZER- prikazuje WEB strane

- Prvi komercijalni WEB čitač: Netscape Navigator

Diskusione grupe - USENET

• koriste se od 1979. godine • UseNet Discussion Groups • okupljaju se na osnovu zajedničkog interesa • korisnici primaju i šalju svoje poruke drugim

učesnicima u grupi • razlikujemo grupe sa posrednikom i liberalne grupe sa

direktnim slanjem poruka • grupe hijerarhijski organizovane u kategorije i

potkategorije • prijava ili pretplata su slobodni za svakoga • najproduktivnija razmena informacija u svetu • registrovano više od 100.000 ovakvih grupa

Daljinsko preuzimanje datoteka -FILE TRANSFER

• preuzimanje konvencionalnih datoteka i programa sa udaljenog servera (download), počev od 1973.

• Omogućava operaciju prenošenja podataka fajlovima putem Interneta izmedju dva računara

• Služi za postavljanje fajlova na Internet (upload) i skidanje fajlova (download)

• osnova: protokol za prenos datoteka (File Transfer Protocol - FTP)

• prenose se javne datoteke (public file) ili uz lozinku datoteke namenjene samo određenom krugu, sa udaljenog servera, a na zahtev korisnika

• najpoznatiji program: WS_FTP

Ćaskanje (Chatting) - IRC (INTERNET RELAY CHAT)

• Mogućnost direktne online komunikacije izmedju korisnika putem tastature i monitora

• u primeni od 1988. godine • organizivano na sistemu IRC (Internet Relay Chat),

programi: mIRC Client, QQ • omogućava konverzaciju na neformalan način • privatna i pozivna komunikacija slična telefonu uz

mogućnost razmene datoteka • pismeno, govorno i grafičko čavrljanje • učešće pod nadimcima ili pseudonimima • najčešći korisnici - žene

Internet telefonija • napredna varijanta ćaskanja

• direktna veza između Internet adresa

• razgovor sličan ‘običnom’ telefonskom

• neophodna odgovarajuća opremljenost računara

• izuzetno korisno kod udaljenih poziva, zbog znatno niže cene: pretplata ili cena impulsa do pružaoca usluga + cena njegovih usluga

• ugrožen monopolski položaj telefonskih kompanija

• program: Skype

TELNET

• Omogućuje pristup i rad na udaljenim kompjuterima

• Nastao 1974. godine

• Za korišćenje potrebno veliko znanje i iskustvo

Video konferencije

• Razmena video poruka u realnom vremenu

• Kamera

• Privatna i poslovna namena

Tehnološki principi po kojima funkcioniše Internet

• Veza klijent server

• Veza host-terminal

Veza host-terminal

• Kompjuter povezan na Internet na kome je instaliran serverski program naziva se HOST (domaćin) i deli resurse koje poseduje sa drugima

• Kompjuter koji samo prima podatke naziva se TERMINAL (samo monitor i tastatura)

Veza klijent server

• SERVER- program na kompjuteru koji je konstantno priključen na Internet i obezbedjuje različite podatke (resurse). Sadrži skup pod-programa koji omogućavaju rad sa različitim servisima Interneta

• KLIJENT – program na kompjuteru korisnika koji pristupa Internetu i omogućava korišćenje nekih servisa Interneta (Outlook Express)

Veza klijent server

• SERVER- program na kompjuteru koji je konstantno priključen na Internet i obezbedjuje različite podatke (resurse). Sadrži skup pod-programa koji omogućavaju rad sa različitim servisima Interneta

• KLIJENT – program na kompjuteru korisnika koji pristupa Internetu i omogućava korišćenje nekih servisa Interneta (Outlook Express)

Internet tehnologije

• Paketski prenos- Metod podele digitalnih poruka na delove koji se nazivaju “paketi” i šalju različitim komunikacionim putevima koji su raspoloživi

• Objedinjavanje paketa vrši se na mestu destinacije

• Leonard Kleinrock 1964. godine

• Kapacitet mreže je povećan 100 i više puta

Paketski prenos

• Paketi putuju od računara do računara (rutera) dok ne stignu na destinaciju

• Ruteri su kompjuteri posebne namene koji povezuju hiljade različitih kompjuterskih mreža koje čine Internet

• Ruteri koriste program –routing algorithms za usmeravanje paketa

TCP/IP

• Jezik koji omogućava komunikaciju izmedju računara na Internetu

• Šta raditi sa paketima na Internetu i kako sa njima rukovati

• IP je sistemski protokol koji šalje informacije u paketima- uspostavlja pravila za prenos podataka između korisnika

• TCP (Transmission Control Protocol) je transportni protokol koji te pakete transportuje - obezbeđuje siguran i pouzdan prenos podataka

• IP adresa numerička (147.91.8.62) ili simbolička čitljiva za ljude (one.ekof.bg.ac.rs)

HTML (hypertext markup language)

• Programski jezik koji se koristi za kreiranje WEB strana i njihovo povezivanje

• Skup pravila kojima se formira hipertekst – on govori web čitaču kako da aranžira stranicu

HTTP (hypertext transfer protokol)

• Protokol koji se koristi za prenos WEB strana preko Interneta

• Koristi se za komuniciranje izmedju servera i čitača • Ted Nelson 1965. godine • WEB strana se sastoji od niza različitih dokumenata

koji čak i ne moraju biti na istom serveru i koji su organizovani u paket sa jednim dokumentom koji je uputstvo za strukturiranje stranice

• WEB čitač-skuplja pakete i slaže fajlove (tekst i slika) i sastavlja ih po uputstvu

FTP (File Transfer Protocol)

• Protokol koji omogućava prenos fajlova sa računara na računar

POP (Post Office Protocol)

• Protokol za razmenu pošte izmedju korisnika Interneta i servera Internet provajdera

SMTP (Simple Mail Transfer Protocol)

• Omogućava razmenu elektronske pošte izmedju dva servera

PPP (Point-to-Point Protocol)

• Protokol koji omogućava uključenje na Internet.

• Drugi protokol koji ima tu namenu je SLIP (Serial Live Internet Protocol)

Prisustvo firme na Internetu

• Internet kao komunikacioni medij

• Strategija marketinga i poslovanja firme na Internetu

• Ne važi princip: Sedi i čekaj!

Etape postizanja uspešnog prisustva firme na Internetu

• Vidljivost firme na Internetu - uloga promocije

• Stvaranje online kredibiliteta-davanje kvalitetnih besplatnih informacija iz oblasti delovanja firme

• Ostvarivanje veze sa zainteresovanim korisnicima

TRI faze razvoja prisustva firme na Internetu

• Faza pripreme prisustva

• Faza “gradjenja” prisustva

• Faza održavanja i poboljšanja nivoa prisustva

(povećanje efekta prisustva na Internetu)

Perspektive Interneta

• Propusna moć

• Zaštita podataka i sadžaja

Internet nema

• kontrolu kvaliteta

• centralizovanu kontrolu

• garanciju isporuke

• sigurnosne garancije

• garanciju privatnosti

Razlozi za prodor Interneta

• nijedna kompanija nije "vlasnik" prava za objavljivanje

sadržaja na Internetu

• Web čitači dostupni su besplatno svim korisnicima

računara i nezavisni su od hardversko-softverske

platforme

• fleksibilnost Web čitača dozvoljava stalno dodavanje

novih funkcija

• Internet je otvoren za svakoga i niko ne može

kontrolisati njegovo korišćenje

Rast Interneta

Standardi

Pogodnost i

svestranost

čitača

Jednostavnost

kreiranja

sadržaja

Jednostavnost

korišćenja

sadržaja

Nejednakost • “digital divide” se ogleda u nejednakim mogućnostima

pristupu Internetu u različitim sredinama

• zavisi od ekonomske moći da se ICT implementiraju u određenoj sredini i od ekonomskog potencijala pojedinaca

• najveći broj sadržaja Interneta na engleskom jeziku određuje da je za njegovo korišćenje neophodan

• nedostatak odgovarajće obuke za korišćenje računara • razvoj Internet tehnologija zahteva sve veća ulaganja u

njegovu infrastrukturu • nečinjenje u ovoj oblasti direktno utiče na nivo razvoja

zemalja

26.3.2020 20:12 / 79 67

On-line jezičke populacije Procenat korisnika

engleski 35.2%

kineski 13.7%

španski 9.0%

japanski 8.4%

nemački 6.9%

francuski 4.2%

koreanski 3.9%

italijanski 3.8%

portugalski 3.1%

holandski 1.7%

ostali 9.1%

Šta je Intranet?

• Je korporativni (LAN) ili mreža šireg područja (WAN) koja koristi Internet tehnologije, a od spoljnih ulaza je zaštićena – firewalls.

• To je korporativna mreža kojoj je pristup zaštičen i ograničen.

• Intranet omogućava zaposlenima u kompaniji iz različitih delova sveta da se sastanu u online sobama za razgovor da razmenjuju dokumenta, razmatraju projekte u toku i tako ostvare značajne uštede u putovanjima, telefonskim razgovorima, kopijama dokumenata i sl. Ceo posao se završava brže i efikasnije.

• Intranet mogu koristiti sve industrijske grane. Najčešći je u finansijskim uslugama, informacionoj tehnologiji, proizvodnji, maloprodaji, uslužnom sektoru uopšte.

• Uspešni primeri Intraneta-FedEx, Moen, Compaq, Silicon Graphics

• Biblioteka u Los Alamosu je razvila Intranet za 250.000$. Na Intranetu je bilo 10 miliona dokumenata. Godišnje uštede u troškovima štampe i distribucije tih dokumenata su procenjene na 500.000 $.

26.3.2020 20:12

Vatreni zid

Intranet

Šta je ekstanet?

• To je prošireni Intranet koji povezuje udaljene Intranetove ili pojedince preko posebne tehnologije pod nazivom virtually private network (VPN)

• Suština VPN tehnologije je u kreiranju tunela za siguran protok informacija koristeći kriptografiju i autorizaciju putem algoritama.

• Ekstranet dakle obezbedjuje sigurnu vezu izmedju intraneta kompanije i intranetova poslovnih partnera, snabdevača, pružalaca finansijskih usluga, vlade, kupaca.

• Zaštićeno okruženje Ekstraneta omogućava grupi da saradjuje, razmenjuje ekskluzivne informacije i čini to na siguran način.

• Industrije koje koriste ekstranet: Informacione usluge, računari, finansijske

usluge, putovanja, proizvodnja, nekretnine, poslovne usluge i dr.

Hitachijev ekstanet obuhvata 2.100 kompanija što ima značajne efekte na način njihovog poslovanja i saradnje.

26.3.2020 20:12 / 81 73

Pažnja!

Extranet ima smisla razvijati samo ako njegovi učesnici već imaju razvijene intranete!

Karakteristike rešenja

intranet ekstranet

propusna moć visoka niska

prostiranje zgrada ili kampus grad do globalnog

protokoli Internet Internet

sigurnost umerena do visoka niska do umerena